Uputstvo Kroz Primer Tower 7

VISOKA GRAĐEVINSKO-GEODETSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

STATIKA KONSTRUKCIJA 2

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE-A

Dušan Turina

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER

SADRŽAJ 1.

PRIMER NOSAČA U RAVNI ............................................................... ................................................................................................................. .................................................. 3

2.

POKRETANJE PROGRAMA TOWER .......................................................... ................................................................................................. ....................................... 4

3.

IZGLED EKRANA .................................................................................. .................................................................................................................................... .................................................. 5

4.

UNOS PODATAKA ................................................................................................................................. ................................................................................................................................. 7

4.1.

Definisanje pomoćnih osa ........................................................... ............................................................................................................. .................................................. 7

4.2.

Formiranje ravni crteža .............................................................. ................................................................................................................ .................................................. 8

4.3.

Unošenje geometrije nosača ..................................................................................................... .................................................................................................... 11

4.4.

Definisanje oslonaca .......................................................... .................................................................................................................... .......................................................... 16

4.5.

Definisanje slučajeva opterećenja .......................................................................................... ......................................................................................... 20

4.6.

Unos opterećenja ...................................................................................... .......................................................................................................................... .................................... 21

4.6.1.

Unos linijskog opterećenja................................................................... .............................................................................................................. ........................................... 23

4.6.2.

Unos tačkastog opterećenja ..................................................... ........................................................................................................... ...................................................... 23

4.6.3.

Unos temperature ................................................................................... .............................................................................................................................. ........................................... 25 25

4.6.3.1.

Temperaturna promena........................................................ .............................................................................................................. ...................................................... 25 25

4.6.3.2.

Temperaturna razlika ............................................................................................. .................................................................................................................. ..................... 26

4.6.4.

Unos pomeranja oslonaca .......................................................................................... ............................................................................................................... ..................... 27

5.

FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA ....................................................................... 29

6.

PRORAČUN .................................................................................................................. .......................................................................................................................................... ......................... 30

7.

OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ................................................................... ............................................................................................ ......................... 31

2


1. Primer nosača u ravni Za dati nosač prikazan na Sl. na Sl. 1 odrediti dijagrame presečnih sila usled dejstva: usled dejstva: 1. 2. 3. 4.

Povremenog opterećenja o Temperaturne Temperaturne pr promene u osi označenih štapova označenih štapova t0=10 C o Temperaturne razlike na označenom štapu Δt=15 Δ t=15 C Pomeranja oslonca (1) za c=1cm

Sl. 1 Nosač u ravni

3


2. POKRETANJE POKRETANJE PROGRAMA TOWER Program se pokreće pokreće iz “Start” menija izborom opcije “Programs ->Radimpex->Tower7”, odnosno “All Programs ->Radimpex->Tower7”, ili dvostrukim dvostrukim klikom levog tastera miša na ikonu ikonu koja se nalazi na Desktop-u Desktop-u:

Na ekranu će se će se ubrzo pojaviti ubrzo pojaviti ulazna maska, ulazna maska, a zatim i sam izgled programa “Tower”.

4


3. IZGLED EKRANA U svim modulima programa, modulima programa, izgled ekrana je isti, kao što se vidi na Sl. na Sl. 2, podeljen 2, podeljen na sledeće oblasti: sledeće oblasti: horizontalni meni (linija padajućih menija), padajućih menija), − 1 horizontalni meni

− 2 oblast ikona (toolbar), liniju, − 3 statusnu liniju,

− 4 komandnu liniju, liniju, − 5 oblast crteža i crteža i − 6 listu nivoa listu nivoa

Sl. 2 Izgled ekrana

Oblast crteža crteža se sastoji iz tri polja i to:

− 3D pogled − Dispozicija − 2D pogled Prelazak iz jednog polja u drugo polje vrši se klikom na levi taster miša kada se kurzor nalazi u željenom polju. polju. U donjem levom uglu polja 3D pogled možemo videti je postavljen pravougli koordinatni sistem XYZ, kao što je prikazano na Sl. na Sl. 3. Polje 3. Polje 3D pogled služi da prikaže trodimenzionalni model nosača koji rešavamo.

5


Sl. 3 Polje 3D pogled oblasti crteža

Polje Dispozicija služi za definisanje ravni u kojoj se nalaze vertikalni elementi konstrukcije, u našem slučaju ravan nosača. nosača. Početna ravan (Nivo) je X0Y, što je prikazano u donjem levom uglu , Sl. 4. X0Y 4. X0Y ravan u prostoru predsta predst avlja ravan ploče. U polju Dispozicija vršimo promenu koordinatnih ravni.

Sl. 4 Polje dispozicija oblasti crteža

Kada se unosi trodimenzionalni model nosača tada nosač unosimo u celosti, pa je potrebno voditi računa u kojoj se ravni nalazi određen element konstrukcije. konstrukcije. Polje 2D pogled služi za unos elemenata ele menata nosača, geometrije, oslonaca, optrerećenja,Sl. optrerećenja ,Sl. 5.

Sl. 5 Polje 2D pogled oblasti crteža

6


4. UNOS PODATAKA 4.1. Definisanje pomoćnih osa Nosači u Statici konstrukcija najčešće se prikazuju u vertikalnoj X0Z ili YOZ ravni, sem u slučaju kada su to horizontalni spregovi protiv vetra i sl. sl. Sopstvena težina elemenata nosača, stalno opterećenje, opterećenje , uvek deluje u vertikalnoj ravni, odnosno u pravcu Z-ose. Z -ose. Početne predefinisane vrednosti u programskom paketu Tower su takve da u po lju 2D pogled ravan crtanja crtanja je XOY. S obzirom da se ovde bavimo proračunom nosača u ravni, a kao što je predhodno rečeno potrebno je izvršiti promenu koordinatnog sistema u kome se nosač nalazi. nosač nalazi. Primer je dat u globalnom koordinatnom sistemu X0Z. U daljem tekstu će biti date napomene u slučaju da je nosač u koordinatnom sistemu Y0Z. Jedan od načina promene koordinatnog sistema je sistema je postavljanje pomoćnih pomoćnih osa, osa, Sl. 6. Aktiviranje komande Ose se vrši klikom (smatra se klik na levi taster miša) na ikonu nalazi u oblasti u oblasti ikona sa desne strane (2 ( 2).

koja se

U poljima Dispozicija i 2D Pogled se pojavljuje isprekidana linija koja predstavlja položaj Referentne tačk e.

Sl. 6 Izgled ekrana pri postavljanju ponoćnih osa

U komandnoj liniji (4 ( 4) pojavljuje se opis komande Ose koja je koja je upravo upravo aktivirana:

Vertikalne Ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMe Ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.Osa/Gen/ na/Ref.Osa/Gen//Drugi /Drugi pravac):_ Unošenje prve pomoćne ose vrši se zadavanjem zadavanjem brojne vrednosti u komandnoj komandnoj liniji 2.5. Time se postavljanja nova (prva) pomoćna pomoćna osa koja je paralelna sa referentnom osom koja je paralelna Y-

7

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER osi, koja prolazi kroz Referentnu tačku i čije je udaljenje u horizontalnom pravcu 2,5 pravcu 2,5 metara. Ovakav način unošenja predstavlja unošenje u apsolutnim koordinatama. Sledeća pomoćna vertikalna osa može da se postavi preko apsolutnih i/ili relativnih koordinata. koordinata. Unos preko ralativnih koordinata se vrši tako što se sa tastature u komandnu liniju unese @5.65. Na taj način se postavlja nova paralelna pomoćna osa koja je u odnosu na prethodnu na prethodnu na rastojanju rastojanju od 5,65 metara. Pošto je novo uneta uneta osa od Referentne tačke udaljena udaljena 8,15 metara, unošenjem apsolutnog rastojanja od 8.15, 8.15 , bio bi dobijen isti rezultat. U vrhu vrhu prozora 2D Pogled se vidi relativno rastojanje unetih pomoćnih osa, osa , kao što je prikazano na Sl. 7. Po završenom unosu pomoćnih linija potvrda, odnosno kraj unosa pomoćnih osa, se osa, se vrši ili tasterom tastature . ENTER, ili izborom opcije iz komandne linije ili tasterom A sa tastature. Ukoliko je napravljena napr avljena greška pri unosu pomoćne ose klikom na opciju Brisanje u komandnoj liniji ili tastrerom B sa tastature izabere se pogrešno uneta osa i uz potvrdu potvrdu izbriše.

Sl. 7 Izgled pomoćnih vertikalnih osa

NAPOMENA: Ukoliko postoji više pomoćnih osa koje su na istom rastojanju možemo ih uneti na sledeći način: On*R

Gde O može da bude @ ukoliko se radi o unosu uno su relativnih koordinata, n broj paralelnih osa na istom (ekvidistantnom) (ekvidistantnom) rastojanju, R rastojanje (udaljenje) između pomoćnih osa.

4.2. Formiranje ravni crteža Kada se pokazivač (kurzor) nalazi na polju polju Dispozicija, desnim kliknom se pojavljuje padajući meni u kome biramo opciju Novi , prikazano na Sl. na Sl. 8. U 8. U komandnoj liniji 4,Sl. 5, pojavljuje se opis komande Novi :

Prva tačka rama(/Prav./kRuž./ rama(/Prav./kRuž./ /krAj):_ /krAj):_

8


Sl. 8 Prikaz padajućeg menija za definisanje Rama

Radi brže promene koordinatnog sistema moguće je aktivirati komandu za precizno biranje tačaka

OSNAP. Izbor se vrši pomoću pomoću ik ikone koja se nalazi u u desnoj oblasti ikona 2,Sl. 5, ili prečicom pomoću funkcijskog tastera tastera (F3). Klikom na početnu i klikom na krajnju tačku tačku formiramo granice ravni crteža, crteža, a operaciju potvrđu jemo desnim klikom ili pritiskom na taster ENTER, kao što je prikazano na Sl. na Sl. 9.

Sl. 9 Formiranje granica ravni crteža

Po završenoj operaciji prozor Dispozicija će izgledati kao na Sl. 10. Strelica 10. Strelica u dnu polja Dispozicija pokazuje smer gledanja na novopostavljenu ravan novopostavljenu ravan Rama H_1. Smer gledanja se poklapa sa smerom pozitivnog smera Y-ose.

9


Sl. 10 Pogled odozgo na ravan crteža

Po završenoj operaciji ekran dobija izgled kao na Sl. 11. 11. Polje 2D pogled dobija oznaku H_1, što predstavlja ime vertikalne ravni koja je definisana defin isana u polju Dispozicija. Pored toga promenjen je i koordinatni sistem u X0Z, X0Z, kao što se vidi u donjem levom uglu polja 2D pogled. Ranije smo definisali i postavili vertikalne pomoćne ose.

Sl. 11 Izgled ekrana sa postavljenim vertikalnim osama

Sada prelazimo na unos pomoćnih horizontalnih osa. horizontalnih osa. Da bi počeli unos potrebno je kliknuti na polje 2D pogled. Klikom na ikonu (Ose) koja se nalazi u desnoj oblasti ikona 2, aktivira se komanda za unos pomoćnih osa. osa. U komandnoj liniji 4 treba kliknuti na podkomandu Drugi pravac čime se prelazi na unos horozontaln horozontalnih ih osa osa paralelnih paralelnih X-osi. X-osi. U komandnoj liniji se pojavljuje: pojavljuje:

Horizontalne ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMe ose(Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.Osa/Gen//Dr na/Ref.Osa/Gen//Drugi ugi pravac):_

10

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Postupak unošenja unošenja horizontalnih pomoćnih osa je in i ndentičan postupku unošenja vertikalnih pomoćnih osa. S osa. S obzirom da je potrebno postaviti dve horizontalne pomoćne ose na međusobnom rastojanju od 2,5 metara, u komandnu liniju se unosi 2*2.5. Po završenom postavljanju pomoćnih horizontalnih i vertikalnih pomoćnih osa, a ujedno i promeni koordinatnog sistema prelazi se na definisanje elemenata nosača. Izgled ekrana sa nanešenim pomoćnim osama je prikazan na Sl. 12.

Sl. 12 Izgled ekrana sa postavljenim pomoćnim osama

4.3. Unošenje geometrije nosača Konstrukcija/Greda Sl. 13 ili klikom na ikonu Izborom iz linije padajućih menija Konstrukcija/Greda liniji se pojavljuje: pojavljuje:

u komandnoj

<_>Prva tačka grede(Kontura/Prav./kRuž./Ofset//Set):_ grede(Kontura/Prav./kRuž ./Ofset//Set):_

11

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Sl. 13 Unos grede preko padajućeg menija

Klikom na opciju Set u komandnoj liniji pojavljuje se prozor prikazan na na Sl. 14. On služi za unos osnovnih osnovnih karakteristika karakteristika elemenata nosača kao što su poprečni presek, vrsta materijala...

Sl. 14 Početni prozor za unos unos karakteristika grede

Klikom na dugme 3, Sl. 14 otvara se prozor u kome je moguća promena vrste materijala, data u tabeli na Sl. na Sl. 15.

Sl. 15 Izbor vrste materijala

Klikom na dugme 2, Sl. 14, otvara 14, otvara se nov porozor, Sl. porozor, Sl. 16. U polju 1, Sl. 16, moguće je izabirati izabirati vrstu predefinisanog poprečnog preseka nosača. Po završetku izbora vrste poprečnog preseka u polju 2 12

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER se unose unose geometrijske karakteristike prikazane polju polj u 5. Kada se završi unos dimenzija poprečnog preseka nosača klikom na 4 memoriše se željeni poprečni pesek.

Sl. 16 Unos Unos geometrijskih karakteristika poprečnog preseka grede

Po završenom unos unosu poprečnog preseka dobija se izgled prozora koji je prikazan na Sl. 17. Klikom 17. Klikom na dugme OK vrši se njegovo memorisanje.

Sl. 17 Definisan poprečni presek grede

13

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Ukoliko se nosač sastoji od štapova koji su različitih karakteristika (poprečnih preseka ili različitih materijala) tada se klikom na polje 4, Sl. 14, 14, vrši dodavanje onoliko štapova sa svojim karakteristikama koliko ih ima, ima, po prethodno objašnjenoj proced proceduri. U uri. U koloni Set polja 1 na Sl. na Sl. 14 se pojavljuje pojavljuje onoliko onoliko preseka koliko je koliko je unešeno unešen o (memorisano). (memorisano). Treba imati u vidu da je i dalje aktivna komanda Greda. Ako postoji više unetih poprečnih preseka, preseka, potrebno je izabrati odgovarajući Set za odgovarajuću odgovarajuću gredu. klikom gredu. klikom na broj Set-a kojim se definišu osobine prve grede koja se unosi. Strelica unosi. Strelica pored opcije Set ukazuje na to koji je trenutno aktivan (definisan). Klikom na dugme OK program nas vraća u prozor za crtanje geometrije nosača.

NAPOMENA: Ukoliko Ukoliko je poprečni presek štapa složenog geometrijskog oblika, dobija se slaganjem više različitih poprečnih preseka koji su predefinisani p redefinisani u samom programu. Ako se poprečni presek štapa sastoji iz polukruga čiji je prečnik jednak širini pravougaonika i pravougaonika, pravougaonika, posle memorisanja pravougaonika vrši se operacija op eracija unošenja kruga koja je ista kao i kod pravougaonika. Na Sl. 14 u polju 3 se dobija izgled složenog preseka.

Sl. 18 Primer unosa složenog poprečnog preseka preseka

Na Sl. 18 se vidi da je aktivirana nova opcija koja služi za podešavanje međusobnog položaja elemenata slože složenog poprečnog preseka i klikom na komandu Ravnanje dobija se prozor prikazan na Sl. 19.

14


Sl. 19 Ravnanje elemenata poprečnog preseka

Polje 1 služi za ravnanje elemenata složenog poprečnog preseka u odnosu na lokalnu osu štapa. Element koji se ravna je oivičen cr crvenom bojom, a nepromenjenom bojom je prikazan element u odnosu odnosu koji se vrši ravnanje, ravnanje, što je prikazano u polju 2. Po završetku ravnanja klikom na dugme OK se memoriše složen poprečni presek i vraća u prozor prikazan na Sl. 18. Kada se izađe iz prozora za unos karakteristika štapa k likom miša i sa uključenom OSNAP komandom vrši se unošenje čvorova čvorova nosača, nosača, Sl. 20. Klikom na presečne tačke pomoćnih osa unosi se početna početna i krajnja tačka tačka štapa. Unos štapova nosača preko čvorova može da se vrši kontinualno nastavljanjem naredne grede u odnosu na krajnji une š une šeni eni čvor predhodnog predhodnog štapa, štapa, ili pojedinačnim unosom svakog štapa. Kontinualni unos se vrši ako je u čvoru nosača vezano najniše dva štapa.

Sl. 20 Prikaz unosa unosa grede

Po završenom unosu čvorova nosača na ekranu u polju 2D pogled prikazane su konture nosača, Sl. 21.

15


Sl. 21 Izgled nosača u ravni

Brojevi ispod štapova predstavljaju osobine štapa osobine štapa koje su definisane opcijom Set.

NAPOMENA: Ukoliko svi štapovi nosača imaju iste osobine broj ispod is pod svih štapova svih štapova će biti isti. Ukoliko to nije slučaj klikom na ikonu i izborom štapa čije osobine želimo da promenimo pojavljuje pojavljuje se prozor kao na Sl. 14. Ukoliko je već memorisana osobina štapa št apa klikom na ćeliju presek Set kolone polja 1, Sl. 14, i 14, i potvrdom na OK će se promeniti osobina označenog štapa. označenog štapa. Ukoliko nije uneta osobina štapa operacija dodeljivanja osobina štapa je već objašnjena u predhodnom delu teksta. Unos koordinata koordinata čvorova nosača može da se obavi i unosom preko komandne linije, preko koordinata bilo apsolutnih bilo relativnih preko početne i krajnje tačke.

4.4. Definisanje oslonaca Po završenom unos unosu geometrije nosača na red dolazi postavljanje oslonaca na nosač. nosač. Izborom iz linije padajućih menija Konstrukcija/Tačkasti oslonac, Sl. 22, ili klikom na ikonu opciju OSNAP klikom na mesto oslonca postavljamo ga na nosač.

uz uključenu

16


Sl. 22 Izbor tačkastog oslonca u padajućem meniju

U komandnoj komandnoj liniji se pojavljuje sledeće: sledeće :

<_> Tačkasti oslonac (Izbor/Deselektovanje//Set): (Izbor/Deselektovanje//Set): Klikom na podkomandu Set otvara se sledeći prozor prikazan prozor prikazan na Sl. na Sl. 23. U polju 1 klikom na √ menjaju se granični uslovi oslanjanja (reakcije). Polje 2 služi za promenu krutosti oslonaca u pravcima koordinatnih osa. osa . U polju 4 se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji će eventualno biti generisani generisani u proceduri generisanja vertikalnih elemenata. U polju 3 je prikazano koje smo reakcije postavili, odnosno ukinuli na mestu oslonca u globalnom koordinatnom sistemu. sistemu . Položaj koordinatnog sistema je prikazan u donjem levom uglu polja 3.

Sl. 23 Unos osobina tačkastog oslonca

Da bi se lakše snašli koje reakcije treba ukinuti, a koje ne , klikom na dugme 2D u polju polju 3 menja se sl. što je prikazano na Sl. 24. Koordinatni 24. Koordinatni sistem u kome se postavlja oslonac je oslonac je onaj koji je definisan u prozoru Dispozicija. S obzirom da je koordinatni sistem u kome unosimo nosač X0Z reakcije koje bi 17

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER trebalo da se pojave u slučaju nepokretnog oslonca su R1 i R3, pokretnog oslonca R3, a uklještenja su reakcije R1 i R3 i momenat momenat uklještenja M2. Klikom na dugme dugme Dodaj u polju 5 mogu da se dodaju sve vrste oslonaca koje postoje na nosaču. Opcija Sa kopiranjem, ukoliko je potvrđena (√) iskopiraće osobine oslonca koji je u tom trenutku aktivan što je prikazano plavom bojom u vrsti Set u polju 1. Po definisanju svih oslonaca klikom na dugme OK vraćamo se u prozor za crtanje, a aktivan oslonac se ubacuje na željeno mesto. Na Sl. Na Sl. 24 u polju 1 Set-1 predstavlja nepokretan oslonac, Set-2 predstavlja pokretan oslonac, a Set-3 momenat uklještenja.

Sl. 24 Definisanje osnovnih vrsta oslonaca

Da bi uneli nepokretan oslonac u krajnjem levom kraju nosača potrebno je da bude aktivan Set-1 u polju 1, Sl. 24. Ukoliko je aktivirana OSNAP komanda prostim klikom na krajnju tačku nosača čije su koordinate (0,2,5) (0,2,5) unosimo nepokretan oslonac. Da bi uneli pokretan oslonac na desnom kraju nosača bira nosača bira se Tačkasti oslonac, bira opcija Set iz komandne linije, aktivira oslonac Set-2 iz polja 1 i potvrđuje klikom nadugme nadugme OK. Sada preciznim pogađanjem obeležavamo položaj pokretnog oslonca. Na Na Sl. 25 prikazan je nosač po završenom unosu elemenata. elemenata.

18


Sl. 25 Izgled nosača

NAPOMENA: Ukoliko je u Dispoziciji postavljen koordinatni sistem Y0Z u ko ji ko ji se unosi nosač onda su reakcije koje bi trebalo da se pojave u slučaju: slučaju :

− nepokretnog oslonca: R2 i R3, − pokretnog oslonca: R3 i − uklještenja: uklještenja: R2, R3 i M1.

19


4.5. Definisanje slučajeva opterećenja Izborom iz linije padajućih p adajućih menija biramo komandu Optrerećenje/Slučajevi opterećenja, Sl. 26.

Sl. 26 Izgled padajućeg menija za unos Slučajeva opterećenja

Po izboru slučajeva opterećenja pojavljuje se prozor prikazan na Sl. 27. Klikom 27. Klikom na polje 1 moguć je unos imena optrerećenja. Ukoliko na nosač deluje više sluč ajeva (vrsta) optrerećenja klikom na dugme Dodaj dodaje se nov slučaj opterećenja i definiše njegovo ime u polju 1. Ovako definišemo broj slučajeva opterećenja koliko ih ukupno ima koliko deluje na nosač. Slučajevi optrerećenja koja se posebno računaju mogu biti stalno i povremeno, povremeno, odnosno: 1. težina nosača 2. spoljašnje opterećenje 3. uticaj vetra 4. uticaj snega 5. temperaturna promena (u osi štapova) 6. temperaturna razlika 7. pomeranje oslonaca

20


Sl. 27 Prozor za unos slučajeva slučajeva opterećenja

Prozor za unošenje slučajeva opterećenja po završetku unosa svih slučajeva koji deluju na naš nosač dobija oblik prikazan na Sl. na Sl. 28.

Sl. 28 Definisanje slučajeva slučajeva operećenja

Izlazak iz prozora i memorisanje slučajeva opterećenja se vrši klikom na dugme OK.

NAPOMENA: Ukoliko želimo da u proračun uvrstimo i sopstvenu težinu nosača potrebno je da za taj slučaj ćelija g bude izabrana (√), (√), Sl. Sl. 28. Ukoliko je unet slučaj opterećenja, a kasnije se ne unese to opterećenje da deluje na nosač pri proračunu program će javiti grešku.

4.6. Unos opterećenja Po povratku u radni prozor treba voditi računa koji je trenutno aktivan slučaj opterećenja. Promena se vrši klikom na padajući meni iz horizontalne oblasti horizontalne oblasti ikona, kao što je prikazano na Sl. na Sl. 29. 21

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Da bi se unele spoljašnje sile (podeljeno ili koncentrisano optrerećenje) potrebno je da bude aktivan slučaj opterećenja koje je definisano definisano kao Povremeno opterećenje. Za dejstvo temperature na nosač, u zavisnosti da li na nosač deluje temperatura duž ose štapa, štapa , Temperaturna promena ili promena temperature po temperature po visini štapa, Temperaturna razlika. Za uticaj koji daje pomeranje oslonaca bira se slučaj Pomeranje oslonaca.

Sl. 29 Padajući meni u horizontalnoj oblasti ikona

Kao što je prikazano, pojavljuje se i slučaj opterećenja pod rednim brojem 0. Totalno optrećenje. Njegovim izborom ne može da se vrši unos opterećenja, već služi za prikaz svih unetih slučajeva optrećenja.

Opterećenje, Sl. 30. Bilo koje opterećenje unosimo izborom ili iz linije padajućih menija Opterećenje

Sl. 30 Padajući meni pri izboru opterećenja

NAPOMENA: Uticaje ne treba međusobno mešati. Svaki slučaj opterećenja treba uneti tamo gde treba, na odgovarajuće mesto.

Povremeno opterećenje ne treba uneti kao slučaj opterećenja: opterećenja: Pomeranje oslonaca, Temperaturna promena ili Temperaturna razlika, i obratno.

22

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER 4.6.1.Unos 4.6.1. Unos linijskog opterećenja Opterećenje/Linijsko opterećenje ili klikom na ikonu Izborom ili iz linije padajućih menija Opterećenje komandnoj liniji se pojavljuje: pojavljuje:

u

Prva tačka linijskog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/): (Kontura/Prav./kRuž./Ofset/): Unosi se početna početna i krajnja tačka tačka dejstva linijskog optereć optere ćenja. Po unosu dejstva linijskog opterećenja na štap dobija se prozor prikazan na Sl. na Sl. 31. U polju 1 prvo se bira vrsta, vrsta , a zatim unose intenziteti opterećenja u početnoj i krajnjoj tački. U polju 3 menja se pogled na nosač nos ač i time se lakše kontroliše da li je dobro unet unet smer i intenzitet. Ukoliko je pogrešno unet une t smer opterećenja u polju 2 se vrši korekcija. Po završenom unosu linijskog opterećenja na štap unos se memoriše klikom na dugme OK.

Sl. 31 Prozor za unos linijskog opterećenja

U slučaju da na više štapova nosača deluje linijsko opterećenje, opterećenje, na svaki štap pojedinačno se unosi linijsko opterećenje opterećenje na gore prikazan način. način .

4.6.2.Unos 4.6.2. Unos t ačkastog ačkastog opterećenja Opterećenje/Tačkasto opterećenje, opterećenje, Sl. 30, ili klikom na ikonu Izborom iz linije padajućih menija Opterećenje u komandnoj liniji se pojavljuje: Tačkasto opterećenje (Izbor/Deselektovanje/): (Izbor/Deselektovanje/): Unos mesta dejstva tačkastog opterećenja je isti kao i kod unosa bilo koje tačke. Po izboru mesta izboru mesta dejstva otvara se novi prozor prikazan na na Sl. 32. U polju 1 prvo se bira vrsta,a potom se unosi intenzitet opterećenja. U polju 3 se menja pogled na nosač. Ukoliko je pogrešno une t smer

23

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER opterećenja u polju 2 se vrši korekci ja. ja. Po završenom unosu tačkastog opterećenja memoriše se klikom na OK.

Sl. 32 Prozor za unos tačkastog opterećenja

U slučaju da na nosač deluje više koncentrisanih sila, svaka se unosi na gore prikazan način. Izgled nosača usled dejstva Povremenog opterećenja je dat na Sl. 33.

24

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Sl. 33 Nosača Nosača pri dejstvu povremenog opterećenja

NAPOMENA: Opterećenje mora da se zada tako da deluje na štap , bez obzira da li je linijsko ili tačkasto. Linijsko optererećenje mora da se unese unese tako da deluje direktno na štap. To znači da ukoliko imamo kos štap na koji dejuje vertika vertikalno lno ili horizontalno podeljeno opterećenje, potrebno ga je pretvoriti u podeljeno opterećenje koje deluje u pravcu ose štapa i upravno uprav no na pravac ose štapa. Tačkasto opterećenje može da se unese OSNAP komandom samo u čvorovima nosača. Ukoliko deluje negde na štapu, unos je moguć preko apsolutnih ili relativnih koordinata ili deljenjem štapa na dva na mestu dejstva tačkastog opterećenja. opterećenja .

4.6.3.Unos 4.6.3. Unos temperature

4.6.3.1.

Temperaturna promena

Potrebno je promeniti slučaj opterećenja kao što je prikazano na na Sl. 29. Iz linije padajućih menija Opterećenje/Temperaturni ni uticaji u gredi što je prikazano na Sl. biramo komandu Opterećenje/Temperatur na Sl. 34.

Sl. 34 Izbor temperaturnih uticaja iz padajućeg menija

U komandnoj liniji se pojavljuje sledeći skup podkomandi:

<0sel.>Temp.uticaji u gredi– Selektovanje(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXt Selektovanje(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/< ras/Deselektovanje/): krAj>): Vr ši se selektovanje štapova u kojima se javlja Temperaturna promena. Po okončanom izboru štapova štapova pojavljuje prozor prikazan na Sl. 35. 35. Polje 1 koristi se za unos vrednosti temperaturne promene.

25


Sl. 35 Prozor za definisanje temperaturnih uticaja u gredi

Ukoliko je temperaturna promena u svakom od štapova različita postupak se ponavlja onoliko puta koliko ima različitih temperaturnih promena duž ose svakog od štapova. Po unešenoj temperaturnoj promeni na Sl. na Sl. 36 dobijamo rezultat unosa.

Sl. 36 Prikaz temperaturne promene na nosaču

4.6.3.2.

Temperaturna razlika

Prvo je potrebno promeniti slučaj opterećenja kao što je prikazano na Sl. na Sl. 29. Unos je identičan identičan unosu temperaturnih promena, s tom razlikom što se u polje 2 sa Sl. sa Sl. 35, 35, unosi vrednost temperaturne razlike. Posebnu pažnju treba obratiti duž koje ose poprečnog preseka štapa štapa deluje temperaturna temperaturna razlika, što je definisano je lokalnim koordinatnim sistemom svakog štapa pojedinačno. Najčešće se osa 2 poklapa sa pravcem visine nosača, nosača , pa je to i pravac dejstva

26

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER temperaturne razlike. razlike. Sem toga treba voditi računa računa koja je ivica sa većom temperaturom u poprečnom preseku. Na preseku. Na Sl. Sl. 37 se dobija rezultat unosa uticaja temperaturne razlike.

Sl. 37 Prikaz temperaturne razlike na nosaču

4.6.4.Unos 4.6.4. Unos pomeranja oslonaca Potrebno je promeniti slučaj opterećenja na pomeranje oslonaca kao što je prikazano na Sl. na Sl. 29. Potom iz linije padajućih menija biramo komandu Opterećenje/Pomeranje oslonaca u gredi što je prikazano na Sl. na Sl. 38.

Sl. 38 Izbor pomeranja oslonaca iz padajućeg menija

27

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER U komandnoj liniji se pojavljuje sledeći skup podkomandi:

<0sel.>Pomeranje oslonaca– Selektovanje(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXt Selektovanje(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/< ras/Deselektovanje/): krAj>): Vrši se izbor oslonca (selektovanje) u kom se dešava pomeranje. pomeranje . Po obavljenom selektovanju pojavljuje pojavljuje se prozor prikazan na na Sl. 39. Pomeranje se zadaje vodeći računa o pozitivnom smeru pomeranja. Treba voditi računa o konvenciji o znaku. Pozitivni smerovi su dati na Sl. 39.

Sl. 39 Prozor za definisanje pomeranja oslonca

Zadato pomeranje svakog oslonca na nosaču se zadaje na isti način.

28


5. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA Po završenom unosu nosača, oslonaca i opterećenja koje deluje na nosač prelazimo na formiranje mreže konačnih elemenata koje se postiže klikom na liniju padajućih menija gde biramo komandu na Sl. 40. Moduli/Formiranje Moduli/Formiranje mreže što je prikazano na Sl.

Sl. 40 Izbor Formiranja mreže iz padajućeg menija

Po aktiviranju komande dobija se upozorenje prikazano na Sl. 41.

Sl. 41 Prozor upozorenja

Po obavljenom snimanju dobija se izgled ekrana prikazan na Sl. 42.

Sl. 42 Izgled ekrana posle formiranja mreže konačnih elemenata

29


6. PRORAČUN Proračun se vrši klikom na liniju padajućih menija i izbora komande Moduli/Proračun, Sl. 43.

Sl. 43 Izbor proračuna iz padajućeg menija

Moduli/Proračun pojavljuje se novi prozor prikazan na Sl. 44. Da Klikom na liniju padajućih menija Moduli/Proračun 44. Da bi se obavio proračun potrebno je da u polju 1 bude izabrana opcija Teorija I. Proračun nosača se započinje pot potvrdom na dugme OK.

Sl. 44 Prozor za izbor vrste proračuna

U tom trenutku počinje proračun i određivanje presečnih sila i reakcija oslonaca nosača za sve slučajeve slučajeve opterećenja koji deluju na nosač. Po završenom proračunu pojavljuje se prozor koji daje opšte obaveštenje o procesu procesu proračuna, Sl. 45.

Sl. 45 Prozor obaveštenja

30


7. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA Modul za obradu rezultata omogućava omoguć ava analizu rezultata proračuna i pripremu grafičkih i tekstualnih izveštaja. Rezultati proračuna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente i prikazuju se putem dijagrama presečnih sila, reakcija oslonaca... Po ulazu u modul za obradu rezultata pogled na prozor je sličan kao u modulu za unos podataka, a razlika je razlika je u liniji padajućih padajućih menija i u oblasti ikona, Sl. ikona, Sl. 46.

Sl. 46 Prikaz po zaveršenom proračunu

Iz linije padajućih menija Uticaji/Greda sa Sl. sa Sl. 47 ili klikom na ikonu iz horizontalne horizontaln e oblasti ikona dobijamo prikaz presečnih prese čnih sila.

Sl. 47 Izbor uticaja u gredi iz padajućeg menija

Koji uticaj će biti prikazan zavisi koji uticaj je izabran, a to se vidi u horizontalnoj oblasti ikona , Sl. 48. 31


Sl. 48 Prikaz Prikaz presečnih sila

U komandnoj liniji se pojavljuje: pojavljuje :

<0 sel.> Izbor greda – greda – Selektovanje (prIkaz (prIkaz/sakrivanje /sakrivanje Uticaja/Presek/): Uticaja/Presek/): Izborom podkomande prIkaz otvara se sledeći prozor, Sl. 49.

Sl. 49 Prozor za za izbor prikaza uticaja u gredi

Izborom određenog uticaja biramo koji dijagrami dijagrami presečnih sila će biti iscrtan. Dijagram normalnih sila na nosaču se dobija izborom uticaja N1, dijagram transverzalnih sila izborom T2D i dijagram momenata M2D, Sl. 49.

NAPOMENA: 32

PRORAČUN NOSAČA U RAVNI POMOĆU APLIKATIVNOG SOFTWARE - A A TOWER Odabir M2 će prikazati dijagram momenata koji se javljaju duž lokalne ose 2 svakog štapa nosača, a odabir M3 će prikazati dijagram momenata koji se javljaju duž lokalne ose 3 štapova. Dijagrami presečnih sila su dati na Sl. 50.

N

T

M Sl. 50 Dijagrami presečnih sila

33

Uputstvo Kroz Primer Tower 7

Recommend Documents