Upravljanje i odrzavanje saobracajnica

Građevinsko-arhitektonski arhitektonski fakultet u Nišu Ružić Aleksandar

2015

Gradjevinsko-arhitektonski fakuletet u Ni šu

UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE SAOBRAĆAJNICA

Tema :

REKONSTRUCKIJA REKONSTRUCKIJA ULICE

Profesor:

Student:

Aca Milićević

Aleksandar Ružić MRG 249

Niš,2015. 1


2015

SADRŽAJ: 1. UVODNI DEO ............................................................................................................................................. 3 1.1 Opšte Opšte ................................................................................................................................................... 3 1.2 Pregledna karta ................................................................................................................................... 3 2. Oprema ..................................................................................................................................................... 4 3. Postupci .................. ................. .................. ................. .................. ................. .................. ................. ......... 8 3.1 Priprema podloge ............................................................................................................................... 8 3.2 Prskanje vezivom ................................................................................................................................ 9 3.3 Obrada spojeva ................................................................................................................................. 10 4. Asfaltni kolovozi ...................................................................................................................................... 11 4.1 Promene oblika - kolotrazi ................................................................................................................ 11 4.1.1 Uzroci za nastanak ......................................................................................................................... 12 4.1.2 Postupci za popravke ..................................................................................................................... 12 4.1.3 Glodanje ......................................................................................................................................... 13 4.1.4 Popunjavanje ................................................................................................................................. 14 5. Pukotine .................................................................................................................................................. 15 5.1 Uzroci za nastanak ............................................................................................................................ 16 5.2 Postupci za popravke ........................................................................................................................ 17 5.2.1 Komprimovani vrući vazduh vazduh .......................................................................................................... 18 5.2.2 Glodanje ......................................................................................................................................... 19 6. Razgradnja ................. ................. .................. ................. .................. ................. .................. ................. .... 22 6.1 Uzroci za nastanak ............................................................................................................................ 23 6.2 Postupci za popravke ........................................................................................................................ 23 6.2.1 Krpljenje udarnih rupa r upa i oštećenih ivica......................................................................................... ivica......................................................................................... 24 7. Мaterijali Мaterijali ................................................................................................................................................. 26 7.1 Kvаlitеt оsnоvnih mаtеriјаlа mаtеriјаlа ............................................................................................................. 26 7.2 Sаstаv minеrаlnе mеšаvinе mеšаvinе .............................................................................................................. 28 7.3 Теhnоlоgiја izvršеnjа......................................................................................................................... izvršеnjа......................................................................................................................... 29 7.4 Sprаvlјanjе i trаnspоrt аsfаltnе mеšаvinе......................................................................................... mеšаvinе ......................................................................................... 29 7.5 Pеriоd izvršеnjа rаdоvа ..................................................................................................................... rаdоvа ..................................................................................................................... 29 7.6 Kоntrоlа kvаlitеtа kvаlitеtа .............................................................................................................................. 30 7.7 Kriterijumi Kriterijumi za obračun izvedenih radova radova .......................................................................................... 31

2


2015

1. UVODNI DEO

1.1

Opšte

Čim je put izgrađen, zbog uticaja klime na materijale ugrađene u gornji deo habajućeg sloja započinje proces oštećenja. Pretežna oštećenja materijala ugrađenih u kolovozne konstrukcije nastaju posle puštanja saobraćaja i posledica su istovremenih saobraćajnih i klimatskih opterećenja. jali u kolovoznim kolovoznim konstrukcijama konstrukcijama njihove njihove osobine se Zbog opterećenja kojima su izloženi materi jali vremenom brže ili sporije menjaju. Međutim menja se i obim oštećenja.

Obim nastalih štetnih promena stanja zavisi pre svega od kvaliteta : upotrebljenih materijala i - upotrebljenih konstrukcij e, a u vel ikoj meri i od brige za održavanje. - izrade kolovozne konstrukcije,

- jaka kolovozna konstrukcija zahteva, doduše, velika sredstva za izgradnju, ali kasnije za održavanje na odgovarajućem nivou srazmerno mala sredstva konstrukc ija uslovljava mala sredstva za izgradnju, a srazmerno velika za - slaba kolovozna konstrukcija

održavanje

Tako i u ulici Uroša Predića u Nišu došlo je do oštećenja kolovozne konstrukcije na pojedinim mestima o čijem nastanku i merama koje trebamo preduzeti za njihovu sanaciju biće prikazano u ovom seminarskom radu.

1.2 Pregledna karta

3

Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu Ružić Aleksandar

2015

2. Oprema

Neki radovi u sklopu redovnog održavanja puteva razlikuju se od radova građevinskog održavanja samo u obimu. Zato se i kod jednih i kod drugih koristi slična oprema, npr. za čišćenje podloge, prskanje sredstva za vezivanje, obradu ili oblikovanje spojeva, delimično i za zgušnjavanje materijala. U brojnim slučajevima obim radova u sklopu redovnog održavanja uslovljava korišćenje opreme koja je prilagođena posebnim uslovima za izvođenje radova ograničenog obima. Za prethodno čišćenje podloge većih razmera odgovarajući su mašinska oprema - samohodne metle, - metle kao priključci na odgovarajuće prilagođenu pogonsku opremu (slika 1) i - autocisterne.

Slika 1: Mašinsko čišćenje kolovozne površine metlom, priključenom na pogonsko vozilo

Na manjim površinama kao što je slučaj kod npr. udarnih rupa, za čišćenje podloge treba upotrebiti opremu za komprimovani vazduh i ponekad i odgovarajući usisivač.

Oprema za prskanje bitumenskog sredstva za vezivanje mora da bude p rilagođena vrsti

sredstva za vezivanje i obimu radova. Za prskanje većih površina vrućim bitumenom ili bitumenskom emulzijom potrebne su odgovarajuće opremljene autocisterne za skladištenje, prskanje i zagrevanje sredstva za vezivanje. Za prethodno prskanj e manjih površina, kad se uglavnom koristi hladna bitumenska emulzija, može se upotrebiti oprema za ručno prskanje, a može i uz upotrebu samohodne opreme za prevoz bitumenskog sredstva za vezivanje (slika 2). Za premaze sa bitumenskim rastvorima oprema mor a da bude prilagođena specifičnim uslovima izvođenja; adekvatna može biti posebna opr ema za ručno prskanje, četka ili metla.

4


2015

Slika 2: Oprema za ručno prskanje bitumenskog sredstva za vezivanje

Za obradu ili oblikovanje spojeva postojećeg asfaltnog habajućeg ili pokrivnog sloja i popravljene površine treba koristiti opremu koja omogućava pripremu što podužnih stranica, npr. mašinu za glodanje, brusilicu ili pijuk/sekač. Za kvalitetnu popravku pukotina, osim odgovarajuće opreme za adekvatno oblikovanje pukotina (vertikalno glodalo za praćenje pukotina u svim pravcima), potrebna je i oprema za uklanjanje oslobođenih delića (kompresor, štap sa mlaznicom) i prskanje površina u pukotini.

Za topljenje i zagrevanje bitumenske zalivne smese, o dgovarajući kotao (slika 3)

-

treba da se zagreva termalnim uljem u uljnom plaštu, opremljen ugrađenom mašinskom mešalicom, pokriven i

opremljen ugrađenim termometrima za kontrolu temperature termalnog ulja u uljnom plaštu i temperature bitumenske zalivne smese u kotlu.

Slika 3: Oprema za topljenje i zagrevanje bitumenske zalivne smese

Posude za ručno zalivanje pukotina i spojeva koje su odgovarajuće za manje popravke u sklopu redovnog održavanja modernih kolovoznih površina, moraju da imaju levak sa okruglim otvo rom i pokretnim ručnim zatvaračem .

5


2015

Za veće popravke, osim mašinske opreme za pumpanje bitumenske zalivne smese, za zalivanje je potrebna i gibljiva cev i držač za mlaznicu sa sistemom za zatvaranje.

U slučaju popravke spojeva ili pukotina pomoću vruće bituminizirane smese, korisno je zagrejati oblast obrade pomoću grejača sa infracrvenim zracima (slika 4), a nikako pomoću opreme sa otvorenim plamenom.

Slika 4: Zagrevanje oblasti obrade kolovozne površine

pomoću grejača (sa infracrvenim zracima)

Zgušnjavanje bituminiziranih smesa na manjim površinama jednako je zahtevno kao i na velikim. Odgovarajuća oprema za obezbeđivanje odgovarajuće zgusnutosti ugrađene bituminizirane smese u sklopu manjih popravki (krpljenje udarnih rupa) jesu vibracioni nab ijači i vibracione ploče, a za veće popravke su potrebni odgovarajući statički i vibracioni valjci (slika 5).

Slika 5 : Zgušnjavanje bituminizirane smese na velikoj krpi pomoću vibracionog valjka

6


2015

Po pravilu, za popravke kolovoznih površina u sklopu redovnog održavanja potrebne su male količine vrućih bituminiziranih smesa. Pošto je uslov za kvalitetnu ugradnju takvih bituminiziranih smesa odgovarajuća temperatura, ona se mora održavati tokom prevoza i skladištenja. U te svrhe na raspolaganju su odgovarajuća vozila sa izolovanim kontejnerima (slika 6) koji omogućavaju i korišćenje manjih količina bituminizirane smese. Samo pokrivanje bituminizirane smese na vozilima pomoću prekrivki ne obezbeđuje potrebnu zaštitu od hlađenja.

Slika 6: Izolovani kontejner za prevoz i korišćenje malih količina

vruće bituminizirane smese

Pre svega za veće popravke razgradnje asfaltnih kolovoznih površina koje još mogu da se ubroje u donekle povećan obim redovnih radova na održavanju, ili još bolje u građevinsk o održavanje, može se koristiti posebna mašinska oprema koja omogućava izvođenje više navedenih poslova u istom prelazu (slika 7).

Slika 7: Mašinska oprema za sveobuhvatnu popravku oštećenog habajućeg sloja

7


2015

3. Postupci

Osnove za brojne postupk e, ustanovljene u sklopu redovnih radova na održavanju za

očuvanje upotrebljivosti kolovoznih površina, detaljno su određene u odgovarajućoj tehničkoj regulativi za građevinsko održavanje (novogradnje). Izbor tih postupaka koji i u sklopu redovnog održavanja puteva omogućavaju različiti materijali i posebna oprema, omogućava prilagođavanje mera karakterističnim štetnim promenama stanja kolovoznih površina i specifičnim uslovima korišćenja tih površina .

Za popravku oštećenja na kolovoznim površinama sa planiranim dužim životnim vekom po pravilu treba birati postupke pomoću kojih će oštećenja biti popravljena za taj odgovarajući životni vek. Karakteristične osobine popravljene kolovozne površine (ravnost, frikciona sposobnost) moraju biti slične onima na okolnoj, još uvek odgovarajućoj kolovoznoj površini. Pri tom treba uzeti u obzir da obim popravki treba da bude toliko veći od nastalog oštećenja da možda već blago oštećena supstanca na okolnoj kolovoznoj površini ne pretrpi u kratkom roku slična oštećenja.

3.1 Priprema podloge

Sa svih površina na putevima u sklopu pripreme podloge treba ukloniti sve što može negativno da utiče - na bezbednost saobraćaja, - postojanost i upotrebljivost puta i - uređen izgled puta i zaštitu okoline. Za svaki zahvat u sklopu redo vnog održavanja kolovoznih površina i za popravku oštećenja koja

su ograničena na maloj površini (npr. udarne rupe), treba obezbediti stabilnu i odgovarajuću noseću podlogu.

Posebno brižno mora da bude očišćena podloga, ukoliko je planirana popravka oštećene promene stanja kolovozne površine bituminiziranom smesom ili cementnobetonskom mešavinom. Materije koje odvajaju, npr. prašina, voda, prljavština i već oštećena supstanca, treba da budu uklonjene. Ukoliko je zagađenje veće, postupak čišćenja (četkom , metlom, komprimovanim vazduhom) treba ponoviti više puta; može se upotrebiti i pranje vodenim mlazom i kombinovano čišćenje. U slučaju korišćenja vode za čišćenje treba uzeti u obzir da se voda u šupljinama na takvoj površini zadržava - više ili manje sk rivena od pogleda - i kad je površina naizgled već suva. Kod nadogradnje vrućom bituminiziranom smesom može da dođe do stvaranja odvajajućeg međusloja (u obliku emulzije) koji sprečava lepljenje novougrađene bituminizirane smese na postojeću podlogu. Posle izvođenja radova, vremenom (u periodima viših temperatura), zaostala voda se delimično pretvara u paru što dovodi do nastanka nove

8


2015

štetne promene na kolovoznoj površini (ispupčenja - mehuri). Zato izvođenje asfalterskih radova na vlažnoj ili čak mokroj po dlozi po pravilu treba smatrati samo neophodnom privremenom merom. Pošto na sličan štetni način može da deluje i voda koja se oslobađa prilikom raspada bitumenskih emulzija, pre nadogradnje treba proveriti stanje isprskane podloge odn. da li je ona suva.

Posebno pažljivo treba odgovarajućim upijajućim materijalom očistiti površine koje su zagađene uljima, gorivom ili hemikalijama. U slučaju da je asfaltni sloj zagađen do veće dubine takvim štetnim materijama, svu oštećenu bituminiziranu smesu treba uklonit i (oglodati, iskopati).

3.2 Prskanje vezivom

Postojeći i nadograđeni asfaltni sloj optimalno će delovati u okviru popravljene kolovozne konstrukcije, ako međusobno budu dobro povezani - slepljeni i spojeni klinovima. Odgovarajuće lepljenje oba sloja treba obezbediti pomoću odgovarajuće vrste, količine i kvaliteta bitumenskog sredstva za vezivanje.

Prethodno prskanje podloge bitumenskim vezivom potrebno je za planiranu popravku kolovozne

površine, ako je ista opustela, izglodana, delimično prekrivena prašinom ili ako je već isprskano vezivo preslabo lepljivo. Količinu sredstva koje se prska treba odrediti u odnosu na - hrapavost i šupljikavost podloge, - količinu i kvalitet bitumenskog sredstva za vezivanje na površini postojeće podloge i

udeo bitumenskog sr edstva za vezivanje i sadržaj šupljina u bituminiziranoj smesi koja je planirana za popravku.

Na hrapavoj podlozi je za prethodno prskanje potrebna veća količina bitumenskog sredstva za vezivanje. Pošto eventualna prevelika količina bitumenskog sredstva za vezivanje može da deluje kao klizni sloj, količinu vezivnog sredstva za prskanje podloge treba pažljivo odrediti. Informativno procenjena odgovarajuća količina bitumena kao sredstva za vezivanje za prethodno prskanje iznosi

- na novoj/svežoj površini 150 do 250 g/m 2, - na izglodanoj površini 250 do 350 g/m2 i - na vrlo otvorenoj površini 300 do 400 g/m 2.

Navedene količine bitumena kao sredstva za vezivanje treba uzeti u obzir i u slučaju korišćenja bitumenskih emulzija koje sadrže različit udeo bitumena .

Dobro ravnomerno i precizno prethodno prskanje podloge bitumenskim vezivom se praktično može obezbediti samo pomoću moderne mašinske opreme. Zato ručno prskanje (slika 8) - u prevelikom broju slučajeva neodgovarajuće - mora da bude ograničeno na manje površine koje su teže dostupne.

9


2015

Slika 8: Neodgovarajuće ručno prskanje planuma bitumenskim vezivom

Pre prskanja sredstva za vezivanje za prethodno prskanje, granične površine treba zaštititi od zagađenja prekrivanjem. Između prskanja bitumenskog sredstva za vezivanje i ugradnje bituminiziranih smesa mora da protekne dovoljno vremena kako bi se isprskana površina dovoljno ohladila odnosno osušila, a rastvarači isparili iz sredstava za premaze.

3.3 Obrada spojeva

U sklopu pripreme oštećene kolovozne površi ne, za popravku treba pripremiti oblast spoja postojeće i popravljene kolovozne površine. Rubove za spoj na postojećem asfaltnom habajućem sloju koje po pravilu moraju da idu paralelno i pravougaono na osu puta, treba oštro i što uspravnije zaseći ili izglodati kako bi površina za spajanje ostala što hrapavija. Brusilica se u ove svrhe koristi samo izuzetno.

Za prethodni vezivni premaz površine spoja koja se obrađuje (zidova) treba koristiti odgovarajuće sečeno bitumensko vezivo (može i gušća bitumenska emulzija). Važno je da vezivo bude naneto u dovoljnoj količini (slika 9).

Slika 9: Prethodni vezivni premaz površine spoja koja se obrađuje površine spoja koja se obrađuje

10


2015

4. Asfaltni kolovozi

Karakteristični oblici štetnih promena na asfaltnim kolovoznim površinama nastaju takođe po pravilu zbog karakterističnih uzroka. Kako bi ih u što većoj meri smanjili ili čak sprečili, bar osnovne uzroke za nastanak štetnih promena treba detaljno poznavati, proučiti njihov uticaj na upotrebljivost i bezbednost i odabrati optimalne postupke za popravku.

Na korisnike puta ne utiče svaka štetna promena asfaltne kolovozne površine (npr. pukotina). Ipak, ako se ne popravi na vreme, može dovesti do štetnih posledica na drugim slojevima kolovozne konstrukcije. Štetne promene po pravilu se šire sledećim redosledom: deformacija, pucanje, drobljenje, rušenje.

4.1 Promene oblika - kolotrazi

Uzroci za plastične deformacije bituminiziranih smesa, ugrađenih u asfaltne pokrivne slojeve kolovoznih konstrukcija, brojni su i r azličiti. Zato su i oblici promena oblika kolovoznih površina veoma različiti. Promene oblika asfaltnih kolovoznih površina uglavnom su posledica usmerenog izguravanja bituminiziranih smesa, a koje je uglavnom vidljivo na karakterističnim mestima: ispred svetlosne signalizacije na raskrsnicama, u oblastima autobuskih stajališta, na spoljašnjim rubovima kolovoznih traka (pre svega u krivinama) i na dužnim nagibima k olovoza (slika 10).

Slika 10: Deformacija asfaltne kolovozne površine u području raskrsnice

11


2015

4.1.1 Uzroci za nastanak

Osnovni uzroci za plastične promene oblika bituminiziranih smesa su sledeći: - premala otpornost ugrađenih bituminiziranih smesa na saobraćajna i klimatska opterećenja,

što može da bude posledica , -

nedovoljno otpornih kamenih zrna u smesi,,

korišćenja neodgovarajućeg (premekanog) bitumenskog veziva, prekomerne količine bitumenskog veziva, nedovoljno dobre zgusnutosti ugrađenog asfaltnog sloja, kanalisanog vođenja teških vozila (po uskim saobraćajnim trakama), uslova vožnje u raskr snicama (kočenje, čekanje, ubrzavanje) i na većim uzbrdicama (pogon) i nizbrdicama (kočenje), - preranog puštanja saobraćaja (na još neohlađeni sloj bituminizirane smese), - poddimenzionisane kolovozne konstrukcije (zbog izmenjenog saobraćajnog opterećenja), - nedostataka podloge kao što su - premala stabilnost koja dozvoljava naknadno zgušnjavanje (konsolidaciju) ili sleganje/klizanje pod saobraćajnim opterećenjem, -

prekomerno prskanje bitumenskim vezivom za lepljenje slojeva bituminiziranih smesa, preslaba povezanost slojeva bituminiziranih smesa,

loše odvodnjavanje, prekomerne neravnine,

- klimatski uslovi kao što su - dugotrajne visoke temperature, - osunčan položaj kolovoza..

Važan uzrok za plastičnu deformaciju može biti i - neodgovarajuće

razastiranje bituminizirane smese finišerom (često zaustavljanje, neprilagođena visina spajanja sloja) ili ručno razastiranje (neravnomerno predzgušnjavanje) ili

- neodgovarajuće zgušnjavanje bituminizirane smese valjcima: neuvažavanje stručnih pravila

za promenu smera valjanja i zaus tavljanje valjaka na vrućoj smesi, neprilagođena masa

odnosno dejstvo valjaka, presporo/dugotrajno zgušnjavanje ohlađene bituminizirane smese.

4.1.2 Postupci za popravke

U praksi priznati postupci za popravku preoblikovanja/neravnina na asfaltnim kolovoznim

površinama omogućavaju - privremeno ili kratkotrajno i - trajnije prilagođavanje nastale štetne promene zahtevima za bezbednu i udobnu vožnju.

U okvir redovnog održavanja saobraćajnih površina spadaju pre svega privremene manje popravke koje uglavnom zad ovoljavaju zahteve za upotrebljivošću. Trajnije popravke, izvršene po pravilu u većem obimu, spadaju u okvir građevinskog održavanja.

12


2015

Privremena popravka može - s obzirom na karakterističnu deformaciju - biti izvršena - izravnavanjem grebena, ispupčenja, talasa i izdignuća na kolovoznoj površini glodanjem -

samo izuzetno u manjem obimu i ručnim otkopavanjem - dela deformisane kolovozne površine koji se izdiže iznad preostale susedne kolovozne površine (slika 11) ili - izravnavanjem kolotragova (slika 12), udub ljenja, talasa, ulegnuća i sleganja na kolovoznoj površini popunjavanjem odgovarajućim materijalom do visine susedne ravne kolovozne površine. ‘’’

Slika 11: Izravnavanje grebena na kolovoznoj površini glodanjem

Slika 12: Izravnavanje (popunjavanje) kolotragova bituminiziranom smesom

Veća izravnavanja, pre svega ukoliko su potrebna pomoću mašinskog otkopa asfaltnog pokrivnog sloja, kao i veća izravnavanja popunjavanjem neravnina po pravilu spadaju u okvir građevinskog održavanja. U taj okvir treba svrs tati i popravku preoblikovanja - ponovno oblikovanje asfaltnih kolovoznih površina zagrevanjem postojeće bituminizirane smese .

4.1.3 Glodanje

Uklanjanje bituminiziranih smesa, ugrađenih u asfaltne pokrivne slojeve na kolovoznim površinama, može da se vrš i glodanjem - po hladnom postupku (slika 13 ) ili vrućem postupku (slika 14), - u manjoj ili većoj debljini.

13


2015

Za popravke manjeg obima (u okviru redovnog održavanja) odgovarajući je pre svega hladan postupak. Pri tom je potrebno uzeti u obzir

- da je struktura b ituminizirane smese glodanjem u određenoj meri oštećena: kamena zrna

pucaju ili se delimično drobe, - da je ravnost glodane površine delimično uslovljena - ravnošću površine glodanog sloja, - slepljenošću sloja koji se vrši glodanje sa podlogom i - karakteristikama bubnja za glodanje: prečnikom i oblikom, kao i postavljenjem i istrošenošću noževa i - da podloga ispod glodanog sloja mora da bude čvrsta i odgovarajuće nosivosti .

Slika 13: Glodanje asfaltnog sloja po hladnom postupku

-

Slika 14: Glodanje asfaltnog sloja po vrućem postupku

Osobine bitumenskog veziva u smesi se zbog glodanja po hladnom postupku ne

menjaju. Kod glodanja po vrućem postupku koje uslovljava zagrevanje bituminizirane smese u asfaltnom sloju pomoću odgovarajućih grejača (po pravilu ograničeno do dubine od najviše 4 cm), osobine smese kamenih zrna se ne menjaju, ali mogu manje ili više da se promene osobine bitumenskog veziva u glodanom materijalu - asfaltnom granulatu.

-

Na glodanu površinu asfaltnog sloja moguće je - bez dodatne obrade - pustit i saobraćaj, ako je hrapava i ako su osobine preostale bituminizirane smese odgovarajuće. Hrapavost glodane površine delimično se može oblikovati pomoću razmaka između noževa na bubnju za glodanje koji mogu biti od 8 do 15 mm. Hrapavost glodane površine uglavnom zavisi od vrste bituminizirane smese i vrste upotrebljene glodalice i brzine glodanja.

4.1.4 Popunjavanje

Deformacije kolovoznih površina, gde je za popravku potreban postupak popunjavanja, uglavnom je moguće popraviti samo u manjem obimu i samo privremeno u okviru redovnog održavanja. Popravljenoj, ali po pravilu više ili manje neravnomernoj kolovoznoj površini, za obezbeđivanje uslova za bezbednu vožnju potrebno je što brže preduzimanje mera koje već spadaju u građevinsko održavanje.

14


2015

Svako uk ljučivanje popunjavanja u oblast inače odgovarajuće kolovozne površine uslovljava

odgovarajuću obradu spoja: oblikovanje ivice otkopa, čišćenje, prskanje/premazivanje odgovarajućim bitumenskim vezivom (uglavnom bitumenskom emulzijom, ređe vrućim ili glodan im bitumenom) i ugradnja nove bituminizirane smese. Osnovni uslov za korišćenje postupka popunjavanja je odgovarajuća noseća podloga, u suprotnom će efekat biti kratkog daha.

5. Pukotine Slično kao i za deformacije na asfaltnim kolovoznim površinama i za nastanak pukotina razlozi su brojni i različiti. Takve su i forme oštećenja iako je osnovni razlog za nastanak svih pukotina sličan tj. prekoračenje zateznih čvrstoća ugrađenih bituminiziranih smesa u određenim uslovima korišćenja. Pukotine na asfaltn im kolovoznim površinama uglavnom su toliko karakterističnog oblika da se

razlozi njihovog nastanka mogu prilično pouzdano odrediti: - duboke i široke mrežaste pukotine sa okrnjenim ivicama na asfaltnom habajućem sloju nastaju, ako je on ugrađen na lošoj nosećoj podlozi; velika savitljivost kolovozne površine u različitim vremenskim uslovima uslovljava relativno brzo povećanje oštećenja - uske i oštro oblikovane mrežaste pukotine mogu da nastanu i na dobroj nosećoj podlozi, kad je asfaltni sloj pretrpeo brojna mala savijanja i kad je došlo do zamora ugrađene -

bituminizirane smese granasto oblikovane pukotine uglavnom su (na počecima) posledica strukturnih promena

(starenja) bitumenskog sredstva za vezivanje u smesi, a manjoj meri moguće i neravnomernosti ugrađene bituminizirane smese (gde se šire) - pojedinačne po pravilu poprečne pukotine nastaju na površini kolovoznih traka zbog karakterističnog temperaturnog dejstva, kad prilikom skupljanja zbog hlađenja nastali zatezni naponi (tzv. kriogeni naponi) prekorače zatezne čvrstine bituminiziranih smesa; uticaj podloge je pri tom po pravilu zanemarljiv

- pojedinačne više ili manje ravne poprečne ili uzdužne pukotine (na spojevima asfaltnih

slojeva ili iznad pukotina u podlozi/reflektivne pukotine) uglavnom su posledica ne stručnog

izvođenja radova. Razlozi za nastanak određenih karakterističnih pukotina na asfaltnim kolovoznim površinama uvek treba dobro da se prouče i da se utvrdi da će biti obezbeđen uspeh popravke.

Slika 15: Mrežaste pukotine

15


2015

5.1 Uzroci za nastanak

Najčešći razlozi za nastanak pukotina na asfaltnim kolovoznim površinama su sledeći: - nedostaci i/ili promene upotrebljenih osnovnih materijala kao što je - neodgovarajući sastav smese kamenih zrna u bituminizi ranoj smesi: preveliki ili premali

udeo određene frakcije, - neodgovarajući sastav bituminizirane smese: premali udeo bitumenskog veziva i posledično i premali udeo bitumenskog maltera u smesi, - stvrdnjavanje upotrebljenog bitumenskog veziva

- nedostaci podloge , među kojima su bitni pre svega - klizanje dela trupa puta, - neravnomerna nosivost ili zgusnutost materijala koji uslovljavaju neravnomerna sleganja, - nepotpuno ili neregulisano odvodnjavanje koje utiče na stabilnost podloge, - pukotine u podlozi koje mogu da se reflektuju nagore - nedostaci prilikom ugradnje koji su najčešći, i to: - neodgovarajuća obrada radnih spojeva: nepotpuna obrada, bez prskanja ili premazivanja bitumenskim sredstvom za vezivanje ili bez zaptivne trake, segregovana bituminizirana smesa

- različite karakteristike postojeće i novougrađene bituminizirane smese na spoju (skupljanje)

- neodgovarajuće zgušnjavanje sloja bituminizirane smese, - preslabo zgušnjavanje novougrađene bituminizirane smese pored spoja, moguće i zbog preniske temperature te smese

-

nedovoljno dobra slepljenost nadograđenog sloja sa podlogom nedovoljno dobro sprečavanje reflektovanja pukotina iz podloge premala zamaknutost spojeva ugrađenih slojeva bituminiziranih smesa premali oslonac asfaltnom pokrivnom sloju u bankini neodgovaraju će proširenje kolovoza

- saobraćajno opterećenje koje dovodi do prekomernog zamora ugrađenih bituminiziranih smesa zbog

- prekomerno povećanog broja vozila, - prekomerno povećanih opterećenja vozila (osovina, točkova) ili - premalih debljina ugrađenih slojeva bituminiziranih smesa;

takav zamor može da nastane i ubrzano i na odgovarajućoj nosećoj podlozi - klimatski uslovi, kad zbog niskih temperatura

ugrađene bituminizirane smese nisu napone, uslovljene skupljanjem asfaltnih slojeva,

Na asfaltnoj kolovoznoj površi ni mogu da nastanu - po pravilu samo plitke - pojedinačne uzdužne pukotine ili grupa paralelnih poprečnih pukotina i zbog neodgovarajućeg postupka zgušnjavanja/valjanja kao npr. ako je -

sloj bituminizirane smese u odnosu na granulaciju pretanak, sloj bituminizirane smese s obzirom na upotrebljeni način zgušnjavanja (vibracionim valjkom) predebeo,

-

izvršeno zgušnjavanje previše ohlađene bituminizirane smese, bituminizirana smesa u površinskom delu ugrađenog sloja već ohlađena, a u sredini sloja je još vruća.

16


2015

5.2 Postupci za popravke

Postupci za popravke pukotina na asfaltnim kolovoznim površinama moraju da obezbede - izradu gipkog vodootpornog članka za preuzimanje eventualnih naknadnih pomeranja asfaltnih slojeva pored pukotine i

- zaptivanje kolovozne površine koje utiče na nosivost i trajnost asfaltnog habajućeg sloja, a u

određenoj meri i celokupne kolovozne konstrukcije.

Mera za popravku pukotine može da bude - privremena koja je uglavnom i ograničenog obima, kao što je npr. zalivanje pojedinačnih pukotina koje ne pokazuju vidljivija oštećenja ivica, ili

- trajnija koja obezbeđuje stanje habajućeg sloja, slično onom pre nastanka oštećenja; to

zahteva i odgovarajuću pripremu ne samo pukotine, već i stabilizaciju šire granične oblasti (ivica) koja je u većoj ili manjoj meri već pogođena, i odgovarajuće zaptivanje.

Mrežaste pukotine na asfaltnom kolovozu po pravilu zahtevaju obimnije mere za trajniju popravku, a one su razvrstane u okvir građevinskog održavanja.

Pojedinačne veoma uske linijske pukotine, široke do 3 mm, koje su uglavnom posledica starenja bitumenskog sredstva za vezivanje i koje su uglavnom veoma plitke (samo u površinskom delu habajućeg sloja), u načelu ne treba zaptivati. U izuzetnim slučajevima za

popravku se može upotrebiti odgovarajuće viskozno bitumensko sredstvo za vezivanje koje penetracijom i popunjavanjem pukotina povezuje kamena zrna. U nekim slučajevima može biti potrebno ponovljeno zalivanje odgovarajućom bitumenskom emulzijom ili bitum enskim rastvorom i posipanje površine zaptivanja drobljenim sitnim peskom (frakcija 0,71/2 mm) ili veoma sitnim šljunkom (frakcija 2/4 mm), blago omotanim b itumenskim sredstvom za vezivanje.

Veoma uske pukotine koje su posledica neodgovarajućeg valjanja, treba zaštititi od zagađenja, a kod širih izvršiti zaptivanje pomoću odgovarajućeg bitumenskog sredstva za vezivanje.

Popravka širih linijskih pukotina biće obezbeđena samo, ako pukotine budu odgovarajuće popravljene. Zato se koriste dva postupka:

- sa komprimovanim vrućim vazduhom i - sa glodanjem.

17


2015

5.2.1 Komprimovani vrući vazduh

Kod popravke veoma širokih i zevajućih pukotina, širokih najviše 40 mm, može se koristiti postupak obrade sa komprimovanim vrućim vazduhom. Iz

nastale

pukotine

na

asfaltnom

ha bajućem (izuzetno i pokrivnom) sloju pomoću

komprimovanog vrućeg vazduha treba ukloniti krhko i oksidirano bitumensko sredstvo za vezivanje, po potrebi i prethodno ugrađenu bitumensku zalivnu smesu, i nestabilna kamena zrna. Paljenje pukotina (otvorenim pl amenom) zbog oštećivanja bitumenskog sredstva za vezivanje nije dozvoljeno.

Pripremljenu pukotinu (očišćenu i zagrejanu), po pravilu ne širu od 40 mm, treba zaliti odgovarajućom bitumenskom zalivnom smesom i odmah posuti drobljenim sitnim peskom ili veoma sitnim šljunkom (frakcija 2/4 mm, otprilike 2 kg/m 2). Koristan je prethodni premaz ili prskanje zidova pukotine bitumenskom emulzijom ili drugim odgovarajućim vezivom za bolje hvatanje bitumenske zalivne smese (slika 16), kao i grejanje susedne bituminizirane smese,

naročito u slučaju vršenja popravke u uslovima hladnog vremena.

Slika 16: Prskanje zidova pukotine

Za površinski deo veoma široke ili zevajuće pukotine i oblast pored nje treba izvršiti dodatno zaptivanje pomoću do 1 mm debelog i obostranog, do 100 mm širokog sloja koji je sličan bitumenskoj zalivnoj smesi kakva je korišćena za zalivanje, ugrađen vučenim koritom (slika 17), i posuti drobljenim sitnim peskom ili veoma sitnim šljunkom .

18


2015

Slika 17: Zaptivanje oblasti pored zevajuće pukotine slojem zalivne smese

5.2.2 Glodanje

Za trajnije popravke u nekim slučajevima je potrebno i inače veoma uske pukotine proširiti glodalicom koja može da prati njihovo pružanje (slika 18).

Slika 18: Obrada pukotina na asfaltnoj kolovoznoj površini pomoću glodalice

Kvalitetno zaptivanje pukotina može se obezbediti, ako su one široke najmanje 10 mm i najviše 30 mm, samo izuzetno do 40 mm, po potrebi ih treba produbiti na najmanje 30 mm i najviše 40 mm, ukoliko pukotina u navedenoj širini već i sama nije toliko duboka. Kod zevajućih pukotina, dubina obrađene pukotine mora da bude jednaka širini.

19


2015

I kod obrade pukotina glodanjem treba ukloniti sa zidova krhko i oksidirano bitumensko vezivo i

prljavštinu koja se nakupila u pukotinama.

Glodanjem se površine pukotina čine hrapavim što obezbeđuje - u poređenju sa obradom brusilicom - bolje vezivanje bitumenske zalivne smese sa postojećom bituminiziranom smesom u asfaltnom sloju .

Glodanu i oblikovanu pukotinu u daljem postupku pripreme za zaptivanje treba očis titi, po pravilu pomoću motorne čelične četke (slika 19) i izduvavanjem pomoću komprimovanog vazduha (slika 20 ). Celokupnu obrađenu graničnu površinu pukotine, dakle dno i obe uspravne strane, treba isprskati odgovarajućim sredstvom za prethodni premaz. Kad se ono osuši (što je uslov), pukotinu treba po pravilu mašinski zaliti vrućom bitumenskom smesom koja je odgovarajuća za zalivanje.

Slika 19: Čelična četka za čišćenje pukotina posle glodanja

Slika 20: Čišćenje pukotina posle glodanja pomoću izduvavanja

Za potrebno zagrevanje bitumenske zalivne smese treba koristiti kotlove sa uljnim plaštom i mešalicom. Temperatura bitumenske smese za zalivanje u kotlu i u vreme zalivanja mora da odgovara onome što je naveo proizvođač zalivne smese; po pravilu mora da iznosi od 160 do 180C. U kotlu temperatura bitumenske zalivne smese sme da bude najviše 30°C viša nego kao kod zalivanja, a to treba prilagoditi spoljašnjoj temperaturi koja prilikom zalivan ja pukotina na asfaltnim slojevima mora da bude viša od 5°C.

Ukoliko spoljašnja temperatura iznosi do 20°C, pukotinu treba zaliti malo ispod gornje ivice, a kod viših temperatura do gornje ivice pukotine. Do 30 mm duboke pukotine mogu se zaliti odjednom, a dublje obično više puta uzastopno, po

potrebi još jednom posle nekoliko dana. Ukoliko je pukotina dublja od 30 mm, a svakako ako je pukotina dublja od 40 mm, za bolju popravku u nju treba staviti odgovarajuću zaptivnu traku ili

20


2015

drugačiju zaptivku kako bi iznad zaptivke ostalo još najmanje 20 mm prostora za zalivanje zalivnom smesom.

U uslovima hladnog vremena i u slučaju samo privremene popravke korisno je predeo pukotina pre zalivanja bar donekle zagrejati pomoću držača i komprimovanog vrućeg vazduha.

Površinu zalivanja pukotine treba odmah posle zalivanja posuti drobljenim sitnim peskom ili veoma sitnim šljunkom (otprilike 2 kg/m 2), naročito ako treba pustiti saobraćaj na zalivenu pukotinu ranije nego 10 minuta posle zalivanja (slika 21).

Slika 21: Posipanje zalivene pukotine peskom

Kao pukotine treba tretirati i otvorene spojeve između traka ugrađivane bituminizirane smese (obično na sredini kolovoza) koji su u određenoj meri tehnološki uslovljeni: bituminizirana smesa se na ivicama ugrađenih traka tokom razastiranja segreguje. Pošto su te oblasti izložene relativno malim saobraćajnim opterećenjima, one se praktično pod saobraćajem ne regenerišu, zato se spojevi sve više otvaraju i pukotine povećavaju. Pošto taj spoj - kritični deo kolovoza u pogledu uticaja hladnoće na oscilacije ivica kolovoza - mora da bude izveden kao mek zaptivni članak, kao prethodni premaz na glodane - obrađene površine treba mašinski naneti srazmerno debeo sloj polimernog bitumenskog veziva otprilike1 kg/m 2), a zatim pukotin u mašinski zaliti odgovarajućom bitumenskom zalivnom smesom. Preporučljivi višak nanete zalivne smese treba lopaticom ili drugim odgovarajućim alatom razastrti u otprilike 20 cm široku traku (po 10 cm na svakoj strani pukotine) i time dodatno zaštititi ivi ce uz sam spoj - pukotinu. Tako sređeno područje spoja treba odmah posuti drobljenim sitnim peskom ili veoma sitnim šljunkom (otprilike 2 kg/m2), po mogućnosti blago omotanim bitumenskim vezivom.

21


2015

6. Razgradnja Razgradnje bituminiziranih smesa, ugrađenih u habajuće slojeve kolovoznih konstrukcija, u brojim oblicima nastalih oštećenja utiču samo na udobnost vožnje (slika 22). U nekim slučajevima, kad zbog razgradnje bituminiziranih smesa u formi ljuštenja u veću dubinu asfaltnih slojeva, nastanu udarne rupe (slika 23), u velikoj meri je ugrožena i bezbednost korisnika puteva.

Pošto su brzine vozila na moderno uređenim asfaltnim kolovozima velike, na bezbednost utiču pre svega određene razgradnje - udarne rupe, naročito ako se nalaze na manje preglednim krivinama puteva .

Slika 22: Razgradnja nadograđenog asfaltnog habajućeg sloja

Slika 23: Duboka udarna rupa sa oštrim ivicama k oja ugrožava bezbednost saobraćaja

22


2015

6.1 Uzroci za nastanak

Osnovni razlozi za prekoračenje sila vezivanja bitumenskih veziva u bitu miniziranim smesama za asfaltne habajuće slojeve kolovoznih konstrukcija zbog kojih dolazi do razgradnje, mogu se razvrstati u nekoliko sklopova:

- nedostaci u izvođenju koji u najvećoj meri utiču na razgradnju bituminiziranih smesa, jesu: - neodgovarajuća podloga npr. nedovoljna nosivost, premalo otporna na štetne uticaje

hladnoće, loše ili potpuno neočišćena, bez ili nedovoljno isprskana bitumenskim sredstvom za vezivanje, mokra, sa sadržajem stranih tela - korišćenje neodgovarajućih osnovnih materijala, npr. n epostojanih, istrulelih ili lomljivih (krunjivih) kamenih zrna i bitumenskog veziva loših karakteristika lepljenja (prepaljeno, prehladno, prebrzo starenje)

- loš sastav bituminizirane smese, npr. prekomerno neveziv sastav smese kamenih zrna, premalo bitumen skog veziva, loša uvijenost kamenih zrna vezivom, previše šupljina

- neodgovarajuća ugradnja bituminizirane smese, npr. premala debljina asfaltnog sloja,

naročito uz ivice kolovoza, na priključcima i ulazima, segregovana bituminizirana smesa, premalo zgušnjavanje/korišćenje neodgovarajućeg sredstva za zgušnjavanje, loša slepljenost sa podlogom, pregrejana ili prehladna bituminizirana smesa

- loše odvodnjavanje, npr. zadržavanje vode sa uticajima na nosivost podloge i razgradnju bituminizirane smese uticaji saobraćajnih opterećenja koji mogu biti

- prekomerni, npr. zbog prekoračenih vertikalnih sila/dozvoljenih osovinskih opterećenja ili

prekoračenih horizontalnih sila/klizanja točkova koji su zimi opremljeni lancima, zbog oštrih krivina, strmih uzbrdica ili zbog neodgovarajućeg korišćenja kolovozne površine (vuča teških predmeta po samom habajućem sloju, neodgovarajuće opremljena vozila ili radne mašine i priključci, pre svega za rad u sklopu zimske službe), često i za date uslove korišćenja poddimenzionisana kolovozna konstrukcija/preveliki broj prelaza teških vozila - premali pošto ne sprečavaju truljenje bituminizirane smese na vrhu habajućeg sloja koje je uslovljeni atmosferskim uticajima, i ne regenerišu je uticaje klimatskih opterećenja koja pre svega u uslovima ekstremnih temperaturnih prilika (kod graničnih visokih i niskih temperatura) dovode do velikih zapreminskih promena osnovnih materijala u bituminiziranim smesama, uslovljene njihovim termičkim karakteristikama

loše održavanje što se pre svega ogleda u: - neodgovarajućim popravkama nastalih pukotina tj. lošem ili prekasnom zalivanju - lošem, nepravovremenom i neodgovarajućem odvodnjavanju kolovoza ili trupa puta i uklanjanju štetnih rastvarača/različitih naftnih derivata - neodgovarajućoj visini bankina (preniske ili previsoke). 6.2 Postupci za popravke

Popravke većih karakterističnih oštećenja bituminiziranih smesa u asfaltnim pokrivnim slojevima, svrstanih u razgradnje (habanje, krunjenje, ljuštenje), zahtevaju mere koje s obzirom na obim spadaju u okvir građevinskog održavanja kolovoznih površina. Osim oštećenja koja su posledica mehaničkih i hemijskih dejstava na asfaltne habajuće slojeve, a koja po pravilu samo u maloj meri utiču na upotrebljivost, u okvir redovnog održavanja spada i popravka razgradnji u obliku udarnih rupa i okrnjenih ivica kolovoza koji utiču na bezbednost i udobnost vožnje, a u velikoj meri mogu da utiču i na trajnost ugrađenih asfaltnih slojeva ili čak kolovozne konstrukcije.

23


2015

Dok veće popravke na asfaltnim kolovoznim površinama (preslojavanje, ojačavanje) treba planirati na osnovu utvrđenog stanja (tokom redovnih pregleda) u godišnjim planovima građevinskog održavanja, ostale manje popravke (krpljenje udarnih rupa, popravka okrnjenih ivica i bankina) treba izvršiti s obzirom na njihov značaj za bezbednost korišćenja kolovoznih površina, a svakako što pre. Pri tom je potrebno uzeti u obzir - gustinu saobraćaja i saobraćajno opterećenje, kao i - kategoriju puta.

6.2.1 Krpljenje udarnih rupa i oštećenih ivica Izbor materijala za popravku udarnih rupa i okrnjenih ili odlomljenih ivica asfaltnih slojeva zavisi od

- obima oštećenja, - vremenskih uslova i - željene trajnosti.

Za popravke udarnih rupa i oštećenih ivica na asfaltnim kolovoznim površinama potrebni su sledeći materijali: -

bituminizirane smes e za habajuće i povremeno i za noseće slojeve bitumenska veziva za prskanje podloge bitumenske zalivne smese ili bitumenske lepljive trake

a u ređim slučajevima i smese kamenih zrna za nevezane noseće slojeve.

Bez obzira na to što popravke/krpljenja udarn ih rupa mogu biti - samo privremene (slika 24), za brzo uspostavljanje odgovarajućeg stanja kolovoza za

bezbedan saobraćaj tokom cele godine i u svim klimatskim uslovima, a za šta su upotrebljive hladne i vruće bituminizirane smese, i - trajne (slika 25), za k oju je pogodna isključivo upotreba vrućih bitumenskih smesa, treba uzeti u obzir određene uslove za izvođenje popravki oštećenja.

Slika 24: Privremeno (neadekvatno) zakrpljena oštećenja na asfaltnoj k olovoznoj površini

24


2015

Slika 25: Trajnija zakrpa (sa izvršenim zaptivanjem spoja) na asfaltnoj kolovoznoj površini

Hladne bituminizirane smese moraju se proizvoditi kontinuirano u samohodnoj mašinskoj opremi od strukturnog sastava smese zrna grubog peska i frakcija šljunka 2/4 mm i 4/8 mm. Bitumensko vezivo m ora da bude izabrano u odnosu na vreme korišćenja proizvedene bituminizirane smese:

- za hladne bituminizirane smese za trenutnu ugradnju odgovarajuće su pre svega katjonske bitumenske emulzije tip BE 65 ili BE 70 koje su upotrebljive na temperaturama iznad 3°C

- za privremeno uskladištene hladne bituminizirane smese (po pravilu u zatvorenim plastičnim

vrećama ili kantama) potrebna su sečena bitumenska sredstva za vezivanje (cut -back); povremeno mogu da se koriste i na temperaturama ispod 0°C.

U slučaju korišćenja hladne bituminizirane smese treba voditi računa o kompatibilnosti upotrebljenog

bitumenskog

sredstva

za

vezivanje

sa

sredstvom

za

vezivanje

u

postojećoj/ugrađenoj bituminiziranoj smesi. Vruće bituminizirane smese za krpljenje udarnih rupa i popravku oštećenih ivica asfaltnih kolovoza moraju da budu proizvedene prema postupcima koji su detaljno određeni u tehničkoj regulativi za bituminizirane smese za asfaltne habajuće slojeve i noseće slojeve što važi i za smese kamenih zrna za nevezane noseće slojeve, ukoliko su potrebne za veće popravke nastalih oštećenja.

Kvalitet vrućih bituminiziranih smesa po pravilu treba vizuelno proveriti pre korišćenja: - kamena zrna moraju da budu tamno omotana bitumenskim vezivom i da blješte; mutna,

smeđa površina kamenih zrna znak je oštećenog (pregrejanog) bitumenskog sredstva za vezivanje ili premale količine sredstva za vezivanje - bituminizirana smesa koja je odgovarajuće vruća, sleže se u obliku spljoštene kupe i blago (plavičasto) se dimi; taman dim je znak pregrejano g bitumenskog veziva; bituminizirana smesa koja ne dimi je verovatno previše ohlađena - bituminizirana smesa odgovarajućeg sastava mora u celokupnom postupku od sipanja u razdelnik (finišer) do razastiranja da ostane homogena. Za upotrebljivost asfaltnih k olovoznih površina važno je da - zbog obezbeđivanja sličnih uslova za vožnju - osobine upotrebljene bituminizirane smese za popravku oštećenja budu što sličnije

osobinama postojeće bituminizirane smese pored oštećenja.

25


2015

7. Мaterijali Zа izr аdu hаbајućеg slоја оd аsfаlt bеtоnа tr еbа primеniti slеdеćе оsnоvnе mаtеri јаlе: 

dr оblјеnа plеmеnitа kаmеnа sitnеž 2/4; 4/8; 8/11 mm;



drоblјеni pеsаk 0/2 mm; kаmеnо brаšnо kаrbоnаtnоg sаstаvа; vеzivо BIT 60 ( PK=49-55; Pen=50-70 ).

 

7.1 Kvаlitеt оsnоvnih mаtеri јаlа

-

Kаmеnа sitnеž

Kаmеnа sitnеž је drоblјеni kаmеni аgrеgаt vеličinе zrnа оd 2 dо 60 mm, а dоbiја sе drоblјеnjеm kаmеnоg mаtеriјаlа оd stеnskе mаsе, drоbinе ili prirоdnоg kаmеnоg mаtеriјаlа. Kаmеnа sitnеž trеbа dа је sprаvlјеnа оd stеnskе mаsе kоја imа slеdеćе оsоbinе:

Оsоbinа Srеdnjа pritisnа čvrstоćа Upiјаnjе vоdе Hаbаnjе brušеnjеm Pоstојаnоst prеmа smrzаvаnju

Uslоvi kvаlitеtа 160MPa Маks. 0,75% Маks 12 cm3/50 cm2 Маks. 5%

Kаmеnа sitnеž mоrа dа zаdоvоlјi slеdеćе uslоvе:      

Gr аnulоmеtri јski sаstаv fr аkci је pr еmа 11 SRPS U.E4.014/90 Hаbаnjе pо Los Angeles-u................................................................... ...mаks. 16% Sаdržај zrnа nеpоvоlјnоg оblikа............................................... ..............mаks. 20% Sаdržај trоšnih zrnа..................................................................... ...........mаks. 3% Udео grudvi glinе u pојеdninој frаkciјi.................................. ........... .......mаks 0,25% Оbаviјеnоst pоvršinе аgrеgаtа bitumеnоm........................... .................min. 100/90

26


-

2015

Pеsаk

Zа pеsаk sе mоžе kоristiti plеmеniti drоblјеni prеsаk dоbiјеn оd stеnskе mаsе kаrbоnаtnоg sаstаvа. Grаnulоmеtriјski sаstаv pеskа mоrа dа zаdоvоlјi slеdеćе uslоvе: Оtvоri sitа (mm) 0,09 0,25 0,71 2 4

Prоlаz krоz sitа u % tеžinе 0 dо 10 15 dо 35 40 dо 85 90 dо 100 100

Pеsаk mоrа zаdоvоlјiti i slеdеćе оsоbinе:



Еkvivаlеnt pеskа .............................................................. ......................min. 60% Udео čеsticа mаnjih оd 0,09 mm....................................... ....................min. 5% Udео grudvi glinе............................................................... ............... ......mаks. 0,5% Оrgаnskе nеčistоćе............................................................. ...................mаks 0,3%

-

Kаmеnо brаšnо

  

Zа kаmеnо brаšnо trеbа primеniti kаrbоnаtnо kаmеnо brаšnо prvе klаsе kvаlitеt prеmа SRPS B.B3.045. Niје pоžеlјnа primеnа kаmеnоg brаšnа оd mlеvеnе dоlоmitskе stеnе zbоg slаbiје priоnlјivоsti zа bitumеn. Prе pоčеtkа rаdоvа izvоđаč trеbа dа kоd оvlаšćеnе lаbаrаtоriје pribаvi uvеrеnjе о kvаlitеtu kаmеnоg brаšnа kојim ćе sе biti gаrаntоvаn kvаlitеt prеmа stаndаrdu SRPS B.B3.045.

- Bitumen

Zа vеzivо trеbа primеniti BIT 60 sа: tаčkоm rаzmеkšаvаnjа (prstеn i kuglicа PK 49-55°C), pеntеrаciја 50-70, indеks pеnеtrаciје vеći оd -1.0, sаdržај pаrаfinа mаks 2% i duktilitеtа min 100 cm.

27


2015

7.2 Sаstаv minеrаlnе mеšаvinе

Učеšćе оsnоvnih frаkciја u minеralnој mеšаvini trеbа pоdеsiti tаkо dа liniја prоsејаvаnjа budе slеdеćа: Оtvоri sitа i rеšеtа 0,09 0,25 0,71 2,0 4,0 8,0 11,2 16,0

Prеthоdnа ispitivаnjа i prоbni rаd mаšinе Prоlаzi krоz sitа i rеšеtа u % tеžinе 3 dо 11 8 dо 18 16 dо 30 31 dо 48 49 dо 65 75 dо 87 95 dо 100 100

Sаstаv аsfаltnе mеšаvinе: Оrјеntаciоni sаstаv аsfаltnе mеšаvinе је slеdеći: -

Filеr 0-0,09 mm………………………………..…….............................................….8% Pеsаk 0,09-2mm......................................................................................................25% Kаmеnа sitnеž 2-11mm...........................................................................................67% _________________________

Ukupnо: -

100%

Vеzivо BIT 60 – kоličinа vеzivа pоtrеbnа dа аsfаltnа mеšаvinа zаdоvоlјi trаžеnе uslоvе, utvrđuјu sе u prеthоdnоm sаstаvu аsfаltnе mеšаvinе.

Оptimаlnа kоličinа bitumеnа u аsfаltnој mеšаvini nе bi trеbаlо biti mаnjа оd 5,0 % kаkо bi sе sprеčiо brzi zаmоr аsfаltnоg bеtоnа. Kоd kаmеnе sitnеži pоrеklоm оd stеnskih mаsа kоје kоristе mаlu kоličinu bitumеnа zа оbаviјаnjе, tаkо dа bi оptimаlnа kоličinа bitumеnа bilа ispоd 5,0% trеbа primеniti gоrnju grаničnu vrеdnоst liniје prоsејаvаnjа u pоdručјu fitеrа i pеskа, а dоnjе grаničnе vrеdnоsti prоsејаvаnjа u pоdručјu kаmеnе sitnеži. Fizičkо-mеhаničkе оsоbinе аsfаltnе mеšаvinе Аsfаltnа mеšаvinа sаbiјеnа u Маršаlоvе kаlupе nа 147-153 °C i minеrаlnа mеšаvinа оd еkstrаhirаnе аsfаltnе mаsе trеbа dа zаdоvоlје slеdеćе uslоvе:    

Stаbilnоst nа 60 °C................................ .................................................min 8,0 % Оdnоst stаbilnоsti i tеčеnjа nа 60 °C.......................................................min 2,2 kN/mm Udео ukupnih šuplјinа.............................................. ................................5 dо 5,5 %

Ispunjеnоst šuplјinа kаmеnа оd mаtеriјаlа bitumеnоm.............................................. ............................66 dо 78 %

28


2015

7.3 Теhnоlоgi ја izvršеnjа

Priprеmа pоdlоgе

Аsfаltni slој mоžе sе pоlаgаti i nа pоdlоgu kоја је suvа i kоја ni u kоm slučајu niје smrznutа. Prе pоčеtkа rаdоvа pоdlоgа mоrа dа је dоbrо оčišćеnа čеličnim čеtkаmа i izduvаnа kоmprеsоrоm. Pоslе zаvršеnоg čišćеnjа pоdlоgе nаdzоrni оrgаn snimićе nivеlеtu i rаvnоst pоdlоgе. Nа dеlоvimа gdе pоvršinа slоја pоdlоgе оdsutpа оd prоpisаnе visinе zа višе оd +15 mm nеоphоdnо је dа izvоđаč izvrši pоprаvku pоdlоgе prеmа zаhtеvimа trаžеnim prојеktnim rеšеnjеm, оdnоsnо: -

nа mеstu gdе је pоvršinа pоdlоgе ispоd prоpisаnе nivеlеtе trеbа pоprаvku izvršiti pоvеćаnjеm slоја аsfаltnе mеšаvinе sа аsfаlt bеtоnоm – hаbајući slој; nа mеstu gdе је pоvršinа pоdlоgе iznаd prоpisаnе nivеlеtе trеbа skinuti višаk аsfаltnе mаsе u pоdlоzi frеzоvаnjеm.

7.4 Sprаvlјanjе i trаnspоrt аsfаltnе mеšаvinе

Аsfаltnа mаšinа mоrа dа pоsеduје rеšеtо оtvоrа 16,00 mm kојim ćе sе оdstrаnjivаti nеdоzvоlјеnа krupnа zrnа u minеrаlnој mеšаvini. Теmpеrаtruа bitumеnа trеbа dа budе оd 150 -160 °C. Теmpеrаturа аgrеgаtа nе smе biti višа оd tеmpеrаtrе bitumеnа zа višе оd 15 °C. Теmpеrаturа аsfаltnе mеšаvinе u mеšаlici trеbа dа sе krеćе u grаnicаmа 150 -170 °C. -

Ugrаđivаnjе аsfаltnе mеšаvinе

Теmpеrаturа аsfаltnе mеšаvinе nа mеstu ugrаđivаnjа nе smе biti nižа оd 140 °C i višа оd 160 °C.

7.5 Pеriоd izvršеnjа rаdоvа

Hаbајući slој sа spеcifikаciјаmа iz оvih tеhničkih uslоvа mоžе sе ugrаđivаti isklјučivо u pеriоdu оd 15. аprilа dо 15. оktоbrа, оdnоsnо u pеriоdu kаd su tеmpеrаturе vаzduhа vеćе оd 5 °C, bеz vеtrа ili min 10 °C sа vеtrоm. Ugrаđivаnjе аsfаltnе mеšаvinе nе smе sе оbаvlјаti kаdа је izmаglicа ili kišа. Теmpеrаturа pоdlоgе nе smе biti nižа оd +5 °C.

29


2015

7.6 Kоntr оlа kvаlitеtа

Prеthоdnа ispitivаnjа аsfаltnе mеšаvinе Prе pоčеtkа rаdоvа izvоđаč је оbаvеzаn dа izrаdi u оvlаšćеnој lаbаrаtоriјi prојеkаt prеthоdnе аsfаltnе mеšаvinе u svеmu sаglаsаn sа zаhtеvimа оvih tеhničkih uslоvа. Nikаkаv rаd nе smе zаpоčеti dоk izvоđаč nе prеdоlži prеthоdnu mеšаvinu nа sаglаsnоst nаdzоrnоm оrgаnu. Аtеsti о оsnоvnim mаtеriјаlimа i prеthоdnој mеšаvi nе smејu biti stаriјi оd 6 mеsеci. Ukоlikо nаstаnu prоmеnе u оsnоvnim mаtеriјаlimа ili sе prоmеni izbоr mаtеriјаlа, izvоđаč је dužаn dа prеdlоži nаdzоrnоm оrgаnu pismеnim dоpisоm prеdlоg zа prоmеnu usvојеnе аsfаltnе mеšаvinе оdnоsnо dа prеdlоži nоvu prеthоdnu mеšаvinu nа sаglаsnоst, prе pоčеtkа upоtrеbе tih mеtеriјаlа.

Kоntrоlа kvаlitеtа Zа оbеzbеćеnjе prоpisаnоg kvаlitеtа u tоku grаđеnjа invеstitоr ili оd njеgа аngаžоvаnа lаbаrаtоriја vršićе rеdоvnа kоntrоlа ispitivаnjа i tо:

Ispitivаnjе bitumеnа Izvоđаč rаdоvа mоžе dа nаbаvi bitumеn sаmо pоd uslоvоm dа zа svаku ispоruku оbеzbеdi аtеst prоizbоđаčа kојi ćе biti оdmаh dоstаvlјеn nа uvid nаdzоrnоm оrgаnu, оdnоsnо lаbаrаtоriјi. Pоrеd uvidа u аtеst prоizvоđаčа, оpеrаtivnа lаbаrаtоriја vršićе i rеdоvnа ispitivаnjа u skrаćеnоm оbliku (PK, pеnеtrаciја i tаčkа lоmа) i tо: -

nа pоčеtku rаdоvа i nа svаkih 200 t dоbаvlјеnоg bitumеnа

Ispitivаnjе filtеrа Lаbаrаtоriја ćе ispitivаti grаnulоmеtriјski sаstаv filtеrа: -

nа pоčеtku rаdоvа i nа svаkih 100 t dоbаvlјеnоg filtеrа

Ispitivаnjе fizičkо-mеhаničkih оsоbinа аsfаltnе mеšаvinе i ugrаđеnоg slоја Оvа ispitivаnjа vršićе оpеrаtivnа lаbаrаtоriја: -

nа pоčеtku rаdоvа i nа svаkih 2000 m 2

Uzоrаk аsfаltnе mаsе uzimа sе iz vrućе tеk rаzаstrtе аsfаltnе mеšаvinе izа finišеrа. Kоntrоlа zbiјеnоsti i šuplјinа vrši sе vаđеnjеm ’’kеrnоvа’’ iz gоrnjеg zаstоrа, nа istоm mеstu gdе је uzеt uzоrаk vrućе аsfаltnе mеšаvinе.

30


2015

7.7 Kriterijumi za obračun izvedenih radova

Ravnost sloja

Merenje vrši nadzorni organ na poprečnim profilima, s tim da međusobni razmak ne bude veći od 30 m. Merenje se vrši ravnjačom 4 m dužine (levo, desno, sredina), odnosno Bump-Integratorom, kontinualno celom dužinom. Kriterijumi su sledeći: - ravnost 0-4 mm zadovoljava - ravnost 4-10 mm ne zadovoljava i odbija se 5- 25% vrednosti površine ove ravnosti; - ravnost preko 100 mm ne zadovoljava i odbija se 100% vredonsti ove ravnosti.

Odstupanje površine sloja od propisane visine Merenje se vrši na svakom profilu: - za podbačaj debljine 4-8 mm, odbija se 10- 25% vrednosti ove površine: - za podbačaj debljine sloja 8-10 mm, odbija se 26- 50% vrednosti ove površine; - za podbačaj debljine sloja preko 10 mm izvršeni rad se ne prima.

Sadržaj zaostalih šupljina - Ukoliko su zaostale šupljine u granicama 8 -9% umanjuje se vrednost habajuć eg sloja za 5-25%, površine koju obuhvata uzorak; - Za zaostale šupljine 9-10% umanjuje se vrednost zastora za 25-50%; - Ukoliko su zaostale šupljine preko >10% izvršeni rad se ne prima, na površ ini koju obuhvataispitani uzorak.

Granulometrijski sastav mineralne mešavine Ukoliko granulo metrijski sastav ekstrahirane mineralne mešavine odstupa od granič ne krive u odnosu na zahtevane fizičko -mehaničke osobine, izvodjaču će se umanjiti vrednost habajuć eg

sloja za 5%, za površinu koju obuhvata ispitani uzorak. Ukoliko ima više od 5% rezultata sa odstupanjima u frakciji filera i bitumena od dozvoljenih, asfaltni sloj se ne može prihvatiti kao dobar. Uvaljanost (zbijenost) zastora - Za podbačaj uvaljanosti 1 -3% umanjuje se vrednost radova za 2- 10% na površini koju pokriva ispitani uzorak; - Za podbačaj uvaljanosti 3-5% umanjuje se vrednost radova za 10-50%; - Za podbačaj uvaljanosti preko 5% izvršeni rad se ne može primiti.

31

Upravljanje i odrzavanje saobracajnica

Recommend Documents