Ucite Brzo Pamtite Lako

Licenca izdata kupcu: Filip Stojanoski Elisie Poposki Marko broj 13 96250 Kicevo Macedonia, Former Yugoslav Republic Primerak: 1/1 Datum kupovine: 17.01.2017. Broj narudžbine: 462497516 Ovaj primerak knjige izdat je kupcu za njegove lične potrebe. Svako dalje kopiranje, štampanje i deljenje knjige zabranjeno je bez dozvole nosioca autorskih prava.

Učite brzo pamtite lako

2




Priredila, prevela i izdala: Ana Krneta  Recenzija: Jovan Petrović  Lektor i korektor: Jasmina Pavlić  Tehniĉki urednik: Janko Đurić

3

f


4


5

f


Predgovor

Ova knjiga je korisna za ljude svih ţivotnih dobi, kako za decu i odrasle, tako i za stare. Uz pomoć nje pitanja poput gde su mi kljuĉevi, naoĉare, telfon, biće prošlost. Nauĉi ćete kako da lakše i brţe pamtite ljude, njihova imena, strane reĉi i još mnogo toga. Dobro pamćenje je vaţno za sve ţivotne aktivnosti jer umnogome opredeljuje uspeh. Zbog toga ova je knjiga pogodna za poslovne ljude i studente. Roditelji i nastavnici će u ovoj knjizi naći praktiĉne savete i veţbe uz pomoć kojih će deci olakšati uĉenje, i probuditi u njima ţelju za uĉenjem. Školsko gradivo je puno novih reĉi, podataka, formula, koje deca teško mogu savladati sama. Preduslov za uspešno usvajanje gradiva je dobro pamćenje. Pamćenje je neizostavni deo procesa uĉenja. Samo veţbom se pamćenje moţe poboljšati, a ova knjiga će vam u tome pomoći.

6


f

SADRŢAJ MNEMOTEHNIKA ILI VEŠTINA PAMĆENЈА................10 Pomoćna tabela............................................................15 NASTANAK I RAZVITAK...............................................20 DEFINICIJA PAMĆENJA...............................................27 KLASIFIKACIJA PAMĆENJA.........................................28 FRENOLOGIJA..............................................................30 Šta štetno deluje na pamćenje, razmišljanje i razumevanje?..........................................31 O metodama uĉenja mnemotehnike.............................31 Prethodne veţbe...........................................................32 Veţbanje ĉula vida........................................................32 Veţbanje ĉula sluha......................................................33 Kako treba uĉiti.............................................................33 Mnemotehniĉka pravila.................................................34

7


PAMĆENJE STRANIH REĈI.........................................38 PAMĆENJE BROJEVA..................................................41 PAMĆENJE OSOBA I IMENA........................................50 PAMĆENJE TEKSTA.....................................................53 Pamćenje prema smislu................................................54 Pravila za lakše pamćenje teksta...............................70 Pamćenje teksta napamet.............................................80 Pamćenje pesama.....................................................81 Pamćenje proze napamet..........................................85 PAMĆENJE FORMULA.................................................89 REKORDNO PAMĆENJE..............................................91 Drugi deo tabele............................................................95 PAMĆENJE PO SOBAMA.............................................98

8


9

f


MNEMOTEHNIKA ILI VEŠTINA PAMĆENЈА

Pamćenje je temelj svakog znanja, jer bez pamćenja nema ni uĉenja. Pamćenje je najdragocenija od svih duhovnih sposobnosti i snaga. Uz pomoć pamćenja mi moţemo sva naša iskustva da verno saĉuvamo. Na pamćenju se zasniva sva naobrazba, a prema tome i uspešnost uopšte. Svaki ĉovek poseduje drugaĉije pamćenje. Ono se ispoljava u svim mogućim stepenima i niansama. Od pamćenja, koje se moţe klasifikova kao „odliĉno” pa do onog, koje slikovito moţemo da uporedimo sa rešetom, jer sve što se prima bude istog momenta i zaboravljeno. Loše pamćenje je epidemija današnjeg vremena. Veoma je mali broj ljudi, koji u uţurbanoj, nervoznoj epohi sadašnjice stiţe da drţi korak sa vremenom, a vreme neumoljivo hita napred. Najviše štete pamćenju nanosi preterano korišćenje alkohola i duvana, razne negativne duševne emocije, kao srdţba, zavist, mrţnja, strah, uţurbanost, zatim prenaprezanje, loš san i izvesne bolesti, kao i nepravilna ishrana. Dobro pamćenje donosi uštedu u poslu i vremenu, a kroz to, prirodno i materijalnu korist. Uporedimo na primer: spremanje ispita kod dve osobe, od kojih jedna dobro, a druga slabo pamti. Ova poslednja utrošiće i ĉetiri puta više vremena za uĉenje, pa se opet neće osećati sigurno u svoje znanje, kao ona prva. Sliĉno je i u svakodnevnom ţivotu. Osoba sa dobrim pamćenjem zna da da bolja, detaljnija 10


f

obaveštenje o svemu. Takve osobe su sposobnije i korisnije za društvo. Osoba sa lošim pamćenjem mora ĉešće da se podseća, studenti da gledaju u koncepte... Takve osobe utroše mnogo vremena, naprave više grešaka i manje su sposobne za efikasan rad. TakoĊe, dobro pamćenje daje ĉoveku i prisutnost duha. Osoba dobrog pamćenja je spremnija i lakše koristi svoja znanja u komunikaciji sa pretpostavljenima i potĉinjenima, uopšte u svakoj prilici lakše se prilagoĊava. Ĉovek sa dobrim pamćenjem, kome nisu potrebni potsetnici, štedi svoje vremene i snagu, on će lakše napredovati u karijeri i postaće nezamenljiv za razliku od njegovih kolega. A i inaĉe, dobro pamćenje daje unutrašnje zadovoljstvo i mir, i spoljašnju sigurnost u svakom pogledu. Dobro pamćenje ne dolazi samo po sebe. I one osobe koje su već kao mala deca pokazivala uroĊenu sposobnost za dobro pamćenje, morale su da sistematskim radom u svakodnevnevnom ţivotu, tu uroĊenu sposobnost razviju. Ali takvo sistematsko veţbanje memorije, spreĉavaju razni svakodnevni problemi, a naroĉito brige oko egzistencije. A i kod onih, koji imaju manje problema, razne druge društvene duţnosti, a pre svega mnoštvo najraznovrsnijih impresija, koje svakodnevno ulaze u naš duševni i duhovni ţivot, oteţavaju i onemogućuju metodiĉko razvijanje prirodnog pamćenja. A kako za svaki pojedini deo našeg organizma vaţi pravilo, da oni organi, koje malo ili neispravno upotrebljavamo, slabe i zaostaju, to isto vaţi i za mozak. Za njega, naroĉito za njegovu sposobnost, da primljene impresije zadrţi, da bi ih u neko proizvoljno vreme reprodukovao, vaţi gornje pravilo. Naţalost, u prvom redu i u najvišoj meri! MeĊutim, kao što pri svakom psihiĉkom i fiziĉkom 11

Učite brzo pamtite lako radu postoje izvesni „grifovi” i olakšice, tako isto postoje i pri pamćenju. Veoma je veliki broj takvih olakšica. Poĉev od starih priĉa vezivanja ĉvora na maramici, da bi se neĉeg setili, do najsuptilnijih „trikova”, koji se primenjuju pri pamćenju komplikovanih i teških stvari, na primer formula iz raznih grana nauke itd. Ĉinjenica je da, nema ĉoveka, koji se u praktiĉnom ţivotu, ili pri uĉenju ne bi sluţio olakšicama, koje sam izmisli i primeni. Ipak velika većina ljudi deluje u tom pogledu više sluĉajno, pod impresijom trenutnog utiska. Ali i ovde je uveden sistem, a nauka, koja nas uĉi, kako se pojedini sistemi najuspešnije metodiĉki primenjuju na pojedine grane nauke ili prilike u ţivotu, zove se „mnemotehnika” za razliku od „mnemonike”, koja se bavi prouĉavanjem naĉina kako se jaĉa prirodno pamćenje, dakle bez pomoći raznih „grifova“ i olakšica. Hrišćanska krilatica kaţe: „Na plodovima njenim ćete je upoznati!”. Ova mudra izreka, primenjena na mnemotehniku daje ogromni, nesrazmerno veliki plus veštaĉkom pamćenju. Vešti mnemotehniĉari u stanju su na primer, da zapamte preko stotinu brojeva taĉno po redosledu, nakon što su ih samo jednom ĉuli ili videli. Dok je prirodnim pamćenjem apsolutno nemoguće upamtiti više od desetak brojeva pod istim uslovima. Ali glavna odlika tehnike pamćenja, koja je ĉini najkorisnijom od svih nauka je ĉinjenica da se stvari zapamćene po metodi mnemotehnike trajno zadrţe u memoriji. Sa druge strane, ma kako mi dobro „nabubali” neku stvar samo prirodnim pamćenjem, koje se većinom bazira na primeru iteracije, to jest ponavljanja, mi ćemo to da zaboravimo, ĉim više ne budemo u prilici, da se tim nauĉnim materijalom sluţimo. Pitajte nekog svršenog Ċaka, nekoliko meseci nakon što je 12


f

napustio školske klupe, bilo koju stvar, koju u praktiĉnom ţivotu nije više susretao, i on će vam data odgovor, koji bi svaki nastavnik ocenio najgorom ocenom, i ako je dotiĉna osoba, kao Ċak, bila moţda u predmetu, iz kojeg pitanje potiĉe, jedan od najboljih uĉenika sa veoma dobrom ocenom. Naprotiv mnemotehniĉki zapamćene stvari se više ne zaboravljaju. Pri samoj pomisli na odreĊeni predmet, sve zapamćene ĉinjenice „same od sebe” se reĊaju pred naše duhovno oko. Tako reći nude nam se, da s njima po volji raspolaţemo. Uostalom nekoliko primera iz najprimitivnijih naĉela mnemotehnike govoriće ubedljivije, nego ma kakva druga teoretska raspravljanja: U ovoj knjizi primeri će biti prilagoĊeni duhu našeg jezika. To je jedini naĉin da se saĉuva smisao knjige i na pravi naĉin predstave tehnike pamćenja. Primer br. 1. Vi uĉite na primer nemaĉki jezik: treba da upamtite da nemaĉka reĉ Wetter znaĉi „vreme”. Wetter /izgovara se „veter”/ podseća vas na našu reĉ VETAR, a od VETRA zavisi kakvo će vreme da bude. I sad ovom asocijacijom pojmova, upamtili ste mnogo bolje i ĉvršće da Wetter znaĉi vreme, nego da ste dvadesetak puta ponavljali: „Wetter — vreme”, i obrnuto: „vreme — Wetter ”!

Primer br. 2. 13

Učite brzo pamtite lako Uzmimo drugi primer, Vi uĉite istoriju, doba „Renesanse”, radi se na primer o tome, da treba da zapamtite, kojim su redom nastupila tri najveća umetnika te epohe: MikelanĊelo, Ticijan i Rafaelo, koji su skoro istovremeno ţiveli. Ako naĉinite od poĉetnih slova njihovih imena reĉ: Ma Te R (dolarosa), koja je u ono vreme bila najĉešći predmet slikara, zauvek ćete zapamtiti da je MikelanĊelo (Ma Te R) ţiveo prvi, Ticijan (Ma Te R) drugi, a Rafael (Ma Te R) treći po redu! Primer br. 3. Poznato vam je, da ima devet planeta u našem sunĉevom sistemu: Ako od poĉetnih slova ovih planeta napravite jednu ovakvu reĉenicu, ili njoj sliĉnu, nikad nećete zaboravita njihov redosled!

1. Merkur 2. Venera 3. Zemlja 4. Mars 5. Jupiter 6. Saturn 7. Uran 8. Neptun 9. Pluton

1. Molim 2. Vas 3. Zašto 4. Mars 5. Juri 6. Stalno 7. U 8. Nepromenjenom 9. Pravcu?

14


f

Pomoćna tabela

Najteţe je na obiĉan naĉin zapamtiti razne brojeve, dok sa mnemotehnikom to postaje pravo igranje. Sve moguće brojeve, primenjene na bilo koju granu nauke ili ţivota, pa i najkomplikovanije formule, statistike, istorijske dogaĊaje, uopšte sve mnemotehniĉki zapamćene stvari ne zaboravljaju se više. MeĊutim o tome će kasnije biti reĉi. Ovo je samo par najobiĉnijih primera velikih, neograniĉenih mogućnosti i prednosti, koje pruţa mnemotehnika. Koliko ima mnemotehniĉara, toliko ima i sistema mnemotehnike. Svaka će osoba, već prema svom obrazovanju i znanju da upotrebi drugaĉije veze izmeĊu pojedinih pojmova. Ali principi i temeljna naĉela su uvek isti! Mi ćemo u toku ovog izlaganja da vas uputimo u sve tajne pamćenja i u njihovu primenu na sve grane nauke i ţivota. Ako budete paţljivo pratili, bićete u stanju da svaku pojedinu stvar, bez obzira na njenu komplikovanost ili opseţnost, lako zapamtite, tako da je više nikada nećete zaboraviti. Nju ćete po potrebi uvek bilo u celosti, ili u pojedinim njenim delovima, imate na raspolaganju. Uĉenje stranih jezika, svih školskih predmeta, pamćenje osoba, telefonskih i drugah brojeva, raĉunanje na pamet, uopšte, „sve” postaje u pravom smislu reĉi — obiĉno igranje. A od kolike je to koristi za Ċake i studente, za sve poslovne i zvaniĉne ljude, uopšte za svakog pojedinog ĉoveka, o tome nije potrebno da naroĉito govorimo. Proĉitajte polako i paţljivo sledeće: 15


Toranj crkve svojim uspravnim, jednostavnim oblikom podseća na

broj 1.

Labud, radi uvijenosti svog vrata, daje vam taĉnu sliku

broja 2.

Trougao sa tri ugla, izraz je

broja 3.

Balkon, neke kuće gledane sa strane ima oblik

broja 4.

Zmija, u svom savijenom poloţaju daje ĉesto sliku

broja 5.

Zvezda na nebu, predstavlja se na crteţima i slikama simboliĉki sa šest krakova; prema tome ona je verni prikaz

broja 6.

Kosa, kojom se kosi trava, ima taĉan oblik

broja 7.

Osa, seća vas svojim imenom odmah na

broj 8.

Sablja je slika

broja 9.

Truba, naroĉito onakva, kakva se upotrebljava u vojsci ima sliĉnost sa brojem 10. Sve ovo paţljivo proĉitajte i pritom svaki od 16


f

imenovanih predmeta predoĉite sebi, tj. svom duhovnom oku. PreĊite još jednom paţljivo celu ovu tabelu: 1 = toranj 2 = labud 3 = trougao (treba da zamislite što veći!) 4 = balkon 5 = zmija 6 = zvezda 7 = kosa 8 = osa 9 = sablja i 10 = truba Ovo treba da jednom zauvek dobro nauĉite! Kad ste to nauĉili, veţbajte na preskok. Na primer: 3 = trougao, 7 = kosa, 4 = balkon, 9 = sablja. Vežba: 1/ Koji je predmet za broj 9, 6, 4, 8, 2, 10, 1, 7, 5, 3? 2/ Kome broju odgovara: zvezda, labud, sablja, toranj, balkon, osa, truba, kosa, zmija, trougao? Kad ovo dobro znate i u stanju ste, da bez predomišljanja odgovorite na svako pitanje. Zamolite nekoga da vam diktira u malim razmacima deset proizvoljnih reĉi. Ceo vaš posao sastoji se sada u tome, da svaku diktiranu reĉ dovedete u vezu sa odnosnim predmetom iz gornje tabele. 17

Učite brzo pamtite lako Na primer diktaraju vam se sledeće reĉi: pekar, mleko, tele, stolica, dete, knjiga, krov, soba, jabuka, šećer. Ĉim vam je reĉena reĉ pekar, vi vidite duhovnim okom pekara na tornju. Da bude predodţba sigurnija, moţete u poĉetku zamisliti kako on baca hleb odozgo. Na spomen mleka, uobrazite da labud pliva u mleku, ili da ga pije. Teletu zamislite trougao oko vrata, kao što se jaram stavlja volovima. Stolicu zamislite kako se nalazi na balkonu. Dete, kako mu se obavila zmija oko tela, a moţete i zamislite, kako dete u strahu plaĉe i zove u pomoć. Knjigu zamislite kako je vezana kanapom i uĉvršćena na jednu zvezdu na nebu. Na krovu zamislite zabodenu kosu. Zamislite da je celo jato osa uletelo u sobu i uobrazite kako zuje i traţe izlaz. U jabuku zamislite da je ubodena sablja, ili da neko sabljom seĉe jabuku. A šećer u mislima stavite na jednu trubu, koja stoji na stolu, ili ga obesite preko trube na zidu. Dakle, ĉim vam je svaka pojedina reĉ reĉena, vi treba da je odmah dovedete u vezu sa odgovarajućim predmetom iz tabele po stalnom redosledu, koji odgovara odreĊenom broju! Sad ste bez daljnjeg u stanju da najvećom lakoćom, na veliko iznenaĊenje prisutnih, ponovite svih deset diktiranih reĉi spreda i skraja, i da odgovarate na proizvoljna pitanja, na primer: „koja je reĉ na sedmom mestu” ili „na kom mestu je, na primer: knjiga”! Jer vi treba da samo prodefilujete redom ispred svog duhovnog oka onih deset nauĉenih predmeta, a predmeti, koje ste na njih stavili ili s 18


f

njim spojili, ukazuju vam se sami od sebe. Isto tako, ako vas neko pita, koja je reĉ na osmom mestu, vi samo zamislite osam je „osa”, tako da predmet koji ste sa njom spojili odmah moţete da vidite. A takoĊe, na pitanje, na kom mestu stoji na primer mleko, vi ćete ĉim zamislite mleko, odmah da vidite labuda, kako po njemu pliva, što znaĉi „2”. Prisutni, koji proveravaju šta vam je diktirano, biće veoma zaĉuĊeni vašom memorijom.

19


NASTANAK I RAZVITAK Mnemotehnika je dobro preureĊeni i iznova formulisani skup praktiĉnih zakona asocijacije ideja, koji objašnjavaju ili uspostavljaju ovu vezu i na ovaj naĉin uĉvršćuju pojmove u našem pamćenju. Njene veţbe pruţaju nam mogućnost da osposobimo sebe za lako i svesno korišćenje ovih zakona asocijacije i time pojaĉamo svoje pamćenje i odstranimo rasejanost. Još pre pronalaska azbuke pojavila se mnemotehnika u Indiji, a odatle je prešla u Egipat, gde je cela nauka bila skoncentrisana u rukama sveštenika, koji su je pretvorili u tajnu. Svima, koji nisu imali veze sa kastom sveštenstva, nisu bile pristupaĉne tajne njihovih nauka. Pod ovakvim okolnostima bilo je nemoguće i pojam o mnemotehnici dobiti, a kamoli prouĉavata je. Naroĉito su strancima bila nepristupaĉna znanja egipatskog sveštenstva. Da bi se došlo do njih, trebalo je steći njihovo poverenje ili ih primorati uticajem vladara. Prema istorijskim podacima Pitagora je vrlo dobro znao za nepristupaĉnost egipatskog sveštenstva. Kada je poĉeo da prouĉava njihove nauke obratio se Polikratu, a ovaj ga preporuĉio svome prijatelju, egipatskom caru Amazisu, s molbom da mu omogući pristup kod sveštenstva. Ni careva vlast nije bila dovoljna da natera prestoniĉke sveštenike da upoznaju tuĊina sa svojim tajnama. Savetovali su da poĊe za Tivu. Tivski sveštenici, mada su ga nerado primili, ipak nisu smeli da otkaţu poslušnost caru. Sve su ĉinili da mu omrznu uĉenje, ali je 20


f

on bio nepokolebljiv. Najzad se odluĉe da ga posvete u svoje tajne. Pitagora se posle bavljenja od dvadeset i dve godine, vratio natrag, za to je vreme usavršio sve njihove nauke, u ĉiji je broj ulazila kabalistika i mnemotehnika. U svome jednom radu Pitagora je rekao sledeće: „Kao jedan od najkorisnijih i najvaţnijih pronalazaka u obiĉnom ţivotu, sluţi nauka o pojaĉavanju pamćenja, koja je neophodna i korisna, kako za filozofa, tako i za svakog uĉenika uopšte”. Loša saobraćajna sredstva i nepismenost onemogućavala su rapidno širenje mnemotehnike, i kao posledica toga, egipatski sistem ni malo nije uticao na stvarnje novog sistema mnemotehnike. Tvorac novog sistema bio je grĉki pesnik Simonida sa ostvra Hiosa (558 g. pre naše ere). Simonida nije ostavio nikakvog objašnjenja o postanku svog sistema, ali meĊu mnemotehniĉarima vlada ovo mišljenje: Iz svakodnevnih posmatranja Simonida je mogao da zakljuĉi sledeće: da pamćenje dobro ĉuva sve što primi pomoću ĉula, a naroĉito ĉula vida. Sad već nije teško izvesti osnovni pravac njegovog sistema, da je za lako pamćenje potrebno sve pretvoriti u bilo kakvu sliku. Ali pošto svaka forma traţi svoje odreĊeno mesto, jer van prostora ne moţe ni jedno telo da postoji, potrebno je izmisliti nešto, što bi moglo biti osnovno mesto za svaki pojam. Prema tome on je zamislio jedan grad, koji je nazvao mnemotehniĉkim, i podelio ga na nekoliko delova: jedan deo grada odredio je za hronologaju, druga za geografiju, treći za praktiĉni ţivot itd. Svaki deo grada je imao po deset kuća, svaka kuća po deset soba, svaka soba po sto numerisanih kvadrata: na tri zida po dvadeset i pet 21

Učite brzo pamtite lako kvadrata, na plafonu takoĊe dvadeset i pet, a ĉetvrti zid zauzimaju prozori i vrata. Po ovoj podeli u svakom delu grada nalaze se deset hiljada mnemotehniĉkih mesta. Na ovim mestima zamišljao je ţiva bića, kojima je davao na ĉuvanje sve što je hteo da zapamti. Tvrdi se da je pamćenje Simonide, zahvaljujući njegovom sistemu, postalo fenomenalno, o ĉemu delimiĉno svedoĉi sledeći antološki stih: „Što se tiĉe pamćenja, u pogledu ovome niko ne moţe biti uporeĊen sa osamdesetogodišnjim Simonidom, sinom Leoprena”. Stanje drvene mnemotehnike indentiĉno je stanju drevne nauke, tim pre što su im saradnici bili zajedniĉki. Zahvaljujući mraĉnom pravcu srednjega veka, ne samo da se mnemotehnika u to vreme nije razvijala, već šta više bila je i proganjana. U njoj su videli maĊioniĉarstvo, koje se kosilo sa religaoznošću srednjevekovnog društva. Umno zaostajanje, koje je trajalo skoro hiljadu godina, spreĉilo je razvitak mnemotehnike. BuĊenje umne svesti u novom veku, dalo je nov polet razvitku nauke i iskustva. Novo vreme zbacilo je sa sebe misticizam. Obuzeto duhom slobodnog istraţivanja, krenulo je napred. Svetlost ovoga doba proširila se i na mnemotehniku. Istina, postepeno je pronaĊena zajedno sa prirodnim naukama, a naroĉito psihologijom i logikom. U osnovni mnemotehnika, je zahvaljujući uĉešću nauĉnika, dobila karakter ozbiljnog iskustva sa specijalnim, strogo odreĊenim metodama. Primitivni naĉini drevne mnemotehnike bivaju zamenjeni novim nauĉnim pogledima, koji odgovaraju savremenom nivou nauĉnog znanja. Fantastiĉnost sistema zamenila se realnošću, koja nije prelazila granice ĉula i uma ĉoveka. 22


f

Proveravajući zakone pamćenja drugih nauka, mnemotehnika je uspela da ostrani prirodne nesposobnosti pamćenja, a takoĊe i nesposobnosti koje su se javljale kao rezultat loših ţivotnih okolnosti. Najistaknutiji mnemotehniĉar novijeg vremena je Herman Kote iz Hanovera. Mada sa velikim beletristiĉkim talentom, on ipak nije imao sreće zbog svoga lošeg pamćenja. I pored sve svoje marljivosti, svaki razred je uĉio po dve godine, jer na ispitima nije mogao da odgovori ni na ono, što je nekoliko dana ranije sa istrajnošću prouĉavao. U detinjstvu je maštao o univerzitetu, ali sa takvim pamćenjem njegova mašta nije imala nikakve realne osnove i on je prestao da misli na svoju budućnost. Vojna sluţba je sahranila njegove nade, ali je u njemu bilo puno energaje, koja mu nije davala da padne u oĉajanje. Po odsluţenju vojnog roka poĉeo je da studira matematiku i posećivao je politehniĉku školu u Hanoveru, no rezultata nije bilo, jer brojevi, formule i imena nikako nisu ostajala u njegovoj glavi. Sluĉaj je hteo da se u Lajpcigu upozna sa Reventlovom, koji je tamo otvorio mnemotehniĉku školu. Kote je odluĉio da pokuša da pojaĉa svoje pamćenje. Za kratko vreme upoznao je mnemotehniĉke osnove, a kroz ĉetrnaest dana pokazivao je zadivljujuće eksperimente. Listovi su ga uzdizali i docnije su ga stavljali ĉak i iznad samog Reventlova. Nemaĉka štampa je pisala „Kote — to je Reventlov na kvadrat. Kote, to je ţivi dokaz, da mnemotehnika nije himera, nije prazna teorija, već ţiva istina. Sistem je njegov svima razumljiv i svako, ko od prirode ima slabo pamćenje, pomoću njegovog sistema moţe doći do sasvim dobrog pamćenja.” Svojim drugovima, koji su se ĉudili njegovom pamćenju, on je obiĉno govorio: 23

Učite brzo pamtite lako „Moje iskustvo nije teško i pristupaĉno je ĉak i deci od osam godina. Ovo pamćenje stekao sam samo svojim trudom, a i vi moţete imati sliĉno, ako postupite po mome uputstvu.” Na jednoj seansi, izmeĊu ostalih, proĉitali su sledeću origanalnu reĉ: šnorrnorrcforcuerbarrgartpithonskanfutcippohšuganšellmatš pronetotškolpfluftihkpeucbipstpihpfupuršplunšdratš. On je bez zaustavljanja i od poĉetka i sa kraja ponovio napamet ovu reĉ. On je bio u stanju da diktira istovremeno dvanaest pisama razliĉite sadrţine. Kote je bio jako popularan. Na njegovim predavanjima uvek je bilo od tri do ĉetiri stotine ljudi. Po sistemu Kote-a (većinom po njegovom sistemu) i Revanglova, danas mnogi pedagozi predaju mnemotehniku u nemaĉkim školama. U inostranstvu se mnemotehnika svuda predaje, a na univrezitetu u Oksfordu uvršćena je u red obaveznih predmeta. MeĊu liĉnostima koje rade na razvitku mnemotehnike, nailazimo na dve grupe: teoretiĉare i praktiĉare. Prvi gledaju na razvitak nauke uopšte, usvajaju sve njene najnovije istine i pomoću njih izraĊuju osnovne principe iskustva. Oni pokazuju i pravac praktiĉne primene ovih principa. Posao drugih, svodi se na praktaĉno primenjivanje, ukazivanje korisnosti i davanje odgovora na pitanje koliko odgovara svome cilju rad gore navedenih teoretiĉara. U istoriji mnemotehnike predstavnici ovih grupa stalno su se menjali, jednako pomaţući njenom razvitku. Obe grupe su neophodne, i bez jedne od njih ne da se zamisliti potpuni sistem pojaĉavanja pamćenja. 24


f

U kratkom pregledu mnemotehniĉke istorije upoznali smo se sa liĉnostima koje su jednim ili drugim putem, potpomagale razvitak širenja iskustava i to, ili kao tvorci samostalnih sistema, ili kao profesori. Ali zajedno sa njima potrebno je napomenuti i veliki broj poznatih liĉnosti, koje su svojom virtuoznošću i sposobnošću pamćenja, svima demonstrirale rezultate uĉenja mnemotehnike. Ovi ljudi nisu imali nikakvog specijalnog cilja. Oni su prouĉavali iskustvo mnemotehnike samo za svoju liĉnu upotrebu i postigli su u tom pravcu sjajne rezulgate. Julije Cezar mogao je diktirata jednovremeno sedam pisama razliĉite sadrţine. Seneka je ponavljao napamet po 300 reĉi od poĉetka do kraja i obratno. Kir je znao imena svih svojih vojnika. Temistokle je znao po imenu sve svoje poznanike u Atini i za godinu dana nauĉio je savršeno persijski jezik. Migridat je govorio 22 jezika, tj. jezike svih naroda koji su bili u granicama njegove drţave. Arhiepiskop Jeronim Aleksandar fon Brindiz znao je celu bibliju napamet. Profesor Grigorović savršeno je znao sva slovenska i keltska nareĉja sa svima njihovim niansama. Nauĉnik Šlejer, (pronalazaĉ svetskog jezika) je znao 56 jezika i savršeno je znao celu mnemotehniku. Mocart je mogao da napiše note komada, koji je svega jednom ili dva puta ĉuo. Poznato je da je Volter bio predmet sledeće šale: Jednoga dana, kada je Volter došao u goste kod Fridriha Velikog, proĉitao mu je svoju najnoviju pesmu. U istoj sobi bio je sakriven jedan engleski mnemotehniĉar, koji je 25

Učite brzo pamtite lako odliĉno znao francuski jezik. Kroz dva dana Volter je došao ponovo kod kralja i ovaj mu je rekao da onu pesmu nije on napisao već neko drugi i poĉeo ga je prekorevati. Volter siguran u svoje tvrĊenje, izneo je preptostavku da se tu verovatno krije nekakav nesporazum. Kralj je naredio, da kao dokaz uvedu engleza, koji im je izrecitovao pomenutu pesmu. Volter je stajao kao ukopan. Tek mu je tada Fridrih Veliki, smejući se, objasnio u ĉemu je stvar. Grad Prine je bio opkoljen. Oni koji su uspeli pobeći bili su natovareni svojom imovinom. Samo je filozof Bias napustio grad bez iĉega. Drugovi su mu prebacivali zašto je svoju imovinu ostavio neprijatelju. „Svo bogatstvo svoje sa sobom nosim“, odgovorio im je Bias. Ovim reĉima je izneo, da je najskupocenije i najdraţe ĉoveĉje blago znanje i pamćenje. A nije li uslov znanja — pamćenje?

26


f

DEFINICIJA PAMĆENJA Sposobnost uma da primi, saĉuva i prema ţelji obnovi sve što smo primili posredstvom ĉula, osećaja i osećanja, nazivamo pamćenjem. Moć pamćenja zavisi od paţnje, skoncentrisanosti, zapaţanja i asocijacije ideja. Zavisi kojim se ĉulom ili ĉulima prima. Prema tome treba podvući kao glavne osobine pamćenja: prvo, primanje predstave, drugo njihovo ĉuvanje i treće njihovo obnavljanje. Kako kaţe Šiler—Školnik: „Pamćenje, to je ĉuvar svakog znanja i glavni osnov umnog razvitka kod ĉoveka. Samo pri dobrom pamćenju moţe ĉovek razviti sve svoje sposobnosti i usvojiti razliĉita znanja. Uporedo sa teţnjom za izuĉavanjem, mora postojati i ţelja za pojaĉavanjem i razvijanjem pamćenja, jer kao rezultat slabog pamćenja javlja se nepostojanost znanja i u tom sluĉaju rad nikad ne daje tako vidljive rezultate. Dobro pamćenje je svakome potrebno u svim ţivotnim prilikama. Ma ĉime se ĉovek bavio, ma kakav bio njegov socijalni poloţaj, pre svega, potrebno mu je dobro pamćenje. Nema takve situacije u ţivotu u kojoj bi pamćenje bilo suvišno, jer mi na svakom koraku viĊamo liĉnosti sa slabim pamćenjem, koje zbog toga imaju masu neprijatnosti i materijalne štete. Za uspostavljanje pamćenja potrebno je, pre svega da razum nadjaĉa i savlada našu uobrazilju. Posredstvom volje neophodno je naterati uobrazilju da nam, ma ĉega nas to stajalo, izazove u glavi ranije primljene pojmove i predstave.”

27


KLASIFIKACIJA PAMĆENJA Klasifikaciju pamćenja moţemo da izvršimo u dva razliĉita pravca i to: U prvom sluĉaju na pet sledećih kategorija. I.Pamćenje, koje prima veoma ograniĉeni broj predstava i pojmova. II.Pamćenje koje veoma brzo prima, ali brzo i zaboravlja sve što je primljeno. III.Pamćenje, kome je potrebno duţe vremena za primanje i usvajanje. IV.Pamćenje, koje ne prima brzo, ali ovekoveĉuje skoro sve što je primljeno. V.Pamćenje, koje veoma brzo i trajno usvaja. U drugom sluĉaju bi mogli pojam opšteg pamćenja da izdvojimo na ĉitav niz specijalnih oblasti, koje su više ili manje razvijene kod pojedinih osoba. Opšte pamćenje zavisi od razliĉitih osobina, uslova ţivota, od ţive uobrazilje, vrste profesije i drugih okolnosti. Tu klasifikaciju vršimo prema sposobnosti pamćenja posredstvom ĉula, vida i sluha, naroĉito sposobnost pamćenja liĉnosti, sposobnost pamćenja dogaĊaja, sposobnost pamćenja brojeva i reĉi. Zatim veliku ulogu igra pamćenje po logici kao i impresivno pamćenje! Kod većine se zapaţa razvijenost jedne, gore navedene sposobnosti, na štetu ili apsolutno nepostojanje ostalih.

28


f

Uopšte uzeviši, proseĉno prirodno pamćenje jednog naroda u obrnutoj je srazmeri sa njegovim kulturnim razvitkom. A dokazano je da i provincialci imaju bolje pamćenje od stanovnika velikih gradova, kao i to, da prosti, ĉesto sasvim neškolovani ljudi imaju bolje pamćenje od nauĉnika i ljudi sa vrlo razvijenim umnim sposobnostima. Nauĉni eksperimenti, a tako isto i statistiĉki podaci, ustanovili su ĉinjenicu, da liĉnosti fiziĉki slabije uopšte imaju bolje pamćenje, nego zdrave i snaţne liĉnosti. Zatim, sposobnost pamćenja je bolja leti, nego zimi; bolja na jugu, nego na severu; bolja pre jela, nego posle, i bolja ujutru, nego uveĉe. Ţene, ĉiji posao nije u vezi sa umnim naprezanjem, imaju bolje pamćenje od ljudi, koji se bave umnim radom. Pamćenje dostiţe vrhunac svoga razvitka oko ĉetrnaeste godine starosti, a zatim se postepeno smanjuje i samo veštaĉkim naĉinom, pomoću mnemotehnike moţe i dalje da se razvija i odrţava na ţeljenoj visini do u duboku starost. I najbolje prirodno pamćenje ne moţe se uporediti sa usavršavanim pamćenjem, mnemotehniĉkim putem.

29


FRENOLOGIJA Frenologaja je nauka o vezi lobanje i duhovnih osobina ĉoveka. Fiziolozi su došli do saznanja da je centar pamćenja u onom delu mozga, koji se nalazi u potiljku. Ispitivanjem većine ljudi, kod kojih je posebno razvijen straţnji deo lobanje, uvidelo se da imaju odliĉno pamćenje. Ali osim toga je vaţno, da i prednji, ĉeoni deo mozga takoĊe bude dosta razvijen, jer osobe sa vrlo malim ĉelom, ĉak i pri jako razvijenom zadnjem delu mozga, ne mogu imati dobro pamćenje. Po teoriji frenologa Gajla, postoji nekoliko zasebnih tipova pamćenja koje ovaj nauĉnik ovako klasifikuje: I. Sposobnost samovaspitanja, predstavljena je ispupĉenošću ispod ĉela, a iznad nosa. II. Sposobnost pamćenja mesta, odreĊivanja veliĉine, primećivanje razliĉitih znakova na vidljivim predmetima, izraţava se utisnutim ĉeonim delovima i dvema uzvišicama iznad nosa, koje odgovaraju okruglim linijama iznad obrva. III. Sposobnost pamćenja brojeva i pravilno odreĊivanje protoka vremena izmeĊu pojedinih dogaĊaja, leţi iznad oĉnih duplja u neposrednoj blizini slepooĉnica. IV. Sposobnost pamćenja reĉi, smeštena je u zadnjem delu — iznad gornjeg dela oĉne duplje, gde se kao posledica javlja ispupĉenost oĉiju. Inaĉe predstavnici ove karakteristike imaju vrlo dobro pamćenje. V. Sposobnost pamćenja stranih jezika takoĊe leţi iznad oĉne duplje, samo bliţe sredini ĉela. 30


f

Šta štetno deluje na pamćenje, razmišljanje i razumevanje? Gubljenje pamćenja kod mladih ljudi obiĉno dolazi kao posledica štetnosti jake kafe, a naroĉito duvana i alkoholnih pića. Upotrebljavanje droga kao što su: morfium, kokain, marihuana, heroin, i hašiš predstavlja totalno uništenje pamćenja. Preterivanja koja izazivaju zamorenost, umnu ili fiziĉku, vode gubljenju pamćenja. Dok bolest samo privremeno slabi pamćenje i sa uspostavljenjem fiziĉke snage, uspostavlja se i pamćenje.

O metodama uĉenja mnemotehnike Pri izuĉavanju mnemotehnike, uĉenje i same metode, su ĉisto individualna stvar, jer svako moţe da slobodno izabere mnemotehniĉka pravila i naĉin njihove primene. Prema tome, postoji isto toliko metoda, koliko i mnemotehniĉara, i većina njih do fanatazma zastupa svoju metodu iznoseći njene prednosta. MeĊutim, stvari ne stoji tako. Njihova mišljenja mogu da budu opravdana iskljuĉivo u jednom sluĉaju, i to, posmatrana samo pod uglom pod kojim ih oni posmatraju. Inaĉe, oni su u zabludi, jer ako poĊemo od gledišta, da je njihov metod stvarno za njih najbolji metod, ali to je samo za njih i za još veoma mali broj indentiĉnih osoba, no to ne mora da bude pravilo i za sve ostale. 31

Učite brzo pamtite lako Mi ćemo izloţiti najjednostavnije naĉine, iz metoda poznatih mnemotehniĉara, koji su pristupaĉni svima kulturnim nivoima i ne zahtevaju velika predznanja kao i prethodne pripreme.

Prethodne vežbe Napomenuto je, da najveći prijem predstava i pojmova vrši ĉulo vida i ĉulo sluha. Njihovim usavršavanjem razvija se sposobnost zapaţanja i smanjuje se, ili sasvim odstranjuje rasejanost. A sve to vodi rapidnom poboljšanju pamćenja.

Vežbanje ĉula vida Ovo je veoma laka veţba. Treba jednostavno, brzo pogledati neki premdet i odmah skrenuti pogled, zatim se postarajte da odredite broj njegovih sastavnih delova. Pogledajte na stranu neke knjige i odreĊujte po koliko reĉi ima u pojedinim njenim redovima. Bacite pogled na naziv firme i odredite koliko reĉi sadrţi. Veţbajte kroz odreĊivanje slova bilo koje reĉi. A naroĉito veţbajte u odreĊivanju slova ili reĉi stranog teksta. Kad uĊete u uĉionicu, u tramvaj itd., brzim pogledom obuhvatite sve i potrudite se da odredite broj prisutnih osoba. Postarajte se da opišete liĉnosti koje u prolazu prvi put vidite. IzmeĊu dva zakucana eksera zategnite konac i udaljite se od njega, dok ga ne izgubite iz vida. Posle 32


f

nekoliko veţbi videćete ga sa znatno veće daljine, nego prvi put. Napravite olovkom taĉku na beloj neštampanoj hartaji i postupite kao u predhodnoj veţbi. Zapaţanja će vam u poĉetku biti sasvim pogrešna, ali će krajnji rezultati biti zadivljujući, u ostalom u to ćete se i sami uveriti. Treba veţbati što je ĉešće moguće.

Vežbanje ĉula sluha Ova veţba je znatno lakša od prve. Za nju Vam je potreban jedan ĉasovnik. Prinesite ga uhu, zatim ga postepeno udaljujete, osluškujući njegovo kucanje, dok se sasvim ne izgubi. Posle izvesnog broja veţbi, primetićete da se rastojanje povećalo tj. da ga sad ĉujete sa veće daljine. Kada ste u ţagoru posvetite paţnju samo jednom glasu i trudite se da ga potpuno ĉujete i razumete, zatim drugom itd. U pozorištu zauzimajte najudaljenija mesta od bine i ne propuštajte ni jednu reĉ šumca. Kada slušate muziku, u prvom sluĉaju postupite ovako: starajte se da ĉujete zvuke samo jednog instrumenta, zatim dva ili tri, a na ostale ne obraćajte paţnju. U drugom sluĉaju: udaljite se što je moguće više i trudite se da upamtite ariju. TakoĊe ove veţbe treba što ĉešće veţbati.

Kako treba uĉiti Ovde iznosimo opšte poznate stvari, ali i pored 33

Učite brzo pamtite lako njihove poznatosti i korisnosti, većina danas radije gubi vreme na mehaniĉko uĉenje, nego što bi im palo na pamet, da se koristi ovim tehnikama. Ĉitajući tekst trudite se da razumete, šta se htelo njime reći, a kad ste ga proĉitali i razumeli, izvucite iz njega siţe, ali ako ga niste mogli razumeti ni posle drugog paţljivog ĉitanja ili je nemoguće izvući iz celog teksta siţe, onda ga rasĉlanite, pa se postarajte da posebno svaki deo razumete i za njega izvuĉete siţe. Zatim, ili pošto proĉitate još koji put, pokušajte da prepriĉate. U svakom sluĉaju i prepisivanje mnogo koristi. Sve što vam nije jasno podvucite drugom bojom ili pribeleţite na zasebnom parĉetu hartije. Uĉite polako u samoći, ĉigajući poluglasno. Ako ste uznemireni, ne moţete da odstranite neku misao ili vam ometa paţnju vika prisutnih, onda moţete uĉiš i glasno, ali ne sasvim. U tome sluĉaju napregnite svu paţnju i trudite se da ĉujete svoj glas. Ĉim se pojavi zamorenost, odmorite se, jer dalji vam rad ne bi bio od koristi. Pri izuĉavalju sledećih mnemotehniĉkih pravila i vršenju eksperimenata, koristite, u poĉetku, što interesantnije i lakše stvari i veoma postepeno vršite prelaz ka teţim, jer za poĉetak nije glavno koliko ćete nauĉiti, već kako ćete to nauĉiti.

Mnemotehniĉka pravila Svaka će predstava ostati dugo u našem sećanju samo onda, ako je veţemo sa već dobro poznatim drugam predstavama. Ako ţelimo da saĉuvamo u našoj svesti 34


f

pojam, koji se veoma teško pamti, potrebno je da ga sjedinimo sa nekim drugim pojmom, koji već ima jak koren u našem mozgu. Prema tome, mnemotehnici je glavni zadatak, da razvije naviku. Iz navike se iskristalizuje sposobnost vezivanja nepoznatih predstava i pojmova sa drugim, sliĉnim, nama već poznatim predstavama i pojmovima, kao na primer: I. Sinonimi t.j. reĉi sliĉnog ili vrlo bliskog znaĉenja: vrag, Ċavo, neĉastivi; ljut, srdit, gnevan; umreti, preminuti, upokojiga se, otići Bogu na istinu. II. Suprotnosta: lep—ruţan; bolestan—zdrav; sedeti—ići; raditi—lenstvovati. III. Sluĉajna veza. Pojmovi mogu po nekad imati i sluĉajnu vezu, kao na primer: Amerika — dolar; vazduh — avion. IV. Celina i deo: Francuska — Pariz; drvo — grana; reĉ— slovo; telo — udovi. V. Opšti i posebni pojam: drveće—hrast; posuĊelonac. VI. Posebni pojmovi jednog opšteg pojma: slon, lav, vo,- ţivotinje. VII. Atributi tj. stalne osobine jednog predmeta: med—sladak; šuma—zelena; mleko-belo. 35

Učite brzo pamtite lako VIII. Srodniĉke veze: roditelji-deca—roĊaci. IX. Uzrok i posledica: mraz-hladnoća; dobitak-radost. X. Sliĉnost po glasovima: grad—glad; kruţiti— tuţiti Sve ovo koristi mnemotehnika, kao pomoćno sredstvo za olakšavanje vezivanja pojmova, u toku uĉenja. Treba dobro znati i razumeti ovih deset podela, koje pokazuju razliĉite odnose izmeĊu pojedinih pojmova i predmeta. Dakle imali smo: I. II. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X.

Sinonime Suprotnosti Sluĉajnu vezu Celinu i deo Opšti i posebni pojam Posebne pojmove jednog opšgeg pojma Atribute Srodniĉke veze Uzroke i posledice Sliĉnost po glasovima

* *

*

Da bi izloţili naĉin vezivanja iznosimo sledeći primer. 36


f

Pokušajte da upamtite na svoj dosadašnji naĉin ove reĉi: more, novac, kuća, bankar, pas, tvrdica, suprotnost, ĉovek, osećajnost, lepota, umetnost. A sad pokušajte da ih upamtite ovako povezane, ovim ili kakvim drugim sliĉnim naĉinom. Pošao sam na i poneo sam da zakupim za jednoga koji nema ni ali je ipak i sušta jednom koji gaji prema i prema

....more ....novac ....kuću ....bankara ....psa ....tvrdica ....suprotnost ....ĉoveku ....osećajnost ....lepoti ....umetnosti

Ovo veţbanje sastavljanja reĉenica osposobiće Vas da veoma brzo vezujete pojmove i predstave. Radi bolje preglednosti podelićemo ovu veţbu u tri dela.

* *

*

I. Treba da uzmete izvestan broj reĉi, koje nemaju meĊusobne veze i pokušajte na nekoliko najrazliĉitijih naĉina da ih poveţete. Posle svakih nekoliko veţbi, povećavajte broj reĉi. 37

Učite brzo pamtite lako II. Napišite samo reĉi, koje hoćete da poveţete, ali ne ispisujte dopunu kojom ih povezujete, već to u sebi, napamet radite.

III. Prelazeći na treći deo veţbe, ima ćete već ogromnu rutinu u veţivanju. Sada zamolite nekog, da vam polako govori reĉi bez veze, zaustavljajući se posle svake izgovorene reĉi, a vi ćete im dotle naći odgovarajuću sponu, koju pri odgovaranju prećutite, a izgovarajte samo reĉi, koje ste njome povezali. Pri uĉenju i vezivanju sve predstavljajte sebi što je moguće reljefnije, ţivlje i slikovitije. Nikada nemojte vezivati i pamtiti reĉi, već slike njihovih znaĉenja. Ako uĉite neki tekst, izdvojte iz svake reĉenice njenu karakteristiĉnu reĉ, pa zatim sve te reĉi poveţite, već poznatim naĉinom. Time ćete imati pregled celog teksta, jer će vas svaka reĉ podsećati na smisao odgovarajuće reĉenice. NaĊete li u tekstu reĉi, koje se veoma teško pamte, vi ih takoĊe poveţite.

PAMĆENJE STRANIH REĈI Strane reĉi moţemo veoma brzo i lako upamtiti, ako 38


f

ih veţemo po sliĉnosti glasa ili smisla, sa reĉima našeg jezika. Kao primer* uzećemo po nekoliko reĉi iz francuskog, latinskog i nemaĉkog jezika. La foule — gomila, mnoštvo; laver — prati; la lettre —pismo; promener—šetati; severe — oštar, strog; spes—nada; ludus— igra; ramus — grana; modestia—skromnost; comes —saputnik; Der Brater — peĉenje; Der Man — ĉovek; ordentlich — uredan; Der Bank — klupa; Essen — jelo. Pošto naĊemo u našem jeziku pribliţno sliĉne reĉi po zvuku, dobićemo: La foule ful /za pletivo/, laver — lav, la lettre — leteći, promener — promena, severe — sever, spes— spas, ludus — ludaci, *

Primeri su prilagoĊeni duhu našeg jezika

39

Učite brzo pamtite lako ramus — ram, modestia — moda, comes — kometa, Der Brater — brat, Der Man — mana, ordentlich — orden, Der Bank — banka, Essen — jesen. Napokon ćemo sastaviti veštaĉke reĉenice. 

Gomila mnoštvo (La foule) konaca ĉini štringlu fula (La foule).



Prati se (laver) svojom šapom, poĉeo je lav (laver).



Pismo (la lettre) je vest leteća (la lettre).



Šetata (promener) to jest, mesto promeniti (promener).



Strog, oštar (severe) je mraz na severu (severe).



Nada (spes) je mnogima bila spas (spes).



Igru (ludus) nekada vole i ludaci (ludus).



Grana (ramus) udara u prozorski ram (ramus).



Skromnotg (modestia) je suprotna modi (modestia). 40


f



Saputnik (comes) moj, posmatra na nebu kometu (comes).



Peĉenje (Der Brater) veoma voli moj brat (Der Brater).



Ĉovek (Der Man) je pun svakojakih mana (Der Man).



Uredan (ordentlich) ko je,dobije orden (ordentlich).



Klupa (Der Bank) je prislonjena na jednu banku (Der Bank).



Jelo (Essen) je najslaĊe od plodova koji pristiţu u jesen (Essen).

Proĉitajte samo dva puta ovako povezane reĉi, pa ćete odmah uvideti kolika je razlika izmeĊu dosadašnjeg vašeg uĉenja i ovog. Dosta se retko nailazi na sliĉnost reĉi po glasu, zato treba podjednako uzimati u obzir i posredstvo ostalih devet kategorija, koje smo izloţili.

PAMĆENJE BROJEVA Vi dobro znate kakvu ste muku do sada imali, kad je trebalo da zapamtite neki broj. Poteškoća je bila veća, što je veći bio broj ili brojevi. MeĊutim, mi ćemo Vam pokazati, 41

Učite brzo pamtite lako kako se lako brojevi pamte pomoću mnemotehnike. Mnemotehnika zna mnogo raznih naĉina za pamćenje brojeva. MeĊutim, najprakšĉniji metod je pretvaranje brojeva u reĉi, jer kako je to svima poznato, reĉi se mnogo lakše pamte nego brojevi. Kad pišete „T”, ĉinite jedan vertikalni potez prema dole. Radi toga slovo „T” odgovara broju 1. Isto tako i njegov srodnik, zvuĉni dental D. Dakle: DiT=1 Pri pisanju malog „n” ĉinite dva takva vertikalna poteza, prema tome: n,nj = 2 Slovo „M” dodiruje tri taĉke u horizontali M=3 Slovo „R” kod mnogih ljudi ima sliĉnost sa brojem 4; zato R=4 Za spovo „L” zapamtimo 5 L, lj = 5 Naziv broja 6 /š-est/ poĉinje slovom „š” a iskustvo je pokazalo, da ovde treba da su svi suglasnici 42


f

Š,ć,ĉ,ţ,Ċ,dţ= 6 Skelet slova „G”, ćiriliĉno „Г“ sliĉan je broju 7. Njegov bezvuĉni ekvivalent je „K”. Dakle: GiK=7 Mnoga ljudi, koji imaju dobar rukopis i pišu u oblim linijama, tu ima sliĉnosti izmeĊu ćiriliĉnih slova F i V, (Ф i В) i broja 8 FiV=8 Malo štampano „b” je obrnuto 9; njegov bezvuĉni ekvivalent je p, bip=9 Treba zapamtiti da s,c i z = 0 Svi samoglasnici (a, e, i, o, u), isto tako i suglasnici j i h su bez vrednosti! Dakle ovih sedam slova nemaju nikakvog znaĉenja, ma gde da se naĊu u reĉi. Molimo Vas da dobro zapamtite, da u obzir dolazi samo izgovorena reĉ, a ne pisana. Naime, mnoge reĉi u pojedinim stranim jezicima sasvim se drugaĉije izgovaraju nego što se pišu. Ili se mnoga od pisanih slova u nekoj reĉi, uošte ne izgovaraju. Tako na primer francuska reĉ: rouge — crven, ne znaĉi 47, nego 46 jer se ta reĉ izgovara „ruţ”! Iz istog razloga i dţ vaţi isto kao i „Ċ” samo 6, a ne 43

Učite brzo pamtite lako 16, jer se u izgovoru ne ĉuje zasebno d i ţ, nego samo Ċ to jest jedan glas! Prema tome cela tabela za pretvaranje brojeva u reĉi izgleda ovako. 1 = t,d 2 = n, nj 3=m 4=r 5 = l, lj 6 = š, ć, ĉ, ţ, Ċ, dţ 7 = k, g 8 = v,f 9 = p,b 0 = s,c,z; a, e, i, o, u, j, h, ne vrede ništa, to jest nemaju nikakve brojĉane vrednosti, već sluţe kao veza izmeĊu ostalih suglasnika! Ovu tabelu treba dobro da nauĉite. Ona zajedno sa sobama je temelj svih daljih varijanti.

Vežba 1. Koje slovo odgovara broju: 7, 2, 5, 8, 0, 4, 1, 3, 9, 6?

Vežba 2. 44


f

Koji broj oznaĉava slovo: b, v, r, š, d, m, lj, k, z, n, c, j, l, t, ĉ, f, g, nj, p, h, ţ, i, u? Kad dobro znate gornju tabelu, što se veoma lako da nauĉiti, onda preĊite na pretvaranje brojeva u reĉi i to najpre jednocifrenih. Evo kako se jednocifreni brojevi pretvaraju u reĉi: 1 = ada, jad, ujed, jato, hat, tih... 2 = Ana, Una, noj, janje, njuh... 3 = jama, maj, ham, mah... 4 = era, ura, raj, ruho, hor... 5 = loj, jela, Ilija, ulje... 6 = uš, šija, ĉaj, Ĉeh, jeţ, hodţa... 7 = oko, kej, jeka, jauk, aga, guja, jug... 8 = uvo, vo, Java; (u izgovoru se ĉuje samo jedno „f” dakle 8, a ne 88!). 9 = boj, peh, Paja... 0 = soja, ceh, seja,...

S dvocifrenim brojevima postupa se isto tako: 10 = deda, Odesa, udes, udica... 11 = ded, dud, tata... 12 = dinja, dan, tane... 13 = dom, tema, dama... 20 = nos, Nica, junaci... 45

Učite brzo pamtite lako 26 = noţ, naš, noć... 30 = meso, muza, maca... 31 = med, moda, mito... 40 = Rus, rosa, jarac,... 49 = riba, rob, rupa... 56 = leĊa, laĊa, leš... 66 = ĉaša, ĉiĉa, ţuĉ... 78 = kafa, Jakov, kosa... 82 = vino, vuna, fin... 94 = pero, para, bure... 99 = pop, buba, baba... Vežba 1. Uzmite jednu knjigu i otvorite je na bilo koje mesto. Unapred odredite, da li će da vaţi broj stranice na levoj ili desnoj strani otvorenog mesta. Za broj koji otvorite, uradite po dve do tri odgovarajuće reĉi. Na primer: otvorili ste stranu 79 kapa, Kuba itd. Vežba 2. U knjizi ili u novinama odaberite bilo koji ĉlanak, pretvarajte sva slova redom u brojeve, i to za sada samo u jednocifrene: na primer tekst ovih redaka /iza: „Veţba 2”/ pretvorili biste ovako 7, 2, 0, 5, 2, 8, 2, 3, itd. Sada polazimo odmah na praktiĉnu primenu ovog alfabeta. Prve nedelje nauĉili bi ste, kao primer, redosled od devet evropskih drţava, po kriterijumu broja pisama koje proseĉno napiše pojedini njihov stanovnik. MeĊutim, opet za veţbu, mi ćemo da upotrebimo sada onu statistiku sa 46


f

odgovarajućim brojevima.

Naime: 0/ Englez piše proseĉno 67 pisama godišnje. 2/ Švajcarac piše proseĉno 64 pisama godišnje. 3/ Nemac piše proseĉno 50 pisama godišnje. 4/ Austrijanac piše proseĉno 40 pisama godišnje. 5/ Danac piše proseĉno 36 pisama godišnje. 6/ Francuz piše proseĉno 27 pisama godišnje. 7/ Italijan piše proseĉno 4 pisama godišnje. 8/Rumun piše proseĉno 3 pisama godišnje. Evo kako se takve stvari pamte: 1/ 67 = šaka, dţak, ĉek itd. Osobi koju ste postavili na prvo mesto, to jest koja predstavlja Engleza opteretite sa jednim „dţakom” na leĊa; ili joj dajte „ĉek” u ruke, veliki ĉek kao kakav plakat, da biste ga odmah primetili, uvek kad duševnim okom pogledate odnosnu osobu. Ili moţete da mu stavite lice u bokserski, borbeni stav, pa da pri tom pruţa izazivaĉki „šake” (pesnice), itd. Upotrebite bilo kakvu predodţbu. Potrebno je da je dobro fiksirate svojim duševnim okom, i da pri tome kaţete u duhu odnosnoj osobi neku prigodnu reĉ! 2/ 64 = na primer, ĉir, šara itd. 47

Učite brzo pamtite lako Ţeni, koja dakle predstavlja Švajcarsku, zamislite napadno veliki „ĉir” na glavi; ili da joj je haljina puna raznih „šara”. 3/ 50 = na primer laso (omĉa od koţe) loz itd. Ĉoveku, koji predstavlja Nemaĉku /na 3 mestu/ stavite u ruke jedan „laso” i fiksirajte, kako njime maše iznad glave kao kauboji u filmu. Ili predoĉite, kako ta ista osoba drţi u ruci „loz” i veselo ga pokazuje, kao da je dobila zgoditak! 4/ 40 = na primer: jarac, rosa itd. Ţeni, koja predstavlja Austriju, stavite pred noge „jarca” i predoĉite kako ga ona tera! itd. 5/ 36 = miš, mašina iid. „Dani” koji predstavlja Dansku stavite u ruke velikog „miša” ili mu veţite oko vrata veliku, ogromnu „mašnu”, koju obiĉno nose umetnici, i koja će Vam biti uoĉljiva.

„Mašina” znaĉi „362”; ali pošto je nedvojbeno, da se radi samo o prve dve cifre, pošto Austrijanac, koji je pred Dancem, piše samo 40 a Francuz, odmah iza njega 27; dakle jasno je, da piše 36, a ne 362 pisma godišnje! . 6/ 27 = unuk, noga itd. 48


f

„Unuk” nije dobar pojam za primenu, jer biste lako zaboravili, da se radi o odnosu odnosne osobe prema dedi ili babi, a ne moţda prema bratu, ocu, ali „noga”! Naroĉito ovde! Poznato Vam je da se u Francuskoj raĊa moda, a sa njom i sve modne gluposti. Ţenu koja kod Vas predstavlja Francusku zamislite sa takvom haljinom, pri kojoj joj se vide skoro cele „noge”! Ili predoĉite, da je odnosna osoba podigla „nogu” na stolicu, da bi popravila ĉarapu, ili sliĉno! 7/12 = tane, dinja itd. Tane je odviše maleno za naš, konkretni sluĉaj. Ali „dinja” je dobra! Zamislite, da Vaš „Talijan” na 7 mestu nosi na glavi ogromnu „dinju”, kao što ţene u Egiptu nose na glavi vrĉeve s vodom. 8/4 = ura, raj; ali isto tako moţemo da ovde upotrebimo i sir /=04/, car /04/ itd. Pošto Grk koji se nalazi po redu iza Rumuna piše 3 pisma, to je jasno da ovo „04” ne znaĉi 0,4 (to jeste decimalni razlomak). Dakle recimo „sir”. Predoĉite ţenu, koja drţi u ruci „sir“, ili još bolje kako jede veliki komad „sira”!

9/3 = jama, ham, maj itd. Uzmimo na primer: „jamu”; predoĉite kao onaj ĉovek kog ste postavili na deveto mesto, da bi predstavljao Grke, stoji u zamišljenoj „jami” koja se nalazi na tom mestu. Prirodno je, svako moţe sam da naĊe sebi liĉno 49

Učite brzo pamtite lako moţda bliţu i pristupaĉniju predodţbu. Mi smo ovde uzeli sasvim opšte pojmove, odnosno predmete, koji su svakom, bez razlike poznati. Kada ste sve to izveli, onda proĊite duševnim okom ponovo svih devet osoba, a naroĉito nastojte, da odmah zapazite predmet ili stvar, koju ste pri svakoj pojedinoj osobi zamislili, da bi predstavljala broj pisanih pisama prema alfabetu. Zatim odgovorite na sledeća pitanja.

Vežba: 1/ Koliko pisama pišu proseĉno godišnje stanovnici evropskih zemalja, i koje mesto po redu zauzimaju u tom pogledu? 2/ Ko piše proseĉno godišnje 27, 36, 64, 3, 12, 50, 4, 40, 67, pisama? Ako ste navedeno radili taĉno prema našem uputstvu, Vi ovu statistiku sada tako sigurno i dobro znate, kako bi je teško ikada nauĉili obiĉnim naĉinom uĉenja. MeĊutim, ona predstavlja, kako rekosmo, samo primer, na temelju kojeg treba da pamtite druge sliĉne stvari.

PAMĆENJE OSOBA I IMENA Ima mnogo ljudi, koji teško pamte imena osoba sa kojima su se jednom upoznali. To ĉesto moţe da bude neugodno, ako ne i štetno. 50


f

MeĊutim, da bi smo dobro zapamtili ime osobe, potrebno je da istu pre svega dobro, a ne samo površno posmatramo i da nastojimo da uoĉimo svaku eventualnu naroĉitu osobinu, koju ta osoba poseduje. Ako dobro (ali prirodno nenapadno), posmatramo svakog pojedinca, otkrićemo kod svakog nešto, što ga naroĉito obeleţava: bilo u fizionomiji, bilo u ponašanju i hodu, u naĉinu odevanja itd.. Ovu osobinu, putem direktne ili indirektne asocijacije pojmova, dovešćemo u vezu sa njenim imenom i to što plastiĉnije. Treba da uobrazimo i da vidimo duševnim oĉima tu vezu. Primer br. 1.* Jedan gospodin predstavljen Vam je kao „Radović”. Ako niste uspeli da ništa otkrijete, što bi Vam posluţilo pri pamćenju njegovog imena, Vi zamislite još kad ste u društvu tog gospodina, da je obuĉen u neko „Radno odelo”, kao što ga nose na primer mehaniĉari. Predoĉite ga sebi u tom odelu što efikasnije, a onda da ne biste došli u iskušenje da docnije kaţete moţda „RADić”, „nacrtajte” preko celog tog odela veliki broj „3”, što će Vas podsetiti na tri sloga: „Ra-do-vić”. Ako ste predodţbu dobro i ĉvrsto izveli, Vi ćete uvek kad sretnete istu osobu i nakon duţeg vremena, uvek da je vidite u tom duhu tj. u radnom odelu, sa brojem „3” preko istog, i odmah ćete da se setite njenog imena. Za „Miškovića” upotrebićete na primer velikog „MIŠa”. *


51

Učite brzo pamtite lako Dakle, ako ne moţete samoj osobi, ili njenom drţanju, ili u poslu radi kog ste se sa tom osobom sastali, da prikladno veţete ime sa nekom naroĉitom osobinom, Vi ćete takvu asocijaciju da izvedete pomoću jednog zamišljenog predmeta ili zamišljene i predoĉene osobine, koju ćete toj osobi da pripišete još za vreme fiziĉke blizine. Na sliĉan naĉin zapamtićete i ostale podatke o nekoj osobi, ako su Vam isti podaci momentalno poznati, a potrebno je da ih zapamtite. Primer br. 2.* Na primer Vi ste „poslovan ĉovek”, trgovac ili sliĉno. Neka Vaša „mušterija” ostala Vam je duţna izvesnu sumu novca. MeĊutim da ne bi uvredili tu osobu, Vi nećete da taj dug zapišete, verujući da ćete to da uĉinite, kad se to lice udalji iz radnje. MeĊutim, naiĊe u meĊuvremenu druga osoba, treća.... i Vi ste zaboravili o ĉemu, odnosno o kojoj sumi se radilo. Dakle, kako ćete pri pamćenju ovih stvari da postupite? Jednostavno, kao i kod pamćenja imena jedne osobe. Samo što će ovde predmet, koji ćete dovesti u vezu sa tom osobom biti takav, da moţe da napravi izraz od suglasnika, koji odgovaraju ciframa zaduţene sume. Vi ćete, dakle, od broja, koji predstavlja dug, da napravite jednu /ili, prirodno, više/ reĉi, koju treba onda da spojite sa imenom odnosne osobe. Ako ima više stvari da zapamtite, koje su u vezi sa nekoliko osoba, onda ćete jednostavno uzeti u pomoć onu *


52


f

tablicu /toranj, labud, itd./, pa ćete dotiĉne osobe da postavite na odgovarajuća mesta tabele, nakon što ste svaku pojedinu doveli pre u vezu sa predmetom, koji oznaĉava dug te osobe ili vreme sastanka... Ako pak treba da neke podatke u vezi sa odreĊenim osobama zapamtite na duţe vreme, a da i te osobe ne izgubite ,,iz vida”, onda jednostavno postavite sve te osobe, zajedno sa predmetima, koje su dobili radi bolje oznake, u jednu sobu, gde ćete ih uvek naći na okupu, i to poreĊane onim redom, kojim to zahteva priroda same stvari, i kojim redom ste ih Vi prema tome i postavili. Na isti takav naĉin pamte se na primer i roĊendani i imendani pojedinih osoba, razni rokovi (na primer za menicu), uopšte sve što je u vezi sa ĉovekom. Glavno je pri vezivanju nekog pojma za neku osobu, da stvar udesimo tako, da nam je odmah, i u svako vreme jasno, o ĉemu se radi; to jest kakvu ulogu odnosni brojevi, koji su sadrţani u vezanoj reĉi, igraju i na šta se odnose.

PAMĆENJE TEKSTA Ovde razlikujemo uglavnom dva sluĉaja: 53

Učite brzo pamtite lako 1. Pamćenje prema smislu tj. odnosnu, stvar treba da zapamtimo tako, da sadrţaj i smisao iste moţemo da ponovimo u slobodnom stilu, dakle „svojim reĉima”. 2. Bukvalno pamćenje, tj. pamćenje nekog teksta taĉno reĉ po reĉ; ne samo po smislu već i prema redu izraţavanja.

Pamćenje prema smislu Pri pamćenju prema smislu nije potrebno da taj tekst, reĉ po reĉ nauĉimo doslovce, već je vaţno da znamo i zapamtimo što se htelo reći tim tekstom, bez obzira, kojim reĉima je to reĉeno. Moţemo da upotrebimo iste reĉi ali drugim redosledom, ili pak da uporedimo i druge izraze. Pamćenje prema smislu više je potrebno od bukvalnog pamćenja. Bukvalno pamćenje potrebno je samo pri uĉenju pesama, poslovica, citata i primera za gramatiĉka pravila.

* *

*

Kad trebamo da zapamtimo odreĊeni tekst, bez obzira na to da li ćemo da ga zapamtimo bukvalno ili samo po smislu, potrebno je da ga najpre celog proĉitamo, polako i paţljivo. I kad smo ga proĉitali, treba da utvrdimo njegovu suštinu. 54


f

Kad nam je suštana u celosti poznata i kad smo sa njom na ĉisto, onda tek prelazimo na samo uĉenje, tj. na pamćenje tog teksta detaljnije.

* *

*

Pamćenje prema smislu, kako rekosmo, potrebno je u većini sluĉajeva. Najĉešće je potrebno da se zapamti suština nekog teksta. U tekstu koji treba da zapamtimo, prvo ćemo razmotriti istaknute, najvaţnije momente samog teksta, a potom pojedine najistaknutije reĉi. Tako ćemo za svaki pojedini momenat, kao parcijalni, sastavni deo te radnje, imati po jednu imenicu (odnosno glagol), kojoj ćemo da damo plastiĉno znaĉenje tj. „ţivot”. Svaka ta reĉ seća će nas na reĉenicu u kojoj je ona bila protuberansa, odnosno istaknuta reĉ. Sledeće istaknuta reĉ, koja moţe oznaĉavati neku osobu ili predmet, reći će nam odmah sledeći pasus iz nekog teksta itd. MeĊutim, neka nam ĉitaoci dozvole da pokaţemo ovo na jednom konkretnom primeru, što će biti jasnije, nego svo teorijsko tumaĉenje. Treba da zapamtite, na primer* sledeću priĉu „DogaĊaj kod ĉesme“:

*


55

Učite brzo pamtite lako „U nedelju, po podne, kad se svet beše razišao, zavade se dva razbojnika na česmi s jednim momkom i ubiju ga. Inspektor policije s dvojicom žandara brzo odjuri na mesto, gde se ubistvo desilo. Uhvati ubice i povede ih policiji. Ostali razbojnici su videli, kako njihove drugove prate, inspektor i žandari. Oni odlučiše da oslobode svoje drugove i u tom pokušaju su ubili inspektora i ranili jednog žandara. U gradu se zbog toga napravila velika uzbuna. Razbojnici su ovo uzeli kao znak borbe i oni su počeli pucati iz svog kvarta, te se tako po ulicama otvori krvava bitka, koja je trajala cele noći. Uzaludni su ostali pokušaji gradonačelnika da povrati mir. Posle su se trgovci uključili u pregovaranje i uspeli da povrate mir. Ali kroz 5 dana, razbojnici prekinuše mir, i napadoše grad. Skoro pet časova prosipana je užasna vatra na grad. Istog dana po podne (oko 2 časa) paljba je prestala, pa pred veče opet ponovljena. Stanovništvo iz tog dela grada se sklonilo u gradsku tvrđavu.“ Prema našem uputstvu u ovom poglavlju treba da najpre proĉitamo ovaj deo polako i sa razumevanjem kako bi utvrdili njegovu suštinu. A ta suština, bila bi ova: U jednoj svaĊi izmeĊu dvojice razbojnika i jednog momka, razbojnici ubiše momka. Kad su ih ţandari sprovodili policiji, otvorena je na njih paljba, ĉiji je rezultat 1 mrtav i 1-ranjen. Radi toga došlo je i u gradu do nereda i tuĉe, pri ĉemu su razbojnici pucali na grad. Suština, odnosno srţ dala bi se u nekoliko reĉi reći. SvaĊa i tuĉa izmeĊu mladića i razbojnika; ubistvo mladića; ubistvo ţandara i inspektora, koji su intervenisali. 56


f

Posle ovog, tuĉa u gradu i paljba na grad. Kad smo ovako shvatili suštinu, moţemo da preĊemo na rašĉišćavanje ĉlanka, ne samo prema radnji koju isti predstavlja, nego u opširnijem duhu; onako, kako ţelimo da zapamtimo. Zato ćemo ga podeliti u ove vitalne delove, od kojih svaki za sebe predstavlja po jednu samostalnu akciju, koja je opet sastavni deo celokupne radnje opisane u ĉlanku. 1) U nedelju po podne kad se svet beše razišao, zavade se dva razbojnika na ĉesmi s jednim momkom i ubiju ga. 2) Inspektor policije s dvojicom ţandara odjuri brzo na mesto, na kojem se ubistvo desilo, uhvati ubice i povede ih policiji. 3) Ostali razbojnici su videli, kako njihove drugove prati inspektor i ţandar. Oni odluĉiše da oslobode svoje drugove i u tom pokušaju su ubili inspektora i ranili jednog ţandara. 4) U gradu se zbog toga napravi velika uzbuna. Razbojnici su ovo uzeli kao znak borbe. Oni su poĉeli pucati iz svog kvarta, te se tako po ulicama otvori krvava bitka, koja je trajala cele noći. 5) Uzaludni su ostali pokušaji gradonaĉelnika da povrati mir. Posle su se trgovci ukljuĉili u pregovaranje i uspeli su da povrate mir. 6) Ali kroz 5 dana, razbojnici prekinuše mir, i 57

Učite brzo pamtite lako napadoše grad. Skoro pet ĉasova prosipana je uţasna vatra na grad. 7) Istog dana po podne (oko 2 ĉasa) paljba je prestala, pa pred veĉe opet ponovljena. Stanovništvo iz tog dela grada se sklonilo u gradsku tvrĊavu. Imamo dakle sedam vitalnih delova, koji svaki za sebe predstavlja jedan samostalni deo celokupne radnje. Svaki od tih sedam delova treba paţljivo da proĉitamo i da osobu, odnosno stvar, koja u njemu igra najvaţniju ulogu stavimo redom na odgovarajuća mesta. 1) Suština prvog dela je: svaĊa izmeĊu dva razbojnika i jednog mladića, te ubistvo na ĉesmi. Stavićete dakle na prvo mesto odnosne tabele dva razbojnika i jednog mladića u narodnoj nošnji pored ĉesme. 2) Suština drugog dela radnje je: hapšenje ubica od strane inspektora i ţandara. Dakle na drugom mestu treba da predoĉite ovu scenu. 3) Suština trećeg dela je: ubistvo inspektora i ranjavanje jednog ţandara od strane razbojnika, pred zgradom policije. Predoĉite, kako je inspektor pao mrtav, a jedan ţandar ranjen. Napadaĉi su nevidljivi, vidi se samo dim iz pušaka. 4) Suština ĉetvrtog dela je: krvava bitka po ulicama, 58


f

kao posledica opisanih incidenata. Dakle na ĉetvrtom mestu zamislite puškaranje u jednoj ulici u noćno doba. 5) U petom delu imamo kao vitalni deo: uzaludni napor gradonaĉelnika i konaĉni uspeh trgovaca za uspostavljanje mira. Zamislite onde na petom mestu, scenu, kako jedan stariji gospodin, gradonaĉelnik, sleţe ramenima i širi pri tom prste na ruci u znak oĉajne rezignacije; pored njega dva — do tri trgovca, kako klimaju afirmativno glavama, u znak potvrde svoje uspešne intervencije. 6) Ponovna paljba na grad (5dana kasnije) suština je šestog dela radnje. Zamislite samo jednu gradsku zidinu svu zadimljenu od pucnjave? Jednakost datuma 5, i trajanje same paljbe; 5 ĉasova uĉiniće svoje da, ćete oboje lakše da zapamtite! 7) Sedma i poslednja scena u ovoj drami je: beg graĊana u tvrĊavu, kad je paljba, koja je oko 2 ĉasa posle podne prestala, pred veĉe opet poĉela da unosi smrt meĊu mirno graĊanstvo. U svakom sluĉaju od ovih sastavnih delova radnje treba, nakon što se odreĊena reĉenica s razumevanjem proĉita, uzeti najvaţniju i najistaknutiju reĉ, po mogućnosti imenicu. Te reĉi, odnosno imenice se onda spoje radi lakšeg pamćenja meĊusobno, pomoću glagola i ostalih reĉi, koje ne vaţe ništa. 59


Na primer: U prvom delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉ: „svaĊa” U drugom delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉi: „hapšenje” U trećem delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉ: „ubistvo inspektora” U ĉetvrtom delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉ: „bitka” U petom delu teksta uzeli bismo u obzir reĉ: „mir” U šestom delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉ: „ponovna paljba” U sedmom delu teksta uzeli bi smo u obzir reĉ: „tvrĊava”

I ovde vam neće biti teško da nauĉite prikladnu upotrebu na odgovarajućem mestu. Tako smo dobili ovih sedam reĉi: svaĊa, hapšenje, ubistvo, bitka, mir, paljba, tvrĊava. Prema upustvima o vezivanju reĉi pomoću 60


f

asocijativne reĉenice sastavićemo sada od ovih sedam imenica reĉenicu, ali tako, da ne dodamo ni jednu novu imenicu, jer imenice imaju svaka svoje znaĉenje, to jest, svaka imenica zastupa po jedan pasus iz ovog teksta. U koliko bi, radi veće razumljivosti i logiĉnosti ove asocijativne reĉenice bilo potrebno, da se ipak doda nova imenica, onda treba da bude samo takva, kakva se nalazi u samom tom delu teksta, bilo stvarno, bilo po smislu. Na primer: SvaĊa i potom hapšenje dali su povod ubistvu (inspektora), radi ĉega je onda došlo do uliĉne bitke. Posle kratkog mira nastavljena je paljba, pa su stanovnici morali da beţe u tvrĊavu. Ovu reĉenicu, odnosno svaku takvu reĉenicu, koja sadrţi istaknute delove pojedinih radnji, treba da dobro upamtimo. Nju ćemo da proĉitamo po nekoliko puta, tako da kad god posle spomenemo reĉ: „svaĊa” (dakle poĉetnu reĉ ove reĉenice ovde) odmah nam se „sam od sebe” ukaţe nastavak odnosne reĉenice, odnosno cela ta asocijativna reĉenica.

* *

*

Molimo vas da, na ovaj naĉin marljivo veţbate. Moţete koristiti teme iz knjiga, novina..., koje Vas liĉno, bilo poslovno bilo inaĉe interesuju. Proĉitajte ovo poglavlje još jednom! 61

Učite brzo pamtite lako Vi ste već sigurno i sami primetili u prošlom poglavlju, ili taĉnije pred kraj prošlog poglavlja dve ĉinjenice: 1. Naime da ako ste pojedine delove teksta, koji smo uzeli kao primer u prošlom poglavlju paţljivo i koncentrisano ĉitali, ĉim spomenete jednu od sedam imenica (svaĊa, hapšenje, ubistvo itd.) odmah ćete se setiti prikaza radnje, koji se sadrţan u tom delu zadanog teksta. 2. Ako ste odnosnu asocijativu reĉenicu dobro usvojili, da je dovoljna samo prva njena reĉ: „svaĊa”, da biste se setili cele te reĉenice i njenih bitih sastavnih delova, to jest imenica, koje prestavljaju pojedine odlike teksta, koji smo zapamtili. Zato je naroĉito vaţna ĉinjenica spomenuta pod 2. To ćete videti odmah, ako nastavimo sa drugim primerom* „Maratonska bitka“:

„Maratonska bitka se odigrala u mestu Maraton između Atine sa jedne strane i Persiskog carstva sa druge. Uzrok bitke bila je vojna pomoć koju je Atina uputila pobunjenim Grcima u Joniji, što je izazvalo gnev Persije. *


62


f

Persiska vojska je bila brojnija pa se Atina obratila Sparti za pomoć. Sparta je odbila da pomogne, navodno iz religijskih razloga pozivajući se na svoj običaj da se ne može preduzeti ratni pohod pre izlaska punog meseca. Atina je morala sama da se bori protiv Persijanaca. Najveći značaj na ishod ove bitke imao je grčki vojskovođa Miltijada. On je strateški lukavo pojačao krila i oslabio centar grčke vojske, time je omogućio Grcima da potpuno zaokruže mnogobrojne, ali lakše naoružane Persijance i da ih potpuno poraze. Grčke trupe su pobedile persisku vojsku, time se završila Maratonska bitka, što je označilo kraj persijske invazije na Atinu. Danas mnogi smatraju da je ishod Maratonske bitke, bio sudbonosan ne samo za Grčku istoriju već i za istoriju Evrope.“ I ovde ćemo da postupimo kao u predhodnoj priĉi. Nakon što smo paţljivo proĉitali, razdelićemo ceo tekst na pojedine delove, od koji svaki za sebe predstavljaju samostalnu celinu: 1.) Maratonska bitka se odigrala u mestu Maraton izmeĊu Atine sa jedne strane i Persiskog carstva sa druge. 2.) Uzrok bitke bila je vojna pomoć koju je Atina uputila pobunjenim Grcima u Joniji, što je izazvalo gnev Persije. 3.) Persiska vojska je bila brojnija pa se Atina obratila Sparti za pomoć. Sparta je odbila da pomogne, 63

Učite brzo pamtite lako navodno iz religijskih razloga pozivajući se na svoj obiĉaj da se ne moţe preduzeti ratni pohod pre izlaska punog meseca. Atina je morala sama da se bori protiv Persijanaca. 4.) Najveći znaĉaj na ishod ove bitke je imao grĉki vojskovoĊa Miltijada. 5.) On je strateški lukavo pojaĉao krila i oslabio centar grĉke vojske, time je omogućio Grcima da potpuno zaokruţe mnogobrojne, ali lakše naoruţane Persijance i da ih potpuno poraze. 6.) Grĉke trupe su pobedile persisku vojsku, time se završila Maratonska bitka, što je oznaĉilo kraj persijske invazije na Atinu. 7.) Danas mnogi smatraju da je ishod Maratonske bitke, bio sudbonosan ne samo za Grĉku istoriju već i za istoriju Evrope.

Prirodno je, da ćete i ovde, kao i u ranijem poglavlju, odnosno u prethodnoj priĉi, najpre da u mislima sastavite kratak sadrţaj celog odseĉka. A nakon toga, iz tog kratkog sadrţaja, treba da izvuĉete „srţ”, bit celine, po mogućstvu u jednoj reĉenici. Ovo je potrebno zato, da biste uvek imali neku vrstu kontrole nad samom, konaĉnom asocijativnom reĉenicom. Posle toga ćemo opet potraţiti i utvrditi suštinu svakog pojedinog sastavnog dela: 64


f

U prvom delu biće najprikladnija reĉ „strane”, jer će nas podsetiti na dve suprostavljene strane u ratu. Suština drugog dela je uzrok Maratonske bitke. Reĉ „Jonija” uzećemo kao istaknutu reĉ za stvaranje asocijativne reĉenice. U trećem delu govori se o atinskom obraćanju Sparti za pomoć i njihovoj ulozi u ratu. Reĉ „Sparta“ će biti naša istaknuta reĉ u ovom delu teksta. Po našem mišljenju, ovde ne bi bilo zgodno da se uzme reĉ „pomoć” umesto reĉi „Sparta”. Reĉ „pomoć“ je donekle opšta i ne govori nam dve bitne stvari: ko treba da pomogne i kome je ta pomoć namenjena. S druge strane reĉ „Sparta“ nam daje odgovor na ta dva pitanja. Pošto je Persisko carstvo predstavljalo opasnost za sve Grke, a samim tim i za Spartance, oĉigledno je da Sparta treba da pomogne Atini, a ne Persiji. Ovde bi bilo zgodno zapamtiti ĉinjenicu da je Sparta odbila atinski poziv upomoć kao i razlog zbog kog je to uĉinila. To ćemo najlakše zapamtiti ako budemo koristili već spomenuti metod uobrazilje. Na primer, mogli bi da zamislimo jednog Spartanca koji noću gleda u nebo i traţi pun mesec, kog naravno nema. Pošto se ispostavilo da je mesec mlad on baca svoje oruţje na zemlju i glavom negoduje, što je oĉigledan znak da neće pomoći Atini. Ĉetvrti deo pruţa nam zgodnu istaknutu reĉ: „vojskovoĊa”. Gore spomenuti skraćeni sadrţaj, kao i istaknute reĉi narednih delova, a naroĉito predposlednjeg, 65

Učite brzo pamtite lako podsećaju nas, da je taj vojskovoĊa izvojevao pobedu Atinjana. Ovaj deo, pruţa nam ujedno priliku da, upoznamo jedan novi potez mnemotehnike: pamćenja jednog redosleda reĉi pomoću inicijala, to jest, pomoću njihovih poĉetnih slova. Mi ćemo o tom metodu docnije da kaţemo nešto više. Ovde ćemo na konkretnom primeru da upotrebimo samo njegovu prednost. Radi se o tome da treba da zapamtimo: 1. ime vojskovoĊe 2. ĉiji je vojskovoĊa. Od imena Miltijad u našem jeziku moţemo napraviti dve reĉi mio i jad. Upravo to će nam posluţiti da sve lakše zapamtimo. S jedne strane on je Atinjanima doneo pobedu, pa je njima mio, a Persijancima jad. Skraćeno: Atina-Mil-Ti-Jad-Persija A.M.T.J.P. Ako ne moţete da zapamtite ovih pet slova, onda pokušajte da od njih napravite neku reĉenicu Vama blisku, koja će vas podsetiti. Ta reĉenica ne mora da ima veze sa samim tekstom koji treba da nauĉite, vaţno je da Vas ona asocira. Na primer: Automobili, Motori, Traktori su deo Javnog Preduzeća- A.M.T.J.P.. Drugim reĉima treba da ta, poĉetna slova upotrebimo pri sklapanju u pomoćnu reĉ istim redom. Kad dobijete poĉetna slova onda ćete lako da dešifrujete njihovo znaĉenje u ovom sluĉaju ime vojskovoĊe.

66


f

Peti deo, daje nam najzgodniju istaknutu reĉ: „krila”. Lako će biti da zapamtimo da „krila” predstavljaju strategiju. Za šesti deo nemamo prikladne imenice. Zato ćemo sami da napravimo od glagola „pobediti” („Grĉke trupe su pobedile...”) imenicu „pobeda”. A da se radi o pobedi Grka, to se lako vidi iz sadrţine predhodnih delova. Konaĉno, za poslednji deo pod sedam uzećemo kao istaknutu reĉ: „Evropa”. Ovaj put imamo svega sedam delova, od kojih treba da sastavimo asocijativnu reĉenicu. To ćemo uraditi uz pomoć odnosnih, istaknutih reĉi. Uzeli smo reĉi: strane, Jonija, Sparta, vojskovoĊa, krila, pobeda i Evropa. Asocijativna reĉenica bi bila: „Atinska strana zbog Jonije, bez Sparte, sa vojskovoĎom koji je ojačao krila, izvojevala pobedu značajnu za Evropu.“ Kao što smo rekli, ako ste paţljivo pratili ovo izlaganje, odmah pri spomenu reĉi: ,,Sparta” predoĉiće Vam se „Spartanac koji gleda u mesec i baca oruţje”, a reĉ vojskovoĊa treba da vas podseti na skraćenicu A.M.T.J.P.. Konaĉnu asocijativnu reĉenicu koju dobijemo (u ovom sluĉaju: „Atinska strana zbog...“), treba dobro da nauĉimo. Ako smo je dobro nauĉili onda će nam biti irelevantan redosled pomoćnih reĉi (veznici, pridevi..), vaţan je redosled istaknutih reĉi!

*

67

*

*


U pretprošlom poglavlju, pri samom kraju, kazali smo da je veoma vaţno da asocijativne reĉenice dobro nauĉimo po mogućstvu na pamet. Kad spomenemo prvu istaknutu reĉ asocijativne reĉenice, ceo nastavak će nam se predstaviti „sam po sebi”! Evo zašto: Kada treba da zapamtimo prema smislu (a kako ćemo docnije da vidimo i bukvalno) neki duţi ĉlanak, ili uopšte neki duţi tekst, cela poglavlja, onda ćemo koristiti isti princip kao i za manje tekstove. Uzmimo na primer jedno poglavlje, od nekoliko strana, iz bilo koje knjige. Poglavlje treba da podelimo na nekoliko većih odlomaka. Ti odlomci treba da predstavljaju smislenu i zaokruţenu celinu. Sa svakim pojedinaĉnim odlomkom postupićemo kao sa prethodna dva primera („DogaĊaj kod ĉesme“ i „Maratonska bitka“). Znaĉi podelićemo ih na još manje celine, delove, za njih ćemo naći istaknute reĉi i onda na osnovu njih napraviti asocijativnu reĉenicu. Za svaki odlomak poglavlja treba da imamo po jednu asocijativnu reĉenicu. Od dobijenih asocijativnih reĉenica sastavićemo novu asocijativnu reĉenicu, ali ovaj put za celo poglavlje. Iz pojedinih asocijativnih reĉenica odlomaka uzećemo jednu istaknutu reĉ, koja će nas asocirati na celu tu reĉenicu tj. odlomak. Na osnovu dobijenih istaknutih reĉi sastavljamo konaĉnu asocijativnu reĉenicu poglavlja. Uz pomoć nje imaćemo pri ruci celo poglavlje sadrţano u jednoj jedinoj asocijativnoj reĉenici. Naime, svaka istaknuta reĉ u ovoj ponovnoj asocijatavnoj reĉenici, koju smo naĉinili od prvih istaknutih reĉi neposrednih asocijativnih reĉenica, podseća nas (ako 68


f

smo dobro nauĉili odnosnu reĉenicu) na ceo sadrţaj, a prema tome i na sve ostale istaknute reĉi u toj asocijativnoj reĉenici. A te, kako nam je to već poznato, prestavljaju jedan deo odnosnog teksta. Kada bi u ovoj knjizi analizirali ĉitava poglavlja drugih knjiga to bi nam oduzelo mnogo vremena i prostora. Zato ćemo ovde da koritstimo skraćenu varijantu poglavlja. To će Vam omogućiti da dobijete bolji uvid u ovaj postupak uĉenja. Kao primer uzećemo priĉu „DogaĊaj kod ĉesme“. Neka ova priĉa bude odlomak nekog širega teksta. Taj tekst neka ima još tri velika odlomka. U prvom odlomku, priĉi koju smo ranije analizirali, istaknuta reĉ bi bila „svaĊa“. Ova reĉ je kljuĉna kako za tu priĉu tako i za asocijativnu reĉenicu te priĉe. Spomen ove reĉi nas podseća na ceo odlomak sa svim svojim radnjama. Zbog svaĊe koja je izbila kod ĉesme, došlo je do ĉitavog spleta dogaĊaja, zato je ova reĉ najprikladnija. Drugi odlomak bi analizirali kao prvi, i na osnovu te analize dobili asocijativnu reĉenicu, a potom iz nje i istknutu reĉ. Neka istaknuta reĉ drugog odlomka bude „odsustvo“. Za treći deo bi uzeli reĉ „pregovori“, a za ĉetvrti „gradovi“. Prema tome, imali bi smo sledeće reĉi: „svaĊa”, „odsustvo”, „pregovore” i „gradovi“. Na osnovu ovih reĉi mogli bi da sastavimo sledeću asocijativnu reĉenicu celog teksta: „SvaĊa, koja se desila u odsustvu kneza, prouzrokovala je pregovore o gradovima.” Dakle, ako smo samo paţljivo i pozorno proĉitali ceo tekst i pojedine njegove delove, pre no što smo za pojedine delove uzeli istaknute reĉi, onda je sasvim dovoljno da pamtimo samo ovu konaĉnu asocijativnu reĉenicu. Njene 69

Učite brzo pamtite lako istaknute reĉi podsetiće nas na neposredne asocijativne reĉenice, a ove opet, redom, pomoću svojih istaknutih reĉi, na svaki pojedini deo iz odreĊenog odlomka. Konaĉno, kad ovu krajnju asocijativnu reĉenicu dobro nauĉimo onda ćemo moći da na sam pomen njene istaknute reĉi u ovom sluĉaju neka to bude reĉ: „svaĊa”, da se setimo cele konaĉne asocijativne reĉenice, a na osnovu nje odlomaka, tj. celo poglavlje će nam biti u toj jednoj reĉi. Drţimo da ste na ovim primerima jasno shvatili kako treba da u sliĉnim sluĉajevima postupate. Ukoliko Vi liĉno smatrate korisnim, moţete u pojedinim delovima, za njihovo lakše pamćenje, da upotrebite bilo koji od metoda, koje smo Vam do sad opisali. Isto tako, ako Vi individualno, prema Vašem naĉinu shvatanja i prema Vašem opštem znanju osećate da Vam je upotreba prvoopisanog sistema za pamćenje teksta praktiĉna ili praktiĉnija. Onda taj metod i koristite, to jest, moţete da primenjujete metod koji je Vama liĉno prikladan. A tako isto moţete da u nekim sluĉajevima i kombinujete oba metoda tako, da primenjujete delimiĉno jedan, a delimiĉno drugi, već prema tome, kakve je prirode odnosni deo teksta. MeĊutim, u svakom sluĉaju biće dobro ako se budete drţali sledećih pravila.

Pravila za lakše pamćenje teksta 1.) Istaknute reĉi, pomoću kojih ćete da naĉinite odgovarajuću asocijativnu reĉenicu (bilo posrednu, bilo onu neposrednu, koja je rezultat prvih asocijativnih reĉenica) treba da uvek budu imenice. Ukoliko u odnosnom odseĉku teksta takva prikladna imenica ne postoji, onda uzmite 70


f

glagol ili pridev, ĉije znaĉenje prestavlja najistaknutiju radnju ili stanje u odnosnom odseĉku, i pretvorite u imenicu, kao što smo to uĉinili mi u šestom delu primera „Maratonska bitka“. Tada smo glagol „pobediti“ pretvorili u imenicu „pobeda“. 2.) Nikad u jednoj istoj asocijativnoj reĉenici ne smete da upotrebite dve jednake, odnosno dve iste reĉi za dva razliĉita dela istog teksta, kao istaknute reĉi! To bi lako dovelo do zabune i bilo bi štetno u onim sluĉajevima, u kojima je potrebno da se pojedini delovi toka nekog dogaĊaja ili radnje odreĊenim redom zapamte. Ako ţelite, da ponovo upotrebite istu reĉ, i za drugi deo istog teksta, koji ulazi u jednu asocijativnu reĉenicu, tada Vi morate da naĊete još neku prikladnu imenicu u tom delu, koju ćete moći da upotrebite kao istaknutu reĉ. 3.) Asocijativna reĉenica neka bude svojom suštinom što bliţa suštini odnosnog odseĉka. Iako se to ne moţe uvek postići u potpunosti, jer bi inaĉe asocijativna reĉenica bila i suviše duga i puna raznih drugih reĉi, koje bi ometale lakoću pamćenja iste. Ipak to se uvek da postići u odreĊenoj meri, jer je svaka asocijativna reĉenica sastavljena od najistaknutijih delova i reĉi konkretnog dela teksta. 4.) U poĉetku treba, da nekoliko puta (po mogućnosti u razliĉite dane) ponoviti ceo tekst u kratkim crtama, tako da prvo ponovite posrednu asocijativnu reĉenicu, koju ste bilo celu, bilo samo njenu istaknutu reĉ povezali sa naslovom ĉlanka. Kad ste istu glatko i bez greške ponovili (nije 71

Učite brzo pamtite lako potrebno da je znate bukvalno, već samo po smislu, glavna je stvar da pojedine istaknute reĉi spomenete onim redom, koji odgovara redosledu neposrednih asocijativnih reĉenica), onda ponovite pri svakoj istaknutoj reĉi odgovarajuću neposrednu reĉenicu. Konaĉno, pomoću istaknutih reĉi u ovim poslednjim reĉenicama pojedine odseĉke odnosnog teksta. 5.) Veoma je korisno ako i neposredne i posredne asocijativne reĉenice budete napisali, jer je neosporna ĉinjenica, da samim svesnim i skoncentrisanim pisanjem pamtimo u jakoj meri odnosnu stvar. A pored toga, biće Vam lakše da u sluĉaju nekog dvoumljenja odmah proverite. Imali smo priliku, da spomenemo i pokaţemo takozvani metod inicijala, to jest, ono pomoćno sredstvo pamćenja, koje se zasniva na tome, da od poĉetnih slova (ili slogova) pojedinih reĉi, koje treba da zapamtimo, sastavimo neku reĉ ili reĉi, koje će nas podsetiti na odnosna imena. Ovde razlikujemo uglavnom dva sluĉaja:

a) Ako su nam imena (ili neke druge imenice), koje treba da zapamtimo, inaĉe dobro poznate, pa treba da ih samo zapamtimo kao sastavne delove odnosnog skupa reĉi, onda je dovoljno da uzmemo u obzir samo poĉetna slova. Ako je ikako moguće, uzimaćemo u obzir samo suglasnike, kako bi nam samoglasnici mogli nesmetano i bez pometnje da posluţe za stvaranje odnosne 72


f

mnemotehniĉke reĉi. b) Ako su imena komplikovanija i teţa za pamćenje, ili kad u jednom istom skupu ima veći broj imena s istim poĉetnim slovom, onda ćemo pribeći upotrebi celih poĉetnih slogova. Nije potrebno, a i nije uvek praktiĉno izvodljivo, da sastavimo takvu mnemotehniĉku reĉ, koja ima neko stvarno znaĉenje. Glavno je da je zapamtimo! Mi smo već ponovo rekli, a i sami ste toga sigurno svesni, da što je neka reĉ smešnija i apsurdnija, to ćete lakše da je zapamtite. Sasvim „obiĉni” izrazi nisu uvek ni praktiĉni, jer se lako zaboravljaju. Već u poĉetku knjige, izveli smo jedan primer ovog metoda (MaTeR — MikelanĊelo,Ticijan,Rafael). Ovde ćemo da navedemo još par primera, da bi ste videli kako se taj naĉin moţe upotrebiti na najraznovrsnije stvari i na prilike svakidašnjeg ţivota.

Primer br. 1. „Obaveze u gradu“* Idete u grad i treba da završite neke poslove. Treba da odete, na primer, u banku, pa kod krojaĉa da probate odelo, treba da odete da kupite Vaš loz, i da posetite svog poslovnog (ili liĉnog prijatelja Nikolu). *


73

Učite brzo pamtite lako Ako je svejedno na koje mesto treba prvo da idete, jer i vremenske i lokalne prilike ne stavljaju neke naroĉite uslove. Vi ćete da sastavite bilo koju reĉ od poĉetnih slova ove ĉetiri reĉi, koje oznaĉavaju mesta, gde treba da odete. Banka, krojaĉ, loz, Nikola- daće Vam, na primer reĉ „bakalin” itd. Ako ste najpre otišli u banku, preostaje vam još: krojaĉ, loz i Nikola /ravno je k, l, n/. Sad ćete ih pri spominjanju reĉi „bakalin” da poĉetno „b” tiše izgovorite, kako bi na taj naĉin manifestovali svojoj podsvesti završenost posla u banci. TakoĊe moţete i da od preostala tri suglasnika da napravite novu reĉ. Ovaj naĉin naroĉito je koristan u poĉetku, jer na taj naĉin ujedno i veţbate graĊenje mnemotehniĉkih reĉi. Od preostala tri suglasnika (k, l, n) sastavili bi ste, na primer, reĉ „klin”, „kolonija” itd. Ako Vam je bilo lokalno bliţe, ili vremenski potrebno da najpre odete kod Nikole, ostaće Vam još k i l, dakle: „kolo”, „kula” itd. A ako ste iz gornjih razloga otišli najpre da kupite loz, ostalo je još k i n: „Kan”, „kuna” ... Ako ste već pri samom poĉetku Vaše „ekskurzije” morali da idete redom na pojedina navedena mesta, onda ćete, prirodno, tim redom i odnosne suglasnike da upotrebite pri pravljenju mnemotehniĉke reĉi. Na isti naĉin postupićete i u drugim prilikama. Pri pamćenju nauĉnih ili nekih sluţbenih stvari, ukoliko Vam ne bi izgledala praktiĉnija upotreba tabele u tu svrhu. Primer br. 2. „Raspored ĉasova“1* *


74


f

Ako ste Ċak, moţete da raspored ĉasova veoma lako i trajno zapamtite, a da Vam nije potrebno da svaki ĉas gledate u neku beleţnicu, gde ste napisali raspored ĉasova. A, kolika je tek nezgodno, kada se ta beleţnica ili hartija, na kojoj je napisan raspored ĉasova, sluĉajno negde zabaci ili zagubi. Uzmimo, na primer, da u ponedeljak imate sledeća ĉetiri ĉasa: fizika, ruski, matematika, = formalan. likovno, nemaĉki. Sad treba da samo jednom svesno dovedete u vezu ime: „ponedeljak” i ovu naĉinjenu, mnemotehniĉku reĉ „formalan”, na primer. „Ponedeljak je FORMALAN dan, jer, predmete koje tog dana imam u školi, najmanje volim, ili sliĉno...”. Isto tako postupićete i za ostale dane. Ponavljamo, da nije neophodno, da mnemotehniĉka reĉ ima neko stvarno znaĉenje. Osim toga, moţete da naĉinite i dve (a i više) reĉi, ukoliko je broj suglasnika suviše veliki, ili je neizvodljivo da se naĉini samo jedna reĉ, radi nespretne grupacije suglasnika, koji moţda, a u ovom primeru sigurno treba da budu svrstani odreĊenim redosledom. Druga naĉin, je sastavljanje mnemotehniĉkih reĉi od celih prvih slogova. Rekli smo, da je to potrebno onda, kad upotreba samo poĉetnih suglasnika ne bi bila dovoljna, odnosno kad ne bi pomoću tako naĉinjene mnemotehniĉke 75

Učite brzo pamtite lako reĉi odmah i bez poteškoće mogli da se setimo njenog kolektivnog znaĉenje. Takav sluĉaj obiĉno nastupi pri pamćenju raznih stranih imena, i ostalih stranih reĉi, te onda kad mnoge reĉi koje treba da u odnosnoj grupaciji zapamtimo, poĉinju istim poĉetnim slovom. Primer br. 3. „Spisak gradova“* Treba da radi nekog razloga zapamtite imena sledećih mesta: Jagodina, Kolkata, Nagoja, Rim, Sarajevo, Seul, Stavropol, Stig, Strazburg, Takoma i Venecia. U ovom spisku ima pet imena mesta, koji poĉinju sa suglasnikom ,,S”, bilo bi, dakle priliĉno teško da razlikujemo i sam redosled, ukoliko bi isti bio nekim odreĊenim redom potreban, a još teţe bi bilo da zapamtimo uopšte o kojim se mestima radi. *


76


f

Ovde je potrebno da upotrebimo po ceo prvi slog, kako bi se lako i brzo setili imena odreĊenog mesta, jer postoji nekoliko stotina mesta, ĉija imena poĉinju suglasnikom „S”. Prema tome, dobićemo sledeće slogove, od kojih treba da sastavimo neke reĉi: Ko, Se, Ja, Na, Ri, Sa, Sta, Sti, /g/, Stra, Ta i Ve. Već samo pogled na ovaj, alfabetski poreĊani redosled poĉetnih slogova, govore nam da bi bilo veoma teško da naĉinimo neka asocijativne reĉi od gornjih slogova baš onim redom, koji je ovde gore (dakle: alfabetski) naveden. Zato ćemo da uzmemo onaj redosled koji će nam biti najzgodniji. Na primer: „Ko-sti—na sta—ri—ja se—stra: Sa-ve-ta.” Na analogni naĉin postupićemo i u svim ostalim sliĉnim situacijama i sluĉajevima, naroĉito sa reĉima nekog stranog jezika. Pri tom, nije potrebno da se strogo drţite gramatiĉnog prvog sloga, jer na primer, u našem gornjem primeru „Stig” predstavlja ceo jedan slog, dok smo mi uzeli samo „sti”, jer nam je to bilo za pravljenje mnemotehniĉke reĉi mnogo praktiĉnije i zgodnije. Dovoljno je da uzmete prvi vokal (samoglasnik), plus suglasnik (ili suglasnike) pred njim. Suglasnik, koji sledi posle tog prvog samolasnika, ne morate da uzmete u obzir ni onda, kad on, kao u navedenom primeru „Stig”, strogo pripada u odnosni slog. Dakle naĊe li, reĉ ĉije je poĉetno slovo samoglasnik, onda treba da takvu reĉ koristite: a/ za poĉetak reĉi, koju smo naĉinili od poĉetnih suglasnika (prvi sluĉaj). Na primer, treba da u neku svrhu 77

Učite brzo pamtite lako zapamtite u jednoj grupi imena sledećih gradova: Atina, Tirana, Rim. A(tina) treba da doĊe na prvo mesto, kako bismo znali po tome, da to nije samo proizvoljan, bezvredan samoglasnik, koji nam je posluţio pri pravljenju mnemotehniĉke reĉi, nego da on ima prvo znaĉenje. Dakle, A, T, R: Atar. b/ Na poĉetku ili na kraju reĉi, kad postupimo po „drugom” sistemu, to jest, kad uzimamo u obzir cele slogove. U takvom sluĉaju moramo uvek da uz taj poĉetni samoglasnik uzmemo i prvi sledeći suglasnik, bez obzira da li on pripada uz navedeni prethodni samoglasnik, ili je on poĉetni suglasnik narednog sloga. Ovo je naroĉito vaţno, ako koristimo navedeni slog (sa poĉetnim samoglasnikom) na kraju reĉi, što je uostalom i praktiĉnije, uopšte uzevši. Prirodno je, da ako moţemo da dobijemo konkretnije znaĉenje i karakter mnemotehniĉke reĉi, ako stavimo taj samoglasniĉki slog na poĉetku reĉi, da ćemo to bez daljnjeg da uĉinimo, ukoliko neki odreĊeni redosled nije propisan. c/ Kad ima više reĉi koje poĉinju sa suglasnikom, onda treba da od tih reĉi ponaosob naĉinimo jednu zasebnu mnemotehniĉku reĉ tako, da se posluţimo pravilom pod b/, tj. da uzmemo poĉetni samoglasnik sa narednim suglasnikom od svake takve reĉi. Na primer, ako se u grupi reĉi, koje ţelite da 78


f

zapamtite na opisani naĉin, nalaze i reĉi: „Engleska”, „Amerika”, itd. onda prema onome, što smo unapred o tome rekli dobijamo dva sloga: „En”; a od njih, na primer, reĉi: „Amen”. Ostale reĉi ove iste grupe moţemo prema nahoĊenju i praktiĉnosti da vezujemo u mnemotehniĉku reĉ: samo pomoću poĉetnih suglasnika, ili pomoću celih poĉetnih slogova. To je bez ikakvog upliva na onu zasebnu mnemotehniĉku reĉ, koja sadrţi one reĉi iz grupe, koje poĉinju sa samoglasnikom! Kad smo poĉeli da govorimo o pamćenju teksta, napomenuli smo, da i tamo postoje uglavnom dva sluĉaja. Naime, da li je potrebno da zapamtimo neki tekst sasvim doslovce, bukvalno, ili je dovoljno da znamo njegov smisao i sadrţinu. Rekli smo Vam takoĊe, da je Vaša diskreciona stvar, da li ćete da se sluţite jednom ili drugom metodom, tj. onom pomoću tabele, ili pomoću asocijativnih reĉenica, kad budete memorisali prema smislu neki oveći tekst. U mnogim sluĉajevima pokazaće se kao najpraktiĉniji kombinovani metod, to jest upotreba, odnosno primena i jednog i drugog sistema u raznim delovima teksta. A poznato Vam je i to, da za pobliţe oznaĉavanje odnosnih istaknutih reĉi u asocijativnoj reĉenici moţete da upotrebite bilo koji od nauĉnih metoda mnemotehnike. Moţete koristiti onu metodu koje će po Vašem shvatanju ili sopstvenom naziranju da bude u odnosnom, konkretnom sluĉaju najprikladniji.

79


Pamćenje teksta napamet Bukvalno pamćenje, to jest, recitovanje doslovce nekog teksta, sliĉno je u suštini pamćenju prema smislu. Ovde razlikujemo dve vrste teksta: A/ Stihovi, B/ Proza. U stvari, stihovi su mnogo lakši za bukvalno pamćenje, nego proza. Razlog tome je veća prijemljivost našeg mozga za ritmiĉku kadencu glasa pri govoru ili ĉitanju nekog pojma. Uopšte ĉinjenica, da je mozak mnogo prijemljiviji za stvari, koje mu se predoĉuju u nekom ritmu, nego li za tekst u nevezanoj formi. Naroĉito se lako pamte oni stihovi koji su naĉinjeni u nekoj obiĉnoj i nekomplikovanoj, kratkoj pesniĉkoj strofi. Na primer u jambima ili u trobejima. Pri uĉenju poezije pomagaĉi pamćenja su i: a/ Aligeracija, to jest kad više reĉi ili slogova poĉinju jednim te istim slovom. Na primer*: „DoĊi draga domu mome”. Funkcija ovih „D” igra ovde sliĉnu ulogu pri *


80


f

pamćenju, kao i ranije spomenuto i uveţbano pravljenje mnemotehniĉkih reĉi od poĉetnih suglasnika. Kad smo svesno uoĉili, da ima tri poĉetna „d” za redom, uveliko smo olakšali funkciju mozga za memorisanje tog stiha.

Pamćenje pesama Imate pred sobom jednu pesmu. Potrudite se da razumete, šta se njome htelo reći. Zatim pregledajte o ĉemu se u svakoj strofi govori i tada od poĉetka do kraja što slikovitije predstavite njeno znaĉenje, kao da je vi sami proţivljavate. Proĉitajte je još jedanput i ponovite je napamet. Ako ne uspete, prepišite je i proĉitajte svoj rukopis, tada ćete je već sigurno znati napamet. Ako imate sasvim slabo pamćenje, preporuĉuje se da napišete poĉetna slova svakog reda i gledajući u njih da govorite. U krajnjem sluĉaju mogu se napisata i poĉetna slova svih reĉi. Primera radi, uzmimo sledeću pesmu*: Dubrovaĉki poklisar od Jovana Dučića Zimi, tisuć šest sto... /sad sve jedno koje/, Menĉetić, poklisar, beše u Versaju, Da uĉini smerno podvorenje svoje Luju Ĉetrnajstom, milostavom kralju. *


81

Učite brzo pamtite lako U ĉast poslanika republike stare, I svetloga gosta, drţali su bili Tad u Trianonu briljantno soare, S trupom Molijera, muzikom od Lili. Svu noć napudrane markizice male, Na vrh cipelica satenskih i finih, Igrahu menuet i miris duţ sale Vejaše k’o vetar od lepeza njinih. Dok je gost, meĊutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun reĉite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom moru, Sve misleć’ na jednu cipelu od svile. Dakle da postupimo po gornjim pravilima. Pesma iznosi podvorenje Menĉetićevo, u ĉiju su ĉast priredili soare, na kome se on zaljubio u jednu markizu. Sada uzmimo posebno svaku strofu. U prvoj se strofi kaţe, kako je Menĉetić zimi išao na podvorenje Luju. U drugoj se strofi govori, da su u njegovu ĉast priredili soare s pozorišnim komadom i muzikom. Treća strofa iznosi, kako svu noć markize u satenskim cipelicama igraju menuet, mašući lepezama. A ĉetvrta strofa izlaţe, da gost misleći na cipelu od svile, raspravlja s kardinalom o stanju crkve. Iskoristite maštu, što reljefnije, ţivlje i slikovitije predstavljajte sebi znaĉenje svake reĉi. Prva strofa: Prenesite se u sedamnaesti vek. Zima je. Menĉetić putuje za Versaj. Tamo ga izvode pred kralja kome se neprestano klanja i pozdravlja zbunjenim, 82


f

nepovezanim govorom. Luj se milostivo osmehuje. Druga strofa: U dvoru je uţurbanost oko pripreme za soare. Pozorišna trupa drţi probe, muziĉka takoĊe. Treća strofa: Noć je. Soare poĉinje. Napudrane markizice sa satenskim cipelicama zanosno igraju menuet. Oseća se opojni miris i laki povetarac lepeza. Ĉetvrta strofa: Gost je u ozbiljnom razgovoru, s jednim kardinalom, o crkvenom stanju, ali se primećuje odsutnost njegovih misli. Ako se posle svega ovoga, što je veoma redak sluĉaj, ne upamti pesma, onda ispišite poĉetna slova svih redova,ovako: z. M. d. L.

u. i. t. s. s. n. i. v. 83


d. s. c. s. ili poĉetna slova svih reĉi: Z. t. š. s. s. s. j. k. M. p. b. u. V. D. u. s. p. s. L. Ĉ. m. k. U. ĉ. p. r. s. i. s. g. d. s. b. T. u. T. b. s. S. t. M. m. o. L. S. n. n. m. m. N. v. c. s. i. f. I. m. i. m. d. s. V. k. v. o. l. nj. D. j. g. m. p.u. z. S. j. k. p. r. s. C. s. c. n. J. M. S. m. n. j. c. o. s. Pri ovakvom uĉenju neuspeh je iskljuĉen.

84


f

Pamćenje proze napamet Kad treba da neki izuzetni tekst, prozu uĉimo bukvalno na pamet, moći ćemo da se pri tom koristimo nekim od već napred spomenutim olakšicama, ali ne sa svima. Šta više, baš oni glavni momenti, koji su nam pri pamćenju stihova bili od najveće pomoći i koristi, ovde uopšte ne postoje! Jer proza je „proza”. U prvom redu tu nema rimovanja. Nema, ili baš obiĉno nema, jer ne treba da bude, ritma, onog pravilnog dizanja i spuštanja glasa, kao u pesmama. Nema aligeracije i drugih olakšica za memoriju, kao u poeziji, osim ako se sluĉajno negde naĊu. Zato ovde traţimo druge momente, koji će nam isto tako dobro posluţiti, mada na drugi naĉin. Pre svega da vidimo, kakvi tekstovi se obiĉno bukvalno pamte! Poslovice i citati ĉuvenih ljudi. Zakonski paragrafi (u koliko ţelite, da ih znate napamet), i sliĉno. Dakle većinom kraće stvari, gde će za pojedine markantnije reĉenice lepo da nam posluţi kao pomoćno sredstvo i poznavanje broja reĉi, od kojih se odnosna reĉenica sastoji. Zatim ovde se naroĉito upotrebljavaju takozvane: „mnemotehniĉke reĉi”, o kojima je već bilo iscrpnog govora. To su reĉi, koje su sastavljene od poĉetnih slova jedne grupe drugih reĉi ili su sastavljene od poĉetnih slogova odnosnih reĉi, o ĉemu je opširno bilo govoreno. U drugoj grupi (celi poĉetni slogovi) ima još veći broj takvih skraćenica. Danas svi jezici obiluju takvim, ĉesto za obiĉnu, svakodnevnu upotrebu neestetskim skraćenicama. 85

Učite brzo pamtite lako Dovoljno je da pri šetnji ili pri ĉitanju novina obratite paţnju na razne reklame, pa da steknete praksu u asocijaciji, odnosno u sastavljanju mnemotehniĉkih reĉi. Uzmimo najpre bukvalno pamćenje jedne reĉenice. Na primer: aforizama, poslovica, krilatica ... „Čovek se pozna po reči, kao ptica po pesmi! ” Najpre ćemo da ustanovimo, koliko reĉi ima u toj reĉenici: devet! Sad ćemo da traţimo po mogućnosti jednu istaknutu reĉ, koja bi mogla da nas podseti na taj broj: pozna(ti),ptica, pesma (p = „9”). Poznavanje broja reĉi u jednoj reĉenici vaţno je zato, da bismo imali kontrolu, da nismo moţda neku reĉ izostavili pri recitovanju, ili pak neku previše dodali. Imamo dakle izbor izmeĊu tri prikladne istaknute reĉi. MeĊutim mi bismo ovde izabrali glagol „poznati”, jer on predstavlja suštinu te poslovice, naime izreku o poznavanju ĉoveka. Osim ove poslovice „o ptici i pesmi” postoje i druge poslovice, pa bi s vremenom lako došlo do zabune, o kojoj se poslovici radi u konkretnom sluĉaju. Molimo Vas da još jednom proĉitate poglavlja o mnemotehniĉkim reĉima u prethodnim lekcijama. U poslednjoj lekciji uzeli smo kao primer za bukvalno pamćenje pojedinaĉnih reĉenica poslovicu: „Čovek se pozna po reči, kao ptica po pesmi”. TakoĊe, rekli smo da je vaţno da se zna broj reĉi u odnosnoj reĉenici, pa smo utvrdili u memoriji za ovaj konkretni sluĉaj, br. 9! 86


f

Sad ćemo da postupimo sliĉno kao i pri pamćenju prema smislu. Uzećemo u ovom sluĉaju dve istaknute reĉi, a ne jednu, jer se gornja poslovica sastoji od dve reĉenice, od kojih druga ima gramatiĉki oblik „elipse”, to jest skraćene reĉenice (umesto: ,,kao što se ptica pozna po pesmi”). Prema tome imali bi za svaki deo po jednu zasebnu istaknutu reĉ: „ĉovek” u prvom delu, i „ptica” u drugom. MeĊutim, kako smo već rekli, najbolja zajedniĉka istaknuta reĉ za celu reĉenicu, odnosno za celu ovu poslovicu biće: „pozna(ti)”. Kad smo to utvrdili (ova istaknuta reĉ treba da nas seti na suštinu poslovice, a i na nju samu kao takvu), pogledaćemo, koje olakšice nam se pruţaju u samom tekstu: Pre svega, osim povratne zamenice „se”, druga reĉ, prva, treća i ĉetvrta reĉ imaju isti samoglasnik u prvom naglašenom slogu. Poslednja reĉ prvog dela i poslednja reĉ drugog dela imaju jednake samoglasnike: rEĉI.—pEsmI. I konaĉno u poslednje tri reĉi drugog dela postoji aliteracija, to jest sve tri poĉinju sa istim suglasnikom „p” (ptica po pesmi). Pri bukvalnom pamćenju moţemo da, po volji dozovemo u pomoć i uobrazilju, te da na primer u gornjem sluĉaju zamislimo ĉoveka kako govori, to jest kako izgovara reĉi, a pored njega, i makar njemu na glavi, jednu pticu kako peva, to jest da izvodi pesmu. Svi veći tekstovi pamte se na isti naĉin. Najpre treba da ceo tekst sa paţnjom i sabrano 87

Učite brzo pamtite lako proĉitamo, da bi shvatili suštinu onoga, što se htelo reći. Zatim, podelimo ceo proĉitani ĉlanak na pojedine alineje* i odlomke, od kojih svaki za sebe predstavlja po jedan samostalni deo celokupne radnje. Ove odlomke onda podelimo na pojedine reĉenice, koje su u tekstu meĊusobno odeljene taĉkama, znakovima pitanja ili ĉuĊenja (uzviĉnicima). Konaĉno u svakoj reĉenici zasebno potraţimo istaknutu reĉ, i onda gledajmo da iskoristimo sve moguće olakšice, koje nam teksta pruţa (broj reĉi, aligeracija, eventualni ritam, podudaranje samoglasnika itd.). Kad sve ovo paţljivo i skoncentrisano uzmemo u obzir, onda je dovoljno, da 1 - 2 puta proĉitamo svaku pojedinu reĉenicu, da bi je dobro zapamtili. Od istaknutih reĉi iz pojedinih reĉenica, naĉinićemo onda opet, kao i pri pamćenju teksta prema smislu, asocijativne reĉenice, posredne i neposredne, kako bi imali u svako doba ceo tekst „na okupu” i pri ruci.

Eventualni brojevi u tekstu, kao brojevi paragrafa, citiranje stranica, godina itd., pamte se na već poznati naĉin. Ovde, pri bukvalnom pamćenju teksta, naroĉito ako se radi o duţim ĉlancima, preporuĉujemo našim ĉitaocima, da u poĉetku osim asocijativnih reĉenica primene i druge sisteme. Na taj naĉin imaće dvostruku kontrolu i plastiĉniju predodţbu, a to je, naroĉito u poĉetku, veoma vaţno i *

alineja (l. a od linea red), nov red, novi pasus, novi paragraf; odeljak koji poĉinje novim, nešto uvuĉenim redom.

88


f

korisno. Uostalom, kako smo to već u više navrata spomenuli, individualno će svako, prema nauĉenom, i prema svojoj sopstvenoj orijentaciji i nahoĊenju, sam najbolje da primeni takva pomoćna sredstva, koja će njemu liĉno biti najzgodnija i najpraktiĉnija.

PAMĆENJE FORMULA Preostalo nam je još da kaţemo nešto o primeni mnemotehnike na pamćenju raznih formula, koje se izraţavaju brojevima itd. Temeljni princip je svuda isti, naime brojevi se pretvore u reĉi prema onom našem alfabetu, a dobijena reĉ 89

Učite brzo pamtite lako se dovede u što tešnju vezu sa odnosnom stvari pomoću asocijativne reĉenice. Iako smatramo, da ste već i sami spremni da nauĉene principe primenite i na druge, još nespomenute predmete, ipak ćemo ovde navesti još par primera, kako biste to još bolje utvrdili. Kao što ste mogli i sami da primetite, naše nastojanje bilo je, da upotrebimo što manje primera. Trudili smo se da oni primeri koje smo Vam izloţili, budu što opširnije izneti u svim fazama. Na taj naĉin hteli smo da Vas već od poĉetka uĉinimo što samostalnijima u primeni izloţenih sistema. Jer, ponovo ponavljamo, mnemotehnika je stvar sasvim individualne prirode. Koliko ima mnemotehniĉara, toliko ima i sistema za pamćenje! Vi ţelite na primer da jednom zauvek zapamtite, da je specifiĉna teţina ţive: 14.3.

Ako pri tom uzmete u obzir (kao olakšicu) da je najmanja specifiĉna teţina metala 6, a najveća 24, onda će odmah da Vam bude jasno, da za gornji broj (14.3) moţete da upotrebite reĉ sa proizvoljno velikim brojem suglasnika. Glavno je da prva tri odgovaraju odnosnim ciframa. Jer, pošto je najmanja specifiĉna teţina 6, znaćete da ne moţe da bude 1.43, a kako je najveća teţina 24, to opet ne moţe ni da znaĉi 143. Dakle 143 = t, r, m, termometar; 90


f

„Od ţive se prave termometri! ” Analogao ćete da postupite i u drugam sliĉnim sluĉajevima. Vi ţelite, na primer, da nauĉite napamet duţinu talasa pojedinih emisionih radio stanica. Od broja, koji oznaĉava duţinu talasa, sastavićete opet reĉ, a ovu dovesti u vezu sa imenom mesta, u kojoj se odnosna radiostanica nalazi. Analogno se postaupa i pri pamćenju vrednosti stranih valuta, raznih berzanskih cena i izveštaja...

REKORDNO PAMĆENJE Mi smo Vam saopštili kako se pamte brojevi u praktaĉne svrhe. Vi umete sada da primenjujete data pravila na sve moguće grane nauke i prilike u ţivotu. MeĊutim, mnogi od Vas ţeleli bi da za razonodu društva mogu da zapamte više brojeva, od 30 i više cifara, kao što ste u stanju da zapamtite i veliki broj diktiranih reĉi. 91

Učite brzo pamtite lako Pamćenje velikih brojeva, je takoĊe jednostavna stvar sada, kad ste upoznati sa raznim metodima za pamćenje reĉi. Ima više naĉina, kako se to izvodi. Vi ćete sami najbolje da odredite, koji metod je Vama individualno najpraktiĉniji. Metod br. 1. Cifre, koje vam neko diktira, treba da grupišete sve tri po tri u imenice od proizvoljno velikog broja samoglasnika. Dobijene reĉi (imenice) plastiĉno predoĉene, stavite na predmete iz našeg alfabeta za pamćenje reĉi (toranj, labud itd.). Na primer diktiraju Vam se sledeći brojevi: 7, 4, 8, 8, 4, 6, 0, 5, 2, 1, 9, 5, 6, 6, 4, 3, 7, 4... Ĉim je odnosna osoba rekla (i napisala): „7”, Vi ste odmah u sebi kazali „k”, „7”. Pri spomenu „4”, Vi ste rekli u sebi „r”, a kad ste na „8” dodali „v”, „f” samo od sebe Vam dolaze reĉi: „krv”, „krov”, „krava”, „gorivo”, „grof”itd. Jednu od njih, na primer, „kravu”, stavili ste na toranj = (1). Daljne tri cifre, 8, 4, 6 = v, r, ĉ = „vraĉ”, „vreća” itd. Recimo stavili ste labuda (= 2) u „vreću”. Za treću trocifrenu grupu uzeli ste na primer „slanina” (052), i obesili je preko trougla (= 3). Za 195 uzeli ste na primer „tablu” i stavili je na balkon (= 4) itd. Sad kad ţelite da ponovite diktirane cifre, bacite samo svoje duševno oko s jednog predmeta iz alfabeta na 92


f

drugi, redom, i naĊi ćete predmet, koji ste na njega postavili ili doveli s njim u vezu. I onda, ceo Vaš posao sastoji se u tome, da dešifrujete redom pojedine suglasnike od reĉi, koje ste napravili. Dakle: (1) „krava” = 7,4,8; (2) „vreća” = 8,4,6; (3) „slanina” = 0,5,2 ... Metod br. 2. Druga naĉin je taj, da reĉi, odnosno predmete, koje ste napravili od brojeva, stavite na odgovarajuća mesta u jednoj sobi. Najbolje u sobi u kojoj se baš za vreme diktaranja nalazite! Da ostanemo pri preĊašnjem primeru. Vi biste „kravu” stavili na 1. mesto, „vreću” na drugo... Pri dešifrovanju s preda i s kraja postupa se isto, kao i u preĊašnjem sluĉaju. Pomoću sobe moţete da zapamtite do trideset cifara: to jest deset reĉi, od kojih svaka sadrţi po tri cifre. Pamćenje pomoću sobe ima ovde veliku prednost, jer moţete i fiziĉki okom da plasirate na odnosno mesto, što će mnogo da doprinese, da odnosni predmet lakše i brţe ponovo predoĉite. Osim toga, na taj naĉin moţete da odgovarate i na pistanja: „koja je na primer: petnaesta cifra?” ... Vi ćete onda odmah baciti oko na peto mesto (5x3 = 15) i dešifrovati u odnosnoj reĉi treći suglasnik. Taj odgovara broju 15! Naime: na 1. mestu nalaze se brojevi 1 — 3, 93

Učite brzo pamtite lako na 2. mestu nalaze se brojevi 4—6, na 3. mestu nalaze se brojevi 7 — 9, na 4. mestu nalaze se brojevi 10 — 12, na 5. mestu nalaze se brojevi 13 —15, na 6. mestu nalaze se brojevi 16 — 18. Prema tome 26. broj nalazi se u drugom suglasniku one reĉi, koja se nalazi na 9. mestu sobe. Metod br. 3. Treći metod se ogleda u spajanju reĉi, koje smo nauĉili od trocifrenih brojĉanih grupa, u asocijativne reĉenice. Ovaj metod, po našem iskustvu, nije veoma praktiĉan. Metod br. 4. Kod ĉetvrtog metoda se diktirani brojevi pretvaraju u po jednu reĉ od 3, a druga od 2 suglasnika, a dve takve grupe (2x3 + 2) spoje u jednu reĉenicu, u kojoj svi suglasnici vaţe, pa i u glagolima. Na primer: 7, 7, 8, 1, 0, 1, 7, 80, 2 = = „Kakav otac, takav sin” Prirodno je, da ćete veoma retko biti u prilici, da ovako glatko pravite odnosnu reĉenicu. U svakom sluĉaju stvar je laka i jednostavna, jer reĉenica ne mora da ima neki naroĉiti smisao! 94


f

Drugi deo tabele Kad ste prvih deset predmeta dobro upamtili i svi eksperimenti vam dobro polaze od ruke, onda nauĉite daljnih deset reĉi. Prirodno je, da one diktirane predmete poskidate docnije sa stalnih predmeta, jer je ovaj naĉin udešen za pamćenje takvih stvari. Njih ili nije potrebno da dugo drţimo u memoriji, ili ćemo ih posle zabeleţiti. A predmeti iz tabele sluţe vam za novo memorisanje. Dakle, sada prelazimo na sledećih deset reĉi: Oni koji posećuju kafane, poznato je da osim deset zapovesti, da postoji i jedanaesta, i to samo kod kafedţija. Naime, da ono što ste popili treba i da platite u gotovu. Pošto je: Krigla, simbol kafane, pa krigla, znaĉi

broj 11.

Ĉasovnik, ili kako se još kaţe „sat“ ima oznaĉenih dvanaest sati i znaĉi dakle

broj 12.

Potkovica, je simbol sreće, suprotno tome je onaj , „nesretni broj”, trinaest, pa zato potkovica znaĉi

broj 13.

Ako ste ĉitali istoriju prvog svetskog rata, naroĉito kraj, onda 95

Učite brzo pamtite lako Vam je poznato da je ondašnji predsednik Sjedinjenih ameriĉkih drţava Vilson, formirao takozvanih „ĉetrnaest taĉaka” za mir. Dakle Willson (zamišljen kao osoba) znaĉi

broj 14.

Peć, mala gvozdena, sa povijenim ĉunkom, ako je gledamo sa strane, daje oblik

broja 15.

za Smrt, (zamišljena kao kostur) kaţe se, da „kosi sve u šesnaest”, i ona vaţi dakle za

broj 16.

Sedalica, (stolica), sa prva svoja ĉešri slova poĉetak je reĉi SEDAmnaest, i znaĉi

broj 17.

Violina, vrat joj je ravan, kao trup broja (1), a trup njen ima oblik broja osam (8), dakle

broj 18.

Top, 96

Učite brzo pamtite lako prema alfabetu za pretvaranje brojeva u reĉi koji ćete kasnije nauĉiti, znaĉi

f

broj 19.

Vaga, sa svoje dve zdele i dva pruta odgovara dvostrukom broju deset, to jest

broju 20.

Sad nauĉite i ovih deset reĉi dobro kao i onih prvih deset: 11 = krigla, 12 = ĉasovnik, 13 = potkovica, 14 = Vilson, 15 = peć, 16 = kostur /smrt/, 17 = sedalica, 18 = violina, 19 = top i 20 = vaga. Veţba: 1) Koji je predmet za broj 14, 19, 11, 16, 13, 20, 12,17,15,18? 2) Kojem broju odgovara: violina, potkovica, vaga, krigla, peć, smrt, ĉasovnik, top, Vilson, sedalica?

* *97 *


Sad ste u stanju da zapamtite dvadeset diktiranih predmeta, na još veće divljenje vaše okoline. Prirodno je da ćete i ovde da postupite vezivanjem diktiranih reĉi sa ovim stalnim vrednostima, kao i kod prvih deset. MeĊutim, ovih 20 reĉi u tabeli (docnije će da ih bude više), nemaju samo svrhu, da vas stave u poloţaj, da se reproducirate kao „akrobata memorije”! Ova tablica sluţi za pamćenje svih stvari, koje nije potrebno da dugo drţimo u pameti. Na primer pri nekom predavanju, ţelite da zapamtite pojedine istaknute taĉke, koje ćete kod kuće da zabeleţite ili da pogledate u nekoj knjizi; ili pri spremanju za neki govor, da biste istaknute pasuse redom zadrţali, a da ne gledate pri tom na ispisanu hartiju. U poslovnom ţivotu, da bi ste se setili šta sve ima da obavite u toku dana, ili putovanja, šta sve treba da kupite...

PAMĆENJE PO SOBAMA Vi ste već svi ulazili u ţivotu u stotine soba i drugih prostorija, a da pri tom niste ni iz daleka pomišljali, da vam svaka ta soba pruţa odliĉno sredstvo za pamćenje i trajno zadrţavanje u memoriji predmeta iz bilo koje oblasti ţivota ili nauke. U svakoj od jednom viĊenih soba (ne samo zamišljenih) moţete da uredite pravi „muzej” ili „galeriju”, u kojoj sve što stavite unutra ostaje trajno vaša duhovna svojina. Naroĉito za razne vrste nauke, kao: istoriju, 98


f

geografiju, literaturu, razne statistike, itd. metod sa sobama, metod „lokalne simbolike” je od neprocenjive koristi. Evo u ĉemu je stvar: 4

5

6

3 2

7 1

10

9

Ova skica predstavlja jednu sobu.

8

Otvor u dnu predstavlja vrata, dok nas prozori ne interesuju. (Ako soba ima više vrata, uzimaju se u obzir samo glavna ulazna vrata). Upotrebive su samo takve sobe, kod kojih su vrata po prilici u sredini zida, kao na našoj skici, a ne da stoje sasvim u jednom, ili drugom ćošku. Sredina zida izmeĊu vrata i donjeg levog ćoška je broj 1 Donji levi ćošak je broj 2 Sredina zida izmeĊu oba leva ćoška je broj 3 Srednji levi ćošak je broj 4 Sredina zida suĉelica od vrata je broj 5 99

Učite brzo pamtite lako Gornji desni ćošak je broj 6 Sredina zida izmeĊu oba desna ćoška je broj 7 Donji desni ćošak je broj 8 Sredina zida izmeĊu vrata i desnog ćoška je broj 9 a unutrašnja strana vrata su broj 10 Ćoškovi i vrata su dakle parni brojevi, a zidovi neparni! Ovo treba da u svojoj sobi dobro uveţbate, jer je to za sve sobe jednako. Veţbajte redom spreda i skraja, a onda na preskok: 1) Gde je broj 3,6,2,8,10,1,7,4,9,5? 2) Koji broj je suĉelice vrata, levi donji ćošak, itd.? Kad budete veţbali bićete iznenaĊeni, s kakvom lakoćom ćete pamtiti sve što ţelite ili morate da zadrţite u memoriji, ne samo u celosti, nego i svaki pojedini deo zapamćenog predmeta moći ćete proizvoljno odmah da reprodukujete. Stvari koje zapamtite na ovaj naĉin, nikad više nećete zaboraviti!

100


f

* *

*

Uvereni smo, da vam ni sama mnemotehnika, a ni naš naĉin izlaganja ne zadaje nikakve teškoće. Vi ste već sada, „u minijaturi” postali „umetnik pamćenja”, a ta veština će da raste svakom novom veţbom veoma brzo i efikasno. Mi smo pri kraju onoga, što smo imali da Vam kaţemo. Ako ste paţljivo ĉitali sve što smo Vam rekli, i ako ste se drţali naših uputa, naroĉito ako ste marljivo veţbali 101

Učite brzo pamtite lako pojedine sisteme i njihovu primenu na praktiĉne stvari iz Vašeg sopstvenog delokruga, onda ste postigli bezuslovno: velike uspehe! Vi ste nauĉili brzo i trajno pamćenje, moć zapaţanja i oštrinu logike i asocijativnih ideja. Jer, to ste već sigurno i sami opazili, ovaj kurs mnemotehnike, nije bio usmeren samo na mnemotehniku! I ako ni o ĉemu drugom nije bilo posebnog govora, mi smo na indirektan, za Vas sasvim neprimetan naĉin radili i na razvitku ostalih Vaših umnih sopsobnosti. Vaš dar za kombinovanje i logaĉko prosuĊivanje stvari, ljudi i situacija neobiĉno se razvio, a prisebnost, prisutnost duha došla je mnogo do izraţaja! Mnoge druge umne sposobnosti unapreĊene su time, ali nije do nas da se ovde hvalimo. To će te Vi sami jasno i brzo uvideti na rezultatima Vašeg rada.

Pre nego što se rastanemo dozvolite nam da Vam poţelimo mnogo uspeha i sreće u Vašem daljem ţivotu, koji će od sada da se odvija u svim krupnijim, znaĉajnim granicama. Jer Vama su sada pristupaĉne mnoge stvari, koje do sada niste mogli da savladate, iz prostog razloga, što niste uspeli da ih zapamtite! Vi ste uĉinili i znaĉajan korak ka onom savršenstvu, koje ĉovek moţe postići!

102


103

f


104


105

f


106

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)

Ucite Brzo Pamtite Lako

Recommend Documents