Priručnik za prevod “Televizija se gleda, ona se ne čita”
Navedena misao je osnovno pravilo za filmske prevodioce, koji su u radu ograničeni prostorom i vremenom. Prostorom, zato što titl ima određeni broj slovnih mesta (obično oko 30), a vremenom jer na ekranu treba da stoji samo nekoliko sekundi. Zbog ova dva ograničenja neophodna je adaptacija prevoda, koja predstavlja suštinu filmskog prevođenja. Adaptacija prevoda je najteži deo posla koji zahteva znanje maternjeg jezika i iskustvo. 1. PRAVILO: ADAPTACIJA (PROSTORNO OGRANIČENJE) Dobar filmski prevod bi trebalo da bude kratak, jasan, tako da gledalac može paralelno da gleda sliku i prati tekst. Zato prevodilac ne prevodi sve (osim u slučaju kratkih dijaloga), već sažima i prepričava brzo izgovoreni tekst. Kod dugih i složenih dijaloga prevodilac treba da 'izvuče' suštinu, samo ono što je najvažnije i što gledalac mora da zna. Često se dešava da u seriji brzih dijaloga ima i propratnih, nevažnih i kratkih poput: «Sedite», «Dodajte», «Uzmite» ili se neko nekome obraća imenom ili prezimenom i sl. Ukoliko su oni nebitni za radnju, ne prevode se jer gledalac po slici vidi šta se dešava. Ukoliko su oni u originalu formirani kao posebni titlovi, odnosno ako prevodilac proceni da ima vremena da 'pusti' takav titl, onda ga može prevesti. Prevod bi trebalo da bude u duhu našeg jezika i po mogućstvu treba koristiti naše, a ne strane reči. Treba izbegavati ponavljanje istih reči u okviru jednog ili dva titla. Prevodilac će odmah na početku da shvati koliko je važno svako slovno mesto i zbog toga se adaptacijom dobija na prostoru i vremenu. Titlovi ne smeju da se smenjuju brzo, već u određenom ritmu, kao da je u pitanju spori dijalog. 2. PRAVILO: VREME TRAJANJA TITLA (VREMENSKO OGRANIČENJE) Vreme trajanja titla u principu odgovara vremenu trajanja dijaloga glumaca. Ovo podrazumeva da titl ne sme da traje kraće, a ukoliko je tekst dug i ukoliko postoji pauza izmedju dijaloga, onda ga prevodilac može 1
zadržati duže na ekranu. Takozvano 'tehničko kašnjenje' je neminovno jer je potrebno vreme da prevodilac 'pusti' titl kada čuje dijalog. Ovo je donekle rešeno automatskim titlovanjem, ali prevodilac ne sme da računa na to. Prosečna dužina stajanja titla na ekranu je 3 sekunde. Kratki titlovi koji sadrže jednu ili dve reči mogu da stoje i 2 sekunde. Dugi ili tzv. 'puni' titlovi bi trebalo da stoje na ekranu najviše 5 sekundi, ali treba težiti tome da titlovi budu što kraći. Navedena vremenska ograničenja predstavljaju vreme koje je prosečnom gledaocu potrebno da bi pročitao titl (engleski termin reading speed). 3. PRAVILO: VREMENSKI RAZMAK IZMEĐU DIJALOGA Kad god je između dva dijaloga pauza od barem 3 sekunde, prevodilac obavezno započinje prevod sa novim titlom. Poslednji titl se završava tačkom i započinje se novi. 4. PRAVILO: 'IZGLED' TITLA Titl mora da bude funkcionalan i da predstavlja jednu dobro organizovanu celinu. To znači da je svaki titl celina za sebe, bez obzira na to da li se završava nekim znakom interpunkcije ili ne. Treba težiti tome da se svaki titl završi tačkom, ali to nije uvek moguće. Ukoliko je dijalog duži, titl se ''seče'' tamo gde je zapeta, a u narednom titlu se nastavlja dijalog. Ukoliko se na kraju titla ne može staviti zapeta, onda ćemo ga ''seći'' tako da dobijemo smisaonu celinu. Ispravan primer sa zapetom: Znam da ne volite da pomeramo stvari, ali to je ovoga puta bilo neminovno.
Ispravni primeri bez zapete: Kažu da je čovek u brvnari ubijen i da je požar podmetnut kako bi uništio tragove.
2
Ili: Šta bi rekao čoveku koji se kotrlja nizbrdo sve brže i ne može da se zaustavi?
U oba slučaja primećujemo da prvi titl predstavlja jednu celinu iako se ne završava interpunkcijom. Strogo je zabranjeno da se takvi titlovi seku na nelogičnim mestima koji im daju smisao nedovršenosti. Neispravni primeri: Kažu da je čovek u brvnari ubijen i da je požar podmetnut kako bi uništio tragove.
Ili: Šta bi rekao čoveku koji se kotrlja nizbrdo sve brže i ne može da se zaustavi?
Navedeni primeri govore o tome da se titl ne deli na kratkim rečima poput ''bi'', ''da'', ''uz'', ''s'', ''u'', ''i'' i sl. Isto važi i za one reči koje ostavljaju utisak nedorečenosti. Ovo pravilo važi i u slučaju jednog titla, kada se iz gornjeg prelazi u donji red. Evo još nekih primera: Neispravno: Ne verujem da je neko toliko nepažljiv.
Ispravno: Ne verujem da je neko toliko nepažljiv.
3
Kratke reči (od, sa, iz, se, li...) treba izbegavati na kraju gornjeg reda titla. To važi i za veznike (i, u, a, o...). Izuzeci su dozvoljeni u slučaju da se u rečenici nalazi više takvih reči, kao i onda kada kratka reč nikako ne može da stane u donji red titla.
Evo primera dužeg dijaloga: Lik 1: Izgoreo je u požaru, ali pregledom je utvrđeno da ima frakturu lobanje.
Lik 2: To je uzrok smrti pošto nema dima u plućima.
Tekst koji izgovara prvi lik ''sečemo'' tako da prvi titl ima samo tri reči, ali predstavlja celinu, dok u drugom titlu završavamo rečenicu. Ovo smo mogli da uradimo zato što je drugi lik počeo da izgovara tekst tek nakon 3 sekunde. Ukoliko je pauza između dve replike kraća od 3 sekunde, imaćemo sledeću situaciju (takozvano ''lepljenje dijaloga''): Izgoreo je u požaru, ali pregledom je utvrđeno da je u pitanju ubistvo. -Sigurni ste?
Trebalo bi izbegavati takozvane ''repove'', odnosno sledeću situaciju: Izgoreo je u požaru, ali pregledom je utvrđeno da je u pitanju ubistvo. -Sigurni ste?
Ovako razdvojene titlove gledalac teže prati, a prevodilac mora mnogo brže da ih ''pusti'', što predstavlja dodatnu teškoću.
4
5. PRAVILO: RAZDVAJANJE REPLIKA Ovo pravilo podrazumeva razdvajanje dijaloga crticom ''-'' i važi samo u slučaju kada drugi lik započinje repliku za vreme trajanja istog titla. Primer: Gde je otišao? –U Denver. -Naveo je razlog?
Ovo je situacija u kojoj govore dva lika. Može se dogoditi i da tri lika paralelno govore, toliko brzo da je nemoguće da repliku trećeg lika stavimo u novi titl. To bismo uradili u slučaju da nam vreme to dozvoljava. U navedenom primeru prevodilac je pribegao sažimanju iskaza, a razlog je, naravno, ušteda vremena. Tako umesto uobičajenog pitanja sa ''da li'' (''Da li je naveo razlog?'') koristimo gramatički ispravan sažeti iskaz ''Naveo je razlog?'' Osnovno pravilo filmskog prevođenja je ''što kraće, to bolje''. Treba izbegavati sve suvišne reči, pogotovu u pitanjima. Tako je umesto uobičajenog pitanja ''Hoćemo li da idemo?'' dovoljno reći ''Idemo li?'' ili jednostavno ''Idemo?'' 6. OSTALA PRAVILA: a) Izbegavanje stranih reči i turcizama b) Izbegavanje uzvika poput ''oh'', ''ah'', ''hej'' i sl. To se ionako čuje. c) Nakon što se gledalac upoznao sa imenima likova, ne treba ih ponavljati u prevodu (gledalac ih sam prepoznaje, a prevodilac tako dobija na prostoru) d) Naslov filma/serije/emisije piše se velikim slovima Tri tačkice ''...'' se stavljaju samo ako je dijalog naglo prekinut u sred rečenice. Primer: Ma neće on... -Saberi se!
e) Razne mere za dužinu, visinu, težinu, moraju se prevesti u naš metrički sistem f) Navodnici se stavljaju ukoliko neko nekoga citira ili ukoliko reč ima prenosno značenje. Na primer: Kako ćete me se ''rešiti''? 5
