III PREGLED PRILOGA * pre+led prilo+a, isto kao i sadržaj, treba navesti spisak prilo+a sa brojevima strana na kojima se oni nalaze' Na primjer: 4rilo+ A' 9oto+rafija proizvoda 4rilo+ &' 2iljevi na plan prodaje i profita 4rilo+ 2' $zvještaj sa tržišta 4rilo+ "' "ija+ram proizvodnje 4rilo+ 1' 2jenovnik 4rilo+ 9' 4rimjerak novinsko+ #lanka 4rilo+ >' 9inansijski izvještaj iz prethodno+ perioda 4rilo+ $' !abela troškova otpo#injanja proizvodnje 4rilo+ /' $zvještaj o sadašnjoj i projektovanoj dobiti i +bitk 4rilo+ 3' $zvještaj o projek%ijama nov#anih tokova 4rilo+ 5' adašnji i projektovani bilans 4rilo+ 0' 4ro+ram nabavke osnovnih sredstava 4rilo+ N' Analiza profitabilnosti 4rilo+ ' &ilješka o +lavnom personal 4rilo+ 4' 4oreska prijava firme i predzetnika IV RADNI REZIME !ipi#an !ipi#an investitor će da troši sve+a pet do deser minta da bi po+ledao biznis plan i odl#io da li će da +a pro#ita, ili ne' Ako se tom prilikom zadrži na nekom dijel plana, to će si+rno biti radni rezime' Zbo+ to+a je j e izzetno važno da pripremite privla#an i vjerljiv radni rezime koji će da zainteresje investitora i da +a navede da pro#ita i ostali dio plana' .adni rezime je, sštini, i najvažniji dio biznis plana, jer od nje+a zavisi da li će taj plan opšte biti zet razmatranje' 0ada se nalazi na po#etk plana, radni rezime treba tr eba da bde odjeljak koji ćete posljednje da napišete' *koliko se kaže potreba, on će da vam poslži kao prethodna ponda koj ćete, na jednoj do tri strane, da pošaljete investitor prije ne+o što m date biznis plan %jelini' (Neki investitori više vole da im se šalje dio po dio biznis plana, dok dr+i žele da +a odmah dobij komplet') .adni rezime treba da sadrži: - Naziv firme, - $me i zvanje osobe za vez va?oj firmi, - "atm izrade biznis plana
Zatim treba dati sljedeće sažete informa%ije: A. OPIS POSLA - *kratko objasnite karakter vaše+ proizvoda< sl+a, nje+ove jedinstvene karakteristike, i ono što imate za %ilj da posti+nete sljedećih @ do B +odina' 3
B. STRATEŠKO USMJERENJE - "efinišite faz kojoj je vaš posao (otpo#injanje, razvoj, preorijenta%ija)' Nazna#ite opšte strateško (ili d+oro#no) smjerenje firme narednih tri do pet +odina'
C. TR9IŠTE:MARKETING - pišite tržišni se+ment koji namjeravate da osvojite i kako planirate to da radite' 4rikažite koristi koje vaš proizvod donosi kp%ima' 3ako ćete da prodajete proizvodC 4rikažite projek%ij prodaje za narednih pet +odina
D. MENAD9MENT - Navedite kratkim %rtama kakvim iskstvom i kvalifika%ijama raspolaž osniva#i i +lavni menadžeri firme i kakve s im od+ovornosti
E. FINANSIJSKI POKAZATELJI - "ajte pre+led o#ekivano+ prihoda i profita za sadašnj, sljedeć i pet narednih +odinaD projek%ij sredstava, obaveza i neto vrijednosti kapitala za isti periodD i pro%jen koliki kapital vam je potreban i kako namjeravate da +a iskoristite'
4
F. FINANSIJSKI ARAN9MAN:IZLAZAK - *koliko je investi%ija formi kredita, navedite šta će predstavljati +aran%ij to+ kredita' Ako se radi o sti%anj vlasništva posl, koliki dio vlasništv ( pro%entima) ste spremni da pondite zamjen za ložena sredstva' 3olika je o#ekivana +odišnja stopa dobiti za investitoraC 3oliki broj investitora je planiran, i koliko iznosi minimalni lo+ po investitorC bjasnite kako će investitori i kada moći da iznes nova% iz posla' * sl#aj da postoji više izvora finansiranja, navedite te izvore i iznose sredstava po pojedinim izvorima'
5
ODJELJAK 2. GLAVNI DIO BIZNIS PLANA
I ISTORIJAT I NAMJERA A. ISTORIJAT IA. I-t!r$)'t $ Kr't'3 -$#!-$pišite kratko istorijat vaše+ proizvoda<sl+e' vo je izzetno važno ako ndite novi ili jedinstven proizvod ili sl+a' B. SADAŠNJI USLOVI IB1. O$- r!$,0!"':*-/*7' ; Pr$r!"' r!$,0!"':*-/*7' ; O-#!0#' #'&)e#' r!$,0!"':*-/*7' ; K'r'3ter r$0re"#e 7r'#e:($/)#!7 tr5$
e +$t$ -r!0e"e#$ * +*"*?#!-t$ *koliko se radi o tehni#kom proizvod<slzi navedite +lavnim %rtama testiranja proizvoda koja s do sada izvršena i njihove rezltate' !ako;e kratko opišite testove koje planirate da sprovedete i njihove %iljeve' C. KONCEPT IC1. K/)*=#$ %'3t!r$ *-)e' !0e 0r-te r!$,0!"':*-/*7' ()e#!0#' 3!#3*re#t#!-t@ 30'/$tet@ &'r3et$#<3e -!-!+#!-t$4 ; P!t0r"' !0$ %'3t!r' 3!" 3!#3*re#t-3$ %$r&$ ; K!)$ !" t$ %'3t!r' -* "!3','#$ * -/*=')* 0'
IC6. Je"$#-t0e#$ '-e3t$ 0'
7
II ANALIZA TR9IŠTA Ako želite postići što stabilniji i rastći tok prodaje, morate dobro poznavati vaše tržište, vaš tržišni se+ment - kp%a koji će kpovati vaš rob' &itno je tvrditi da li proizvod ili sl+a imaj zajedni#ko tržište (tržišni dio) rastćoj +rani i da li možete konkren%iji postići od+ovarajć prodaj' 3lj#no pitanje na koje treba da od+ovorite je: ko predstavlja vaše tržište sada i bdćeC 3akav ćete dio tržišta imatiC 3oliki je poten%ijal rasta tržištaC 3ako ćete zadovoljiti kp%e i kako ćete rea+ovati na promjen ponašanj kpa%aC 3ako ćete formirati %ijen svojih proizvodaC A. ISTRA9IVANJE TR9IŠTA IIA. I-tr'5$0'#)e tr5$
B. GLOBALNO TR9IŠTE IIB. G/!+'/#! tr5$
8
4roje%irajte prodaj na nivo +rane i vaš dio na tom tržišt narednih @ +odina' 4ro%ijenite i vaš prodajni poten%ijal najboljem, naj+orem i poželjnom sl#aj' !ra+anje za novim proizvodom ili sl+om' vo je jedan od najtežih zadataka okvir analize tržišta' 3ako predvidjeti tražnj za novim proizvodom koja ranije nije postojala' 4redzetni%i obi#no id na proizvoljne pro%jene: odredi se neki pro%enat na nekom tržišt ili trIž šnom se+ment' Npr' novi proizvod će #initi @J od prodaje sadašnjih prodavni%a nekom +rad' 4o pravil, ovakav pristp nije dobar i daje po+rešne rezltate' Ne treba se bazirati na kapa%itet tr+ovine već poći od pro%jene koristi za kp%e' dnosno, koliko je proizvodni kapa%itet jedne firme @B'BBB jedini%a mjese#no postavlja se pitanje može li on biti osnova za pro%jen prodaje ove firmeHC vakako neH 4ro+noza prodaje treba da se bazira na pro%jeni %iljno+ tržišta, a tek na osnov te pro+noze treba da se odredi potreban oblik proizvodnje' Nikako obrntoH !estiranje tržišta može se izvršiti na više na#ina' /edan od njih je probna prodaja' !reba direktno kontaktirati sa poten%ijalnim kp%em i ispitati da li on želi da koristi vaš proizvod' .az+ovarajte sa njim o samom proizvod: oblik, boja, dizajn, %ijena, kvalitet' !ražite informa%ij ko bi još mo+ao biti zainteresovan za vaš proizvod' ve informa%ije am slže kao prvi indikator prodaje' !o je za investitore najvažnije' Ali i za as je važno kao povratnainforma%ija o vašem proizvod' !estiranje se može vršiti i pomoć pitnika' vrha pitnika je da dobijete informa%ij šta ljdi misle o vašem proizvod i da li oni žele da +a kpe' Za investitora je važno da izvršite projek%ij tražnje' ne se moraj oslanjati na rezltate ispitivanja tržišta' 4oželjno je da navedete koristi za kp%a (npr' iznos štede ener+ije, pro%enat smanjenja škarta, povećanje prodktivnosti i sl')' 3od projek%ije tražnje #esto se previ;a jedan aspekt' !o je razlika izme; broja poten%ijalnih kpa%a i prodaje tim kp%ima' Npr' FBJ broja kpa%a na koje ra#nate može da predstavlja KBJ tražnje za vašim proizvodom ili sl+om' 4itanje je: kako doprijeti do tih FBJ kpa%aC Ako je mo+će, kako možete da do;ete do njihC $nvestitor izzetno vrednje od+ovor na ova pitanja' $ na kraj, koliko se radi o novom proizvod potrebno je pro#iti mo+ća o+rani#enja tzv' barijere za lazak' Npr' ekonomija obima (postojeL i poslovi imaj prednost zbo+ mo+ćnosti snižavanja fiksnih troškova po jedini%i)' $li, diferen%iranje proizvoda (prepoznatljiv za?titni znak koji kp%i neće da napste)' +rani#enje može da bde i zahtjev za većim kapitalom'
9
C. POSEBNI TR9IŠNI SEGMENTI IIC. P!-e+'# -e7&e#t tr5$
IIC8. Sre"-t0' ,' r!()e#* $ r'?e#)e ($/)#!7 tr5$
10
D. FAKTORI KONKURENTNOSTI IID. F'3t!r$ 3!#3*re#t#!-t$ IID1. O$- $ r!()e#' 0!"e?$ 3!#3*re#'t' ; S'"'<#)' !-/!0#' r!)e3($)' ; G!"$<#)$ r$!"$ ; U"$! #' tr5$
Ako ste odredili svoj %iljni tržišni se+ment koji je dovoljan da možete rentabilno poslovati, morate pro#iti konkren%ij, kako neposredn, tako i posredn (konkrenti inostranstv)' .azmislite o sljedećem: - 3o spada me; pet vaših najbližih (najopasnijih) konkrenataC - 3ako ćete poslovati bolje od njihC - 3ako stoji njihovo poslovanje: ne mijenja seC padaC rasteC ZaštoC - * #em je njihovo poslovanje sli#no i #em je dr+a#ije od vaše+C * tome am može pomoći šema:
@' 3oje s njihove prednosti i
11
4roje%irajte prodaj na nivo +rane i vaš dio na tom tržišt narednih @ +odina' 4ro%ijenite i vaš prodajni poten%ijal najboljem, naj+orem i poželjnom sl#aj' !ra+anje za novim proizvodom ili sl+om' vo je jedan od najtežih zadataka okvir analize tržišta' 3ako predvidjeti tražnj za novim proizvodom koja ranije nije postojala' 4redzetni%i obi#no id na proizvoljne pro%jene: odredi se neki pro%enat na nekom tržišt ili trIž šnom se+ment' Npr' novi proizvod će #initi @J od prodaje sadašnjih prodavni%a nekom +rad' 4o pravil, ovakav pristp nije dobar i daje po+rešne rezltate' Ne treba se bazirati na kapa%itet tr+ovine već poći od pro%jene koristi za kp%e' dnosno, koliko je proizvodni kapa%itet jedne firme @B'BBB jedini%a mjese#no postavlja se pitanje može li on biti osnova za pro%jen prodaje ove firmeHC vakako neH 4ro+noza prodaje treba da se bazira na pro%jeni %iljno+ tržišta, a tek na osnov te pro+noze treba da se odredi potreban oblik proizvodnje' Nikako obrntoH !estiranje tržišta može se izvršiti na više na#ina' /edan od njih je probna prodaja' !reba direktno kontaktirati sa poten%ijalnim kp%em i ispitati da li on želi da koristi vaš proizvod' .az+ovarajte sa njim o samom proizvod: oblik, boja, dizajn, %ijena, kvalitet' !ražite informa%ij ko bi još mo+ao biti zainteresovan za vaš proizvod' ve informa%ije am slže kao prvi indikator prodaje' !o je za investitore najvažnije' Ali i za as je važno kao povratnainforma%ija o vašem proizvod' !estiranje se može vršiti i pomoć pitnika' vrha pitnika je da dobijete informa%ij šta ljdi misle o vašem proizvod i da li oni žele da +a kpe' Za investitora je važno da izvršite projek%ij tražnje' ne se moraj oslanjati na rezltate ispitivanja tržišta' 4oželjno je da navedete koristi za kp%a (npr' iznos štede ener+ije, pro%enat smanjenja škarta, povećanje prodktivnosti i sl')' 3od projek%ije tražnje #esto se previ;a jedan aspekt' !o je razlika izme; broja poten%ijalnih kpa%a i prodaje tim kp%ima' Npr' FBJ broja kpa%a na koje ra#nate može da predstavlja KBJ tražnje za vašim proizvodom ili sl+om' 4itanje je: kako doprijeti do tih FBJ kpa%aC Ako je mo+će, kako možete da do;ete do njihC $nvestitor izzetno vrednje od+ovor na ova pitanja' $ na kraj, koliko se radi o novom proizvod potrebno je pro#iti mo+ća o+rani#enja tzv' barijere za lazak' Npr' ekonomija obima (postojeL i poslovi imaj prednost zbo+ mo+ćnosti snižavanja fiksnih troškova po jedini%i)' $li, diferen%iranje proizvoda (prepoznatljiv za?titni znak koji kp%i neće da napste)' +rani#enje može da bde i zahtjev za većim kapitalom'
9
Pre"#!-t$ #'" 3!#3*re#t$&' ; C$)e#' ; M!7*?#!-t$ ; Tr')#!-t $,"r5/)$0!-t4 ; V$$ 3*'(':3/$)e#'t' ; I,#!- $ r!(e#'t !" *3*#e r!"')e -' 3!)$& )e ,'-t*/)e# #')0e?$ 3/$)e#t 3*'( ; I,#!- $ r!(e#'t !" *3*#e r!"')e -' 3!)$& )e ,'-t*/)e#! #')0e>$ 3/$)e#'t' 3*'(' ; Kre"$t#$ 'r'#5&'# 3!)$ -e #*"$ 0!"e?$& 3/$)e#t$&':3*($&' ; P!te#($)'/#$ 0e/$3$ 3/$)e#t$ 3*($ IID8. O$- $ r!()e#' #')0e?$ "!+'0/)'=' ; I,#!- $ r!(e#'t !" *3*#e #'+'03e -' 3!)$& )e ,'-t*/)e# #')0e?$ "!+'0/)'= ; I,#!- $ r!(e#'t !" *3*#e #'+'03e -' 3!)$& )e ,'-t*/)e#! #')0e>$ "!+'0/)'=' ; Kre"$t#$ 'r'#5&'# 3!)$ #*"e 7/'0#$ "!+'0/)'=$ ; P!te#($)'/#$ 0e/$3$ "!+'0/)'=$ IID. O$- $ r!()e#' -*-t$t*t' $/$ '/ter#'t$0#$ r!$,0!"' * !"#!-* #' 0'< r!$,0!" "a li možete i #ime nadoknaditi prednosti konkrenataC "a li možete iskoristiti njihove slabostiC 3akoC Namjera ovo+ dijela poslovno+ plana je da poznate konkrente i poboljšate svoje poslovanje time da prezimate dobre poteze konkren%ije ili izbje+nete +reške vaših konkrenata'
12
4o+rešno je, ako pokšavate na tržišt koje+ dosadašnji pondio%i dobro pokrivaj, a nemate nikakve posebne prednosti odnos na njih' Ako pažljivo posmatrate konkren%ij možda ćete ponekad promijeniti svoj osnovn poslovn strate+ij ili promijeniti sadašnje poslovanje kako bi efikasnije konkrisali' !o se mora raditi neprestano jer se tržište mijenja, a spjeh vijek privla#i nove konkrente' 0orate ići poredo sa konkren%ijom, ako za dže vrijeme zaostanete to može kobno ti%ati na vaše poslovanje' !roškovi za nadokna;ivanje propšteno+ s obi#no veći od troškova (napora) da stalno pratite konkren%ij' 3onkrente morate pratiti da bi saznali koji se+ment kpa%a zanemarj i i ćete +a najlakše privći k sebi'
Analiza konkrenata može se vršiti preko matrice konkurenata' vako+ konkrenta treba razvrstati neki od kvadrata matri%e'
3ako doći do podataka o konkrentimaC !o s javni izvori (reklama, promotivni materijal, knji+e, #lan%i'''), str#ne pblika%ije (prirMni%i, seminari, krsevi), drIava (izvje?taji, pro%esi protiv predzeća, državne a+en%ije), investitori (+odišnji izvještaji, prospekti, krediti i sl')' aša konkrentnost zavisi i od analize kpa%a' *koliko bolje poznajete tržište i imate više informa%ija o kp%ima imate i veće mo+ćnosti da spijete' 4oslovanje #esto iz+leda kao vještina kako prodati rob' * stvari radi se o tome da izradimo proizvode koji s potrebni i koji se kpj na tržišt' to+a morate pro#iti ko s aši kp%i: poten%ijalni kp%i i zak kr+ +lavnih kpa%a' 13
E. KAKO PROGNOZIRATI BUDUĆA KRETANJA IIE. O-t'/$ tr5$<#$ *t$(')$ Nije dovoljno sa+ledati postojeć konkren%ij' ažno je raditi pro+noz ti%aja razli#itih kretanja okrženj na spjeh vaše+ posla sljedećih @-B +odina' $stina, investitore interesje perspektiva jedno+ posla period od E- +odina' ni o#ekj da vaš biznis plan sadrži pro+noz ekonomskih, tehnoloških, politi#kih i so%ijalnih kretanja koji će tom period da djelj na posao' Za ove pro+noze se mo+ koristiti sloIene statisti#ke metode' 0e;tim, za svrhe biznis plana mo+ se koristiti neke jednostavnije metode i tehnike' /edna od ovih tehnika podrazmijeva navo;enje indikatora iz okrženja koji mo+ da tić na posao' IIE1. D)e/!0'#)e -/)e"e?$ %'3t!r'
- 13N03$ $N"$3A!.$: preko njih treba stanoviti osnovni smjer privrednih kretanja' to+a treba imati pokazatelje o drštvenom proizvod, na%ionalnom dohotk, indstrijskoj proizvodnji, indeks %ijena na malo i veliko, indeks troškova života, stopi nezaposlenosti' - !1>N573$ $N"$3A!.$: iako se radi o d+oro#nim pro%jenama i tehnološke promjene treba obhvatiti' 4ozdani tehnološki indikatori obhvataj: patente koji se traže ili s na+ra;eni, tehni#ka dokmenta%ija koja se dobija na konferen%ijama o tehnolo+ijama, finansijska pomoć tehnološkim pre+nLima' - 45$!$=3$ $N"$3A!.$: 7to se može o#ekivati na politi#kom plan nekom bdćem periodC Npr' državni i lokalni zakoni, zakonodavstvo dr+im zemljama, politi#ki do+ovori, promjene strktri poreza i sl' - 2$/A5N$ $N"$3A!.$: Npr' demo+rafske tenden%ije, so%ijalna strktra stanovništva i sl' IIF. Pr!7#!,' r!"')e Na kraj treba istaći da ne postoji tehnika koja može ta#no da predvidi bdća kretanja' to+a treba da znate da svrha pro+noze nije apsoltna kontrola nad neizvjesnim bdćim kretanjima, već da vam pomo+ne da bolje shvatite okolnosti koje bdćnosti mo+ da nastpe' ećina konsltanata prepor#je da se radi nekoliko mo+ćih sita%ija' amim tim što ste razmotrili mo+će bdće prilike steći ćete nesmnjiv prednost nad konkrentima koji o tome nis razmišljali'
14
IIF1. Pr!)e3($)' r!"')e ,' 0'<* %$r&* * "$#'r$&' $ )e"$#$('&'4 4rema tome, osnovno pitanje kod ispitivanja tražnje je: 3oja osobena karakteristika vaše+ proizvoda donosi korist kp%imaC "a li će im vaš proizvod štedjeti nova%C 3oliko je vremena potrebno da on sam sebe otplatiC
III RAZVOJ I PROIZVODNJA vaj odjeljak se odnosi na obhvatanje najvažnijih elemenata vezanih za istraživanje, razvoj i proizvodnj vaše+ osnovno+ proizvoda' !okom nje+ove pripreme ne smijete zaboraviti da investitori mno+o radije fi nansiraj kasnije faze jedno+ posla (npr' proizvodnj ili marketin+) ne+o nje+ove ranije faze (kao ?to je istraživanje)' A. ISTRA9IVANJE I RAZVOJ IIIA. I-tr'5$0'#)e $ r',0!) vaj dio treba da bde sažet' Ne opterećjte investitora sitni%ama' IIIA1. O$- 3!#3*re#t#$ te#!/!7$)' ; Str*=#!-t $ #'"/e5#!-t $#5$#)er' ; A3t$0#!-t $-tr'5$0'#)' $ r',0!)' 3!)e -e 0r
15
B. POTREBE PROIZVODNJE IIIB. P!tre+e r!$,0!"#)e IIIB1. O$- !tre+' r!$,0!"#)e *3/)*=*)*?$ tr!<3!0e ,' r',/$=$te !+$&e r!$,0!"#)e4 ; M'ter$)'/$:,'/$e *3/)*=*)*?$ r'-!/!5$0!-t4 ; R'" 30'/$%$3'($)e@ r'-!/!5$0!-t@ -$#"$3'/#' !r7'#$,!0'#!-t $ -/.4 ; O+)e3t$ !-tr!)e#)'4:/!3'($)' !+)e3't' *3/)*=*)*?$ -3/'"$<#$ r!-t!r@ 'r3$#7@ 3''($tete $ -/.4 ; Ore&' *3/)*=*)*?$ !+r',!0'#)e@ '&!rt$,'($)*@ !-$7*r'#)e $ -/.4 ; Tr'#-!rt:!re&' ; Se,!#-3$ e%e3t$ IIIB2. K!#3*re#t#e re"#!-t$ * r!$,0!"#)$ ; K0'/$tet ; Tr!<3!0$ $nvestitori s spremni da finansiraj inžinjerin+ koliko je on fnk%iji povećanja efikasnosti i profitabilnosti proizvodnje' 4otrebno je da opišete sve faktore proizvodnje, zajedno sa o#ekivanim troškovima vezanim za kpovin, zakp, odnosno traženje tih faktora (materijal, znanje, rad, postrojenja''')' Zatim treba navesti više konkrentskih prednosti koje se ti# proizvodnje' C. PROIZVODNI PROCES IIIC. Pr!$,0!"#$ r!(eIIIC1. O$- r!$,0!"#!7 r!(e-' ; F',e r!$,0!"#!7 r!(e-' ; Tr!<3!0$ * !)e"$#$& %','&' ; Te<3!?e $ r$,$($ * !)e"$#$& %','&' 4otrebno je opisati vid tabele ili dija+rama, +lavne faze razvoja proizvodnje kao i proizvodno+ pro%esa' ve faze potrebno je kratko opisati' 5o%irajte potrebno vrijeme i sredstva ( iznosima i pro%entima) po fazama proizvodno+ pro%esa' Navedite teškoće i rizike za svak faz' Ne zaboravite da investitorima treba da prikažete proizvodni pro%es na jednostavan na#in , odnosno korak po korak' IIIC2. Or'0"'#!-t r!$,0!"#)e * !ree#)* -' #'+'03!& "'t!7 r!$,0!"' -' -tr'#e !" $#!-tr'#$ r!$,0!'='4 bjasnite po pojedinim fazama prednosti proizvodnje okvir vaše firme pore;enj sa konkrentima' D. KONTROLA KVALITETA IIID. O+r',!0'#)e:3!#tr!/' 30'/$tet' IIID1. O$- !-t*3' !+e,+)ee#)':3!#tr!/e 30'/$tet' ; St!' <3'rt' r!$,0!"' -' 7re<3!&4 DEFECT RATE4 ; Tre#" -t!e <3'rt' 3ako se vrši kontrola kvaliteta, kontrola proizvodno+ pro%esa i proizvedene robe' Navedite troškove vezane za postpak kontrole i radn sna+ koja je t an+ažovana' 3oliki je pro%enat robe sa +reškomC Zapamtite da ni najbolji marketin+ ne može da kompenzira loš kvalitet proizvoda' E. PLANOVI REZERVI IIIE. P/'#!0$ re,er0$ .a#najte na nepredvi;ene izdatke i probleme' *klj#ite elemente kao što s alternativni izvori materijala, mo+ćnosti za an+ažovanje, dodatni radni i prekovremeni rad' bjasnite na koji na#in napredovati da proširite vaše proizvodne mo+ćnosti kad to bde zahtijevao razvoj posla' 16
IV. MARKETING ama #injeni%a da postoji tržište za vaš proizvod nije dovoljna' 4otrebni s ljdi koji će stajati iza proizvoda i prodavati +a, kao i od+ovarajća strate+ija marketinške aktivnosti sljedećih tri do pet +odina' obzirom da se radi o jednoj od kasnijih faza posla, investitori s, po pravil zainteresovani za finansiranje marketin+a pod slovom da s prihodi na osnov prototipa ili probne prodaje dobijeni prvi dokazi da tržište prihvata proizvod' * pripremi ovo+ dijela biznis plana ne zaboravite važno pravilo' no što je sa aspekta marketin+a zna#ajno nije vaš proizvod, već mišljenje kp%a o njem' "a bi ste vjerili investitora to da ste tržišno orijentisani, morate da m pokažete da ste stanj da sa+ledate svoj posao iz perspektive kp%a i poten%ijalno+ kp%a i da ste sposobni da im prodate svoj proizvod' Zapamtite:
POTROŠA JE KRALJ POTREBE POTROŠAA I 9ELJE KUPCA SU OSNOVA SVAKE VAŠE PONUDE KAO PROIZVOAA 3ako da priv#ete kp%aC $nvestitor pro%jenjje kako ćete da zainteresjete kp%a za vaš proizvodC dnosno, kako ćete GpreotetiG kp%e od svojih konkrenataC 3onkren%ija ne mirje' $ ona se bori za kp%a' 4rivla#enje kpa%a odnosno širenje tržišta zahtijeva da: ' $z+radite (steknete) sopstveni imidž, F' 3on%ipirate optimaln strate+ij marketin+a ' tvaranje sopstveno+ imidža je težak i sptilan pro%es i posao' 4n je zamki i iskšenja' vaki potez koji predzimate vi i vaši saradni%i ti#e na imidž: na#in na koji se ophodite prema svojim klijentima, kvalitet obavljeno+ posla, pa i #istoća vaših prostorija, odjeća i iz+led kafe-kvari%e, natpis firme, memorandm, korespoden%ija i sli#no, sve to ti#e na imidž' tvaranje imidža je pro%es i+re moći koja se posl i život vijek i+ra (vidi: 0ajka 3orda: 0oL, &$8Z, OOF')' 4otrebno je da svoj predstav o sebi nametnete dr+omH "a bi to mo+li potrebno je poštovati pravila i+re moći' Npr' ako ste +eneralni menadžer na vaše+ partnera će ostaviti tisak #injeni%a da je vaša kan%elarija na prvom sprat i +l' $li da je vaša sekretari%a, koja ina#e redno iz+leda, stala i ljbazno pokazala vrata (i otvori ih) od vaše+ kabineta' Na#in na koji +ovorite, +estiklirate' !o je dio imidža' !eško je reći što kojoj sita%iji raditi' $pak, važno je znati da sve što radite ti#e na imidž' 3ada ste to+a svjesni, onda vi i zaista kreirate neki imidž' $midž treba da bde i dovoljno konkrentan i prepoznatljiv' 0%"onald je na primjer spješno razvio i održao imidžI GP2G: QPalitR, servi%e, eleanlines and valeG (kvalitet, sl+a, #istoća i povoljnost)' G*sl+a z smiješakGD Ga nama novi svijetGD Gvdje smo zbo+ vasG i sl' s slo+ani koji se #esto koriste da se istakne imidž /edan od na#ina da napravite svoj imidž jeste da kp%ima prištite neke dodatne sl+e i po+odnosti' Npr' parkin+' $li mo+ćnost da telefonira, da pošalje faS i sl' $ako s te sl+e za kp%a trošak, one s trošak i za vas' 4ro%ijenite ili pro#ite koje sve sl+e vaši konkrenti pržaj svojim kp%ima i koliko to košta' Zatim, razmotrite neke nove sl+e koje konkrenti ne pržaj ali bi mo+li da s njima priv#ete kp%e'$zra#najte koliko to košta i klj#ite plan troškova' odite ra#na da ti troškovi većaj %ijen vaše+ proizvoda'
17
F' !ri komponente +lobalne strate+ije marketin+a s neposredno vezane za imidž jedne firme' !o s: %ijena, plasman i promo%ija' 3od tvrTivanja politike %ijena od zna#aja s sljedeći elementi: - sirovina i zalihe, - radna sna+a, - troškovi poslovanja, - planiranje profita, - konkren%ija' "a bi bili stanj da prodajete proizvod po niskoj %ijeni jedini na#in je da imate niske troškove' 1lemenat strate+ije %ijena je i konkren%ija, odnosno %ijene konkrentnih proizvoda' Ako s vaše %ijene veće od %ijena konkren%ije, morate od+ovoriti zašto je to tako i si+rni da ndite nešto što opravdava t razlik' 4ri tome treba poći od to+a da kp%i vrednj proizvod i oni treba da plate već %ijen za vaš proizvod' ni s to spremni samo koliko smatraj da proizvodima i vanredn (dodatn) vrijednost' 3od novih poslova, +eneralno re#eno, teško je postići %jenovn konkrentnost jer kod njih izostaj efekti ekonomije obima, koji već ostvarj njihovi konkrenti' 0e;tim, nekim sl#ajevima novi poslovi mo+ da postiž niž %ijen od konkrentnih i da %jenovn strate+ij iskoriste kao osnov stvarne konkrentske prednosti' Npr' kompanija 4eople 1Spress Airlines na po#etk svo+ poslovanja zabilježila je zna#ajan spjeh koristeći se strate+ijom %ijena' Zahvaljjći niskim troškovima ona je ptni%ima mo+la da pondi da lete njenim avionima po %ijeni Gnižoj od %ijene atomobilsko+ prevozaG' .azlo+ sniženja troškova je što je 4eople 1Spress koristio sporedne aerodrome (ne aerodrom 3enedi), zaposlio relativno malobrojni personal, z niske plate (koje s kompenzirane odli#nim aranžmanom o vlasništv zaposlenih i njihovom djel profit kompanije) i nije pržao dodatne sl+e tokom ljeta (kafa, obrok i sl')' 3ao operativni savjeti za izrad ovo+ dijela biznis plana mo+ vam poslžiti sljedeći elementi: IVA. M'r3et$#7 !r$)e#t'($)' IVA1. O$- 0'
IVB. Kre"$t#' !/$t$3' - 3akva će biti vaša kreditna politikaC IVB. K'#'/$ /'-&'#' t). "$re3t#' r!"')'@ r!"')' #' 0e/$3!@ &e
V. FINANSIJSKI PLAN I FINANSIJSKI POKAZATELJI vo je izzetno važan dio biznis plana' n otkriva vas, vaš idej, vaše %iljeve' tkriva vaš realnost posl' $nvestitor daje dvije bitne informa%ije: - o vašoj ozbiljnosti posl i stepen ovladanosti biznis idejom, - o ekonomskoj snazi predložene ideje' to+a svaki podatak treba da bde #injeni#an, provjerljiv' *koliko je pro%ijenjen, da se znaj osnovne ta#ke, porišta, pro%jene' $mproviza%ije nije teško otkritiH A investitori s na njih veoma osjetljiviH 9inansijski poda%i s baza za evol%ij razli#itih investi%ionih mo+Lnosti za investitore' ni s GservisG za operativni plan finansijsko+ menadžera kompanije' "alje, ovaj dio treba da opiše vaše finansijske potrebe i vaš finansijsk pozi%ij' Za većin investitora ovaj dio je sr%e biznis plana' $nvestitori žele da vide Gredove i koloneG nmeri#kih finansijskih brojeva' ve što je dato ranijim djelovima biznis plana, posebno GAnaliza tržištaG mora da bde inkorporirano tim finansijskim izvještajima i pokazateljima' vaj dio obhvata: A' !ekće finansijske izvještaje, &' Analiza pra+a rentabilnosti, 2' 3ontrola troškova, "' 9inansijski pokazatelji, 1' 4rojek%ija finansija'
19
A. TEKUĆI FINANSIJSKI IZVJEŠTAJI VA. S'"'<#)' %$#'#-$)-3' !,$($)' A' .ezime najvažnijih stavki iz finansijskih izvještaja: 4o#etni troškovi $zvještaj o profit i +bi%ima ; I,0)e
h) 4revoz i zabava vi troškovi prevoza i zabave i) 3onsaltin+ sl+e .a#novodstvo, pravo i dr+i obli%i konsaltin+a j) Zakp amo GpozajmljenaG svojina k) !elefon 5okalni i me;+radski telefonski raz+ovori l) /avna dobra 1lektri#na strja, voda, +rijanje m) si+ranje $movine, radnika n) !akse Zemljarina, porez na promet o) 3amate 3amate na kredit p) Amortiza%ija Amortiza%ija (obezbje;ivanje) kapitalne aktive V) stali troškovi stali troškovi koji nis +ore klj#eni @' *kpni troškovi Zbir redova od Ua do Ur' W' perativni profit dzeti red @ od reda E' ' stali prihodi stali izvori prihoda koji nis dio operativno+ profita K' stali troškovi stali izvori troškova koji nis već klj#eni O' 4rofit prije oporezivanja Zbir redova W i mins red K B' 4orez na prihod ' Neto prihod poslije poreza dzeti red B od reda O
21
22
B. ANALIZA PRAGA RENTABILNOSTI VB. O+'0e,e:!tr'5$0'#)' VB1. O+'0e,e ; P!-t!)e?e 3re"$t#e /$#$)e ; R'=*#$ 3!)$ "!-$)e0')* ,' $-/'t* * r!3* !" re3! "'#' !" #'-t'#3' !+'0e,e ; U3*#$ $,#!- r'=*#' 3!)$ "!-$)e0' #' $-/'t* VB2. P!tr'5$0'#)' ; Ne#'/'t$0' !tr'$0'#)' ; P!tr'5$0'#)' 3!)' "!-$)e0')* #' #'/'t* ,' 0$
23
Za ra#nanje pra+a rentabilnosti potrebno je da imate podatke o: ' arijabilnim troškovima - oni koji zavise od broja proizvedenih jedini%a, F' 9iksnim troškovima - troškovi koji s nezavisni od proizvodnje, E' 4rodajnoj %ijeni po jedini%i Ako imamo prethodne podatke onda se pra+ rentabilnosti odreTje po formli
: 4ra+ rentabilno sti ( nov% ) X 4ra+ rentabilno sti jedini%ama proizvoda S prodajna %ijena 4roizvo;a# sladoleda: Na primjer: fiksni troškovi s UB'BBBY, %ijena jedno+ sladoleda BY, varijabilni troškovi @Y po jedini%i .
!o zna#i da Le kompanija pokriti troškove koliko obezbijedi proizvodnj. 8.000 x 10 = 80.000 dolara
C. KONTROLA TROŠKOVA VC. K!#tr!/' tr!<3!0' VC1. Pre7/e" %!#"!0' ; O"7!0!r#!-t .ealiza%ija finansijskih planova bitno zavisi o pre+led i kontroli troškova zato predvidite kako ćete je realizovati poslovanj' 3o će biti od+ovoran za kontrol troškova, kako #esto ćete ih provjeravati, kakve mjere ćete predzeti sl#aj premašivanja prora#na' D. ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA RATIO ANALSIS4 VD. A#'/$,' %$#'#-$)-3$ !3','te/)' VD1. Det'/)#! ! -0$& !3','te/)$&' /$30$"#!-t$@ ,'"*5e#!-t$@ r!%$t'+$/#!-t$ $ 0/'-#$=3$ !"#!-' .a%io analiza je ri+orozni prikaz evola%iji finansijskih slova i performansi kompanije' dnosi se mo+ izra#nati iz tabele bilansa spjeha i bilansa stanja' !ekći i projektovani odnosi treba da se kompariraj sa prošlim performansama kompanije ili sa prošlim ili sadašnjim performansama sli#nih firmi' .a%io treba disktovati biznis plan' 4ostoje U vrste finansijskih pokazatelja: ' 3oefi%ijenti likvidnosti F' 3oefi%ijenti zadženja E' 3oefi%ijenti profitabilnosti U' 3oefi%ijenti vlasni#ko+ odnosa
24
1. Koeficijenti (stope) likvidnosti ) 3oefi%ijent (stope) tekće likvidnosti: likvidna sredstva (ukupna likvidna sredstva) / kratkoročne obaveze
F) &rzi test (5akms !e st) likvidna sredstva – zalihe / kratkoročne obaveze
E) 4rosje#an koefi%ijent naplate potraživanja potraživanja x dani u godini / godinja prodaja na kredit
U) 3oefi%ijent obrta potraživanja godi!nja prodaja na kredit / potraživanja
@) 4rosje#ni period plaćanja obaveza obaveze prema dobavljačima x "#$ / ukupna nabavka
W) 3oefi%ijenti obrta zaliha tro!ak prodate robe / prosječne zalihe 2. Stope zaduženosti
) dnos d+a i neto vrijednosti ukupan dug / trajni kapital dioničara
F) "+oro#na kapitaliza%ija dugoročan dug / ukupna kapitalizacija
E) dnos toka nov%a i kpnih obaveza tok novca / ukupne obaveze
U) dnos toka nov%a i d+oro#ne zadženosti tok novca / dugoročni dug
@) dnos kpno+ d+a većano+ za trajni kapital prema tok nov%a ukupan dug i trajni kapital / tok novca 6. Koeficijenti (stope) profitabilnosti %oe&icijenti pro&itabilnosti u odnosu na prodaju
) &rto marža prodaja umanjena za tro!kove prodate robe / prodaja
F) Neto profitna marža neto pro&it nakon oporezivanja / prodaja %oe&icijenti pro&itabilnosti u odnosu na ulaganja
) topa povrata trajno+ kapitala neto pro&it nakon oporezivanja ' dividenda na prioritetne dionice / / trajni kapital dioničara
F) topa povratna kpno+ kapitala neto pro&it nakon oporezivanja / ukupna sredstva
E) Neto profitna stopa povrata zarada prije odbitka kamata i poreza / ukupna sredstva
U) 3oefi%ijent obrta sredstva prodaja / ukupna sredstva
@) dnos zarade i kpnih sredstava
25
4. Koeficijenti (stope) vlasni~kog odnosa %oe&icijenti odnosa pro&it prema cijeni dionica (earnings ratio) ) eto pro&it po dionici: neto pro&it / broj izdatih dionica *) %oe&icijent odnosa tržii!ne cijene dionice prema neto pro&itu po dionici: trži!na cijena dionice / neto pro&it po dionici ") +topa kapitalizacije po dionici: neto pro&it po dionici / trži!na cijena dionice %oe&icijenti strukture kapitala (capital structure ratios)
) 3oefi%ijenti odnosa obaveza prema dioni#arskom kapital: ukupne obaveze / dioničar, kapital
F) 3oefi%ijent odnosa obaveza prema kpnoj aktivi: ukupne obaveze / ukupna aktiva -ividendni koe&icijenti (dividend ratios)
) $znos dividende po dioni%i (brto) neto dividenda . porezi na prihod / broj dionica
F) 3oefi%ijent odnosa neto iznosa dividende po dioni%i prema neto profit neto dividenda po dionici x / neto pro&it po dionici
E) topa prinosa dividende: bruto dividenda / trži!na cijena dionice Zakljuni prijedlog u vezi sa finansiranje!
4redvidite koja sredstva ćete trebati od korpora%ije, koje i koliko vrijednosnih papira ćete ponditi investitorima, kako ćete skpiti potreban kapitalC 4redlo+ finansiranja poslovanja je prvi korak pre+ovaranjima sa investitorima rizi#no+ kapitala, sa mati#nim predzećem, sto+a će biti kona#ni rezltat prili#no dr+a#iji, a i troškovi finansiranja će biti dr+a#iji' A' 9e/)e#! %$#'#-$r'#)e' $z finansijskih planova o%ijenite koliko nov%a ćete trebati prve tri +odine za razvoj proizvoda i širenje poslovanja' zna#ite koliko od tih potreba po kapital o#ekjete od mati#no+ proizvoda, a koliko sa raznim kreditima' &' Vr$)e"#!-#$ '$r$' 4ro#ite sa kojim vrijednosnim papirima ćete skpiti po#etni kapital, navedite kamatne stope, dospjelost i slove konverzije' Navedite koliki dio predzeća će posjedovaće investitori prvom korak' 2' K'$t'/$,'($)' ' 4redvidite plan izdaje dioni%e, predvi;eni dio menadžera svojini, dio koje+ bi imali sa razvojem predzeća' 3oliko od dioni%a ćete zadržati za kasnije stimla%ije klj#nih menadžera (po po#etnoj %ijeni)C "' U!tre+' %!#"!0'' 4redvidite kako ćete potrijebiti skpljena sredstva, npr' za dizajn i razvoj proizvoda, kapitaln oprem, tržišno poslovanje, za obrtna sredstva itd'
26
VI ORGANIZACIJA I MENAD9MENT VIA. G/'0#$ er-!#'/ VIA1. Še&' !r7'#$,'($)e !-/' VIA2. I,0r<#$ t$& ; I&e Z0'#)e !/!5')4 G!"$#e ; O+)'<#)e#)' $ !$- !"7!0!r#!-t$@ !+r',!0'#)' $ $-3*-t0' 7/'0#$ &e#'"5er' VIA6. N'3#'"' *3/)*=*)*?$ $ r'0! #' !0/'
27
1. L$=#$ !"'($ =/'#!0' r*3!0!"e>e e3$e * prvoj ta#ki o menadžment treba od+ovoriti na sljedeća pitanja: ' 3akav je vaš protekli poslovni ptC F' 3akva iskstva imate sa vo;enjem tijela (jedini%e''') E' 3akvo obrazovanje imate kojim ste razvili svoje rkovodstvene sposobnostiC U' 5i#ni poda%i (starost, pol, porodi#no stanje, mjesto stanovanja, posebno sklonosti i interesovanja' vi poda%i nis GispovijestG već bi trebalo da pokaž odakle izvire i kakva je vaša motiva%ija za rad' &ez #vrste motiva%ije nema pno mo+ćnosti za spjeh' @' "a li ste fizi#ki spremni da vodite posaoC Npr' da li možete da izdržte #esta ptovanja i odsstvovanja od porodi%e' W' Zašto o#ekjete da ćete biti spješni poslC 2. O"7!0'r')*?' r'"#' $-3*-t0' ' Neposredna operativna iskstva poslovanj te vrste, F' .kovodstvena iskstva poslovanj te vrste, E' .kovodstvena iskstva kod bilo koje+ dr+o+ posla kao i dr+im vrstama poslova, a i vo;enj +rpa klpskim aktivnostima ili drštvenom život - rije# je o niz iskstava sa vo;enjem ljdi koja se mo+ steći bilo +dje . 6. D*5#!-t$ $ !"7!0!r#!-t$ Nakon što tvrdite iskstva i vještine osoba koje primate rkovodeć ekip lakše možete rasporediti džnosti i od+ovornosti izme; njih' /er pravilo je sljedeće: U0$)e3 7r'"$te #' re"#!-t$&' $ !3*<')te !t3/!#$t$ -/'+!-t$. misao ovo+ pravila je da ne pokšavamo da radikalno mijenjamo ljde, odnosno od njih o#ekivati djela koja ne od+ovaraj njihovoj sposobnosti, već potrebom njihove stvarne vještine na najbolji na#in' vrsishodno je jasno odrediti: ko mora što #initi, ko kome podnosi izvještaj i ko donosi kona#ne odlke' .aspored džnosti i od+ovornosti je kriti#na ta#ka' dlka o raspored od+ovornosti rkovodeće ekipe se ne može ostavljati kasnijem do+a;anj, već je to dio poslovno+ plana' "late i sti!ulacije
* poslovnom plan treba navesti sa koliko Le i kako biti plaLen menadIment' 3od novih poslova plat treba odrediti što više realno a ne +ramzivo' 8ramzivost odbija investitora' $sto tako je važno definisati na+rade za spješan menadžment (npr' #ešće menadžera profit, mo+ćnosti njihovo+ la+anja predzeće, i sl')' "otrebni struni profili
* svijet je obi#ajeno da svako predzeće, klj#jći i malo, ima spostavljanje kontakte sa str#nja%ima za (a) ra#novodstva, (b) pravnika, (%) a+enti osi+ravajLe+ drštva' 4ored veze sa ovim profilom str#njaka, neophodno je znati +dje se mo+ dobiti informa%ije za str#n pomoć pojedinim se+mentima: komori, poslovnim drženjima, a+en%ijama za razvoj i privatiza%ij, konsaltin+ or+aniza%ije i sl' tr#nja%i smatraj da ovom dijel poslovno+ plana sve bde dato kratko, neposredno i pošteno, jer je bolje jasnim po+ledom znati +dje možete o#ekivati problem sa svojom rkovodećom ekipom' A bitno je da ste sposobni voditi poslovanje, a ne da poslovanje ovlada vašim životom'
28
VII VLASNIŠTVO vaj dio biznis plana treba da da informa%ij o re;enosti vlasni#kih odnosa' *koliko vlasni#ki odnosi nis re;eni, opasnost konflikta vijek postoji i to odbija investitora' 0oj savjet je da sa partnerima ma koliko da ste i prijatelji jasno i na po#etk ras#istite vlasni#ke odnose' Zaboravite na prijateljstvoH lasni#ki interes je ja#i od interesa prijateljstvaH to+a ništa ne podrazmijevajteH ve pravno rediteH &olje na po#etk raš#istite sve nedomi%e i bla+e sporove ne+o #ekati da se oni sami od sebe riješe ili odlože za kasnije' Zapamtite svaki problem se odla+anjem većavaH * samom biznis plan potrebno je da odredite zakonsk form poslovanja, njen or+aniza%ij, reor+aniza%ij' $sto tako potrebno je da date i osnovne nforma%ije o kpnom broj dioni%a, njihovoj prosje#noj %ijeni, pravo na pravljanje, osnovne informa%ije o vlasni%ima' $nvestitor s važne i informa%ije o svim finansijskim aranžmanima' VIIA. Str*3t*r' !-/' VIIA1. Z'3!#-3' %!r&' !-/!0'#)' ; M)e-t! * 3!&e )e %$r&' re7$-tr!0'#' ; M)e-t' * 3!)$&' %$r&' $&' /$(e#(* ,' !-/!0'#)e 3'! -tr'#' %$r&' ; Se($)'/#e 3'r'3ter$-t$3e VIIA2. S')'#)'@ r$')'#)' r!&)e#e #!&$#'/#e 0r$)e"#!-t$ "$!#$('@ re!r7'#$,'($)' VIIA6. Fr'#<$,$#7@ 3!r$
; V/'-#$
29
S0r' %$#'#-$r'#)'
VIIB. F$#'#-$)-3$ 'r'#5&'# ; Je&-t0! ,' 3re"$t#! %$#'#-$r'#)e ; I,#!- 3'$t'/' 3!)$ e +$t$ *-t*/)e# * ,'&)e#* ,' %$#'#-$)-3' -re"-t0' ; O=e3$0'#' 7!"$<#)' "!+$t ,' $#0e-t$t!re ; Pre"0$e#$ +r!) $#0e-t$t!r' ; Pre"0$e# &$#$&'/#$ */!7 ! $#0e-t$t!r* ; N'=$# #' 3!)$ $#0e-t$t!r$ &!7* "' $,#e-* #!0'( $, !-/' re!t3* !" -tr'#e !-#$0'='@ re*,$&'#)e !" -tr'#e "r*7e %$r&e@ )'0#' !#*"' $t".4
VIII RIZIK VIIIA. O$- r$,$3' Za investitora je važno da predvidite probleme koji bi se mo+li pojaviti i kako će se na njih rea+ovati, +dje postoji rizikovanje da se zamišljeni poslovni plan neće ostvariti' 4redvi;anja poslovno+ rizikovanja bitan je test za sposobnost rkovo;enja posebno primjenom planiranih mjera' .izik koji pro#imo nije više tako nejasan i neizvjestan, brže možemo pokrenti aktivnosti za savladavanje teškoća' .izikovanja s povezana sa opštom privrednom i politi#kom praksom, do+a;anjem +rani (konkrenti), predzeć, sa kadrovima, tržišnom privla#nošć predmeta poslovanja, sa slovima i sa finansiranim poslovima' to+a je za svako+ investitora bitno da m kažete sve mo+ćnosti izvora rizika' 4otrebno je: VIIIA. O$- r$,$3' - pišite rizik, što bi sve mo+lo da bde rizi#no za realiza%ij vaše biznis ideje' Npr' likvidnosni problemi predzeLa' $li, +lobalni trendovi okrženj' VIIIA1. Pre3!r'=e#)e tr!<3!0' 3!" $-tr'5$0'#)' $ r',0!)' $ r!$,0!"#)e - 3akve ne+odne trendove treba o#ekivati +raniC Npr' pad kpovne moći stanovništva' $li, a+resivniji nastp vaših konkrenataC 0ožda veći vozC VIIIA2. Ne!
VIIIA. Nere"0$e#$ r',0!) "!7'')' #' e3!#!&-3!&@ !/$t$=3!&@ -!($)'/#!& /'#* $/$ #' !"r*=)* te#!/!<3$ "!-t$7#*?' - Nepredvi;eni razvoj do+a;aja na ekonomskom, politi#kom, so%ijalnom plan ili na podr#j tehnoloških dosti+nća' VIIIA1. O-t'/$ r$,$($ Zavisno do vrste biznisa treba zeti obzir i dr+a podr#ja rizika (nžnost promjene loka%ije, odliv najbolje+ str#njaka, štrajkovi osoblja i sl') %ijenite za svako rizikovanje pretpostavke i mo+će finansijske efekte' 4redvidite kako da svaki od ovih rizika savladate sa što manje troškova i posljedi%a po vaš biznis' I REZIME I ZAKLJUCI Na kraj treba da se sinteti#ke informa%ije o biznis ideji, postan opšte strateško smjerenje, o#ekivani prihodi i dobit, potrebe za kapitalom i vlasništvom' $sto tako poželjno je dati i kratak pro+ram realiza%ije ideje, odnosno vremenske projek%ije: koj radnj treba raditi i kada i tom po+led o#ekjete od poten%ijalno+ investitora' IA. Re,$&e IA1. P!-e+#e 3'r'3ter$-t$3e IA2. O
31
PRILOG J: SADAŠNJI I PROJEKTOVANI BILANS USPJEHA
PRILOG K: PROJEKCIJA NOVČANIH TOKOVA
32
33
VIIIA. Nere"0$e#$ r',0!) "!7'')' #' e3!#!&-3!&@ !/$t$=3!&@ -!($)'/#!& /'#* $/$ #' !"r*=)* te#!/!<3$ "!-t$7#*?' - Nepredvi;eni razvoj do+a;aja na ekonomskom, politi#kom, so%ijalnom plan ili na podr#j tehnoloških dosti+nća' VIIIA1. O-t'/$ r$,$($ Zavisno do vrste biznisa treba zeti obzir i dr+a podr#ja rizika (nžnost promjene loka%ije, odliv najbolje+ str#njaka, štrajkovi osoblja i sl') %ijenite za svako rizikovanje pretpostavke i mo+će finansijske efekte' 4redvidite kako da svaki od ovih rizika savladate sa što manje troškova i posljedi%a po vaš biznis' I REZIME I ZAKLJUCI Na kraj treba da se sinteti#ke informa%ije o biznis ideji, postan opšte strateško smjerenje, o#ekivani prihodi i dobit, potrebe za kapitalom i vlasništvom' $sto tako poželjno je dati i kratak pro+ram realiza%ije ideje, odnosno vremenske projek%ije: koj radnj treba raditi i kada i tom po+led o#ekjete od poten%ijalno+ investitora' IA. Re,$&e IA1. P!-e+#e 3'r'3ter$-t$3e IA2. O
31
PRILOG J: SADAŠNJI I PROJEKTOVANI BILANS USPJEHA
PRILOG K: PROJEKCIJA NOVČANIH TOKOVA
32
