Садржај 1. Увод.......................................................................................................................2 2. Фразеолошка грађа..............................................................................................3 3. Класификација грађе према граматичко-структурним особинама.................4 4. Класификација грађе на основу семантичких карактеристика.......................6 5. Дескрипција грађе...............................................................................................8 6. Мрав и кртица у свести Словена........................................................................8 6. 1. Кртица............................................................................................................9 6. 2. Мрав.............................................................................................................10 7. Закључна разматрања........................................................................................12 8. Регистар фразеолошких јединица....................................................................13 ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................14
1
1. Увод Циљ овог рада јесте опис фразеолошких јединица са зоонимима кртица, мрав и видра. Како у препорученим изворима, нисмо наишли ни на један фразеологизам чија је једна од компонената видра, садржај рада базирали смо на оним фразеологизмима чији је саставни део зооним кртица или мрав. На почетку смо ексцерпирали грађу из три речника: Фразеолошког рјечника хрватскога или српскога јеиказ Јосипа Матешића, Речника САНУ и Речника Матице српске. Неки од ексцерпираних фразеологизмима се налазе у сва три речника у једној од својих варијаната, неки у два од њих, док је добар део присутан једино у Матешићевом речнику. Грађа је ексцерпирана тако што су сви фразеологизми преписани на посебне цедуље, заједно с њиховим значењем и примером у коме се јављају. Након тога, прво смо поделили фразеологизме на неколико група на основу њихових граматичко-структурних особина. Ова подела се пре свега односи на врсту оствареног структурног односа и на врсту речи фразеолошких компонената. Потом је уследила друга подела према појмовима који се овим јединицама изражавају. Као резултат ове поделе добили смо извесна семантичка поља. Што се тиче значења појмова које фразеологизми експресивно изражавају најзаступљенији су они који се односе на човекове психичке и физичке особине. Изглед и понашање мрава и кртице помогли су човеку да што израженије оквалификује неку особину која је се управо тиче њега самог. По чему се то и на основу чега се мрави и кртица доводе у везу с човеком покушаћемо да приближимо у одељку чија је тема место мрава и кртице (заједно са њиховим стаништима) у свести, веровањима и обичајима свих Словена, а пре свега Срба. Ова митолошка и магијска објашњења ће нам помоћи да схватимо каква позадина стоји иза фразеологизама из наше грађе. На крају рада, после закључних разматрања, у последњем одељку дат је и регистар фразеологизама.
2
2. Фразеолошка грађа 1) бити се (клати се) као жути мрави „немилосрдно се уништавати“ То два племена умјесто да живе у слози, кољу се као жути мрави. 2) људи (народа, света) као мрава „у необично великом броју“ Да ти пођеш у град ... дошло би свијета гледати ка' мрави. 3) марљив (вредан) као кртица „врло марљив, неуморан у раду“ Поносни људи Подгорци... Вредни су као кртице. 4) марљив (вредан) као мрав „врло марљив; изразито радишан“ Она је не само поштена него и марљива као мрав. 5) ни мрава не згазити „бити посве невин, недужан, безазчен; ни најмању неправду некоме не нанети“ ....можете тамбурати да нисте ни мрава згазили, и да сте га чак спасавали. 6) плева и мрав „мноштво, сијасет, тушта и тма“ Бјеж'те, јадна вам мајка, ето Турчина пљева и мрав, има га на милијуне! 7) подилазе кога мрави „осећати језу“ И кад одједном отворисмо очи у живот прави... нас тргне језа и подиђоше мрави... 8) радити као кртица „марљиво, неуморно радити“ Радним данима оне раде као кртице. 9) радити као мрав „врло марљиво, бити врло вредан“ Нађе се у њега свега, али и ради као мрав... 10) слеп као кртица „посве слеп“ Марко је био својеглав и такорећи слијеп као крица, човек који није имао разумијевања за туђе проблеме. 11) црн као кртица „јако, посве црн“ Маријине руке бијаху прашне и црне као кртица.
3
3. Класификација грађе према граматичко-структурним особинама
3.1. радити као кртица, радити као мрав, бити се (клати се) као жути мрави, марљив, (вредан) као кртица, црн као кртица, слеп као кртица, марљив као мрав, људи (народа, света) као мрава Ови фразеологизми су сврстани у једну групу према ономе што је за њих структурно најупечатљивије, а то је поредбена структура, чији је маркер поредбени везник као. Код фразеолошких поређења уопште циљ је да се један појам оквалификује, учини познатијим довођењем у везу са познатијим појмом, код кога је та особина општепозната и изражена у већем степену. При томе долази до сужавања лексичког значења компаратума на доминантне карактеристике. Поредбени фразеологизми могу бити компонентни (када је носилац измењеног значења именички конституент) и глобални (настали семантичком транспозицијом базног облика). Код компонентних фразеологизама, који могу бити с поредбеном и непоредбеном структуром, један од конституената је носилац фразеолошког значења, док се други остварује у једном од својих лексичких значења, при чему је обавезан структурни члан фразеологизма као сложене језичке јединице. Најчешћи носиоци фразеолошког значења компонентних фразеологизама су именичка или глаголска компонента. У нашем случају издвојени су компонентни фразеологизми с поредбеном структуром чији је носилац фразеолошког значења именичка компонента – мрав или кртица. Наведене фразеологизме карактерише поређење неистородних појмова: на једној страни је човек који се преко њихове заједничке особине пореди са именицом која означава животињу код које је та особина изражена у већем степену. Анализа
унутрашње
фразеолошке
структуре
поредбених
компонентних
фразеологизама показала је да овај тип поређења настаје најчешће лексичким слабљењем именице у именичкој компоненти или семантичком транспозицијом базне јединице (Мршевић-Радовић 1987: 92). То пренесено на наш материјал значи да је предметно
4
значење наших компаратума (мрав, кртица) ослабило до значења особине која се метафорично приписује неком лицу, што је уједно и основа фразеологизационог процеса. На основу њихове структуре, ове фразеологизме можемо поделити на три структурна подтипа: 1) глагол + као + мрав/ кртица радити као кртица, радити као мрав, бити (клати) се као жути мрави 2) придев + као + мрав/ кртица марљив (вредан) као мрав, вредан (марљив) као кртица, слеп као кртица, црн као кртица 3) именица у генитиву + као + мрава људи (народа, света) као мрава. У сваком структурном подтипу речца као обележава поредбени однос.
3. 2. плева и мрав Значење овог фразеологизма је мноштво, сијасет, тушта и тма. Како у језику већ постоје изрази имати нечега као плеве и имати нечегао као мрава, са истим значењем да има нечега много, у великом броју, сматрамо да је израз плева и мрав настао контаминацијом поменутих израза, код којих је претходно дошло до редукције и осамостаљивања именичке компоненте плева, односно мрав. Што се тиче структуре овог израза, он је изражен у облику именичке напоредне синтагме, чији су чланови повезани везником и и стоје у равноправном односу. Чланови напоредне фразеолошке синтагме су у синонимском односу, и управо та сличност њихових фразеолошких значења доприноси експресивности фразеологизма.
3. 3. ни мрава не згазити Овај фразеологизам се одликује стабилном лексичком структуром, сачињеном од речце за истицање ни, именице у функцији објекта и прелазног глагола у одричном облику. Фразеологизам ни мрава не згазити припада типу глобалних фразеологизама. Он има јасан однос са мотивационом базом, што доприноси сликовитости фразеологизма, као и двоструки семантички план, што су главни критеријуми препознавања глобалног фразеологизма. Значење је настало семантичком транспозицијом базног облика.
3. 4. подилазе кога мрави 5
Овај фразеологизам се састоји од именичке и глаголске компоненте, између којих постоји узајамна зависност. Дакле, овде можемо говорити о глобалном фразеологизму, који са синхроног становишта има живу унутрашњу структуру и двоструки семантички план. То значи да фразеологизам чува јасан однос са мотивационом базом и да поред пренесеног фразеолошког значења (осећати језу), ова структура може имати и конкретно значење базног облика.
4. Класификација грађе на основу семантичких карактеристика Фразеологизми који су предмет нашег истраживања могу се према појмовима који се њима изражавају класификовати у неколико група, односно семантичких поља. Највећи број ових фразеологизама служи да се нека људска особина што изразитије искаже, што се постиже поређењем са неким другим појмом, а то је у нашем случају животиња мрав или кртица, код које су извесне особине присутне у већем степену. Тако ћемо у прву групу фразеологизама сместити оне који означавају особину вредноће, марљивости и радиности у високом степену заступљености. Ти фразеологизми су следећи: радити као кртица, радити као мрав, марљив (вредан) као кртица, марљив као мрав. Познато је да су мрав и кртица организми који су стално у покрету, сходно томе мотивација за ове фразеологизме је прилично јасна. Човек је користећи се појавама из своје природне средине нашао начина да експресивно изрази жељену особину. Следећи фразеологизам који је на мети наше класификације јесте црн као кртица. И на овом месту човек се послужио појавама из свог природног окружења и за експресивно исказивање особине црноће каквог предмета или појма одабрао да то исто упореди с кртицом, познатом по свом изразито црном крзну. Слеп као кртица је фразеологизам с значењем „посве слеп“, које се може односити на стварну способност вида, али и на слепоћу код сагледавања стања око себе и код других (на пример не примећивати туђе проблеме). Дакле, као мотивација овом фразеологизму послужила је особина кртице да се не служи видом и да су јој очи, ако се виде, сасвим мале, а чешће се и не виде будући да су прекривене потпуности крзном.
6
За следеће семантичко поље послужиће нам сазнање да мрави живе у колонијама и да се свака од тих колонија састоји од група мрава којима се тела разликују и који обављају другачије послове. Ова подељеност у мрављем животу, која је сродна подељености у људском колективу, може изазвати неслагање и нетоларанцију и тиме изазвати физичке обрачуне. За ратничку склоност мрава, која се налази у основи фразеологизма бити се (клати се) као жути мрави, може се рећи да симболише немилосрдно уништавање одређених јединки. Фразеологизам ни мрава не згазити мотивисан је величином мрава, односно његовом ситноћом и безазленошћу. Ова његова особина послужила је за експресивно исказивање невиности и недужности некога ко није спреман ни најмању неправду да учини, па самим тим и да згази мрава као једва приметног на тлу по коме се креће. У исту групу фразеологизама на основу заједничких семантичких карактеристика сврстали смо фразеологизме људи (народа, света) као мрава и плева и мрав. За њих је заједничко то што означавају мноштво, велики број некога или нечега и сл. Мотивација за ове фразеолошке јединице је засигурно пронађена у конкретној слици препуног мравињака и чињеници да су мрави у природи готово свуда присутни. Последњи фразеологизам из наше грађе који чини засебно семантичко поље јесте подилазе кога мрави с значењем осећања језе. Значење је настало семантичком транспозицијом базне синтагме. Може се рећи да је логичка веза између базе и фразеолошке јединице таква да значење базног облика представља узрок фразеолошком значењу.
5. Дескрипција грађе 7
Грађа се састоји од 11 фразеологизама. Од њих 11, у 4 се налази зооним кртица, а у 7 зооним мрав. Грађа је екцерпирана из Фразеолошког рјечника хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића, Речника Матице српске и Речника САНУ. Једино су фразеологизам бити се (клати се) као жути мрави и плева и мрав забележени у једној од својих варијаната у сва три поменута речника. Фразеологизми марљив као мрав, вредан као кртица, ни мрава не згазити пронашли су у Матешићевом речнику и Речнику Матице српске. Остали фразеологизми: радити као мрав, радити као кртица, слеп као кртица, црн као кртица, људи (народа, света) као мрава, подилазе кога мрави, нађени су само у Фразеолошком рјечнику хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића.
6. Мрав и кртица у свести Словена Подаци нелингвистичке природе могу бити од велике користи за разумевање самих фразеологизама као језичких јединица. Мотиви за настанак неких од њих могу сезати дубоко у прошлост и тиме не бити блиски савременом говорнику. Темељно познавање културолошке садржине неких компонената фразеологизма неизоставно је за дубинско разумевање мотива за настанак фразеологизма, што самим тим обезбеђује схватање значења фразеологизма на дијахронијској равни, уколико је оно на савременом плану измењено. Мрав и кртица заузимају посебно место у магијској и митолошкох свести Словена, па тако и Срба. На овом месту изложићемо обичаје, обреде и представе Срба у вези са кртицом и мравом. Многи од наведених података 1 помоћи ће комплетнијем разумевању претходно обрађених фразеологизама.
6. 1. Кртица У словенској митологији кртица се посматра као хтонско биће, које се налази на граници између звери и гамади. Њена хтонична симболика испољава се у мотивима 1 Податке смо прикупили из Словенске митологије, енциклопедијског речника групе аутора и из Симболике света у народној магији Јужних Словена аутора Љубинка Раденковића. 8
слепоће и неприхватања сунчеве светлости, што су уједно и предзнаци смрти. У вези с смрти је и станиште кртице – кртичњак као гомилица изроване земље која се доводи у везу с гробом. Дакле, за кртице и кртичино копање рупа везана су разна тумачења предзнака, најчешће смрти и нових гробова (у ретким случајевима доласка принове). Због тога се међу Словенима јављају различите магијске радње против кртица. Па тако код Срба на Свети Јеремијиндан домаћице обилазе око куће и дворишта лупајући у металне ствари како би уплашиле и отерале кртице, мраве и мишеве. У српском народу постојала је легенда по којој је кртица постала од човека, Наиме, по тој легенди, сељак се послужио лукавством како би присвојио туђу њиву, па је свог сина закопао у њу да би се, у присуству судија, обратио земљи да му наводно сама одговори чија је. Из земље се јесте зачуо синовљев глас „Твоја, твоја“. Међутим, када је отац почео да откопава сина испоставило се да је он зашао дубоко у земљу пошто се претворио у кртицу. А као доказ да је кртица пореклом од људи узимана је и сличност њених предњих ногу с људским рукама. Као и већина других хтоничних животиња, кртица учествује у обредима изазивања кише. (Толстој 2001: 310–312) Кртица је посебно место нашла и у медицини. Сагласно народном називу за обољење вратних жила кртињак или кртељак, у јужној Србији је забележен и магијски поступак лечења ове болести на кртичњаку. За ту прилику скува се 40 зрна кукуруза и пронађе исто толико кртичњака. Затим болесник има задатак да сваким зрном додирне оболели део тела и забоде то зрно у кртичњак. Од свих кртичњака узима се помало земље, па се од дела те земље направи 40 ваљушака, које болесник прогута у току 40 дана, а од остале земље при гутању ваљушака баца помало преко себе. Такође је забележно да се у бољевачком крају у Србији гушобоља лечила прислањањем земље са кртичњака на грло која је пре тога била поквашена болесниковом мокраћом. По свему судећи, кртичњак се јавља као пут у хтонски простор, а тиме је и отворена могућност да се болест, схваћена као демонско биће, врати на своје место. Да се кртичњак може повезати с вратима покојника говори и језички податак да се гомила земље на гробу, хумка у неким нашим крајевима назива кртињак. Сличност с кртичњаком показује и мравињак, а такође и шупљи камен. Сви ови магијски и митолошки отвори могу се довести и на ниво симболизма вулве. 9
Пошто носи изражено хтонско обележје, кртица је погодна и за одређено изражавање симболике у љубавним чарањима. Будући да је ту један од захтева да се изазове наклоност супротног пола најчешће исказан речима „да иде као слеп за неким“, онда је слепост кртице погодно обележје за стварање одговарајућег паралелизма. По једном од тих поступака, девојка ухвати кртицу, одсече јој ноге и везавши их унакрст стави их жељеном момку у џеп. Као и друге хтонске животиње, и кртица може бити искоришћена као амајлија. На пример у Гружи су мајке ушивале деци на капице шапу од кртице како би их заштитиле од урока. (Раденковић 1996: 168–170)
6. 2. Мрав Мраву је, као и кртици, у словенском свету приписана хтонична симболика, одређена углавном обележјем множине. Ово карактеристично обележје мноштва користи се на различите начине у гатањима и магијским радњама, у вези са стоком, у пракси риболова, у обредним призивањима кише, предсказањима, тумачењима снова и фолклорним текстовима попут пословица и загонетака. На пример, Срби у мравињак стављају божићне печенице, кости јагњади испечених за Ђурђевдан и слично, како би им се стока множила као мрави. А киша се за време суше у Србији призива управо растурањем мравињака и изговарањем уз то формуле: „Колико мравића, толико капљица.“ Мноштво као одлика мрава се користи и у девојачким гатањима како би девојке призвале мноштво сватова. Тако у Сарајеву девојка уочи Ђурђевдана баца прегршт мрава из мравињака у своју кућу говорећи: „Мравињак на кућу, а сватови у кућу.“ (Толстој 2001: 367–68) Мравима се најзначајнија улога међу инсектима приписује захваљујући њиховом станишту које заузима посебно место у митолошкој и магијској свести. Осим тога, организованост мрава, њихова бројност, велика покретљивост и њихова ратничка својства могу се упоређивати особинама људи. На просторном коду мравињак се схвата као улаз у подземни свет, па ту треба и тражити смисао обичаја у Индији да се на задушнице хране мрави. На исти начин могу се тумачити обичаји код Срба и других народа када се за време сточарских празника обреди 10
усмерени на очување и умножавање стада обављају на мравињаку. Главно је било да се преко тог отвора оствари веза са богом стоке, мада су људи то тако осмишљавали да се тиме исказује жеља да стока буде бројна као мрави. Мрави и мравињак могу се тумачити и као додир мушког и женског принципа: док су мрави атрибут бога подземног света, мравињак се може схватити и као вулва земље. Овакво схватање може се илустровати једним обичајем из Хомоља, који изводе супружници да би добили децу: они имају однос на живом мравињаку и за то време гласно говоре: „Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим!“ Постоји и пракса да жена која жели да роди мушко дете треба да пронађе у шуми мравињак који до тада није видела, узме с њега мало земље и брлога, и са тим умеси погачу, коју на крају крадом мора да поједе. У кругу овакве симболике је и поступак бацања мравињака који чини девојка на Ђурђевдан како би се удала. Такође се на основу присутности и боји мрава гата се да ли ће се девојка те године удати и да ли ће младожења бити момак или удовац.
7. Закључна разматрања На основу свега што смо изложили можемо установити да су кртица и мрав у доста сегмената смештени један до другог у свести српског народа. Када се погледа у први 11
мах њихов физички изглед и опази куда се крећу и како се понашају, њихово место у нашој свести нас не треба зачудити. Обе животиње су изразито црне боје, непријатног изгледа, у вези су са земљом, по којој праве рупе и копају тунеле.... Дакле, и за не тако доброг познаваоца словенске и српске митологије била би очита хтонска симболика ових организама, чија станишта представљају улаз у свет умрлих. Затим, заједничко је за ове животиње то што се обе користе у призивању кише, поспешивању плодности како код стоке тако и код људи, регулисању мушко-женских односа... Многи од обредних или магијских процеса у вези с мравима и кртицима су данас нестали из праксе. Нарочито запажену улогу у веровањима Словена, како смо могли да приметимо, имају и станишта ових животиња – мравињак и кртичњак. Што се тиче саме фразеолошке грађе, због њеног невеликог обима нисмо успели да направимо систематизацију која би могла да се примени на сродне групе фразеологизама. Покушали смо најпре да издвојимо главне структурне особености фразелогизама, а потом и да издвојимо основна семантичка поља. Појмови који су изражени обрађеним фразеологизмима су разноврсног значења, тако да је већина семантичких поља бројала само по једну фразеолошку јединицу. На целокупном плану посматрано највећи број фразеологизама у чији је састав улазила компонента мрав или кртица, карактерише поредбени однос међу компонентама, чији је маркер поредбени везник као. Поредбени фразеологизми попут вредан као мрав/ кртица, црн као кртица и слично спадају у посебну групу фразеологизама и називају се еталонима.
8. Регистар фразеолошких јединица бити се (клати се) као жути мрави људи (народа, света) као мрава марљив (вредан) као кртица 12
марљив (вредан) као мрав ни мрава не згазити плева и мрав подилазе кога мрави радити као кртица радити као мрав слеп као кртица црн као кртица
ЛИТЕРАТУРА
13
Мршевић-Радовић 1987: Д. Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд. Раденковић 1996: Љ. Раденковић, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Балканолошки институт САНУ, Просвета, Ниш. Толстој 2001: Н. И. Толстој и др. аутори, Словенска митологија (енциклопедијски речник), Zepter book world, Београд.
14
