Tower 7

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pitanja i savjeti

PREDNAPREZANJE Interesuje me kad zadam trasu kablova sa svim potrebnim ekscentricitetima da li ta trasa sluzi samo za sracunavanje ekvivalentnog opt ili se kablovi tu autpmatski postavljaju? Kad renderujem model, na 3D prikazu su vidljivi kablovi, dok kad gledam 2D model, oni nisu prikazani, pa me interesuje da li oni uopste postoje fizicki na modelu ?

-

-

Kablovima se definiše opterećenje. Kablovi nisu entiteti kao što su grede ili oslonci već više kao linijsko opterećenje. U renderu se prikazuju kako bi korisnik mogao iskontrolisati unetu putanju. Vezano za unos sile prednapreza nja,ukoliko imamo promjenjiv poprečni presjek

 po dužini elementa,a pravolinski položaj sajle sajle za prednaprezanje,dali je ispravo izabrati krivolinski oblik unosa sile kako bi se dobili različite ekscentriciteti (udaljensti sile od neutralne ose) na početku i npr. sredini nosača. -

Ispravno modeliranje je ono koje odgovara stvarnoj putanji kabla  prednaprezanja. Ako je kabl pravolinijski pravolinijski - modelirete ga da bude pravolinijski. Ako je ekscentričan - modelirajte ga sa ekscentricitetom. U Tower-u imate

mogućnost da kabl bude pravoliniski a ekscentričan u odnosu na osu štapa. POSTUPAK DIMENZIONIRANJA OKVIRA CAPACITY DESIGN

Poštovani, kako se provodi postupak dimenzioniranja okvira capacity design u 3 prolaza (u uputama točke 5-10)? Taj dio mi nije jasan.Da li treba provrtiti 3 puta proračun (da li  je uvijek potrebno odabrati armaturu greda greda ili odabrana armatura grede može biti ona ona  proračunata) pa se tako proračuna automatski. automatski. -

Ovde ćemo dati dodatna tumačenja postupka dimenzionisanja i usvajanja armature. Jedna od najznačajnijih karakteristika dimenzionisanja u skladu sa Capacity designom je nerazdvojivost procesa dimenzionisanja i usvajanja armature. Proračun potrebne armature se sprovodi uzimajući u  obzir momente nosivosti a momenti nosivosti zavise od usvojene armature a usvojena armatura zavisi od proračuna potre bne armature... i tako u krug. Takođe, armatura stuba zavisi od momenata nosivosti greda koje su povezane sa tim stubom, ali i od armature u stubovima iznad i ispod, tako da se pri dimenzionisanju nikada ne može vršiti dimenzionisanje jednog izolovanog entiteta (kao što je to slučaj u standardnom dimenzionisanju bez Capacity designa) već se dimenzionisanje mora obavljati po grupama međuzavisnih elemenata Na primer, ako korisnik odabere da po Capacity design- u dimenzioniše jedan stub, automatski će  program u proces dimenzionisanja dimenzionisanja uzeti i grede koje se spajaju sa tim stubom kao i stubove iznad i ispod odabranog stuba. Dakle, u pitanju je uzajamna

zavisnost računski potrebne i usvojene armature i uzajamna zavisnost različitih konstruktivnih elemenata. Za korisnika će to biti transparentno i neće ni znati (osim po produženom vremenu potrebnom za dimenzionisanje) da je program

TOWER 7

radio mnogo složenije dimenzionisanje. Kada se odabere dimenzionisanje celog

modela, program će smisleno i automatski odrediti redosled dimenzionisanja greda i stubova koji je u ovakvom načinu dimenzionisanja vrlo bitan. Ovde ćemo dati dodatno tumačenje svakog od koraka ovog postupka nevedenog Uputstvu programa Tower

 5) DI ME NZI ONI SAN J E  –  PRVI  PRVI PROLAZ - u ovom prolazu određuje se računski potrebna armatura u gredama Ovaj prvi prolaz služi za početno određivanje računski potrebne armature u gredama, izvodi se pozivanjem komande za dimenzionisanje. Za dimenzionisanje se poziva komanda "(EC8 CD) Dimenzionisanje sve" ili komanda "(EC8 CD) Dimenzionisanje - odabrano". Samo ove komande treba

 pozivati za dimenzionisanje opisano opisano uovom postupku. Program će prvo odrediti računski potrebnu armaturu u gredama a onda će tu računski potrebnu armaturu koristiti pri proračunu momenata nosivosti koji su potrebni da bi se sračunala  potrebna armatura u stubovima. I to će se obaviti u istom istom prolazu. Međutim, treba imati u vidu da ovako sračunati momenti nosivosti u gredama nisu zasnovani na stvarnoj, usvojenoj armaturi već na računski potrebnoj armaturi greda. Zato je potrebno izvršiti: 6) USVAJANJE ARMATURE - PRVI PROLAZ - u ovom prolazu potrebno je izvršiti usvajanje podužne armature u gredama U ovom koraku, trebalo bi usvojiti armaturu u gredama. Na osnovu dobijene

 potrebne armature u gredama (samo u gredama) gredama) vrši se usvajanje armature standardnim načinom kako se to i radi u programu Tower. Rezultat toga je usvojena armatura u svakoj gredi. Nakon toga se može preći na sledeći korak: 7) DI MENZIONISANJE - DRUGI PROLAZ - u ovom prolazu na osnovu nosivosti usvojene armature u gredama određuje se potrebna podužna armatura u stubovima omeniti a Sada kada se ima usvojena armatura, momenti nosivosti greda će se pr omeniti ti momenti nosivosti utiču na dimenzionisanje stubova. Ponovo treba pokrenuti  postupak dimenzionisanja a program će znati da pri dimenzionisanju stubova,momenat nosivosti greda računa iz usvojene armature (u onim gredama u kojima je armatura usvo jena). Kao rezultat, dobiće se nove vrednosti momenata nosivosti greda i nova armatura u stubovima. Ovaj prolaz dakle,

sračunava podužnu armaturu u stubovima. Sada se može preći na sledeći korak: 8) USVAJANJE ARMATURE - DRUGI PROLAZ - potrebno je izvršiti usvajanje izvršiti usvajanje podužne armature u stubovima Usvajanje podužne armature u stubovima se radi na standardni način kako je i

Pitanja i savjeti

uobičajeno za program Tower. Kada je usvojena podužna armatura u stubovima može se preći na sledeći korak: 9) DIME NZIONISANJE - TREĆI PROL AZ - u ovom prolazu se na osnovu usvojenih podužnih armatura u gredama i stubovima sračunava potrebna poprečna armatura u gredama i stubovima Opet se pokreće dimenzionisanje a program će znati da iskoristi usvojenu armaturu iz stubova i greda kako bi sračunao poprečnu armaturu. Program razlikuje stanje kada ima i kada nema usvojene armature i u slučaju da postoji usvojena armatura on će je koristiti u svom proračunu. To bui trebalo da je  poslednji prolaz dimenzionisanja i može se preći na poslednji korak: 10) USVAJANJE ARMATURE - TREĆI PROLAZ  - potrebno je izvršiti usvajanje poprečne armature u gredama i stubovima  Na osnovu usvojene poprečne armature proračunata je potrebna poprečna armatura i može se izvršiti njeno konačno usvajanje.

MALE IKONE PRI VEČJI RESOLUCIJI Ko sem lani poleti kupil nov laptop, ki ima povečanu resolucijo ekrana, se mi je pojavil  problem, ker so bile ikone in tekstualni ukazi premajhni za normalno uporabo. To težavo vam je posredoval Iztok Zrelec, na katerega sem se obrnil za pomoč.

ZADAVANJE OPTEREĆENJA SNIJEGOM NA SVOD Postoji li kakav način da se u Toweru zada površinsko o pterećenje snijegom na svod kao opterećenje po m2 tlocrtne projekcije krova ali da to opterećenje bude trokutno, a ne  pravokutno? Znam da je pravokutno opterećenje snijegom moguće postaviti pomoću naredbe wizard, ali meni je potrebno trokutno opterećenje na svod, a ne pravokutno... -

Ker nameravam zelo kmalu nadgaditi Tower na Ekspert, me zanima, kdaj lahko

-

Upravo kada smo želeli da počnemo sa radom na prilagođavanju programa za rad na ekranima velike rezolucije (povećanje ikona, usaglašavanje izgleda i topologije dijaloga sa povećanim veličinama fontov a) desio se jedan od Updatea Windows-a 10 koji je doneo sasvim novi princip skaliranja prikaza ekrana.

Taj novi princip omogućava skladno uvećanje ikona, menija, dijaloga, itd, koje  je potrebno u slučaju da se radi sa ekranima velikih rezolucija. Logika je zaista  jednostavna - npr. kada se želi povećanje 25%, Windows zapravo simulira  programu da mu je stvarna rezolucija 25% manja od ekranske a nakon toga tu manju sliku raširi na ekransku. Podešavanje faktora skaliranja se vrši preko "Display settingsa" do kojeg se može doći iz Control Panela ili preko padajućeg menija koji se otvara desnim klikom miša na Desktop. Došli smo do zaključka da je takva funkcionalnost Windows- a 10 sasvim odgovarajuća za rešavanje  problema malih ikona pri velikoj rezoluciji ekrana malih dimenzija a u skladu sa

time smo odustali od rada na našem rešenju ovog problema.

Definises pogled sa selekcijom svoda. Povrsinsko opt. postavis na jednu  polovinu, pa na drugu polovinu sa opcijom 2D u dijalogu za povrsinsko vidis tacke kako idu

PROBLEM SA DEMO VERZIJOM TOWER7 Sa vaseg sajta sam skinuo demo verziju tower7. Prvi put sam je instalirao i prilikom  pokretanja programa windows 7 64bit prijavljuje sledece: ASSERT FAILED - Error log "tperror.log"cre... ASSERT(SUCCEEDED(hr)) [.\VideoDC9GDI.cpp:117] Ranije na racunaru nije bila instalirana niti jedna verzija towera. Da li je u pitanju drajver za display adapter ili nesto sasvim drugo?

-

Vaš odgovor je bil, da to za sedaj ni mogoče, da pa bo to vključeno v naslednjo verzijo.  pričakujem, da bo program vseboval prilagoditev ikon glede na resolucijo.

TOWER 7

-

Da li ste dozvolili da DEMO verzija programa Tower instalira DirectX komponente ili ste prilikom procesa instalacije to odbili ? Da li koristite dva monitora ? Koja je rezolucija monitora ? Koja je graficka karta u pitanju i da li su instalisani azurni drajveri ? U verziji Tower - 3D Model Builder 7.0 DEMO [7631]  dobio sam sledece obavestenje. Nekako ta nejednakost 282 > 300 deluje cudno. Verovatno se radi o situaciji kada postoje granični uslovi u ploči - oni dodaju

nove čvorove (koji faktički ne pripadaju ploči) a koji se broje za ukupni broj čvorova. Ispitaćemo o čemu se radi. Najbrže bi bilo da nam pošaljete Vaš model na e-mail.

RASPREDELBA MASE U SEIZMIKU Ako moze neki savet dali je moguce u Tower 7 , modelirati na sledeci nacin. Prilikom seizmicke analize raspredelba seizmickih sila u model za srednje ramke recimo (Ry2-Ry5) masa u "Y" pravac, da bude koncentrirana na nivou gorne kote srednjeg stuba,  jer su krajne lezista podvizna (krajna dva stuba). Za kalkanske ramke mase u "Y" pravac da budu raspredelena na nivoi gorne kote unutrasnjih stupbova,a nadvoresnje da budu oslobodene od mase jer lezista su podvizna. Seizmicke sile da deluju analogno na distribuirane mase, odnosno u pravac "Y" na nivu gorne srednje stuba, a na kalkanske stubove "Y" pravac na nivou gorne kote unutrasnje stubove. Objekt je hala sa tri stuba i dve proste grede, oslonjenje na sredni stub.

Pitanja i savjeti

-

Raspored mase ne treba da zavisi od toga da li j e oslonac pomerljiv ili nepomerljiv. Između ostalog, od oslonaca u modelu zavise i oblici i periodi oscilovanja.  Na mestu oslonca koji sprečava pomeranje u sva tri pravca, neće se

dobiti pomeranje niti u jednom obliku oscilovanja. Samim time, u tom čvoru, neće se javiti inercijalne sile, bez obzira kolika je masa u tom čvoru. Ako oslonac sprečava pomeranje samo u jednom pravcu, u tom pravcu neće biti inercijalne sile ali će biti inercijalne sile u pravcu u kojem pomeranje nije sprečeno. Raspored masa može biti jedan od ova dva: - mase grupisane u nivoima odabranih tavanica - realan raspored masa

Prvi način se koristi kod modela koji imaju horizontalno nedeformabilne  ploče/tavanice. Kod takvih modela se može smatrati da se te tavanice ponašaju kao jedno kruto telo (jedna masa). Neću se zadržavati i objašnjavati zbog čega je  potre bno i poželjno grupisati mase po tavanicama, samo bih još jednom naglasio da se ovo grupisanje masa po tavanicama može upotrebljavati samo ako model  poseduje tavanice (ploče koje su praktično nedeformabilne u svojoj ravni) Drugi način se mora koristiti kod svih ostalih modela.

TOWER 7

TRAJEKTORIJE NAPONA Pozdrav, da li postoji mogucnost da tower izbaci trajektorije glavnih napona ?

-

Postoji. Uticaji u ploči, "alfa strelice"

KOEFICIJENTI C1,C2, C3

Pozdrav, interesuje me kako Tower određuje koeficijente C1,C2 i C3, naime primjetio sam da za parabolican oblik uzima podatke iz tablice (EC3) ali sta ako oblik opterecenja nije cista parabola (kontinuirani nosaci ) da li onda ide sa omjerom momenata na krajevima (psi koeficijent) i sa ni koeficijentom ili opet uzme iz tablice ? -

Program ima u sebi ugrađen mehanizam "prepoznavan ja" oblika momentnog dijagrama. Radi se o prilično složenom algoritmu koji za različite

 pretpostavljene oblike dijagrama (linearni, parabola..) određuje faktor korelacije stvarnog dijagrama (korelacija je obrnuti pojam od odstupanja) Program kao

"prepoznat" oblik dijagrama usvaja onaj tablični oblik dijagrama sa najvećim stepenom korelacije. U 95% slučajeva program prepoznaje dijagram kako treba a za pokrivanje nekih specificnih i posebnih slucajeva predviđena je mogućnost da korisnik sam unese koeficijente C1, C2 i C3

MULTIMODALNA ANALIZA

Imam pitanje u vezi analize zgrade neregularne u osnovi. Naime, pri puštanju modalne analize prva dva tona su torzioni tonovi. Kako je zadatak master rada uporedna analiza  prema Jus i Ec multimodalnoj analizi, imam par pitanja u vezi toga. 1.Da li je ispravno usvojiti dva pravaca(po 0 i 90 stepeni) sa koef. kalfa=1, a kalfa+90=0 za oba pravca, pa potom te rezultate iskobinovati kao 1.0*Eedx+0.3Eedy i 0.3Eedx+1.0*Eedy?

DRVENE KONTRUKCIJE SIA Pozdrav svima, da li je mozda u planu da se u nekoj iducoj vreziji Tower-a ubaci i dimenzionisanje drvenih konstrukcija prema svajcarskim normama?

-

2.Zatim prilikom pravljanja seizmičke kombinacije opterećenja koja za EC glasi: 1.0G+0.3P+/-1.0(1.0Eedx+0.3Eedy) i 1.0G+0.3P+/-1.0(0.3Eedx+1.0Eedy) ?

3.Da li se po JUS na isti način kombinuju dva pravca zemljotresa (iz prvog pitan ja) i da li kombinacije za JUS izgledaju: 1.3G+0.65P+/-1.3*(1.0Eedx+0.3Eedy) i 1.3G+0.65P+/-1.3*(0.3Eedx+1.0Eedy) ? -

Pozdrav, i ja imam slican problem, ako bi mogao neko od iskusnijih kolega da  pojasni to kombinovanje tonova, pri dominatno torzionim periodima pri multimodalnoj analizi, kao i kombinacije za seizmiku po jusu za spektralnu analizu bih bio zahvalan.

Poštovani, za sada nemamo planove u vezi toga jer nije bilo dovoljno zahteva korisnika da bi nase angažovanje po tom pitanju bilo opravdano.

DUZINA ŠIPKI Pozdrav, interesuje me da li postoji mogucnost da se ograniči dužina šipki u Toweru ? Kada izvezem neku gredu u ArmCAD da mi fino sipke budu po 12 metara i ako je greda duza da postoji preklop ?

-

Mislim da se to definira u ArmCad-u prilikom importa, stime da je to

omogućemo u ArmCadu 6, ne i prijašnjim verzijama.

Pitanja i savjeti

OJAČANJA VUTE - ČELIK  Pozdrav, kako se u toweru modeliraju ojačanja na uglovima čeličnih konstrukcija. Da li  postoji mogucnost modeliranja toga i limova ?

TOWER 7

startuje T7. A bih želio da mi, kao i uvijek ranije, otvara T7 ako sam u njemu radio i tako ga zapamtio!

-

Ukoliko mislis na modeliranje veza u Toweru, onda nije moguce. Taj problem resavam na sledeci nacin..... Nosac podelim recimo na 10 ednakvih dela. Prvi deo noaca koi treba da bude ojacan vutom uvek zamenim za jedan  profil vise nego sto je celokupni nosac. Kada budem dobio rezultate dimenzioniranja vrz informacije o momentu inertnosti prvog prfila proracunam ojacanje sa vutom.

U Windows-u se može podesiti koji program "otvara" koju vrstu fajlova (po ekstenziji fajla). Za program Tower, radi se o ekstenziji TWP. Prilikom svake instalacije programa Tower, u Windowsu se postavlja informacija o tome da TWP fajlove otvara Tower (verzija koja se u tom trenutku instalira) Ako ste prvo instalisali Tower 7 a posle njega Tower 6 - rezultat će biti da je zapamćeno poslednje podešavanje a to je da TWP fajlove otvara Tower 6. Da bi ste taj problem rešili bez ponovne instalacije p rograma Tower 7, kliknite

-

A da li može sa promjenjivim presjekom. Pdolijem nosač na dijelove i tamo gdje mi treba ojačanje postavim nosač promjenjivog presjeka ?

desnim klikom miša na bilo koji TWP fajl i iz menija koji će se otvoriti izaberite "Properties" čime će se otvoriti jedan dijalog. U tom dijalogu, pod tab-om

-

U tom slucaju sa promenlivim nosacom smatram da tower moze da odredi staticke velicine u njega, ali ne i da ga dimenzionise! Da li bi mi mogao poslati screenshot da vidim kako izgleda jedan takav model. Samo screenshot vute ?

"General" imate ispisan podatak koji program otvara TWP fajlove i imate dugme

-

PROGIBI GREDE KOD POMAKNUTIH LOKALNI KOORDINATNIH OSI Pozdrav, može li mi netko molim vas obrazložiti kako Tower računa pomake odnosno  progibe u pravcu lokalne osi 2 grede (u2) ako se pri kreiranju pravokutnog poprečnog

 presjeka zada da se lokalna os 3 nalazi na nekom razmaku od težišta poprečnog presjeka (oznaka Δ2 u toweru), dakle kada se težište presjeka ne poklapa s ishodištem lokalnog koordinatnog sustava? Probala sam r ačunati moment tromosti presjeka s obzirom na lokalnu os 3 za slučaj translatiranog lokalnog koordinatnog sustava ali rezultat progiba nije isti kao onaj dobiven u Toweru. -

Da li je u podacima seta grede uključena "Fiktivna ekscentričnost" (označen check box "F")? Isključite Fiktivnu ekscentričnost pa ponovite proračun. Poštovani, zahvaljujem na odgovoru. Da pokušala sam i prije postavljenog  pitanja isključiti fiktivnu ekscentričnost no međutim rezultati nisu bili očekivani. Razlog je sljedeći - uz isključenje fiktivne ekscentričnosti potrebno je i rubne uvjete grede postaviti tako da se onemogući pojava uzdužne sile u elementu uzrokovana ekscentricitetom u gredi. Tada su rezultati proračuna (rezne sile i  progibi) jednaki kao i za slučaj kada se lokalne koor dinatne osi poklapaju s težištem presjeka.

DEFAULT T7 Pozdrav, imam instaliran T6 i T7 i naravno više koristim T7. Međutim kad hocu da otvorim ranije kreirani model u T7 od mi po defailt-u otvara T6. Jedino kad ga pokrenem

 preko ikonice sa desktopa, pa učitam ranije kreirani model u T7, on tada normalno

-

"Change" sa kojim je moguće to promeniti. (u Vašem slučaju pisaće da ga otvara Tower MFC Application i biće sličica od Tower -a 6) Klikom na to dugme "Change" idete u izbor programa (treba se pozicionirati u direktorijum gde je Tower 7 instalisan i odabrati fajl TowerPro.exe)

OŠTEĆEN IZVEŠTAJ Poštovani, dok sam radila u editoru hartije nestalo mi je struje i računar se ugasio. Kada sam ga ponovo pokrenula i otvorila fajl u kome sam radila, dobila sam poruku da mi je

izveštaj oštećen i da ga moram oporaviti ili defragmentirati.  Nije mi problem da izgubim podatke iz editora jer mogu sve to ponovo jako brzo da

uradim, ali mi je problem to što ne mogu da uđem u editor. -

Samo da napišem da sam našla rešenje, ako nekom bude trebala slična pomoć. Izbrisala sam file sa ekstenzijom .twp_d i sada mogu ući u editor hartije. Istina, izgubila sam sve podatke koje sam imala u editoru, ali nije strašno.

-

Mozes da pokusas da oporavis izvestaj: Ides setup > funkcionalnost > automatsko snimanje > Oporavak izvestaja [img]https://www.dropbox.com/s/888ijp9vuglfjxf/Screenshot%202017-0726%2010.22.34.jpg?dl=0[/img] A ovde se cuva autosave ako je ukljuceno (po default-u) c:\Users\...\AppData\Roaming\Radimpex\Tower7 x64\Autosave\

Pitanja i savjeti

TOWER NA W10 Znam da je nelegalno koristiti crackovanu verziju, ali za studentske potrebe, da li postoji crackovan tower 7 za windows 10 64bit?  Na predmetima na kojima sam angažovan

imamo potrebe za towerom koji će raditi na windowsu 10. Veliki broj studenata radi grafičke i diplomske radove, a tower im je osnovni alat. Demo verzija, zbog ograničenja  broja čvorova i izostanka dimenzionisanja, na zadovoljava naše potrebe. -

Studentima završnih godina građevinskih fakulteta koji rade diplomski, sintezni ili master rad, Radimpex Software omogućava besplatno korišćen je programa Tower 7, ArmCAD 6 i Metal Studio. Radi se o korišćenju punih verzija  programa, bez ikakvih ograničenja u funkcionalnosti. U pitanju su vremenski ograničene (4-6 meseci) i nekomercijalne licence (programi se ne smeju koristiti u komercijalne svrhe). Ovde je link do članka na našem forumu gde smo objavili vest o licencama za studente: viewtopic.php?f=17&t=1914#p7160 Izdavanje licenci studentima je veoma jednostavno -  pošaljete nam e-mail, od

nas dobijete uputstvo i kada na osnovu tog uputstva nama pošaljete popunjen zahtev, mi izdajemo instalacioni broj i omogućavamo rad.

NOVI BUILD TOWERA - DIMENZIONIRANJE NA NELINEARNOM MODELU

Poštovani, nakon uspješnog proračuna AB konstrukcije s površinskim osloncem koji  preuzima samo tlačna naprezanja (isključen vlak), kod dimenzioniranja ploče Tower se neprestano ruši. Build 7631. Kod kolega u uredu na drugim modelima s nelinearnim  proračunom također se ruši kod dimenzioniranja. Tako da problem nije u pojedinačnom modelu. -

-

PITANJE O NOVOM BUILTU TOWERA

Vidio sam na forumu da pripremate novi built za TOWER, pa me interesuje jel možda u  pripremi u nešto skorije vrijeme da se ugradi proračun veza u čeličnim konstrukcijama. -

-

elemenata i geometrija različiti po etažama. PROBLEM SA INTERFEJSOM  Ne znam kako ali promenio sam interfejs (prozori 3D i dispozicija su mi na desnoj strani

umesto levoj). Nisam uspeo da vratim na default varijantu. Da li možete da mi  pomognete? P.S. Pokušao sam da postavim PrintScreen problema ali nisam se snašao sa opcijama na forumu. -

U meniju Tower-a ima grana "Window" (u Modulu za unos podataka je  pretposlednja, posle nje je grana "Moduli")

U toj grani ima opcija "Uvećaj Levo". Kliknite na nju i vratiće se  podrayumevani raspored prozora.

Proračun veza u programu Tower, još uvek nije stavljen na listu radova koje bi u skorije vreme trebali da otpočnemo. Poštovani, da ne otvaram novu temu bez veze pitati ću ovdje. Gledao sam i nigdje nisam našao, postoji li opcija kupovanja softwarea na određeni vremenski  period, npr. godinu dana? Ukoliko postoji, zanimaju me cijene.

-

Idite sa naredbom reduktor. Odaberite sve elemente koje želite u definiranju centra krutosti, nakon toga se prebacite u neki aktivni tlocrt i odaberite sa donje trake centar krutosti. Točke koje definiraju krajeve reduktora će biti točke centara krutosti. Pazite da odabirete svaku etažu zasebno ukoliko su krutosti

Problem je ispravljen nekoliko dana nakon što je novi Build objavljen i  popravljena verzija je postavljena na naš sajt. rešenje ovog problema je ponovno preuzimanje instalacije sa sajta i instalacija  popravljene verzije.

CENTAR KRUTOSTI - NELOGICNOST Kako mogu iskljuciti elemente koji znacajno uticu na odredjivanju centra krutosti, a po mom misljenju ne ucestvuju ni 1%, tako da bi ih rado iskljucio. Poslednji put menjao opet_krivi_tip dana Čet Jul 27, 2017 10:19 am, izmenjena samo jedanput

TOWER 7

Zakup programa na određeno vreme Zakup na 6 meseci: plaća se 20% cene odabranih programa + 100€ depozita Zakup na 12 meseci: plaća se 35% cene odabranih programa + 100€ depozita  Po isteku zakupa i vr aćanju dobijenog hardloka, korisniku se vraća depozit od 100€. U slučaju da se umesto zakupa odlučite za kupovinu trajne verzije odabranih programa, cena se umanjuje za 70%  prethodno plaćenog iznosa zakupa. Zanima me još, ukoliko se odlučim za zakup na npr. 3 godine (dakle godinu za godinom), te onda na i kupovinu čitavog programa, hoće li cijena biti umanjena na pripadajući način računajući zakup od svih godina ili samo jedne? Cena otkupa nakon zakupa se umanjuje za iznos od 70% vrednosti poslednjeg zakupa.

Pitanja i savjeti

KONTROLA AB ZIDA NA PROBOJ

Drage kolege, vidim na forumu da se već govorilo puno o proboju stubova, ali vrlo malo  je bilo o proboju AB zida kroz ploču, odnosno ivice zida. Takođe, vrlo malo ima i u literaturi... Moj konkretan problem je proboj AB zida kroz temeljnu ploču, u pitanju je zgrada od 5 spratova. Razmišljao sam na način da ukoliko je zid presjeka 30x200cm, da uzmem silu na širini od 30cm uz ivicu zida, pa onda sa tom silom ručno radim kontrolu (ili u kalkulatoru) pri čemu bih zadao presjek 30x60cm (kao ivični) jer tada dobijam kritični obim - polovina kruga oko presjeka (radim sve po JUS-u i BAB-u), koji mi se čini OK ... -

KOEFICIJENTI ZA ČELIK  Poštovani kolege iz struke i iz Radimpexa, molim vas za jedno pojašnjenje. Prilikom odabira materijala, u prozoru za čelik imamo koeficijente gama m0 , gama m1 i gama m2 koji su iz EN 1993-1- 1 6.1(1) (kod mene je srpski prevod EC 3). Međutim nikako ne mogu da nađem šta je cetvrti koeficijent psi -vec ?????????????? Molim Vas za pojašnjenje -

 bočne torzijske stabilnosti elementa kada jedna od komponenata djelovanja  povoljno utječe na otpornost elementa (dakle radi se isključivo o otpornosti elementa, a ne presjeka), pri čemu se povoljno djelovanje množi s ovim faktorom. Konkretno, ukoliko na neki element djeluje moment savijanja i osna vlačna sila (dakle ne misli se na vlak u poprečnom pr esjeku kao posljedica

momenta savijanja) vlačna naprezanja uzrokovana osnom vlačnom silom nastoje umanjiti bočno izvijanje elementa uzrokovano tlačnim naprezanjima nastalim od momenta savijanja i zato ona djeluju povoljno na bočnu stabilnost elementa. Stoga se kod provjere otpornosti elementa na izvijanje rezultantno tlačno naprezanje (dakle pri interakciji momenta savijanja i uzdužne vlačne sile) određuje na način da se od tlačnog naprezanja uzrokovanog savijanjem oduzme 80% vlačnog naprezanja uzrokovanog osnom vlačnom silom. Možda će slijedeća formulacija dati bolje objašnjenje: rezultantno tlačno naprezanje u rubnom vlakancu σc,Ed = MEd/Wc Ψvec*Nt,Ed/A iz toga slijedi da je proračunski moment mjerodavan pri provjeri interakcije momenta i osne vlačne sile jednak Meff,Ed = σc,Ed * Wc = MEd Ψvec*NEd*Wc /A a provjera je Meff,Ed/Mb,Rd ≤ 1,0 oznake MEd - proračunska vrijednost momenta Mb.Rd - proračunska vrijednost momenta otpornosti na bočno torzijsko izvijanje

Da li ova greska u obliku trougla, može ozbiljno da utiče na rezultate proračun i kako se ona pegla? Imam ih bas dosta u modelu jer generalno objekat je pod nekim uglom .

Pretpostavljam da mislite na mrežu konačnih elementa u obliku trokuta. U  principu neće imati neke velik e razlike dok god je omjer susjednih "stranica" otprilike do 1:5. Najbolji rezultati se dobivaju u omjeru od 1:1 do 1:1,5 , a

greška neće biti velika i sve do omjera do 1:5. No iz dosadašnjeg iskustva sam  primjetio da Tower generalno dobro generira mrežu konačnih elemenata, a ukoliko se baš želite igrati s mijenjanjem iste to činite pomoću naredbi koje su opisane u poglavlju broj 4 u Uputstvu (Formiranje mreže konačnih elemenata). -

Mislim da se radi o greski u procesu modeliranja. Mozes prouciti upustvo za Tower u odeljak za crtacke greske tamu ces naci odgovor na tvojre pitanje Upravo tako, sustina je tu sto mi je MKE skroz korektna , ne trazi proguscenje mreze, ali previse je slozen objekat, pa me samo zanima da li moze da utice znacajno greska u obliku trougla na rezultate? Sustina je jer se ta greska tesko  pegla, narocito ako su slozeniji objekti u pitanju, ko god projekuje dosta to odlicno zna. Ovo me i nformativno zanima jer generalno rezultate proracuna inzenjer mora priblizno bar znati kakve da ocekuje.

Poštovani kolega, ne možete naći u EN 1993-1-1 vrijednost koefici jenta Ψvec  jer on u ovoj normi nije definiran. Faktor redukcije Ψvec definiran je u  prednormi ENV 1993-1-1 i njegova vrijednost je 0,8. Koristi se kod provjere

 Na taj način nećete dobiti ispravnu probojnu silu na ivici zida. Najpravilniji način bio bio da odaberete rezultantnu poprečnu silu u ploči T[z], pomoćnim linijama iscrtate točan kritični opseg (npr. 2d od lica zida) prema propisu i napravite presjek za utjecaj T[z] po konturi koju ste iscrtali pomoćnim linijama. Maksimalnu vrijednost koju dobijete na tom presjeku pomnožite sa duljinom kritičnog opsega i dobit ćete probojnu silu. Dobivenu probojnu silu ne morate uvećavati faktorom "beta" za ekscentričnost, jer je ona izravan rezultat. Sa tako dobiveno m silom možete ući postupak proračuna proboja. Isti postupak vrijedi i za sve druge slučajeve (oblike) proboja. Ja sam se u opisu malo referirao na EC2, ali postupak je općenit i nije vezan za bilo kakav propis. Ovaj postupak  bi se mogao uvesti i automatsk i u Tower. Eto slučajni prijedlog.

GRESKA U OBLIKU TROUGLA

-

TOWER 7

-

-

(ovisno o klasi presjeka) Wc - elastični moment otpora u tlačnim r ubnim vlakancima  Nt,Ed - proračunska vrijednost osne vlačne sile Molim za još jedno pojašnjenje. Znači obzirom da taj koeficijent nije definisan u normi EN 1993-1-1, u Toweru bi ga trebalo uzeti kao vrijednost 1,0  pretpostavljam? Poštovani, ako dimenzionišete sa propisima EC3 EN, možete slobodno ignorisati Ψvec - njegova vrednost uopšte ne ulazi u proračun.

Pitanja i savjeti

zatezanja. U slucaju da konstrukcija nema nikakvu težinu - opterecenje vetrom  bi prevrnulo ili podiglo gotovo svaku konstrukciju. Medutim, zahvaljujuci sopstvenoj težini, to se ne dešava. Neki od slucajeva opterecenja iz kombinacije ne deluju nikada samostalno - na primer optrećenje od temperature ili opterećenje od vetra uvek deluju zajedno sa bar jednim slucajem opterecenja -

PODJELA GREDE NA SEGMENTE - I ZVIJANJE Za ovu konstrukciju planirane su roznjace na razmaku cca 3 metra. Da li je opravdano  podijeliti krovni nosac na gredne segmente duzine 3 metra –  na mjestu oslanjanja roznjace (rebro ce biti ojacano limovima za ukrucenje), ili barem na mjestu gdje moment savijanja mijenja predznak, cime bi dobili znatno manji potrebni presjek nosaca.

-

-

sopstvenom težinom. Isto to se i desilo i u Vašem modelu. Samostalno delovanje temperaturnog opterecenja (slučaj koji se realno nikada ni ne može desiti)

Da li će krovni nosač biti izdeljen na više segmenata ili be, ni u kom slučaju ne  bi smelo uticati ni na rezultat proračuna ni na rezultat dimenzionisanja. Izbor da se napravi podela ili ne, mo že uticati samo na podrazumevanu (Default) vrednost za dužinu izvijanja koja se koristi prilikom dimenzionisanja. Dužina izvijanja ie gotovo najvažniji ulazni podatak kojeg korisnik treba zadati prilikom dimenzionisanja i mnogo je opasno ako se na to ne ob raća pažnja i vrši dimenzionisanje samo sa podrazmevanom vrednošću.

NELINAEARAN POVRSINSKI OSLONAC -TEMEPERATURNI UTICAJI Modeliram celicnu trobrodnu halu raspona 3x40 metara  Na modelu sam postavi 3 paralelna okvira sa razlicitim uvjetima oslanjanja: 1. Tackasti oslonac 100% uklijesten 2. Povrsinski oslonac sa Kx,y,z=10.000 - linearan 3. Povrsinski oslonac sa Kx,y,z=10.000 - nelinearan - iskljuceno zatezanje na temeljnoj spojnici. Poredjenjem rezultata za ova 3 slucaja ispostavilo se da u slucaju 3. "Tower7" daje nelogicne rezultate za aplicirane temperaturne uticaje na gredama. Naime u slucaju 3., za razliku od 1. i 2., na vezi stuba sa temeljem opterecenje temperaturom, ne daje momenat savijanja niti napon na povrsinskom osloncu, medjutim kada se temperaturni uticaj kombinira sa gravitacijskim opterecenjem evidentno je da promjena temperature daje odredjene uticaje, jer je moment M od T+G veci od momenta M od G. T akodje su nelogicni rezultati za normalne sile, jer slucaj 3. daje daleko manje normalne sile u krovnom vezacima nego slucaj 2., a kada se usporede horizontalni pomaci X, oni su za slucaj 3. veci nego za slucaj 2.

U modelu koji sadrži elemente sa nelinearnim ponašanjem (model br . 3) sasvim  je i očekivano da se dobije nelinearno ponašanje. U modelu sa nelinearnim  ponašanjem ne važi pretpostavka da su uticaji od neke kombinacije opterećenja  jednaki linearnoj kombinaciji uticaja optrećenja koji čine kombinaciju opterećenja. Zbog toga je i potrebno da se pre poracuna modela naprave sve kombinacije opterecenja pa tek onda izvrši proracun i zato je naknadno (posle  proracuna) zadavanje kombinacija nemoguće. U modelu sa nelinearnim  ponašanjem ne možete kontrolisati rezultat jedne kombinacije opterecenja tako što ćete ga uporediti sa zbirom uticaja iz slučajeva opterećenja koji čine tu kombinaciju. Zamislite da imate opterecenje vetrom a osloncima ste zadali

nelinearno ponašanje tako da primaju samo silu pritiska a da ne primaju silu

TOWER 7

izaziva silu zatezanja u krajnjim stubovima (to se vidi u rezultatima modelima 1 i 2). U nelinearnom modelu (model 3), oslonac ne može primiti zatezanje - pa nema sile u stubu i statički sistem je potpuno razlicit. Najbolju ilustraciju ćete

videti kada pogledate animaciju deformisanog modela za slučaj opterecenja T u modelu br. 3 Medutim, u slučaju zajdnickog delovanja opterecenja G+T, ne  javlja se sila zatezanja u modelu, oslonci na krajnjim stubovima su napregnuti

unutar svog dopuštenog opsega i staticki sistem modela 3 odgovara statičkim sistemima modela 1 i 2 što ste i Vi konstatovali (citat: "...medjutim kada se temperaturni uticaj kombinira sa gravitacijskim opterecenjem evidentno je da  promjena temperature daje odredjene uticaje... ")

KOTA UKLJEŠTENJA Poštovani, između mnogim novinama u Buildu7520 navedeno je takođe: -u dijalogu za izbor tonova modalne analize omogućeno zadavanje podatka o koti uklještenja kako bi se procenat angažovanja mase mogao sračunavati samo na osnovu mase iznad kote uklještenja To bi se trebalo pronaći u meniju ''Modalna analiza'' ali je toga ne nađem... -

Potražite u dijalogu za izbor tonova modalne analize koji se otvara sa dva mesta - modulu za generisanje mreže K.E i modulu za obradu rezultata. U modulu za generisanje mreže meniju Modalna Analiza - > Izbor tekućeg tona  a u modulu za obradu rezultata u meniju Uticaji -> Modalna Analiza - > Izbor tekućeg tona.

PROMENLJIVA DEBLJINA ZIDA Pozdrav, interesuje me da li je u toweru moguce zadati promenljivu debljinu zida po visini? U slucaju da nije kako bi se ovo moglo makar aproksimirati?

-

 Nije moguće...jedino što možete da uradite da zid po

segmenata različite debljine!

visini podijelite na više

Pitanja i savjeti

TOWER 7

MOLIM KOLEGE ZA POMOC

TOWER 7 FILE U TOWER 6

Jedan kolega je uradio projekat nadstrešnice za objekat i radio ga po Eurokodu 3.  Nebitno je sada kako izgleda objekat. Bitno je slijedeće: I opterećenje: Stalno+vl. težina II opterećenje: Korisno (snijeg) III opterećenje: sila od dizalice IV opterećenje: vjetar 1 V opterećenje: vjetar 2 Kolega je proračun vjetra radio prema propisima iz (čini mi se) 1948 godine (a ne po JUS ili po EC 1991-1-4). nekako bih to i progledao, kao i proračun uticaja od dizalice prema JUS. Međutim, za proračun čeličnog rama u Toweru, za kobinacije opterećenja za Eurokod njegove kombinacije su (kaže da je tako u uputstvu za Tower) slijedeće:

Može li se model iz Towera 7 otvoriti u T oweru 6 ? Trebamo poslati model revidentu koji

I I+II I+II+III+IV I+II+III+V

nema sedmicu, pa da sada ne instaliramo 6 i isprobavamo jednostavnije je pitati. -

 Ne može Ako revident nema Tower 7 možete uraditi sledeće: Snimite model u Tower 7 DEMO format i pošaljete ga revidentu. Revident instalira besplatni Tower 7 DEMO i sa njim može gledati ulazne podatke, rezultate i ceo izveštaj.

-

Dali ovo mozemo svatiti kao ne-offi cialni Tower-viewer? Full T7 fajl da se snimi kao demo *.twd i moze se u potpunosti otvarati u demo T7, da se pregledava sa pregledom izvestaja bez ogranicenja broja cvorova i elemenata? Dali je ova

-

objavljivanje tog Builda napisano je (i još uvek piše): ...Snimanje (izvoz) celog projekta u format DEMO verzije programa Tower. Ovom izmenom, DEMO verzija programa Tower 7 može se koristiti kao besplatni pregledač Tower 7 projekata. Na taj način projekte rađene  programom Tower moguće je da pregledaju i oni koji nemaju komercijalnu verziju programa Tower 7. Omogućen je pregled ulaznih podataka, geometrije, opterecenja, moguće je pregledati sve sve rezultate u modulu za obradu rezultata osim rezultata dimenzionisanja. Takođe, omogućen je i kompletan  pregled napravljenog izveštaja. Snimanje u format DEMO verzije (twd) obavlja  se pozivanjem komande “Snimi kao” I izborom tipa fajla “Tower 7 Demo”. Pri tome, radi se i automatsko preimenovanje fajla - dodaje se "_twd7" na kraj imena fajla, da bi se sacuvao originalni projekat...

Obzirom da kolega povremeno čita ovaj forum, molim Vas da prokomentarišete i date savjet kako bi vi dali kombinaciju opterećenja, prema EC. -

-

-

Uradio ga Eurocodom 3..pa je onda uzeo norme iz 1948..pa malo JUS.itd..previse je komentirati... Hvala kolegi MSPROJECT na komentaru. Medjutim, iako je komentar odlican, molio bih i za komentar konkretno oko kombinacije opterecenja. Ova pojava je meni cesta na reviziji kada projekat rade "stari inzenjeri". Bez namjere da kudim inzenjere sa iskustvom, ovdje cisto navodim onako kako sebe oni (individue) nazivaju. Prema tome, molio bih kolege i za komentar kombinacija opterecenja  prema EC3 tj prema gore datom "ispravnom postupku". Kombinirani su svi slucajevi opterecenja, osim alternativnog djelovanja vjetra (pretpostavljam sve sa odgovarajucim parcijalnim koeficijentima za opterecenje) I I+II I+II+III+IV I+II+III+V U cemu je po vama problem? Hehehehe upravo u tome sto pretpostavljate i jeste problem. Kombinacija opterecenja prema EC je postavljena bukvalno kako sam napisao. Ako je stalno 1 kN, korisno 3 kN, vjetar 2 kN (lupam bezveze brojeve) kombinacija je 1 1+3 1+3+2  problem?

mogucnost negde i zvanicno navedena? Hvala. Odgovor na sva ova pitanja je - da. Ova funkcionalnost je objavljena 26.09.2013. godine u Build-u 7234. Tom prilikom, u vesti na sajtu koja je pratila

Takođe, u uputstvu za Tower 7 u poglavlju 3.6.4. " Snimanje po drugim imenom (Snimi kao)" postoji pasus "Snimanje u format Tower 7 Demo programa (*.twd)"

PITANJE OKO EVOLUIRANE POVRSINE Muci me jedno pitanje oko nanosenje povrsinskog opterecenja na sferni oblik. Uradio sam sve kako je u upustvu opisano, ali nikako ne mogu da nanesem povrsinki tovar. Ne mogu da selektiram mrezu iz koju je ova svera evuluirana, da bi se otvorio Wizard za nanosenje tovara. Ima neko iskustvo sa ovim problemom. Hvala unapred!

-

Kada imate nacrtanu sfernu ploču, pokrenete komandu Površinsko opterećenje, sa komandne linije odaberete "Kontura" i u 3D pogledu kliknete na konturu ili

mrežu ploče. Tada će se otvoriti dijalog "Površinsko opterećenje" i u njemu će  biti moguće odabrati "Wizard"

Pitanja i savjeti

NEODGOVARAJUCE PRESECNE SILE ZA MODEL  Napravio sam jedan prost model sa dve tavanice u Tower 7 demo verziji. Tavanice su modelovane sa podvlakama i podnim nosacima, preko kojih ide ploca. U pitanju je zglobni sistem, gde su stubovi zglobno vezani sa oslonce, a podvlake i podni nosaci takodje zglobno vezani. Medjutim problem je u tome sto javljaju cudni uticaji za npr.  podni nosac koji bi trebalo da bude sistema proste grede, a dijagram momenata "menja znak" pri krajevima grede, a potom tek ide u nulu. U stubovima se opet pojavljuju momenti, sto ne bi trebalo da bude. U prilogu cu okaciti sliku sa dijagramom momenata i model u twd. Zamolio bih nekog da pogleda i pomogne, odnosno da oceni da li postoji negde greska u modelu.

-

Šta je zglobni sistem kada imate i ploče sa kojima su grede monolitno spojene ? Da bi sistem bio zglobni, moraju se i pločama osloboditi momenti savijanja.

UNOŠENJE NOVOG PROFILA Zanima me kako mogu da unesem novi čelični profil u bazu profila? S obzirom da se radi o specifičnoj konstrukciji, ne mogu nikako da iskoristim postojeće šeme za formiranje novih profila. Pokušala sam da nacrtam poprečni presek i povezala ga punim  pravougaonim presekom ali kad pustim proračun, ne daje nikakve rezultate za ove  profile, već samo za one standardne koje sam uzela iz postojeće baze. -

Da li mogu dobiti bilo kakav komentar? Hvala.

Možeš li nam okačiti sliku preseka koji želiš da uneseš? Ako želiš da uneseš neki profil koji spada u red onih koji su definisani nekim evropskim standardom (I-oblika, HOP,...), to se može lako uraditi tako što prilikom izbora preseka

klikneš na komandu "Profili", pa onda "Dodaj" u kategoriji koja te interesuje. Ako želiš da uneseš presek nepravilnog oblika, koji se ni na koji način ne može

TOWER 7

FUNDIRANJE OBJEKATA NA SEIZMIČKE SILE Radim na objektu spratnosti S- 2,P+6+Pk. Objekat fundiram na te meljnim nosačima obrnutog T presjeka 200*120(visina stope 60cm, debljina vrata 80cm). Usvojio sam

koeficijent posteljice 40000, i zadao širinu temelja 2.0m. Naime imam sledeću nedoumicu, prilikom proračuna nadzemnih etaža na seizmiku u opciji modalne analize aktivirao sam multiplikator krutosti oslonaca, i dobio očekivane rezultate ze dimenzinisanje zidova i greda. U slučaju ovog "krućeg" tla dobijaju se dosta manji uticaji u temeljima usled seizmičke sile, za razliku od modela u kojem nisam stavljao multiplikator oslonaca. Razlika u momentu savijanja jednog nosača za seizmičku silu je sa 350kNm na 4500kNm..... Koji mi savjetujete model da koristim prilikom proračuna temelja, dal je istina negdje između prilikom odabira multiplikatora krutosti oslonca? -

-

-

 Nejasno je: - kolika je zadata vrijednost multiplikatora krutosti oslonaca? - kako su modelirani temelji; da li kao linijski nosaci na linijskim osloncima? Dobijeni rezultati nisu najlogicniji ukoliko je razlika u krutostima velika, realnije  bi bilo da ste dobili obrnuto. Postovani, temelji su modelirani kao linijski nosaci obrnutog T-presjeka, sa linijskim osloncima zadate krutosti 40000 sa zadatom opcijom tlo i datom sirinom temeljha. Multiplikator krutosti za seizmicku analizu sam zadao 10, jer nije bilo potrebe za vecim. Vjerovatno su realniji rezultati sa krutoscu 40000. Kako se doslo do ove vrijednosti? Kolika je dopustena nosivost tla?

-

Dobijena krutost je za područje Podgorice, za koju se uzima 40000. Dopuštena

-

nosivost tla je 370 kN/m2. Ukoliko je model korektan relevantni rezultati su sa usvojenom krutoscu 40000 kN/m3.

dobiti iz Tower-ove biblioteke, a proveri jesi li pregledala celu biblioteku

(nesimetrični I preseci, tankozidni,...), onda verovatno moraš da nacrtaš tu gredu/stub/..., iz limova, i da vršiš analizu dobijenih uticaja u svakom  pojedinačnom limu. Mislim da ćeš tako dobiti jednako tačne rezultate, kao da si radila i sa linijskim elementima, samo što nećeš moći da izvršiš lako dimenzionisanje u tom slučaju. Ovo je sve priča za Tower 6, ali mislim da se ništa značajno tu nije promenilo ni u 7-ici.

ANVELOPE - MAKSIMALNI UTICAJI Pozdravljam sve, novi sam na forumu. Imam pitanje koje se tiče isključivo unošenja

 podataka za proračun maksimalnih uticaja u nosaču. Da li zanemariti vlastitu težinu nosača ili ne? -

 Naravno da ne treba zanemariti sopstvenu težinu. Ili je proceniš pa uvrstiš u stalno opterećenje ili - što je bolje - odabereš presek pa ti je "Tower" sam sračuna (čekirano "g").

Pitanja i savjeti

KONTROLA UNETIH PODATAKA  Nakon uvezenog 3d modela iz AutoCAD-a, popravljenih crtackih greska i slicno, javlja se problem zbog kojeg nakon unosenja opterecenja ne mogu uraditi proracun. Problem je kontrola unetih podataka, gde me u prozoru obestava da model ne sadrzi minimum konstruktivnih elemenata. Koji je minimum i kako da znam koliko elemenata jos treba uvesti?

-

Ovako na prvu, verovatno niste postavili oslonce. Poštovani, kupujem novo računalo i imam dilemu za instalaciju Windows-a. Tower 7 (32-bit) je kupljen preko tvrtke Plan B u Zagrebu (na njihovoj stranici

 piše da se Tower može instalirati na verziju do Windows7, a na ovoj stranici piše da može i na na Windows 10). U prodavaonici računala mi nude Windows 10 home (32bit/64bit), ili Windows 7 professional (64bit). Koju verziju da uzmem,

može li uopće raditi bez problema na Windows 64bit? -

Meni Tower 7 32bit bez problema radi na Win 10 64bit. T rebalo bi raditi na bio kojoj verziji windowsa 7, 8, 8.1 ili 10.

-

Tower 7 može raditi na Windows 10, 8, 7, Vista i XP operativnim sistemima. 32-bitni Tower radi i na 32-bitnom i 64-bitnom Windows-u. 64-bitni Tower radi samo na 64-bitnom Windows-u. S obzirom da kupujete novi računar, obavezno izaberite 64-bitni Windows 32- bitni operativni sistem je stvar prošlosti i nemojte ga uzimati. 32- bitni programi rade bolje i brže na 64-bitnom operativnom sistemu.

-

TOWER 7

Probav so site verzii od 2013 pa nadolu, potoa probav i so drug fajl no istiot  problem mi se javuva vo Tower, odnosno pri importot ne prepoznava ni layer ni  boi i nemoze da se importira

NADOGRADNJA BETON+ČELIK  Imam neke nedoumice vezane za modalnu analizu za uslove nadogradnje. Naime,  projektni zadatak zahteva nadogradnju objekta P+2+Pk (okvirni sistem) sa armirano bet

 platnima u stepenišnom i liftovskom jezgru koja su, da kažem "nesretno" pozicionirana tako da objekat u 1.tonu ima torziju. Takođe krutosti greda i stubova su maltene identične, tj projektant objekta nije vodio računa o većoj krutosti stubova. Proračun čelične konstrukcije nadogradnje (jedan sprat) je urađen u SAPU i dokazana je nosisvost svih elemenata. Novoprojektovana međuspratna konstrukcija je ab ploča na TR limu (ekvivalet ab ploča d=9cm). U cilju izrade Elaborata procena stabilnosti postojećeg objekta za uslove nadogradnje u Toweru 7 sam uradila model postojeće konstrukcije i konstrukcije sa nadogradnjom, gde sam unela glavne čelične nosače (bez podnih nosača i rožnjača) sa spregovima. Obzirom na dobijene rezultate (torzija 1 ton) pretpostavila sam dodavanje ab elemenata na objektu ali tako da se ne ugrozi funkcionalnost objekta (objekat je u funkciji i investitor ne želi nikakave intervencije unutar objekta). Novi

raspored ab elemenata koje je moguće dodati sa nadogradnjom daje 1 ton translaciju po duzoj y osi. Pročitala sam (mislim sve) po forumu gde se pominju parametri i dalje mi nije jasno. Dakle moje pitanje glasi za seizmički proračun objekta na koji način se usvajaju seizm. parametri - faktori krutosti i multiplikator krutosti oslonaca. U finalnoj

POVRSINSKI OSLONAC PRSTENASTOG OBLIKA Zanima me da li postoji mogucnost postavljanja povrsinskog oslonda u obliku kruznog  prstena? U opcijama postoji samo mogucnost formiranja oslonca kruznog oblika...

-

 Nacrtas kruznu plocu, izbusis otvor u nju (da bi dobio prstenasti oblik) i u  podopcije za povrsinski oslonac izaberes kontura. I to je to!!

MODELIRANJE PLOCE SA PROIZVOLNA GEOMETRIJA Pri modeliranjeto na ploci so proizvolna geometrija se pojavuva problem pri DXF import na 3D ploca, odnosno MESH elementite od AutoCAD vo Tower7,  pri importot se isposhtuvani site pravila pri kreiranjeto na DXF datoteka dadeni

vo poglavje 3.6.6 od Tower7. Na sledniov link e postaven DXF file и DWG file

-

od modelot vo AutoCAD i problemot koj se javuva vo Tower 7. https://drive.google.com/folderview?id=0BxhXhqyYgM4YdUZ2RVVKeUpITF k&usp=sharing -Go importirav uspesno.... Vo koja verzija ti e snimen DXF?

varijanti ja sam usvojila faktore krutosti na savijanje (za sve elemente ploče, grede, stubove i zidove) 0,01, aksijalno naprezanje elemenata sam ostavila 1, a multiplikator

krutosti oslonaca 1000. Takođe me interesuje pomeranja vrha nadograđenog objektam jer dijagram pomeranja mi nema smisla za seizmiku npr po kracem pravcu imam pomeranje ab objekta npr 7-8mm, a pomeranja celika skoro nikakva, za seizmiku u drugom pravcu

slucaj je obrnut velika pomeranja čel. konstr a ab skoro da ih nema? Nadam se da niej  potpuno konfuzno! -

Pitanje koje ste postavili je prilično opšte a opet je vezano za specifični model.  Najbolje je da nam model pošeljete (na: info @ radimpex.rs ) i uz njega napišete u čemu su Vaše nedoumice.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

od b.milan » Pon Maj 30, 2016 11:11 am

Idite u modul za izveštaj i smanjite veličinu fontova. Poruka "Neuspeo prelom strane" se  javlja kada su neke tablice u izveštaju široke i kada zbog povećane veličine fonta ne mogu uklopiti u zadatu širinu papira. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

IZVJEŠTAJ PROBLEM Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

IZVJEŠTAJ PROBLEM od projektant » Čet Apr 07, 2016 12:08 pm

Poštovani, imam problem sa eksportom podataka o poluprosotru u izvještaj, naime svaki puta kada napravim eksport bloka dobijem poruku "prijelom strane nije uspio" i više mi izvještaj ne funkcionira... ne mogu dodati taj blok, niti jedan novi a i postojeći izvještaj kao da ne  postoji... ima li još tko sličnih problema?

Trougaoni konacni elementi Pravila foruma

 projektant

2 Posta • Stranica 1 od 1

Odgovori Pronađi ovu temu

Trougaoni konacni elementi Postovi: 18

Pridružio se: Uto Apr 17, 2012 12:00 pm Vrh

Re: IZVJEŠTAJ PROBLEM

od SirVAO » Pon Apr 04, 2016 8:42 am Da li je moguce koristiti trougaone konacne elemente sa 6 cvorova? Trouglovi su  jednakokraki-pravougaoni, sa cvorovima u temenima i sredinama stranica trougla.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

2 Posta • Stranica 1 od 1 Hvala!

Greška kod izbacivanja rezultata

SirVAO

od argo28 » Uto Feb 09, 2016 11:34 am Postovi: 1

Pridružio se: Pon Apr 04, 2016 8:38 am Vrh Re: Trougaoni konacni elementi

od b.milan » Pon Maj 30, 2016 11:09 am  Ne.

Možete li reći zbog čega su Vam potrebni takvi specifični konačni elementi ? Pravouglim trouglima ne možete pokriti oblast proizvoljne geometrije. Četvorougaoni elementi su nešto tačniji o d trougaonih. Takođe, nije neophodno uvoditi dodatne čvorove na sredine stranica kada se j ednostavno  povećanjem gustine mreže konačnih elemenata može dobiti isti raspored i gustina čvorova u kojima se uticaji proračunavaju.

Pozdrav,

imam jedan neobičan problem. Naime kad u izvještaju generiram grafičke blokove (prikaz pozicija, opterećenja ili bilo koji drugi) tekst koji opisuje element (ime pozicije, oblik presjeka...) je bijele boje, bez obzira što je namješten 100% da bude crne. To se događa ako se blokovi generiraju automatski, znači pomoću naredbe generiraj ili  pomoću prozora za automatsko generiranje izvještaja cijelog projekta. Kada sliku koju želim u izvještaju izbacim pomoću F2 tada sve dobro izgleda, znači samo kad tower sam generira te slike tekst je bijel. Najvći problem je kad taj tekst ne upadne u ploču već van nje tada se ne vidi jer se uklopi u pozadinu, odnosno papir. Radi se o tower-u 7 najnovija

verzija (isto se dešavalo i sa starijom). argo28

Postovi: 6

Pridružio se: Pet Okt 23, 2015 12:51 pm Vrh

Re: Greška kod izbacivanja rezultata od b.milan » Pon Maj 30, 2016 10:12 am

Poštovani, ova pojava se javlja kada se generisanje grafičkih izveštaja vrši dok je u 3D pogledu aktivan prikaz "Puni render - kontrola setova" Za sada, dok se to ne popravi u programu, izadjite iz prikaza "Puni render - kontrola

Greška kod izbacivanja rezultata Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

setova" pa onda idite u generisanje grafičkih izveštaja.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Vrh Re: Kako da promenim ime profila

od eca » Ned Maj 22, 2016 9:51 pm

 pa kad odaberete profil, kliknite na njega i izbrišite dodjeljen naziv pa ukucajte svoj. Problem je jedino što ako taj profil promjenite u ne ki drugi, onda vam opet stoji taj drugi  pa svoj naziv morate ponovo ukucati. Da bi bilo jasnije (govorim iz glave nisam otvorio Tower): 1. kliknete na opciju greda 2. U prozor koji se otvori kliknete na desnoj strani na profil 3. odaberete profil (recimo I200) i kliknete OK

4. vrattit čete se u prozor iz (2) gdje vam je prikazan vaš profil imenom (lijeva strana Kako da promenim ime profila Pravila foruma

Odgovori

 prozora) i slikom (desna strana prozora) 5. U lijevoj strani prozora, gdje vam je prikazan profil imenom, kliknete na njegovo ime i

ukucate i izbrišete šta želite. Prozor pod (2) vam je onaj prozor gdje definišete da li je štap pritisnut, zategnut, prost......

Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Kako da promenim ime profila

od theweld » Sre Maj 18, 2016 3:25 pm Zdravo. Interesuje me dali postoi neka mogucnost da kada definisem profil u prozoru "greda" (konkretno zelim da promenim default ime profila I30/60 u ime kranska greda 16 tona). Znam da sam negde sreo projekat izragen u tower-u i da u projektnoj dokumnentaciji bilo  je ispisano ime koje ke sam projektant zadao. Hvala na savetu! Pozdrav theweld

Postovi: 20

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm

 Nadam se da je bilo dovoljno jasno, ovako iz glave

Pitanja i savjeti

Koeficient postelice Pravila foruma

TOWER 7

Pridružio se: Sre Apr 27, 2016 3:37 pm Vrh

Odgovori Re: Koeficient postelice Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1 Koeficient postelice

od theweld » Sub Dec 05, 2015 11:27 pm Zanima me ovaj koeficient postelice kod btonskih ploca. Imam tlo zemlje koja ima nosivost od 200 Kp a Ks=24000 Kn/m3. Mozda zvuci suvise smesno, dali je ova vrednost koju treba da nanesem u o polja za koeficijente pri povrsinkih potpora. Hvala na suradnji svima... :):):):):): theweld

Postovi: 20

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm Vrh

od eca » Sre Maj 04, 2016 5:38 pm Kolega, u vrijednosti Kr3 unosite koeficijent posteljice, a u Kr1 i Kr2 istu vrijednost ili manju.  Na str.244 uputstva za Tower pise " Pored ova tri parametra, jedan set podataka određuju i tri vrednosti u edit box -ovima koje senalaze sa desne strane list box-a: “K,R1”, “K,R2” i “K,R3”. Upravo se sa ove tri vrednostiodređuje krutost oslonaca na  pomeranje u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krut ostipo “default”-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost. Svakako da za krutost pomeranja možete zadati proizvoljnu vrednost, jasno pod uslovom da jedato pomeranje sprečeno postavljanjem indikatora “  ” u list box-u. U suprotnom, dati edit box će biti zamrznut. Svakako da ćete ovu naredbu koristiti najčešće kada budete modelirali tlo ispod temeljneploče. U tom slučaju, potrebno je za vrednost parametra “K,R3” zadati koeficijent posteljice.Ovaj podatak zavisi od vrst e tla i dobija se iz geomehaničkog elaborata. U nedostatku ovogparametra, kao orijentaciona vrednost se može uzeti:"  eca

Re: Koeficient postelice

od dangermouse » Sre Apr 27, 2016 3:53 pm Pozdrav kolege, Mene isto to zanjima, za Dubrovnik, tlo je stijena koliki da uz mem winklerov koeficijent?

U stjenovitom tlu pretpostavka je da do slijeganja neće doći i temeljem toga uzimam da je winklerov koeficijent 10^10, ali tada dobijam prevelike napone u tlu, a na nekim

mjestima u temeljnoj ploči negativna naprezanja (odizanje). Unaprijed hvala i pozdrav dangermouse

Postovi: 1

Postovi: 33

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm Vrh Re: EC8 - pitanja?

od opet_krivi_tip » Čet Dec 26, 2013 4:49 pm

EC8 - pitanja? Pravila foruma

4.EC 8 clan 3.2.2.2 slika 3.1. Zna li neko zasto elasticni spektar ima bas ovakav oblik, a  posebno me zanima ovaj linearni dio spektra? Zamolio bih b.milana da mi odgovori na ovo pitanje ,naravno moze i neko drugi ko zna odgovor na ovo pitanje, bio bih mu jako zahvalan.

Odgovori

opet_krivi_tip

Pronađi ovu temu

Postovi: 44

19 Posta • Stranica 1 od 2 • 12

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm EC8 - pitanja?

od opet_krivi_tip » Sre Dec 25, 2013 11:36 pm Postovane kolege, 1.Da li treba ispostovati clan u EC8 koji kaze da se pri modeliranju umanjuje bruto  presjek (grede)za 50%? Da li smo svjesti posledica ako to uradimo tj da to ima neke druge posledice?Svakako da treba uzeti u obzir smanjenje krutosti presjeka ali u toj vrijednosti od 50%?Volio bih da cujem strucan i precizan odgovor uzimajuci u obzir  pocetak tecenja zategnute armature,nadam se da se razumijemo. 2.jak stub- slaba greda,odnos od 1,3...Da li je to dovoljno?Zasto nije recimo makar 3 ? 3.Spektrala analiza!E ovako, da li kruca konstrukcija navlaci uvijek vece seizmicke sile, a fleksibilnija navlaci manje sile?Volio bih da cujem detaljno obrazlozenje zasto to tako nije i ako nije i zbog cega nije, po mogucnosti neki primjer da se navede. Kolege mislim da ovo ne smije biti nikom nejasno ko se bavi ovim poslom, nadam se da ce te mi pomoci da otklonim nedoumice i nejasnoce. Pozdrav! opet_krivi_tip

Vrh Re: EC8 - pitanja?

od DD » Pet Jan 03, 2014 1:41 pm

Poštovani kolega, 1. U pravilu treba smanjiti krutosti za 50%, i to krutost na savijanje i na posmik. Zašto  baš 50% nije lako doći do takvih izvora, ali ih je moguće pronaći (nažalost konkretno u ovom trenutku se ni sam ne sjećam). Polovica vrijednosti je zapravo kompromis koji su znanstvenici/stručnjaci usvojili kako bi se konstrukcija dovoljno omekšala da analiza koliko toliko rezultira realnim pomacima, dok je se s druge strane ipak ostavilo neke rezerve da sile ne budu premale. Druge norme (americke u prvom redu) daju druge

vrijednosti i to po elementima, dok "realna analiza" presjeka za stanje tečenja armature daje još drastičnije smanjenje, i to: za grede oko 70 -80%, te oko 60% za stupove. Uglavnom nećete pogriješiti sa preporuk ama EC8, pogotovo jer s 50% smanjenja u seizmičkom slučaju opterećenja nećete narušiti kriterije kompatibilnosti kod kombiniranja s gravitacijskim opterećnjem (relativna krutost svih elemenata je i dalje "jedan/jedan").

Postovi: 44

2. Ta vrijednost može biti veća, ali EC8 zahtjeva samo da ne bude manja od 1.3. U teoriju

Pitanja i savjeti

tog broja ipak ne bih trenutno ulazio. Dalje samo pitanje procjene i ekonomičnosti. 3. Odgovor je zapravo jednostavan, a samo morate pratiti spektar koji vam je zadan. Uzmite nekoliko različitih perioda osciliranja i očitavajte Sd. Što veći Sd-to veća sila

naravno. Najveće sile se dešavaju za plato konstantnih akceleracija između perioda TB i TC prema EC8. Stvari se mogu zakomplicirati kod neregularnih konstrukcija gdje viši tonovi vode glavnu riječ, ali je princip isti: spektar u ruke i provjera. Pozdrav!

TOWER 7

1. Ovim smanjivanjem krutosti pokušava se simulirati stvarno

ponašanja konstrukcije usled zemljotresa.. Jer realno će doći do ispucalosti betonskog presjeka, i pada krutosti..  NovoZelanđani su nekim istraživanjem došli do toga da krutost zna da padne i do 80%, ali to bi zaista bilo previše tako da j e po EC8 usvojeni tih 50 %. Ovu opciju koristite isključivo kao dio modalne analize, nemojte koristiti u opcijama presjeka jer ćete dobiti netačne rezultate. 2. Odnos 3 bi bio pretjerivanje, ali se ono ipak često dešava u k -ji, zbog minimalne armature u stubovima. Ovo je mjera kako bi se izbjegla pojava plastičnih zglobova u stubovima, jer oni nisu pogodni zbog prisustva normalne sile pritiska.

DD

3. Mene je ovo profesor naučio na ispitu iz Aseizmičkog, kod lošeg tla koristi kruću konstrukciju, kod dobrog tla fleksibilnu, i ne možete pogriještiti. Za svaki slučaj uvijek  provjerite spektar odgovora za različite vrste tla, i uporedtei sa svojom periodom

DD

oscilovanja. Postovi: 22

Pridružio se: Uto Apr 12, 2011 7:53 pm

Pozzzzz Vaki

Vrh Re: EC8 - pitanja?

Postovi: 17

od opet_krivi_tip » Pet Jan 03, 2014 3:56 pm Zelio bih da se zahvalim na odgovoru, mislim da je dovoljno detaljan koliko je to u ovom trenutku moguce i jasan. Volio bih da se ovdje postavljaju pitanja sva koja su vezana za EC8 i na taj nacin otklonimo sve nedoumice. opet_krivi_tip

Postovi: 44

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm Vrh

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Re: EC8 - pitanja?

od zidar » Sre Jan 15, 2014 3:51 pm Ljudi, na strani sigurnosti ste ako ne smanjujete krutost elemenata u modalnoj analizi. Ako smanjite krutost kod modalne analize, smanjićete i seizmičku silu, uticaje od

seizmičke sile i potrebnu površinu ar mature. zidar 

Re: EC8 - pitanja?

Postovi: 102

od Vaki » Sre Jan 15, 2014 2:31 pm

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm Vrh

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Re: EC8 - pitanja? Postovi: 102

od opet_krivi_tip » Sre Feb 05, 2014 9:42 am

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm Vaki, slozio bih se sa tobom, ali bih te molio da budes do kraja precizan(bar je meni nejasno do kraja), ovaj dio " Ovu opciju kori stite isključivo kao dio m odalne analize, nemojte koristiti u opcijama presjeka jer ćete dobiti netačne rezultate." . Konkretno kako ,mozete objasniti za program koji Vi koristite. Logicno mi je da ako krutost poprecnog presjeka smanjis da ce se uticaji u njima  promjeniti,a opet i promjeniti period oscilovanja, a samim tim i seizmicka sila ,pa me zanima da to malo detaljnije objasnis. (naravno prvo se period promjeni, a ostalo povlaci  jedno drugo). Zidar, ne bih se slozio sa tobom, sustina je da se priblizis realnim uticajima,na osnovu kojih treba da formiras plastice zglobove (capacity design),a i prearmiranost presjeka nije na strani sigurnosti. opet_krivi_tip

Vrh Re: EC8 - pitanja?

od opet_krivi_tip » Pon Feb 10, 2014 9:50 am Zidar,nijesam mislio prearmiranost bukvalno u tom slmislu,nego u smislu da usvojena kolicina armature ima dovolju duktilnost i samim tim da mozemo lakse da projektujemo  plasticni zglob u konstruktivnom elementu. A i ako smanjis krutost u nekim od elemenata,doci ce do preraspodjele uticaja,tako da to da ces iste rezultate dobiti ako smanjis koef. seizmicnosti po meni i nije idealno poredjenje,ali shvatam sustinu koju si htio da objasnis. Dodao bih jos da se sve odnosi na fleksionu krutost. opet_krivi_tip

Postovi: 44 Postovi: 44

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm

Vrh Vrh Re: EC8 - pitanja?

Re: EC8 - pitanja?

od zidar

» Čet Feb 06, 2014 6:51 pm od Vaki

Pricamo o smanjenju krutosti. To sa prearmiranosti nema nikakvog dodira. Smanjenjem krutosti smanjicemo potrebnu kolicinu armature i smanjicemo prag uticaja na kojima ce se pojaviti plasticni zglobovi. Povecacemo fleksibilnost objekta i povecacemo horizontalna pomeranja objekta. Povecacemo ostecenje nekonstruktivnih elemenata ispune. Mislim da je smanjenje krutosti uvedeno samo zbog smanjenja potrebnih kolicina armature koje se dobijaju kada se ispostuju sva ostala aseizmicka pravila. Iste rezultate dobicemo ako umesto smanjenja krutosti elemenata smanjimo koeficijent seizmicnosti. Kao da u osmoj zoni dimenzionisemo prema sedmoj zoni zidar 

» Čet Feb 13, 2014 10:04 am

Kolega zidar, vaša teza važi ukoliko objekat projektujemo kao objekte visoke važnosti,  pri čemu se podrazumijeva da elementi ostaju u elastičnoj zoni tokom cijelog dejstva zemljotresa. Tako da kod projektovanja duktilnih k- ja, ta naša poznata uzrečica na strani sigurnosti ne stoji, jer je utvrđeno da će pravilnim projektovanjem i sa mnogo manjim dimenzijama presjeka imati istu sigurnost od loma. Jer gotovo svaki da kažemo normalni objekat će u IX zoni doživjeti da mu nosivost bude maksimalno iskorištena, ali objekti većinom doživljavaju lom zbog velikih pomjeranja. Tako da je mnogo racionalnije koristiti manje presjeke i manju armaturu, kada je efekat isti.("Uslovi jednakih  pomjeranja" i "Uslovi jednakih energija") Ono što sam kolega opet_krivi_dsp rekao da podešavate pod modalnom analizom sam

Pitanja i savjeti

mislio sledeće. Kad uđete u prozor Modalna analiza, imate opciju da uđete u meni "Grupisanje masa i  parametri za seizmički proračun". Tu imate opciju podešavanje krutosti elemenata, isključivo za dobijanje seizmičke sile. Ukoliko biste smanjili aksijal nu ili fleksionu krutost koristeći opciju "Množioci" unutar "Greda", na ovaj način bi ste ispoštovali pravilnik što se tiče dobijanja seizmičke sile, ali  bi ste smanjili nosivost svakog elementa za 50 % što bi bilo netačno, tako da sam vam zbog toga rekao da pripazite oko toga. Pozdrav.

TOWER 7

od markan » Pon Mar 24, 2014 4:07 pm

Poštovani kolege, moje pitanje je vezano za duljinu rubnih ovijenih elemenata lc u seizmičkim zidovima...EC 8 kaže da ona minimalno mora biti 0.15 lw ili 1.5 bw.... Što ako je to geometrijski nemoguće postići, recimo da je zid upet na razini prizemlja dok su ispod garažni prostori, tako da na vertikalno opterećenje na prizemnoj etaži nosi kao visokostijeni nosač oslonjen na stupove podzemnih etaža... Da pojednostavnim, da li je moguće potrebnu aramturu za savijanje rasporediti u manju

Vaki

duljinu od 0.15 lw i to smatrati ovijenim rubnim elementom??? markan Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm

Postovi: 5

Vrh

Pridružio se: Pet Jul 13, 2012 10:33 am

Re: EC8 - pitanja?

od opet_krivi_tip » Čet Feb 13, 2014 12:25 pm Kolega Vaki, na to sam pomislio ali sam htio da budemo do kraja precizni, zahvalio bih se na saradnji. Postovane kolege ovdje mozete pitati sve sto vam je nejasno sto se tice EC8.

Vrh Re: EC8 - pitanja?

od DD » Uto Mar 25, 2014 11:28 am

Poštovani kolega,

Pozdrav,

Zbog čega bi se dobili pogrešni rezultati ako se koriste množioci unutar opcije presjek. Koja je razlika između takvog proračuna i onog kada podešavate opcije unutar modalne

opet_krivi_tip

analize?

opet_krivi_tip

Jesu li možda sile različite ili što? Hvala!

Postovi: 44

Pozdrav

Pridružio se: Ned Apr 28, 2013 6:58 pm

DD

Vrh Re: EC8 - pitanja?

Postovi: 22

Pridružio se: Uto Apr 12, 2011 7:53 pm

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Vrh

"modalna analiza" smanjujete krutost u globalnom smislu modela, jer ako imate tu i tamo

Re: EC8 - pitanja?

koji čelični ili drveni element unutar modela tada ćete i njima smanjiti krutost što je apsolutno netočno.

od Vaki » Sre Mar 26, 2014 1:16 pm Kolega DD,

ne dobijaju se razlike u seizmičkim silama, ali kao što znamo statički uticaji nisu konačan cilj našeg rada.

Molim Vas da malo bolje obrazložite Vaše tvrdnje ili još bolje da ih predočite konkretnim  podacima. Po kojem postupku se prema Vašem mišljenju dobija veća potrebna armatura? Također bih molio da se i Radimpex očituje po ovom pitanju. Hvala!

Ako biste umanjili krutost pod "Greda" a ne pod "Modalna analiza", umanjili biste i

nosivost elemenata prilikom dimenzionisanja. Dobili biste ste mnogo veću potrebnu armaturu, ali šta je bitnije ne biste radili po propisima... Jer vjerujem da su programeri iz Radimpexa upravo zbog ovoga i razdvojili ove množioce.

DD

Pozdrav. Vaki

Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh

EC8 - pitanja? Pravila foruma

Re: EC8 - pitanja?

Odgovori

od DD » Čet Apr 03, 2014 8:41 am

Poštovani kolega, Mislim da takva tvrdnja ne stoji. Smanjivanje krutosti može rezultirati smanjenjem reznih sila, a time i nešto manjom armaturom pa time i nešto manjom nosivosti na savijanje. Tu  je jedina veza između krutosti i nosivosti. Kada se koristi opcija smanjivanja krutosti pod "Greda" smanjuje se samo krutost za izračun reznih sila i deformacija, to nema nikakav utjecaj na postupak dimenzioniranja.

Pronađi ovu temu

19 Posta • Stranica 2 od 2 • 12 Re: EC8 - pitanja?

od zidar » Čet Apr 03, 2014 11:37 am

Smanjenje krutosti elemanata konstrukcije pri seizmičkom proračunu se preporučuje

Slično je i sa postupkom za smanjivanje pod "Modalna analiza".

 pojedinim propisima. Da li je bilo kojim propisom dozvol jeno ili se preporučuje

Ako ćemo gledati propis pravilniji je postupak preko opcije "greda" (barem za okvirne konstrukcije), jer prema EC8 potrebno je smanjiti i fleksijsku i posmičnu krutost za 50%. Takvu mogućnost nemate unutar opcije "modalna analiza". Pored toga opcijom pod

kod oslonaca).

smanjivanje krutosti elemanata pri statičkom proračunu (tu ne računam redukcije uticaja zidar 

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Re: EC8 - pitanja? Postovi: 102

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm Vrh Re: EC8 - pitanja?

od DD » Ned Apr 06, 2014 8:43 pm

 Nije baš korektno govoriti o smanjenju presečnih sila. Promenom krutosti jednih elemenata menja se raspodela sila u celom modelu, odnosno, negde u modelu će se sile smanjiti a negde povećati. Dakle, armatura će se na jednom mestu smanjiti ali će se zato na drugom mestu povećati.

od b.milan » Ned Apr 06, 2014 1:07 pm  DD je napisao:Poštovani kolega,

... Mislim da takva tvrdnja ne stoji. Smanjivanje krutosti može rezultirati smanjenjem reznih sila,...

Također bih molio da se i Radimpex očituje po ovom pitanju. DD

 Nije baš korektno govoriti o smanjenju presečnih sila. Promenom krutosti jednih elemenata menja se raspodela sila u celom modelu, odnosno, negde u modelu će se sile smanjiti a negde povećati. Dakle, armatura će se na jednom mestu smanjiti ali će se zato na drugom mestu povećati.  Ne bi trebalo ništa biti sporno odredbama propisa da se odredjenim elementima smanjuje krutost. Time se samo povećava deformabilnost, i omogućava modeliranje konstrukcije veće duktilnosti i veće disipacije energije usled seizmičkog udara.

Ova konstatacija je točna i ne dovodim to u pitanje. To je uglavnom za slučaj kada se mijenjaju relativne krutosti, a ja sam se vodio konkretno slučajem za EC8. Neću ulaziti u složenije modele, ali relativno jednostavni modeli, naročito okviri nebi smjeli imati nekakvu "čudnu" preraspodjelu utjecaja, jer se radi o smanjenju krutosti svim elementima za 50% u slučaju EC8. Relativna krutost među elementima je tada i dalje 1/1, što je i dobro jer kod kombiniranja utjecaja od seizmike i kvazistalnih djelovanja nećemo  prekršiti pravilo kompatibilnosti. To je jedan od razloga zašto je usvojeno 50% za sve elemente. Mene su konkretno zanimale, ukoliko postoje, ove razlike u smanjivanju krutosti pod opcijom "greda" i pod opcijom "modalna analiza". DD

RADIMPEX SOFTWARE TEAM

Postovi: 22

 b.milan

Pridružio se: Uto Apr 12, 2011 7:53 pm Site Admin

Vrh Re: EC8 - pitanja?

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh

od pavale1 » Sub Mar 19, 2016 11:17 pm

1.) Molim kolege mišljenje da li je pogreška modelirati i vertikalne serklaze kod izrade modela omeđenih zidanih konstrukcija, a vezano za član Eurocode-a 1996 koji nalaže da se dimenzioniranje zidova na moment savijanja zasniva na tlačnom bloku koji u obzir uzima samo tlačnu čvrstoću zida. Eurocode 1998 nalaže da se proračun konstrukcije vrši modelom kojim su obuhvaceni svi elementi koji utjecu na krutost i raspored masa objekta. Stoga ja uvijek modeliram serklaze. Kako koristim Tower 6 proces

Pitanja i savjeti

dimenzioniranja zidanih zidova vršim tabličnim proračunom. U tom proračunu ja doista zanemarujem čvrstoću betonskih serklaža, ali da li činim grešku (tj. nepoštivanje spomenutoga Eurocode-ovog člana iz 1996) time što su statički ujecaji u zidu smanjeni time što vertikalni serklaž 'pokupi' dio tlačnih utjecaja. 2.) Zamolio bih kolege da prokomentiraju i način na koji modeliraju omeđene zidane konstrukcije u Toweru 7 s obzirom na sljedeće: Ja se koristim tower-om 6 i u njemu sam napravio model zidane jednostavne

konstrukcije. Zidovima sam zadao granične uvjete po obodu kakvi se izgeneriraju odgovajućom naredbom u T7 (koja ne postoji u T6) baš zato da provjerim ponašanje ovakvoga modela j er mi nije jasno zašto bi se neki utjecaji otpuštali po rubu zidanih zidova kako to predlaže radimpex. Zašto otpuštati utjecaj T2 pri vrhu zida i u statičkom i u dinamičkom proračunu. Ja sam kao rezultat modalne analize prvih dvadesetak modova dobio zidove kojima vrh titra

neovisno od ostatka konstrukcije.Da li je to realno ponašanje? Zašto pri vrhu zida u seizmičkom proračunu otpustiti normalni utjecaj N3 a ostaviti  posmični utjecaj T1? Ako je zidani zid projektiran kao nosivi za potresno opterećenje ne  bi li on trebao preuzet i bočne i vertikalne ujecaje? Zašto ne otpustiti M1 pri dnu zida? Zašto po bočnim stranam otpustiti sve posmične i normalne utjecaje? Postoji mogućnosti da sam ja krivo shvatio zadavanje ovih graničnih uvjeta jer T7 ima nešto drugačije imenovanje utjecaja kod naredbe granični uslovi.

TOWER 7

modeliranje ploča u 3d modelu Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1

modeliranje ploča u 3d modelu od argo28 » Pet Okt 23, 2015 1:00 pm Pozdrav, zanima me da li je točno dimenzionirati ploču koja je poduprta gredama (recimo da ima gredu na polovini raspona radi primjera) u 3d modelu. Preciznije zanima me da li je u

redu prihvatiti momentne ploče ako su momenti na ploči iznad grede s donje strane. starinski" računamo  ploču onda ćemo grede uzeti kao linijske oslonce, te će tada iznad njih moment biti uvijek s gornje strane. Jasno mi je da se realno zbog ne-apsolutne krutosti grede može dogoditi da ploča ima moment s donje strane, ali zanima me da li j e to inženjerski ispravno uzeti kao apsolutno točno rješenje. Inače uzmem moment u polju iz 3d modela, a moment na ležaju (gredi) iz izdvojenog 2d modela s linijskim osloncima.  Nisan siguran da sam ovo baš jasno pojasnio... Uglavnom ako "po

argo28

Postovi: 6

Pridružio se: Pet Okt 23, 2015 12:51 pm Vrh

Re: modeliranje ploča u 3d modelu od Tommy1 » Sub Okt 24, 2015 9:27 pm imas li ostvarene starinske pretpostavke o kruti grede, otprilike h=l/10? greda mozda nije odgovarajuce visine. ako konstrukciju konzistentno armiras prema proracunu, ona ce biti staticki sigurna. (uz vise ili manje raspucavanja Tommy1

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pronađi ovu temu

Postovi: 7

5 Posta • Stranica 1 od 1

Pridružio se: Čet Jul 17, 2014 6:47 pm Vrh

Re: modeliranje ploča u 3d modelu od argo28 » Uto Feb 09, 2016 11:40 am

čelična hala od samtron » Sre Mar 18, 2015 3:42 pm

Imam neke nedoumice kod projektiranja čelične hale pa bih bio zahvalan na pomoći a i  bilo bi dobro na jednom mjestu imati neke smjernice kod projektiranja ovih vrsta konstrukcija.

da, pretpostavke o l/10 su uzete u obzir. Greda j e duljine 5m a visine 50cm. Momenti u

 ploči izgledaju kao da su uzeti u obzir učinci 2. reda, a nisu. To se ponovno sad događa u novom projektu. Prošli put sam to rješio tako da sam izdvojio ploču kao novi model i umjesto greda zadao ležajeve. Ako nije problem da netko malo detaljnije preispita ovaj problem, jer sam pratio sve

 prijedloge uputstava towera 7 o fiktivnoj ekscentričnosti greda i umanjivanju I1 i slično.

1.) Kako modelirati vertikalni položaj rožnjače (sekundarni nosač) u odnosu na glavni nosač. Da li ju pomaknuti pomoću ravnanja presjeka na položaj iznad gl.nosača sa uključenim fiktivnim ekscentricitetom, da li isključiti fiktivni ekscentricitet u  pomaknutom položaju ili samo ostaviti rožnjaču u osi glavnog nosača. Vidio sam da dosta kolega po defaultu radi na ovaj prvi način ali nakon čitanja uputstava nisam siguran u to jer ta metoda ima osnovnu primjenu kod po dvlaka u ab pločama. 2.) Da li se svi štapovi glavnog rešetkastog nosača modeliraju kao P/Z

štapovi (gornji i donji pojas, ispune) bez dodatnog isključivanja momenata na krajevima? Da li bi trebalo u štapovima donjeg pojasa u smjeru slabije osi staviti dužinu izvijanja cijelog nosača a ne samog štapa jer je u tom smjeru nepridržan? 3.) Vjetrovni vezovi (stabilizacija) se modeliraju također P/Z štapovima? Da li je  potrebno isključiti vlastitu težinu kod takvih elemenata? Lijep pozdrav samtron

Postovi: 2

Pridružio se: Sre Maj 25, 2011 9:44 am Vrh

čelična hala Pravila foruma Odgovori

Re: čelična hala od eca » Pet Mar 27, 2015 10:39 am

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Za prvo pitanje mozda je bolje da odgovori gosp. Milan, koji bi tacno znao objasniti  posljedice. Sto se tice p/z stapova, ne radite to. Oslobodite ih statickih uticaja. Ako ostavite p/z dobijate problem u seizmickom proracunu. Vjerujem da iskusnije kolege mogu i to da vam obrazloze i pojasne, a vjerovatno ima i caka sa p/z stapovima. Medjutim za brzinski samo ih oslobodite uticaja pomocu opcije "oslobadjanje uticaja".

opstavite da je štap P/Z on ima oslobađanje M2 i M3 na oba kraja i M1 na jednom kraju. Da li stvarno pojasni štapovi i štapovi ispune koje proračunavate imaju oslobođene sve ove momente ili samo imaju oslobođene momente M3 na oba kraja (kako bi se ponašao kao standardna ravanska rešetka) ? Što se tiče dužine izvijanja - u pravu ste, potpuno su različiti načini izvijanja za te dve

eca

 samtron je napisao:3.) Vjetrovni vezovi (stabilizacija) se

ravni.

modeliraju također P/Z štapovima? Da li je potrebno isključiti vlastitu težinu kod takvih elemenata?

Postovi: 33

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Vrh

Re: čelična hala od b.milan » Sre Apr 08, 2015 11:09 am  samtron je napisao:1.) Kako modelirati vertikalni položaj rožnjače

(sekundarni nosač) u odnosu na glavni nosač. Da li ju pomaknuti pomoću ravnanja presjeka na položaj iznad gl.nosača sa uključenim fiktivnim ekscentricitetom, da li isključiti fiktivni ekscentricitet u  pomaknutom položaju ili samo ostaviti rožnjaču u osi glavnog nosača. Vidio sam da dosta kolega po defaultu radi na ovaj prvi način ali nakon čitanja uputstava nisam siguran u to jer ta metoda ima osnovnu primjenu kod podvlaka u ab pločama.

Ako su te stabilizacije same po sebi neotporne na savijanje i imaju relativno malu krutost na savijanje u odnosu na štapove sa kojima su u vezi, možete čak i izostaviti oslobađanje

 bilo kakvog uticaja na njihovim krajevima a u svakom slučaju možete im osloboditi M2 i M3 na oba kraja ručno. Moj savet je da sva oslobađanja uticaja na krajevima štapova radite ručno jer samo tako imate punu kontrolu i smanjujete mogućnost da model načinite labilnim. Uvek je lakše da ako ste nešto zaboravili da oslobodite (a to vidite u rezultatima na snovu nekog neočekivanog momenta) to naknadno oslobodite i ponovno proračunate, nego da tražite uzrok za labilnost modela. Pozdrav i Vama! RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Koristite ekscentrično postavljanje ali u ovom slučaju ne koristiti fiktivnu ekscentričnost. Fiiktivna ekscentričnost se sme koristiti samo za podvlake u ploči da bi se izbegle komplikacije pri gledanju rezultata i di menzionisanju. Za sve ostale slučajeve fiktivna ekscentričnost treba da je isključena.

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

 samtron je napisao:2.) Da li se svi štapovi glavnog rešetkastog nosača modeliraju kao

P/Z štapovi (gornji i donji pojas, ispune) bez dodatnog isključivanja momenata na krajevima? Da li bi trebalo u štapovima donjeg pojasa u smjeru slabije osi staviti dužinu izvijanja cijelog nosača a ne samog štapa jer je u tom smjeru nepridržan?  Ne. P/Z štapove treba izbegavati u prostornim modelima jer ne možete lako kontrolisati oslobađanja uticaja na krajevima štapa i lako možete napraviti labilan model. Kada

Vrh

Re: čelična hala od samtron » Pon Apr 27, 2015 2:34 pm

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Hvala na odgovorima.

Što se tiče prvog pitanja, problem je kod ekscentričnog postavljanja što se na taj način smanjuje progib grede? da li je to realno stanje ili samo nužno zlo ovakvog proračuna? samtron

Kontrola stabilnosti pri ekscentričnom pritisku JUS U.E7.096 Postovi: 2

Pravila foruma

Pridružio se: Sre Maj 25, 2011 9:44 am

Odgovori

Vrh

Re: čelična hala od blazablaza » Sub Jan 09, 2016 12:05 am b.milan je napisao:  samtron je napisao:1.) Kako modelirati vertikalni položaj rožnjače

(sekundarni nosač) u odnosu na glavni nosač. Da li ju pomaknuti pomoću ravnanja presjeka na položaj iznad gl.nosača sa uključenim fiktivnim ekscentricitetom, da li isključiti fiktivni ekscentricitet u  pomaknutom položaju ili samo ostaviti rožnjaču u osi glavnog nosača. Vidio sam da dosta kolega po defaultu radi na ovaj prvi način ali nakon čitanja uputstava nisam siguran u to jer ta metoda ima osnovnu primjenu kod podvlaka u ab pločama. Koristite ekscentrično postavljanje ali u ovom s lučaju ne koristiti fiktivnu ekscentričnost.

Fiiktivna ekscentričnost se sme koristiti samo za podvlake u ploči da bi se izbegle komplikacije pri gledanju rezultata i di menzionisanju. Za sve ostale slučajeve fiktivna ekscentričnost treba da je isključena. Pitanje : Kada uradim pomeranje roznjaca u odnosu na glavni nosac ne dobijam neku promenu u samim roznjacama ( naposka stanja i velicene sila) Da li je ovo ocekvan rezultat ili .... .

Pronađi ovu temu

6 Posta • Stranica 1 od 1

Kontrola stabilnosti pri ekscentričnom pritisku JU S U.E7.096 od utorbica » Uto Dec 29, 2015 12:31 pm

Poštovani, Pitanje je vezano za proračun stabilnosti čeličnih elemenata pri ekscentričnom pritisku  prema standardu JUS U.E7.096

Molio bih vas da mi kažete pomoću kojih formula računate sledeće vrednosti: - faktor plastičnosti preseka αp - otpornost na torziju preseka σ_vd - otpornost na deplanaciju preseka σ_wd - bezdimenzionalni koeficijent za bočno izvijanje κ_m Pitanje sam postavio zato što dobijam drugačije vrednosti kada "ručno" prolazim kroz  proračun, prateći gore spomenuti standard. Hvala unapred.

Pozdrav, Uroš utorbica

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Dec 29, 2015 12:13 pm

Jedino što mi ostaje kao pitanje jeste faktor plastičnosti preseka. U konkretnom primeru stub je IPE240. Otporni momenat preseka pri plastificiranju celog  preseka je 366cm3, a otporni momenat pri linearnoj raspodeli napona je 324cm3. Njihov

Vrh Re: Kontrola stabilnosti pr i ekscentričnom pritisku JUS U.E7

od b.milan » Uto Dec 29, 2015 1:40 pm

U pitanju je provera bočnog izvijanja nosača, propis je JUS U.E7.101 iz 1991 godine koji  je nastao revizijom JUS U.E7.101 iz 1986. i JUS U.E7.101/1 iz 1989. godine Ovde je link do formula iz tog propisa koje se koriste u programu Tower. https://dl.dropboxusercontent.com/u/65433440/jus-u_e7_101_deo.pdf 

odnos je 366/324=1.130, a Tower računa kao 1.067. Na kraju, razlika u maksimalnom momentu iznosi oko 1.00kN/cm2.

Da li možete proveriti o čemu se radi? Pozdrav, Uroš utorbica

 Na ovoj kopiji se ne vidi bas najbolje, u formuli za Kapa_M u imeniocu je 1 + lambda_d na 2 puta n-ti stepen.

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Dec 29, 2015 12:13 pm

RADIMPEX SOFTWARE TEAM

Vrh

 b.milan Site Admin

Re: Kontrola stabilnosti pri ekscentričnom pritisku JUS U.E7 od utorbica » Uto Dec 29, 2015 3:29 pm

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

 Na kraju, razlika u maksimalnom naponu (ne momentu) iznosi oko 1.00kN/cm2. utorbica

Lokacija: Beograd Postovi: 4



Pridružio se: Uto Dec 29, 2015 12:13 pm

Vrh

Re: Kontrola stabilnosti pri ekscentričnom pritisku JUS U.E7 od utorbica » Uto Dec 29, 2015 3:28 pm Hvala na brzom odogovoru.

Ja sam upoređivao proračun iz Tower -a sa proračunom prema standardu JUS U.E7.101 iz 1986. To je razlog neslaganja.

Vrh

Re: Kontrola stabilnosti pri ekscentričnom pritisku JUS U.E7 od b.milan » Sre Dec 30, 2015 9:35 am Evo toka proracuna, onako kako se izvodi u programu:

Pitanja i savjeti

Sx=b*t*(h/2-t/2)+s*(h/2-t)*(h/2-t)/2

 b=12 (sirina nožice, cm) t=0.98 (debljina nožice, cm) h=24 (visina nosača, cm) s=0.62 (debljina rebra) Sx=173.00 Wxpl=2*Sx=346.00

TOWER 7

Granični napon izvijanja σ_d = 19.708 kN/cm2 Stvarni napon σ_stv = 3.856 kN/cm2 Dopušteni napon σ_dop = 13.139 kN/cm2

Drugi izveštaj - kada se vute pri proracunu otpornog momenta pri plastificiranju ne bi zanemarivale

αp = 346 / 324 = 1.067 KONTROLA STABILNOSTI BOČNO IZVIJANJE JUS U.E7.101 ... ali, ako bi se u obzir uzele i vute na spoju rebra i nozice:

Kontrola stab. prit. pojasa I(gore)

r2=1.5 (poluprecnik vute, cm) Sx,vute=((4-PI)*r2*r2/2) * (h/2-t/2-r2/3) = 10.39 Wxpl = 2*(Sx+Sx,vute) = 366.00

Koef.zavisan od oblika Mz η = 1.770 Razmak viljuškastih oslonaca L_vilj. = 500.00 cm Razmak bočno pridržanih tačaka L_boč. = 500.00 cm Dužina pritisnute zone L_prit. = 500.00 cm Poluprečnik inerci je prit.zone i_prit = 3.171 cm Faktor plastičnosti preseka αp = 1.133 Vitkost pritisnutog dela λ_ky = 118.50 Otpornost na torziju preseka σ_vd = 27.100 kN/cm2 Otpornost na deplanaciju preseka σ_wd = 14.741 kN/cm2 Položaj spoljnjeg opterećenja: SREDINA Koef.zavisan od oblika Mz ρ = 0.000 Faktor zavisan od položaja opt. FI = 1.000 Kritični napon za bočno izvijanje σ_crd = 30.850 kN/cm2 Vitkost λ,'d = 0.939 Bezdimenzionalni koef.za b.i. κ_m = 0.750 Granični napon izvijanja σ_d = 20.399 kN/cm2 Stvarni napon σ_stv = 3.856 kN/cm2 Dopušteni napon σ_dop = 13.599 kN/cm2

αp = 366 / 324 = 1.133 Dakle, očigledan je zaključak da program pri proračunu otpornog momenta pri plastifikaciji ne uzima u obzir vute na spoju rebra i nožice. Ispod se nalaze izvestaji proračuna. Prvi izvestaj - trenutno stanje u programu (ignorisanje vuta)

KONTROLA STABILNOSTI BOČNO IZVIJANJE JUS U.E7.101 Kontrola stab. prit. pojasa I(gore)

Koef.zavisan od oblika Mz η = 1.770 Razmak viljuškastih oslonaca L_vilj. = 500.00 cm Razmak bočno pridržanih tačaka L_boč. = 500.00 cm Dužina pritisnute zone L_prit. = 500.00 cm Poluprečnik inercije prit.zone i_prit = 3.171 cm Faktor plastičnosti preseka αp = 1.067 Vitkost pritisnutog dela λ_ky = 118.50 Otpornost na torziju preseka σ_vd = 27.100 kN/cm2 Otpornost na deplanaciju preseka σ_wd = 14.741 kN/cm2 Položaj spoljnjeg opterećenja: SREDINA Koef.zavisan od oblika Mz ρ = 0.000 Faktor zavisan od položaja opt. FI = 1.000 Kritični napon za bočno izvijanje σ_crd = 30.850 kN/cm2 Vitkost λ,'d = 0.911 Bezdimenzionalni koef.za b.i. κ_m = 0.769

Za ovu vrstu preseka, razlika iznosi oko 3 do 5% u dopuštenom naponu i uvek je na strani sigurnosti. Ispitacemo mogucnost da se u programu vrednost otpornog momenta pri plastificiranju sracunava i uzimajuci u obzir vute na mestu spoja rebra i nožice. Zahvaljujemo Vam se na razumevanju. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh

Dimenzioniranje Arm.Betonski T-Presek  Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

Re: Kontrola stabilnosti pri eksc entričnom pritisku JUS U.E7

od utorbica » Sre Dec 30, 2015 1:33 pm Hvala.

4 Posta • Stranica 1 od 1 Dimenzioniranje Arm.Betonski T-Presek 

od i.velk. » Pon Dec 21, 2015 9:02 am

utorbica

Dobar dan Postovi: 4

Pridružio se: Uto Dec 29, 2015 12:13 pm

Zelim vas upitati kako TOWER radi pri dimenzioniranje AB T-preseka. Vo moj model definirani su dve pravoagolne grede 60/160 povezani sa plocom 30cm koja  je konzolno prepustena (masivni MOST). Sta treba da uradim da bih grede budu dimenziniirani kao armirano betonski T-presek ? Dali pri opcije definisanje preseka zamena (pravougaone grede 60/160) za T-preseka slicnih/istih karakteristika je resenie problema? Unapred Hvala !!! i.velk.

Postovi: 2

Pridružio se: Pon Dec 21, 2015 8:52 am Vrh Re: Dimenzioniranje Arm.Betonski T-Presek 

Pitanja i savjeti

od eca » Pon Dec 21, 2015 12:34 pm

Poštovani kolega!

 No frx no sikiriki. Ako sta mogu pomoci mozete me kontaktirati i na mail: [email protected] eca

1. Nacrtate ploču kolika vam treba 2. Na mjestu gdje idu grede usvojite vaš presjek a date ekscentričnos gredi (Uputstvo str. 147-148; 195-196 itd)

Postovi: 33

3. Na gredu OBAVEZNO uključite "fiktivna ekscentričnost" 4. Proračunate model

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Eto toliko ukratko eca

Postovi: 33

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Vrh Re: Dimenzioniranje Arm.Betonski T-Presek 

od i.velk. » Pon Dec 21, 2015 1:35 pm Hvala na INFO !!! i.velk.

Postovi: 2

Pridružio se: Pon Dec 21, 2015 8:52 am Vrh Re: Dimenzioniranje Arm.Betonski T-Presek 

od eca » Pon Dec 21, 2015 8:29 pm

TOWER 7

Pitanja i savjeti

dilema oko celicnih roznjaca Pravila foruma

Odgovori

TOWER 7

Re: dilema oko celicnih roznjaca

od theweld » Uto Dec 01, 2015 4:25 pm

Pronađi ovu temu

6 Posta • Stranica 1 od 1

Poslednji put menjao theweld dana Uto Dec 01, 2015 8:19 pm, izmenjena 2 puta theweld

dilema oko celicnih roznjaca

od theweld » Uto Dec 01, 2015 12:22 am Imam jednu nedoumicu.....Kada klasicnim putem izracunam roznjacu (na papiru) dobijem rezultate da presek zadovoljava, a kada ga nanesem u Tower-u dodijem poruku da je nadmasena vitost izabranog profila. Neki savet sta da se radi, ukoliko sledim tower-a,  presek za roznjacu je suvise velik i van je svake logike. (unp 200 na 1 m rastojanja, duzinu 5.5 m)? Neki savet!!!! Hvala unapred.

Postovi: 20

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm Vrh Re: dilema oko celicnih roznjaca

od staticar1 » Uto Dec 01, 2015 4:51 pm

theweld

Postovi: 20

Poslednji put menjao staticar1 dana Sre Dec 02, 2015 9:49 am, izmenjena samo jedanput

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm

staticar1

Vrh Postovi: 97

Re: dilema oko celicnih roznjaca

Pridružio se: Pet Okt 31, 2008 7:29 pm

od zeljko mikulic » Uto Dec 01, 2015 9:28 am Vrh

Isključite kod dimenziniranja normalnu silu zeljko mikulic

Re: dilema oko celicnih roznjaca

od b.milan » Sre Dec 02, 2015 9:07 am Postovi: 10

Pridružio se: Čet Nov 24, 2011 2:25 pm Vrh

theweld je napisao:Imam jednu nedoumicu.....Kada klasicnim putem izracunam roznjacu (na papiru) dobijem rezultate da presek zadovoljava, a kada ga nanesem u Tower-u dodijem poruku da je nadmasena vitost izabranog profila. Neki savet sta da se radi, ukoliko sledim tower-a, presek za roznjacu je suvise velik i van je svake logike. (unp 200 na 1 m rastojanja, duzinu 5.5 m)? Neki savet!!!! Hvala unapred.

Pitanja i savjeti

Vitkost nosača izloženog pritisku ograničena je propisima. Ako u realnom modelu imate nosač profila unp 200 dužine 5.5 metara, on tu može  postojati samo i jedino ako mu je dužina izvijanja daleko manja od 5.5 metara (tako što će se nekim konstruktivnim re šenjima sprečiti izvijanje nosača) Pretpostavljam da se na toj rožnjači nalazi prišvršćen krovni pokrivač koji sprečava izvijanje u ravni krova. Moguće je i da imate i zatege u ravni krova. Za tu ravan izvijanja, nema izvijanja a to se programu saopštava zadavanjem da je dužina

uzimate, onda i u Toweru treba da isključite taj uticaj kod rožnjača. Možete to uraditi metodom "oslobađanje uticaja" prilikom modeliranja ili kao što već kolege prije rekoše, isključivanjem N uticaja iz proračuna. U slučaju da uzimate djelovanje N sila i pri ručnom proračunu (!!!) onda vam je rezultat vjerovatno i u Toweru ok, i onda to riješavajte kako vam je gosp. Milan rekao, ograničavanjem dužine izvijanja (ili ukidanjem iste) prema osjećaju tj prema onome što mislite u kojoj ravni neće biti izvijanja. Eto, nadam se da sam pomogao !

izvijanja nula. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: dilema oko celicnih roznjaca

od eca » Pon Dec 21, 2015 12:40 pm theweld je napisao:Imam jednu nedoumicu.....Kada klasicnim putem izracunam roznjacu (na papiru) dobijem rezultate da presek zadovoljava, a kada ga nanesem u Tower-u dodijem poruku da je nadmasena vitost izabranog profila. Neki savet sta da se radi, ukoliko sledim tower-a, presek za roznjacu je suvise velik i van je svake logike. (unp 200 na 1 m rastojanja, duzinu 5.5 m)? Neki savet!!!! Hvala unapred.

E ovako. Da li pri "klasičnom proračunu" uzimate da na rožnjaču djeluje normalna sila (npr djelovanje vjetra okomito na ulaz u objekat tj okomito na rožnjaču)? Ako ne

TOWER 7

ONAČNI ELEMENTI Pravila foruma

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Postovi: 18

Pridružio se: Uto Apr 17, 2012 12:00 pm

KONAČNI ELEMENTI od projektant » Čet Nov 26, 2015 1:02 pm Pozdrav,

imam slučaj temeljne ploče dimenzija 40×70m i modeliram ju sa površinskim ležajem sa  poluprostorom... ono što me malo muči je broj čvorova koji je zbog poluprostora prevelik stoga sam ploču modelirao konačnim elemenatima 1×1m, stoga me zanima koliko mi je  pouzdan ovaj model sa ovako velikim konačnim elementima? napravio sam i model na klasičnom pov ležaju određene krutosti i dobio sam armaturu malo veću nego kod modela sa poluprostorom (mreža MKE 0,5×0,5m)... znam da npr ploča 5×5m modelirana sa konačnim elementima 1×1m nije realna i da su rezultati netočni no ova ploča je prilično velika stoga možda ova veličina konačnih elemenata i nije loša...? također me zanima i iskustvo drugih kolega po pitanju pravila izvođenja ovako velikih  ploča... dilatacije i slično... svaki savjet je dobrodošao, hvala! Pozdrav!  projektant

Postovi: 18

Pridružio se: Uto Apr 17, 2012 12:00 pm Vrh

Re: KONAČNI ELEMENTI od projektant » Čet Nov 26, 2015 1:03 pm

Modeliranje poluprotora Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1 Modeliranje poluprotora

od eca » Uto Nov 18, 2014 4:18 pm

Poštovani kolege molim vas za pomoć. U Geomehaničkom elaboratu sam dobio slijedeće podatke: gama W = 19,12 ; 20,08; 20,87 (kN/m3) - zapreminska težina c = 21,30; 2,00 ; 2,00 (kN/m2) . kohezija fi = 14,33 ; 39,00 ; 36,00 (stepeni) - ugao unutrašnjeg trenja Ms = 5514,30 ; 10000 : 6200 (kN/m2) - modul stišljivosti

na smanjenje broja čvorova nije bitno utjecalo prorjeđenje mreže kod poluprostora  projektant

Uz ove podatke za pojedine dijelove bušotine imaju i podaci o broju udaraca SSP. Po tri vrijednosti su za tri bušotine.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

u programu Tower kada se pomoću modela poluprostora modelira tlo, data je sledecom Kako od ovih podataka modelirati poluprostor? Kako dobiti modul elastičnosti u

formulom:

vertikalnom i horizontalnom pravcu i kako dobiti poasonov koeficijent?

Često imam slučaj da su podatci u geomehaničkim elaboratima upravo ovakvi kako sam gore naveo. Drugi podatci su pretpostavljam za ovo nebitni kao što su granica tečenja, granica plastičnosti. Osim ovoga što je navedeno u elaboratima se ne daje ništa više, pa vas kolege molim za po moć oko modeliranja poluprostora.

Ms = E x (1-ni) / (1-2ni) / (1+ni)

"ni" je Poasonov koeficijent i uglavnom je poznat za određeni tip tla.  Na primer, za peskovitu glinu je 0.2-0.3, zbijeni pesak 0.2-0.4, stena 0.1-0.4, itd...

U principu, ovo se nalazi u svakom udžbeniku iz Mehanike tla. Mnogo korisnih informacija o ovoj temi možete pronaći na sajtu geotehnika.info

eca

(http://www.geotehnika.info/) Postovi: 33

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Vrh Re: Modeliranje poluprotora

od projektant » Uto Nov 24, 2015 8:51 am

Poštovani, imam isto pitanje kao kolega... vidim da nitko nije odgovorio godinu dana... molim Vas odgovorite na postavljena pitanja, mogu Vam  poslati geomehanički elaborat na uvid da

mi objasnite kako modelirati poluprostor pomoću tih podataka... hvala!  projektant

Centar mase za izdilatovan objekat Pravila foruma

Odgovori Postovi: 18

Pridružio se: Uto Apr 17, 2012 12:00 pm

Pronađi ovu temu

5 Posta • Stranica 1 od 1

Vrh Centar mase za izdilatovan objekat Re: Modeliranje poluprotora

od Elena Statika » Pon Mar 03, 2014 4:28 pm od b.milan » Uto Nov 24, 2015 10:40 am

Veza izmedju modula stišljivosti Ms (edometarski modul elastičnosti) kojeg ste dobili u geomehaničkom elaboratu i (Young-ovog) modula elastičnosti E kojeg je potrebno uneti

Dali postoji opcija u tower-u da vidimo istovremeno centar mase za jedan objekat koji je izdilatovan na dve lamele po svim katovima,a ipak imaju jednu zajednicku temeljnu

Pitanja i savjeti

 plocu. Sad nam tower daje na jednu megjuspratnu konstrukciju njihov zajednicki centar mase, sto u sustini nije tako. Isto se odnosi i na centru za krutost. Elena Statika

Postovi: 3

Pridružio se: Čet Feb 27, 2014 1:35 pm Vrh Re: Centar mase za izdilatovan objekat

od b.milan » Pon Mar 03, 2014 10:30 pm U smislu seizmicke analize, to nije jedan nego dva objekta. Ako se te dve lamele mogu nezavisno pomerati tokom seizmickih dejstava onda se razlikuju i po periodu oscilovanja. Pokusajem istovrermenog proracuna seizmickih uticaja dva objekta (bez obzira sto imaju zajednicki temelj) mogu se napraviti ozbiljne greske. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

TOWER 7

b.milan je napisao:U smislu seizmicke analize, to nije jedan nego dva objekta. Ako se te dve lamele mogu nezavisno pomerati tokom seizmickih dejstava onda se razlikuju i po  periodu oscilovanja. Pokusajem istovrermenog proracuna seizmickih uticaja dva objekta (bez obzira sto imaju zajednicki temelj) mogu se napraviti ozbiljne greske.

Možete li pojasniti koje su to greške ili točnije koji su to baš konkretni razlozi koji dovode do pogrešnih rezultata kod istovrermenog proracuna seizmickih uticaja dva objekta (dilatacije). Pitam jer sam par puta napravio ovakav zajedniči model i rezultati su  bili ocekivani i slagali su se prema modelima u kojima su dilatacije bile razdvojene. Npr. ako bi prva dilatacija u prvom modu imala period A(sekundi) u zasebnom modelu, a druga B (sekundi) u zasebnom modelu, tada bi u zajednickom modelu 1. ton bio od one

one dilatacije koja je kruca i jednakog perioda kao i u zasebnom modelu. Sljedeći ton u zajedničkom modelu bi bio prvi ton od mekše dilatacije i jednakog perioda kao i u zasebnom modelu mekše dilatacije. Na ovaj način bi se 'poslagali' svi tonovi iz zasebnih modela u zajedničkom modelu. Također i oblici titranja su jednaki. Da sumiram: dilatacija koja je u nekom tonu pobudena u zasebnom modelu titra i u zajedničkom modelu (istim oblikom titranja i istim periodom) dok druga 'miruje'.

Dakle ako su tonovi jednaki sto dovodi do pogreški?  pavale1

 b.milan Site Admin

Postovi: 6

Pridružio se: Sre Maj 20, 2015 8:38 am

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Vrh

Lokacija: Beograd

Re: Centar mase za izdilatovan objekat



Vrh Re: Centar mase za izdilatovan objekat

od pavale1 » Čet Sep 17, 2015 11:19 am

od b.milan » Pon Sep 21, 2015 11:51 am  pavale1 je napisao:Možete li pojasniti koje su to greške ili točnije koji su to baš konkretni razlozi koji dovode do pogrešnih rezultata kod istovrermenog proracuna seizmickih uticaja dva objekta (dilatacije). Pitam jer sam par puta napravio ovakav

zajedniči model i rezultati su bili ocekivani i slagali su se prema modelima u kojima su dilatacije bile razdvojene. Npr. ako bi prva dilatacija u prvom modu imala period A(sekundi) u zasebnom modelu, a druga B (sekundi) u zasebnom modelu, tada bi u zajednickom modelu 1. ton bio od one one dilatacije koja je kruca i jednakog perioda kao

Pitanja i savjeti

i u zasebnom modelu. Sljedeći ton u zajedničkom modelu bi bio p rvi ton od mekše dilatacije i jednakog perioda kao i u zasebnom modelu mekše dilatacije. Na ovaj način bi se 'poslagali' svi tonovi iz zasebnih modela u zajedničkom modelu. Također i oblici titranja su jednaki. Da sumiram: dilatacija koja je u nekom tonu pobudena u zasebnom modelu titra i u

zajedničkom modelu (istim oblikom titranja i istim periodom) dok druga 'miruje'.

Re: Centar mase za izdilatovan objekat

od pavale1 » Uto Sep 22, 2015 1:27 pm Hvala!

Dakle ako su tonovi jednaki sto dovodi do pogreški?

 Na koji način znate da prva dilatacija u prvom modu ima period od A sekundi a druga B sekundi ? To možete znati samo ako napravite dva zasebna modela i za svaki od njih nezavisno proračunate modalnu analizu. Takođe, nemate načina da saznate da ste u obzir uzeli prvih 10 tonova od prve dilatacije i  prvih 10 tonova od druge dilatacije osim ako ih niste zasebno računali. U opštem slučaju može doći do situacije da prvi ton druge dilatacije ima period oscilovanja koji je iza 50-tog ili 100-tog tona prve dilatacije. A na sve to treba dodati da se u opštem slučaju može doći do situacije da pore d dilatacija 1 i 2 postoje i dilatacije 3, 4, 5...

Radi se o opštem principu koji se odnosi na opšti slučaj pa nije od velikog značaja mogućnost postojanje specijalnih slučajeva sa potpuno i identički jednakim dilatacijama koje imaju isti oblik i period o scilovanja jer je to prilično redak slučaj da bi se na njemu zasnivao princip. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh

Seizmicki izolatori Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Seizmicki izolatori

od kemo » Uto Avg 11, 2015 6:24 pm

TOWER 7

Pitanja i savjeti

Da li postoji mogucnost modeliranja seizmickog izolatora u vidu dodatne mase na vrhu objekta ? Ako moze neko da mi malo pojasni kako da to uradim, il da mi posalje neki

2 Posta • Stranica 1 od 1

 primjer.

Progib grede

kemo

od Armko

Postovi: 1

Pridružio se: Uto Avg 11, 2015 6:13 pm Vrh

» Čet Maj 14, 2015 12:24 pm

Poštovani molim vas za što je moguće brži odgovor. Proračun ploča prema EC 2 rad bez greške ali kod proračuna greda mjerodavna kombinacija za proračun progiba ne uzima 0,3 x vrijednost uporabnog opterećenja za dugotrajno djelovanje odnosno 1 x uporabno za kratkotrajno djelovanje. Molim vas da mi provjerite da li se radi o

greški u Toweru ili ja u nečem griješim.

Re: Seizmicki izolatori

 pozdrav od b.milan » Pon Avg 31, 2015 1:49 pm

To bi eventualno moglo da se proračuna programom Tower koristeći postupak direktne dinamičke analize. Moguće je modeliranje mase pri vrhu objekta koja je sa ostatkom konstrukcije povezana nekakvim linearnim oprugama i štapovima. Kažem eventualno jer bi se modeliranje povezanosti te balansirajuće mase sa ostatkom konstrukcije moralo izvesti koristeći elemente sa linear nim ponasanjem (vezni elementi ne mogu imati nelinearno ponašanje)

Greda 243-87 EC 2 (EN 1992-1-1:2004) C 30 S500N

Modul elastičnosti betona Eb(t0)= 31500 MPa Vlačna čvrstoca pri savijanju fbzs= 2.90 MPa Modul elastičnosti armature Ea= 2e+5 MPa Koeficijent tečenja betona φ∞= 2.50 Dilatacija skupljanja betona ε#ss#s= 0.50 ‰ Pukotine: Savijanje oko osi 3

Kompletna shema opterećenja (karakteristične kombinacije) Progib: Savijanje oko osi 3

Kompletna shema opterećenja (karakteristične kombinaci je) Presjek 1-1 x = 4.22m

rogib grede Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

TOWER 7

T = 0 Presjek sa pukotinom Mjerodavna kombinacija: 1.00xI+1.00xII+0.50xIII  N1 = 0.00 kN M3 = 513.65 kNm M2 = 0.00 kNm Koef.utjecaja prijanjanja arm. k1= 0.80 Koeficijent dilatacijskog stanja k2= 0.50 Koeficijent zaštitnog sloja k3= 3.40

Pitanja i savjeti

Koeficijent k4= 0.42

Koef . dugotrajnosti opterećenja β2= 0.40

Efektivna površina betona A#sc,ef#s= 662.5 cm² Efektivni post. armiranja ρ#sef#s= 4.86 % Položaj neutralne linije xn= 17.74 cm  Napon vlačne armature σ#ss#s= 278.4 MPa Koef. prijanjanja armature β1= 1.00 Koef. dugotrajnosti opterećenja β2= 0.60 Ekvivalentni promjer šipke Ø#seq#s= 16.00 mm Zaštitni sloj betona c= 30.00 mm  Napon u armaturi pri pojavi pukotσ#ssr#s= 78.13 MPa Koeficijent ζ#sa#s= 0.83 Relativna prosječna dilatacija ε#sm#s= 1.16 ‰ Maksimalni razmak između pukotina Sr,max= 15.80 cm Širina pukotina a#sk#s(t0)= 0.18 mm

Ekvivalentni promjer šipke Ø#seq#s= 16.00 mm Zaštitni sloj betona c= 30.00 mm  Napon u armaturi pri pojavi pukotσ#ssr#s= 78.13 MPa Koeficijent ζ#sa#s= 0.89 Relativna prosječna dilatacija ε#sm#s= 1.24 ‰ Maksimalni razma k između pukotina Sr,max= 15.80 cm Širina pukotina a#sk#s(t∞)= 0.20 mm

Progib Mjerodavna kombinacija: 1.00xI  N1 = 0.00 kN M3 = 357.02 kNm M2 = 0.00 kNm

Veličina početnog progiba ug(t0)= 8.09 mm

TOWER 7

Progib Dugotrajni utjecaji Mjerodavna kombinacija: 1.00xI  N1 = 0.00 kN M3 = 357.02 kNm M2 = 0.00 kNm Kratkotrajni utjecaji Mjerodavna kombinacija: 0.70xII+0.50xIII  N1 = 0.00 kN M3 = 109.67 kNm M2 = 0.00 kNm

Veličina trajnog progiba ug(t∞)= 15.96 mm T = ∞ Presjek sa pukotinom Dugotrajni utjecaji Mjerodavna kombinacija: 1.00xI+0.30xII  N1 = 0.00 kN M3 = 403.98 kNm M2 = 0.00 kNm Kratkotrajni utjecaji Mjerodavna kombinacija: 0.70xII+0.50xIII  N1 = 0.00 kN M3 = 109.67 kNm M2 = 0.00 kNm Koef.utjecaja prijanjanja arm. k1= 0.80 Koeficijent dilatacijskog stanja k2= 0.50 Koeficijent zaštitnog sloja k3= 3.40 Koeficijent k4= 0.42

Efektivna površina betona A#sc,ef#s= 662.5 cm² Efektivni post. armiranja ρ#sef#s= 4.86 % Položaj neutralne linije xn= 19.42 cm  Napon vlačne armature σ#ss#s= 278.7 MPa Koef. prijanjanja armature β1= 1.00

Armko

Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh Re: Progib grede

od b.milan » Uto Jun 02, 2015 1:18 pm Odgovor na ovo pitanje korisnik je dobio 14 i 15.05.2015. kada nam se obratio direktno  putem e-maila.

Ovde se radilo o grešci u programu prilikom ispisivanja izveštaja proračuna prslina. Proračun je sproveden sa tačnim kombinacijama ali se pri ispisu merodavne kombinacije, kombinacija prikazivala bez svog kratkotrajnog dela. Problem je ispravljen 15.05.2015.  Na sajtu se nalazi ispravljena verzija.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Vrh

Re: Numeracija čvorova od b.milan » Uto Jun 02, 2015 12:44 pm

Za sada ta mogućnost ne postoji, ali to što Vama treba jeste realna potreba i ozbiljno ćemo je razmotriti za uvođenje u neki od sledećih Build-ova.

Numeracija čvorova Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Numeracija čvorova od dvica » Sre Maj 20, 2015 3:02 pm

Skok u ploči Pravila foruma

Poštovani,  postoji li mogućnost prikaza brojeva samo određenih čvorova? Tako da možemo  pridružiti dispoziciju s označenim čvorovima u npr. točkastim ležajevima tablici koju smo generirali u izvještaju (utjecaji u točkastim ležajevima)? Hvala!

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Skok u ploči

dvica

od GuardianAngel » Čet Maj 21, 2015 11:23 am Postovi: 1

Pridružio se: Sre Maj 20, 2015 2:53 pm

Trebam modelirati AB ploču koja je u dva nivoa, tj. po sredini imam skok u ploči za cca 20 cm. Kako to ispravno modelirati?

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Da stavim ploču u jednoj ravnini pa postavim nekakve granične uvijete, a na mjestu skoka postavim gredu?

Tražim neki jednostavniji način, da ne radim dvije ploče, svaku na svojoj visini pa da onda generiram skok kao zid preko ležaja... GuardianAngel

Postovi: 1

Pridružio se: Čet Apr 30, 2015 8:11 am Vrh

Re: Skok u ploči od Tommy1 » Pet Maj 29, 2015 8:37 pm

Proračun stabilnosti - greška? Pravila foruma

da li zelis da u tom skoku bude globna veza ili upeta? jednostavno modeliraj plocu kao u  jednom nivou ali ne zaboravi pri dimenzioniranju grede dodatnu armaturu analogija - kut okvira. ili jednostavno modeliraj zglob duzinom grede-skoka ploce.

Odgovori

Ma kako dobar Tower bio, bez malo inzenjerske prosudbe i rucnog racuna ne i de.

3 Posta • Stranica 1 od 1

Pozdrav

Proračun stabilnosti - greška?

Tommy1

Postovi: 7

Pridružio se: Čet Jul 17, 2014 6:47 pm

Pronađi ovu temu

od Romic » Sre Mar 04, 2015 8:36 am Pozdrav,

Primetio sam da se pri proračunu stabilnosti u Tower -u javlja jedna nelogičnost pa ne znam da li postoji greška u algoritmu ili ja pravim grešku u modeliranju. Kada se modelira jednostavan problem, npr. konzola opter ećena samo normalnom silom i

uradi proračun stabilnosti dobija se kritična sila koja je računski tačna ali za izvijanje oko  jače ose inercije, a koeficijent izvijanja se dobija pogrešan (za konzolu koef izvijanja bi trebalo da se dobija 2, dok se u mom slučaju dobija 1.22, a ta vrednost 1.22 može da se sračuna kada se za Pkr usvoji kritična sila za jaču osu i nercije, a za Imin se koristi moment inercije oko slabije ose). E sad ako zarotiram presek za 90° oko ose 1 onda se dobija sve kako treba.

Pitanja i savjeti

http://imageshack.com/a/img673/4998/KJBIrS.png http://imageshack.com/a/img908/1443/cR26LJ.png



Vrh

Romic

Re: Proračun stabilnosti - greška? Postovi: 2

od Romic » Sre Apr 15, 2015 8:33 am

Pridružio se: Čet Nov 19, 2009 2:39 am Lokacija: Nis

Vrh

OK. Hvala na odgovoru. Romic

Re: Proračun stabilnosti - greška? Postovi: 2

od b.milan » Pon Apr 13, 2015 8:24 am Model kojeg ste naveli kao primer je ravanski model i program Tower automatski takve

modele proračunava kao ravanske, što znači da umesto 6 stepeni slobode pomeranja, svaki čvor ima 3 stepena slobode pomeranja. Imajući to u vidu, pri proračunu stabilnosti 2D modela se ne mogu dobiti rezultati koje očekujete a koji se odnose na izvijanje oko obe ose. Da bi ste 2D model pretvorili u 3D model, dovoljno je da dodate neki slučaj opterećenja i u njemu jednu koncentrisanu silu u nekom proizvoljnom pravcu. (taj slučaj opterećenja možete potpuno ignorisati ali zahvaljujući njemu program će model proračunavati kao 3D

Pridružio se: Čet Nov 19, 2009 2:39 am Lokacija: Nis

sa 6 stepeni slobode pomeranja)

U planu je da se u program Tower uvede mogućnost da korisnik zahteva da se 2D model  proračunava kao 3D. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pokretno opterećenje

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Pravila foruma

Lokacija: Beograd

Odgovori Pronađi ovu temu

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

2 Posta • Stranica 1 od 1

dodavanja nove funkcionalnosti koju bi korisnici dovoljno često upotrebljavali. Za nas bi čist gubitak bio da napravimo i u program ugradimo nešto što gotovo niko neće

Pokretno opterećenje

koristiti.

od dani.i » Pon Feb 02, 2015 10:33 am Pozdrav, Imam jedan prijedlog, pa bih molio neku povratnu informaciju i od osoblja i od korisnika

 programa, da li ima potrebe za uvođenjem takve opcije u program i koliko bi ista bila korisna i jednostavna ili komplikovana za implementaciju.

 Ne bi bilo loše da se kod unošenja pokretnog opterećenja omogući da se podaci iz eksela ili nekog drugog spreadsheet programa mogu nalijepiti (paste) u ćelije za unos geometrije i intenziteta pokretnog opterećenja. Takođe, isto tako bi se možda moglo omogućiti parametarsko modelovanje nekih konstrukcija koje imaju tipične oblike i dimenzije konstruktivnih elemenata (geometrija elemenata i opterećenja), samo sa različitim vrijednostima od projekta do projekta (npr.

Problem za izvestajom seizmika - build 7422 Pravila foruma

kod mostova manjih raspona dimenzije krila, obalnih stubova, rasponske konstrukcije..).

Odgovori

dani.i

Pronađi ovu temu

Postovi: 1

Pridružio se: Čet Dec 05, 2013 8:46 am Vrh

Re: Pokretno opterećenje

4 Posta • Stranica 1 od 1 Problem za izvestajom seizmika - build 7422

od DGI » Uto Apr 07, 2015 7:13 pm [img][img]http://s28.postimg.org/76e6yjfp5/Screen_Shot_04_07_15_at_08_11_PM.jpg[/i mg][/img]

od b.milan » Pon Apr 13, 2015 9:01 am

Ovo prvo, u vezi unošenja pokretnog opterećenja smo zabeležili i trebalo bi biti ugrađeno u program uskoro.

Ovo drugo, u vezi parametarskog modelovanja je prilično neodređen zadatak. Pravljenje "čarobnjaka" (Wizard -a) je izuzetno komplikovan i dugotrajan posao i mora se

 Ne moze se generirati izvestaj seizmika. Konstantno pada program. Pozdrav. DGI

 predvideti sve unapred.

Sa druge strane, mora postojati i potražnja za tim kako bi se to isplatilo. Pod "isplatilo" ne mislim na dodatno naplaćivanje već na realno povećanje upotrebljivosti programa zbog

Postovi: 47

Pitanja i savjeti

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am

Vrh

Vrh

Re: Problem za izvestajom seizmika - build 7422

Re: Problem za izvestajom seizmika - build 7422

od b.milan » Sre Apr 08, 2015 10:28 am

Možete li nam poslati model na e-mail ili barem dati informacije - koji je propis u pitanju,

od b.milan » Pon Apr 13, 2015 8:27 am

Problem je ispravljen već narednog dana i ispravljena verzija je već postavljena na sajt.

koliko tonova ? RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: Problem za izvestajom seizmika - build 7422

od DGI » Sre Apr 08, 2015 12:53 pm Radi se o JUS Ekvivalentno staticko opterecenje. 3 tonova... uradio sam samo probu, koliko da uocim razlike. Pokusao sam i na novi model sa nekoliko stubova i greda i opet isti problem. Inace je program isntaliran na makedonski, x32bit na win7. Poslacu vam model na mail [email protected]

Dve proste grede-pomoc Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Dve proste grede-pomoc

DGI

od Milan » Sre Apr 08, 2015 5:13 pm Postovi: 47

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Imam jedno prilicno banalno pitanje ali potrebna mi je pomoc. Dakle imam glavni nosac mosta koji se sastoji iz tri otvora (recimo raspona 20m) kako ispravno modelirati da glavni nosac bude tri proste grede tj kako dodati te srednje oslonce? Tower mi to definise kao jednu kontinualnu gredu. Milan

Postovi: 1

Pridružio se: Sre Apr 08, 2015 5:01 pm Vrh Re: Dve proste grede-pomoc

Kapiteli Pravila foruma

Odgovori od istok » Čet Apr 09, 2015 6:23 pm Pronađi ovu temu

Ukoliko si gredu modelirao jednim elementom, potrebno je da istu razdvojiš na tri elementa (raspona 20m) i da na mjestu unutrašnjih oslonaca staviš zglobove. Razdvajanje elementa možeš uraditi opcijom Korekcija -> Razdvajanje kontura, dok zglobove  postavljaš opcijom Konstrukcija -> Oslobađanje uticaja, ukoliko si crtao u vertikalnoj ravni X-Z oslobađaš momenat M3. Tako da dobijaš statički sistem tri proste grede.

3 Posta • Stranica 1 od 1 Kapiteli

od RZUP » Pet Apr 03, 2015 7:53 am

Da li mi neko može reci,kako se modeliraju kapiteli na spoju stuba i ploče? RZUP

Postovi: 2

Pridružio se: Uto Sep 16, 2014 12:26 pm istok 

Vrh Re: Kapiteli Postovi: 1

Pridružio se: Čet Apr 09, 2015 6:07 pm

od eca » Uto Apr 07, 2015 7:10 pm

Postavite ploču ispod ploče eca

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pronađi ovu temu

Postovi: 33

6 Posta • Stranica 1 od 1

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Vrh Re: Kapiteli

od b.milan » Sre Apr 08, 2015 10:29 am

U zoni kapitela postavite ploču veće debljine. Treba da je u istoj ravni kao i okolna ploca.

Podzemni cjevovod

od tuky » Uto Mar 24, 2015 11:25 pm Imam problem, radim za diplomski proračun podzemnog cjevovoda i imam primjer gdje

se proračun na savijanje radio u Toweru, ali nikako ne mogu dobiti vrijednosti kao u tom  primjeru, primjer je u prilogu, radim u demo verziji. Pa me zanima kako odmaknuti tj. dati odmak sile 2P koja djeluje na udaljenosti 1,5 metra od cijevi kak je prikazano? da li

mi može pomoći netko? Gdje se točno unosi koeficjent posteljice za tlo? Hvala! http://imageshack.com/a/img538/7536/ES45c1.jpg http://imageshack.com/a/img673/4716/vQHHng.jpg tuky

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Mar 17, 2015 8:12 am Vrh Re: Podzemni cjevovod

od tuky

» Čet Mar 26, 2015 2:27 pm

 Nitko da nezna??

ili se nemože dati odmak djelovanja sile??? tuky

Podzemni cjevovod Pravila foruma

Odgovori

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Mar 17, 2015 8:12 am

Pitanja i savjeti

Vrh

[email protected]

Re: Podzemni cjevovod

eca

od eca » Pet Mar 27, 2015 10:36 am

Postovi: 33

Kolega ne mogu da otvorim slike. Dajte mi to posaljite na mail pa da vidimo o cemu se radi

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

eca Vrh Postovi: 33

Pridružio se: Ned Feb 20, 2011 3:17 pm Lokacija: Tuzla

Vrh

Re: Podzemni cjevovod

od tuky » Sre Apr 01, 2015 5:53 am Poslao. tuky

Re: Podzemni cjevovod

od tuky » Ned Mar 29, 2015 8:11 pm eca je napisao:Kolega napisao: Kolega ne mogu da otvorim slike. Dajte mi to posaljite na mail pa da vidimo o cemu se radi

Bi mi mogli dati mail ili poslati inbox. ja vam ne mogu poslati poruku imam neke zabrane. Hvala tuky

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Mar 17, 2015 8:12 am Vrh Re: Podzemni cjevovod

od eca » Pon Mar 30, 2015 4:32 pm

Postovi: 4

Pridružio se: Uto Mar 17, 2015 8:12 am

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Kako da regulisem velicinu dijagrama Pravila foruma

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Kako da regulisem velicinu dijagrama

od theweld » Čet Jan 08, 2015 3:59 pm Zdravo Kada dobijem dijagram askijalnih, transferzalnih sila kao i moment savijanja, dijagrame su toliko veliki sto prikrivaju celukupnu geometriju konstrukcije. Jel postoi neka opcija da se smali velicina dijagrama. theweld

modeliranje sipova u Toweru Pravila foruma

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Postovi: 20

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm Vrh

modeliranje sipova u Toweru

od Milica Stanisic » Uto Nov 11, 2014 12:30 pm Mozete li mi dati upustva kako da izmodeliram sipove u toweru?

Re: Kako da regulisem velicinu dijagrama

Milica Stanisic

od ivanhoe » Čet Jan 08, 2015 4:17 pm Postovi: 2

Alt+F5 smanjuje dijagrame F5 povecava F7 vraca na standardni prikaz

Pridružio se: Sre Jun 11, 2014 8:25 am Vrh

ivanhoe Re: modeliranje sipova u Toweru Postovi: 14

Pridružio se: Pon Mar 05, 2007 9:50 pm

od b.milan » Uto Dec 02, 2014 11:42 am

Uobičajen princip je da šip modelirate kao jedan stub, koji na svom kraju u dubini ima  jedan tačkasti oslonac a po celoj svojoj dužini dužini jedan linijski oslonac. Linijski oslonac

Pitanja i savjeti

služi da modelira trenje i sprečavanje horizontalnog pomeranaj. Krutost ovih oslonaca treba da odredite na osnovu karakteristika tla.

TOWER 7

nosač sa njegovim vrhom dobijem različite momente nego kada je ravnanje postavljeno u težište nosača. Fiktivan način je uključen tako da ne bi trebao uzimati u obzir način ravnanja nosača. Ovaj slučaj se pojavljuje jedino kod greda pod nagibom, dok kod onih koje stoje horizontalno, ravnanje ništa ne mjenja? LP domagojs

Postovi: 1

Pridružio se: Sub Nov 22, 2014 11:59 am Vrh

Re: Različiti momenti pri različitom ravnanju grede od b.milan » Uto Dec 02, 2014 11:38 am

Kakav je staticki sistem glavnih krovnih nosača ? Samo ako je nosač statički određen promena njegove krutosti neće uticati na presečne sile.

Promenom ravnanja fiktivno ekscentričnog nosača utičete na promenu krutosti na savijanje.

Različiti momenti pri različitom ravnanju grede Pravila foruma Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Različiti momenti pri različitom ravnanju grede od domagojs » Sub Nov 22, 2014 12:03 pm

Poštovani, naime pri proračunu glavnih krovnih nosača pod određenim nagibom, pojavljuju se različiti momenti u ravnini nosača s obzirom na način ravnanja. Naime kada ravnam

Kod fiktivne ekscentričnosti, krutost se određuje tako što se nosač postavi centrično ali mu se doda polovina položajnog momenta nastalog od ekscentričnosti. Bilo bi dobro da pogledamo model.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Re: Labilnost modela kod sustava sa sta bilizacijom vl. štpov

od Armko » Pet Nov 21, 2014 6:53 pm

Labilnost modela kod sustava Pravila foruma

sa stabilizacijom vl. štpovima

Odgovori Pronađi ovu temu

Da meni se isti problem javljao. Stvar je u tome što te vlačne dijagonale kod djelovanja gravitacijskog opterećenja (ne mogu preuzeti tlak) te ih se u prvoj iteraciji isključuje te se zato javlja labilnost. Potrebno je unijeti aksijalnu vlačnu silu u zatege (sniženjem temperature ili centričnim naprezanjem) veću od onog tlaka koji se javlja kod stalnog opteećenja. Onda bi model trebao raditi. Iako sam i ja probao to tako rješiti ostali su mi neki veliki pomaci kod dijagonala (također

5 Posta • Stranica 1 od 1

labilnost) ali se model provrtio i dao razumne rezultate u svim elementima (osim tih  pomaka).

Labilnost modela kod sustava sa stabilizacijom vl. štpovima

Armko

od Tarnik » Čet Nov 20, 2014 9:58 pm

Poštovani g.Milane, Dokazujem postojeću halu s čeličnim lučnim rešetkastim nosačima. Model mi je prilikom  postavke dijagonala stabilizacije na vlačne elemente davao rezultat kako je labilan. Isti model izrađen u SCIA Enigeneer prolazio je bez greške. Ima li nešto što mi promiće, odnosno, na što bih trebao paziti? Također, predlažem kako bi bilo zgodno da napravite dodatni modul za proračun složenih (sastavljenih)čeličnih elemenata...pa ga i naplatite.  Naime, morao sam vaditi rezne sile za pojedina opterećenja za svaki od složenih

Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh

Re: Labilnost modela kod sustava sa stabilizacijom vl. štpov od thenightrider » Uto Nov 25, 2014 2:21 pm

elemenata i ubacivao ih SAAS designer (Mecha tools). Trajalo je godinama. Kako sam taj Mecha tools platio samo 100- tinjak dolara, vjerujem kako bih platio i Vama proširenje

Dijagonale modelirajte samo da prenose vlačnu silu i provedite proračun po TII.

Vašeg programa s modulom za proračun složenih elemenata.

LP

Hvala,

thenightrider 

Tarnik  Postovi: 157 Postovi: 13

Pridružio se: Pet Avg 25, 2006 4:39 pm

Pridružio se: Pon Okt 29, 2007 8:47 am Lokacija: Zagreb, Hrvatska

Lokacija: HRVATSKA

Vrh

Vrh

Re: Labilnost modela kod sustava sa stabilizacijom vl. štpov

Pitanja i savjeti

od Tarnik » Uto Nov 25, 2014 6:21 pm thenightrider je napisao: Dijagonale modelirajte samo da prenose vlačnu silu

TOWER 7

3D render T7 32bit spor Pravila foruma

i provedite

 proračun po TII. LP

Odgovori Pronađi ovu temu

5 Posta • Stranica 1 od 1

Ma je'l?

Poštovani kolega, pročitajte post pa vidite kako je to i rezultat vlačnih elemenata i TII. 3D render T7 32bit spor

Tarnik 

od thenightrider » Pet Sep 13, 2013 8:01 pm Postovi: 13

Pridružio se: Pon Okt 29, 2007 8:47 am Lokacija: Zagreb, Hrvatska

Zanima me zašto je 3D render (pa čak i žičani model manjih modela) u Orbit modu spor,  jako trza, ne ide glatko, model se trza za poluditi..Na T6 nikad nisam imao ovakav  problem, tek sam nedavno instalirao T7-Što bi moglo biti problem. Računalo ne vjerujem da je problem.. Pozdrav!

Vrh thenightrider 

Re: Labilnost modela kod sustava sa stabilizacijom vl. štpov Postovi: 157

od thenightrider » Uto Dec 02, 2014 9:07 am

Pridružio se: Pet Avg 25, 2006 4:39 pm

Sretno onda dalje..

Lokacija: HRVATSKA

Vrh Re: 3D render T7 32bit spor

od b.milan » Čet Sep 19, 2013 1:37 pm Da li mozda radite sa nekim starim Build-om programa Tower 7 ? Trenutni Build je 7219 i mozete ga preuzeti i instalirati.

Tower 6 nešto brže radi orbit od programa Tower 7 samo dok je aktivna komanda "Kontrola setova". Osim toga, brzina orbita bi trebalo da je jednaka ili brža na Tower -u 7. U 32-bitnoj verziji programa Tower 7 postoji mogucnost da se prebaci sa DirectX-a 7 na 9 ili obrnuto.

Pitanja i savjeti

Trenutno podesavanje se moze videti u meniju "Podesavanja->Funkcionalnost->Direct X" (Setup->Prilagodba->DirectX) Kada promenite stanje, izadjite iz dijaloga na OK, pa izadjite iz programa i ponovo ga  pokrenite.

Takođe, proverite da li program Tower 7 radi u nekom od Compatibility režima rada. Ako radi u Compatibility režmu onda je to razlog za sporiji orbit. Isključiti Compatibility. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

TOWER 7

Vrh Re: 3D render T7 32bit spor

od b.milan » Čet Nov 06, 2014 1:28 pm

Uključena kvačica na DirectX7 označava da program radi sa DirectX7. Isključite kvačicu, izađite iz dijaloga, izađite iz programa i ponovo pokrenite program. To  bi trebalo da izazove da program radi sa DirectX 9. Da li ima nekih promena ? Koju graficku kartu imate ? RADIMPEX SOFTWARE TEAM

Postovi: 1802

 b.milan Site Admin

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd

Postovi: 1802 

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Vrh

Lokacija: Beograd

Re: 3D render T7 32bit spor

od thenightrider » Uto Nov 04, 2014 9:44 am Imam Win 8.1 x64 sa Directx 11 i dalje trza..U u meniju "Podesavanja->Funkcionalnost>Direct X" (Setup->Prilagodba- >DirectX) je samo kvačica uz Directx 7, drugih opcija ni nema?

Može komentar? thenightrider 

Postovi: 157

Pridružio se: Pet Avg 25, 2006 4:39 pm Lokacija: HRVATSKA



Vrh Re: 3D render T7 32bit spor

od thenightrider » Pet Nov 07, 2014 12:21 pm  Napravio sam kako ste rekli i sada je sve u redu, aktivan je DirectX 9 i render lijepo klizi. Hvala lijepo! LP

Pitanja i savjeti

TOWER 7

 put provjeravati rezultat rucno.Trebalo bi obezbjediti vise povjerenja na dobijene rezultate MSPROJECT

Postovi: 13

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm Vrh Re: Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezul Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezultate Pravila foruma

Zaključana tema Pronađi ovu temu

6 Posta • Stranica 1 od 1 Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezultate

od MSPROJECT » Sre Okt 22, 2014 9:56 am Trebalo bi da proradite ozbiljnije na kontroli ploce ne probijanje...da cu vam par  primjera... 1.Nromalna sila na temeljnoj ploci debljine 40cm je 900 kN(presjek stuba 70/20cm),  posle kontrole na probijanje dobijam rezultat na Toweru 7: obezbjedjenje od probijanja se ne moze izvrsiti, prekoraceni naponi, sto ne moze biti tacno za taj presjek i za tu silu. Ponavljam isti proracun na istom modelu i dobijam potrebnu armaturu As=20.0cm2, sto opet nije tacno. 2.Kontrola ploce na probijanje po ruskim normama Snip..Debljina ploce 22cm..Rezultat na Toweri: nema potrebe za aramturom protiv probijanja..dok po EC2 potrebna armatura  je 12cm2..ta razlika u rezultatima po ovim normamam nikad nije tako velika Mislim da bi trebali ozbiljnije da proradite na ovom problemu, posto nema smisla svaki

od b.milan » Pon Okt 27, 2014 10:13 am 1) Za ovaj primer kojeg ste naveli, niste dali sve osnovne ulazne podatke. Nedostaju podaci o marki betona, procentu armira nja ploce i vrsti armature, što ima uticaja na rezultat. Za usvojene standardne vrednosti - npr beton MB30, armatura MA500/560 i procenat

armiranja 0.5%, u programu Tower se dobija tačan rezultat da je smičući napon  prekoračen i da je veći od maksimalne gr anice (gama2 x tauB). Ovo svako može proveriti i ručno i u kalkulatoru za proboj ploča koji postoji u programu Tower.

Pretpostavljam da niste zaboravli da u svom ručnom proračunu kojim ste proveravali ove dobijene rezultate unesete u obzir i neophodan stav iz PBAB propisa sa kojim se

 propisuje da se proračun pravougaonih stubova radi sa zamenjujućim kružnim presekom i da niste ignorisali neophodan stav propisa da se u račun sme uvesti da je duža strana najviše 1.5 puta duža od kraće strane što u Vašem pri meru znači da Vaš stub nije 70 x 20 cm nego se mora proračunavati kao 30 x 20 cm. Ako smatrate da program nije dobro sračunao, molim da priložite gore navedene nedostajuće ulazne podatke. Kontrola proboja ploča za PBAB je elementarna,  jednostavna i lako proverljiva.

2)

Ovo je potpuno paušalna i neutemeljena ocena. Kao prvo, niste naveli nikakve ulazne podatke pa samim time niko ne može izvršiti  proveru niti putem programa niti putem ručnog proračuna. Sa druge strane, iznosite  paušalnu izjavu o generalnom upoređivanju rezultata dva propisa (EC2 i SNIP) citat:“ta

Pitanja i savjeti

razlika u rezultatima po ovim normamam nikad nije tako velika

”

 Navedeni propisi su veoma različiti, matematicki model im je potpuno različit i ne postoji ni jedan razlog zbog čega bi trebalo da daju isti rezultat. Pogotovo što im se ni granice nosivosti nearmiranog betona ne sracunavaju na isti način pa je sasvim normalno da se po  jednom propisu dobije da treba, a po drugom da ne treba armatura. Kao što je poznato, u slučaju EC2 propisa, kada se pređe granica nosivosti nearmiranog betona, dodatna armatura se sračunava tako da primi i 25% sile koju je mogao primiti nearmirani beton tako da se odmah u startu dobija značajna armatura (površina armature ne kreće od nule) I kao poslednje, ono što se prikazuje kao krajnji rezultat proračuna kojeg ste Vi upoređivali - površina armature, je potpuno neuporedivo ! Po EC2 predstavlja UKUPNU površinu potrebne armatute celog razmatranog preseka

TOWER 7

Postovani, Ovu moju primjedbu biste trebali shvatiti dobronomajerno i sciljem unapredjenja kvaliteta.Naslov je namjerno tendenciozan, radi skretanja paznje na problem koji je veoma delikatan. 1.Proracun ploce na proboj nije ni najmanje jednostavan kao sto vi tvrdite.Veoma je kompleksan, i to je razlog ovih rezultata. Pravilo je (koje potvrdjuje nekih 100 -nak objekata proracunatih na proboj) da se proracun po PBAB razlikuje za 10-20% od rezultata po ACI ili Snip-u, dok se moze razlikovati i do 50% proracunom po Eurocodu.Poracun po PBAB se provodi za opterecenje u eksploatciji pa se jos uvijek koristi metoda dopustenih napona.Ocigledno da razlika u pristupu proracuna rezultira velikim razlikama.

(dakle, sumu armature po celom obimu pretpostavlenog perimetra proboja) a po SNIP

 propisima prikazuje se površina JEDNOG elementa za obezbeđivanje od proboja (što je u stvari površina JEDNE dvosečne “uzengije”) koja se treba postaviti na zadatom tangencijalnom i radijalnom rastojanju. To su dve potpuno neuporedive stvari.

Samo da dodam, uz dužno poštovanje, iz više razloga je način na koji iznosite svoje  primedbe nekorektan. Smatram da bi Vi trebali ozbilnije pristupiti analizi i tumačenju dobijenih rezultata. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Tvrdnju(koja je tacna) da se stub od 70/20cm, proracuna kao 30/20cm ( po zastarjelim  preporukama PBAB prepisanih iz DIN-a) je prva nelogicnost.Po ovome rezultati za sve stubove dimenzija reda 40/20cm, 50/20cm do 80/20cm za silu <1000kN na ploci d=40cm sa MB30 i RA 400/500, bice da su pre koraceni naponi i da se osiguranje od proboja ne moze izvrsiti, posto program racuna da se radi o stubu 30/20cm.?!!!! Mozda i nije vasa krivica, vec krivica zastarjelih normi koje jos uvijek korstimo. Ako zamjenimo isti stub zidnim elementom istih dimenzija(70/20 ili 80/20 koji je na granici prelazka sa stuba na zid) necemo imati nikakvih problema za prodorom, posto  program ne registruje 'opasne' napone na prodor, jer to nije stub vec zid !!!!! Upravo ovo  je slozenost problema na kojem treba dalje raditi. Sve najbolje MSPROJECT

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Postovi: 13

Lokacija: Beograd

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm



Vrh Re: Kontrola ploce na probijanje-T 7 (ne) daje tacne rezulta

od MSPROJECT » Pon Okt 27, 2014 3:24 pm

Vrh Re: Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezul

od b.milan » Pon Okt 27, 2014 4:21 pm

Vidim da niste priložili ni jedan jedini valjani argument Vašim tvrdnjama.

Pitanja i savjeti

 Ne znam o kojem pravilu govorite i ne znam ko bi mogao da Vam odobri projekte koje ste projektovali a da niste do tančina poštovali propise i sve odre dbe koje su u njima

navedene. Te odredbe propisa koje Vi nazivate zasterelima su još uvek aktuelne a  program mora vršiti proračun onako kako je u propisu naloženo. Kao tehničko lice, moram da ne priznam Vaš autoritet kao merodavni dokaz. Još jednom napominjem, bilo bi od velike koristi kada bi ste ovde izneli postupak vašeg ručnog proračuna na osnovu kojeg ste zaključili da program ne daje tačne rezultate. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezul

od MSPROJECT » Pon Okt 27, 2014 4:52 pm  Nije moje da vam iznosim dokaze, a samo da skrenem paznju..Post mogu slobodno da izbrisem ako pravi negativnu reklamu..ali mislim da se tako ne poboljsava program. Evo zadatak za provjeru....modelirajte ravnu plocu sa stubovima 80/20 i onda isti model sa zidovima 80/20, i vidjet cete koje cete napone dobiti na mjestu oslonca.. razlicite..i razlika nije mala..i ova se razlika znatno povecava sa povecanjem elementa..a ne bi trebalo....ovim se bavite..a moj autoritet ne morate uposte priznati. MSPROJECT

TOWER 7

Postovi: 13

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm Vrh Re: Kontrola ploce na probijanje-Tower 7 ne daje tacne rezul

od b.milan » Pon Okt 27, 2014 10:02 pm  Nemojte se ljutiti ali niste u pravu. Kada iznesete tvrdnju da program ne daje tacne rezultate, potrebno je da to obrazlozite.

Očigledno je da to ne možete, jer program radi tačno onako kako treba i u skladu sa važećim propisima.  Niste se ni osvrnuli na to što sam Vam ukazao na grešku u Vašem poznavanju propisa EC2 i SNIP već ste nastavili da insistirate da ste u pravu tako što ste otvorili neku  potpuno novu priču kojom ste navodno "uhvatili" program u kontradiktornom ponašanju. Pošto to nije bio deo Vašeg prvog posta u ovoj temi kojoj ste dali naslov kakav ste dali, na to neću obraćati pažnju. Sasvim normalno, možete otvoriti novu temu u kojoj ćete zatražiti objašnjenje za različito  ponašanje programa kada se kontrola ploče radi sa stubom u odnosu na kontrolu ploče sa zidom istih dimenzija a mi ćemo na to pita nje dati odgovor. Uopšte nemam nameru da se raspravljam sa Vama. Moj je posao da odgovaram na primedbe korisnika. Sasvim je normalno da su neke  primedbe korisnika opravdane a neke ne.

Ako imate neku primedbu na rad programa slobodno je možete izneti ovde na forumu ili nama direktno na e-mail ili telefon. Ova tema je zatvorena.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pokrenuo sam ovu temu iz razloga što moji profesori,koji su mi mentori u izradi diplomskog rada,smatraju da je potrebno kod ovih sistema zadovoljiti uslov postojanja

AB zidova od 1.5 % u oba pravca,a koliko znam to važi za panelne sisteme. Molim za nekog

ko je stručan da mi da odgovor na ovo pitanje.

Hvala unapred

Ploče direktno oslonjene na stubove

Vojislav Janković

Pravila foruma Postovi: 4

Odgovori

Pridružio se: Sub Sep 06, 2014 1:22 pm

Pronađi ovu temu

7 Posta • Stranica 1 od 1

Ploče direktno oslonjene na stubove od Vojislav Janković » Sub Sep 06, 2014 1:37 pm Imam dva pitanja vezana na ovu temu

1. Kojem statičkom sistemu pripadaju ovi sistemi ? (panelnom ili ukrućenom skeletnom) 2. Koji je uslov za nepomerljivost ovih konstrukcija? Hvala unapred.

Vojislav Janković

Postovi: 4

Pridružio se: Sub Sep 06, 2014 1:22 pm Vrh

Vrh

Re: Ploče direktno oslonjene na stubove od MSPROJECT » Sre Sep 17, 2014 10:51 am Obaveza postavljanja AB zidova od 1.5% osnove u oba pravca je previse konzervativan  pristup ovoj problematici.Pomerljivost ovih sistema zavisi od vise faktora.Najslabija karika ovih sistema je njihovo pomjeranje na uticaj bocnih sila.Iako je ustaljeno misljenje da nisu pogodni za sezimicka podrucja, posljednja istrazivanja su pokazala da se povoljno  ponasaju pri udarima zemljotresa srednje jacine, ukoliko je veza-stub pravilno dimeznionisna, odnosno korektno osigurana od proboja.Najvaznije je obezbjediti pravilan  prenos momenta sa ploce na stub.Za objekte do 10 spratova sasvim je dovoljno da se objekat po obodu ukruti AB ramom dok bi srednji(centralni) stubovi bili direktono oslonjeni na plocu.Bocno pomejranje se takodje moze kontrolisati dodavanjme samo AB  jezgra postavljnim po mogucnosti u centralnom djelu osnove, cije ce zidovi sigurno zauezti manje od 1.5% osnove, a sasvim ce dovoljno sezimcki obebzjediti objekat. P.S..zaboravi podjelu na panelne sisteme itd..savremene konstrukcije se tako vise ne djele i grupisu. MSPROJECT

Re: Ploče direktno oslonjene na stubove Postovi: 13

od Vojislav Janković » Pon Sep 08, 2014 8:14 pm

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm Vrh

Pitanja i savjeti

Re: Ploče direktno oslonjene na stubove od Vojislav Janković » Čet Sep 18, 2014 3:28 pm Da,ali me jako buni konstatacija mojeg profesora i asistenta koji tvrde da je potrebno zadovoljiti uslov o 1.5 % zidova u oba pravca.

Što je najgore,to onda neće biti ni skeletni ni panelni sistem,jer u panelnom ne postoje stubovi a za skeletni sistem je 1,5 % previše. Daj mi neki savet ako možeš. Vojislav Janković

TOWER 7

od zidar » Sub Okt 18, 2014 11:02 am

 Ne mogu se izbeći podele. Negde se mora svrstati objekat. Prema EC8 podela je sledeća: -okvirni sistemi -dvojni sistem (sa dominantnim okvirima ili zidovima) -duktilni sistem zidova -sistem velikih lako armiranih zidova -sistem obrnutog klatna -torziono fleksibilni sistemi zidar 

Postovi: 4 Postovi: 102

Pridružio se: Sub Sep 06, 2014 1:22 pm

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm

Vrh Vrh Re: Ploče direktno oslonjene na stubove

Re: Ploče direktno oslonjene na stubove od MSPROJECT » Pet Sep 19, 2014 8:52 am od MSPROJECT » Sub Okt 18, 2014 2:27 pm ..Tvoj profesor se 'slijepo' pridrzava Pravilnika iz 1981 godine, pa zbog toga i taj izricit uslov od 1,5%...kao sto sam naglasio rijetko se u praksi pravi ta podjela na panelne i skeltene sisteme.."Panelni' sistem ne znaci i odsustvo stubova, vec znaci da je krutost stubova zanemarljiva u odnsosu na krutost AB zidova u konstrukciji. Konstrukcija ne mora da zadovolji uslov od 1.5% vec mora da zadovolji uslov granicnih  bocnih pomjeranja, koji ako se pridrzavas Pravilnika iz 81, je < H/600, gdje je H visina objekta...ili EC8 od 0.3 - 1% visine objekta(zavisno od vrste konstrukcije).Znaci ako su  bocna pomjeranja(uslijed vjetra ili seizmike) u dozvoljenim granicama(
Postovi: 13

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm Vrh

Re: Ploče direktno oslonjene na stubove

Podjela objekta po nosecim sistemima je 'administrativna' podjela koja pomaze manje upucenima da bi usvojili gotove koficijente ponasanja.Realno ponasanje objekta zavisice od konkretne raspodjele krutosti u objektu..koja u vecini slucajeva je nesto 'izmedju'..to 'izmedju' ostaje projektantu da ocijeni svojom i nzenjerskom intucijom, iskustvom, zdravom logikom i pravilnom primjenom normi.Ili kao sto rece jedan od najboljih konstruktora danasnjice L.Ney " znam da ce rjesenje konstrukterskog problema biti inventivno i lijepo uvijek kada su moja rijesenje u koliziji sa vecinom preporuka iz  pravilnika".

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Očitavanje reakcija u osloncima Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Očitavanje reakcija u osloncima od RZUP » Uto Sep 16, 2014 12:36 pm

Zašto daje sumu reakcija u posebnom prozoru, kada se klikne na ikonocu za očitavanje reakcija u osloncima? Znači ne daje posebno reakcije na svakom osloncu. A poslije restartovanja računara ovo proradi kako treba. Molim nekog da mi objasni o čemu se radi?

Kupovina Tower-a Pravila foruma

RZUP

Odgovori Pronađi ovu temu

Postovi: 2

2 Posta • Stranica 1 od 1

Pridružio se: Uto Sep 16, 2014 12:26 pm Vrh

Re: Očitavanje reakcija u osloncima od b.milan » Uto Okt 14, 2014 11:57 am  Najverovatnije je ovo posledica toga sto imate virus na racunaru.

Molim da proverite računar na prisustvo virusa a nakon toga da ponovo instalirate  program Tower.

Kupovina Tower-a

od theweld » Uto Okt 07, 2014 8:36 pm Zdravo Razmisljam o kupovini verzije Tower program. Pronasano sam da ima 3 razlicite verzije. Pa interesuje me Vasa preporaka koja od ove tri verzije je najprifatlivija i koju da uzmem. Sta je razlika megu verzijama? theweld

Ova se pojava javlja kada program otkrije da su mu izvršni fajlovi menjani. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

Postovi: 20

Pridružio se: Uto Okt 07, 2014 8:28 pm

Pitanja i savjeti

Vrh

TOWER 7

Pronađi ovu temu

Re: Kupovina Tower-a

od MSPROJECT » Pon Okt 13, 2014 2:37 pm Zavisi koliko i kako ces koristiti Tower..Tower professional je sasvim dovoljan za vecinu konstrukcija..Tower expert je brzi.. MSPROJECT

6 Posta • Stranica 1 od 1

Proračun pomaka okvirne konstrukcije od Armko » Sre Jul 16, 2014 2:16 pm

Poštovani, molim vas da mi pojasnite proračun pomaka kod okvirne konstrukcije.

Postovi: 13

Pridružio se: Uto Nov 29, 2011 12:37 pm

U HRN NAD 1998- 1:2011 piše: Za proračun graničnog stanja ograničenja oštećenja  primjenjuje se karta potresa za 95- godišnje povratno razdoblje. Jel to znači i da se

 pomaci koji spadaju u granično stanje uporabljivosti također računaju za seizmičko opterećenje povratnog razdoblja od 95 god? Bi li trebalo smanjiti modul elastičnosti na 50 % kako bi se simuliralo raspucalo stanje stupova i greda kod okvirnih konstrukcija? Armko

Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh

Re: Proračun pomaka okvirne konstrukcije od DD » Pon Avg 04, 2014 8:44 am

Poštovani kolega, EN1998 u izvornom obliku ne primjenjuje termin "uporabljivosti" već oštećenja, tako da  je to jedan te isti proračun koji vi spominjete.

Proračun pomaka okvirne konstrukcije Pravila foruma Odgovori

Povratni period od 95 g. za rezultat ima niža vršna ubrzanja i sa takvima idete u proračun. Ali pri tome treba paziti da je faktor ponašanja q=1 i ne primjenjuje se koeficijent za  povratni period "ni". Kada ovako odr edite elastične pomake, to su zapravo svi podaci koje trebate bez daljnjeg proračunavanja (npr. prema poglavlju 4 iz EC8).

Pitanja i savjeti

TOWER 7

od DD » Uto Avg 12, 2014 12:01 pm Pozdrav

Poštovani kolega, DD  Naravno da krutost treba reducirati, a vaša je procjena na koji način ćete to učiniti. Raspucalost presjeka kod AB konstrukcija je neminovna, iako se dobar dio kolega tome

DD

 protivi zbog redukcije sila (što ne mora biti slučaj). Međutim, redukcija sila nije nešto čega se treba bojati (pod navodnicima), jer moderni seizmički propisi se baziraju na Postovi: 22

Pridružio se: Uto Apr 12, 2011 7:53 pm

 pomacima a u skladu s time na iscrpljivanju deformacijskih karakteristika materijala presjeka-elemenata.

 Naravno, naš zadatak kao konstruktera je da te pomake (deformacije) držimo u

Vrh

 prihvatljivim granicama.

Re: Proračun pomaka okvirne konstrukcije

Pozdrav!

od Armko » Pon Avg 04, 2014 1:01 pm

Tako je kolega slažem se al tu bi po meni još trebalo reducirati krutost greda i stupova ako je prekoračen kritični moment Mcr i to za 50% vrijednosti. U tom slučaju dobivaju se

DD DD

stvarno veliki pomaci. en 1998-1 4.3.1. (7) Unless a more accurate analysis of the cracked elements is performed, the elastic flexural and shear stiffness properties of concrete and masonry elements may be taken to be equal to one-half of the corresponding stiffness of the uncracked elements.

ta je tema obrađena i u članku

Postovi: 22

Pridružio se: Uto Apr 12, 2011 7:53 pm Vrh

Re: Proračun pomaka okvirne konstrukcije od zidar » Sre Avg 27, 2014 10:13 pm

http://www.casopis-gradjevinar.hr/asset ... 63-474.pdf 

U članku

Armko

http://www.casopis-gradjevinar.hr/asset ... 63-474.pdf navodi se: Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh

Re: Proračun pomaka okvirne konstrukcije

"Ovo je istraživanje utjecaja reducirane krutosti konstrukcijskih elemenata (grede i zidovi) provedeno u intervalu između 100% i 10% početne vrijednosti krutosti elemenata na savijanje,  primjenom softverskog paketa Tower koji omogućuje redukciju krutosti na savijanje ploča, greda i vertikalnih zidnih  platna".

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Takođe se navodi i sledeće: "Pritom je za  prvu konstrukciju reducirana krutost svih greda na savijanje,

a krutost na savijanje stupova zadržana je konstantnom. Kod druge je konstrukcije reducirana krutost svih vertikalnih zidnih platana, a krutosti greda i stupova nisu se mijenjale"

radimpexa i kolegama je na koji način je autor mogao u toweru da redukuje krutost zidova na savijanje (savijanje u ravni zida). U naprednim opcijama može Moje pitanje timu

da se smanji krutost na savijanje upravno na ravan zida i aksijalna krutost zida. Kroz smanjenje aksijalne krutosti zida smanjuje se i krutost na savijanje u ravni zida ali kako definisati odnos aksijalne krutosti i krutosti na savijanje u ravni zida tj. kako smanjiti

krutost zidova na savijanje u svojoj ravni za 50% kako to traži EC8 zidar 

Postovi: 102

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm

Vlačne dijagonale i teorija 2. reda - labilan model Pravila foruma Odgovori

Vrh Pronađi ovu temu

Re: Proračun pomaka okvirne konstrukcije od zidar » Pet Avg 29, 2014 8:48 am

Povlačim pitanje. Proverio na jednostavnim pr imerima. Smanjenjem faktora krutosti vertikalnih zidova na aksijalno naprezanje za određeni procenat u naprednim opcijama seizmičkog proračuna, za isti taj procenat smanjuje krutost na savijanje zidova u ravni zidova

2 Posta • Stranica 1 od 1

Vlačne dijagonale i teorija 2. reda - labilan model od Armko

» Čet Avg 21, 2014 8:20 pm

Tko bi mi mogao objasniti zašto mi Tower javlja da je model labilan. Radi se o  jednostavnom linijskom modelu.

Tlocrtne dimenzije 4x4m visine 4 m. Ležajevi su kreirani kao točkasti zglobni - četri ležaja, svi spojevi su zglobni a stabilizacija je osigurana vlačnim dijagonalama (nelinearne vlačne). Ukliko se provede proračun po teoriji 1. reda sve je u redu ali kod  proračuna po teoriji 2. reda javlja grešku [0] Model je labilan. Ukoliko netko ima volje  poslao bih mu file da pogleda. Armko

Postovi: 16

Pitanja i savjeti

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm

TOWER 7

Vrh

Molim vas da mi objasnite kako Tower računa kritični moment bočno torzijskog izvijanja Mcr za UPE profile opterećene savijanjem oko jače osi. Koeficijenti C1 i C2 su u eurocodeu- 3 definirani samo za simetrične I ili H profile.

Re: Vlačne dijagonale i te orija 2. reda - labilan model

Armko

od b.milan » Pon Avg 25, 2014 10:08 am Postovi: 16

Pošaljite nam model na [email protected], pa ćemo Vam u najbržem mogućem roku odgovoriti zbog čega je labilan. Molim da se u tom e-mailu predstavite.

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh

Re: Bočno torzijsko izvijanje UPE profila od b.milan » Čet Avg 14, 2014 11:06 am Propis EC3 EN 1993-1-1 uopste ne propisuje izraz za određivanje Mcr. Međutim, propis EC3 ENV 1993-1-1 (prednorma) u Aneksu F, daje dovoljno opštu

formulu za sračunavanje Mcr koja se ne odnosi samo na dvostruko simetrične preseke (I i H). Taj izraz za Mcr se koristi u programu Tower.

Izraz za Mcr prikazan u Aneksu F može se primenjivati i za preseke simetrične u odnosu na slabiju osu (dakle i za UPE profile) pri šemu se vrednosti koeficijenata C1, C2 i C3 određuju iz tablice, na osnovu oblika dijagrama momenata. Izraz za Mcr prikazan u Aneksu F je opštiji izraz od onog na kojeg Vi verovatno mislite i koji sadrži samo C1 i C2. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

Bočno torzijsko izvijanje UPE profila Pravila foruma Odgovori

 b.milan Site Admin

Pronađi ovu temu

5 Posta • Stranica 1 od 1

Bočno torzijsko izvijanje UPE profila od Armko » Uto Jul 29, 2014 3:23 pm

Postovi: 1802 Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Pitanja i savjeti

Vrh

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Re: Bočno torzijsko izvijanje UPE profila

Lokacija: Beograd 

od Armko » Pet Avg 15, 2014 11:54 pm

Mislim da ipak nije baš tako. ENV 1993-1-1 Annex F daje formulu sa koeficijentima C1, C2 i C3 ali samo za profile

TOWER 7

Vrh

simetrične oko slabije os a ne oko jače što su UPE profili koji se primjerice postavljaju kao nosači trapeznog lima na glavne nosače krova hale. Molim da me ispravite ako griješim.

Re: Bočno torzijsko izvijanje UPE profila

Armko

Da ali ta formula se svodi na onu formulu sa koeficjentima C1 i C2 jer je koeficjent zj=0

Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm

od Armko » Pon Avg 18, 2014 1:54 pm

za UPE profile opterećene oko jače osi. Ako se računa po toj formuli, dobit će se Mcr koji  je veći nego što on zaista je a to nije na str ani sigurnosti.  Ne neznam ni jednu formulu po kojoj bi se to moglo računati. Trebalo bi možda pogledati strane neeuropske propise.

Vrh Re: Bočno torzijsko izvijanje UPE profila

od b.milan » Pon Avg 18, 2014 8:04 am

U pravu ste kada kažete da Aneks F iz ENV 1993 -1-1 ne opisuje postupak proračuna  bočno-torzionog izvijanja za profile jednoosno simetrčne oko jače ose kao što su UPE  profil.

Mi nismo upoznati da postoji precizan i odobren postupak za proračun bočno-torzionog izvijanja profile jednoosno simetrične oko jače ose. Zbog toga koristimo najpribližniji dostupni postupak a to je opsta formula data u Aneksu F (formula F.1.2.) Da li Vi znate da li je i na koji način u EN 1993-1-1 definisan postupak proračuna bočnotorzionog izvijanja za takve profile? RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Imperfekcije u celicnim tornjevima Pravila foruma

Odgovori Postovi: 1802

Pitanja i savjeti

Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Imperfekcije u celicnim tornjevima

od Drina » Ned Jul 27, 2014 12:20 am Zdravo, drage kolege. Vec duze vreme imam problem sa zadavanjem globalnih imperfekcija pri projektovanju celicnih tornjeva (bavim se projektovanjem celicnih skela). Tj, nije mi bas najjasnija  procedura koju mozemo izvesti u tower-u. Prvo cu napraviti kratak uvod u problematiku.

1. Da li se u tower-u moze za deformisani oblik konstrukcije iz koraka 2 zadati da je to u stvari [u]model[u] sa kojim idemo dalje u proracun? U sustini, da li se deformisani oblik konstrukcije iz koraka 2 moze automatski pretvoriti u staticki model ili moramo rucno vaditi podatke o deformisanom modelu i sami praviti novi model sa takvim deformisanim oblikom. 2. Da li se imperfekcije, koje su pomenute u koraku 3, moraju zadavati rucno (u smislu da sami crtamo takav model) ili u tower-u postoji opcija da se te imperfekcije zadaju tako sto mi nacrtamo idealno prav stap, a onda zadamo programu kakve imperfekcije taj stap treba da poseduje? Srdacan pozdrav. Drina

Mislim da je savremeni pristup projektovanju celicnih tornjeva (kao i celicnih konstrukcija uopste) ovakav: 1. Modelira se konstrukcija bez imperfekcija, kako bi se dobile okvirne presecne sile i reakcije. 2. Izvrsi se tzv. "linear buckling analysis" modela iz koraka 1, tj proracun stabilnosti po linearnoj teoriji. Sto se tice tower-a, vidim da je rezultat taj sto su prikazane duzine izvijanja za sve pritisnute elemente, kriticne sile izvijanja, δ-faktor (skoro uvek je min vrednost ovog faktora merodavna).. Takodje, rezultat treba da bude i deformisani oblik konstrukcije usled izvijanja elemenata. Ovo je sada novi (deformisani) model konstrukcije, sa kojim idemo dalje u analizu. 3. Ukoliko npr. koristimo propis Evrokod 3-1, tada usvojimo globalne imperfekcije koje su definisane u tom propisu za nas tip celicne konstrukcije. 4. Sada globalne imperfekcije iz koraka 3 dodamo na deformisani model iz koraka 2. Dobili smo model konstrukcije sa kojim idemo dalje u proracun. 5. Nanesemo opterecenje na model iz koraka 4, i dobijemo presecne sile, pomeranja i reakcije. 6. Nije lose sada ponovo sprovesti "linear buckling analysis" za model iz koraka 4, i dobiti kriticno opterecenje kao i duzine izvijanja elemenata. 7. Izvrsiti dimenzionisanje elemenata konstrukcije npr. prema Evrokodu 3. Moja pitanja su sledeca:

TOWER 7

Postovi: 2

Pridružio se: Sub Jul 26, 2014 11:41 pm Vrh Re: Imperfekcije u celicnim tornjevima

od b.milan » Čet Avg 14, 2014 10:29 am 1.) Za sada, u programu Tower nije moguce naneti opterecenje na deformisani model. To imamo u planu da uvedemo u skorijoj buducnosti. 2.) Takodje, za saad U Tower-u nema mogucnosti za zadavanje imperfekcije. Nacin na koji ce to biti iplementirano podrazumevace da program sam, automatski, menja geometriju modela (naginje na jednu ili drugu stranu) i sracunava uticaje od spoljasnjeg opterecenja. Da, crtace se prav stap a program ce prema zadatom iznosu imperfekcije menjati koordinate cvorova i vrsiti analizu nad takvim modelom.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

od Armko » Uto Avg 05, 2014 6:29 pm

Krutost površinskih unosiš u kN/m3 a linijskih u kN/m2. tj ako imaš linijski oslonac to bi  bili trakasti temelji onda krutost moraš pomnožiti sa širinom temelja tj kN/m3 x m=kN/m2. Winklerov koeficijent je ustvari naprezanje kroz pomak tj ako za naprezanje

od 500kN/m2 očekuješ pomak temelja od 1 cm onda je krutost 500/0,01=50000kN/m3 Armko

Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Modeliranje tla Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1 Modeliranje tla

od e_Mil » Uto Avg 05, 2014 2:29 pm

Molim Vas da li postoji neko objašnjenje za modeliranje tla i gdje mogu naći torturial ili slični i da li mi neko može objasnit ako idem da postavljanje liniski - površinski oslonaca ako izračunam odnos dopušteni napona i slijeganja u kojim jedinicam unosim KR1 KR2..KR3 Unaprijed hvala e_Mil

Postovi: 3

Pridružio se: Uto Avg 05, 2014 2:22 pm Vrh Re: Modeliranje tla

Vrh Re: Modeliranje tla

od e_Mil » Sre Avg 06, 2014 7:58 am  Armko je napisao:Krutost površinskih unosiš u kN/m3 a linijskih u kN/m2. tj ako imaš

linijski oslonac to bi bili trakasti temelji onda krutost moraš po množiti sa širinom temelja tj kN/m3 x m=kN/m2. Winklerov koeficijent je ustvari naprezanje kroz pomak tj ako za

naprezanje od 500kN/m2 očekuješ pomak temelja od 1 cm onda je krutost 500/0,01=50000kN/m3

Hvala na odgovoru "trakasti temelji onda krutost mor aš pomnožiti sa širinom temelja tj

kN/m3 x m=kN/m2" da li se ovo radi bez obzira što sam mu dao širinu u boxsu ispod ali me prvenstveno zanima da li cu mu upisati u boxsu iznad 50000 (kN/m3) pa šta god on  pretvori poslije da li mu je to ekvivalentno?

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Postovi: 47

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am Vrh Re: Komb. Opterecenja Komb. Opterecenja Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1

od b.milan » Uto Jul 08, 2014 10:37 am

Ako koristite šemu kombinovanja onda ne treba da ručno dodajete kombinaciju 1.9g + 2.1p zato što program automatski, na osnovu proračunate dilatacije, kombinaciju 1.6g + 1.8p interpolira do 1.9g + 2.1p. Sasvim je uobicajeno da se u izestaju dimenzionisanja kao merodavna kombinacija isp iše

ovako nešto: 1.82g + 2.03p To je posledica interpolacije parcijalnih koeficijenata.

Komb. Opterecenja

Sto se tice kombinacije 1.2g+2.1p njena izvorna kombinacija je 1g+1.8p koja se od DGI » Pon Jul 07, 2014 8:59 pm Zdravo, Dali kombinacije: 1.2g+2.1p 1.9g+2.1p

interpolira do 1.2g+2.1p na isti način kao što je prethodno opisano. Kombinacija 1g+1.8 p  je sastavni deo kompletne šeme kombinovanja. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Trebamo izgenerirati rucno, i tako dimenzionisati sa njim sve preseke(sto treba i ne treba) ili program sam iskoristi iste kombinacije,Kad se javi potreba za iste u preseke za kojih e  potrebno koristiti kombinacije. Ja recimo za stubove dodajem ove kombinacije rucno i radim komplet semu plus ova dva! Dok za grede, ploce i temelje ih ne koristim od razloga da su skoro nemerodavne, jer kod grede ea<3.00%o se i ne desava! Razlog zaso pitam ovo jer revident mi trazi ove kombinacije u sve betonske preseke, a to  je dosta posla da se sve predimenzionise, za nesto sto nema svrhei logicnosti? Pa ako program sam generise ove kombinacije kad su iste merodavne, bi mi pomoglo oko odgovora, jer nemam pravo zalbe ili diskusije, moram postapiti zabeleskama bez razlike koliko bile logicne ili ne! Pozz i hvala! DGI

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: Komb. Opterecenja

od DGI » Uto Jul 08, 2014 8:25 pm

Pitanja i savjeti

Hvala puno na odgovoru. Bitni podatak sam propustio,a to je da moras ipak generirati kombinacije automatski. Da bih bile uzete u obzir ova dva tipa kombinacija opterecenja. Zasto sam pokusavo neki primer, ali jas sam sam ubacivao kombinacije. Sto znaci zakljucak je, da je najbolje koristiti atumatski generirane kombinacije. Pozdrav i Hvala.

TOWER 7

Postovi: 47

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am Vrh Re: Modeliranje - Kaskadnu a.b.ploci kat 2

od b.milan » Uto Jul 01, 2014 7:52 am Ovo se u Tower- u 7 može modelirati bar na dva načina:

1) umesto grede koja povezuje dve ploče u modelu ucrtajte "zid". Taj zid trebate dimenzionisati kao da je u pitanju greda a za to se može koristiti komanda "Seizmički zidovi". Povlačićete vertikalne preseke i pri dimenzionisanju uključiti opciju "dominantni momenat"

Modeliranje - Kaskadnu a.b.ploci kat 2 Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Modeliranje - Kaskadnu a.b.ploci kat 2

od DGI » Ned Jun 29, 2014 7:57 pm Zdravo trebam malu pomoc oko modeliranjem kaskadne ploce na kat.  Na ovom katu mi se javlja kaskadna ploca, pa dali posti neki nacin kako da je izmodeliram, jedan deo se oslanja na donju ivicu grede, a drugi visi deo na grnu ivicu grede.  Nemogu nikako da skontam jeli moguce modlirati ovaj tip ploce. Pozz DGI

2) korišćenjem "Linijske veze" povezaćete ivice dve denivelisane ploče. Naravno, u ovom slučaju greda se nalazi na ednoj od ploča. Linijska veza treba da omogući jednako deformisanje ivica gornje i donje ploče.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am Unos podataka za Poluprostor. Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Unos podataka za Poluprostor.

od DGI » Uto Maj 27, 2014 10:00 pm Zdravo zanima me kako unosite podatke u poluprostora. 1. Od geomehanickog elaborata dobijamo karakteristike busotina od najvise tacke terena recimo teren kota 0.00m. 2. Objekat je recimo ukopan jedan nivo - Podrum -3.06 m. ( od kote +/-0.00m na objekat).

Vrh Re: Unos podataka za Poluprostor.

od b.milan » Sre Maj 28, 2014 7:58 am

Šta se nalazi u podrumu, na podu, između temeljnih traka i stopa ? Verovatno neka ploča koja se oslanja na tlo (površinski oslonac). Izostavili ste tu ploču i program je pravilno zaključio da na mestu gde nema oslonaca ide do vrha. Program ne može sam zakl jučiti da li ste u tlu iskopali rupu i u nju stavili stopu za stub ili ste iskopali veliku jamu sa  prostorom za ceo podrum.

U programu Tower 7 se modeliranje temeljne jame vrši povrčinskim osloncima. U svakiom slučaju, ako imate nedoumice, putem e-maila ([email protected]) nam možete  poslati model (ulazni fajl, ekstenzija twp) pa ćemo moći pružiti konkretniju pomoć.

E sad moje pitanje je sledec> Jas sam unosio podatke poluprostora od najvise tacke terena. Odnosno kote (0.00m Teren = -0.50m Objekat) sve do kote -10.16m. I na taj nacin obuhvatim sve slojeve koje su  prikazane u geomehaniki. Kad uradim proracun i pokusam da ocitam rezultate (obejkat je sa temelnim stopama u sredini i okolo sa temelnim trakama).Prostor u podrumu je uspunjen sa sloevima koje sam  prethodno definirao. Kao da program ne konta da to je tlo koj je otstranjeno. Dali se treba definirati poluprostor od donje ivice temelja, a na taj nacin izbacite slojeve iznad? Jas sam pokusao obe varijante, ali ipak dobijam enormne velicine! 1. Odnosno kako je korektno modelirati sa poluprostorom? 2. Dobijam velike koncentracije - naprezanja konstrukcije? (-1200 - +900kn/m2). Ako je neko uradio nesto konkretno bio bih zahvalan za pomoc. Pozdrav. DGI

Modeliranje tla Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

Postovi: 47

5 Posta • Stranica 1 od 1

Pitanja i savjeti

Modeliranje tla

od Pro » Sub Jun 16, 2012 1:19 pm

Kada će biti dostupna najavljena mogućnost modeliranje tla u vidu elastičnog

TOWER 7

Re: Modeliranje tla

od DGI » Sre Apr 16, 2014 8:19 pm

Postovi: 40

U vezi poluprostora i modeliranje tla. Modeliram i definisem elastican proluprostor pomocu geomehanickog elaborata. Aktiviram komandu za koristenje poluprostora umesto povrsinskog oslonca. Kad uradim modalnu analizu,ne mogu dobiti tonove forme sa multiplikatorom krutosti. Odnosno poluprostor se ne uzima kao idealno krut. Dali treba da se radi na oba modela (Jedan sa seizmicki proracun i jedan sa elasticnom  poluprostoru) ili ima nesto sto ja nisam primetio u uputstvu.  pozdrav.

Pridružio se: Sre Feb 20, 2008 11:39 pm

DGI

 poluprostora kao i mogucnost definisanja

slojeva različitih svojstava preko proizvoljnog broja bušotina? Pro

Vrh Postovi: 47

Re: Modeliranje tla

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am od b.milan » Uto Jun 26, 2012 1:12 pm Vrh Verzija programa Tower 7 koja ce imati uvedenu mogucnost modeliranja elasticnog  poluprostora bice objavljena u drugoj polovini avgusta 2012. Za nekoliko dana objavljujemo novi Build, i to ce biti sve sto cemo objaviti do naseg odmora koji je  planiran za kraj jula i pocetak avgusta. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Re: Modeliranje tla

od b.milan » Čet Apr 17, 2014 2:37 pm Multiplikator krutosti oslonaca ne odnosi se na model tla koji se modelira elasticnim  poluprostorom. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Postovi: 1802

Site Admin

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm 

Lokacija: Beograd

Vrh 

Pitanja i savjeti

Vrh

TOWER 7

Odgovori

Re: Modeliranje tla

od DGI » Sub Maj 10, 2014 12:05 pm Ok, Ovo nisam primetio u uputsvu. Znaci poluprostor se radi zasebno,(dva modela). Odnosno jedan model sa osloncima i multiplikatorotm i jedam sa aktiviranjem  poluprostora. Hvala. Pozdrav. DGI

Postovi: 47

Pronađi ovu temu

7 Posta • Stranica 1 od 1 Stubovi kod seizmickih zidova

od Elena Statika » Sub Mar 08, 2014 9:59 am Koje je matematicko/staticko objasnjenje da stubovi koji se nalaze odmah pored seizmickih zidova "nabijaju" toliko veliku armaturu u stubova i koliko da povecavate dimenzije ove stubovi, povecavate njihovi krutost i jos vise traze vecu armaturu? Zar nije logicno da seizmicki zidovi preuzmu krutost sistema, stime i njihovo dimenzionisanje da  bude sa vecom armaturom, a da opadne armatura u stubova? kako pravilno da modeliramo ovakve pozicije? Elena Statika

Pridružio se: Sre Okt 14, 2009 11:55 am Postovi: 3

Pridružio se: Čet Feb 27, 2014 1:35 pm Vrh Re: Stubovi kod seizmickih zidova

od b.milan » Pon Mar 10, 2014 3:58 pm Armatura u stubovima zavisi od sila u njima. Ne zavisi od blizine seizmickog zida. Pitanje je previse generalizovano. Promenom dimenzija elemenata menja se raspodela sila. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Stubovi kod seizmickih zidova Pravila foruma

Postovi: 1802

Pitanja i savjeti

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd

TOWER 7

sila u stubu reda veličine (+/-) 3000 kN (!), pri čemu je aksijalna sila u istom stubu od stalnog i korisnog opterećenja ma nja od 2000kN (pritisak). Ove cifre su trebale da Vam ukažu da nešto nije u redu.

Vrh

Dakle, kada iskombinujete uticaje sa seizmikom u oba smera, za jedan od njih, dobijate ZATEZANJE od preko 1000kN ! Eto razloga za toliku armaturu.

Re: Stubovi kod seizmickih zidova

Kada povećavate poprečni presek stuba, povećavate masu modela, a time se povećava seizmička sila a samim time će se i povećati sila zatezanja i povećati armatura.



od Vaki » Pet Mar 14, 2014 1:41 pm

isto pitanje, pa sam poslije par "opita" uvidio zašto je tako. Kada stavite stubove na kraju zidova, on to veže krutom vezom sa zidom. P ošto rade zajedno moment savijanja zidova se razlaže na Z i P silu na krajevima, pa ukoliko ove sile budu veće od normalne sile stubova usled djelovanja gravitacije, tj ukoliko se u stubovima javi centrično zatezanje, javi se velika potrebna armatura. Ako ne želite da oni rade zajedno moraćete postaviti takav granični uslov, koji će odvojiti

RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan

Elena i ja sam imao

Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

ova dva elementa. Pozdrav.

Lokacija: Beograd

Vaki 

Postovi: 17

Vrh

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm

Re: Stubovi kod seizmickih zidova

Vrh Re: Stubovi kod seizmickih zidova

od b.milan » Pet Mar 14, 2014 11:02 pm Poslali ste mi mod el i ja sam ga pogledao i odmah Vam odgovorio, iznevši svoje lično misljenje. Problem je u po meni, neverovatno velikoj masi modela (!?) koje je verovatno posledica

greske u analizi opterećenja. Ogromna masa modela zajedno sa IX seizmičkom zonom izaziva fantastične sile usled seizmičkog opterećenja. Za seizmički slučaj opterećenja u Y pravcu,(metoda proračuna ESO), dobija se aksijalna

od statik » Sub Apr 05, 2014 8:24 pm b.milan je napisao:Poslali ste mi model i ja sam ga pogledao i odmah Vam odgovorio,

iznevši svoje lično misljenje. Za seizmički slučaj opterećenja u Y pravcu,(metoda proračuna ESO), dobija se aksijalna sila u stubu reda veličine (+/-) 3000 kN (!), pri čemu je aksijalna si la u istom stubu od stalnog i korisnog opterećenja manja od 2000kN (pritisak). Ove cifre su trebale da Vam ukažu da nešto nije u redu. Dakle, kada iskombinujete uticaje sa seizmikom u oba smera, za jedan od njih, dobijate ZATEZANJE od preko 1000kN !

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Eto razloga za toliku armaturu.

 statik je napisao:istovremeno, povećanje dimenzije stuba - na primer - sa preseka

Kada povećavate poprečni presek stuba, povećavate masu modela, a time se povećava seizmička sila a samim time će se i povećati sila zatezanja i povećati

50/50cm na 60/60cm nikako ne može uticati na povećanja seizmičkih opterećenja i armature koja su vredna pomena.

armatura.

uz ogradu da ne znam o kakvom se modelu radi, moram da primetim da vrednosti aksijalne sile od 2000 kN po stubu za iole "komotnije" rastere i spratnosti nikako nisu visoke vrednosti -  pre bih rekao da su uobičajne. istovremeno, povećanje dimenzije stuba - na primer - sa preseka 50/50cm na 60/60cm

nikako ne može uticati na povećanja seizmičkih opterećenja i armature koja su vredna  pomena.

ova opaska je načelnog karaktera budući da nam ovde nisu prezentovane karakteristike modela.

Ovaj Vaš komentar je načelno korektan ali se ne može odnositi na ovaj model o kojem je ovde reč, jer su uticaji od seizmičkih dejstava toliko preterani da se j avlja ogromno zatezanje u stubovima. Povećanje dimenzija stubova povećale su masu modela za par  procenata i za isto toliko povećale i ovako ogromnu seizmičku silu. Za nekoliko se  procenata povećala i sila zatezanja u stubu a za isto toliko i armatura. Nije bitno da li je  povecanje armature bilo "vredno pomena". Ja sam samo dao objašnjenje zbog čega se došlo do situacije da se količina armature povećava uprkos povećanju poprečnog preseka stubova. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan

statik 

Site Admin

Postovi: 54

Postovi: 1802

Pridružio se: Pon Okt 26, 2009 6:30 pm

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Vrh

Lokacija: Beograd

Re: Stubovi kod seizmickih zidova 

od b.milan » Ned Apr 06, 2014 8:54 am  statik je napisao: uz ogradu da ne znam o kakvom se modelu radi, moram da primetim da vrednosti aksijalne sile od 2000 kN po stubu za iole "komotnije" rastere i spratnosti nikako nisu visoke vrednosti -  pre bih rekao da su uobičajne.

Postovani kolega, niste baš pažljivo pročitali ono što sam napisao. Niije sporna bila sila od 2000 kN od kombinacije stalnog i korisnog opterećen ja. Sporna je bila aksijalna sila u stubu od 3000 kN od isključivo seizmičkih uticaja.

Vrh Re: Stubovi kod seizmickih zidova

od statik » Ned Apr 06, 2014 7:36 pm ok, do mene je. mislio sam da j e i sila pritiska sporna. izvinjavam se na upadici pošto ja - kako sam već i rekao - nisam video model (a i kako  bih). mir-mir-mir-ja-sam-kriv. statik 

Pitanja i savjeti

Postovi: 54

Poštovani kolege,

Pridružio se: Pon Okt 26, 2009 6:30 pm

 pitanje nekom iz Radimpexa, Prema uputstvu za Tower:

TOWER 7

Postavljanjem check box-a “Offset greda” na uključeno stanje, imate mogućnost da od   programa zahtijevate, da krajeve greda koji ulazeu druge elemente konstrukcije (gr ede i  ploče) ,modelira većom (realnom) krutošću. Ovim postupkom se, na dijelu između  presječnih točaka sa ostalim konstruktivnim elementima (svijetli otv or), gredi pridružuju zadane karakteristike, a duž linije presjeka ona dobiva veću krutost, u zavisnosti od dimenzija elemenata sa kojima se presijeca.

Da li mogu znati prema kojem postupku se povećava krutost greda u području čvora?? markan

Postovi: 5

Pridružio se: Pet Jul 13, 2012 10:33 am Vrh Re: OFFSET OPCIJA-GREDE

od b.milan » Čet Mar 06, 2014 11:26 am

OFFSET OPCIJA-GREDE Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

4 Posta • Stranica 1 od 1 OFFSET OPCIJA-GREDE

od markan » Sre Mar 05, 2014 10:24 am

Deo stapa koji upada u cvor dobija beskonacnu krutost.  Na ovoj slici prikazane su dve grede i stub. Zutom linijom prikazani su njihovi realni gabariti. Zona plavog srafiranog pravougaonika je zona cvora. Unutar te zone delovi dve grede i stuba imaju beskonacnu krutost (ako je ofset ukljucen i za set greda i set stuba)

Pitanja i savjeti

RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan

- sto je vise puta vece od visine grede a kada se ta visestruka dimenzija podigne na treci stepen dobija se i prakticno beskonacna krutost.

Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: OFFSET OPCIJA-GREDE

od markan

» Čet Mar 06, 2014 3:55 pm

Hvala na odgovoru,

nejasno je iz uputstva da li se uzima beskonačna krutost jer piše da se uzima sa većom (realnom krutošću).... Lijep pozdrav markan

Postovi: 5

Pridružio se: Pet Jul 13, 2012 10:33 am Vrh Re: OFFSET OPCIJA-GREDE

od b.milan » Pon Mar 10, 2014 4:03 pm

Master joint - masa konstrukcije Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

Realna krutost na tom mestu je jednaka beskonacnoj krutosti. Visina poprecnog preseka grede u zoni dodira sa stubom je prakticno jednaka visini stuba

TOWER 7

2 Posta • Stranica 1 od 1

Pitanja i savjeti

Master joint - masa konstrukcije

od Elena Statika

» Čet Feb 27, 2014 1:43 pm

Zelim naneti horizontalne seizmicke sile kao spoljasne horizontalne sile u matematickom modelu u tower. Dali postoji opcija u tower-u da se te sile nanesu u jednu tacku iz megjukatne konstrukcije takozvanom "master joint" ili postoji neka druga opcija?

TOWER 7

Referentna osa kod rotacije elementa Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

3 Posta • Stranica 1 od 1

Elena Statika Referentna osa kod rotacije elementa Postovi: 3

Pridružio se: Čet Feb 27, 2014 1:35 pm Vrh

od SSomborski » Sre Feb 05, 2014 11:06 am

 Ne shvatam svrhu uvođenja referentne ose kod rotacije elemenata. Molim da mi se objasni na primeru. SSomborski

Re: Master joint - masa konstrukcije

od b.milan » Pet Feb 28, 2014 8:33 am  Ne postoji opcija "Master joint" ali je vrlo jednostavno mozete simulirati zadavanjem koncentrisane sile u tezistu mase svake medjuspratne konstrukcije. Da bi ste eliminisali deformabilnost medjuspratne konstrukcije u svojoj ravni i izjednacili horizontalna  pomeranja cvorova tavanice, najjednostavnije je da upotrebom Multiplikatora (opcija u dijalogu za set ploce) povecate krutost ploce na naprezanja u svojoj ravni.

Postovi: 3

Pridružio se: Pon Nov 12, 2012 1:16 pm Vrh Re: Referentna osa kod rotacije elementa

od b.milan » Sre Feb 05, 2014 10:13 pm Uvodjenje ove nove mogucnosti je uradjeno na zahtev korisnika. Ova opcija je veoma korisna i omogucava da se na elegantan nacin resi jedan realan i ne tako redak problem. Do sada se ugao rotacije mogao graficki zadati samo unosenjem vektora (dve tacke) ciji  je ugao sa X osom odredjivao ugao rotacije. Realan slucaj: Imamo tri nekolinearne tacke A, B, C. Tacka C je centar kruznice a tacke A i B pripadaju toj kruznici. Zadatak je da se entitet iz tacke A rotacijom prebaci u tacku B. Uz koriscenje opcije rotacije sa referentnim pravcem, ovaj zadatak je trivijalan - za centar rotacije oznaci se tacka C, za referentni pravac rotacije oznaci se pravac C-A, za ugao rotacije pravac C-B. Ako ne bi bilo mogucnosti zadavanja ugla rotacije na ovaj nacin, ovaj zadatak bi se ispostavio kao veoma tazak.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd

FIlter prikaza rezultata kontrola stabilnsoti Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu



2 Posta • Stranica 1 od 1 Vrh FIlter prikaza rezultata kontrola stabilnsoti Re: Referentna osa kod rotacije elementa

od SSomborski » Čet Feb 06, 2014 1:51 pm Zahvaljujem, sad mi je sve jasno !

od godzilas » Čet Jan 23, 2014 9:55 am Da planirate ubuduce da opciju filter rezultata pri kontroli stabilnosti prenesete na recimo filtriranje statickih uticaja, ? Ova sada opcija je odlicna za izdvajanje najopterecenijih , najiskoristenijih stapova, ali  problem je sto , kada ima vise pozicija greda , zadavanje parametra filtriranja se radi greda po greda sto za biti prilicno spor praoces, kada imam npr 60 pozicja greda sto je kod mene slucaj. Bilo bi odlicno kada bi se odredjenoj grupi setova istoveremeno npr sa shift-om ili ctrlom (sto je praksa mnogih windows aplikacija i programa) moglo vise setova odjednom obradjivati i zadavati im kriterijume filtriranja rezultata. ovako je situcaija da imate odlican alat za pregledanje rezultata ali je rad sa njim jako spor. Znaci trebalo bi ova izuzetna opcija da se malo doradi. godzilas

Postovi: 8

Pridružio se: Pon Apr 12, 2010 8:02 am Vrh

Pitanja i savjeti

Re: FIlter prikaza rezultata kontrola stabilnsoti

od b.milan » Pon Feb 03, 2014 11:29 pm Predlog je dobar, zapisali smo ga i stavicemo ga u razmatranje. Zahvaljujemo se.

TOWER 7

od Vaki » Pet Avg 23, 2013 2:20 pm

Poštovane kolege, Imam veliki problem koji nikako da riješim... Radim neki projekat u kojem imam međutim ima veoma fleksibilnu fasadu po X osi jer su arhitekte zahtijevale terase i poglede, i slične stvari... Sve to nekako riješih, centar mase i krutosti mi se gotovo poklapaju, max 0,5m

 pravougani objekat, koji ima kruto betonsk o jezgro, platna po Y osi,

odstupanje u obje ose... E sada problem, u 2 platna jezgra javljaju se velike aksijalne sile zatezanja, tako da umjesto platna ja imam zategu koju bi morao armirati ogromnom kolicinom armature po cijelom presjeku... Da li se ovo nekome desilo, ili sam j a neke zeznuo stvar...? Znam da nisam b aš dao previše informacija, ali me čisto interesuje dal se nekom dešavao ovaj problem... Unapred hvala na savjetima... Vaki

Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Re: Zatezanje u platnima..

od NBM » Sub Avg 24, 2013 9:14 am Zatezanje u platnima.. Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

Vjerovatno da nemate problem...  Niste naveli oblik poprecnog presjeka jezgra. Ako je presjek jezgra slozen (C, T, L ...) sasvim je normalno da su flanse zategnute. Dva su puta/pristupa u modeliranju, a koji ste se vi izabrali nije jasno. Na ovo opet uticu i propisi po kojima se projektuje...  NBM

15 Posta • Stranica 1 od 1 Zatezanje u platnima..

Postovi: 270

Pitanja i savjeti

Pridružio se: Sre Jun 07, 2006 7:11 am Vrh Re: Zatezanje u platnima..

TOWER 7

grede sa redukcijom krutosti ili ne... Obavezno je uraditi kontrolu koristeci reduktor i rucnim dimenzionisanjem P presjeka (pomocu opcije "pojedinacni presek") kao grednog elementa u kome ce armature biti rasporedjena u zatenutoj flansi ravnomjerno (a u ostalim prema potrebi). Ovako dobijena armatura mora biti identicna ili slicna onoj koju ste dobili Tower-ovim dimenzionisanjem AB povrsinakog elementa flansi/rebara.

od Vaki » Pon Avg 26, 2013 9:48 am  NBM

Poštovani, zid je oblika P ćirilice. Projektovan je po našim proposima, tj J US multimodalna analiza.  Nego je moje pitanje sledeće? Da li je to dozvoljeno po n ašim propisima? Ako jeste da li to dimenzionisat kao gredu za silom zatezanja, ili kao čistu zategu pri čemu ćemo armaturu rasporediti ravnomjerno po cijelom presjeku?

Postovi: 270

Pridružio se: Sre Jun 07, 2006 7:11 am Vrh Re: Zatezanje u platnima..

Vaki

od Vaki » Uto Avg 27, 2013 12:20 pm Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Re: Zatezanje u platnima..

od NBM » Pon Avg 26, 2013 5:39 pm Vaki je napisao: Poštovani,

Da li je to dozvoljeno po našim propisima? Ako jeste da li to dimenzionisat kao gredu za silom zate zanja, ili kao čistu zategu pri

čemu ćemo armaturu rasporediti ravnomjerno po cijelom presjeku?

Jeste, ako se misli na JUS MMA (iako ovaj propis nikada nije usvojen) i na tretman jegra kao slozenog. Mora se ipak provjeriti i prema ESO metodi a sila dobij ena po MMA ne smije biti manja od 75% seizmicke sile dobijene prema ESO. Uobicajeni princip je bio (rucni nacin proracuna) da se djelovi platana jezgra razdvoje i tretiraju kao nezavisni i pravougaoni. Drugi pristup je da se racuna kao sto ste uzeli narazdvojena platna i tretman grednog elementa samo ukoliko takav element ima osobine

Da li može nekako da se modelira da zidovi koji se sučeljavaju nemaju uticaja jedan na drugog, tj da se radi po starom sistemu. Ili bi to bilo nepravilno, jer je fakat da zidovi međusobno sudjeluju. U jednom zidu anvelopa uticaja je N=3056 kN, a M= -5483kNm,

što bi zahtijevalo ogromne, čak i mogu reći neracionalne količine armature.... Imate li kakav savjet čim bi mogao ovo promijeniti jer sem problema dimenzionisanja,  javlja se i problem fundiranja, jer usled tako velikih normalnih sila, teško je zadovoljiti napone u tlu...  Na mom objektu se fundira temeljnom pločom, i pojedini inženjeri su rekli da nema

veze ako probije na lokalnim mjestima jer ne postoji šansa da objekat propadne usled lokalnog sloma tla. Vaki

Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Re: Zatezanje u platnima..

Pitanja i savjeti

od NBM » Sre Avg 28, 2013 8:24 am

Vrh

Moguce je sadejstvo zidova (u seizmickom proracunu) iskljuciti pomocu "Granicni uslovi" i dobiti nezavisne zidove pravougaonog poprecnog presjeka. Pomocu naprednih opcija seizmickog proracuna i opcije "sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu" definisati sirinu flanse i na taj nacin povecati krutost zidova. Na ovaj nacin ce se uticaji  preseliti sa jezgra na druge elemente za prijem seizmike. Kolika je kolicina armature koju dobijate u zidnim platnima (spratnost, stepen seizmicnosti)? Moguce je da nemate dovoljno elemenata za prijem seizmike u tom pravcu pa konstatacija da se dobija neracionalna kolicina armature mozda ne stoji...

Re: Zatezanje u platnima..

 NBM

zidar 

od zidar » Sre Avg 28, 2013 6:14 pm

Član 75. Правилникa о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима "Појава дијафрагми затегнутих по целом пресеку отклања се прерасподелом зидова у основи".

Postovi: 270

Postovi: 102

Pridružio se: Sre Jun 07, 2006 7:11 am

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm

Vrh

Vrh

Re: Zatezanje u platnima..

Re: Zatezanje u platnima..

od Vaki » Sre Avg 28, 2013 10:03 am

TOWER 7

od Vaki » Pon Sep 23, 2013 11:11 am

Spratnost objekta je P+5,

a stepen seizmičnosti je veliki, jer sam geomehaničkim elaboratom dobio da mi je Ks=0,14 tj veći od IX stepena seizmičnosti. Ovaj problem mi se dešava u krućem pravcu, jer je objekat na primorju te želi južnu fasadu čistu, pa se

Još jedno da li vam se javilo da vam ivični zidovi rama, imaju veću normalnu silu usled seizmike nego usled stalnih i korisnih opterećenja... Za posledicu to ima zategnut stub, kojem je potrebna velika količina armature (presjek 50x50 20 šipki R19).

dolje nalazi stubovi dimenzija 50x50cm.

Pitanje je da li je realna opcija smanjiti aksijalnu krutost stubova usled seizmike, u

Dobivena armatura u pomenutom zidu je po 62 cm2 armature u oba ćoška, a zid je dugačak 3,95m debljine 0,25 m.  Nego je vjerovatno problem što je jezgro previše kruto te dobijam razlaganje X oscilacija u I-om i III-em tonu. To jest u prvom tonu "šeta" južni dio fasade a u trećem sjeverni. Možda to ima za posledicu neke deformacije koje izvrnu ono platno....

opcijama naprednog seizmičkog proračuna, ili napucati te stubove, koliko zahtijevaju Vaki

Postovi: 17

Vaki

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm

Re: Zatezanje u platnima..

Pitanja i savjeti

od zidar » Uto Sep 24, 2013 8:44 am  Pitanje je da li je realna opcija smanjiti aksijalnu krutost stubova usled seizmike, u opcijama naprednog seizmičkog proračuna, ili napucati te stubove, koliko zahtijevaju

TOWER 7

Crnogorskom primorju... Svi žele da imaju otvorenu fasadu, bez gotovo nijednog vertikalnog elementa, grede što niže... A nazad se često nalazi da je Upravo to.... Ja radim na

objekat ukopan, tako da nastane velika torzija koja napada te jadne elemente napred... Al to je realnost,  jer ako ti nećeš tako da mu radiš, on odmah krene kod drugoga, kojih danas

ima kolko mrava, i rade po baš niskim cenama.... Dešava se da ljudi radi za 1e/m2 sa  Ne. Ni jedno ni drugo. Treba izvršiti preraspodelu zidova u osnovi

PDV-om... Gdje ode struka....

zidar 

Vaki

Postovi: 102

Postovi: 17

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm

Vrh

Vrh

Re: Zatezanje u platnima..

Re: Zatezanje u platnima..

od wasp » Sre Sep 25, 2013 11:43 am

od zidar » Čet Sep 26, 2013 1:24 pm

Dogodi se to da je konstrukcija  jednostavno nemoguća, koliko god armature natrpali u

1 e/m2?

nju jer jednostavno koncepcijski ne valja i ne valja. Obično ovi problemi nastaju kad se

A koliko košta inače statika na pr imorju. U mom kraju trenutno se za statiku plaća 0,5 e/m2? Elektro deo j e trenutno skuplji od

arhitekt i/ili investitor zaigraju pa krenu lomiti zgradu gdje treba i gdje ne treba. Nije se lako boriti protiv t akvih težnji, pogotovu na našim područjima, ali mora im se reći da ne može to tako i da moraju malo misliti i o opterećenjima i inzistirati na koliko-toliko  pravilnoj nosivoj konstrukciji objekta.

statike zidar 

wasp Postovi: 102

Pridružio se: Ned Mar 21, 2010 7:59 pm

Postovi: 86

Pridružio se: Sre Jun 08, 2011 8:22 am

Vrh

Lokacija: Žepče

Re: Zatezanje u platnima..

Vrh Re: Zatezanje u platnima..

od Vaki » Čet Sep 26, 2013 11:19 am

od Vaki » Pon Sep 30, 2013 12:40 pm

Pa kući se naplaćuju od 1.5-2 e/m2, a stambeni objekti 2-2.5... Ukoliko su elementi montažni i do 3.5 eura/m2.... Još jedno pitanje?

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Jel imao neko od vas iskustvo sa sistemom platana, kakva se najčešće dešavaju oko

stepenišnog i liftovskog jezgra. Da li ste dimenzionisali opcijom seizmički zidovi jedan  po jedan, ili na neki drugi način? Vaki

Oznaka preseka kod tackastih osolonaca. Pravila foruma Postovi: 17

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm

Odgovori Pronađi ovu temu

Vrh

4 Posta • Stranica 1 od 1

Re: Zatezanje u platnima..

Oznaka preseka kod tackastih osolonaca.

od CHEKER » Pon Jan 27, 2014 6:59 pm

Kolega Vaki čestitam na postignutoj cijeni, osim ako ne zbrajate i izvedbeni projekt u cijenu.

od igor1234 » Pet Dec 20, 2013 12:36 pm Zdravo ReadImpex Team. Ja nih zeleo predloziti, ako ste u mogucnost prosiriti opcije koje se odnose na to sta da se ispise kod oslonca u 2D. U ovom trenutku omoguceno je samo informaciju o broju seta. Moze li se ovde dadati opcija da korisnik izabere ispis preseka koji je dodat na tom setu. Ovo bi moglo da se implementira i kod "i nfo window".

Puno Pozdrava, igor1234

Postovi: 2

Pridružio se: Pet Dec 20, 2013 12:28 pm Vrh Re: Oznaka preseka kod tackastih osolonaca.

od Kez » Sub Dec 21, 2013 9:37 am

Pitanja i savjeti

Postovani kolega,

 buduce ometam u njihov posao.

nema potrebe za tim. Tackasti oslonac predstavlja samo tacku u kojoj se oslanja drugi element, bez obzira na dimenzije istog. Generalno, to je princip rada svih software-a koji se oslanjaju na mreze konacnih elemenata. Povrsinske elemente shvatite kao povrsinu bez debljine, linijske kao liniju-osu  bez poprecnog presjeka, tako i tackaste oslonce samo tacku u cvoru MKE.

Pozdrav, Igor igor1234

Postovi: 2

Drugim rijecima, nema potrebe davati opis presjeka tackastog elementa kad vam on nista ne znaci u proracunu, osim za generisanje konstrukcije-brze izvlacenje geometrije. Pozdrav

TOWER 7

Pridružio se: Pet Dec 20, 2013 12:28 pm Vrh

Kez

Re: Oznaka preseka kod tackastih osolonaca.

Postovi: 28

Pridružio se: Sre Avg 18, 2010 12:47 pm

od b.milan » Pon Dec 23, 2013 9:02 am

Komanda "Kontrola setova" može se upotrebiti kako bi ste pre generisanja vertikalnih elemenata iskontrolisali da li ste postavili pravi poprecni presek.

Vrh Re: Oznaka preseka kod tackastih osolonaca.

od igor1234 » Ned Dec 22, 2013 2:01 pm

U dijalogu za setove tačkastih oslonaca lako možete doći do podatka o tome koji set sadrži koji poprečni presek.

Postovani Kez,

 Nakon generisanja vertikalnih elemenata, kada se od tačkastih oslonaca izgenerišu stubovi, pored mogućnosti da se na crtežu ispisuje podatak o poprečnom preseku, kai i da

Ja se slazem sa vama da oslonac kod MKE nema presek i isti nije uopste bitan. Da objasnim detalnije: U modulu 'Unos Podataka" kada se definise oslonac definisu se i podatci o preseku i materijalu. Module "Obrade rezultata" i MKE su sasmim u redu.

se ta informacija prikazuje u informacijama o entitetima koje se prikazuju kada je kursor miša iznad entiteta, postoji još jedan način za kontrolu - a to je komanada "Kontrola setova"

Kao sto ste rekli presek tackastog oslonca se koristi za generisanje konstrukcije-brze izvlacenje geometrije. Skoro 100% korisnika koriste opcije "brze izvlacenje geometrije". I bilo bi veoma korisno da pri "brze izvlacenje geometrije" da se olesni kontrola stubove koje bi se izvukle.

Vaš predlog da se u skup informacije koje se prikazuju dinamički, kada je kursor miša iznad entiteta je zabeležen i najverovatnije će biti uveden u neki od sledećih Build-ova  programa Tower 7.

Ja mnogo retko koristim Tower (jednom u dve godine), tako da pri mojeg zadnjeg modela napravio sam neke greske pri modeliranju i hteo sam da podelim moje iskustvo. Ako RadImpex ne zeli povratnu informaciku od korisnika, onda ja nemam nameru da u

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Postovi: 3

Pridružio se: Sre Okt 16, 2013 11:15 am Vrh

Re: PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC od wasp

» Čet Okt 17, 2013 7:02 am

Jeste li pokušali privremeno promijeniti oslonac na linearan, računa li u tom slučaju? wasp

Postovi: 86

Pridružio se: Sre Jun 08, 2011 8:22 am

PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC

Lokacija: Žepče

Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

4 Posta • Stranica 1 od 1

PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC od matjaz66 » Sre Okt 16, 2013 11:58 am

Vrh

Re: PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC od matjaz66 » Čet Okt 17, 2013 9:18 am

da, računa. ruši se samo, ako imam nelinearan oslonac... matjaz66

PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC: TOWER 7 SE RUŠI KOD PRORAČUNA PUKOTINA BETONA ZA POTPUNU SHEMU OPT. KADA IMAM NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC. A NIŠTA NE IZRAČUNA, AKO UZMEM PRORAČUN PUKOTINA ZA TRENUTNO OPTEREČENJE. L.P. MATJAŽ matjaz66

Postovi: 3

Pridružio se: Sre Okt 16, 2013 11:15 am Vrh

Re: PRORAČUN PUKOTINA I NELINEARNI POVRŠINSKI OSLONAC od b.milan » Čet Okt 24, 2013 11:19 am

Pitanja i savjeti

Mozete li nam putem e-maila ([email protected]) poslati ulazni fajl ? Mi smo probali da taj problem simuliramo kod nas ali nismo uspeli. Verovatno postoji jos nesto u tom modelu sto pravi problem.

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Proračun zidova prema EC8 Pravila foruma

Postovi: 1

Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Proračun zidova prema EC8 od klik » Čet Okt 03, 2013 12:50 pm

Poštovani, u novom buildu 7234 ste dopunili program s mogućnošću proračuna seizmičkih zidova

Pridružio se: Čet Okt 03, 2013 12:29 pm Vrh

Re: Proračun zidova prema EC8 od b.milan » Pet Okt 04, 2013 2:54 pm klik je napisao: ... međutim moment savijanja i uzdužnu silu bi trebalo provjeravati na

slučaj da je uzdužna sila jednom tlačna, a u drugom slučaju vlačna te odabrati kombinaciju koja daje veću armaturu (u modalnoj analizi).

 prema EC8,sukladno paragrafu 5.4.2.4.

 Norma traži da se pomakne dijagram momentata savijanja u zidu (''tension shift'') te  poprečna sila pomnoži sa faktorom 1.5. Jedno od mojih pitanja je kako program vrši dimenzioniranje poprečnog presjeka zida sa takvim silama.

Sam postupak određivanja potrebne armature je OK, pogotovo pošto imate i dijagrame interakcije što je odlično međutim moment savijanja i uzdužnu silu bi trebalo provjeravati na slučaj da je uzdužna sila jednom tlačna, a u drugom slučaju vlačna te odabrati kombinaciju koja daje veću armaturu (u modalnoj analizi). Druga problematika je poprečna armatura (horizontalne šipke u zidu) odnosno u slučaju vlačne sile doprinos betona se isključuje iz nosivosti. Sva poprečna sila se predaje armaturi.

Kod duktilnih zidova opterećenih uzdužnom tlačnom silom t reba dokazati i ovijanje kritične zone zida (rubni dio), te usvojiti armaturu za ovijanje. Ovo ne vidim da je uopće spominjano.

Da, tako se i sračunava. Vrednosti uticaja (M,T,N) koji se dobijaju kao rezultat seizmičkih dejstava proračunatih multimodalnom analizom su bez znaka. Program automatski (transparentno za korisnika) pravi kombinacije (+M,+N) i (+M, -N ). Sa druge strane, korisnik - prilikom definisanja kombinacija ili sam program, prilikom generisanja

šeme kombinovanja, proglašavaju MM seimičke slučajeve opterećenja za opterećenja sa alternativnom prirodom pa se dimenzionisanje sprovodi i sa (-M, -N) i (-M, +N). Kao

rezultat se dobija armatura koja zadovoljava i najnepovoljniji slučaj. klik je napisao: Druga problematika je poprečna armatura (horizontalne šipke u

zidu) odnosno u slučaju vlačne sile doprinos betona se isključuje iz nosivosti. Sva poprečna sila se predaje armaturi.

U programu Tower, pri određivanju poprečne armature seizmičkih zidova, ne uzima se u obzir nosivost betona na smicanje. Celokupna poprečna se prima armaturom, nezavisno od toga da li je presek pritisnut ili za tegnut.

Obzirom da je ova naredba aktivna samo za utjecaje u seizmičkim zidovima izračunate statističkim metodama (CQC ili SRSS) i to za proračun prema linearnoj modalnoj analizi zanima me kako ste gore navedenu problematiku riješili prilikom samog dimenzioniranja

klik je napisao: Kod duktilnih zidova opterećenih uzdužnom tlačnom silom

u sklopu modula zidova.

treba dokazati i ovijanje kritične zone zida (rubni dio), te usvojiti armaturu za ovijanje. Ovo ne vidim da  je uopće spominjano.

Isto tako me interesira zašto ova naredba ne radi za čistu statiku kad horizontalne sile zadamo kao vanjske sile. Višemodalna analiza i utjecaji pr oistekli tom metodom su dosta

Za sada, nema ove vrste provere. U planu nam  je dalji razvoj analize seizmičkih zidova.

nepregledni i nije ih jednostavno kontrolirati. klik je napisao: Isto tako me interesira zašto ova naredba ne radi za čistu statiku kad  pozdrav klik 

horizontalne sile zadamo kao vanjske sile. Višemodalna analiza i utjecaji proistekli tom metodom su dosta nepregledni i nije ih jednostavno kontrolirati.

Pitanja i savjeti

Evo slika: U Tower-u 7 uvedeno je da se neki obican "statički" slučaj opterećenja proglasi

"seizmičkim". Osim za prave MM seimičke slučajeve opterećenja ili SRSS kombinacije opterećenja, upotreba proračunske anvelope je omogućena i za tak ve, "kvazi-seizmičke" slučajeve opterećenja.

Molim Vas da mi sto pre odgovorite veoma mi je hitno... Pozdrav vlada156

Postovi: 9

Pridružio se: Čet Nov 13, 2008 12:41 pm Vrh Re: Hitno pomoc oko modalne analize

Hitno pomoc oko modalne analize Pravila foruma

Odgovori

od vlada156 » Sub Sep 07, 2013 11:09 am Snasli smo se Instalirali smo Tower na laptop na kom imamo Win8 i sve radi... Izgleda da je vremesni XP zreo za reinstalaciju...

Pronađi ovu temu

4 Posta • Stranica 1 od 1

Pozdrav vlada156

Hitno pomoc oko modalne analize Postovi: 9

od vlada156 » Sub Sep 07, 2013 8:34 am

Pridružio se: Čet Nov 13, 2008 12:41 pm

Postovani, Vrh Uneo sam pre par dana celicnu halu kao 3d model i uradio modalnu i seizmicku analizu. Sve je proslo korektno. To sam uradio sa Towerpro 7115 verzijom. Juce sam instalirao najnoviju verziju 7219. Promenio sam neke sitnice na fajlu pr. vrednost bocnog vetra i  pokusao ponovo proracun. Program izbacuje gresku u toku proracuna modalne analize i gasi se... Pokusao sam da instaliram stariju verziju ali ona sad nece da ucita fajlove sacuvane u novoj... Klasican proracun uticaja radi bez problema. Ako postoji potreba mogu da Vam posaljem fajl na e-mail.

Re: Hitno pomoc oko modalne analize

od b.milan » Sre Sep 11, 2013 8:02 am Jedno je sigurno, u ovom slucaju, problem nije u vremesnom racunaru. Pretpostavljam da je uzrok ovoj gresci bio prevelki broj cvorova u modelu.

TOWER 7

Pitanja i savjeti

TOWER 7

32-bitni operativni sistem (XP) za 32-bitne programe, ne moze rezervisati toliko memorije koliko i 64-bitni operativni sistem (Windows Zato je na 64-bitnom Windowsu 8 proracun prosao.

.

Da li ste proveravali geometriju modela komandom Kontrola geometrije ? Imate li geometrijske greske ? Koliki je broj cvorova modela ? RADIMPEX SOFTWARE TEAM

 b.milan Site Admin

Duljina tlačnog naprezanja u zidanim zidovima Pravila foruma Odgovori

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Lokacija: Beograd 

Vrh Re: Hitno pomoc oko modalne analize

od opet_krivi_tip » Sub Sep 14, 2013 4:14 pm 1.right click on "my computer" and open properties then click " Advanced System Settings" 2.click on "settings" in pergormance box and then open "Data Execution Prevention"tab 3.click on "Turn On DEP For All Programs And Services Except Those I select" then click add and select "Tower 7"

Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Duljina tlačnog naprezanja u zidanim zidovima od Armko » Sre Sep 04, 2013 11:46 am

Rezultat proračuna:  ________________________________________________________________________   _________________ Kontrola naprezanja u zidanim zidovima Okvir: V_6

Karakt. čvrstoća opeke fb = 10.000 MPa

Karakt. čvrstoća zida na tlak  fk = 4.000 MPa

Karakt. čvrstoća zida na posmik  bez tlaka fvk0 = 0.300 MPa

Granična karakteristična čvrstoća na posmik  fvk,gr = 1.500 MPa Koef. sigurnosti materijala

γM = 1.500

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Kompletna shema opterećenja

Vrh

Presjek 1 - 1 (Z=0.00m) (t/h = 0.25/6.50m) Mjerodavna kombinacija: I+XII  Normalna sila u zidu Nsd = -231.76 kN Moment savijanja Msd = 586.31 kNm

Re: Duljina tlačnog naprezanja u zidanim zidovima

Posmična sila Vsd = 170.15 kN Dužina tlačne zone Lc = 2.161 m Maksimalni napon tlaka σRD = 0.858 MPa

Da da riješeno... to je proračun zidanih zidova bez vertikalnih sertklaža kad serklaž ne  preuzima vlačnu silu.... Šteta što nije napravljen proračun omeđenog ziđa budući da se po eurocode-u samo u zonama niske seizmičnosti može raditi nearmirano ziđe. Uglavnom se danas sve radi omeđenim..... prijedlog za sljedeći build..

Kontrola normalnog napona

Dopušteni napon fd = 2.667 MPa

od Armko » Sre Sep 04, 2013 1:07 pm

Uvjet: σRD <= fd (0.86 <= 2.67) Uvjet je ispunjen Presjek 2 - 2 (Z=0.41m) (t/h = 0.25/6.50m) Mjerodavna kombinacija: I+XII  Normalna sila u zidu Nsd = -238.20 kN Moment savijanja Msd = 572.86 kNm

Posmična sila Vsd = 356.25 kN Dužina tlačne zone Lc = 2.535 m Maksimalni napon tlaka σRD = 0.752 MPa Kontrola posmičnih sila Karakteristična čvrstoća na posmik fvk = 0.359 MPa Granična računska posmična sila Vrd = 151.54 kN Uvjet: Vsd <= Vrd (356.25 <= 151.54) Uvjet nije ispunjen.

Posmična sila prekoračuje dopuštenu vrijednost.  ________________________________________________________________________   ___________________

Minimalna armatura ab zidova prema eurocode-u Pravila foruma

Pitanje.... kako je moguće da duljina tlačnog dijela ( Lc = 2.535 m) bude manja od  polovice duljine zida? u ovom slučaju 3,25m za tlačnu silu i moment savijanja. Jeli riječ o nekoj greški ili...

Odgovori

Armko

4 Posta • Stranica 1 od 1

Pronađi ovu temu

Minimalna armatura ab zidova prema eurocode-u Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm

od Armko

» Čet Avg 29, 2013 11:18 pm

Pitanja i savjeti

Minimalna vertikalna armatura prema eurocode-u za ar miranobetonske zidove je 0,002Ac

gdje je Ac površina poprečnog presjeka zida. tj. polovica od te vrijednosti na svaku stranu. Također piše i da za seizmičke zidove treba trećinu uk upne vertikalne armature  postaviti na L/10 od ruba zida gdje je L duljina zida. Piše i da se zidovi proračunavaju slično kao i stupovi. Za stupove je minimalni mehanički koeficijent armiranja 0,043 odnosno 0,05(iz interakcijskih dijagrama).

TOWER 7

između duktilnih i zidova velikih raspona, kod kojih se armatura ravnomjerno raspoređuje duž cijeloga zida.. Pošto ste i sami rekli da s u uticaji mali, tako da na toliki zid nema šanse da će vam biti potrebna neka armatura po ćoškova bez par šipki, zbog regulacije napona po ćoškovima.... Na ovom forumu ste imali diskusiju o tome viewtopic.php?f=9&t=1210&p=4693&hilit=seizmi%C4%8Dki+zidovi#p4693 Vaki

Pitanje je slj edeće: kako armirati zid duljine 10 m minimalnom armaturom tj. ako je zid

opterećen malim momentom savijanja u svojoj ravnini, ako je debljina zida 20 cm? Postovi: 17

Prema ovim pravilima trebalo bi ga armirati mrežama obostrano Q257 budući da je 0,002 x 20cm x 100c m=4cm2 te ako je rasporedimo na dvije strane to je 2 cm2 pa možemo staviti mrežu Q257. Krajevi zida (nejasan dio)

Ako ga armiramo tako da stavimo trećinu ukupne armature na duljini L/10 to bi bilo 8x2,57x2=41,12cm2 a to je prema mom mišljenu previše. Ako ga armiramo kao stup onda je 0,05 x fcd/fyd x b x h=0,05 x 1,67/43,47 x20 x

1000=38.41 cm2 što je također velika vrijednost. U knizi betonske konstrukcije(Jure Radić) je minimalna armatura stavljena kao 0,022fck/fyk x bw x d te prema tome ispada 0,022 x 2,5/50 x 20 x 950=20,90 cm2.

znači ispada da treba staviti od 11 do 21 šipke fi 16 u svaki kraj zida da bi armirali zid minimalnom armaturom iako bi prema proračunu bilo dovoljno 4fi 16 ili manje....

Pridružio se: Čet Mar 28, 2013 1:26 pm Vrh Re: Minimalna armatura ab zidova prema eurocode-u

od Armko » Pet Avg 30, 2013 9:15 am

Da to bi bilo potpuno logično i nameće se samo od sebe. Molim samo da mi kažete ukoliko znate gdje bi ta  pravila mogao naći u eurocodeu-2. Armko

Postovi: 16

Molim vaše mišljenje ili ispravak ako sam nešto krivo shvatio.

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm

Armko Vrh Postovi: 16

Pridružio se: Čet Avg 29, 2013 10:39 pm Vrh Re: Minimalna armatura ab zidova prema eurocode-u

od Vaki » Pet Avg 30, 2013 8:29 am Ta minimalna armatura po ćoškova o kojoj pričate odnosi se na duktilne zidove, koji

sigurno nisu dimenzija kao ovaj koji ste naveli. I u našem pravilniku postoji razlika

Re: Minimalna armatura ab zidova prema eurocode-u

od Vaki » Pet Avg 30, 2013 11:46 am

Potražite u EC-ovima, pre svega EC8 veliki lako armirani zidovi... Al pošto j e tu sve šturo objašnjeno najbolje bi bilo da nađete neku stručnu literaturu....

Pitanja i savjeti

TOWER 7

Postovi: 8

Pridružio se: Pon Apr 12, 2010 8:02 am Vrh

Re: Kvalitet čelika, proraču n vijaka od godzilas » Pon Avg 26, 2013 2:41 pm

Kvalitet čelika, proračun vijaka

Pardon. Sada vidim da je ta opcija za kvalitet celika vec ubacena u 6-tici. Ja radim u tower5 pa nisam to primjetio. ostaj pitanje vezano za vijke

Pravila foruma Odgovori Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Kvalitet čelika, proračun vijaka od godzilas » Pet Avg 23, 2013 2:53 pm

1.Radim vrlo često sa L profilima i U profilima. I često imam potrebu da pri vršenju kontrole stabilnosti istovremeno imam profile različitog kvailteta čelika. Npr rešteka kod koje su mi pojasni štapvi recimo Č0561(sigmav=36) a da mi je ispuna čelik Č0361(sigmav=24). Ovakvo rješenje koje tower nudi mi jako pravi problem jer u  prikazivanju modela praktično moram dva puta radim isti posao. Da li postoji mogućnost da se ubaci ta opcija jer bi nam mnogo olakšala posao. 2. Da li postoji mogućnost da se ubaci poračun vijaka (U mom slučaju to je uglavnom veza l profila sa limom ili sa l profilom na jednu ili dvije nožice. odnostno uglavnom je to smicanje)! konkretno radi se o rešetkastim konstrukcijama tipa antenskih stubova i dalekovoda. Pozdrav! godzilas

AB jezgro Pravila foruma

Pitanja i savjeti

Odgovori

 ploce na savijanje kako bi se najlakse modelirala zglobna veza izmedju ploce i zida - tj. kako ploca ne bi primala momente savijanja iz zidova (savijanje upravno na ravan zida).

Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 AB jezgro

od jety1 » Pet Jun 28, 2013 9:03 pm Pozdrav svima, zanima me neki drugaciji pristup odvajanja zidova u dva ortogonalna  pravca usled delovanja seizmike od zadavanje komande 'Mimoilaznje zidova usled seizmike'. Da li moze neki predlog kako naterati da u jednom pravcu rade jedni a u drugom drugi zidovi, i da li moze neka preporuka oko ispunjivanja uslova o 'pasolutno krutim tavanicama', da li je bolje menjati moduoelasticnosti ploce kao membrane ili u napredim opcijama seizmickog proracuna smanjivati krutost ploce na savijanje na minimalnih 0.001...  jety1

Postovi: 1

Pridružio se: Sub Jan 07, 2012 3:40 pm Vrh Re: AB jezgro

od b.milan » Čet Jul 04, 2013 3:24 pm Da li postoji neki narociti razlog zbog kojeg Vam pomenuti pristup odvajanja zidova nije odgovarajuci? Odvajanjem zidova, smanjice se (odnosno, eliminisace se) zajednicki "rad" zidova. S obzirom na veliku razliku u krutostima na savijanje jednog zida u pravcu pruzanja i upravno na pravac pruzanja, dobice se ono sto se pokusava dobiti a to je da zidu  poverimo silu samo u njegovom pravcu pruzanja a bez pomoci zida sa kojim je u vezi (da zajdno ne rade kao "T" presek) cime se ide na stranu sigurnosti. Osim zadavanja "Mimoilazenja u seizmici" potrebno je i da u seizmici smanjite krutost

TOWER 7

Upustvo za fundiranje Pravila foruma

Odgovori Pronađi ovu temu

8 Posta • Stranica 1 od 1 Upustvo za fundiranje

od Pro » Sub Mar 09, 2013 10:34 pm

Pitanja i savjeti

Da li mozemo, dobiti neko kratko upustvo za fundiranje na tlu koje se modelira kao

TOWER 7

Vrh

elastični poluprostor? Re: Upustvo za fundiranje

Pro

od Janko » Ned Mar 17, 2013 10:09 pm Postovi: 40

Pridružio se: Sre Feb 20, 2008 11:39 pm Vrh Re: Upustvo za fundiranje

Koliko ja znam modeliranje tla kao elasticni poluprostor nije integrisano u Tower7 (kako  je najavljeno), bar ne u verziji koju ja imam, mozda je izasao neki novi build... Jedina novina u odnosu na verziju 6 je elasto plasticno ponasanje povrsinskog oslonca,mozda ste hteli pojasnjenje oko toga? Ako gresim nek me ispravi administrator... Janko

od 007 » Pon Mar 11, 2013 10:35 pm Postovi: 2

Pridruzujem se Pro pitanju:)!

Pridružio se: Pon Feb 04, 2013 8:15 pm Vrh

007 Re: Upustvo za fundiranje Postovi: 52

Pridružio se: Pon Jun 12, 2006 10:10 am Vrh

od ivanhoe » Ned Mar 17, 2013 11:51 pm Jeste izasao novi bild kolega. http://www.radimpex.rs/news.php?id=1&lang=sr#news102

Re: Upustvo za fundiranje

ivanhoe

od ljubs » Uto Mar 12, 2013 8:01 am Postovi: 14

+1 od mene ... ljubs

Pridružio se: Pon Mar 05, 2007 9:50 pm Vrh

Postovi: 27

Pridružio se: Sre Jun 18, 2008 10:15 am Lokacija: Banja Luka

Re: Upustvo za fundiranje

od Janko » Sub Mar 23, 2013 5:44 pm Upravo sam video... Hvala Kolega!

Pitanja i savjeti

Janko

Postovi: 2

Pridružio se: Pon Feb 04, 2013 8:15 pm Vrh Re: Upustvo za fundiranje

od 007 » Sre Mar 27, 2013 5:45 pm Mozete li nam za pocetak pomoci s tumacenjem vrijednosti: 1) E [kN/m3] = ? 2) Eh [kN/m3] = ? Je li ova metoda modula reakcije tla (nadam se, da je to pravi izraz)? Lp 007

007

Postovi: 52

Pridružio se: Pon Jun 12, 2006 10:10 am Vrh Re: Upustvo za fundiranje

od b.milan » Sre Apr 10, 2013 3:10 pm Sa malim zakasnjenjem, azurirano je uputstvo za Tower 7 - sadrzi i osnovne informacije o novouvedenim funkcionalnostima:

zakrivljene površine Pravila foruma Odgovori

viewtopic.php?f=17&t=1618 Pronađi ovu temu

4 Posta • Stranica 1 od 1

TOWER 7

Pitanja i savjeti

zakrivljene površine

TOWER 7

 b.milan Site Admin

od Rajko » Pet Jan 25, 2013 5:26 pm

Pitanje: Čini mi se da nigdje u upustvu nijesam pročitao kako se vrži usvajanje armature u lučnim (zakrivljenim) površinama kao što su sfera, kupa, spirala i sl...Da li mi možete  pomoći?

Postovi: 1802

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm

Rajko

Lokacija: Beograd 

Postovi: 55

Pridružio se: Ned Jan 31, 2010 8:59 pm Vrh

Vrh

Re: zakrivljene površine

Re: zakrivljene površine od Rajko » Sre Jan 30, 2013 8:03 pm

...pomoći nema, pa nema!!??.. a samo pitam, gdje ovo mogu pročitati.  poz Rajko

Postovi: 55

Pridružio se: Ned Jan 31, 2010 8:59 pm Vrh R e: zakrivljene površine

od b.milan » Čet Feb 07, 2013 9:34 am Usvajanje armature u krivim povrsima vrsi se na isti nacin kao i za ravne ploce.  Napravite pomocni pogled koji sadrzi krivu povrs i usvajajte armaturu na nacin kao sto bi ste i za svaku ravnu plocu. RADIMPEX SOFTWARE TEAM

od Rajko » Čet Feb 07, 2013 1:52 pm Zahvaljujem.... a zbog drugih kolega, samo da pojasnim.... da se ispod podopcije

"(selekcija)" kod definisanja pomoćnog pogleda, treba aktivirati izbor tačke krive površi i tako se ista definiše. Ostalo je već jasno.. Hvala još jednom

Pitanja i savjeti

TOWER 7

 Nacin pravljenja "Slozenog pogleda" pogleda" opisan je u uputstvu za Tower 7, poglavlje 2.14.2 "Editovanje liste pogleda" RADIMPEX SOFTWARE TEAM Prikaz cjelokupne kose ploce Pravila foruma

 b.milan Site Admin

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

Postovi: 1802

3 Posta • Stranica 1 od 1

Pridružio se: Čet Jun 01, 2006 5:53 pm Prikaz cjelokupne kose ploce

Lokacija: Beograd

od Kez » Sre Jan 16, 2013 11:36 pm 

Postovane kolege, imam kosu krovnu AB plocu.Kako sam definisao 4 kosa pogleda da bih definisao ravni, da li postoji mogucnost da to u editoru hartije prikazem kao cjelinu? hvala unaprijed!

Vrh Re: Prikaz cjelokupne kose ploce

od Kez » Čet Jan 17, 2013 6:17 pm

 pozdrav.

Ok,

Kez

hvala! Pozdrav. Postovi: 28

Pridružio se: Sre Avg 18, 2010 12:47 pm Vrh Re: Prikaz cjelokupne kose ploce

od b.milan » Čet Jan 17, 2013 3:37 pm Moze. Potrebno je da napravite "Slozeni pogled". "Slozeni pogled" je pogled koji moze sadrzati vise pomocnih i obicnih pogleda i koji  prikazuje njihovu projekciju na horizontalnu horizontalnu ravan.

Pitanja i savjeti

TOWER 7

od b.milan » Čet Dec 13, 2012 11:39 am Orijentacija prvog rama nije bitna. Prozor "Dispozicija" prikazuje raspored ramova gledajuci odozgo na dole.  Ne mozete uticati na orijentaciju ramova i na smer smer gledanja. Program to odredjuje automatski na jedinstven nacin nezavisno od smera crtanja.

dispozicija Pravila foruma

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 dispozicija

od marrose » Čet Dec 13, 2012 9:51 am Molim vas,za pomoc. Zanima me prilikom postavljanja dispozicije ramova omah na pocetku, da li je bitno koji pravac definisemo prvi ram, t j da li u X ili Y  pa onda krenemo da unosimo elemente? elemente? Da li on menja posle lokalne ose i orijentaciju  preseka prema tome, ili nije bitno. Mislim da jeste bitno, bitno, pa vas molim za konsultaciju. Mozda je vec bila negde tema ovog tipa,ali nisam mogla da je nadjem. Hvala unapred. Pozdrav! marrose

Prstenasta temeljna greda Pravila foruma

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

Postovi: 2

Pridružio se: Čet Dec 13, 2012 9:45 am Vrh Re: dispozicija

3 Posta • Stranica 1 od 1 Prstenasta temeljna greda

od _mare » Ned Nov 11, 2012 4:50 pm

Pitanja i savjeti

Ako imam temeljnu prstenastu gredu ,opterećenu kao na slici ˙(dimenzije su u mm),

TOWER 7

od _mare » Uto Nov 13, 2012 10:48 am

zanima me kako ovaj element modelirati.

Hvala na odgovoru. Probaću da tako uradim. 1) Kao gredu T p reseka , sva opterećenja svesti u težište preseka, a linijski oslonac sa

krutošću tla postaviti na donju ivicu grede. 2) Modelirati kao donju ploču i zid ,površinski oslonac na donjoj ivici Temelj ne mora biti ovih dimenzija koje sam naveo.

 _mare

Postovi: 5

Pridružio se: Pet Okt 26, 2012 10:37 pm Vrh Re: Prstenasta temeljna greda

Vilice (izvještaj) Pravila foruma

od NBM » Uto Nov 13, 2012 7:29 am Da nema momenta u vrhu i horizontalne sile dolazilo bi u obzir 1). Ipak, 2) je neizbjezno u vasem slucaju - problem je sto iako zadate K,M1 ovo se nece odraziti (u Tower-u) na napone u tlu... Treba razmotriti i varijantu 3), da je donji element-ploca temelja modelirana kao  povrsinski a gornji dio kao linijski-gredni element element (samo sa povrsinskim osloncem). osloncem).

Odgovori Pronađ Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1

Vilice (izvještaj)

 NBM od tenzor » Pon Okt 29, 2012 12:19 pm Postovi: 270

Unaprijed se ispričavam moderatorima ako postoji negdje na forumu ova tema, tražio sam ali nisam uspio naći.

Pridružio se: Sre Jun 07, 2006 7:11 am Vrh Re: Prstenasta temeljna greda

Zanima me kako se može, i može li se promijeniti prikaz usvojenih vilica u modulu obrada rezultata tj. u izvještaju. Naime, prikaže mi ф8/15 (m=2) (N=7) (m=2) pa mi bude kupus k od od blizu postavljenih greda. Da li se može prikazati samo odabrani profil i razmak? Unaprijed hvala.

Pitanja i savjeti

tenzor 

TOWER 7

Pronađi ovu temu

2 Posta • Stranica 1 od 1 Postovi: 1

Pridružio se: Pon Okt 29, 2012 12:09 pm Vrh

Re: Vilice (izvještaj) od b.milan » Pet Nov 02, 2012 8:47 am Greska sa dvostrukim ispisivanjem podatka o secnosti ispravljeno je u Build-u 7115. Mogucnost izostavljanja podataka o secnosti i broju komada usvojenih uzengija bice omoguceno u sledecem Build-u programa Tower 7

Gubici prednaprezanja

od tomislav-s » Čet Avg 23, 2012 10:06 am Postovani, Molio bih za pomoc, da li je implementiran proracun gubitaka prednaprezanja uzrokovanim skupljanjem i  puzanjem betona. odnosno na koji nacin to proracunavate, ''pjeske'' pa potom umanjivanje sile  prednaprezanja ili postoji bolji nacin? Hvala, Pozdrav tomislav-s

Postovi: 7

Pridružio se: Čet Apr 03, 2008 1:36 pm Vrh Re: Gubici prednaprezanja

od staticar1 » Pet Sep 21, 2012 7:56 pm Koliko sam ja upoznat r eologija još nije implementirana u programu

To znači da se proračunavaju samo trenutni gubitci, i to bez gubitaka uslijed elastičnih deformacija elementa.

Gubici prednaprezanja Pravila foruma

Odgovori

tower.