$ta je kapitalizam? Klod Zesia
Sta je kapitalizam?
Kapitallzam se, uprkos povremenim krizama, pokazao kao Jedlnl funkcionalnl ekonomski slstem. Ovo stanovi~te , danas posve nepopularno, francuski ekonomista Klod Zesia brani statistlkama, poreoenjem sa drugim ekonomskim sistemima, poput socljalizma ('kojl nlje lznedrio nijednu inovaciju'), kratklm istorljatom razvitka kapitalizma i njegovog uspeha. Na samom kraju knjige se upu~ta u polemlku sa brojlm kritltarima kapitalizma.
Klod Zesia
Klod Zesla (Claude Jessua) jo rotten 1926. Studlrao Je ekonomiju na univerzitetu u Uonu, a zatim u Parlzu. Od 1964. do 1968. je radio u Naclonalnom centru za nautno istraiivanje (CNRS) kao saradnik i istraz1vac. Potom Jtl bio professorekonomskih nauka na univerzitetu u Bczansonu (1969 - 1973), i na univerzitetu Panteon Asas (Parlz II) od 1974. do 1995. godine. Specijalizovao se za makroekonomsku analizu, ekonomiju javnog sektora I za istoriju ekonomske misli. Njegove najvainije publikacije su Drustvonl I prlvatnl troskovi (Coats sociaux et coiits prives, 1968), /storija ekonomske tcorife (Hlstoire de la theorie economique, 1991) i Reenik ekonomsklh nouko (Dlctlonnaire des sciences economiques, 2001), delo koJe je napisao u saradn)I sa KristiJanom Labrusom i Danijelom Vitrijem. Knjiga Sta}e koplto llwm? obJavljena Je u poznatoj francuskoj ecliciji Que sals-je? (2001, dopu njcno ilClonjc 2011). KIOCI tcsloJc od 1995. godine profesor emeritus na univerzitetu Pantcon Asas (Pantheon Ass.is) u Parizu.
Jl!JllIUJJ
www.karposbook.s.com
i
·I
Original Title: Jessua Claud e LE CAPITALISME © Presses Univcrsl la lres de Frnnrn - PUF; (dll lo n: Ct ( 17 rioOl 201 I)
CollfH:l li1n: Que 1wls·lc '?
Klod Zesia ..,
STA JE KAPITALIZAM? Prevod sa fra ncuskog
Mirjana £>uri5ic
Ovo dclo jc objavljeno uz podr~ku Fran cuskog lnstltuta i Programa za pomot izdavacima « Danilo Ki~ ».
© Karpos, 2013. Sva prava t.idrfana. Ova publikacija se ne sme, u celini iii u dclovim11, umnoiJVJtl, prc~tampavati, fotokopirati, skenlratl I postavljall nn lntcrnl't be1 odobrenja izdavaca. All rights rt•<,crved. No portion of this publication may be reproduced or trnnsmillrd in .rny form or by .iny mcJns, electronic or mechanical. including phot()(opy, recording. scanning, or any information or storage retrieval .system. without permission in writing from the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews.
Karpos 2013
SADRZAJ
uvoo ........................................................................ 7 POGLAVLJE I Poreklo kapltallzma: lstorljska skica ......................... 11 POGLAVLJE II Rltmovl ekonoms ke aktivnostl ................. ................. 41 POGLAVLJE Ill Kapltallzam l vlast ................................................... S9 POGLAVLJE IV Ori:ava I trils na ekonomija ....................... ................. 73 POGLAVLlE V Kapltallzam I njegovi neprijatelji ................... .......... 103
ZAKLJU~AK ............................................................ 119 Bibliografija .......................................................... 125
II UVOD
'T"cnnin kapilalizam, uprkos svom sufiksu -izam, ne l. o
ima koj<• su smatrali neutralnijim, kao Sto su ,,ekonomija slobodnog p!'cduzetnistva" ili ,,trZisna ekonomija". U 20. vcku, zahvaljujuci istoriCarima poput Vcrnrra Zombarta (Werner Sombart) u Nemackoj, Anria Ozca (I h'nri l lauscr) u Francuskoj, sociolozima kao sto jl' bio Mnks Vt>hcr (Max Weber), ekonomistim;i kakav jt• bio ~11mpct('r (Schumpeter), pojam .,kapiLalizam" jt• sll•kao
Sta je kapitalizam
8
neupitno akademsko postovanje i najzad se oslobodio polcmiCke atrnosfere koja je ometala njcgovo proueavanje i koja je od njega stvarala, kako je govorio Fransoa Peru (Fran~ois Pcrroux), pojam oko koga sc vode sporovi. Sam tcrmin kapitalizam zaslufojc da mu se posvcti izvcsna pafoja. Vee od 18. vcka, rec kapitalizam je oznatavala vlasnika kapitala u ulozi invcstitora. Taj tcrmin su ccslo koristili autori na cnglcskom jcziku, Adam Smit (Adam Smith, i723-1790) iii Tirgo (Turgot, i727 1781), koji su od t766. imcnovali vlasnikc prcduzcea kao ,,kapitalistc, prcduzctnikc u oblasti u1.gajanja" (to su bili poljoprivmlnici), ili kao .,kapitahstc, prcduzclnikc 11 oblasti industrijc" (rec jc 0 Onima koji SU hili na CclU prcdum~a kOJll sc nc bavc poljoprivrcdom). Otuclnjc kapitali7.wn bio drustvcno-ckonomski sistem 11 komc jc dominantna figura bio kc1pitalisla K;ipitalistom Sl:s111atrao vlasrnk kap1tnln kojiJl' nastojaoda oplcxli kapital plasirajuri ~a, iii prcduzctnik koji jc cxllu~io da sam uveCa. kapital 11 svom pn..•ch11.eeu. U toj cl<'finiciji jc biln saddana jasua ra1.liku iznwdu onoga ko jc !lOS('dovao kapital (kapitalish') i 1.aposlcnih, koji su 11 svom post'tlu imali samo svoje n1kc. Fransoa Kcnc (Fran<;ois Quc.'lnay, 1694-1774) opisivao jc poljoprivrt'
Poljopnv11•1lnikj1, ta Kcnca, fok i za Tirgoa, bio uzor preduzimaea.
Klodtesia
"
profita. Ree je bila ne samo o tome da se pokriju tro~~ od proizvodnje nego i o tome da se stvori viSak, profil, koJI bi se ponovo ulagao i lako omogucio da preduzeee rasll', jer je zakonitosl rasta posledica slozenih faktora. Ako ovo glediste prosirimo do nivoa nacije, onda se ekonomija kapitalisticke zcmlje smatra sistemom ciji jy cilj rast, to jest uveeavanje bogatstva, kroz kumulativni postupak. Drugim rceima, nepromenljivo stanje je stranO sustini kapitalizma. Precizirajmo, pre svega, ono sto podrazumevarno pod kapitalizmom da bismo bolje zaokruiili predmel na5eg izufavanja. Postoje brojne definicije tog termina. Mi eemo uzeti u ra1.matranje Sumpeterovu (1883-195o):i kapitalizam se definise privatnim prisvajanjcm srcdstava za proizvcxlnju, uskladivanjem odluka sa razmcnom, drugim rctlima, sa trlisnim tokovima i najzad, akumulacijom kapitala :i-.ahvaljujuCi finansijskim inslitucijama, to jt.:sl nastajanjcm krcdita. Posledica ove definicijc je suprotstavljanje kapitalizma socijalizmu u velikom savremcnom konfiiktu ta clva sistema. Zapravo, Sumpeter predla1c simctrienu dcfiniciju socijalizma: to je sistem koji karaktei:isc kolektivno prisvajanje sredstava za proizvodnju. Uskladivanje odluka, namenu proizvodnih resursa, ritam akumulacije kapitala, odreduje niz izdatih naloga, to jest plan koji z.au1.ima mcsto trliSta. 11.v,lcda da je potrebno dodatno poja5njcnjc: iwecmo ovdc imnti priliku da pravimo aluziju na ..komunizam". Rc('jc, naimc, o tcorijskom sistcmu od kojt•gse, po Marksovim rct
-
2 J. A. Schump1•1t•t ( l!J.l'.t)i rcfl·n•nc·t• up11foj11 n11 hihlio11r.1liju na kraju knjige. 1 K. Marx, La Critic11w clu pro9rwnn11• 111' <:othn, 1875.
Sta je kapitalizam
10
odgovori rta formulu: od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama. Njegovo ostvarenje cinilo se dalekirn jer je ono pretpostavljalo takav razvoj proizvodnih snaga zahvaljujuCi kome nemastine vise ne bi bilo, a ljudi bi imali direktan i besplatan pristup onome sto im je potrcbno, i da eak ne koriste novae. Rusi su, nakon tragicnog iskustva sa ,,ratnim komunizmom", morali da prihvatc ono sto jc bilo jasno: komunizam jc bio ideal koji nijc mogao odmah da sc ostvari. Trcbalo bi, dakle, proci kroz dugu fazu trunzicijc sledcCi maksil:nu: ,,Od svakoga prcma sposobnostima, svakome prema radu." ,,Socijalirun" je bilo irne koje su sami Rusi dali tom prelaznom rezimu. On je karakterisao Sovjetski Savez i razliCitc zcrnlje istoene Evrope do kraja 80-ih godina, cak i kada jc jcdina partija na vlasti nosila ime KomunistiCka partija. Sumpeterova definicija socijalizma je tu nasla sjajnu primenu. Pocetkom 80-ih godina, struenjaci su, na prcdlog samog Leonida Breznjcva, oznaeavali tc zcmlje kao zemljc ,,realnog socijalizrnn".S rlrugC' strnnc, zapaziecmo dajc porcdak zcmaljn u kojlrnujc ,,socijaldcmokratija" preuzcla vlast (kao u sl11 ~nju vi~c zornulju Zapadnc i Scvcrnc Evropc, ukljucujuci lu - t i vi~o navra:la - i Francusku) samo jcdm\ vadjan la knpitnlizma, C!)k j kada vlast VL'~i vccina cija SC dominanlno pmtija zovc Socijallsticku Pllctija.Ovu stuclija pocccc is t orij~khn aspcktom nastank1\ i cvolucij" kapiln lizma.
POGLAVLJE I
Poreklo kap'italizma: istoriiska skica
,nafaj pocetka price o kapitalizmu uz osvrt na istoriju izgledajasniji kada pomislimo na cisto revolucionarni kara~r tog ekonomskog sistep:ia tokom vekova. Dva apafanja ce nam pomoci da proceo1mo vafoost toga. Ocjv1d Lends4 ukazivao je na cinjcnicu da jc - kada je rec o maLerijalnirn uslovima za zivol - Englcz kojije Ziveo 1750. godine bio slicniji legioonn.1 iz Cczarovog doba nego slo ec to biti njegov1 praum.tci. Drugo zapafanje: ako se uz pomoe rnaste vralimo u srcdinl.l 18. vcku i ostanemo u proslosli sve do pt-vi.h godina 19. voka, pdmcticemo da SU prnsccan Z.ivotni standard EV'·opljanina, kao i zivotni st:J ndard islumskih zernlja Afril
4
Cipola (Carlo Cipolla, 1976), kao i ·F1•1'• nan Brode\ (Fcrnand Hruudcl, 1979, str. 671, knj. 3); up. takodt• 1'11111 Bairoch (1993).
l il
Sta je kapitalizam
12
U ovom poglavlju potrudicemo se da analiziramo saznanjc poteklo iz istorijskog istraZivanja o poreklu kapitalizma. Na5 prvi zadatakjc neophodan ukoliko zelimo da razumcmo prirodimo kako jc industrijska rcvolucija uticala na prirodu tog sistcma lstorijsko proueavanje nam omogueava da konstah1j cmo kako je mehanizam trzisne ekonomije funkcioni sao jos u predindustrijskom stadijumu drustvenog ra zvoja. To bi trebalo da nas podstakne da se u istral.ivanju porckla kapitalizma - u pravom smislu reci - vratimo jus vise istorijski unazad. Taj put je potreban utoliko vise blO nam istorija antickog doba nudi prizor velikih metropola sloi:t•nih struktura, kojc odrfavaju tokove trgovinskc ra1.11w1H', tl·sto vcoma vclikog obima, sa susednim ill sa dall•kim z1•ntljama. Ti tokovi mfaili su se ne samo po Grckoj 1 hdcnist i~ko111 swtu, nq~o i po celom Sredozemlju svc do Bliskog lstoku, po tctitorijama koje su se potom na§lc pod rimskom upravom. Hilo bi iznenadujufr da ckonomija tih zcmalja, ~ak i 11 najstarija vremcna, nijl· pribcAla neki111 od 11;1josobc11ijih institucija kapi taliz111a. Ncrcmo sc ipak vrafoti lako daleko u pro~losl. Zadovoljifrmo sc istra?ivanjcm Alavnih pravaca ckonom skog rn1.voja Zapadn, pofrv od kraja Rimskog carstvn.t• ' ( 1\n(a1• C~ (lf"llllilti V('Olllll lllli'lt'll:llll!H' tklnlje 0 civi(i/.il1'ij11ma jo~ 11tl.1l11·nijirn u vri·nwn111 prnstm11 kod Paul Hairoch (1997)
~
Klod Zesia
Nastanak I razvoj srednjovekovne ekonomije Poceci kapitalizma, kako ga danas shvatamo i kako smo ga definisali, mogu se naci vec u•srednjem veku, iako srednjovekovno d.ruStvo ni izdaleka nije predstavljalo nekakvu homogenu civilizaciju. Da bi se shvatila njegova priroda, kao i pokretaci njegovog razvoja, valja sc prisetiti da je srednjovekovno d.ruStvo kao takvo nastalo u Evropi nakon pada Rirnskog carstva, posto jc taj slom i sam bio izazvan naletom varvara i narastajueom slabo~eu ekonomskih i drustvenih osnova svakodnevnog 7.ivota. Za na5c izlaganjc bi.cc korisno da ponovo ukratko priku7.cmo vafoc pravcc razvoja srcdnjovckovnog drustva. lstrafojuCi uzrokc i modalitctc njegovog razvoja i njcgovog ncstanka, mi ecmo ipso facto prikazali Cinioce koji su odrc
Kraj rimskog poretka Invai.ijc varvara u 3, 4. i 5. veku izazvalc su opadnnjc i slom Rimskog carstva, ukidajuCi pr:tvnc i administralivnc slruklurc nje~ovo~ zapadnop, dcla. Ncsi gurnosl koja JL' vladaln nakon I ih irwnz1jn uv,lavnom u agramim
15 14
Sta je kapitalizam
da traze utocista. Oni su ih pronalazili u izvesnom broju utvrdcnih varosica ili u blizini zamaka mocnih vlastelina (na primer galo-romanskih potentes iz 4. veka) koji su u zamcnu za prufonu zastitu zahtcvali odrcdeni broj dana mukotrpnog rada. Dolazilo jc do raznoraznih situacija, a nadmoc vclikasa ogledala sc ponckad pre u brutalnoj iznudi ncgo u dobrovoljnom postupku razmcnc! Otuda vidimo, proueavajuci ovc strukturc koj e su bile najava onih fcudalnih , da jc osnovni problem bila bczbcdnost ljudi i dobnra. Nuimc, tu bczbcdnost nij c vise mogla da pru7.i oslabljcna carska vlast. Dakle, urbana civilizacija jc ustupila mesto mikrodrustvima koj a su, zatvorena sama u sebe, dozivela nazadovanje koje se ogledalo u demografskom opadanju, u nedostatku novca i, shodno tome, u osetnom sufavanju obima trgovinskih razmena. Ova pojava nazadovanja, narocito osetna u 5. veku, pogodilaje celo Zapadno rimsko carstvo. Nasuprot ovomc, Istoeno carstvo je ostalo otvoreno za spoljnu razmcn11 tnko ~to jc trgovina nastavljena Sredozemnim morem, pull•m knJi j!' imao priori tcl u medunarodnoj razmeni. Rimlj.1 11 i 111 ~ 11 IH':t. rnzlogn nazvali Mediteran Mare nostrum / 11r1 ~ 1 : 111111·d ; 11 i1.ws nom smislu, cclo Rimsko carstvo 111:,1.uliln "'' nko 8n•doZl'mnog mora. Cilj osvajanja Evropo, J\1'1 ilrn I A1ij1• hio jt• za~tita pogranienih oblasti Carslv11 i O'l lVt11 iVi 111_JC' lw1lx•dnosti snabdevanja. OdvajajuCi se od l\ lcd ite 1'(111(1I j>f1v la1'1•ci sc u unutra5njost -.cmlje, Rimj<•, 11 ni111c1, po k(l:t.110 da 11ijc ostao veran svom istorijskom i ~1·11~~ro lt knn1 p11l1·111"ijal11 : to je i te kako bio znak njegovog .. 1.i1t1J1:11jn ,11·1 ft', 11 neku ruku, zaistn bio odustao od svoJ1 11ckmt11n11.w ulogL' imperijalne sile. 1
Klod Zesia
Veliki tokovi razmene od tada preuzimaju novu konfiguraciju. Ako se vratimo u 5. vek, s jedne strane vidimo kako svet Sredozemlja menja svoje velike pravce razmene, a s druge strane, sam sastav evropskog stanovnistva se iz 1 korena menja usled velikih invazija. DoSlo je do poremeeaja velikih tokova razmene u Sredozemlju, jer je Carigrad ubrzo preuzeo ekonomsku ulogu Rima. Rim je, zapravo, Zrtvovao sve sto mu je ostalo od snage i sredstava da bi se odupreo invazijama. Bez pretenzija da ovaj tekst pretvorimo u istorijsku studiju iznoseci glavne epizode koje su obeleZile istoriju Evropc od pada Rimskog carstva (476. g.n.e.), zadovoljicemo se osvrtom na glavne etapc do industrijskc revolucije, dajuCi kratak rezime.
Feudalni poredak: od odbrane do ekspanzije Nakon velikih invazija i pada Rimskog carstva Zapndna Evropa je iskusila period nemira u kome je glavna briga stanovnistva bila da preZivi i zastiti se od osvajaea koji su navirali sa svih strana. Ostaci bivseg Zapadnog rimskog carstva mogli bi se opisati kao delovi tvrdave pod opsadom raznih naroda (narocito u 9. i 10. veku): jcdni su dolazili sa juga (Arapi i Saraceni), drugi sa sevcra (Vikinzi i Normani) ili sa istoka (Germani i Huni). Ti ostnd Zapadnog rimskog carstva doziveli su izvestan prcporod u razdoblju od sredine 8. do pocetka 10. veka: rec je o Karolinskom carstvu gde su - nakon uzaludnog pokusaj
Sta 1e kapitalizam
II
17
Klodlesia
16
su prodrli, malo po malo nastaje stanovnistvo dana5njih cvropskih zcmalja. Potreba za za5titom od evcntualnih napada primorala je .,malog ooveka" da bar na lokalnom nivou prihvati zavisnost od nekog moenog 1.aStitnika. Radinosti su uglavnom bile poljoprivrcdnc i prcvashodno su odgovaralc - makar u poeetku - potrcbi da sc obczbcdc osnovnc namirnice za preZivljavanjc tih mikro-drustava. Podrazumcvalo se da ona treba samostalno da obczbcdc zivotnc potrepstine, cime se obja5njava pojava op~tt·g sufavanja obima razmene, kao i propadanjc gradova, cijc sc stanovnistvo bukvalno .,istopilo". Inomskom planu, ovaj sistem se moze opisati kao 1;1tvorl'· ni sistem izolovane teritorijalne celine. Otuda je, malo po malo, uspostavljcn poredak woma razliCit od onog osobenog za rimsko dru.stvo. Bio jt' to fcu-.;1~tit11. Taj sistcm jc fi111kdonisao kao nekakvo "osiguranjt• 11 11at11ri". Mogli his1110 da idcmo dalje sa analogijom ako prinwtirno da jl• i sam vlastclin mogao biti u situadji da h11dt• prlmoran da uvafava moenijeg od sclx~ - i
to suverena ciji je on bio vaz.al - sto je sada obrazovalo sistem povratnog osiguranja. Vaz.alske veze mogle bi se spakovati jedna u drugu kao babu5ke, sve do poeasti koje je najveei vlastelin ukazivao kralju ili canJ. Vazalni sistem, ovako shvacen, doZiveo je tokom vremena znaeajan razvoj: dok su u poeetku odnosi u vaz.al.skom porctku bili zam.iSljeni kao obavezno prufanje usluge kroz mukotrpan rad i uzvraeanja te usluge kroz za5titu stieenika i imali nestalan karakter, oni SU kasnijc postali naslcdni i stvorili su uslove za nastanak aristokratijc, koja jc imnla koliko vojni, toliko i veleposednicki karakter. Najv.17.nijc u ovom slueaju je to sto je drZava, u rimskom smislu le reci, bila razbijena ili, bolje reei, raskomadana na mnostvo vlastclinstnva ocl kojihje svako - na nivou na kom sc nalaiilo - imalo apsolutnu vlast i ubiralo j(• novae od pos\ova k.'\OStOSU odhrana, kontrola puteva i mostova, nadglt·
,
Sta je kapitalizam
18
izmedu gospodara i podredcnog odredeni ne slobodnom razmcnom, vcc p rcplitanjem prava i prisiljavanja na mukotrpan rad. Prcma tome, pojam t:.rZgtaje potpuno odsutan u toj organizaciji, a zatvorcna ekonomija izdvojenih tcrito1;ja1nih ccJina jc na snazi zbog potrebc hijerarhije. Izglcdalo jc da ovako uspostavljcn fcudaJni poredak ispunjava svc uslovc
Urbanizacija Prelazak sa sustinski ruralnc ckonomijo na urbnnu ekonomiju dogodio se u vi~o cvropskih zcmnljn, s nasta janjem gradanskog pokreta, kako se on pmwkacl naz.ivno - u periodu od 9. do 14. veka - razlicitom brzinom i 1111 razlicite nacine, u zavisnosti od toga o kojoj je zcmlji n·~. Zatvorena ekonomija izdvojenih teritorijalnih cc lina - svojstvena svetu feudalizma - priblizila se kraju kada su neki stanovnici feudalnih poseda osetili folju i 11vidcli moguenost da poboljfaju svoj polofaj preseljc11j4.·m u bivse rimske gradove ili u utvrdene varosic knl..o bi iskoristili mogucnost slobodne razmene u gradskim podrucjima. Urbano podrucje ili takorcCi urbano podrn~jl' nalazi se zapravo na raskrscu putevn, ui mor iii Wt. n•k11 , i u njemu se ljudi bave razlicilim za11imanjillla, lnko da se najzad moze izaCi iz feudalnc blokadl', kn•n11t i da ljc od prezivljavanja koje zavisi iskljucivo od sopstvl'IH' proiivodnje, autarhije na koju su ljudi hili os11ck11i z.bog ~ ivola na tudem imanju.
Klodtesia
l'I
U zapadnoj Evropi je bilo malo gradova i bill su osrcd nje veliCine. Od 6. do 11. veka grad se smatrao velikim uko liko je imao 5000 stanovnika. Gradovi su, s druge stranc, bill u tesnoj vezi sa feudalnim sistemom, tako da njihovo stanovnistvo nije bilo u mnogo boljem polofaju od seljaka jer je bilo podredeno gospodaru koji je imao vlast u gradu (bilo da je bio crkveno ill svetovno lice). Ponekad je jedan isti grad bio pod okriljem vise gospodara: na primer vojvode i biskupa, ili eak i kralja (kao slo je lo bio slueaj u Parizu). Polofaj gradana nije ni izdaleka bio zadovoljavajuci i to je ono cimc se objasnjava nastan ak i ekspanzija gradanskog pokrcta. Taj pokret je postepcno nastajao u italijanskim gradovima, zatim na jugu i na scvcru Francuske, u Flandriji (sever danasnjc Bclgijc), kao i u Ncmackoj. U tim gratlovima gradani su odlucili da sc udrufo polaganjem grn.11.1 pobolj~oo. Oni su postnli slobodni gradani: dugovali tilt novi sllltus polngonju grn
111
Sta jt kapitalizam
20
21
Klod Zesia
11
11
11
II
Opstajanje gradova, ma koliko oni bill nedovoljno veliki, pokrenuo je priliv dcla seoskog stanovnistva ka gradskim podruCjima, a gradanski pokret je dao novi zarnah razvoju urbanih podrucja. Taj pokret delovao je na raznc nacine i nisu se povlastice dobijale uvek mirnim putem. Pa ipak, on je tc:l.io da postanc opsteprisutan u celoj Zapadnoj Evropi. Posrcdi jc zapravo bila prava preraspodela moCi: gradanski pokrct jc u gradovima uspostavljao vlast trgovaca za trgovcc. Moe trliSta postala je jaea od vlastclinske moci.
Spoljna trgovlna Kakvu jc ulcw• od1grao drugi faktor urbanizacijc: spoljna trgovina? U ndwm smislu, u odnosu na zatvorenu ekonomij\I izolovanih tcritorijalnih celina, svaka trgovina sa nl'kim drugirn grJdom moze da se okvalifi kuje kao spoljna. 'l'akve ra11ncne pretpostavljaju da vec postoje moguenosti transporta i komunikacije izmedu gradova ponckad rcl:1tivno medusobno udaljcnih i da je na sn11zi 1wkakav pravn i poredak, koji bi garantovao odgovuraj11('11 bczlwdnost protoka ljudi i robe. Ocl samog svog nastanka, taj pokret tezi da se prosiri upravo zbog prc
jedne za druge. Stvorene veze su katkad prevashodno trgovinske. Otuda pocinju da se razvijaju italijanski gradovi na obali Sredozemnog mora ili na severu Evrope (tzv. gradovi llanzeatske lige7). Van svih pomorskih vcza, usred kontinenta, razvija se nekoliko velikih sajamskih gradova na raskrsnici trgovackih puteva - Trua, Augsburg i Lion. Nekc od tih trgovinskih veza nastace prilik.om velikih istorijskih potresa kakav je osvajaCki pohod i nastanjivanje Arapa u Spaniji, koji ce od Kordobe, Tolcda i Granade napraviti velik.e trgovaCke gradovc. Dalji razvoj spoljnotrgovinske razmene posledica jt• i krstaskih ratoua, koji ce od 11. do 13. veka voditi hri§eane sa Zapada u osvajanje bogatstava Orijenta. Krstaski ratovi posebno su interesantni zbog obima zhivanja i vafoosti posledica koje su iz njih proistekle. Nnz1v krstaski ratoui dat je vojnim pohodima kojih je hilo od 11. do 13. veka ukupno osam, a u kojima su ufoslvovali hriseani sa Zapada kako bi oslobodili Jerusalim i Sveta mesta od muslimanske dominacije. To je izuzctno znaeajan dogadaj, pre sve~a na psiholoskom planu , jcr je omoguCio Evropljanima da postanu svcsni svog vtrskog identiteta. To znatli oncle ~ u Evropu idt',ju ,,duh avnntua• prcbiva na lstoku" i da jc tamo narotito u Indij1 n1og11fo obogatili St' nabavljaju(·i rnh11 o kojoj su
-
7Nai:iv /.ii trv,ovill'ko ohrunilwni ~aw1. I1w1vnc'kth v,1ldi i njihuvih 111:1· dova od kruja 11 du polu\'tnl' ,., vrka , • l 1r1111 /H"t'U.
;Iii I
!
1,
11
./
I
11
Sta je Aapitalizam
22
trgovci sanjali: svila, slonovafo, drago kamenjc i dragoccni mctali. Pre svcga, U pitanju SU biJi zacini cijajc prodaja donosila vcliku 1.aradu. Biber, karanfilic, cimet, dumbir i 5afrJn prc-vojih dobrih strana u kulinarstvu i zbog prcsti1.a koji sc vczivao 1.a njihovo ko!"IBccnjc - vce i zbog njihovc upotrclx' u apotckarstvu. Ti proi:r.vodi su stizali uglamom iz A1.ijc, a Carigrad jc imao primat u trgovini 1.acinima. Na strogo ckonomskom planu, poslcdkc krsta~kih ratova su bile vclike. Osim ubn.ane razmcnc iznll'du Ev• rope i Levan ta, sto je moglo i da se ocekujc, krstaski ratovi su podstakli neke gradove u Italiji (republika lknova, rcpublika Venecija) da se sve vise i vise upuste u tu 11110~ snu trgovinu. Iz toga proistcklo rivalstvo fostojc dobijalu tragicnu i paradoksalnu notu: tako j<' IV krstn~ki rat bio prilika 1a Vt'neciju da krcnc u pravi vojni krsta~ki pohod, prvo na Zndar (na d:ilmati11skoj obali), a 1.ati111 JXhl'!>no na Cari~ntd, koji jt' hio op11slo~1·11 dva J>Ula (naroCito 1:.>o.t ). ocl t"1·~a w worna h'sko i sa1110 hilo rano da sc• rn1111i~lja o osv:ijanju s1•1•tih 1111•stu, ali j1• ovaj JX>hod OlllOAlldo Vc 1 111~dji da post:uw clo111ina11tna lrAO\ailka sila na Sn•dcm•mlju. <>va trAova~ka 1•k.spa11zija italijnnskih d!'Zava-gradova proi1vcla jP titav nit. privn•clnih posledica: raznora;. ni llW>Vd kojr .su M.' uklju~ili u trgovacke ekspt.'didjc• morali su da nll'ctusobno usklade svoje mctode t1pravljanja poslom Tako st• pojavilo unckoliko dvostniko ra<'unovodstvo 11 Fil't>lld, vec krajcm 12. vcka, SH' dok ga
23
K/od tesia
Luka Pacioli nije kodifikovao u Venedji i4958 • S druge stranc, kolicina kapitala koji je trebalo prikupiti za te operacije, kao i broj trgovaca i zemalja-ucesnika bili su uzrok bankan;kog razvoja bez presedana, kao i pravnih inovacija kao sto je osnivanje trgovinskih drustava ili nastanak ugovora o osiguranju, dakle svih onih izuma ciji jc cilj bio - u svakom slueaju i posledica - zaobilafcnje crkvcne zahranc zajma sa kamatom. S drugc strane, krstaSki ratovi su bill posredni uzrok prcobrafaju fcudalnog sistema. Odlazak u krsta.Ski rat je mnogo ko~tao vlasteline koji su se upu5tali u takve pohodt'. K.ako bi nabavili novae, bili su eesto primorani da prod<~tl zcmlju (koja tako ne bi bila vise u njihovom posedu) iii da ia novae izdaju dozvolu za boravak u gradovima pod njihovom :zaStitom. Na taj nacin su pospesivali urbanizaeiju druStva. Posto se ubrzao protok ljudi i robe, a narocito nakon sto jl' trgovina na veliko videna kao najsigurniji nacin br1.ov, bogacenja, nije iznenadujuce to sto je sve veCi broj lrgovuca, bankara i brodovlasnika ucestvovao u takvim poslovima. Naravno, takvi poduhvati imali su i velike rizikl' zhov, nchf.'1lwdnog transporta, politiCkih reZima iii ncprcdvidiw p\ovidlw. Ml'd\ltim, trgovac je mogao da Sl' ohogati od jt•dnog jcdinog uspclog pohoda. Dakle, bilo J•• wliko isku~t-njc 111 orw koji su imali najvise avantu rist i1'kug du ha da ~c upustc u odvalne poduhvate, da se otisn11 1ut mon•.
--
• Luca Paccioli i1i Pacioli (uko ••l-l'i- •li••I ill tr,l7), i1.1lijan~ki m.1t1•nwtl1' ar 1 franjevac, saradnik Lronartla J.\ Vi111'1Jol. Pnz11at u 1,t11riji rknn11111ij1• kao prvi kojije opisaodvostruko kiiJ111.ovod~tvo .... 1•n111. 111cv.
Sta je kapitalizam
24
Otvaranje prema svetu Otisnuti se na more ... Ova ideja nametnula se utoliko vi~e sto jc u Evropi po~co da se oseea nedostatak dragoccnih mctala, zlata i srcbra, potrebnih za barcm dclimifoo plaeanjc robe uvczcnc sa lstoka. A cvropski rudnici nisu vise bili dovoljni da obczbcdc metale neo phodne za kovanjc novca.
Velika otkrila
j 11
IJ( I
11 11
I 111
II
i
Krajem 15. veka ni:lu st' vclika geografska otkrifo, koja su omogucila Evropljanima da clospeju do tad;\ nepoznatih zemalja iii su olakSalu njihov dolaznk u zemlje do kojih se do tada moglo stiCi samo (dc!imifoo) kopnenim putem. Ona su imalajednu zajcdni~ku rrtu· moreplovci su morali da pronadu pomorski put prcma Indiji da bi se na taj nacin izbeglo ostecenje natovan:nc robe i da bi pobcgli od neprijateljski nastrojenih Turaka koji su, od pada Carigrada, postali gospod ari trgovirw na istornoj strani 8rcdozcmnog mora. Vi s1~ ilinilaca 0 111og11(·1lo JC ovc ekspedicije: u prvorn n·du naprl'dak 11 hrodograd11ji, koji je moreplovt'ima stavio na raspolaganjt: hrodovc osposobljene da pion: ok!'anima; :wt im kori~cc11j1• kompasa i naprcdak u 11a11tirkoj astnmo111Ui; najzad, hipoteza Uos od doha l'tolomeja) po kojoj j1: Z1m1lja okrugla, sto jc nav1•lo mon:ploVl't~ da plow(i okt:anom potraze na zapadu ono ~to su znali da nc 111og11 du pronadu na istoku, budui·i da j1: Srl•dozc111no 111orc hilo zatvorcno 7.a plovidh11 1 • Mi~li St~ 11.ir11v110 11.1 pomori;ki plll l.t lndiju. - /'rim , pn•11.
Klod tesia
'l!i
Tako je 1492. Kristofor Kolumbo, moreplovac iz Denovc, krenuv5i iz Spanije, zavr5io svoje krstarenje u centralnoj Americi, i ne shvatajuCi da je upravo otkrio novi kontincnt, uveren da je stigao na ostrva u moru oko Japana i Kine i tako prona.5ao put ka zapadnoj Indiji. Prvi veliki pronalazaci novih puteva bill su stanovnici cvropskih obala Allantskog okeana, na p rvom mestu Portugalci i Spanci. Narocito su Portugalci imali ideju da oplovc atlantsku obalu Afrike iduci dosta jufuo od Ekvatora sve dok 1497. Vasko de Gama nije oplovio Rt dobrc nade, pulujuCi !>"Ve do Kalikuta (dana.5nji indijski grad Kcrala). PlovcCi prcma zapadu, Spanci i Portugalci su nastavljali cla istrazuju Amcriku. Tako su prvi osvojili Meksiko, Kolumbiju, Peru, a drugi Brazil. Ta vclika otkriea dost igla s11 vrhunac kada jc i 520. Magelan otkrio morski prolaz i1.1ncdu All;rntskog i Tihog okeana i stigao do Filipinskih ostrva Magclan je izgubio zivot tokom tog p utovanja, ali fr sc jcdan njegov pratilac, posto je oplovio Rl dobn• nadc, vraliti u Sevilju (1523). Ljudi su, dakle, prvi p ut napravili put oko sveta. Po recima koje ce Pol Valeri (Paul Valery) izgovoriti eetiri stotine godina kitSlllJl', potcla je ,,era sveta koji Ce nestati." Tc trgovinske ekspanzije ostavice velike posledice na ckonomiju evropskih zemalja. Na intelektualnom planu, n;~hlistaviji dubovi Evrope postajali su svesni da je svct jt•clan i da Evropa nije neizbeZno njegov centar - ta tvrdnJa od tog dana viSe nije imala smisla - Sto jc bilo u suprotnosti sa istinama koje jc posctmo crkva smatrala natl'li111a vt'rc. Na ekonomskom planu, po'.-;tajalo jt~ jasno da su vl'likl· tr~ovackc ck.spl'dicijc svc hkupljl• i eta zahtevaju prikupljanj1• vclikog kapitala. To jt• faktor po-
Sta je kapitalizam
'!11111
26
godan za objasnjcnje nastanka finansijskih centara, svc moenijih i sve sposobnijih da pruze luckc i bankarskc uslugc koje je oVina vehkih razrnera u koju su bili 11klj11<\1•1ti graclov1 I Ian11•. Ti, uAlavnom lu&i gradovi, Ht•val (sadasnji Talln), Lilwk, I Inmburg, Bremen, Roslok, ~·t•tin, G
27
KlodZesia
udarac I lanzeatskoj ligi. Njeno slabljenje, kao i slabljenje MletaCke republike, zapoeelo je i kao posledica velikih spanskih i portugalskih OtkriCa, koja SU potvrdiJa primal zcmalja na obali Atlantika u odnosu na zemlje na obalarna zatvorenih mora - Sredozemnog i BaltiCkog. Istinaje da su tc trgovacke wne, u vreme svog prosperiteta, bile uporiSte zama5nog razvoja novih trgovaCkih, racunovodstvenih i bankarskih metoda. To je, uostalom, ono sto eemo videti kada buderno govorili 0 trecem ciniocu, koji je - zajedno sa urbanizacijom i spoljnorn trgovinom - doveo do uzleta trgovinskog i finansijskog kapitalizma odnosno do rnonetamc i bankarske ekspanzije.
Monetarna i bankarska ekspanzija Vidimo, zapravo, kako ekonomski svet potpuno rnenfizionomiju Bavili smo se samozatvorenirn ruralnim .eno jL'<.lino u zemJjoposcdu, ono poCinjc
j;1
Sta 1e kapita/izam
.I~j
l
28
se pojavila na trlL~tu. PokuSajmo da damo prikaz te evolucije. Sccamo sc da jc, nakon pada Zapadnog rimskog carstva, kovani novae - poscbno zlatnici i srebrnjaci takorcci nestao ii opticaja jcr je bio predmet izuzetno vclikc upotrcbc u ncmonctarne svrhe. Tokom 13. veka, obnavljanjc trgovinc vclikih razmcra sa Istokom nakon krstaskih ratova bilo jc uzrok ponovnc pojave srebrnog pa c':ak i zlatnog novca. Zlatnici su poticali narocito iz rumcnc saAfrikom i sa muslimanskim zemljama Istoka. Valja naponwnuti daje zlato bilo jos retko u odnosu na potrcbc trgovinc, tako da S<' nn razlicite nacine prevazilazio problem njcgovog ncdostatka. Na prvom mcstu, cesto bi SC' pribcgavalo devalvaciji, postupku koji se sastojao u tonw da sc smanji kolicina zlnta u kovanom novcu, sto jc o<'iglrdno umanjivalo njegovu vrednost. Drugi tip postupka zasnivao se na korisccnju krcdita: iii jc m\ hila o kreditu u pravom smisl u rcci, to jest o avansima iii o zajmovima koje su powrila<' iii bankar odohravali svom klijentu, ili o po5tuprima kornpcnzacijc iii t•misije obveznica. Drugim n·rimil, u pitanju su 1•misije skripturalnog novca.• 0 Zato s11 italijanski hankari iz pokrajine Luke, iz Denovc, iz Fin•m·1 iii iz V1•1wdjt! - iii fok porodica Fuger (Fugg1:r) i1. Au~sburga - odigrali vafou ulogu u ekspanziji vdike trgovinc. Svaka od tih bankarskih iii trgovinskih kufo imala j<' t'itavu mrciu zastupnika u glavnim cvropskirn trgovins kim ccntrima, sto je bio kljueni uslov 1~1 ~irn11j1.• njihovih poslova. 1
"' Nuva1•, koji nijc II opllcaju u obliku novcanica iii kovanica. . l'ri111 .
prev.
Klod Zesia
29
Velika pomorska otkriea doprinela su intenziviranju tog razvoja. Uostalom, ona su velikim delom cesto bila motivisana nadom da ce biti pronadeno zlato ili srebro u novoosvojcnim zemljama. To je narocito va2ilo za Spance: u prvoj polovini 16. veka oni su uvezli u Evropu, prvo sa Antila - a zatim iz Meksika, iz Perua, iz Kolumbijc - stotinak tona zlata, kojima su dodate ogromne kolicine srcbra u d.rugoj polovini veka. GocliSnja proizvodnja dostizala je blizu 200 tona, poeev od 1580. godinc. Ne§to kasnije, tokom 17. veka, zlato iz Brazila dodato jc zlatu i srebru koje su Spanci uvezli u Evropu. Vee od druge polovine 16. veka, u Evropi se osetio rewltat uvoza plemenitih metala, kasnije upotrebljenih u monctamc svrhe. Zabelefono je opste poveCa.nje cena bcz pn•scdana, sto je bila prilika za prve formulacijc kvanti· tativnl' tcorije novca, kao StO Se to moglo vidcti 1568. go· dim• prilikom rasprave u kojoj su sukobili misljcnja 7. iln Boden (Jean Bodin) i M. Maltrua (M. Malestroi) U ~ircm s111islu jc monetarna i bankarska ekspanzija bila okidac 1.
30
Sta je kapitalizam
~I
rokovao je nastajanjc vclikih ekonomskih sila u svakoj cpohi. ZapaZmno da su sada glavne karakteristiene crte kapitalizma prisutnc: akumulacija kapitala, racionalnost u vodcnju poslovanja (koja sc postire koriS6enjem komuoikacionih mrcfa), vodcnjc raeunovodstva, podrobnost ll bankarskom poslovanju, vogadaj 6jc ~cmo znatcnjc shvatiti tek kasnije - ree je 0 i11c/w;t1ijskoj reuoluciji.
lndustrljska revolucija
I~
I!
Ii
1 ~1
11111
Ovnj izrat. 01.nnfava niz Inmu\no tehniCkih] unapredcrtja 11 kratkom vrcnw11skom 1x·1fodu, od kojih su imale korist i man11fakt11nw nwtodt• proizvodnje poCev od 18. veka, narm\ito od 177<>. godi1w. luko Kuznjec (Kuznets, 1966) snw~ta pocl•tnk industrijskc rcvolucije u 1760. godinu, tn•h;' 11va>iti 111isljt•njt• Angusa Medisona (Angus Med· dison, 1995) da st• onu mo1.c nazreti u pisanim podacima tl•k od 18:.io. lJkazafrmo kasnije na kvantitativnu va7.nost ow pojaw l\.kdut im, polrcbno je objasniti njenu prinxlu. Dt•Jvid l.t•ncb (David Landes, 1998) predla2e slcd<.-i'l' tri glavrw karaktl•ristikt•: 1. wmenaljudske umesnosti i t111da masi11a111a; :z. 1~rnwna izvora energije Zivotinjskog port•kla izvorirna enl't')~ijL' nc->.ivog porekla; 3. zamcna supst;mri hi ljno~ i zivotinjskog porekla novim brojnim simvinama, posc•lmo n1irwralnim (i eventualnovesta&im).
Klod 2esia
31
Ako poku.famo da se vratimo malo unazad, zapa2amo da jc svim ovim dogadajima prethodila duga evolucija koja sc odvijala na viSe nivoa i da je ona, na kraju, iznela na videlo svc sastavne delove kapitalizma. Otuda cemo shvalili za5to su evropske zemlje bile popriSLe industrijske revolucije i zaSt:o su u Evropi izvesne zemlje (Velika Britanija, Francuska, Holandija) bile pokrctaCki elementi te rcvolucije, dok su neke druge (Spanija, Portugal) ostale po strani tog velikog pokreta. Da predindustrijski stadijum nije bio bez znaeaja za lchnicki napredak, postajc jasno VCC jednostavnim citanjc.•m slatislika, ma koliko one bile ncpotpunc i nesavr5ene (Mcvnika (u dolarima, 1990. god.) porastao je sa 56;; dolara 1500. godine na 651 dolar 1820. godine, te na 5 I l> dolara i992. godine. Dalde, ~idimo odmah da se iznwdu i820. i 1992. dogodilo neSt:o sasvim novo, Sto je
Uzroci uzleta Na nivou pona5anja, princip nezavisnosti (individual· nosti) i lifoc odgovornosti razvio se kao m 1kcija nn npsolulnu vlast kralja iii gospodara. To je po
Sta je kapitalizam
"II!
32
i nju samu u pravni poredak. To je pretpostavljalo razvoj naprcdnijcg nacina misljcnja koje je dovelo u pitanje pokomost i po~tovanje vlasti i utvrtlenih istina. Dvc pojavc su odigrale kljufou ulogu u tom pogledu: protcstanLc;ka rcformacija u 16. veku i nauena revolucija u t7. vcku. Postojc brojna dcla Maksa Vebera i Tonija (Tawney) koja su posvceena odnosima izmedu protestantske ctikt' i ekonomskc praksc. Ne osporavajuCi pronicljivost izvcsnih analiza, naroeito onih Vcbcrovih, biee potrebno da ogr;initimo njihov op!iti znafaj i da se podsetimo kak vu ulof.U su krajcm src
Klodttsia
33
bila je omogueavanje masovne proizvodnje i definisanje normi koje bi donele korist proizvodnji ukoliko bi ih se ona pridrlavala.
Nejednakost zemalja Drugo pitanje - za.5to su se te promene na boljc dogodile u nekim zemljaroa ili u nekim civilizacijama, a ne u nekim drugim - zaslufuje utoliko vise da sc postavi ako se vratimo u 18. vek; najvaZnijc grupe zemalja (Zapad.na Evropa, islamske zemlje, Indija, Kina, .Japan) nalazile su SC' na vrlo slifoom ckonomskom nivou ako kao kriterijum w.mcmo proizvoclnju po glavi stanovnika. Ali, moremo da pdnll'limo Ull SU nnroeilo Arapi i Kinczi vec bili pronasil nekc proizvo
,I
Sta je kapitalizam
3·1
Iz proueavanja ovih inovacija proizilazi daje njihovo sircnje radi sticanja dobiti nailazilo na prepreke koje SU i tc kako bile uzrokovane postojanjem teSke i slozene carskc administracijc, odsustvom pravog tdisnog sistema i prava na vlasni~tvo. S druge strane, nadahnuee koje jc podstaklo Evropljanc da odlaze da traze na Istoku ono sto SU znali da nc mogu da pronadu u Evropi oeigledno nijr postojalo u slucaju Kine. Kinezi su svoje carstvo smatrali ccntrom svcta i nisu osecali nikakvu radoznalost za ono sto sc dcsavalo oko njih. Otuda su sc stekli uslovi za t•konomsku stagnaciju. Slucaj islamskih zemalja nije manje poucan. Arapi su dominirali od 8. do 12. veka u oblastima nauke, filozofijc i medicine. Oni su od teritorija koje su osvojili na Pirinejskom poluostrvu, napravili visoko civilizovane, cak sa istaneanoseu uredcne regione, u kojima su cvetale umet nosti, trgovina, misaone discipline. Svc do 11. veka Arapi su u $paniji negovali veoma bogate kulturne razmene, do le mere da su omogucili hriSeanima da ponovo stupc 11 kontakt sa delom svog [zaboravljenog] grckog nasleda. Svt• 10 jP bi lo vi~c ncgo obeeavajuce, ali su tokom 11. veka i.lvaralal'kc• sposobnosti islama odjednom zaustavili zilol i, koJi su uzt•li u svoje ruke ucenja iz oblasti nauka i rdigije. lspoljavali su veliko nepoverenje prema kulturi koja je dola1ila S;\ Zapada, sto je iSlo Cak do njenog potp11nog odbadvanJn. To zalvnranjt• u st'l>e bilo je razlog dugog ekonomskoA slahlJt•nja islamskOA swta, sto Ce narn dozvoliti da ptimc limo da jl' odbijanjt• kontakata sa spoljnim svetom u i-,lamskim :tt•mlj:una, kao i u Kini - dovelo do stagn;1c.:ijl~ It~ dn1briljantnc civili1.~1cije. Nasuprot tome, av-•.mturist icki
Klod Zesia
duh i otvaranje ka spoljnom svetu, pokrenuli su u Evro pi ekspanziju bcz presedana. Skrenueemo pa.Znju i na l'injenicu da je ovo otvaranje vee poeelo sa humanizmom renesanse, buduci daje hriSeanima bilo stalo da ponovo ostvare vezu sa velikim knjiZevnim, filowfskim, umetniCkim ostvarenjima antiCkog doba, uprkos svemu onome sto ih jc razlikovalo od meeih crkvenih normi. Ovim razlozima valja, bez sumnje, dodati i razdvajanje svctovne vlasti od crkvene, do cega je u Evropi dolazilo, i ~lo je bilo naroeito povoljno za duh slobodc misljenja i shodno tome za procvat filozofske misli i zama5an razvoj nauka. Mogli bismo da nastavimo istrciZivanje i da sc upitamo za§to su na hriscanskom Zapadu iivcsnc zcmljc koje su pn.•dnjaCile u velikim pomorskim olkricima - kao ~lo su ~panija i Portugal - dozvolilt" d.t ih kasnij1• znac.'ajno prclt~knu Engleska, Holandija, pa <'<1k i Francuska. Uohifojl:no jc miSljenje da jc ta rclativna
Sta je kapitalizam
36
pedesetak godina, produktivnost je u fabrikama prediva bila povceana nekoliko hiljada puta; u istom vremcnskom pcriodu, poveeana je vise stotina puta u tkaonicama, u livnicama, u proimodnji obuce. lnovacije su ostvarenc nnrocito u oblasti [proizvodnje] encrgijc: naroCito korisccnjc uglja, a zatim i parne ma5inc, omogucili su prcduzcCima stepcn proi1vodnje kojijc prevazilazio svc ono sto mun jc poznato u istoriji. Ni~ta od svcga toga nijc bilo planirano; preduzcea su rcagovalu onako kako sc pojavljivala potrafoja na trzistu, a mcd11sobna povczanost sc pojavilu spontano, zavisno uljavaju novc, mchanickc spravt~ 1~1 tk;mjc koj!~ su pokrctalt• parne mn~ine. To jc postalo v,lavna karaktt•r isl ikn indust rij."ikl' proizv0t' 11i/0111 cli.'ili<1lw1.w1 (I lir~dmwn, 1958) i 11ovim: s11 si~. jcdna za drni.;om, 1111~1lc. l'ritisak koJt Mt vrsila konklln'lllll:l ti-/.isl:I pnmoravaoj1: prtd\l/.CCa da St' pribi.;odP novoJ si tuilt'iJi.
Rastuca uloga banaka Viddi smu kako St', tokom prcthodnih faza, pojavila i potvrd1la 11loga ha11,1ka u naprcdovanju poslova. Ont~ s11 " .1Jski111 g1 lom" :;c 1111liv,1 pojuva u kOJOj dolazi do manjka n1at1•1'i jal.1 141 ohnulu pri iwlt' I no vt'likoj produktivnosti. l'o~kdica J•' 1.1~loJ u proilV11
:11
Klodtesia
zapravo omogueavale koncenlrisanje i mobilizaciju kapitala potrebnog preduzecima, posebno u finansiranju trgovine velikog obima. Naravno, uz industrijalizaciju, bankc su u poziciji da igraju sve znaeajniju ulogu u finansiranju industrije, kojaje barem isto toliko pohlepna kada je u pitanju kapital kao i pomorska trgovina. Tako se, tokom celog 19. veka, pojavljuju investicione i poslovne banke ciju klijentelu cine preduzcea koja deponuju pokretna sredstva, a nedugo zatim, banke pretvaraju slcdnju stanovnistva i preduzeea u dugoroene invcslicije. To razdvajanje tipova banaka primenjujc sc vise iii manjc slriktno, zavisno od zemljc. Op~ta Op~la
organizaclja proizvodnje
organi1.acija proizvodnjc jc i sama, pre svega,
pogo
..
ukidaju ustaljeni obieaj rada kod kuee, tzv. cottage induslly. ln.stitucija plaeenog rada, koncentracija radne snage u prostranim radionicama siri se toliko da postaje pravilo u industriji: to se narocito obja5njava velikom koliCinom novt"lt• rada. U ovom pov,lcdu, industrijska revolucija jc bila ltp1cno kap1talisti~ka pojava cije uporiste ne bi mogao d
Sta 1e kapitali:am
!,
~I
38
klasnoj vladavini, stvorila masovnijc i kolosalnije proizvoclne snage m.-go Sto su to ucinilc sve proSle gencracijc i.ajedno... 12 Ako poku~amo da odredimo karakter ovih promena, mo7.cmo najprc da primctimo da je ocl sada vcei udco proizvoda napravljcnih 1..a poroclicnu pot:roSnju. Zbog toga S<~ usmcravanjc radnc snagc prcma odredcnim gronama proi7.Vodnj<~ promcnilo: u Vclikoj Britaniji ostalo jc u poljoprivredi samo 12% aktivnog stanovnistva 1912, a 5% 1951. godinc. Franniskajc bila dalcko sporija u proccsu industrijali1.adjc: proccnat poljoprivrcdnikajc bio 6o96 l789, a 55% 1866. godi1w, :l1 4}f> 1951, n 12,7% 1972. godinc i5% 1994. Druga poslcdica industrijskc rcvolucijc jcstc promcna uslova zivota ljudi. Tokom dugog pcrioda zapa.famo da jc sve veci broj potrosaea mogao sebi da priusti odrcdena, nekada nedostupna dobra, izvukavsi tnko korist od tchniCkog napretka. Medutim, ne treba ostati s}cp pred cinjcnicom da SU promene Zivota i rada - grubo nam<'I nutc• nnjsiroma5nijim slojevima druStva - pogor5alc. uslovc i.ivota wlikog dcla stanovnistva u poeetku proccsa ind11strijali1.arijr, frsto dovodeci do tragiCnih posledica. Tako se \I 19. wku postavio problem nSOCijalnog pitanja.. i na tt~mdjima wlikih dru ~tvcnih promena pojavile su sc scx:ijali:>ti~kc doktrinc, ~iji je ucinak vidljiv jos i danas. Naj1~1d, moramo eta u1.mcmo u obzir i cinjenicu da su :>t~ s;una prironomskih de5avanja, kao i ritam koji odrcc1ujt: njihovo krt'lanje, korenito pronwnili . Pre i11
Klod tesia
39
privrednoj proizvodnji odredivale su opstu ekonomsku situaciju. Od sada ce kretanja u industriji i kreditna aktivnost upravljati ritrnom privredne aktivnosti. Valja se prisetiti da su nastanak i razvoj kapitalizma bili moguci samo zahvaljujuci otvaranju regiona i zemaljajednih prema dn1gima, sticanju nezavisnog poloiaja proizvodafa u odnosu na lokalne vlasti (zahvaljujuci oslobadanju miSljcnja od crkvenih dogmi), zameni trgovine u natu ri trgovinom novcem (kao sredstvom placanja). Ove razlicitc pojave nametale sujedna drugu; istorijska skica koju smo dali namenjena je prikazu lih veza.
POGLAVLJE II
Ritmovi ekonomske aktivnosti
Kontrasti izme
,.
Ako posmatramo kako se ekonomska aktivnost odvijala od 1820. do danas, zapanjuje nas to Sto ona nije jt•
Sta je kapitalizam
42
dirckcijom Bemsa (Bums) i Micela (Mitchell, 1946) da bi prcpoznao refcrentnc cik.luse, odnosno ciklusc opste ekonomskc ak'tivnosti. Odmah zapaiamo da prcpoznate faze pokazuju tcndcnciju skraCivanja, sto bi moglo da navcdc na pomL~o o iJ.Vcsnom ,.ubrzanju istorije". Sto se tiec zapadnc Evropc, proscenc godifojc stope r-.ista rcalnog BDPa po stanovniku bile su 1% 1820 1870; t,3% 1.870-1913; o,9w, 1913 · 1950; 3,9% 1950-19n; t,8% 1973 1992,
odnosno 1.,8911 1.a Ct.'<> period t820 · 1992. l ' vc1i sa istorijskirn karaktcristikama svakc od ovih fam, mofomo sc·hno \flt/no, vlada nije takoreei inh~r vcn i~a ta 11 rkonomiji; jav11i t ro~kovi (prema tome i na· plata) bili su sma11jt•11i i drfova se zadovoljavala time da vr~i svoju 11psol11tn 11 vlast u
Klod Zesia
43
je skoro precizno definiSemo ako bismo iSli u suprotnom smeru od prethodne faze: slobodnu razmenu zamenio je protekcionizam, liberalnu ekonomiju ralna ekonomija, zatim planska privreda. VI.Se evropskih zemalja imalo je totalitarne reZime. Najzad, priprema za Drugi svetski rat mobilisala je resurse koje civilni sektor vise nije mogao da koristi. Rat od 1939. do 1945. izazvao je ne samo ogroman broj zrtava i materijalna razaranja, vec i novu ekonomsk-u situaciju koja je vee bila uveliko zapocela nakon Prvog svetskog rata; preraspodelu kapitala i ekonomske rnoei u korist SAD cija jc teritorija bila po~te11111ije n.1ko11 Dnagog l>Vetskog rnla . - !'rim . ,,,.,~.,.
Sta 1e kapitali::am
44
Sjcdinjene AmeriCke Ori.ave su tako preduzele inicijativu za uspostavljanje institucionalnih mchanizama koji favorizuju ekonomiju slobodnc trgovinc. One su takode podstak1e zemlje zapadnc Evropc da naprave regionalne zone ckonomske saradnjc; taj posao dovco je do stvaranja Evropske ekonomskc zajednicc (EEZ). Jnstitucijc kao Medunarodni monetarni fond (MMF), Svctska banka, Organizacija za ckonomsku saradnju i razvoj (OECD) (nekada5nja Organizacija 1.a cvropsku ckonomsku saradnju [OEEC]), odigrale su pozitivnu ulogu u toj sfcri. Tokom ovog perioda oporavka, cvropskc i azijskc zemljc narocito su imale koristi od tih 1.bivanja, a slope rasta njihovih materijalnih ulaganja i ulagunja u ljudski potcncijal - kao i stopa rasta u medunarodnoj trgovini (8,69-u godifoje za zapadnu Evropu) - jasno sv<..'tlofo o tome. 7..a vreme tog procesa, SAD su neprcstano sh11.ill' kao model u oblasti investicija i tehniCkog napretka, kao i u oblasti mctoda upravljanja i ekonomske polilikc. S dmgc stranc, tokom razdoblja o kome govorimo, uspostavljc· naje politika socijalnc za5tite, kojaje cesto oznaeavana kao politika ,.tlr/.avt• blagoslanja" (welfare state) i u jcdnom ~in:111 smislu, politika globalne potra2nje, inspirisana k1•j11zija11i11110111. Tako su uspostavljeni ,,automatski stabili:t~1tori" i koqj1111kt11rna politika stabilizacije, le jc izglt·dalo da jc pojam c!kmwmsldh ciklusa zastarco, u tom s111isl11 ito Ml cxl sada samo stope rasta fluktuiralt:, ostajufi sta Ino pozit ivne. Tokom ove faze poeco j<• vt•liki pnx~t:s otvaranja t:konomskih gr;mica izmcdu zt•malja, kom jt• svojstvt:no progn:sivno napustanjc ustaljcnc prak~w kakva j1! hi la kont rnla ranm•nc. Potvrctt>na j1! t1:ndt:ncija opslt: konvt:11ihil11osti novca u zapadnim zem-
Klod Zesia
45
ljama i na Oalckom istoku. Ukratko, poeeo je dugi hod ka globalizaciji ekonomije. Peta faza (1973-1994) poeela je u okolnostima koje nisu obcCavale povoljne izglede, naime, usred dva naftna ooka nastala usled Jomkipurskog rata•S i Islamske revolucijc u lranu (1973. i 1979. godine). Ove krize uzrokovale su naglu promenu politike rasta, a ta promena ispoljila se u vclikom porastu inflacije, a takode i kao nezaposlenost. Rafoni za naftu zemalja-potro5aea ove sirovine su odjednom porasli, sto je kod njih izazvalo velike pote§koee kada jc hilo n pitanju plaeanje zemljama-izvoznicama, praceno i poraslom tro~kova proizvodnje. U zemljama EEZ, naj1wodlofoiji zadatak bicc stabilizacija ccna. Zbog toga Cc mcxlt•I i rcfcrcntna vaJuta u odnosu na koju su zemlje Clunict• dl'finisalc svoj11 monctamu poliliku biti nemaCka 111i1rka Pkonomska politikH Savezne republike NemaCke {SRN) smat rain st• u Evropi modelom dobrog upravljanja. Narocito st• Francuska, 6ji je glavni ekonomski partner hil•l SRN, potrudila da sledi njen primer. To je bio vodeci prindp njcne ekonomske politike poeev od 1983. godine. Tu nova konjunkturna politika, koja je znacila napu~lanje kejnzijanske politike pokretanja privrednog uspona, bila je uvod u politiku monetarne uni:fikacije, dt•finisane 1992. Mastrihtskim ugovorom. 16 Odluka o vczivanju franka za nemaCku marku Cesto je bila na udaru kritikt•, posebno posle ponovnog ujedinjenja Ncmackc (1989), jcr su glavni partneri SRN - medu kojima i Fran· "Rat iznwllu hnwla i koalicije arapskih zemalja, vodcn 1
Sta je kapitalizam
46
cuska - morali takodc da podncsu dco tercta ujedinjenja prcccnjivanjcm svojc valute i da, prcma tome, podnesu i tc.SkO<'.·c proisteklc iz toga, a kojc se ticu smanjenja nczaposlcnosti. R~ jc, mcdutim, bila o politickoj odluci sa ciljcm da sc u~ti mcsto Ncmackc u Evropskoj 1.ajednici i kako bis<' naglasilo dajc evropski angaJ.man FranctL.c;kc njcn prioritct. Poecvod 1992. god inc, r~ jc de facto o priprcmi ulaska zcmljl' kao sto jc Francuska u cvroionu. Evropskc kapitalist ickc zcmljc su om· Evropt• bile pogodene nezaposlenosfo 11 ~ijoj osnovi ld.i jaka st rukturna komponenta. l Jkoliko nastojimo da objasni mo ovaj sledfaza, mol.!•1110 prilx•(•i hipotl'zi koj11 s11 Kondraljev (KoH,Upa 'n.cn), u w tim ~11mpdt'r (188J 1950) prl'
47
Klodtesia
Ciklusi i inovacije. Hipoteza dugih ciklusa Razmisljajuci o ekonomskim ciklusima, Sumpeter je vcc i912. godine sugerisao da se kapitalisti&a ekonomija razvija zbog disbalansa izazvanih inovacijama. Ne more nikada biti odgovarajuce ravnotefe, osim u funkcionisanju staliene ekonomije.Asvojstvo kapitalistiCke ekonomijc jc da bude dinamicna, da nikada ne ostane statiena. Jnovacija je dovodi do stanja disbalansa i istovremeno je vocli napretku. Podsetimo se daje industrijska rcvolucija bila opisana kao povratak na niz disbalansa. Sumpeler ohjMmjava da inovacija mora da se finansira fok i pre ncK<> sto prt·duzimac steknc dobit od rczultata koje ce onn stvoriti. To finansiranjc obicno obczbedujc kredit koji odobravnju hnnkl'. A Alo sc inovacija Lice, njihove posit-din• sire se o<.I jl'(hll' do drugc proizvodne grane. Inovarijl• stvaraj11 jl'dna dmgu (Sumpeter potvrduje da je u stvarnosti n.·~ o nizu inovacija). Lako je shvatiti da su, u ct•lom tom pro(·tsu, rizici koji se pojave vaini, jer nista nijc ncprcdvidljivije nego sto je inovacija, osim izgleda da ona uspc: aklivnosti koje se preduzimaju u takvoj klimi ne mop,u sve uspeti i doei trenutak kada morati da SC izmire dugovi. Neka preduzeea koja duguju ncce lo uspdi da ucine, predvidanja ce promeniti smer, tako da usk
ee
ee
cc
cc po~
U dclu JJusiness Cycles: A theoreticC1l, hist<,,.iC'Cll c111cl statisticCJI c111crlysis of the Capitalist 1woc1•ss ( 19:l9). Sum1wtcr j1· 11smcrio svoj istraziva~ki poglcd d.iljt· u budufoosl. <>n St' 1.npravo slo~fo da opstc slanjc ckonomije
Sta je kapitalizam
48
posmatrano u dugom periodu dopu5ta da se uoee tri vrste ciklusa. Kicinovi (Kitchin) ciklusi (oko cetrdcset meseci u proscku) odgovaraju slcdcCirn aktivnostima: stvaranjc zaliha i likvidiranje zaliha. Oni su i sami obuhvaceni Ziglarovim ciklusirna, onirn koji su prvenstveno do tada privlaCili pafuju ckonomista (prcma irncnu francuskog ckonomistc Klcmana Ziglara (Clement J uglar, 1619-1905, koji je po prvi put otkrio njihovo postojanje); u proseku se protefo na period od dcsctak godina. Uglavnom sc smalraju posledicorn produktivnog ulaganja i upravo jc na njih Sumpcler usmerio pa.Znju u svojoj knjizi ii 19t2. godinc. Idcja kojaje opstc prisutna u analizama ciklusa jcstc da se na kraju poka7,c kako su investicije prevaziSle poeetne ciljeve. Tako potreba za korekcijom postaje neizbeZna, utoliko veCa. St:o ponekad moze doci do spekulativnog mehura, u kom slueaju bi korekcija bila jos dramaticnija. Kada se sve uzme u obzir, nema ekspanzije bez viSka i u kapitalistiCkoj ekonomiji ritam neprestano odreduju te fluktuacije. Najzad, Sumpeter se vratio idejijednog ruskog ekonomiste, Nikolaja Kondratjeva (1892- 1931), koji je verovao da je otkrio zakonitost dugih talasa ekonomske aktivnosti, to jest ciklusa koji traju oko eetrdeset godina, kojima sn obuhvaceni Ziglarovi ciklusi. Sumpctcrova idcja jc bila da ti dugi ciklusi odgovaraju pcrio
Klod Zesia
49
ekonomsku istoriju sveta. Sumpeter nikada nije bio sasvim precizan u pogledu taenog odredivanja vremenskog perioda velikih Kondratjevljevih ciklusa. Onje rado prihvatao sugestije nekih od svojih kolega, Kuznjeca (Kuznetz) ili Redversa Opia (Redvers Opie). Mogli bismo, u duhu njegove analize (Valery, 1999), iako se o njoj raspravljalo, da prepoznamo sledece cikluse (od pocetka faze ekspanzije do kraja silazne faze): prvi Kondratjevljev (1785-1845) ciklus odgovarao bi prvoj industrijskoj revoluciji (videti Caron, 1985 i Verley, 1997) koju su obeleZile hidrauliena energija, tekstilna industrija i crna metalurgija; drugi Kondratjevljev ciklus (1845-1900) odgovarao bi parnoj industriji, folcznici i celiku; treci Kondratjevljev ciklus (1900- 1950) obuhvatio bi struju, hemijsku industriju i motor sa unutra5njim sagorevanjem; cetvrti ciklus (1950 1990) odnosio bi se na petrohemijsku industriju, na <•lcktroniku i na avijaciju. Cesto se smatra daje 1990. olpo~co i peti Kondratjevljev ciklus, koji odgovara digital nim mrefama, kompjuterskim programima i novim mcdijima; taj ciklus bi trebalo da se zavr8i - to bi bio period ncuspeha - oko 2020. godine. Ovo su samo ilustracijc kojc ne treba shvatiti suvise doslovno, jer nc poeivaju na sigurnim statistiCkim podacima; one nam ipak prufaju prihvat ljiv red velicii:ie trajanja ciklusa. Zapaziecmo, mcdulim, fenomen koji smo vee proueavali lokom Medisonovih faza: Kondratjevljevi ciklusi poslaju svc kraCi kako sc niiujcdan za drugim. Prvi jc obuhvalio .Sczdcsct godina; slt.'llcCi ciklusi, svaki ponaosob, ncfo trajati du~.c od pcdcscl pct, pedeset, cetrdcsct i tridcscl godina, ~to jt~ fonomen koji tnOZe biti oznaecn k~tO ,,ubrzavanjc istorije".
Sta je kapitalizam
50
Ubrzavanje istorije Ako ubrzanja ima, ono bi moglo da sc objasni na tri nacina. Kao prvo, bili bismo svcdoci nckc vrste efekta ucenja: preduzeea, eak i potrosaci, bili bi ncstrpljivi u iscekivanju novina i spremniji da ih odmah usvoje. Jcdna potvrda te pojavc bio bi razvoj i usavrsavanjc ,,stare tehnike" u najdinamienijim gmnama. Drugi faktor: inovacijc kojc su sada najuo~ljivijc, inovacije iz petog Kondratjcvljcvog ciklusa, su .,mrcfoc inovacije" (upor. Caron, 1997), novc informacionc i komunikacione tehnologijc (cngl. ICl'). One imaju tcn
"ii
'' F1;1111· frmwmies d' echelle, engl. economies of scale. EkonomtJ.I oh1111.1111l·d,tavlja smanjenje proseenih troskova (troskova po i1·1l1111l'1 pi'o1r.\od.1) 11,ll•d poveeanja obima proizvodnje. -Prim. prl'u . .. •Jl·cl.11111111111·1 t1• bi ti dovoljan da ilustruje ovo miSJjenje: intcrcsuva11j1'. da sc kods1i internet utoliko je veec ~to vIBe osoba njemu ima pri~111p; t11j1i 11110 !to ~c 1ic1111•kad naziva .,efekat kluba" (ejfet de duh). Mctkulfov 1.akon k.nfo d.1 v1 etlnoi.t jcdne mreie raste priblifao kao broj ko1is11ikn l'°'lii;1111t 1111 kvntl1111 (Woodall, 2000).
51
Klod Zesia
Trece obja8njenje vezuje se za cinjenicu da se ove inovacije, zbog svog krajnje nematerijalnog karaktera, sire brzo uprkos razdaljinama i izvan uskih granica; one se narocito priJagodavaju snazi konkurencijc, sada vec svetske konkurencije. U globalnoj ekonomiji inovacija ne zna za granice. Ona u osnovi mora da se oglcda u naprclku produktivnosti rada (bilo koji sektor delatnosli da jc u pitanju). Nove tehnologije omogueavajujednom odredenom broju ljudi da stupi u kontakt sa sve veC:im brojem trlista, bilo da su u pitanju njihovi klijenti ill njihovi dobavljaCi, tc da pribavc infonnacijc po niZoj ceni. Dogadanja koja su lrcnutno u toku imaju karaklcristikc nove industrijske rcvolucijc, u tom smislu ~lo zadiru u svc seklorc, a ne samo u scktorc novc ckonmnijc: ona se, Cak i u preduzeC:ima koja su J><>
•• Jlmf1•51)r na Mfr i
Sta /t kapitalizam
52
Uopstcno se smatra da preduzeea nove ekonomije mogu
KlodZesia
53
huru koji ee neizbeZno dovesti do korekcija. To znaci da ee teorija tradicionalnih ciklusa (tipa Ziglar) ostati va.Zan predmet proueavanja, jer ee ciklusi nastaviti da diktiraju ritam tokova ekonomske delatnosti.
lnovacija i monopol 2.abcleZicemo usput glediSte koje zaslufuje da bude posebno istaknuto i na koje je Sumpeter skrcnuo pa.7.nju vet 1942. u knjizi Kapitalizam, soci.jalizam i demokratija. Velike inovacije nastaju u kontekstu konkurcncije. Medutim, nista ne bi bilo nepovoljnijeza inovacijuod rc/.imasavr5ene konkurcncijc. Firma koja uvodi inovacijc, buduCi da je pnrJ, oCl'kujc da ostvari dobil od monopolistiCke rente za ~to jc mogufo du7.i period, whvaljujuCi prednosti u odnosu na drugc konkurenl<', kojujoj osigurava zakon o za.5titi pronalaska Dogada St' da ncki pronalasci - kao sto nam to pokawjt~ primer Majkrosofta - daju fi.rmi-pronalazaeu
l1i
Sta je kapitaliram
54
cija; zbog fenomena koncentracije, bicc vcrovatnije rce o monopolistiCkoj ili o oligopolistiCk:oj konkurcnciji. Zapazicemo da su proccsi, upravo opisani u glavnim crtama, karakteristicni 1.a kapitalizam do tc mere da nc bi bilo zamislivo videti ih da nastaju i da se odvijaju ni u jcdnom drugom sistcmu. Njih 1.apravo prati ono sto je Sumpeter (1942) nazivao stuaralacka destrukcija, vrsta ekonomske burc, koja povla6 z.a sobom naglo 1.atvaranje stotina hiljada radnih mesta, uzrokujuci istovremeno otvaranjc novih, u istom i1i u vrcrm broju. To sc more uraditi samo ako privr<.'da ima visok nivo flcksihilnosti, dakle sposobnost brt.t' adaptaeijt: i ako sc pn.'rirodna po· sledica ovog zapaZruija jeste to sto su najboljt.> plasiram• zem.lje na svetskom nivou upravo one kojc ispoljnvaju 1111vcdene karakteristike u najvisem stepcnu. Otvaranje ka spoljnom svetu, a pre svcga fin
l>t:riv.ilni hn;ins1hld 11rni1vncli (ih i;kr.t(·1·no d1:dvi1ll) 1;11 slnfoni h·
.
•'.
KlodZesia
55
od iznosa samih trgovinskih transakcija u pravom smislu reei, to jest svakodnevne transakcije usluga i robe. Ostavimo po strani migracione prilive, koji su slueaj za sebe. Oslaju informatiCki prilivi za koje ,,prostor i vreme vise ne postojc", jer se oni krecu brzinom pribliZnom brzini svetlosti (elcktronska komunikacija se obavlja tom brzinom)! Otvaranje ka spoljnom svetuje danas obelereno upadom dva giganta u svetsku ekonomiju: Kine i Indije. Te zcmlje, za kojc se kaZe da ,,pomaljaju" na svetskoj sceni, ponckad sc oznaeavaju akronimom BRIK (Brazil, Rusija, lndija, Kina). Ovaj kvartet neec dugo cekati da se napravi mcsto za dolazak drugih zcmalja, kao slo SU Turska, Juzna Afrika, M<.'ksiko. Konturc i nekih drugih zemalja naziru se na horizontu, u Aziji, u ,Ju:lnoj Amcrici i u istoenoj Evropi. Nisu vi~t· posrcdi n<'razvijcnc zcmljc, vec zemlje u punom usponu, kojc ulafo wliki trud u razvoj ckonomije znanja, hilo da je fl'C o obucavanju ljudi ill o pripremi buducih inov.icija. To znaCi da eemo biti svedoci spektakularnih fcnomcna stvaralaCke destrukcije: stare industrijskc zemlje, posebno Evropa, morace naporno da rade da bi se tome prilagodile. To ee, u svakom slueaju, biti sansa za CL'O svetjer Ce novi ekonomski tigrovi predstavljati glavne pokrclacc planetarnog rasta.
n:mrijski inslrumenti izvedeni iz baiifoih jcdno~lavnih finansijskih 1>roi1vodn l\ml dl'rivata glavnica nik.1d nt• llH'llJ•' vl,1sn1k.1 1wgo ~1· samo do14uv;11-.1 i1m1•1111 nov~anih tokov11, ko111p1•n111j1• ru1lika u 1·1•111 iii kn•d1t11I 1-llil., iii~·· nu rwki tlnigi 1111~i11 ko1111wnw111 prrduti~ti i nedo,li1tri h;11i1'nih proi1.voda i1. kojih jt~ izVl'dt•n c~lt1•1!1•11i cl1•1 rv.il. - Prim. prc11.
\
~ta je kapitnlizam
56
Uloga finansijskih tzista Ovo otvaranje ekonomijajcdnih prema drugima dovelo jc do rastuee uloge finansijskih tr£iSta, to jest do rastuce uloge berze. Od sada, 1.apravo, obraeajuCi se svc Ce.SCc i.a pomoe t:rfiltima (povceanjcm kapitala iii emisijom obveznica), velike firmc pribavljaju scbi fondovc potrebne i.a finansiranje svojih inw~ticija. A finansijska tr:lista koja su medusobno povczana dalcko su ncstabilnija ncgo td.i~ta dobara i usluga. To su, nairnc, spckulativna trl.ista - ona i.avise od predvidanja bcr1.anskih posrcdilika, vr.7.anih za rast finansijskih instrumcnata kojima sc trgujc, od procena koje su uvek-vee krhkc. lklovi111jc (formiranjc naloga) dilera i odustajanje od dclovnnja vc1.anog za ovaj iii onaj finansijski instrument jc trcnutno, :.r.a rnzliku o07. 11 S,\D. 011ajl brzo pogodila sve finansijske centre 1
• F111111:. 111/11tilit1! (dust. .isp.1rlj1vost•); mera nepredvidivc promenc 111:~1: 111or11r.11ljivii 11 odn:cknom vremenskom periodu. Recju, volatil · 1llJSl nd11Jg linan~ijskng in,tnmwnta nam govori o veli~ini pronwna njc•govt: n:tlll II IH'kllm pmtrklom pcriodu. Najcesce s~ rarurm k.111 st11mh11 d11.1 1kvij:1rija Jll 111111•111• t·1•nr Volatilnost je jrdan nd indika· torn 1i1.ika: Ito jc: vnl,1til11o~t flna11'1J~kog mstrumcnla vl'i'·;i , to jn wfo i 11j1•11nvn ri1ifoos1. - l'ri111 . 1w1·11.
Klod Zesia
57
u svetu i uzrok je najveee ekonomske krize koja se dogodila od i929. god.inc. Ta kriza ogromnih razmera, koja jc izbila is. septembra 2008. nakon propadanja banke Lehman Brothers, daleko od toga daje pri kraju. Svetje za dlaku izbegao u oktobru 2008. globalnu sistemsku krizu, koja jc mogla da bude fatalna, jer je postojala opasnost da sve kreditne operacije budu blokirane. Zahvaljujuci zajcdniCkoj spasilaCkoj inicijativi Gordona Brauna (Gordon Brown) i Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) izbegnulo je najgore. Osnivanje G2o, grupe koja je formirana tom prilikom - koju cine GS i najveec zcmlje rastuceg ra;;voja ckonomskog potcncijala - i njcn hitan sastanak u V11~ing1onu, omogucilo jc izbegavanjc katastrofe. G2o fo gao povratak na sliene neprilike. Da kh:, l'konomski ciklusi su vise nego ikada pogodcn i finansijali1acijom (jinanciarTSation) ekonomijc. l'rostor 11 komt}s~: oni ispoljavaju postao je planclarnn.
POGLAVLJE Ill
Kapitalizam i vlast
Istorijska skica pomogla nam je da konslatujemo da jc kapitalizam tesno vezan za odredenu strukturu vlasti. N astanak i razvoj tog sistema bili su povezani sa odlucnom izmenom prirode politicke vlasti. Prvi pristup podstakao bi nas da odredimo tu strukturu vlasti kao onu gde se sukobljavaju, s jcdnc slrane, nosioci ekonomske vlasti to jest kapilulisli i prcduzimaCi (imaju vlanislvo nad orudima za proizvodnju), i s drugc slnme radnici, podrcdcni svojim poslo
Sta je kapitalizam
60
fosto koristila podrskom burloazije da bi se borila protiv suvisc nasilnih i ambicioznih vazala. lpak, sto se tifo trgovaca, oni su uspcli konomske prostorc. Vidcfrmo u rt•mu su sc .c;aslojall' lt• lunkcije suvercnc vlasti Nnim<', hil~1:mo u moguenosti da istnv.imo ckonomske i politi~kt•
61
Klod Zesia
implikacije sistema tr.iiSne ekonom.ije koji je na taj naCin uspostavljen.
Funkcije suverene vlasti One se pre svega sastoje u tome da ljudirna obezbede sigurnost njihovih zivota i dobara, Sti.teci ih od nasilja koje bi nad njima moglo biti pocinjeno. Ovo je vec bila osnova fcudalnog poretka, a nastavlja da bude osnova svakog politickog drustva. Samo nasilje moze da potekne iznutra ili spolja. Unutra5nje opasnosti rezultat su nekontrolLsanog ponanih s1uga kako bi mw obczlwdik• njihovu odbranu Ona po
62
~ta je kapitaUzam
kav bio status Centralne banke (koja je manje-vi.Se nezavisna od drfavc), njcn prvi zadatakje garancija stabilnosti nacionalne valute, to jest stabilizacija cena.23 Postavlja se pitanje: kako drfa.vljane Ui.Stititi od zloupotrebe polol.aja ili od autoritarizma koji protivno njihovim intercsima mofo da sprovodi dr".t.avna moe? Ovaj problem, jedan od najstarijih u politickoj ftlowfiji,:14 vodi nas ka ispitivanju pravnog stanja.
Pravno stanje Ovim izrazom oznaeava sc situacija u kojoj u skladu sa ustavom - sama izvrsna vlast, to jest drfava, ima obavezu da postuje sve propisc koji cine prauo. Ovi propisi defini8u raspon i granicc nadlcZllosti pravnih i fizickih lica. Kada se sve uzme u obzir, u pitanju su pravila igre koja moraju da sluze kao okvir ukupnost I drustvenih odnosa. Ona moraju da budujavna, sto znn6 da svako mora da bude upoznat s njima. Rec je o jednom informacionom sistemu gde svako unapred zna kakva <:c bit i pozicija drZavne vlasti u takvoj-i-takvoj okolnosti. U tom sm islu, prvi uzrok autoritarnostije eliminisan. Smutra sc data pravila kao takva treba da obezbcdc gratt minrn slohodu raspolaganja vlastitim dobrima, kao i )>n\VO da ohavljaju transakcije koje Ce se potvTditi kao nt•ophodnc da bi oni mogli da Zive i da donose odluke koj1• bu
Klod Zesia
6:1
odslikavaju moralne ili verske koncepcije karak:teristiene za drustvo u datom trenutku njegovog razvoja. Ono sto je vaZno,jeste da budu vaZeCi za sve, da imaju izvesnu stabilnost i da svakome ostavljaju slobodu da vocli Zivot kakav fo]i, ali uz ogradu da mora da postuje su5tinske gradanske vrednosti. Otuda postajemo svedoci pojavljivanja dve osnovne karakteristike pravnog propisa: b'ansparentnosti (zahvaljujuci javnom karakteru zakona) i supsidijarnosti. Ovaj poslednji princip znaCi da drZava ne treba da upravlja svim aspektima ljudskog Zivota, vcc da treba da intervenise samo u onim domcruma u kojima onajedina to moZe da ucini, lo jest u izvr~avanju funkcija drZave. ~to sc oslalog tiec, sloboda ljudi osigurana je institucijom pravn na vlasnistvo, nc samo nad potrosnim dobrima, vee i nad proizvo
11101411
• 81•ranio ~1· lalinsk1• 11wksimc: Quis custodiet ipsos custodc>s? (Ko fr mul11l1·duti sc1111p l'11vnrei').
•s Po
Sta je kapitalizam
64
toga bili blokirani i u nemoguenosti da se upuste u poslovc koji podrazumevaju odnosc sa drugim iii koji prctpostavljaju ncke odluke cije bi se poslcdice pojavile tck tokom dufog ili srcdnjeg vremcnskog pcrioda. To znaci da u tom slueaju sam pojam trzi5nc ekonomijc ne bi vise imao nikakvog smisla. Nase razmatranjc nc mofo da sc zaustavi na ovome, jer smo do sada samo podsctili na potrcbu postojanja suvcrcnih prava drfavc buduCi da jc i sama drfava podrcdcna zakonima kako bi bila sprccena da nad drustvom poseduje apsolutnu vlast. Medutim, sta cc garantovati da ee i sami zakoni biti u sk.ladu sa potrcbama drustva i da nece biti ni nekorektni niti apsurdni? Ovde smo svedoci pojavljivanja pojma demokratijc, karakteristicnog za moderna drustva.
Demokratija u gradovima Ako definiSemo demokratiju u skladu sa njcnom (•ti mologijom, kao politiCki refun koji garantuje vladavinu naroda, treba takode da preciziramo i prirodu tc vlnda vine. Ona se more sastojati iskljucivo iz sposobnosti koju hi imali narodi kojima neko vlada da sprovodc pravo kon1role nud onima koji vladaju. PolitiCka nauka nas jt• naviklu da r:11.likujcmo direktnu i reprezentativnu dcmokratiju. Dircktna d1'mokratija se sprovodijedino u zcmljanm kojc frs to sprovodc referendume. Medutim, prcdstavni~ka dcmokratijn karakterise skoro sve modcm c dcrnokratije: ~radan i hiraju svoje predstavnike u parlanwntu. Princip funkcionisanja poriva na ideji da parlamcntanw skupst i1w
Klod tesia
65
koje predstavljaju gradane26 moraju imati mogufoost da postave pitanje odgovornosti vlade, jer se i sami Clanovi parlamenta periodieno ,,izla.Zu" miSljenju biraCa. Clanovi parlamenta imaju pravo da predlafu (zakone, inicijative itd.) - ali takode i pravo da kontrolisu rad ili planove vlade - bilo da prihvataju ili da odbijaju predloge koje im ta vlada nudi, bilo da donose odluku da je obore. Najzad, podsetimo da je na samom poeetku parlament imao funkciju izgla<;avanja budZeta, tako da kontrola koju je vclio nije bila samo politiCka nego i finansijska. Vidimo da se potvrduju dva zahteva koje namece ovaj poliLi&i sislem: princip odgouornosti i princip transpanmtnosti. Vlada jc odgovorna za svojc postupkc pred parlamcnlom, daklc prcd biracima, i ona mofo u svakom trcnutku bili pozvana da polozi racun za svoj rad.21 Sto se p1indpa transparcnlnosli Lice, on podrazumeva da vlada do.slavlja parlamcnlu svc informacije potrebne za efikasno obavljanje tc kontrole i da rasprave u parlamentu budu javne. Ako se ovim razmatranjima doda postojanje nezavisne sudske vlasti - izabrane da garantuje nezavisnu prinwnu zakona- i uskladenost zakona sa Ustavom, vidimo da sc demokratija sastoji iz igre teze i protivte2e (checks a11cl balances), sto sve zajedno treba da stiti gradane od nekonlrolisane, autoritarne vlasti. Logiku ovog sistema prolunuicio je D:lon Lok (John Locke) vee 1690, a zatim Montc.skjc (Montesquieu) 1748. godine, kao princip razdv se i sam bira na direktnim ill indin•klnlm i:r. borima. On s1•, dakh', pcriodieno .podvrgava" misljl•nju hrrai'kog l1•l11 •• E11gll·~ki tNmin accountability dobro objafojava ovu ldl•j11.
Sta je lcapitalizam
66
Kapitalizam i demokratija Znafaj ovih razmatranja za nasc izlaganje vezuje se Cinjenicu da SU principi dcmokralijc, ovakvi kakvi SU upravo definisani, isti oni principi koji sc namccu svim ckonomskim subjektima, bcz ccga nijcdna tdisna ckonomija ne bi mogla da funkcionik Dcmokratija zapravo uspostavlja stabilna i javna pravila l rtifoe igre. Subjekti, bilo daje rec 0 pojedincima iii 0 prcduzcCima, od govorni su u tom smislu jcr moraju da po~tuju pravila ugovora koje su zakljucili i ograniecnja bud/.cta na koja SU Se obavezaJi. Ukoliko to DC cine, rizikuju da budu izlozeni sudskim sankcijama, likviI '>I avljcnih snaga. Kad se sve uzme u obzir, smat ra SI! d;1 tr"lrsna ckonomija treba da funkcionise po vlastitim prindpima koji su osnova politi&e demokratijc. Vcza i1,111e1l11 d1•111okratije i kapitalizma se tune zavr~ava. Moi1"1110 l'apravo da zapazimo da konccplu suv<'rt'nost i 1111mda od11.ovara u ekonomiji koncept suvcrcnosl i pol roAa«a: 1.wko dobro ili neka usluga moCi cc
67
Klodtesia
stavljalo postojanje monopola. Domaee ili medunarodno pravo u vezi sa konkurentnoseu ima upravo ulogu da obezbedi tu iaSLitu. Podsetimo i da tela kao §to su Federalna trgovinska komisija SAD, Savet za konkurenciju u Francuskoj i Generalna direkcija Evropske komisije za konkurenciju imaju misiju da spreee ,,z]oupotrcbu dominantnog polo7.aja" i kartele nastale zakljucivanjcm sporazuma izmedu preduzeCa, kao i intervencije vlada (u obliku subvencija, na primer) odnosno cilj da spreee svaku aktivnost koja bi naru.Sila pravila konkurentskog pona.Sanja. SvcLc;ka trgovinska organizacija (STO) i sama nastoji da ovu trlgnu polidju prosiri na planctarnom nivou. 0 vc1.i i1.mcdu pojma dcmokralijc i kapitalistickog sistcma mofo sc i nadaljc govorili, jcr analiza moze da St' pro~id svt.• do unutrafojcg funkcionisanja preduzeea.
Upravljanje preduzecem Ovaj izraz, potekao od engleskog corporate go1.:er11cmce, odnosno upravljanje korporacijom, prcdstavlja frstu temu rasprave o izueavanju pona~anja i strukture savrcmcnih preduzeea. On pokazuje odnosc koji se uspostavljaju izmedu preduzeea kotiranih na berzi i njihovih akcionnra, Cak i odnos sa finansijskim trlistima28 u celini. Upotrcba termina "upravljanje" nije slueajna, jer on prctpostavlja eksplicitno izra.Zenu zelju za priblifavanjcm prak.-;(• koja sc sprovodi u preduzeeima kotiranim na bcr1.i • 8 Na~t;1vitcqrn d,1
koristimo neologizam upravlj,mJi: (go111·c1·111111cr), a ter111in vliula, vladavina (gouuernement) Cl'lllo kori~tili s.11110 u ohlas•i politike i Ustava. Dodajmo jos da jl~ II rnnor,im Zl'lllljnmn poj;1n1 tlohrnK 11pr11vljanja ogranicen na odn•>~~ i1mr.
Sta je kapitalizam
68
i politickc praksc koja prcovladava u parlamentarnirn demokrJtijama.19 Kojc su zapravo najecsce pominjane karakteristike pri formulisanju principa dobrog upravljanja? To su transpanmtnost, odgouornost i razumljiuost procedura za dono~enjc cxlluka. Sto se ovog poslednjcg ticc, ideal komc bi trcbalo
.. Up. I', Noth11111h i ,J,· N Caprasse (1998). :JlJ 1•ranrn, ku prr1h1t.t'i·a jo~ kasne kad je rec 0 tim n.tl'inim.1 uprnvl . j:111ja u 11tl110~1111a anwrii'ka i britanska, ali svetska ko11k11n•nrij.1 Cl~ ih primorati tla M: ru:mirwvno usl
Klod tesia
69
sekjuritizacijaJ• velikih preduzeea zamenila pribegavanjc bankarskim kreditima. Poveeavanjem kapitala kroz cmisiju akcija, preduzeee neke odredene velicinc moie od sada da uveea svoj fond rezervi. To pretpostavlja da sc ono podvrgava stalnoj proceni glavnih finansijskih institucija (banke, osiguravajuea drustva, finansijski analiticari); preduzeea dakle moraju u svakoj ctapi svog rasta da se podvrgnu pravom ispitu od stranc finansijskih tdista, a ta finansijska trfilta su sada svctska.32 Stogaje razumljivo daje povoljna proccna finansijskog tr7.ista od vitalnog znaeajaza preduzeea, na prvom mestu za prt•duzcca u kojima dco mesta u administrativnom savetu 1.a111.imaju prcdstavnici finansijskih akcionarsk:ih grupa. Tt• gnipc, frsto stranc jcr globalizacija cini svoje - mogu da op01ovu I da promcnc postojcCi rukovodeCi tim ako rc111 lt at i do tada sprovodcnc politikc nisu zadovoljavajuci. Kao drngo, nc1.adovoljstvo trZiSta moze da se ispolji vcoma naglo kroz pad vrednosti akcija kotiranih na bcl7.i; to bi hio veoma ozbiljno jer bi akcionari imali • l'n111r.
titr1sation, engl. securitisation; sekjuritizacija je prvobitnn
11111~il.1 1.11111•1111 bankarskih kredita emitovanjem hartija od vrt'
j1: 1>11 hipoh:k:irni ~lambeni krecliti na osnovu kojih se emit11j11 h.1rtij1: ml vn•1h1o~ti . - l'rim. preu. ~· llli111 r,o'~• ukdja kotiranih u pariskom indeksu bt•rt1\ t:AC 411 dr}1• NI 1,111i lllVl'~I Hori.
Sta je kapitalizam
70
Zapazimo da je ovaj pomak relativno nov u Evropi. Bio je cest slueaj da privredna drustva steknu naviku da praktieno izmaknu efcktivnoj kontroli malih akcionara, koristeci hiljade postupaka, pocev od nercda u administrativnim savetima - gdc su ncrctko isle osobc bile kooptirane i kojima bi ecsto biJo dovoljno da budu fizi&i prisutne - pa do cmisijc akcija prcfcrancijaJnim glasanjem, a cije je ustupanjt• slcdilo ncka misteriozna pravila, nepoznata sirokoj javnosti. Dz. K. Gajbrajl (J. K. Galbraith) nije bez razloga i967. godinc istakao ulogu koju imaju tehnostrukture u upravi najvcCih industrijskih i finansijskih grupa. Dominantna uloga finansijskih trliSta, posebno diktatura akcionara, od sada tefi da preuzme mesto diktaturc tehnokrutskih struktura, uz opasnost da preduzeea usmere prcwli k11 pafoju na kratak rok, na stetu dugorocnih aranzrnaru . Nemojmo se zanositi! Zap
t•;1trirL\rt11s i M:1ric·Paule Virard( 2005, ~:llt~ Coh1~11 (:wo;,).
Klod tesia
71
inspiracijama, eak i po prirodi. Ta bliskost je odavno bila isticana, narocito ju je nagla5avao Hajek (Hayek, 1944) i ona funkcionise u oba smera: kao sto bi jedna trlisna ckonomija bila u dugom periodu nespojiva sa nckim totalitarnim politi&im sistemom, isto tako bi ccntralizovana ekonomija vodila nestanku politicke demokratije.34 Ta veza je u stvarnosti tako tesna da ekonomsku etiku - koja pociva na poverenju izgradenom na postovanju preuzetih obaveza - posrednici moraju da uvaiavaju, bez cega sistem ne bi mogao da funkcionise. Primc.ticemo da cak ni stare politicke demokratije nisu izuzctc od skrctanja sa pravog puta, eak ni od nccasnih radnji kao slo jc korupcija. Ono sto jc vafoo jcstc da ove zloupotrclw zaclri.c karaklcr prcscc.lana, da sc smalraju ddiktima i cln sislcm kontrolc i sankcija budc cfikasan, ~tojc', s clru~c strarw, V('Oma tc~ko ostvarili. Rr~ jc· o nmogo tczt•m problcmu ncgo sto se moglo pomisltt i. On SC narocito potvrdio tokom pucanja finansijskog nwhura koji sc stvarao do 2001. godine. 7..apravo, mogli smo
3'
u prilog idl'ji da je on izuzetak.
Sta je kapitalizam
72
visnost mogla biti dovcdcna u pitanje. Moglo se euti i o slueajcvima sukoba intcr~a zbog kojih su za saucesniStvo osumnjiceni i rukovodioci. Cak i nacini plaeanja glavnih rukovo
POGLAVLJE IV
Dr?ava i trzisna ekonomija
Upravo smo vidcli da nijedna tdisna ekonomija nc mozl' da budc li~cna ncprcstanog prisustva drl.avc da hi sc upravljalo radom ljudi i da bi sc uspostavili clvili1.0vani mcduljudski odnosi. Situacija jc takva da fok prcvazilazi i imperative kojc diktira ckonomija, iz razloga u vczi sa tcmcljima politi~kih dni~tava, jcr sc srnatra da prvenstvo pravnog pravila mora da bude primcnjeno. Korisno je, medutim, da bismo imali na raspolaganju popis funkcija drZave, da identi:fikujcmo i da klasifikujemo razlicite funkcije koje drZava treba da obavlja u ekonomiji, kakvi god bill oblici njenog dclovanja. Zapravo, kapitalistiCke zemlje su dalcko od toga da funkcionisu na potpuno isti nacin. Intervencija drl.ave obavlja se na razne nacine, a njihova priroda i inlt'nzill•t promenljivi u zavisnosti od karakteristika svojstvmuh istoriji svake zemlje. Proueavanje nas nika· cla 1H~ suotlava sa cistim oblicima socijalizma i kapita l11111a : ova dva terrnina oznaeavaju samo krajnost i jcd nog s1wkt ra. Ncophodno je da budemo u moy,11r11osti da klasifik11jl•mo postupke intervencijc kojima r.11.licitc z1~mljt ~ prilwgavaju.
Sta je kapitalizam
74
Ekonomske funkclje driave35 Amcri&i ekonomista Rieard Mazgrcjv (Richard Musgrave, 1979) razlikovao je tri osnovnc ekonomske funkcijc ddave u kapitalistickom sistcmu: alokatiunu, redistributiunu i stabilizacionu funkciju. Napraviccmo njihov kratak pregled, ne izostavljajuci panjivo razmatranje Le5koea izazvanih tim delovanjem drl:avc. Tc te.~koec vczuju se naroeito za Cinjenicu da kao i svaka delatnost, i delatnost drlave ima cenu. Ona sc obavlja prvcnstveno u nekomercijalnom sektoru, ali ne treba nikad smclnuti sa uma da od preduzeea, drugim reeima od komercijalnog sektora, Zivi ostali deo privrede poSto dobra i usluge kojc proizvode cine u sustini osnovni deo ljudske potrosnjc. Cak i socijalna davanja poticu iskljucivo iz proizvodnjc preduzeCa. Dakle, treba trositi samo s valjanim razlogom da sc ne bi nametali preterani troskovi ovom sektorn, odaklc potiee sve bogatstvo.
Alokativna funkcija l'1xl ovirn izrazom podrazumeva se dclatnosl driaw knda orw 1uht<•va dodelu proizvodnih resursa, to jl'St kada pn•m.ima na s<'be odgovornost za proiivodnju. U <.'lcnu1 s1• sa.o.;tojl proLwodnja drZave? Ekonomska t<•orija 11as u6 da j1• n·<~ o prnizvodnji dobara u opstoj 11pot r<'hi - pod ovi111 s<: podrawmevaju dobra Cije jc svojstvo da su 1wdcljiva, da 111~ mogu da ih prisvoje pojcdind. Ona s11 na raspolaga11j11 svima ili nikome, odakle proi:tlazi d:t njihovi m l\lofo 411} pn>1'ituti kod .Jean-Marc Daniel (:.zooH), di:f., risno w f\i l pi11111j.1 i1 l'konomske politike.•
\1~011111
ko·
Klod lesia
'i
potrosaci (ili korisnici) nisu u konkurentskom odnosu 1 da se nikome nc moze zabraniti pristup tak-vim dobrima (princip nciskljucivanja). .Klasieni primeri su nacionalna odbrana, svetionik na moru ili javna bezbcdnost. Tome se dodaje obrazovanje i zdravstvena za5tit.a, uzimajuCi ipak u obzir cinjenicu da uloga drlave moze biti ogranicena na finansiranja ovih dobara (u celini iii deli.micno). Medutim, te5koee se pojavljuju kada su ncka od tih javnih dobara preoptereeena To je slueaj sa koriSCcnjem saobraeajnih puteva ili izvesnih umetniCkih dela: to cesto vodi naplati putarine iii, u opStijem smislu, naplati prava na kori~ccnje. Privalna lica ne mogu da stvorc tak"va javna dobra, clobra u opstoj upotrebi, jer niko nc bi imao sredslva polrcbna da ih finansira - privatni proizvoda~ n<' bi, zapravo, mow10 da nndoknadi svoje ulaganjl' prodnvanj<'m uslugl' korisuirima, ukoliko sc ccna tilt dohara o<.'l.no jcr smo izlol.cni opasnosti da u protivnom imamo slu<'aj fcnomena ,.putnika bcz karte"J7, odnosno slui'.iaj lka koja koriste ncku usluAu Cijcm finansiranju nisu cloprirwla (slueaj autostopcrn iii sluc:tj putnika koji nc plaea kartu za prevoz). U opstijcrn smislu, 7adaci drh\vl.' u okviru alokativnc funkdjt• sc ohicno opravdav;tj11 u1.imanjcm u obzir Msl.1 " V.1Jia primditi da &1! 11 pruksi ipak mnogo napredovalo u ovom tlO 11lc
t;,ikuzv11nogjh•e rider-a ili wputnika bez knrtl'"
.~ta je kapita/1zam
76
bosti trZiSta". Pod ovixn sc podrazumcvaju sve pojave kojc urestvuju u spreeavanju trfilta da zadovolji uslove riste i savr$ene konkurencijc. Taka.v SU slueaj - kako se to najcesee smatra - nedeljivost (mcdu kojima su upravo dobra u opstoj upotrebi), rastuci prinosi na obim i spoljni cfckti. Rastuci prinosi stvaraju zapravo poscban problem: preduzeea koja ih ostvaruju motivisana su da povecaju obim poslovanja, bez preciznih ograniecnja, jcr im sc u Cini da su manja u odnosu na optimalnu veliCinu koju bi dostigla u nekom datom trenutku. Ta.kva prcduzc6.t su pod pritiskom da UVeCaju obim proizvodnje, i tako UVl.'faju i SVOj deo trZiSta sve dok ono ne prestane da bude konkurcntno. Ovde bi doslovno bio posredi tzv. prirodni monopol. S druge strane, postojanje ,,spoljnili efekata" (effet.'i <'Xternes) stvara takode problem koji je t:rZiSte nemoeno da n•si. Pod ovixn se'lll podrazumevaju neposredne intcrakrijl' kojc se de5avaju mimo trfilta. Reeje o takvim slueajcvima kao sto je emisija zagadujucih materija koja sc mote pripi· sati dclatnostima proizvodnjc ili potrosnje (zagadcnj<' vaz~ d11ha, vode i zvuena zagadenja). U ovom slueaju govori so o 111w1tivnim spoljnim efektima i raeuna se na intcrvcndju 11acll1•iJlih dr/.avnih organa (ta.Iese, noveanc kaznc) da hi S(• rMl lakvih poslupaka odvrati.li oni koji su njihovi vinovnid. Nasuprnl lorrn ', ukoliko je rec o pozitivnim ck.'itm1im l'f~·k lima (povoljnim 7.a Okolinu) - kao StO SU aktivnosli Vf.'Zl·u subvencija ili raznili drugih 1)(xlstkaja. Vnlja do
-
iJ8 Ozn.'lt'uv11111
se i inu:nirnrn extrmalites.
Kwdtesia
77
zagadivaci i izlol.eni zagadenju) razgovaraju i da dodu do dogovora, koji bi ipso facto bio u njihovu uzajamnu korist poSto bi sc o njemu slobodno pregovaralo.39 S drugc strane, proizvodne delatnosti u konkurentnom sektoru zasigurno ne spadaju u prerogative drZavc. Posebno imamo u vidu proizvodnju dobara i usluga namcnjcnih pojcdincima ili preduzeeima: neka preduzeea iz nacionalizovanog sektora ovde su se nas'1a samo iz ideoloSkih ra1Joga ili zbog politiCkog cenjkanja, sto je bio slueaj u Francuskoj (npr. talasi nacionalizacija i945. i 1982. godinc). Uostalom, zapazieemo da se u Francuskoj - kao i u nekim drugim evropskim zemljama (Velika Britanija, NemaCka, Spanija, Italija, Portugal) - tefoja ka privatizaciji tih prcduzc<:a potvrdila na vcoma jasan nacin vee osamdesctih godina 20. vcka. Raspad realsocijalizma u zemljama l ~tocnog hloka prufa dodatni primer tog vraeanjajavnih prcduzern u privatni Sl~ktor, fok iako sc tc zemlje, tzv. ..zc•mlJl' u tranziciji", srcfo t1 tom proccsu sa spccififoim teskoeamn. L~dvojifrmo pmwbno sluCaj .javnih usluga" (public utilities) kojc imaju monopol, kao ~to su posta, tclcJ..omunikacije, javni prevoz i proizvodnja cncrgijc'. Ovd<' jc ponekad ree o istorijskoj tradiciji, vcoma duboko ukormjcnoj u neki.m zemljama kao Sto jc Francuska, koja jc odigrala ulogu od kapitalnog znaeaja u industrijnli1.at'iji zcmljc i u poslovixna obnove i oporavka, sa kojima jc• Francuska mom la da se suoCi nakon 1945. godirw, prc11zimaj11Ci ponckacl u lc>j zemlji ulogu industrijske politikt'. Danas postoji usnwrl'nost na privatizaciju ovih ddatnosti iii ha· rem na otvara11jc njihovih tr"liSta pn•ma konkun•nciji, pri 11• R1·~.j1· o .\hu'.1j11 pn·
Sta je kapitalizam
78
ccmu jc ovaj novi trend manje podstaknut javnim karaktcrom ovih predU7.cCa, a viSe monopo1om koji su ona imala. Vladc zcma1ja na koje sc ovo odnosi anga2.uju sc u ovom proccsu s vi..~ ili manje odlucnosti, ali laj trend 6ni se da je ncizbc'hm iz vise razloga. Kao prvo, pravila Evropskc unije nalal.u zcmljama ~anicama da otvore svoje t:rfiltc prema konkurcnciji. Drugo, buduCi data preduzeea sada rade u otvorcnoj ckonomiji, potrebno je da imaju potpunu slobodu clclovanja u vclikim transakcijama harti.jama od vrednosti iii u intcrcsnim udruZivanjima u kojima bi imala prilikc da uzmu uce5ee, a ta sloboda manevrisanja cini nuZnim i ,,otvaranjc" njihovog kapitala kako bi mogla da finansiraju ustupajuCi vlastite akcije - otkup drugih preduzeea, slo bi shod.no sopstvenoj proceni bilo korisno da ucine. Ne zaboravimo da drlava ne bi mogla da obezbedi finansiranjc tih preduzeCa., a da ne bude optu.Zena za podsticanje nelojalne konkurencije u Evropskoj uniji. Ovaj povratak na trliSnu ekonomiju zasigurno m•cc vlade osloboditi obaveze da ostanu oprcme u pop,ll•du nekada5njih javnih preduzeea. Uprkos njihovoj inll'~radji u konkurentni sektor, bifr znpravo potrcbno bud no moltiti da tradicijajavnog st·rvi-..1, 11sa~la?.c11a sa opstim inll'fl'som 1.ahvaljujuCi ohawzi kcmtinuitl'ta i u11ivcr1.alnosti, 1w l)l1de naprosto napu~ll'llil. U tu svrhu bilo bi priklaclno woma pailjivo napisati dok\lnwnt koji hi dcftnisao potrl'l>c, ohavc7.l' i pravilajavnih st•1visa 11 njihovo111 novo111 slalusu. S drugc slmrw, jav1w agc11dj<• (raznih organ1mcionih ohlika i naziva) imai·c 1~1datt1k da ol'l\·1lwd1• da sigurnosl koris11ika 1w h11d1• ~.rtvovana 1hoi.; brigc za ln~n(1tnu rcn1ahilnos1 T;1kw mshtut'ijt• postoj1• cak i u 11•mljama kao ~to j1• SAi ), gdt• Jtl tradU'iju slohodnoi.; pn•du1.l'l11istva najvi~c p1ihvat'·1·na.
79
Klod Ztsia
Funkcija redistribucije Ako prihvatimo da kapitalizam u suStini funkcionise u skladu sa principima trliSne ekonomije, iz toga proistiee da se i sama ccna proizvodnih faktora odreduje na trlistu, bilo da je r~ o radu, opremi, sirovinama ill o energiji. Tirgo (1766) i Adam Smit (1766) su vec bili svesni tog principa i ulJjucili su ga u svoje analize. Od kraja 19. veka, razvoj mikrockonomske analize je temeljno uspostavio marginalnu produktivnost kao cinilac osnove funkcije potra7.njc za proizvodnim uslugama. Kada je rec 0 funkcijama ponude, demografski faktori i investiranje u obrazovanjc su glavne varijable koje ih obja5njavaju. To znaci Snjc a naroCito finansiranjc sistcmo socijalm• za~tile, fiskalnm;tijc takodc dodeljcn zadatak t•(•rtikaltw redistrib11cije, tiji jc cilj da smanji nejcdnakost it.nwdu visokih i niskih dohodaka. Ona za to koristi porcz na dohodak, kao i ilVl'sne porcze na imovinu (pot·c-1, na bogatstvo, pravo naskdstvn, zt•mljisni pon•1., •0 To inab raspodcla kOJil pot11'1• gamo tL dt•latnuMi prn11.\·ocl11j1•
(iskljufojuci transfere)
Sta je kapitalizam
80
tro~kovi prenosa vlasniStva, porez na dodatu vrednost itd),
pri CCffiU neke od ovih poreza karakteri~c progresivna Stopa oporczivanja. llorizontalna rcdistribucija tezi da umanji situacionc nejednakosti kojc proizlaze iz nekih drugih faktora, a nc iz dohotka. Primera radi, nejednakosti izmedu hok.>snih i zdnwih (osiguranje za slueaj bolesti), izmedu domaCinstava bez dece i domacinstava sa izdrlavanom dccom (porodieni dodatak), izrnedu radno aktivnih lica ili starih lica (osiguranje za starost, penzijski sistemi). Ova intcrvencija se ponekad predstavlja kao vrsta osiguranja, kao iaStita od rizika. Sam izraz (socijalna za.Stita) asocira na to. Uostalom, pre uspostavljanja socijalne za.Stite u Francuskoj, ubrzo nakon Drugog svetskog rata, zaposleni su koristili socijalna osiguranja kako bi bili zMticeni. Medutim, jasno se vidi - ako ostavimo po strani slueaj osiguranja za sluraj bolesti, koje zaista ima cilj da za.Stiti osiguranika txl rwprl'dvidivih tokova Zivota - da se danas pojmu rizika pridajc manji znaeaj nego pojmu solidarnosti i drustvcnc pravdt•, ~to prcdstavlja udaljavanje od poeetnog konccpla osiv,uranja. Rnzlika izmedu osiguranja i solidamosti ipak nijt• rwprt·mostiva: zapazieemo da brojne osigurnvaj11(·t• kut'·t• pm;luju po obn principa, tako da postoji stvama povc1~11wst iznwtlu rtjih . . Razli~itc katl'gorijc socijalnih davanja su pcn:l.ija, zdravstvo, porodka, nezaposlenost i siroma~tvo (iii socijalna t'kskluzija) i one predstavljaju vclike hrigc. Ako ostavimo po strani noveana davanja za nczapo slt•nt•, koja zavist• od paritetne uprave poslodnvat.•a i zaposlt~nih, davanj:i koja SC' dobijaju .su nadokna(k u svojstvu osiguranja za slucaj bolcsti, porodifoi
Klod Zesia
81
(u Francuskoj ih ima osam, medu kojima su minimalna socijalna davanja za nezaposlene, dodatak za stanovanje itd). To je pitanje koje izaziva ozbiljne probleme, koje cesto imenujemo .,zamkom za nezaposlenost". Naime, u zemlji kao St:o je Francuska,41 koja vee ima zakonsku uredbu o minimalnoj plati, nijedno lice koje u.Ziva pravo na minimalna socijalna davanja za nezaposlene, a komc bude ponuden posao placen iznosom pribliinim iznosu minimalne plate, ncec bM biti voljno da ga prihvati, jer ee istog trenutka izgubiti sva minimalna socijalna davanja (nadoknadu za stanovanjc, povceanje plate zbog izdr/.avanja dece itd.) kojc je uZivalo dok jc jos bilo nezaposlcno. Ovde postoji pravi problem, koji SC ccsto opisuje kao jcdan od sastavnih dclova nefleksibilnosti trliSta rada i koji bi delimieno objasnio obim strukturne nezaposle• nosti u Francuskoj Ova wmka cesto se izbegava smanjcnjcm poreza na dohodak (poreski krediti) - ponekad . n:v.va.na ,,negativni porez na dohodak" - koji bi, poste1wno, kako bi zainteresovano lice pronalazilo uslove za lx>lju platu, dobijao regresivan karaktcr. Projckat naslovljen ,.socijalni dohodak aktivnosti", upravo se razmatra u Francuskoj (2008), kako bi sc rc..~io ov~tj prnblern. Kolicine novea u igri su velike: 2006. javni rashcxli su u Francuskoj predstavljali oko 53,3% BDP-a. Socijalni troskovi, sami 1.a sebc, cinili SU 37,3% BOP-a. Tokom godina nakon Drugog svctskog rata, socijalni troskovi su u svim 1apaclnim zcmljama imali najvece stopt.' rasta. Naravno, finansiranjc javnih rashoda sc oglcda u rnstu naplatc porl•za. Ako uznwmo za primer slucaj Francuskc, tc n:iplah• su doslizalc· 1999. ~1xli1w 4;,,4% BDP a u razni111 oblid111a (porczi, I
•• ,\ustrnlija irna potp111111 isti prohkm. U Francuskoj se Mupa ~truk· tunrn nc1..1puslcno~li gcncralno proccnjujc na 8116.
82
Sta ;e kapitalizam
zagarantovana socijalna davanja, opsti socijalni doprinos itd). Slucaj Francuskc nijc jedinstven; nailazimo na sliean rast ll veeini zapadnih zemalja. Ako proueavamo podatke nckih velikih zcmalja OECD-a u 2005. godini dobijamo sledceu tabelu, koja pokazuje stopu obaveznih porcskih naplata u proccntima BOP-a, a stopa obaveznih naplataje i sama sastavljcna (uvek u procentima BDP-a) od poreza i dru~tvcnih doprinosa. S topa obavcrnih naplata (ON) u procentima BDP-a
Stopa ON Francuska Velike Britanije Ncma~ka
SAD
.Jnpan
44,3 37,2 34,7 26,8 26,4
Porezi
Drustveni dopri11osi
28 30,2 20,8 20 2
16,3 7 13,9 6.6
16,4
JO
Lwor: OECD
Tnko, vidimo da je u 2005. godini obim obavc:mih na· plata hio mnogo veei u Francuskoj nego u drugim vclikim, (•konomski mofoim zemljama. lpak, voe limo r.icuna da poredimo samo ono ~o sc mo-1.c ll
Klod Zesia
83
uplaeeni domaCinstvima, u vidu socijalnih davanja, veorna su veli.ki poSto su oni u Francuskoj predstavljali 1999. godinc 27,8% njihovog raspoloZivog bruto dohotka (pre porei.a). Da bismo jasnijc razurneli redist:ibuciju, s kojom se sreecmo na ovaj naCin, trcba uzeti u obzir modalitete fiskalnog sistema. U Francuskoj ncee propustiti da podsete da viSc od polovinc domacinstava ne duguje porez na dohodak. Taj porezje veoma progresivnog karaktera, tako da 20% onib koji plaeaju doprinosc obc:lbeduju 80% porcskog prihoda na doprinos.<12 Rcdistribucija se, dakle, odnosi na krajnje veli.ki red veliCine. Mcdutim, u svim zapadnim zcmljama prisutna je u ra1Jicitom stepenu ozbiljna 7.abrinutost kada je ree 0 finunsiranju socijalne za5tite, zbog toga sto se prosecno trajanjc Zivota produ.Zilo, kao i zbog rasta cena koji je rezultat tchniCkog napretka u oblasti mcdicinske opreme, naroCito zbo~ razvoja medicinskih, uglavnom neinvanzivnih metoda snimanja, koje zahtevaju velika ulaganja.43 Ako se ovaj problem - koji se javlja u razvijenim zemljama - smatra ozbiljnim, to je pre svega zato sto se iz godine u godinu deo troskova socijalne za.Stite povcfova u odnosu na BOP. L.atim, fae gledano, zato StO SC zaista pojavljuju tcSkoee koje samo postaju vcec ako naprosto pustimo da sc trend jamih troskova nastavi, nc pokusavajuCi da ga stavimo pod kontrolu i nc vcxk:Ci rafonn o dcmografskom ramoju. Ovo je opstiji problt•m, koji prcva1.ihvi problem rcdistribucije.
-
•· Mo11.lo bi ~t· 11111111 rati, lillll avo, da w tlu111,1ti ti~tv" u~l11hod1•na )\On!• za Jl<"t.1!.1 '·'~~•m lcg.ih111 .. Jllllllil·i ""' karh' · •l Prnhlt•m j1• pos1•hilo 11.1~li1~1·11 ll FrnncuskOJ gd1• ~c mnogo k.1~111 S
Sta /e kapitalizam
84
Klod Zesia
Rast javne potrosnje Rast javne potrosnjc u dugom periodu je pojava koja se odavno posmatra. Vee 1875. godine, nemaCki ekonomista Adolf Vagncr (Adolf Wagner) bio je tom pojavom toliko zaprcpa§tcn da jc povcrovao da moze da formulise jt>dan zakon, Vagnerov 1.akon, po kome javna potrosnja ima tcndcnciju da raste brl.e nego nacionalna proizvodnja. Vagncr jc obja5njavao taj fenomen prelaskom pretefoo ruralnog drustva na urbani nacin Zivota. Prirodna solidarnost (porodiene ili susedske veze), svojstvena ruralnim drustvima, morala je da ustupi mesto kolektivnim oblicima organizacije koji su bili univerzalne prirodc i koji su name tali velike troskove. Danas postoji tendencijn da · vanja prednosti nekim drugim tipovima objasnjenjn, kojima cemo se vratiti. lpak, tendencija koju jc Vagn<'r po smatrao, nastavila se u vecini industrijskih zcmalja, kako poknzuju neki podaci MMF-a. f1 ovih brojeva mogu se videti kako su priprcmnna i 1..ojl' s11 poslcdice dva svetska rata. Zallm, vidljivo jc povt.•canjt• socijalnih izdataka od i9.17. godinc, ~lo jc kasnijc poskdka i dva naftna soka 1973. i 1979· god inc i masovnt~ rwzaposlenosti, koja jc zavladala u Frnncuskoj od tog vn·mcna. Uopsteno govorcfi, zabclczieemo da lit tcndt•nt'ija rasta ne vrli samo za Francusku1 jcr je nalazimo u wt-mi zapadnih zemalja.
85
Javna potrosnja u procentima BDP-a
Zemlja
1870 1913 1920 1937 1960
SAD
3,9 8,8 10,0 9.4 11,9 12,6 5,7
.Japan Nema~ka
V. Britanija
ltalija Francuska Svcdska
1,8 8,3 14,8 12,7 11,1 11.0 6,3
7,0 14,8 25,0 26,2 22,5 27,6 8,1
8,6 27,0 25,4 17,5 42,4 32,4 30,0 32,2 24,5 30,1 29,0 34,6 l0,4 31,0
1980 1996 31,8 32,0 47.9 43,0 41,9 46,1 60,1
33,3 36,2 49,0 41,9 52,9 54,5 64,7
lzvor: MMF
Godine 2006. troskovi javnih administracija neko1iko zcmalja OECD-a i Evropske unije u odnosu na BDP krctali su po ovom redosledu:
SAD Japan Nemacka Velika Britanija Italija Francuska Prost•k OECD Prosck EU
34,796 39,9% 45,4"6 43.7% 50,1% 53,3% 37,1%• 46,5%
• Podai·i i1 :wot
11.Vori: OECD i Eurostat.
86
Sta je kapita/izam
Ovako vidimo da javna polrosnja zauzima vafoo meslo u bruto domaccm proizvodu zapadnih zemalja i da narocito u Francuskoj vise od polovinc tog proizvoda prolazi kroz zdravstveni ili penzioni fond, sto nas primorava da postavimo izvcstan broj pilanja. Kao prvo, zasto u Francuskoj - kao i u Nemackoj i u jednom odrcdcnom broju zcmalja scverne Evrope - postoji tako visoki rast javne potrosnje? Kao drugo, da li je lo krctanjc rcvcrlibilnog karaktera iii je predodredeno da sc nastavi u beskonaenost?
Kako objasniti rast javne potrosnje? Videli smo, tokom jednog dugog perioda, da je ovo krctanje viSe puta zavisilo od velikih istorijskih dogadajn kao SlO SU ratovi, naftni sokovi, masovna nczaposlenost. Ovome valja dodati i dcmografske faktore ka
Klod lesia
87
Teorija javnih izbora i interes driavnih sluzbenika Drlavna vlast nije neka apstraktna grupa blagonaklonih despota. Odavno se zna da kolektivni interes nije u svakoj okolnostijedina motivacija ljudi zaposlenih u velikirn preduzecima, bilo javnim, bilo privatnim. Ne uzeti u obzir slo/.eni karakter njihovih pona5anja i njihovih liCnih motivacija znaci smatrati drlavu "cmom kutijom", sto se ecsto cinilo u teoriji firme i u teoriji administracije. Trebalo bi, daklc, da blagonaklono gledamo na to sto smo od ~ezdesetih godina proSlog veka - mogli da buderno svedoci razvoja teorije birokratije i teorije ,javnih izbora" (public clwice),44 koje za cilj imaju da uzmu u obzir motivacije kojima se rukovode ljudi zaposleni u drlavnim organima, kao i politiCki akteri od kojih oni zavise. Ovi radovi skrenuh su pa.Znju na dva glavna tipa pojava. Na prvom mestu, rukovodioci u okviru samih administradja skloni su da smatraju va.Znim znakom odnosno uspchom porast broja drlavnih cinovnika koji se nalaze pod njihovom upravom. Posto jesve ostalo isto kao i pre k<'teri paribus sic stantibus), oni se trude da iz perioda u period poveeaju svoj opcrativni budZet. Isto razmisljanje omogufava da se shvati za5to direktori pru.Zaju velild otpor svakom smanjenju broja 1.aposlcnih, Cak i kadaje ono opravdano promcne>m okolnosti ili zeljom da se poboljsa produktiv11ost zaposlcn1h. Ovdc jc, daklc, posrcdi tzv. ratcct rjekat_ (ratch<'t 11Ji•ct •>): broj 1aposlcnih mozc da .sc krcee samo u jl'Clnom, irl~vcr1ibilnom smcm, to jest mole samo da mstc (bt•1.ohzira na okolnosti) . .... Up. Buchanan el Tollison ( 11r2); L Welwr (1978 i t9tH); 1\1 , Mou· geot (1989); Bienayrne (1992); PontlaVl'n (11)95).
•s Upor. franc. ejfet de cliquet. - Prim. preu.
Sta je kapitalizam
88
Drugi element koji prufa objafojenje i koji se pojavljuje jcste fiskalna iluzija. Pod ovim se podrazumeva cinjenica da svako poveeanje javne potrofojc na ovo ili ono radno mesto ujavnom sektoru (budfctskom scktoru) ne izgleda skupo buducim cinovnicima, po~to njegovu visoku ccnu deli izmedu sebe veliki broj porcznih obvcznika. Ovo stanovistc jc utoliko vaznije sto je ovde rec 0 fiskalnom sistcmu u kome je porez na dohodak progrcsivan. Porez jc onda bezbolan za domacinstva 6ji su prihodi na dnu lestvice, a ta domacinstva su najbrojnija - i to su biraci. U nckim zemljama, posebno u Francuskoj, ovaj fcnomenje uveliko zastupljenjer jevise od polovinc ukupnog broja domaCinstava izuzeto od poreza na dohodo k. Ovaj efekat se pojaeava nejednakoseu raspoclclt• dohodaka koja proistice, na primer. i7 pon•t!1•nj;1 i1 nwdu proseenog dohotka i dohotka na sn•dini ll•st . vice. ~1> Tako je u Francuskoj 1998. god me nl'l<> dohodak na srcdini lestvice iznosio 8.830 franaka, dok jc ncto prcm.•ena plata bila 10.930 franaka. Raz11nw sc da u ovim u.slovima, na primer, pow(·anjt• hroja zaposlc nih ll javnim upravama - cija CCIII\ prt•dstavlj.1 nnjw(:i dt•o ccnc funkcionisanja uprava -- nailazi na zu1u•marljiv politicki otpor. Jedno nwdunarodno uporcdivanjt• prcK't•nta iaposljavanja u javnim upravama u ukupnom znpo~ljavanju za 2005. godim1 ukazafo nam na red wlitinc kt>Ji jc u pitanju. l'r1•<:izholJl1lO d;i proscc!an dohod:1k il11 imll'ri nl'jcdnakost rnspo1h·h• dnluxlaku.
4 11
89
Klod tesia
SAD Japan Nema&a Velika Britanija Italija Francuska Prosek EU
15,4% 8,7% 10,8% 19,1% 15,9% 22,7% 16,6% Izvor: OECO
Glcdano iz ovog ugla, cini se da Francuska mcdu zmtljama OECD-a zauzima izuzetno mesto. Ona, nema sumnjc, nije daleko od toga postane granieni slueaj. Tcorija public choice-a jos vise potvrdujc prcthodnc nnalizr., sk1c1rajuci pona.5anje politicara na slcdcCi nacin : politieari imaju zelju da budu izabrani i1i ponovo izabra ni ako vcc zauzimaju odredcno nwsto. Da bi to postigli, moraju da se osloqe na najhrojniJC katcgorijc bira~kog tcla; ako su primaoci dohotka manjcg od proscka brojniji ncgo primaoci visokog dohotku (St<> odgovara slufaju opisanom u prethodnoj primcdbi, na str. 88, gde jc smlnji dohodak nili od pro.sd~nog), onda cc u intcresu kandidala na izborima biti cla sc zaloi.i za vccu rcdistribuciju dohodaka, pa makar to bilo po ccnu poveeanja obavcmih poreza i jaVlw polrosnjc. Mcdutim, ovakvo krt'lanjl' nc mofo da sc prnd11.>.ava u ncdogled.
Sta ;e kapitalizam
90
Granlce rasta javne potrosnje Radno mesto u javnom sektoru ulazi u kategoriju radnog mesta nekomercijalnog karaktera. Iz tog razloga javlja se poscban problem. Naime, dok sc radna mesta u komercijalnom scktoru finansiraju sama, zahvaljujuCi prihodu koji poslodavci ostvaruju prodajom, radna mesta javnog scktora mogu da postojc jedino zahvaljujuci prinudnom finansiranju - porczu. Prema tome, potrebno jc biti zaista uvcrcn u njihovu drustvenu korist da bi se poreskim obvcznkima nametnula ta dodatna obaveza. Za radna mcsta u komcrcijalnom sektoru, to pitanje se ne postavljajcr poslodavci preuzimaju na sebe problem finansiranja. Kada 1.a to ne bi postojala motivacija, preduzeee ne bi propuslilo da ispravi takvu gres1
Klod Zesia
91
sck1or, kada jc rec o njegovim zaposlcnima, ne pogada mnogo tehnoloski razvoj, sto svakako iznenaduje ako sc uzme u obzir napredak informatike i, u opstijem smislu, razvoj infonnatiCke opreme za administrativne poslove. Otuda razumemo za.Sto je cesto upucivani ape! za reorganizaciju ljudskih resursa u administracijama osuden da ostanc neostvariva zelja. 47 Herojski i pobednicki otpor kojim se, na primer u Francuskoj, finansijska administracija ecsto suprotstavljala bilo kakvoj reformi strukturc vlastitc organizacije, samo je jedan mcdu drugim primcrima te krutosti. To a contrario obja5njava zaSto je Svajcarska nakon nedavnog referenduma odlucila da ukinc status zaposlenih na neodredeno vreme ujavnom scktoni, izjednaeavaju ga tako sa opstim pravom kojc sc odnosi na uslove zapoSJ.javanja. Ovaj slufaj, iskrcno rcct•no, prcdstavlja izuzetak. Mcdutim, vise drugih z.c malj.1 radi na nizu refonni cija jc Lcndcncija da pribli:lc status i mctode rada visokejavnc funkcijc uslovima koji prcovladuju u privatnom scklohl, poschno kadajc u pitanJu mobilnost zaposlenih i na~in na koji primaju plate. To jc naro6to sluCaj Danskr, rfolanclijc, Vclikc Britanijc, I rs kc i Italije. Pravac ovc tcndcncijc je sasvim jasan on odgovara folji da javni scktor postanc flcksibilnij i i da ima wcu sposobnost rcagovanja (na promcnu situacijc). Problem ograniccnja javnc potro~njc povczan j(• sa njcnim rastom, jer trncJcncija rasla automatski po' N'e mo/1• ,,. 1ami-ht1, os1m u upravlJ•lOJll koj1' Jll ;1v1 pn•dv1cfanj.1 ljud· skih n·~uri;.1 i u ~luc"nju odJ,11,1ka u 1w111.1111 z,1!wl1·~lmo tl.1fr11 t'rnn · cuskoj skoro polonn:t r,11)1111 ,11..tivnih funkrn>nl'l'•I do,ll1'i starosno doba za pen11111 pre .!OHL Td11111'kr.111oi.111c"no~ti 1wf1• h11t J.•Hwrn.uljivt~. Vlada se, vodc~i rac"un.1o1•1ika.~no:;li I 11~t1•di, z.111z1•l•1 :.wo8. du s;1mo svakog drugog zaposlcnog koji odlazi u pen1iju zamcni novim.
Sta je kapitalizam
92
drazumeva (u zcrnlji sa izrazenim progresivnim porezom), da se povccava i teret koji pada na visu srednju klasu i na visu klasu, kao i na preduzeea. Ogranicenje tog trcnda, kada jc rec 0 domacinstvima, uglavnom je psiholoske prirodc i oglcda se u beznadu, cak i u protcstu porcskih obvcznika, kao i u njihovoj obeshrabrenosti kada postanu svesni da drZava odlucujc o raspodcli vise od polovinc BOP-a, a da se njihov glas prakticno i nc eujc. Jcdna zemlja ne dovodi sebe u takvu situaciju a da sc njen ugled ne narusi. Uvekje opasno davali ulisak da sc u odredenoj zernlji lose gleda na bogaecnjc. Kada su u pitanju preduzeea, fiskalni porez sc ostvarujc naustrb njihovih investicionih kapaciteta i primanja njihovih visokih cinovnika. On moze u nckim slucajcvima da predstavlja faktor odvracanja preduzcea od novih investicija, podsticaj za preseljenjc iii bar pn•mcst,mjt• llJihovog zvanienog sedista u inostranstvo Ovaj trend rasta javne potrosnjc st' uglavnom opravdava razlozima koji se tieu socijalm• pravdt• i naro6to vodcnjcm racuna o velikom sironw~tvu u drustvu. U stvarnosti, dve kategorijc lien pogada siroma~tvo: siromasnc nezaposlene i siroma~nc zaposlt•m• (working pmws). Siroma$tvo se u svakoj zt•mlji mcri prl'tn:t konwnciji koJil jc njoj svojstvena. U Francuskoj sc obicno smalrn siroma~nim svako lice ciji dohodakje manji ex! 50% im'
Klodtesia
93
rniliona osoba, cijcm broju treba dodati vise od 800.000 dece. 48 Kod. osoba koje se nalaze u toj situaciji uglavnom se steklo viSe hendikepa, lienih ill porodicnih. Dugotrajne aktivnosti (opismcnjavanje, profesionalna obuka) mogu da doncsu poboljsanje njihovoj situaciji. Ohrabrujucc primere dali su Holandija i Velika Britanija. Francuska poeinjc takode da se angafuje na ovom planu. Ree je, u svakom slueaju, o jednoj ncodlofaoj potrebi, ne samo iz humanitarnih razloga VeC i zatO StO Ce Smanjujuci to veliko siromaStvo zernlja postiCi veeu socijalnu koheziju i visak snage da se angafujc u procesu privrednog napretka. Ako se smatra da je ovde rec o jednom prioritetnom 1.adatku i ako se istovremeno ima svest da su moguenosti plaeanja poreza dostigle jcdnu vrstu limita, to utoliko viSc Cini ncophodnom reformu dr7.a.ve i reorganizaciju njenih j">('rsonalnih resursa_ Drugirn recima. uvidamo da vlade moraju napraviti suptilan kompromis izmcdu socijalne pravdc i nastavka ekonomske cfikasnosti.
Funkcija stabilizacije Sada valja navesti i treeu veliku ekonomsku funkciju, koju je Mazgrejvova analiza (Musgrave) dodcljivala clrfavi. Odmah po zavr5etku Drugog svetskog rata, vcCina znpadnih ckonomista okupila se oko jcdnog cilja: bila jl' to stahilizacija ekonomskog stanja kako bi sc slo jc vi~t· mogucc priblizilo punoj zaposlenosti i u lakvom stanju !_n0no odri:~la ckonomija. '" l'n·m.t j1•dnom i~111tivanJ11 N;l<'ionalnug in~lilut.1 1.1 st11tistik11 i ekonu111ij11 (INSfH}, u: l~cvnumfo rt stuli5tiq111~. hr. ;1'.15. J1•cc111har :moo, dop11nj1•na 1a1111ij;1, iliid. hr. ;1H:1 :1H-1·:1H5, cl1•n•111har :1005. Od11o~ilo hi ~I'. d.1kh•, n.t hlizu i"1•tirl milior1.1 nsobu.
Sta je kapitalizam
94
Da bi se to postiglo, od odgovornih za ekonomsku politiku oeekivalo se da uspostave razumnu kombinaciju (
Klod tesia
95
Od tog vremena, vecini vlada bilo je stalo da monetarni instrument dobije glavnu ulogu u njihovoj konjunkturnoj politici, tako da su centralnoj banci dale zadatak da odrli stabilnost Cena kako bi Se zastitile od opasnosti od inflacije. Ova koncepcija sada preovladava u ccloj Evropskoj uniji. Pa.kt za stabilnosti i rast, usvojen rezolucijom u Amsterdamu (1997), ima upravo za cilj da odrli budzetske politike u uskim okvirima kako bi sc izbeglo svako kretanje Unije ka inflaciji. Svojstvo inflacije jestc da onemogueava trajni karaktera rasta i potrebno je zako6ti je kako bi sc stabilizovala ekonomija. Ova naizmcnienost politika pokretanja rasta i politika stabilizacijc, poznatija pod nazivom politika stop and go, bila jc nul.nost zernalja kao sto su Velika Britanija i Francuska, od so-ih do 80-ih godina 19. vcka. Danas smo svedoci tendencije koja se javlja u najt\..naprcdnijim zemljama i koja se ponekad opisuje kao ;.:~clnza.k sa ,,politike potrllZnje" na ,,politiku po nude". Politika potraZ:nje bilaje inspirisana kejnzijanskom politikom, koja jc tefila da stimuliSc globalnu potrJinju koristcei vise instrumenata kao St:o su povceanjc minimalnih socijalnih davanja i sl. kako bi podstakla ..potro~nju naj~irih sloj('va". Politika ponude stavlja u prvi plan mere povoljnc 1.a fovorizovanje dinamicnosti prcduzcea tako sto smanjuje porczr (i porezna preduz(.'CP i porcz nn dohodak) i socijal1w
proizv111lnj;1 stvurn tlohol kl!.
Sta je kapitalizam
96
sudeei po inicijativama koje je nedavno pred.uzela (2005) za konstituisanjc polova kompetitivnosti.s1 Ree je o prelasku sa politike konjunkturne stabilizacije na politiku rasta. Ovo podrazumcva vcliku promenu ekonomskog kursa. Najuspc.~nijezemlje(SAD,Kina,Japan,Indija)zbogtoga
ulafu vcliki napor u strueno osposobljavanje ljudskog kapitala, poscbno u visokom obrazovanju, nauci i tehnici. Evropskc 1.cmlje dos ta zaostaju u tom domenu, koji je ipak uslov buduecg razvoja. Vcliki problem politike konjunkturne stabilizacije prt.•dstuvlja vrcme koje je potrebno da bi sc stahilizarija uspostavila. Primera radi, utvrdili smo
Klod Zesia
97
bud.Zetski deficiti kumulativno poveeavaju teret javnog duga, povcCa.nje koje je neizbeZno u svim slueajevima kada je kamatna stopa viSa od stope rasta BDP-a. Kada bi se dozvolilo da deficit ide svojim tokom, moglo bi se konstatovati da ee se servisiranje duga na kraju ipak nametnuti kao jcdna od prvih budZetskih stavki drfave,s2 smanjujuCi tako manevarski prostor vlade i apsorbujuCi jcdan dco rastuce stednje domacinstava. Zbog toga je Mastrihtski ugovot ogranicio na 60% BDP-a dopustivi tcrct dugovanja za svaku zemlju evro zone. To oznaeava limit podnoSljivih budZetskih deficita (3% BDP-a prema mastrihtskorn kriterijumu). Manevarski prostor moze
Sta je kapitalizam
98
Ekonomisti iznose rezervisan sud o ovim merama. Ncizbeina poslcdica zakona koji se odnosi na trideset pct easova jestc poveeanje cene rada, sto ne predstavlja povoljnu mcru za otvaranjc radnog mesta. Iste povoljnosti su morale da budu odobrene za zaposlene u nckomcrcijalnom sektoru, sto je pojaealo finansijsku nc11ravnotczcnost tog scktora i unelo nered 11 organizacij11 usluga. S dnige strane, ovaj zakon mehanicki smanj11jc produktivnost rada, te zbog toga usporava rast realnih plata. Francuska jc tako odobrila visoke kompcnzadone prcmije preduzecima da bi bezuslo\.nO smanjila svoj potencijal rasta u dugom periodu. Razume sc da nijcdna zemlja nije bila u iskusenju da sledi ovaj primer. Kad je u pitanju starosno doba za odlazak u pcnziju, vcliki problem sa finansiranjem nastace, pre iii kasnijc, zhog starenja stanovniStva i zbog veoma loscg odnosa izmcdu broja aktivnih i broja neaktivnih lira, poscbno u Francuskoj. Obratimo pa.Znju na to dajc od ovog trcnulka stopa zaposlenosti populacije starosnog doba od 5:l do 64 ~odine iznosila 2004. godine 37,:l% u Fnuwuskoj, :~9,:.?% 11 Ncmackoj, 56,2% u Velikoj Britaniji, 65,7''b 11 .Japan11 i 60, 1% u SAD. Razume sc da jl' 11 ovim uslovima vluda, i1.uhrananaizborima2002. gcxlint• pokn•nu la raz1w rcfornw na primer, reorganizaciju pcnzijskog sisll•ma i pronwnu uslova 7.a piimenu zakona o trid1·scl(wtot'lasov11oj rodnoj rwdt•lji kako bi bolje osigurala dugotrajnost 1wnzijsko~ siste111a i ublaiila izvesnt• rwpovoljnosti, 1wodvojivc od zakonil o smanjenju trajanja radnog vn•mcna. lJ svakom slucaju, ovc nwn• (tridt·S<·t pct fosovn n1da 111·1h·ljno i smanjcnjr starosno~ dobu za odlazak 11. pen· ziJll) imaju 1ajt•dnicko to sto su strukturnc: rct~ jc o i1.-
Klod tesia
99
meni pravila igre, zamiSljenoj kao da bi trebalo da traje neprekidno. Posto izmene teSko da mogu imati reverzibilan karaktcr, to spreCa.va da ih smatramo delom prave politike konjunkturne stabilizacije. Nekoliko podataka, koje je prikupio MMF, pomafu nam da sa preciznoseu utvrdimo stanje nezaposlenosti (aktivne populacije u procentima) u glavnim industrijskim zemljama, medu kojima su nckc evropske zemlje koje su posmatrane zascbno: 1982-1991 1992 1993 1994 1995 ProsckG7 Francuska ltalija Spanija lrska
6,9 9,5 10,5 18,6 15,1
1996
7,1 10,3 10,7 18,4 15,2
1997
1998 6,2 11,7 11,8 18,8 7.4
ProsekG7
6,7
6,5
Francuska
12,4
12,5
ltcllija Spanija
11,6 22,2 11,5
ll,7 20,8
lrska
7,2 11,6 10,1 22,7 15,5
9,8
7,0 12,3 11,l 24,2 14,1
6,7 11,7 11,6 22,9 12,l
1999
2004
6,1
6,4
11,0
9,7
11,.,
8
15,9 5,6
10,8 4,5
Izvor: MMF
Vidimo da su Irska, Spanija, Italija ostvarilc sustinski naprcdak. Sto sr Franrnskl' tiec, onajc hila na putu l'konomskog oporavka dokjc nij1' pogodila kriza 2008. godinc. Pravo 1x>holjsa11jc situal'iJC u donwn111;1posljavanja mod (·t: da b11cl1..' zahl'lefrno l<'k kada Sl~ potvrdi napn·dak.
Sta j~ kapitalizam
100
Zemlje koje su razlicitim postupcima prve prihvatile mikrockonomiju, koja se kosila sa uobieajenom tdifoom praksom, dobile su samo razoearavajuce rezultate. Uporno otvaranje radnih mesta u nekomercijalnom sektoru samo opterecuje javne troskove. Politika pomoei nezaposlenima ne bi mogla da zarneni politiku zaposljavanja, a pojave kao sto su ,,zamka za nezaposlenost" javljaju se da bi nas podsetile da uobieajena politika solidarnosti moze da proizvede samo lose poslcdice. Ekonomski rast jos uvek predstavlja najbolju nadu 1.a poboljsanje situacije u oblasti zapo5ljavanja. Dakle, aktuelna opSta tendencija, harem sto SC dr/.ave tifo, jeste da se ponovo fokusira na svoje tradicionalnc funkcije, povlaceei se iz oblasti komercijalne proizvodrtjc, koja joj je sve manje svojstvena u svctu nwdunarodne konkurencije, te da oprezno pristupi polihd rcdistrihuc1 je. Vlade na to primorava cinjenica da scone nalaze u otvorenoj ekonomiji i da svetska konkurcncija nc val.i samo za proizvode nego i za privlacnu snagu mesta proizvo.dl'la da njt·na h11dfrtska politika safovn kontrnciklienu uloi.;11 hire prinud(•na da odvoji vi~;ik u 1wrifxlu ckspanzijt~ da hi dop11stila i:1.vesni defi-
Klod Zesia
101
cit i pokrenula ekonomiju u slueaju recesije.SJ U tome se sastoji jedan od najosetljivijih problema sa kojim nas suoeava sada5nja kriza. Razlicite zemlje su prinudene da usvoje planove za pokretanje privrede u kejnzijanskom stilu. koji ukljucuju veliki teret javne potrosnje. Istovremeno, njih plasi obim budzetskih deficita koje ti planovi pretpostavljaju, obim javnog duga koji je njihova posledica, kao i opasnost od inflacije. One se dvoume izmedu borbe protiv recesije i dovodenja u red njihovih javnih finansija. Sve u svemu, evropske vlade od sada se oclnose sa vise pafnje prema trfilnim mehanizmima. Na raznim nivoima i u raznim modalitetima, svedoci smo da se industrijalizovane evropske zemlje zalafo za jcdan tip sistema koji se moze definisati kao socijaldemokratski, u tom smislu sto je rec 0 trzisnim ckonomijama u okviru parlarncntarnog politickog sistema, koje imaju i vazne instrumente socijalne zastite."' Nema sumnje da je ovde rec o jednoj varijanti kapitalizma: mchanizam cena uglavnom upravlja alokadjom proizvo
Rdjr o tMovanju .nutorllilt~kih .~t<1hiliz;1tur.i", kojt• j1• kcjn1ij:insk.1 anali1.1 poka1;1la: fiskaln.1 primanj.1 ~., .smanJUJll u pt•nodu ko111 ruk· l·ijlo, .1 ntslu u 1wnmlu c~ 'l'•mzij1~. • s- Zapazimu 1!;1 l'ak rdirn S.\ll im.1 lllil~ajnc l'lcn11•111t• wrij.ilnc inter· vcncijc u domenu ol>razovanja ih Ldravstvcnog ~istcma. Sumpclcr je vec smatrao da Ruzveltov New Deal 6ni prvi korak ka socijalizmu!
Sta je kapitalizam
102
osobcnosli i svoje Lradicije u meri u kojoj lroskovi i obavcze koje sebi namecu ne budu ugrofavali njihove izgledc u velikom svclskom nadmetanju, sto znaci dace sama drfava morati da se trudi da bude kompctitivna.
POGLAVLJE V
Kapitalizam i njegovi neprijatelji
Sa raspadom SSSR-a 1991. godine, hladni rat, koji jc lstok suprotstavio Zapadu nakon 1945, okonfao se nt'sumnjivom pobedom kapitalizma. U nedostatku nekog allcrnalivnog kredibilnog sistema, mogli smo otuda da pomislimo da kapitalizam nece vise nailaziti na neprijalcljc. To stanoviSte je pogresno: ako su - kako je tvnlio Lcnjin - cinjenice tvrdoglave, trcba prihvatiti da su ideologije, predrasude i sistemi misljcnja jos ncpokolrbljiviji. Ovde zalazimo u sfcru iracionalnog u tiju prirocijalizam odncti po lwdu nad kapitalizmom i zmncnili ga, nc zbog njcgovih n<'uspeha vec, naprotiv, 1.hog njcgovih uspcha. Glavni 1wprijalciji kapitalizma, smalrao je on, nc rcKrutuju sc it. radnicke klasc, vcc iz kruKova .,intt>ll•ktualaca", vcfoo frustrirane klru;c, j<•r i.1ko imaju 1nanjc, oni nisu nu vla!,li. UKlavnom krilickog cluha, ti propovt•dnici mornla, koji drugima drfo h.• kcijt•, intclL•ktualci uspcva ju dn i1a1ovu ost•(·aj krivic{' kod lmrZ<>azijc, 111oliko viAt• slo im dl•mol.ratija, koja po~tlljl' slobodu 1zraiavallji\,
ec
Sta /e kapitalizam
104
daje svu slobodu da izlofe svoje teze i da ubede bogate u ncpravdu zaslufou za njihov privilegovani poloZ
Klod Zesia
105
ce nas navesti da pomenemo doktrinarno neprijateljstvo prema kapitalizmu, koje se zaodeva raznim pla5tovima. Osim razmenjcnih argumenata, moci cemo da rasvetlimo i jedno duboko nesvesno neprijateljstvo ciju prirodu cemo pokusati da odgonetnemo.
Kapitallzam naspram razloinih kritika Vee od 19. veka, kapitalizamje morao da se suoci sa doktrinama koje su dovodile u pitanje njegov legitimitet ill njcgovu sposobnost opstanka. Svc su se pozivaJe na socijalizam. Tacnije, marksizam ostaje glavni izvor nadahnuea ovih kritika. Ne odustajuci od Marksovog nasleda, savremcnc krilike se manifestuju u nckom drugom obliku; spomcnimo neke od njih. Njihova zajedniCka crtaje ta da poistOVl'CujU kapitaJizam sa onim StO Se CeStO naziva ,,divlji kapitali1.am", sa "plodovima" ideologije koja se oznaeava kao libcralna, neoliberalna ill ultraliberalna. Takav stav onih protivnika kapitalizma koji su ekonomisti, dovodi do objedinjavanja - u jednoj istoj osudi kapitalizma kao sistema ekonomsko-drustvene organizacijc i modcrnc ckonomske teorije. Moderna ekonomska tcorija 6nila bi samo naizgled naucni oblik libcralnc ick•ologijc. Tvrdo jcigro te ideologije nalazilo bi sc u ,.neoklasitnoj tcoriji". Pod ovim izrazom podrnzumevamo mikrockonomsku analizu, proisteklu i1. mw·yi1wlistickc rc•t 1olucijc 70-ih godina 19. vcka.~·~ Ova tl•orijska horba J...ona~no je oborila klasicnc tco· i, l'n.'
106
Sta 1e kapitalizam
rije radne vrcdnosti, cijaje poslednja metamorfoza bila Marksova misao. Josi danas, makroekonomska teorija, odnosno deo tcorije koji opisujc odnosc izmedu velikih udrufonih zajcdnica, prihvata validnost mikroekonomske marginalisticke analize, kao validnog prikaza kojim sc objasnjavaju ckonomska ponasanja.s6 Protivnici kapitalizma pozicioniraju se kao antiliberali, odbacujuci sustinu moderne ekonomske teorije u njenom ncoklasifoom obliku. Naime, oni poistoveeuju modernu ckonomsku lt.'Oriju u neoklasienom obliku sa konzervaLivnom idcologijom, proisteklom iz "dominantnog" ckonomskog mi..Sljcnja - Cak ,jedinog miSljenja" - sto poprima mrafou konotaciju koja podseea na diktatuni i na totalitarne reZ:ime. Neki idu Cak dotle da iznosc optuibc za postojanje ,.liberalne diktature", Cakjcdnog ,.lotaliturnog liberalizma" (govore jo5 i o .,diktat11ri trii<;l.l''), sto jc tcrminoloSka kontradikcija koja ncizostavno izncnadujc, jcr se u trliStima ogledaju samo izahranc opcijti onih hiljada biraea - potrosaea, radnika 11 prcduzt'C.'.ima i ilkl'ionara. Evo najce5cih zamerki kojc upueuju t•konomistima ..dominantnog kursa" zagovomki postojanja .jcdinog miAljl'nja".
Homo oeconomicus Na prvom mestu, ka1.u oni, fovd.:ova slika koju namt'l·u 11konomisti-neoklasieari pn•dstuvljn izopa<'Pnu sliku, slika homo o•:conomicus-a, Cistu lik1·1JU koJa na S<'l'llll dovodi rohota koji nastoji da optimi1.1~je svoj11 i1hon• izn1c11navaj11ri 111.1k~i11111m ciljnih funkdja, rt•pn.'1l•11tativ11ih 1~1 vo jo 1 tl11lj1: i~tlnilo iako JI~ mlkrm•kimornsku 1111111iza pre
llllH>~o
1111·
K/odtesia
107
interes. To biee koje se bavi jedino samim sobom, Ciji horizont je ogranicen njegovom sposobnoseu racunanja, ne odgovara nijednoj uoCljivoj realnosti. To je jedanjednodimenzionalni oovek, kako bi rekao Markuze (Marcuse), cije su slofone motivacije svedene na jednu jedinu. Ovo dobro pokazujc reduktivni karakter dominantne ekonomskc leorijc. Ova zamcrka cesto upucivana ekonomistima pociva ipak na nesporazumu ili na iskrivljenoj slici. Teoreticari mikrockonomije veoma dobro znaju da ljudi nisu samo racionnlni i da se njihovi izbori povinuju raznolikim motivacijama, izmedu ostalog i strastima, hirovima, a nc izostaju ni nedoslednosti. Sve sto je njima potrebno
Slabosti trzista Druga zamerka koja sc upueujc makrol'konom skoj analizi jesle da ona po('tatkt• koji pow1daju t 1-/ista podJozn(l pO~lllal l'illlJll. lJ OVOlll s]m'aju, 1woklasit1w analizc su samo fonnalizovam• fikdjc ~ija jc
Sta je kapitalizam
108
funkcija da navedu na miSljenje da tdiSne ekonomije nastoje da ostvarc ravnotefo i optimum. To bi bile implicitno nonnativne teorijc posto bi dozvolile da se pomisli da tdiSna ckonomija odgovara najboljem od svih svetova. Neoklasiearima sc pripisujc da su naivni i intelektualno nepostcni, sto oni ni izdalcka nisu. Prvi su napravili analizu slabosti tr/ista i upravo iskoristili te radove da bi pohvalili u nL•kom slucajevima korektivnu intervenciju drfaV('. (up. Pogl. IV) Sto se tiee postojanja nekonkurenlnih trh§ta, za prva proufavanja o njima zasluZni su ekonomisti m~oklask'ari i lo su upravo one analize koje su bile inspiradja za antitrustne politike i za institucije namenjme olwzhl'divanju uslova za prihvatljivu konkurenciju. Najzad, podsctimo, da su ekonomisti neoklasiCari kao Barmw (B.1ronc), Oskar Lange, Lerner (Lerner), primcnili svojl' ~m1.1tskc prikaze na hipotezu socijalisticke ekonomij<: du hi prikazali u kojim uslovima bi ekonomska raeunica mo~la da bude kreclibilna u tom slueaju, ali ta istraZivanja nisu nika
Finansljska globallzaclja ~ dru~t·
-.tt1111t•, .,n•fomo fosto opt11zhu, u1wrcnu nc prot1v dmninantne d;onomsk<~ tt•onjt• Vl'C protiv ten dt'lll"IJil KOJI~ se 11101)11 uociti ll savrenwnom kapitalizmu. R1·~ j1~ o pn:tpostavlj<•nim m•>;ativnim efcktima novel' i glohali1;1cijc. Fina11sijali1adja ekon<>mije, odnosno pri111arno mesto koj1~ 1;1111imaju finansijska t rlista pod · vrgnulo hi .. rcal1111" ekono111ij11 dikt11t11 noVl'a i uvl'lo bi u razvoj proi1.vod11ih dPl\ltnosll c~l;h• da s11vlad11ju.
Klod Zesia
109
Nacionalne vlade, unutar svetskog ekonomskog sistema, nc raspolafu vi5e kontrolnim instrumentima koji odgovaraju problcmu: dovoljno je podsetiti da su svakodncvni finansijski tokovi pedeset puta veei od transakcija koje se odnosc na dobra i usluge. U ovah.-voj situaciji, privatni invcsticioni fondovi (zajedniCki investicioni fondovi, hedge funds,"' pcnzijski fondovi itd.) su veCi od ukupnih rC"Zervi ccntralnih banaka, ate iste rezerve predstavljaju samo polovinu svakodnevnog obima transakcija na deviznom Lr.li§tu. Ali, opasnost od nestabilnosti postoji, jer se berzanski posrcdnici na mcdunarodnim t:rZistima upustaju u veoma hr!.(' i fosto vrlo opasne transakcije, u njihovom pona5anju j(• prisutna opsta sklonost da budu sve vise nalik jedna drugima i da pocinju da zaostaju za fundamcntalnim principima ekonomijc. Spckulllcija bi tako prcdstavljaln jL•dnu pcrmancntnu opasnosl za rcalnu ckonomiju, jcr uv(•k postoji rizik o bank<• do finansijskc Mize Meksika 1994, na Tajlnrnlu ttJ97. u Argt•ntmi iii u Turskoj 2000. ill krizc subprinws :.?007. godinc (up. Pogl II). Obim aktuelne krizc izglcda da potvrdujc opravdanost ovih strahovanja. Mcdutim, nc '/~1boravimo da kriza nastala iz krize na amcrickom hipotekamom trliStu - subprimes kriza - ima originalna obck/ja u odnosu na svc krize koje su joj prcthodile Vdiki hipotckarni '/.'ljmovi bili su odobrcni dufoicima ~ija Jl' solvent nost bi la po
i:11 11pi:k11lntivni fnndovi k1>jima upmvljaju ht:r"Unski posn\dnirl (t•n&I . t1wf1>1·11) koji vr~c woma bric tmn~ak<"ij11 1a wlikirn irno~ima , klll'i~ti:i'i r;11Jik1~ u kt1riill.
Sta je kap1talizam
110
poverova}e da CC SC zaStititi sekjuritizacijom ugovora 0 zajmu novca, to jest pretvarajuci te ugovore u hartije od vrcdnosli kojima sc moze trgovati i njihovim ,,prepakivdlljem" u kolateralnc duZniCke obaveze. Iza tih obavew stajalc su prvoklasne banke, a njihov sadrlaj je ipak bio obavijcn vclom tajnc. Njih SU cinile hartije od vrednosti razliCitog stcpcna ulozcnosti riziku, i naSle su se u aktivi svih finansijskih institucija na planeti. Dakle, rec je bila o "toksi~nim" aktivama. Citava ova ,,montaZa" p<>Civala je na vrlo lo~oj proceni rizika, jer se inicijalna osnova sastojala iz zajmova odobrenih ljudima koji nece biti sposobni da ih vrate. Tako se stvorio spekulativni mehur na tr'li.stu nckretnina. Kada je on pukao, nastao je dramatiean broj ncispunjenih ugovorenih obaveza, ne samo kada je re~ ci prvim zajmoprimcima vet i kada su u pitanju finansijskt• m~titudje, kojima su bile na teretu kuee koje se ne mogu prfxl.11i i/ili hartije od vrednosti koje se ne mogu proccnji· vati. Ovo ni1.anje dramatienih dogadaja u oblasti finansija 01110~11frno je ncpridnavanjem finansijskih rcgulativa, t'l'lllll jl' pnlwgla Klintonova administracija (1993 -2001) sa n.1jholJ1111 narncrnma na svetu. U p<>Cetku jc rL'C bila, wpravo, o tonw cla sc omoguCi siroma.Snima sa stcknu vlnsni~tvo 1wd svojim stanom. Ovde smo swdod lepog prinwn1 1wicljcnog dckta. Trebalo bi ponovo uspostaviti 1111\C>~o 1•1htcvnijt~ fin;msijske regulative. Jcdinstvcnost i posdMn karaktcr ovih dogadanja svakako zahtCV
111
Klod tesia
osudu hberali.zma i t:rZiSne ekonomije znaCi, u su.Stini, samo ukazati na prisustvo instinktivnih refleksa, koji poeivaju na iracionalnim osnovama. Medutim, ipak je ncophodno da odredimo njihovu prirodu.
lracionalni antikapitalizam? Snaina oseeanja koja se ispoljavaju fiziCk:i ili recima, svaki put kada ovo neprijateljstvo spram kapitalizma ima priliku da se iskaZe, jasno otkriva ostrasceno zauzi· manje stava. Manifestacije su mu raznolike i ispoljavaju sc u mnogim zemljama pod najraznovrsniji.m izgovorima. Motemo da navedemo vise frapantnih primera, bcz namere da pravimo iscrpan spisak. Od 1999. godinc, veliki medunarodnih skupovi, na primer sastanak Mcod restorana. Nckc NVO nc propu ~taju da u tim prilikama privuku na scbc pafoju jnvnosh i svc navedcnt' komponentc protcsta, ma kako razlirite bile, istovrenwno su na dclu. Mctu njihovih napada obieno prrdstavlja to !to "novae odlufojl"', profit, inh:nzivnn poljoprivn•da, n11k1Ctskn bimkn i STO.
Sta 1e kapitalizam
112
Osim politike koja smatra kapitalisticke zemlje odgovornim za siromastvo zemalja treceg sveta (ponekaa se naziva altcrglobalizom), medu tim raznim izlivima net.adovoljstv-.i antiamcrikaniz.am zauzirna srediSnje mesto: brojni su oni koji sanjaju o tome da hladni rat nastave protiv SAD u idcoloskom obliku, koji bivse socijalistiCke zcmlje nisu vise sposobne da vode. Medu drugim posebnostima ovih tokova, iznenadujuea jc konstatacija da je ekologija postala ratna ma5ina upcrena protiv kapitalizma. A zapravo se samo u kapitalistickim zem1jama ekologiji pristupa ozbiljno. Zemlje realnog socijalizma, bile su najveei zagadivaCi planete iz jednog sasvim jednostavnog razloga: nije bilo javnog rni.Sljenja koje bi moglo povodom toga da bude izneto, te da stvori protivtefu moei partije. 2.a to vreme SU organizacije popul Gret n1wan• ii fovalt' i.vojc strele kako bi ih uperile protiv 1<1pad11ih 1.crnalja. Mt't°'ad: ant ilib1•1111i1am jc njihova n;ij&rSta intelektualna spona. Ako j1~ izhli1.a prout'avarno, ova 1wprijateljska nastro· j1most pn•ma lihcrali:m1u jt~ krajnjt~ paradoksalna. fjbcmli Ml, 1~1pr.ivo, od s:unog J>•><'l(<'lka prL'
4
Klod tesia
113
nista manje vidljivo u kontekstu ekonomskih i druStvenih pitanja. Uostalom, do ukidanja ropstva (St:o je predstavljalo vcliki napredak kada je ree o uslovima rada) i legalizacije sindikata, dOOJo se na inicijativu liberalnih politieara. Socijalna ~tita je i sama nastala zahvaljujuci ljudima kao sto SU Bizmark (Bismark), BeveridZ (Beveridge), Pjcr Larok (Pierre Laroque), koji nisu zagovorali socijalizam.58 Utoliko vise fodi sto je ree liberal danas povezana sa onim najncmilosrdnijim i najnehumanijim sto konzeIVatiz.am mozc da i.7.ncdri. Da bismo objasnili ovaj paradoks, tre7 balo bi da skrenemo pa.Znju na dve sveprisutne iluzije: na iluziju o dobrim namerama i na iluziju o volji.
Dobre namere Ima dosta prestifoih intelektualaca i duhovnih autorill'la koji smatraju podjednako gresnim totalitarne sislt•nw i kapitalizam. Osuda totalitarnih sislcmaje ra zumljiva sama po scbi: uzasi pocinjcni pod njima usrcd 20 wka izazivaju jos uvek lcgitimnu ozlojcdcnost. Zauzvral, mozcmo da SC upitamo stajc LO ~to opnw
jo p1 ipad.111 lih1•r:alr10j p.111iji. l'j1•1 l.:1rok (l'i1•rrl• I .11cx111n} JP 1111;10 fiink· dju vi~okog d11.1vnog ~inovniku vun svak1: i;1visno~tl od pohtikc.
Sta je kapitalizam
114
standarda sirokih slojeva stanovnistva bez presedana. Tcsko je ponovo procitati bez osmeha ono sto je Marks pisao na kraju Manijesta da bi ohrabrio proletcre da izvcdu rcvoluciju: .,U njoj proleteri nemaju sta da izgubc scm svojih okova".s9 Marks je, svakako, bio pronicljiv kada je rec o rcalnosti industrijske revolucije, ali jc sam duh ,,burfoaskc dominacije" pobudivao u njemu jak revolt, koji jc od tada poceo da se javlja i kod ljudi koji scbe nisu prepoznavali kao marksiste: "Gde god jc dosla na vlast, burioazija je razorila svc fcudalne, patrijarbalne i idiliene odnose. Ona je nemilosrdno pokidala sarolike feudalne veze koje su eoveka vczivalc za njcgovog prirodnog pretpostavljcnog, i nije ostavila izmcdu foveka j eoveka nikakvu drugu VCZU OSim golog inlCrCS\1 osim bczdu5nogplaeanja u gotovom'. Onaje u ledcnoj vodi 1whifoog raeuna utopila svete drhtaje pobofoog zanos:1, vitt:Skog oduscvljenja, malogradanske sentimentalnosli." '
1
Prt•poznitjt•tno u ovim redovima, najsjajnijim kojc jt• Marks ik.1da lli\{>ISHO, uzas koji je vec ispunjavao Ver~tlija spram mm s<1cru Jomes, ljubavi prema novcu i koristi. To jt• ll'llt:l kojom sc neprestano bavc H'rski propovt•dnid i polilit"ki v,ovornici. Oni zigosu neumcn•n11 sklonosl prcma mall•rijalnim dobrima, samolju hljl' i 11 t;in•m smislu idividualizam, nezainteresovan 111 k111t•ktiv1H' vn•dnosli
" Murk~,
K. I F.nKt:l~. 11, /\lu11ifc:.1 /\omwmtic'lw purtijr, I ilwr 1 c;r..-;,
llCORr'llli, :wo~ , f.li', 78.
"' Mnrkl, 1\. 11\ngi:ls, lhicl, 1llr. :15.
Klodtesia
115
Ovo je stav dostojan postovanja. Mogu mu se uputiti samo dve zamerke. Kao prvo, vcoma je nepravedno svoditi kapitalizam na svojstvo jcdne masine predodrcdcne da proizvodi dobra i uslugc, bcz ikakve zaokupljenosti etickim pitanjima. Videli smo, nasuprot ovome (Pogl. III), da postoji tesna vcza izmedu kapitalizrna i slobodarskih vrcdnosti: nc samo sto kapitalizam ne rnoze pravilno da funkcionisc van dernokratskog sistema vcc i sto demokratski sistem numo podrazumeva sprovodcnje ckonomskih sloboda, to jest kapitalizrna. Uostalom, vidcli smo da pravno stanje ne moze da se ostvari bez po~tovanja zakona od strane gradana. To znaci da gradani implicitno i vecinski prihvataju da se povinuju ctitkim normama, kao sto je postovanje tudeg dobra i
116
Sta je k.apitalizam
nastoji da ostvari prednosl za sebe - moze i te kako da doprincse dostizanjujednog sveopste zadovoljavajuecg rezultala. Metafora Adama Smita o nevidljivoj ruci, kojuje pomodno izvrgavati podsmehu, imalaje upravo tu prcdnosl jer jc razlikovala oblast morala od oblasti ckonomskih intcrakcija. Ovo razmisljanje mora da sc prosiri na svc socijalne interakcije: nijedna nauka o dru~tvu ne bi bila moguea kada ne bismo odmah prihvatili da trcba razlikovati namere od rezultala. Upravo zato slo je svacija sloboda ogranicena slobodom drugih, ovo razlikovanje je neophodno: nefoljene poslcdicc, lo jest nenamerne, prave razliku izmedu politickih
lluzije volje
·
ko IH' poznajc ekonomiju, ocigledno inlclck· lualno h~kus(•njl' j<• d:i vcrujc daje dovoljno zeleti i nala~a ti da hi lW rcsio problem. U zcmljarna koje SU dugo ziwlc 11 sistt·mu pl.111skl' l'konomijc, isku5enje postaje neodolji vo. Prl'I i Ii ck..,plozija ccna'? l'A'\mr1nucemo cene. Pn•t i Ii ncdost upno~ t .stnnovn nnjskrom11ijim domaCinstvinrn'? lkkrl'lom Ct' Sl' 1amrmuti njihovt.• ccne ili 1.akupnina. Ima Ii m·zaposlt•nosli'? Vlada fr lw1.uslovno stvoriti radn11 1111'1'.l a, iii fr odlurit i da pod<•li postoj<•ru radna 111csta kako hi svakonw dala posao iii t'l' eak i 1ahraniti olpustanja. Akn <;t' pr(J('Clll da jc broj siromasnih 'uvisl' wliki, hifo 11:t.t•I novae· ,.od;11Hh• gdt! ga i111a'', to jl SI od ho~al ih /.;\ 011oga
1
Klodtesta
117
domaCinstava, profitabilnih preduzefa i1i od onih ,.koji se bogalc spavajuci". Ovi primeri jcdva da predstavljaju karikaturu. Svaki ilustruje mere koje su se preduzimalc - iii su bile proklamovane - u tom i tom vremenu ili u toj i loj zcmlji. u poimanju siroke javnosti one odgovaraju jednoj razumnoj rcalnosti. A 1.apravo jc ree o iluziji: svaka od pomenutih mera uzrokujc ncfoljcnc posledice: kontrola cena gusi preduzeea, izaziva ncstasicu proizvoda i uzrokuje nastanak crnog tdi~ta. Zamrzavanje rente stanova destabilizuje trliste stanova za izdavanje i u tom sektoru stvara krizu koja mofo dugo da lraje. Uporno otvaranje radnih mesta ujavnom scktoru poveCa.va javne troSkove: jedan Cinovnik koji jc tu zaposlen, zaposlen je na rok od trideset godina. U prvo vrcme, podela posla moze da pn:iZi iluziju kako se otvar;~u radna mcsta; u dl1Zem periodu, konaeno postaje jasno
Sta je kapital1zam
118
Na drugom mestu, tefoja ka socijalnoj pravdi suvi§e cesto se pokazuje u obliku egalitarizma i poznate sklonosti ka rcdistribuciji. Politicki kadrovisuviSe brinu o tome da budu ponovo izabrani kako bi ukazali da je takvo miSlje!'lje zabluda, pod pretpostavkom da je i njima to jasno. Ima ovde neceg veoma nezadovoljavajuceg jer politicki najrcnlabilnije mere traju kratko, dok ce se njihovc nc/.cljcnc posledice oseeati dugo. Za sada cemo oslavili bira~ko telo u njegovom spokojstvu i sa njegovim iluzijama. Ako se veruje u sposobnost ljudi da uce iz iskustva i da se mentalno otvaraju prema svetu koji ih okrufoje,
•• o svim •JVim 111m_j1:njin111 vitl1•1 i, 11 i!ilom ~111i~h1, 1{1ir t.1~ llm1du•1 (:mo~}.
IV tfpo, V J1t1KI•
ZAKLJUCAK
.Jozef Sumpeter je izgubio opkladu. Uprkos tesnoj povezanosti sistema u kome je izgledalo da mu partijski re1.im i i:wzetno efikasna politicka policija obeCavaju dugotrajnu buducnost,jasno je vec od 70-ih godina proslog vcka cla su socijalistiCke privrede zemalja Istoenog bloka na izdisnju, kako u civilnoj proizvodnji iz koje nikada nije proistckla nijedna inovacija, tako i u vojno-industrijskom kompleksu, po svemu sudeci, veoma nesposobnom cla oclgovori na i1.azov koji su mu uputile SAD svo· jim projcktom ,,rata zvczda". Za to vrcme, kapitalisticke ckonomijc uspcvalc su da savladaju prcprckc kojima su im dvc naflnc k.rizc stale na put. Cimjc Gorbacov, poccv od 1985. godinc poku~ao da rcformisc su~tinskc cklovc socijalisli~kog sistcma, cclina sc sni~ila i SSSRjc ncstao sa ~t.·opolilickc kartc i99i. godinc. 11.gll·da da jc proccs zavrscn: kapitali1.am jc polwdio i danas nc pomisljamo da bi ncki konkurcntni sistcm mop,ao da mu sc suprotslavi. Da li cc lo, prcma Frcnsisu Fukujami (Francis Fukuyama), bili ..kraj istorijc"? Bili hismo 11 isku~cnju da u to povcrujcmo kacla bi istorija mogla da se sH•clc nn ekonomiju. Mcdutim, sacla.<;nji tn•nutak nas 1xxlst•ea da sukobi koji sc dcs
Sta je kapitaliza111
120
bismo da podr1.imo ML~cla AJbera (Michel Albert [1991 D u tvrdnji da su sada suprotstavljena dva kapitalisti~ka modcla: ,,nnglosak.sonski" i "rajnski". Rajnski odgovara mol IV) IZ· y,lcdalo jc, u su5tini, da je anglosaksonski model mlnco polwdu nad rajnskim modelom. lJ domenu politika konjunkturne stabilizacijc taj po vrat11k n11loritcla an~losaksonskog modela narocito sc ispoljio 11 nuth• hill' s11 i:.pn•d politika potrai.njc. N:u'm 1h·lovanJa vltHh• saslOJllO st• mnogo vi~c u ma 111p11lisa11ju 111onl'tan11m i11slrutnl't1lim,1 nc~o u nl..tivnoj hutl7.t•tsl..oj politid.Van svih ol'l'kivanja, iz~lt•dalo j1• ("1 11 tome 11s1wv11 a11wrn~ko t'konom1Ja koju jt• od 1<)9'J de> ·1000 ~odi1ll' ostvniila rast lwz pn•s1•clan11, dosti~av~i 1999 slopu 111•1,aposh•tubti od 1 .~% 1 dru~im n~~ima 1>111111 zapo1'h•11ost.
lll icaj .mwrn~kog 111od1•la prn~ino s1: na 11prnvljunjc prcd11z1•tt111a Finan~ijska ~lohalt1.1C1ja ohavczivt1la j1•
Klod tesui
121
evropska prcduzcea - naro6to ona koja su se kolirala na berzi - da usvojc rafonovodstvenc normc, metode prcdstavljanja rafona i politiku finansijskc komunikacijc koja je u upotrcbi u SAD. Cak su i kriterijumi upravljanja bili pod jakim uticajem americkc praksc. Svc ovo dovcla je u pitanje kriza koja jc izbila u SAD 2008. godinc. Najspcktakularnija i najindikativnija pojava bile su mere preduzete da se izbegne sistcmska kri za, koja jc pretila da ugrozi bankarski sistem. Amcricka vladajc, reagujuCi odjednog do drugog slueaja, pritckla u pomoc nckim od najvafnijih finansijsk:ih institucija u zcmlji, ali ipak izuzimajuci banku Lehman Brothers. Stceaj te institudjc pokrenuo je paniku planetarnih razmera, vrlo blisku sislcmskoj krizi, koja je uspela da bude izbegnuta jcdrno :rahvaljujuCi intervenciji dva cvropska dclavnika, Gordona Brauna (Gordon Brown) i Nikole Sarkozija (Ni colas Sarkozy), koji su se :rauzcli da ponovo uspostaH' povcrcnje u bankarski sistcm, prnlajuti pomoe dr-/.aw na raznc nacinc. U zavisnosli od slm\iija, pomoc Sl' sastojnl:t iz ~arancijl' date ugrozcnim uslanovama ili iz znjmova koji su im b1li odobrt>ni, iii fok iz potpunc iii dclirnifoc n•l..api talizacijt• instit11cija sa probh•mom, uz udt'O dr/.avnog kapitala. Po:-.rcdt su prak11foo bill' dclimi<'1w iii potpunr n:wionnlazncijc, <'ak iako su S<' smatralc privn•nwnim. ()\.1• nwrt• hill' su pn•tlu1dc u ko11tckslu med1rnarodne>~ do govora, llllltlava jl' pnH·klu u pomo(· ha11k;1rskom poslovanju jl•r j1• nj1•n polpis bio jcdi11i 1..oji SI' po~IO\.ilO lklovanje vlada s1: nijt- 1.111stavilo 11.1 e>vo11w K;1ko lu or~aniwvah• izl;11~1k it. l
.
Sta je kapitalizam
122
pravca. Kao prvo, u zavisnosti od raspoloZivih sredstava i u potpuno kejnzijanskom stilu, svaka vlada sprovela je u dclo planovc za izlazak i7. krize. Ove mere su veoma va.Zne kada jc rec o nov~noj masi mobilismoj na taj nacin. Tako jc amcricka vlada namcnila 787 milijardi dolara finansijske pomoei industriji. Sliene mere manjeg obima usvojcnc su u Evropskoj uniji. Medutim, to delovanje nailazi na ncpovcrcnjc sa kojim se susrecu suvereni dugov1~'' drfav.i kojc ~c nc drle pod kontrolom svoje javne finansijc. Ovo jc ocigledno kada SU u pitanju najslabijc zcmljc EU, uprkos pomoCi koju im pniZaju MMF ili evropski fondovi za finansijsku stabilizaciju. Ova pomoc se dajc pod rigoroznim ekonomskim uslovima, koje stanovni~tvo veoma teSko podnosi u politi&om smislu, te nije sigumo dace nametnute mere biti dovoljne da se izbcgne rcstrnkturacija duga zemalja o kojimaje rec. Situacijaje utoliko vgc 1.abrinjavajuea sto Cak ni SAD nisu viSe izuzetak kada jc r~ o tom opstem nepoverenju. Naime, iako se dr-1.ava rwkada pojavljivala kao ,,krajnji za5titnik", od sada jt- jasno cla rl'vizorske institucije i nju samu posmatraju SlltnJlJifovo. Uzalud jc Sjcdinjenim DrZavama to sto cmituju swlsku rczcrvnu valulu, njihov rejtingje u opasnosti dn h11d1· d1·~radiran. Na ovuj Sl' nacin postavlja prohll•m SV('lskih ra1111cra,jcr hi status wlikih medunarodnih valuta, na primer cvra, dol;in1, jena iii juana, mogao od sada d.1 budt• clovedt•n 11 pitanjc. Da su moene zcmljc duznid bile prlmoram· da olplatc svoj(• suvcrenc dugovc, postojaln hi opasnosl du hudcmo swdoci naglog povcfonja kamallll' slop1.• UZ fi11a11sijski i t'konomski potrcs, st() SC po
Klod tesia
123
kritikovane zemlje ce moei da smanje teret svog duga jcdino veoma progresivnom otplatom kako ne bi dovele u opasnost svoj izlazak iz krize_ S druge strane, razmatraju sc vafoe reforme u finansijskoj rcgulativi. Na primer, bice reci o ponovnom razdvajanju poslovanja komercijalnih i invcsticionih banaka i akcionarskih drustava, sto je bilo ukinuto pod Klintonovom administracijom. Status revizorskih institucija biec vcrovatno izmenjen, kao i izvesni finansijski standard1. Vcrovatno ce biti uvedena i izmena koja se tifo uslova isplate zarada berzanskih posrednika, tako da sc oni manje podsticu da neoprezno izla.Zu riziku fondovc koji su im povereni na upravu. Nemojmo se zavaravati. Reforme koje se razmatraju u suprotnosti su sa velikim brojem metoda rada koji su odlikovale funkcionisanjc finansijskih centara u Njujorku i Londonu. Rec je o pravoj politickoj revoluciji, kojujc pokrcnula nova Obamina administracija. Ona nailazi na kstok otpor mcnadi:cra koji bi 7.elcli da sc vrate svojim omiljt•nim navikama. U svakom slucaju jc jasno da sc od sada primal anglosaksonskog mode la ponovo prc1sp1tujc. Kali.av god bio llJCn ishod, sada§nja kriza ec V<'rovalno doncli duboke r>romcnc u finansijskoj organi1aciji svctskih tr}i~ta. Re~ jc o krizi 11 kapital i11nu, a nc o krizi kapitali1ma. Da Ii to znaCi da (:c od sada svc industrijskc zcmljc poslovali isle standarde, hi 0
Sta je kap1talizam
124
go tradicija i kolektivnih normi, ponekad nepisanih, oblikovalo je njegovc institucije. Zemljc Evropskc unije se medusobno veoma razlikuju, ~lo ih do sada nijc spreeilo da se povinuju zajedniCkim pravilima. Govoriti o ..cvropskom modelu", misleCi da je n>C o zcmljama kojc su u suStini socijaldemokratije, predstavlja vcliko pojednostavljenje. Valja rt-Ci da su kapilalistiCke zemlje suStinski razlifac. Naravno, one nastoje da umanje svoje razlike. Posmalr..me kao cclina, one teze da se pribliZe nekim obeletjima amcri~kog sistema, ali ipakneee bili primorane da primcnc idcntiene modele. One ee bez sumnje safuvati najV3Znijc standarde socijalne z.a.Stite za koje su vezane. 7.apravo, jcdna zemlja moze da ostane konkurentna bez obaw1.c lao dominantni ckonomski oblik savrc· m<•no~ doh
Bibliografija6)
-Aglietta Michel (2008), La crise. comment en eston arrive Id ? Comment en sortir ?, Paris, Michalon. • Albert Michel (1991), Capitalisme contre capitalisme, Paris, Editions du Seuil. Artus Patrick et Virard Marie-Paule (2005), Le capitalisme est ·il en train de s'autodetruire ?, Paris, La Decouvcrtc. Artus Patrick, Betbeze.Jean-Paul, Boissieu Christian de, Capcllc-Blancard Gunther (2008), La Cn:c des sub J>rimes, Rapport pour ll' Conscil d'annlysc t:-conomiquc, Pans, La Documentation frarn;aise. Artus Patrick, Pastrc Olivier (2009), Sorlies de crisc . ce qu 'on n(' nous dit pas, ce qui nous attend, Paris, Per nn. Bairoch Paul (1993), Mythes et paraclox<'s de l'histoirc cconomique, lrad. avec une postfact' de .JcanChnrlcs Ao;selain, Paris, La Dccouvcrtc, 1994. • Bairoch Paul ( 1997), Victuir<'s et d<;boin•s · his toir!' f>COllOllliquc Ci socio/(• du 1110/lcfl' c/11 Yllil' .'iiedc 0 nos jours, :} vol., Pnris, Gallimard. • lfa•naym(• Alain ( 199'..>), le (.'(lpitczhsm<' aclultl', Paris, puf.
.•s
lkln 111p1l'd knj1h ,tuji 1.v1•1.tlic;1 111• Jlli'J)lll utuiu kao uvotlna cMa u p1 nhh•m.i1iku
