VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD
ZAVRŠNI RAD Eksplatacija revolver struga Predmet: Mašinski sistemi
mentor: dr Dragan Živković
student: Miloš Jovičić br. indeksa: 11/09 smer: Kompjuterski mašinski sistemi
Beograd, oktobar 2012 Sadržaj: Apstrakt…………………………………………………………………………………...……2 Uvod...........................................................................................................................................3 Cilj rada .....................................................................................................................................4 1 . Istorijski razvoj mašine..........................................................................................................5 2. Pregled sadašnjih mašina........................................................................................................6 3. Konstrukciona analiza mašine..............................................................................................11 4. Osnovna geometrija reznog alata..........................................................................................19 5. Pomoćni pribori....................................................................................................................24 6. Postupke preventivnog održavanja………………………………………………………...32 7. Osnovne mere i postupci za bezbedan rad na strugu............................................................40 Zaključak…………………………………………………………………………..…………42 Literrtura..................................................................................................................................43
2
Eksplatacija revolver struga Miloš Jovičić
Apstrakt Tekst razmatra eksplataciju revolver struga, koji spada u masine, koje rade na principu skidanja strugotine. Glavno kretanje kod revolver struga vrši obradak i ono je definisano brzinom rezanja, pomoćno kretanje vrši revolverska glava sa alatima i ono je određeno korakom. Tribomehanički sistem u obradi metala rezanjem: proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribo- mehaničkom sistemu (TMS) čiju strukturu čine rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlađenje i podmazivanje. Osnovna geometrija reznog alata, sastoji od najmanje dva dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drške ili otvora u telu alata. Ključne reči: Revolver strug, struganje, mašine i alati…
Exploitation turret lathe Miloš Jovičić
Abstract The text discusses the exploitation revolving lathe, which is one of the machines, which work on the principle of a cutting. The main movement of the workpiece revolving lathe is done and it is defined by the cutting speed, auxiliary turret head movement is done with the tools and what specific steps. Tribomechanically system in metal cutting: the cutting of all types of metal cutting is realized in the tribo-mechanical system (TMS), whose structure consists of a wedge cutting tool, workpiece and means for cooling and lubrication. The basic geometry of the cutting tool, comprising at least two parts: a body of tools that includes the elements of cutting tools (cutting wedge) and handles or holes in the body of tools. Keywords: Turret lathe, milling, machinery and tools ...
3
Uvod
U ovom radu govoriću o mašini za obradu metala rezanjem i skidanjem strugotine. Strug je mašina koja omogućava obradu predmeta struganjem tako što ga rotira dok se struže nožem. Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je moguće obrađivati predmet i dletom iz ruke. Bolji strugovi mogu imati kopirajući mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), kojima je moguće uprogramirati željeni oblik radnog predmeta koga će potom sami napraviti.
Horizontalni revolver strug sa horizontalnom revolverskom glavom
4
Cilj rada
Revolver strug rade sa većim brojem alata raznog oblika koji u određeno vreme jedan za drugim koji u određeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao što meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po sličnosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podešavanju prema predmetu koji se obrađuje – revolverski strugovi imaju, bez obzira na standardni suport, naročite nosače alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja.
5
1 . Istorijski razvoj mašine
Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike. Moguće da su već u 2. milenijumu p.n.e. postojali strugovi za obrađivanje drva itd. Prvi radovi struga pronađeni su u 7. veku p.n.e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grčkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, tj. onaj sa krilima i otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p.n.e. nađene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time što je jedan vukao po jednom konopcu, dok je drugi obrađivao komad sa alatkom. Ovakav koncept struga ostao je manje više do srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku, slično pedalu, vidi strugu sa nožnim pogonom, tako da je radnik, koji je obrađivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.
Slika 1.1.- Strug sa nožnim pogonom Leonardo da Vinči je takođe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je išao konopac i tako omogućivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480. godine potiču i prve slike jednog struga sa suportom. Leonardo da Vinči koristio je i jednu drskalicu za alatku; da li je on to izmislio nije poznato. Prvi strugovi sa mehaničkim suportom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imale su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mašinstvo, dakle za obrađivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba početka industrijalizacije. 6
Slika 1.2.- Strug krajem 19. Veka
Slika 1.3.- Revolver strug iz 1851god.
7
2. Pregled sadašnjih mašina
Zajedničke osobine svih ovih vrsta strugova leži u tome što se predmet okreće, a nož vrši samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao što su: način učvršćivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noževa upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo učvršćivanje, način pogona njihovog pomeranja itd. Vrste strugova mogu biti: - Paralelni strugovi - Revolverski strugovi - Čeoni strugovi - Karuselni strugovi
Paralelni strugovi- Su u većini slučajeva univerzalni strugovi čija je karakteristika da predmet koji se obrađuje leži između šiljaka radnog vretena i konjica ili u čeljusnoj ploči se nož pomičeduž predmeta koji se obrađuje tj. Paralelno sanjegovom osom po čemu su ovi strugovi i dobili ime. Naziv univerzalni strug dolazi od toga što se na ovim strugovima mogu obavljati skoro sve vrste strugarskih radova. Među paralelne strugove ubrajamo tzv. Strugove visokog dejstva koji se naziv vrlo često susreće. To se strugovi koji se za vreme rada postižu veliki efekat kako u snazi, količini skinute strugotine tako i u tačnosti u grubom i finom radu.
Slika 2.1.- Paralelni strug Revolver strug- Karakteristika ovih strugova leži u tome što rade sa većim brojem alata raznog oblika koji u određeno vreme jedan za drugim koji u određeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao što meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po sličnosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podešavanju prema predmetu koji se obrađuje – 8
revolverski strugovi imaju, bez obzira na standardni suport, naročite nosače alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja
Slika 2.2.- Revolver strug
Slika 2.3.- Alat u revolverskoj glavi Čeoni strug- Nemaju ni šiljak radnog vretena ni šiljka konjica. Predmet se postavlja i pričvršćuje na veliku čeličnu ploču (1) koja leži na masivnm radnom vretenu (2) a pogon dolazi preko stepenaste remenice (3) i zupčastog prenosa (4). Karakteristika ovih strugova leži u podeljenom podnožju struga čiji jedan deo predstavlja postolje radnog vretena (5) a drugo postolje suporta (6). Između ta dva dela nalazi se rupa širine (b) za prolaz čelične ploče i predmeta najvećeg prečnika. Suport sruga je potpuno odvojen a jedino njegova veza sa strugom leži u lancu (8) preko koga dolazi pogon pomeranja noža (9) čija se veličina reguliše pomoću ekscentra (10) i mehanizma (11) za pomeranje. Rad sa ovim strugovima, a naročito postavljanje učršćivanje na čeličnu ploču predstavlja dug i težak posao tese zbog toga i upotrebljavaju u specijalnim slučajevima.
9
Slika 2.4.- Čeoni strug Karuselni strugovi- Oni se prave sa jednim ili sa dva suporta. Na običnom uspravnim stubovima (1) leži poprečna greda (2) koja nosi dva suporta (3). Poprečna greda zajedno sa supotroma može se dizati spuštati pomoću uspravnih vretena (4) pokretnim koničnim prenosnim zupčanicima (5). Suporti se pored toga mogu pomerati još i duže grede levo i desno tako da se položaj u odnosu na predmet koji se obrađuje može tačno podesiti. Predmet leži na okrugloj horizontalnoj ploči (6) masivne konstrukcije. Kretanje obrtanja ova ploča dobija sa donje strane preko vertikalnog radnog vretena struga i kružnog koničnog ozubljenog venca sa spiralnm ozubljenjem.
Prečnik ovih poloča može da dostigne i veličinu od 20 m. Neke konstrukcije imaju još i jedno pomoćno, horizontalno radno vreteno u radnom vencu predmeta koji se obradjuju. Pogon pomoćnog vretena dolazi od pokretnog elektromotora preko menjača brzina.
10
Slika 2.5.- Karoselni strug
3. Konstrukciona analiza mašine
Slika 3.1.- Horizontalna revolverska glava
11
Za izradu predmeta obrade iz jednog stezanja sa više alata pogodan je revolver strug, zahvaljujući revolverskoj glavi u kojoj se postavljaju alati prema redosledu obrade. Najčešće u revolversku glavu idu,strugarski noževi,bušilice,bušilice za izradu navoja i drugi alati. Okretanjem revolverske glave dovodi se u radni položaj naredni alat. Za vreme obrade revolverska glava izvodi kretanje pomaka u smeru glave struga. Revolver galva se nalazi na uzdužnom kizaču, a njeno oretanje može biti ručno ili automatsko. Prema položaju revolverske glave razlikujemo dva osnovna tipa revolverskih strugova: - revolver strug sa horizontalnom revolverskom glavom - revolver strug sa vertikalnom revolverskom glavom
Slika 3.2.-Šematski prikaz tipova revolverskih glava
Kod vertikalne revolverske glave alat koji se nalazi u radu zauzima gornji položaj tj. osa otvora na revolverskoj glavi poklapa se sa osom glavnog vretena. Revolver strug sa vertikalnom revolverskom glavom mogu da imaju klizač sa poprečnim kretanjem, a mogu da budu i bez njega, u tom slučaju poprečne operacije se izvode laganim okretanjem revolverske glave, pri čemu se poprečni alati primiču materijalu po kružnoj putanji. Kod horizontalne revolverske glave može da se smesti veći broj alata što omogoćava izradu složenih predmeta. Poprečne operacije se izvode pomoću klizača sa poprečnim kretanjem. Kod ovih strugova mogu da se ugrade uređaji za programski rad što povećava njihovu produktivnost.
12
Slika 3.3- Vertikalna revolverska glava
3.1. Glavni delovi revolver struga
Slika 3.3- Glavni delovi revolver struga
13
Glavni delovi revolver struga su:
1. Horizontalna revolverska glava-najčešće ima šest mesta za razne vrste strugarskih noževa i bušilica. 2. Glavno vreteno koje dobija pogon od elektro motora. 3. Elektro motor 4. Prenosnik za glavno kretanje (glavno vreteno dobija obrtno kretanje od elektro-motora preko prenosnika za glavno kretanje. 5. Prenosnik za pomoćno kretanje koristi se za kretanje revolverske glave. 6. Ručica za pokretanje revolverske glave 7. Vođica 8. Šine po kojima se kreće revolverska glava 9. Glavčina za držanje dela (obratka) koji se obradjuje 10. Kada za strugotinu
3.2. Radne pozicije revolver struga Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina, vratila, čaura, remenica, ...). Ostvaruje se tako što predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomoćno pravolinijsko kretanje. Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzdužna i poprečna obrada, izrada konusa i sl.) Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obrađene površine, razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine obrade, odnosno proizvodne operacije: prethodne i završne obrade, pri čemu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube obrade, a proizvodne operacije završne obrade operacije grube ili fine obrade. Obradom struganjem se realizuje veliki broj operacija kao što su: uzdužna obrada (spoljašnja i unutrašnja), poprečna obrada (spoljašnja i unutrašnja, usecanje, prethodno i završno odsecanje), 14
izrada konusa (spoljašnjeg i unutrašnjeg), izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem), nerotaciono struganje (prizmatičnih delova i leđno struganje), izrada navoja (spoljašnjeg i unutrašnjeg),
izrada i obrada otvora i rupa.
Slika 3.4.- Proizvodne operacije na revolver strugu Glavno kretanje kod revolver struga vrši obradak i ono je definisano brzinom rezanja,pomoćno kretanje vrši revolverska glava sa alatima i ono je određeno korakom. Korak je aksijalno pomeranje alata za jedan obrt predmeta obrade.
15
Slika 3.5. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade u obradi struganjem
Slika 3.6.- Kretanje revolverske glave Primer jednog rada na revolver strugu- Uzimamo vučenu šipku dimenzija ø90*6000mm i iz te šipke će biti isecana šipka dužine 180mm. Prvom operacijom uzimamo nož za secanje i time isecamo obradak na dužinu ø 90*180mm. I poprečnom obradom ćemo dobiti željenji oblik obratka.
16
Slika 3.7. Poprečna obrada
U drugoj operaciji ćemo raditi uzdužnu obradu tako što ćemo strugarskim nožem jedan deo našeg obratka smanjiti njegov prečnik za 4mm i smanjiti ga uzdužno za 128mm. Ø86*128mm.
Slika 3.8- Uzdužna obrada
U trećoj operaciji obrćemo revolversku glavu i vise ne koristimo strugarski nož. Sada koristimo burgiju gde ćemo bušiti rupu dubine 46 milimetra i prečnika Ø42mm. Nakon toga okrećemo revolversku glavu i uzimamo upuštač gde ćemo raditi upuštanje otvora Ø40 na dužinu od 2mm pod uglom od 45 stepeni. Obrćemo revolversku glavu i tu koristimo razvrtač i razvrtamo rupu Ø42H7.
Slika 3.9. Bušenje otvora 17
U četvrtoj operaciji radimo prolaze sa druge strane tako što zaustavljamo revolver strug i vadimo obradak iz stezne glave i okrećemo ga na drugu stranu. Ponovo uzimamo strugarski nož i radimo uzdužno struganje Ø70 na dužinu 10mm. Nakon toga uzimamo nož za obaranje ivica i radimo uzdužno obaranje Ø60 na R5.
Slika 3.10.- Obaranje ivica I ovako izgleda gotov deo.
Slika 3.11.-Gotov deo-izradak
4. Osnovna geometrija reznog alata Svi rezni alati (slika 4.1) se sastoji od najmanje dva dela: tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drške ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i pričvršćivanje alata na nosač alata i mašinu. Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeđujući rezanje (uklanjanje viška materijala). Rezni alati (slike 4.1 i 4.2) u svom osnovnom obliku imaju zajednički geometrijski oblik - rezni klin (slika 1.12.b).
18
Slika 4.1.- Rezni alati
Na reznom klinu alata se uočavaju karakteristične površine, linije i tačke: » grudna površina, GP - površina po kojoj klizi strugotina, » leđna površina, LP - površina okrenuta prema površini rezanja i » pomoćna leđna površina, PLP - površina reznog klina alata okrenuta prema obrađenoj površini predmeta obrade.
19
Slika 4.2.- Osnovni delovi reznih alata Presek grudne i leđne površine reznog klina alata predstavlja glavno sečivo - GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomoćne leđne površine pomoćno sečivo - PS ili pomoćnu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomoćnog sečiva je rezni vrh alata – RV.
Slika 4.3 Koordinatne ravni tehnološkog koordinatnog sistema i osnovna geometrija reznog klina alata Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata (slika 1.12.b). Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrđivanje geometrije se izvodi korišćenjem dva koordinatna sistema:
20
♦ tehnološkog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri njegovoj izradi, oštrenju i kontroli (osnovna geometrija alata) i ♦ kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska geometrija alata). Tehnološki koordinatni sistem (slika 4.3.a) čine četiri ravni: - Osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu tačku na sečivu alata i paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od značaja za izradu i oštrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Može se definisati i kao ravan koja sadrži osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u tački u kojoj se posmatra geometrija alata, - Ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadrži glavnu reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan, - Normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja i - Normalna ravan na glavno sečivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu ivicu ili tangentu na sečivo u posmatranoj tački. Položaj grudne i leđne površine reznog klina alata određen je osnovnom geometrijom alata (slika 4.3.b), koja obuhvata tri ugla: − ♦ leđni ugao 〈 - ugao između leđne površine reznog klina alata i ravni rezanja, − ♦grudni ugao - ugao između grudne površine reznog klina alata i osnovne ravni i − ♦ugao klina - ugao između grudne i leđne površine reznog klina alata.
Vrednosti uglova reznog klina alata se definišu (mere), najčešće, u normalnoj ravni Po (osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa - 〈 , , ). Mogu se definisati i normalni (〈 , , - u normalnoj ravni na glavno sečivo Pn), radijalni i aksijalni uglovi reznog klina
4.1 Tribomehanički sistem u obradi metala rezanjem 21
Proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribo- mehaničkom sistemu (TMS) čiju strukturu čine (slika 4.4): rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlađenje i podmazivanje. Tribomehanički sistem predstavlja skup međusobno povezanih elemenata u jednu celinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje viška materijala i oblikovanje delova uz minimalne troškove izrade i maksimalnu proizvodnost, tačnost i kvalitet obrade.
Slika 4.4 - Tribomehanički sistem u obradi metala rezanjem pored strukture, TMS karakterišu ulazne i izlazne veličine.
Ulazne veličine su: materijal, energija i informacija. Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoćni materijal (sredstva za hlađenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i vođica alatnih mašina itd.). Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak, materijal ili deo u toku obrade obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak. Energija se troši na ostvarivanje procesa rezanja, savlađivanje otpora rezanja, otpora kretanju izvršnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanja alata i predmeta obrade.
22
Informacija obezbeđuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skup podataka o mašinama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnim sredstvima, režimima obrade, sistemima upravljanja procesom itd. Izlazne veličine iz tribomehaničkog sistema su: informacija, energija i materijal. Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvataju skupove podataka o: kvalitetu obrade (tačnost oblika, položaja i ostvarenih mera i kvalitet obrađenih površina), proizvodnosti i ekonomičnosti obrade. Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetička energija elastičnih deformacija i vibracija elemenata tehnološkog sistema (mašina - rezni alat pribor - predmet obrade). Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utrošeno sredstvo za hlađenje i podmazivanje, utrošeno ulje za podmazivanje i sl.).
5. Pomoćni pribori 5.1 Uloga i klasifikacija pribora Pribori su dopunski uređaji koji se koriste pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvođenja procesa obrade i realizacije pomoćnih operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U mnogim slučajevima obezbeđuju i potrebno vođenje alata u odnosu na predmet obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne. - Univerzalni pribori su namenjeni obradi različitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne mašine. - Specijalni pribori su namenjeni obradi određenih pripremaka ili izvođenju određenih operacija obrade na jednom ili više delova. Pravilno koncipiranje pribora, projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih površina dela koji se izrađuje. Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno projektovanju tehnoloških procesa, najpre se vrši izbor baznih površina (baza). Baze su tačke, linije ili površine u odnosu na koje se orijentišu drugi delovi ili površine delova u procesu obrade, merenja ili montaže. Dele se na : - konstrukcione, - tehnološke, merne i
23
- montažne. Grupu konstruktivnih baza čine: osnovne i pomoćne baze, koje, pri konstruisanju (izboru oblika površina, njihovog položaja, utvrđivanju dimenzija i normi tačnosti i sl.), imaju suštinski značaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i slobodne površine. Osnovne površine (baze) su površine u odnosu na koje se određuje položaj dela u proizvodu (sklopu). Po pravilu položaj dela u sklopu se određuje kompletom od dve ili tri baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 5.1 su cilindrična površina čaura 2(2'), osa vratila OO i stepenaste površine 1(1'), jer određuju položaj vratila u kućištu 6(6'). Stepenaste površine sprečavaju pomeranje vratila duž ose vratila. Pomoćna površina (baza) određuje položaj montiranih delova podsklopova. Za vratilo, na primer, se javljaju dva kompleta pomoćnih površina za postavljanje zupčanika, sa tri elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin (slika 5.1). Funkcionalne površine su površine preko kojih se ostvaruje funkcija zadatog sklopa. To su, u pomenutom slučaju, bočne površine zuba zupčanika. Slobodne površine su površine povezuju osnovne i pomoćne površine. To je površina valjka (4).
Slika 5. 1. - Karakteristične površine delova sklopa
24
Tehnološka baza je površina koja određuje položaj dela u procesu izrade (obrade) u odnosu na rezni alat i/ili pribor. Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je površina koja određuje relativni položaj dela ili sklopa i sredstva merenja. Montažne baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montaži. To su baze koje lišavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja duž jedne ose i obrtanja oko druge dve ose.
5.2 Univerzalni (stezni) pribori Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata različitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, šiljci, univerzalni stezač za alate sa cilindričnom drškom, brzi stezač za alate sa cilindričnom drškom, mašinske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne čaure, elastične stezne čaure, magnetne ploče i sl. Univerzalni pribori su najčešće i standardizovani, pa se nazivaju i standardnim priborima alatnih mašina (isporučuju se uz mašinu). Univerzalna glava za stezanje (slika 5. 2) sa tri (četiri, retko dve) čeljusti je standardni pribor strugova, glodalica i brusilica. Služi za stezanje okruglih (često i prizmatičnih) delova ili alata sa drškom (burgije, vretenasta glodala ...). Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa ručnim i mehanizovanim (pneumatskim, hidrauličnim ili elektromehaničkim) stezanjem.
25
Slika 5. 2. - Univerzalna glava za stezanje Mašinske stege (slika 5.3) se koriste za ručno stezanje različitih delova na rendisalj- kama, bušilicama, glodalica- ma i dr. Različite konstrukcije stega, okretne u ravni ili prostoru, omogućujući orijen- taciju
dela
za
obradu površina pod uglom. Pored ručnih, postoje i stege sa
mehanizovanim stezanjem, najčešće hidrauličnim.
Slika 5. 3. - Neki tipovi mašinskih stega
Šiljci (slika 5.4) se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina (odnos dužine i prečnika L/d iznad 4 do 10), najčešće na strugovima i brusilicama za okruglo brušenje Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane (slika 5.5), primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obtnih) šiljaka. Oslanjanju na šiljke prethodi izrada središnjih gnezda na delovima.
26
Slika 5.4. – Šiljci
Slika 5.5. - Pozicioniranje pomoću šiljaka
Obrtači (srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod pozicioniranja pomoću šiljaka (slika 5. 6).
27
Slika 5.6. - Osnovne konstrukcije obrtača (srca) Linete (slika 5.7) se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem sprečavanja i smanjenja deformacija dužih delova, nastalih dejstvom spoljašnjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju na uzdužni nosač alata, a nepokretne na vođice nosača alata odnosno nosača šiljka.
Slika 5.7. - Pokretne i nepokretne linete Trnovi (slika 5.8) se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom većeg prečnika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.
28
Slika 5.8. - Trnovi Magnetne ploče se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od feromagnetnih materijala sa ravnim površinama, kod brusilica za ravno brušenje (slika 5.9). Mogu biti sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeđuju ravnomernu silu stezanja po oslonoj, baznoj površini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ručica ili isključivanjem jednosmerne struje).
Slika 5.9. - Magnetna ploča Za stezanje alata sa drškom (burgije, upuštači, proširivači, razvrtači, vretenasta glodala...) koriste se univerzalni stezači (slike 5.10 i 5.11).
29
Slika 5.10. - Stezanje alata sa drškom
Slika 5.11. - Brzi stezač i stezne čaure
30
5.3 Specijalni pribori Specijalni pribori ili pomoćni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se (slika 5.12) od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (čivije, zavrtnjevi i sl.).
Slika 5.12. - Šematski prikaz mogućeg rešenja pribora u obradi glodanjem
31
6. Postupke preventivnog održavanja: a) b) c) d) e) f) g) h) i)
osnovno održavanje od strane rukovaoca, preventivni periodični pregledi, kontrolni pregledi, podmazivanje, tehnička dijagnostika, traženje i otklanjanje slabih mesta, preventivne zamene delova, preventivne periodične opravke, popravljanje i obnavljanje istrošenih delova. a ) Osnovno održavanje od strane rukovaoca
Osnovno održavanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najvećem obimu, sam rukovalac, tehničkog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom preuzimanja tehničkog sistema od strane prethodnog rukovaoca, ili u toku smene, bez nekih posebnih uređaja i alata. U osnovno održavanje spadaju i postupci: snabdevanje gorivom i mazivom, pranje i čišćenje, zamena tehničkih tečnosti, kontrola osnovnih sastaavih delova sistema, pomoću jednostavnih instrumenata, pritezanje olabavljenih spojeva, kontrola procesa funkcionisanja tehničkog sistema preko komandnih tabli i sl. Vrlo često se u našoj industriji o ovome malo vodi računa, pa se događa da su rukovaoci tehničkih sistema često sasvim usko obučeni, pre svega za upravljanje, a znatno manje i za održavanje sistema. Postupcima održavanja koji se sprovode na višem nivou na licu mesta i u radionicama i uz učešće specijalizovanih radnika, obično ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom održavanju.
b ) Preventivni periodični pregledi
Preventivni periodični pregledi su postupci preventivnog održavanja čija je namena da se pravovremeno uoči nastajanje ( ili već nastala, oštećenja i neispravnosti sastavnih delova sistema postrojenja ). Pri tome se teži da se tehničko stanje delova sistema utvrdi na što jednostavniji način i uz što manji utrošak rada ( ne pretpostavljaju se velike demontaže i ponovne montaže sastavnih delova sistema ). Pregledi se izvode u čitavom životnom ciklusu sistema. Oni su obavezni i pre i posle izvodenja profilaksi i remonta sistema. Cilj im je određivanje nivoa funkcionalnosti, fizičke istrošenosti i oštećenja a radi pravovremenog sprečavanja otkaza. Ako se prilikom obavljanja preventivnog periodičnog pregleda nađe na neispravnost koja se može u kratkom vremenu, sa standardnim alatom ( koji se obično poseduje ) sa znanjem i veštinom 32
koje poseduje specijalista za preglede, bez većih smetnji za proces eksploatacije otkloniti, tada se takva neispravnost mora i otkloniti. Postupke ( opise ) pregleda je poželjno uvek pismeno pripremiti. Ako se radi o nekom jednostavnom sastavnom delu sistema, pismeni opis je verovatno suvišan. Ako je tehnički sistem složeniji, teško je pamtiti mnogo kombinacija mesta i radnji koje treba obaviti u raznim intervalima vremena. Za takve sisteme neophodno je sačiniti opis pregleda za osnovne ( odgovorne ) sastavne delove sistema. c ) Kontrolni pregledi
Kontrolni pregledi izvode se po utvrđenim standardnim postupcima ili zakonskim propisima ( Zakon o tehničkoj zaštiti, JUS, DIN, i dr. ). Mnogi radni uslovi kod univrzalnih strugova dovode do visokih temperatura, abrazije, korozije i preranih otkaza na ležajevima. Oštećenja na srugovima se ne javljaju samo na unutrašnjim mehaničkim površinama već takođe i na spoljašnjim. Atmosverski uslovi koji utiču na srug mogu takođe skratiti vek bilo kog struga, pogotovo u korozivnim okolinama. S tim u vezi je i očekivani vek struga u ovakvim okolinama veoma zavisan od pravilne procedure održavanja. Veliki broj otkaza strugova su bili rezultati pohabanih ili pokvarenih ležajeva struga ili unutrašnjih komponenti struga. Otkrivanje neispravnosti struga treba da počne onog trenutka kada je strug instalisana i u radu. Radnici na održavanju i operativno osoblje treba prvo da odrede da li nedovoljno dobar rad izaziva probleme na strugu. Istraga treba da sadrži temeljnu studiju hidraulike struga radi određivanja da li strug pruža projektovane karakteristike. Potrebno je raditi precizna očitavanja ulaznog i izlaznog pritiska. Strug takođe treba biti proveren za slučaj prekomernih vibracija, iskrivljenja vratila, buke u ležajevima, i prekomerne temperature. Ako se hidraulični deo struga pokaže ispravnim, ali je strug i dalje bučan i ima vibracije, tada je moguće da se radi o spojnicama koja može biti sa greškom, ili su ležajevi struga i / ili motora defektni. Koristeći se analizom vibracija i praćenjem frekvencije vibracije na monitoru, možemo odrediti mogući izvor stanja i time je problem moguće eliminisati. Ako su ležajevi struga bili podvrgnuti povremenim vibracijama, strug bi trebalo da se odnose na radioničku popravku, a ako je prisutno i curenje na mehaničkom zaptivaču i njega treba zameniti.
Provere na terenu pre zamene
Najčešće popravke kod univerzalih strugova su popravke lomova kao posledica otkaza pojedinih komponenti. Tipični uzroci otkaza su: – curenje na zaptivaču vratila, – redukovan protok kroz strug, – iskrivljenje ili zaglavljivanje delova struga, – otkaz ležajeva, 33
– prekomerna vibracija, – curenje iz kućišta. Ipak pre popravke struga treba proveriti sa radnikom da li je ustanovljen uzrok otkaza. Dijagnostika otkaza, gde god je to moguće, vrši se tako što uključimo strug i putem sledećih aktivnosti pokušamo da ustanovimo uzrok otkaza: – gledanjem, – slušanjem, – dodirom, – mirisom, – merenjem temperature ležajeva, – merenjem snage, – analizom vibracija, – merenjem pritiska. Sistem održavanja mora obezbediti brzo reagovanje na sve otkaze u procesu rada, što podrazumeva da sistem prijavljivanja i evidentiranja prijave otkaza mora biti propisan. Cilj uvođenja ove aktivnosti je obezbeđenje identifikacije svih prijava, kao i izvršenje intervencije održavanja po prijavi otkaza. Česta je pojava da je održavanje orijentisano na sprovođenje naknadnih intervencija ( po prijavi otkaza ), što ukazuje na značaj ovog propisivanja. Kontrola struga pre ugradnje Za vreme dok je strug na popravci, preporučljivo je pažljivo ispitivanje svih komponenata. U toku demontaže struga, procedura proveravanja pojedinih delova bi trebala da sledi sledeće aktivnosti: – gledanjem proveriti istrošenje, eroziju, koroziju i druga oštećenja radnog kola i navrtke, – skinuti navrtke po obodu zaptivača i proveriti naprezanje zaptivača, – zabeležiti poziciju radnog kola u odnosu na okvir struga, – skinuti navrtku radnog kola i radno kolo, – pregledati istrošenje prstenova u unutrašnjosti, – proveriti i zabeležiti veličinu pomeranja rukavca, – pregledati prednje delove (” lica ” ) zaptivača, – skinuti telo paketnih zaptivača sa okvira struga, – proveriti lice paketnih zaptivača, nosače i vođice, – skinuti i ispitati sve klinove vratila, – skinuti rukavac, mehanički zaptivač, zaptivač rukavca i obod , rukavca. Ako je potrebno, odrediti uzrok otkaza mehaničkog zaptivača i proveriti stanje delova. Preporučljivo je da se sada, kada smo došli do provere vratila, zabeležena očitavanja mernog uredaja zapisuju u ” Zapisnik o kontroli struga pre ugradnje ”: 1. Proveriti oštećenja na ležajevima struga. Zabeležiti pomeranje na kraju vratila, proveriti istrošenje vratila, eroziju, koroziju i ravnost vratila. Dozvoljeno odstupanje vratila u radijalnom pravcu ne sme biti veće od 0,03 [ mm ], za prečnik vratila do ф50 [ mm ], dok za prečnik vratila d > ф50 [ mm ], ovo odstupanje nesme preći 0,05 [ mm ]. 2. Kada je vratilo struga savijeno ili izlazi iz okvira saosnosti, vek ležaja, vek zaptivača i same karakteristike struga su oslabljeni. Savijeno vratilo takođe izaziva vibracije i kvarove na spojnici. Radi provere ovog stanja, merni uređaj treba postaviti do kućišta struga i podesiti tako da drugi kraj uređaja leži na spoljašnjem prečniku vratila. Obrtanjem vratila proveriti
34
odstupanje. Za prečnik vratila ф50 [ mm ], maksimalno odstupanje je 0,05 [ mm ], a za prečnike d > 50 [ mm ] ono iznosi 0,08 [ mm ]. 3. Prekomerno aksijalno odstupanje vratila može rezultovati oštećenjima i istrošenjima na mestima kontakta između vratila i paketnih zaptivača. Može takođe uzrokovati ili premalo ili prekomerno opterećenje na oprugama što rezultuje visoku učestanost oštećenja i curenja. U isto vreme će uslediti preveliko naprezanje i istrošenje na ležajevima struga. Oštećeni ležajevi prilikom obrtanja mogu izazvati nedozvoljenu veličinu odstupanja na kraju vratila. Radi provere ovakvog stanja merni uređaj treba postaviti tako da njegov kraj leži nasuprot ramena na vratilu. Treba koristiti meki čekić kojim ćemo lakše udariti na jednom, a zatim i na drugom kraju vratila. Montaža je dobro urađena ako pokazivanje mernog uređaja ne prelazi 0,05 [ mm ]. 4. Ako čelo kućišta mehaničkog zaptivača nije normalno u odnosu na osu vratila, zaptivaka mehaničkog zaptivača će se nagnuti prilikom ugradnje. To može uzrokovati nepravilan rad i na kraju otkaz mehaničkog zaptivača. Da bi se proverilo ovo stanje, merni uređaj se postavlja na vratilo sa krajem nasuprot čela kućišta mehaničkog zaptivača, nakon što je obloga pričvršćena na svoje mesto. Ukupno pokazivanje mernog uređaja ne sme prelaziti 0,025 [ mm ] za brojeve obrtaja do n = 3000 [ o / min ], odnosno 0,08 mm za n = 1500 [ o / min ]. Ukoliko odstupanje ipak pređe ove veličine, oblogu je potrebno obraditi na strugu kako bi se postigla zahtevna normalnost. Pre ugradnje mehaničkog zaptivača treba proveriti da li čela kućišta mehaničkog zaptivača imaju rupe, zareze ili slična oštećenja ili je moguće erozija. 5. Centričnost otvora kućišta mehaničkog zaptivača i vratila može biti vrlo teško za merenje zbog korozije koja je uzrokovana curenjem kroz zaptivke. Centričnost je od kritične važnosti i mora biti ponovo uspostavljena zavarivanjem ili mašinskom obradom. Kod velikih univerzalnih strugova gde postoji veliki prostor između kućišta mehaničkih zaptivača, veoma je važno da se centričnost drži u projektovanim tolerancijama. Da bi se ispitala centričnost, namestiti merni uređaj na vratilo, a drugi kraj treba da se prostire unutar otvora za zaptivanje. Kućišta mehaničkih zaptivača trebaju biti centrična u odnosu na osu vratila unutar granice od 0,15 [ mm ]. Ako pokazivanje prelazi ovu vrednost, strug treba ponovo saošavati i zatim ponovo pričvrstiti klinom. 6. Ispitivanje centričnosti i paralelnosti na spojnici nije ništa drugo nego saošavanje mašine koje je već ranije opisano. Sva ova merenja i ispitivanja vrše se na indikatoru sa brojčanikom ( dial indicator ). On je napravljen tako da se odstupanje direktno očitava sa skale indikatora. Kada se kraj koji je direktno povezan sa vratilom kreće prema indikatoru tada strelicama na brojčaniku vrši otklon u pravcu kazaljke na satu ( + ), a u slučaju da se kraj kreće od indikatora, strelica se otklanja u suprotnom pravcu ( – ).Sva ova merenja i ispitivanja vrše se na indikatoru sa brojčanikom ( dial indicator ). On je napravljen tako da se odstupanje direktno očitava sa skale indikatora. Kada se kraj koji je direktno povezan sa vratilom kreće prema indikatoru tada strelicama na brojčaniku vrši otklon u pravcu kazaljke na satu ( + ), a u slučaju da se kraj kreće od indikatora, strelica se otklanja u suprotnom pravcu ( – ). d ) Podmazivanje
Podmazivanje je proces dovođenja maziva između površina u kretanju. Sistemi za podmazivanje imaju zadatak da taj proces obave sigurno i trajno. 35
U cilju potpunog razumevanja sistema za podmazivanje i procesa koji se u obuhvata sledeće aktivnosti: – –
čišćenje ispiranje kliznih ( mazajućih ) površina , razvodne instalacije maziva, agregata za dotur maziva, – proveravanje stanja maziva ( količine, svojstva ), – dolivanje maziva, – zamena mazma. U cilju popunjavanja prostora između mašinskih delova koji se dodiruju i nalaze u medusobnom kretanju ( osovina i ležaj, vratila, vođice itd.), a time i smanjenju habanja, dovodi se mazivo u njihov međuprostor. Osim uloge podmazivanja, maziva imaju i zadatak da odnose nepoželjne sastojke iz zone sprege mašinskih delova, da vrše hlađenje delova i sklopova ( ležajevi, cilindri, klipovi, itd.), amortizuju udare i vibracije, da prenose snagu i kretanje, vrše zaptivanje ( sklopovi, razne osovine itd. ) sprečavaju koroziju na metalnim delovima. Sa razvojem tehnike porastao je i značaj maziva, jer je visoka tehnologija danas u mogućnosti da proizvede vrlo složena maziva za najdelikatnije primene. Maziva se obično proizvode za određene svrhe, jer ne postoji idealno mazivo koje bi moglo da zadovolji sve zahteve i namene. Kao rezultat toga je postojanje velikog broja tipova maziva među kojima se treba znati snaći i odabrati svrsishodno za namenu koja se od njega traži. Potrebno je obezbediti podmazivanje za vrlo složeni i obiman prenosnik koji ostvaruje pogon za sva kretanja: – za sve ležajeve i masu drugih elemenata, – potrebno je jasno definisati i označiti sva mesta koja se podmazuju. Ova šema predstavlja šemu podmazivanja svežim uljem. Da bi se podmazivanje jasno definisalo, šta se podmazuje i ko podmazuje, potrebno je uvesti karton podmazivanja i postaviti ga na vidnom mestu pored mašine.
Slika 5.13. - Šema podmazivanja svežim uljem
36
Tabela 1. Karton podmazivanja OOR održavanje
KARTON PODMAZIVANJA
Šifra
Odobrio: Datum:
RO “ FAZ “ Mašina:
Investicioni broj
Listova:
REVOLVER STRUG ATR – 250 Oznaka mesta podmazivanj a
Mesto podmazivanja sklop – de
1.
List:
Dinamika Vrsta maziva
Količi na
Opis
Oznak a
Vođica mikroprekidač a
hidraulično ulje HD – 25 M.
1 cm3
1x nedeljno
D
Rukovaoc
2.
Zabravni mehanizam
hidraulično ulje HD – 25 M.
1 cm3
1x nedeljno
D
Rukovaoc
3.
Vretenište i suport
hidraulično ulje HD – 25 M.
45 lit.
2500 h
Z
Održavanje
Ležajevi elektromotora
must list – 2
0,3 kg
2500 h
Z
Održavanje
6.
Hidraulični agregat
hidraulično ulje HD – 40 M.
145 lit.
1500 h
F
Održavanje
8.
Stezna glava
must list – 2
20 cm3
4.5.7.
– dnevno podmazivanje – ulja
Rukovaoc K – kontrola
– dnevno podmazivanje – mast
Napomena
Do – dolivanje
F – filtriranje Z – zamena
Proizvodač mašine je omogućio da se preko niza signala prati stanje na mašini ili neki eventualni otkaz u cilju sprečavanja većih lomova. 37
Medutim, zbog nepoštovanja svih propisa koje zahteva proizvodač, čest je slučaj, isključivanja svih signalnih lampica, premošćavanja sklopki za zaustavljanje mašine, što naravno vremenom izaziva neuporedivo veće otkaze i duže zastoje. Navešću neke sigurnosne zaštitne urectaje: Prelomni osigurač za bočne suporte, – – – – – –
–
osiguranje steznih prstenova, isključivanje na kraju šipke materijala, kandžasta spojnica za posmak i sigurnosna kandžasta spojnica, osiguranje ručne krivaje, električna kontrola podmazivanja, zaštita od prskanja, vodica šipke materijala. 7. Osnovne mere i postupci za bezbedan rad na strugu
Potencijalni izvori opasnosti: 1 – opasnost razvodna kutija za pogonsku energiju 2 – opasnost zbog rotiranja 3 – opasnost zbog nehotičnog uključivanja glavnog vretena 4 – opasnost od zahvatanja ili udara od stezne glave 5 – radni predmet / opasnost od zahvatanja rotacijom 6 – čeljusti stezne glave / opasnost od izbočenih rotirajućih delova 7 – opasnost od drugih rotirajućih delova (npr. strugarsko “srce”) 8- opasnost od alata 9 – vučno vreteno / opasnost od rotacije 10 – vodeće vreteno / opasnost od rotacije
38
Rukovanje sa strugom dozvoljeno je samo zaposlenim koji ispunjava posebne uslove za rad na tim poslovima: - Da je zaposleni obučen za bezbedan i zdrav rad; - Da su na strugu primenjene mere za bezbedan i zdrav rad; - Da zaposleni primenjuje propisana sredstva lične zaštite.
7.1 Osnovni izvori opasnosti pri radu su: 1. Opasnost od izbočenih rotirajućih delova alata, rotirajući delovi ili pokretni delovi mogu zahvatiti delove tela i odeće. Direktno ili indirektno zahvatanje od prenosnika snage, ukoliko nisu postavljene zaštitne naprave. 2. Opasnost od isturenih delova stezne glave – mehaničke opasnosti ("šape" za stezanje i ključ stezne glave) 3. Radni alati koji se koriste u radu su oštri. 4. Predmet obrade može se zakrenuti i odleteti ako nije sigurno pričvršćen. 5. Odskakanje odpadnih delova predmeta u toku struganja. 6. Pad predmeta obrade ili radnih alata. 7. Opasnost od letećih čestica strugotine ili tečnosti za hlađenje. 8. Oštra metalna strugotina pri uklanjanju sa radnih površina može povrediti ruke, šake i druge delove tela radnika. 9. Usled preopterećenja pri radu može doći do loma burgije. 10. Strujni udar, usled neispravnosti električne instalacije. 11. Pad radnika, ako je pod klizav i zakrčen.
7.2 Postavljanje mašine 39
Prilikom postavljanja i razmeštaja mašine voditi računa o prilazima, prolazima i slobodnim površinama oko oruđa, a sve u cilju lakog i bezbednog rukovanja, posluživanja i održavanja oruđa, nadgledanja procesa rada. Obezbediti i propisati mesto za odlaganje sirovina i gotovih proizvoda. Samo na propisanom mestu isti se i mogu ostavljati. Mašina se priključuje na napon 220 V, 50 Hz. Napajanje se vrši preko priključnog kabla koji direktno ulazi u priključnu kutiju mašine. Zaštita od kratkog spoja izvodi se preko osigurača priključnog sistema električne instalacije. Mašina se sme priključiti samo na instalaciju na kojoj je izvršena zaštita od indirektnog dodira. Voditi računa da stezna glava bude bez ispupčenja potpuno glatka. "Šape" – pakne se postavljaju tako da ne vire iz stezne glave. Oko nosača alata potrebno je postaviti mehaničku zaštitu za sprečavanje ulaska delova tela u opasnu zonu rada. Postaviti mehaničku zaštitu za sprečavanje odletanja čestica strugotine ili emulzije za hlađenje. Pre početka rada proverite: - da li su na strugu postavljene sve potrebne zaštitne naprave, a naročito ona na remenskom prenosu; - da li uređaj za uključivanje deluje ispravno. Pre uključenja uređaja dobro i sigurno učvrstite predmet obrade u mehanizam za držanje predmeta obrade. Proveriti da li su radni alati na pravilan način učvršćeni. Pre aktiviranja rada nemojte zaboraviti da izvadite ključ iz stezne glave.
Zaključak
40
Moderan pristup u samom proučavanju mašina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnoloskih procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje buducih strucnjaka da na osnovu proracuna vrse izbor adekvatne i standardne opreme. Iz svih, predhodno navedenih, karakteristika date masine – revolver strug, može se videti da je njegova upotreba dosta korisna, da u mnogome zamenjuje ljudski rad, a istovremeno je njen rada dosta pouzdan, efikasan, rentabilan i ekonomičan. Ovo ukazuje da se uz minimala ulaganja u remont moze i dalje efikasno koristiti i vrlo prakticno primenjivati. Medjutim, kako nauka sve brze napreduje i kako sve vise ima inovacija, realno je ocekivati razvoj novih i savremenih masina, koje ce polako ali sigurno potisnuti iz upotrebe u i ustupiti sebi mesto u proizvodnom ciklusu.
Literatura : 41
•
Adamović Ž., TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA, T. F. ” Mihajlo Pupin ”, Smederevo, 1996.
•
Adamović Ž., Ćoćkalo D., TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA – Zbirka izabranih računskih primera, T. F. ” Mihajlo Pupin ”, Zrenjanin, 1997.
•
http://en.wikipedia.org/wiki/Turret_lathe
•
file:///E:/masinski%20sistemi/Obrada-Rezanjem.htm
•
file:///E:/masinski%20sistemi/Regular-Turret-Lathes-Part-4.html
42
