Impresionizam - Klod Mone

Гимназија ”Јован Скерлић” Владичин Хан

МАТУРСКИ РАД Предмет: Ликовна култура Тема: Импресионизам – Клод Моне

Професор: Професор: и!ана Стризе

Ученик: Ученик: Илија "адисав!евић "адисав!евић IV IV1 Владичин Хан Хан,, мај мај 2016 2016

Импресионизам – Клод Моне

САДРЖАЈ

С#$"%#Ј..................................... С#$"%#Ј ..................................... ............................................. ............................................ 2 ИМП"&СИ'(И)#М........................................... ИМП"&СИ'(И)#М ........................................... ............................................. .................... 3 П'*&+И КЛ'$# М'(&# ...................................... М'(&# ...................................... ............................................. .............. 4 М'(& И ,&Г'В# -&М#........................................ -&М# ........................................ ............................................. .............. 6 .'"#В#К У #"%#(-&ЈУ ................................ #"%#(-&ЈУ ................................ ............................................. .................. 10 П"'М&(& У М'(&'В'М %ИВ'-У .................................. %ИВ'-У .................................. .......................................... 13 "#$ У С&"ИЈ#М#..................................... С&"ИЈ#М#..................................... ............................................. ........................... 14 М'(& (# СВ'ЈИМ ПУ-'В#,ИМ# ................................. ПУ-'В#,ИМ# ................................. .......................................... 15 15 %ИВ'- У %ИВ&"(ИЈУ .......................................... %ИВ&"(ИЈУ .......................................... ............................................. ............ 17 )#КУ*#К ................................. )#КУ*#К ................................. ............................................. .......................................... 20 ЛИ-&"#-У"# ............................. ЛИ-&"#-У"# ............................. ............................................. .......................................... 21

2


ИМПРЕСИОНИЗАМ Импресионизам је пре све/а уметнички покрет у сликарству, а потом и у музи0и и к1и2евности, настао крајем 19. века у те21и да се у уметничко ствара1е унесу лична располо2е1а и дојмови с о3зиром на форму изла/а1а и изра2аје. )аснива се на реалистичком и натуралистичком посматра1у природе. (астао је у фран0уском сликарству изме4у 1860. и 1870. /одине као реак0ија на реализам и мозе се назвати прекретни0ом у развоју уметности. У су5тини представ!а проду3!ива1е реалистичко/ односа према стварима. Иако је 3оја и пре импресиониста имала ва2ну уло/у, за 1и6 она није само елемент већ феномен, појава која има свој узрок. Крајем 60-и6 /одина 19-о/ века три умјетника (Моне, "еноар и Писаро) имали су о3ичај одлазити на о3але река Сене и 'азе и онде сликали природу. (адасве и6 је занимао одраз светлости у ре0и. Своје су палете учинили светлијима и различите су сенке поделили, несвесни да притом приме1ују теорију комплементарни6 3оја. (ема неко/ тачно/ датума који 3и означио настанак импресионистичко/ покрета, иако је /одина 1869. несум1иво 3ила значајна. -е су /одине и Моне и "еноар насликали Ла Греноуиллè ре, кафану на отвореном и купали5те у 3лизини .у/ивала. -а се 1и6ова дела данас сматрају прекретни0ом рано/ импресионизма. 'но 5то је си/урно је да импресионизам о3у6вата врло кратак период у историји уметности. (о упркос свом кратком веку, дости/нућа уметника у ти6 неколико /одина неизмерно су ва2на. Импресионистичке слике у почетку нису наи5ле на одо3рава1е. Конзервативна пари5ка пу3лика сматрала и6 је недовр5енима, попут импровизирани6 ски0а. (а великим платнима импресионисти су приказивали сликовите и сентименталне мотиве. )3о/ то/а је у тим призорима 3ило те5ко пронаћи икакву праву поруку. У почетку импресионисте нису при6ваћали ни критичари уметности. .удући да и6 је Салон од3ио, 1874. имали су прву слу23ену изло23у. Критичар и новинар Лерој и6 је подру/!иво назвао "импресионистима" према изло2еној Монеовој сли0и Импресија , излазак сунца. Сликари импресионисти природи су приступали на сасвим друкчији начин од своји6 прет6одника. ,и6ов нови језик није само променио тради0ионалне конвен0ије, већ је преокренуо и сам начин на који се /ледало на свет. Уметни0и нису 3еле2или природу као статичну и непроме1иву, већ су на платно настојали пренети 1ено стално крета1е и пулсира1е. Импресионистима је сликарство постала френетична активност јер је 3рзина извед3е за6тевала све у3рзанији ритам рада. 'ни су 6ватали узда6е поветар0а, непрестано промен!иво не3о и неу6ват!иве ефекте светлости која се одра2ава на води. С појавом импресионизма, приказива1е историјски6 тема из/у3ило је свој примат. 'вим уметни0има природа је 3ила права /осподари0а: ура1али су у 1у и у визуално искуство које им је пру2ала. С 6и!адама прелаза 3оје и ве5тином сенче1а и тонира1а, импресионисти су насликали оно 5то се по дефини0ији није мо/ло насликати, једноставно зато 5то се физички није мо/ло видети, на пр. квалитет вазду6а, 1е/ову вла/у или све2ину. Импресионисти су сматрали да у уметности тре3а у2ивати свим чулима и ви5е су се 3авили присутно5ћу ду3оки6 подра2аја на/о 6ладном реално5ћу призора. )3о/ то/а је пси6оло5ка пер0еп0ија постала ва2нија од 3

Импресионизам – Клод Моне "стварне" теме, а садр2ај је заме1ен визуалним "импресијама" све/а 5то су чула мо/ла пер0епирати. Приказ је из/у3ио природне тра/ове, који су на крају покрета романтизма др2али усидрено/ у стварности. (а 1е/ово место до5ао је Монеов излазак сун0а који ви5е није 3ио излазак сун0а, не/о не5то посве дру/о: "импресија" изласка сун0а. (ајпознатији представни0и импресионизма су: - Камил Писаро (1830-1903.), - #лфред Сисли (1839-1899.), - Пјер-'/ист "еноар (1841-1919.), - Клод Моне (1840-1926.), - 7редерик .азиле (1841-1870.), - .ерт Морисо (1841-1895.), - &дуард Мане (1832-1883.), - &д/ар $е/а (1834-1917.), - Мари Касат (1844-1926.), - Пол Сезан (1839-1906.), - 8ејмс Мек(ил Вистлер (1834-1903.).

ПОЧЕЦИ КЛОДА МОНЕА

Клод 'скар Моне је ро4ен у Паризу, 14. новем3ра 1840. /одине а одрастао је у пристојној породи0и која је припадала ни2ој сред1ој класи. .ио је дру/и син Клода #долфа и Луис %астин Моне. Када је пропао посао у 3акални0и 1е/ово/ о0а породи0а се 1845. преселила у лучки /рад #вр /де Моне и проводи своје дети1ство. Летовао је у сеоској кући тетке Софије у Сент-#дресу /де је по 0ео дан лутао о3алом, динама и /ре3енима поред мора и з3о/ то/а је често напустао 5колу. Јо5 као дечак стиче локалну славу 0ртајући карикатуре наставника, ро4ака и пријате!а. Мо/ле су се чак и купити или видети у излозима, а један ува2ени /ра4анин #вра, тр/ова0 3ојама и сликар &2ен .уден налази да су 0рте2и ви5е не/о до3ри и тра2и да упозна аутора. $о то/ познанства 1858. /одине Моне није ни са1ао да ће постати сликар. 'н са .уденом одлази у природу и са 0рта1а пером прелази на 3оје мора и нормандијски6 предела. -ада одлучује да се 3ави сликарством. Ме4утим 1е/ов ота0 није 3ио оду5ев!ен том идејом па сто/а није 2елео да му помо/не. 'н је сина видео као наследника у сада већ успе5ном породичном послу. Узалудно се надајући да ће /а лудост проћи, пустио /а је да иде својим путем. Понев5и са со3ом зараду од карикатура Моне се упутио ка Паризу и уписао на академију Свис, малу приватну уметничку 5колу /де стиче мно/о пово!ни6 прилика за слика1е актова и упознава1е дру/и6 млади6 уметника. У посети Лувру видео је сликаре који су копирали дела стари6 мајстора, а он, понев5и са со3ом 3оје и остали алат, 3и сео поред прозора и сликао 5та 3и видео. У Паризу је 3ио неколико /одина и упознао је уметнике који ће му постати пријате!и и импресионисти. Један од 1и6 је 3ио &дуард Мане. 4


Слика 1. Клод Моне

Јуна 1861. Моне одлази у #л2ир, /де /а 5а!у да одслу2и војни рок. )3о/ здравствени6 про3лема враћа се кући у #вр прет6одно се сло2ив5и да завр5и студије уметности на универзитету. -у упознаје 6оландско/ сликара Јо6ана .ертолда Јонкинда, чијим се пејза2има раније дивио на париском Салону. ,е/ов потез четком 3ио је мек и опу5тен и 3ио је један од непосредни6 претеча импресионизма. Сматран је за аван/арду модерно/ сликарства а 1е/ова дела приказују тренутке када се светлост и материја спајају и про2имају у једну јединствену димензију простора. Моне се 1862. поново враћа у Париз и придру2ује се независном учите!ском ате!еу 9арла Глејра. -у упознаје три млада уметника 7редерика .азилеа, #лфреда Сислија и '/иста "еноара. 'ни су поседовали заједнички приступ уметности и идејни кру/ 3удући6 импресиониста је 3ио створен. Моне је ускоро пости/ао свој први успе6 на Салону 1865. који при6вата две 1е/ове слике предела са Сене и не доноси ни5та ново јер и6 пу3лика 6вали. 'н већ у високом степену поседује осећај за 6армонију 3оја и за вредност 3оја у 0елини, као и да 1ом о3еле2и сваки карактер. Појав!ује се на Салонима 1866. и 1868. /одине, а повремено се враћа и у Париз да 3и сликао /рад али никада није постао прави Пари2анин. -у је сликао са "еноаром. "Инфантки1ин врт" нпр. је сликан из Лувра при о3лачном времену. 7и/уре које се појав!ују на сли0и су мр!е и потези 3ез намере да се 3ило ста исприча или прика2е неко де5ава1е, већ да се дефини5е простор и у6вати моменат светлости. У том периоду настају и слике "%ена у 3а5ти" и "(а о3али Сене, .енне0оурт" на којима му је као модел послу2ила 1е/ова 3удућа зена, Камиј. 5


Слика 2. На обали Сене , Беннецоурт (1868. /.)

МОНЕ И ЊЕГОВА ТЕМА У ово време он се 3ори за 2ивот а 1е/ов пријате! .азил му је 3ио једини извор подр5ке. Као докази 1е/ови6 нево!а постоје 3ројна писма у коме /а Моне моли за нова0. ,е/ова породи0а разочарана сазна1ем да 2иви са Камиј, 2еном скромно/ порекла, од3ија да му помо/не. У3рзо затим Моне ла2но о3аве5тава породи0у да су се он и Камиј растали и они /а одма6 при6ватају. Лето 1867. проводи у Сент-#дресу када му се ра4а и први син %ан. -у је 3ио под великим ути0ајем разно3ојне раско5и и о3и!а 0већа у вртовима. Сунчева светлост на сли0и "Врт у Сент-#дресу" про3удила је 3оју успавану уметносћу реалиста, својом сјајном 0рвеном истакнутом уз помоћ 3еле и посе3но 3ујне зелене. (а сли0и "-ераса у Сент-#дресу" 0веће и светлост 3или су допу1ени водом а фи/ура у првом плану, како је Моне сам касније о3јаснио, је 1е/ов ота0. Потез на овим сликама није тако опу5тен као на париским сликама, а фи/уре су, као и тераса и море, укочени.

6


Слика 3. Тераса у Сент- Адресу (1867. /.) Моне се на Салону прославио као сликар мора, којим је остао фас0иниран 0ео свој 2ивот. Волео је тако4е да слика језера или ри31аке а непрестано се враћао својој ре0и Сени. У свему томе он је проучавао не само ме1а1е и помера1е воде у различитим временским условима већ и спосо3ност воде да рефлектује светло и ме1а пејза2. Касније у Гре1уеру он је у потпуности савладао материјализа0ију водене повр5ине док се таласа. -у 1е/ова уметност /у3и и послед1е тра/ове театралне укочености. (еколико /одина раније, 1863. сликар &дуард Мане изазвао је о/ромну сенза0ију сликом "$оручак на трави" која приказује два /радска /осподина у оделу како у дру5тву на/е даме о3едују 6ле3, вино и воће, док у позадини дру/а 2ена пере своја стопала. Пу3лика је једва о3уздавала свој презир према тој сли0и. Са дру/е стране Моне је 3ио оду5ев!ен Манеовом ве5тином. Манеова слика настала је у ате!еу и у 1ој се осећа ути0ај тради0ије, док је Моне тра/ајући за ефектом тренутка сликао на отвореном. -о слика1е en plain air (на отвореном простору) подразумева сталну од/оворност да се прати промена атмосфере и светла. 'но 5то је заиста 3ило ново у уметности и револу0ионарно јесте прин0ип одласка у природу са 5тафелајем и платном, палетом и у!ем, да се слика и ради на платну напо!у па чак и да се платно тамо завр5и.

7


Слика 4. Доручак на трави (&дуард Мане 1863. /.) Године 1869. он је насликао свој "$оручак на трави". -о/а лета, заједно са својом деветнаесто/оди51ом !у3авни0ом Камиј $онисје и пријате!ем .азилом, оти5ао је у 5уму и тамо су они стрп!иво позирали за све фи/уре на сли0и. (а следећем Салону она је 3ила од3ијена а Манеов ути0ај је 3ио ви5е не/о очи/ледан. -о се о/леда у начину компонова1а слике и осваја1а простора.

Слика 5. Доручак на трави (Клод Моне 1869. /.) )а Салон 1870. 1е/ове слике су колорисане и смеле. Средства су упросћена до крај1е /рани0е а компози0ија је једноставна и прочисћена од све/а сто је суви5но и непотре3но. Светлост јо5 увек није у потпуности дефинисана али су импресионисти 8

Импресионизам – Клод Моне створили јединствен начин слика1а четком. Користили су кратке потезе и зарезе као мр!е, постав!ајући једне уз дру/е светлије тонове са контрастним, тамијим сенкама, јос увек пуним 3оје. 'ва је те6ника 3ила 5ироко при6ваћена у 0рте2у али се сматрало да су импресионисти пали на тесту ве5тине. (ачин на који Моне и 1е/ови савремени0и третирају !удску фи/уру је посе3но нервирао 1и6ове савременике. '3ичан /ра4анин који се у 5ет1и појав!ује у Монеовим сликама 3ио је попут мр!е. Монеови !уди просто слу2е као повр5ина на којој светлост мо2е да се и/ра. После из3ија1а фран0уско-пруско/ рата 19. јула 1870. /одине Моне је по3е/ао у &н/леску и док је 3оравио тамо проучавао је дела Вилијама -ернера чији су пејза2и имали велики ути0ај на Монеово стварала5тво. Пролећа 1871. Монеова дела су 3ила од3ијена на изло23и на кра!евској академији. У мају 1871. оти5ао је из Лондона у )андам /де је настало 25 1е/ови6 слика. 'д де0ем3ра 1871. до 1878. је 2ивео у #р2антеју, селу 3лизу Париза, /де је насликао нека од 1е/ови6 нај3о!и6 дела. По5то су мла4и уметни0и 3или из3ачени из кру/ова сви6 де5ава1а одлучили су да преузму ствар у своје руке. Моне, "еноар, Писаро, Сисли, $е/а, Сезан и мно/и дру/и, у намери да приказу своја дела наезависно од Салона, основали су Удружее непознати! уметника , сликара , вајара , "ра#ичара и дру"и!. Моне је 3ио твора0 слике која је прим!ена са /невом и подсме6ом, он је 3ио покретач нове изло23е. 'на је отворена у ате!еу фото/рафа (адара, на Капутсинском 3улевару у Паризу 15. маја 1874. /одине. Изло23а је имала мало посетила0а и до3ила је у/лавном не/ативне критике. (ије 3ило ни про/рама ни манифеста, једино је 3ило прона4ено име за ово удру2е1е уметника. Једна Монеова слика, већ позната по свом нео3ичном називу, нада6нула је подру/!иве критичаре попут новинара Луја Лероја, да покрету дају име. $анас, познато је да је то дело којим почи1е импресионизам. 9тампа је име импресиониста при6ватила најпре подру/!иво, да 3и затим постало оп5те при6ваћено и славно. "еч импрессион на фран0уском значи утисак и Моне ју је користио јос 10 /одина пре конкретне појаве ово/ прав0а. 'ви млади сликари су такав пријем код пу3лике изазвали својим нео3ичним сликама, препуним ведрим 3ојама, на којима није 3ило ни једне јасне контуре, ни једне одре4ене 3оје, ни једно/ измоделирано/ волумена, ни једне материје тачно одре4ене. -е6ника слика1а је подразумевала нано5е1е слика у мр!ама, тачки0ама или малим правоу/аони0има. (аука открива да 3оја није саставни део предмета већ да она зависи од светлости и да се ме1а према околини. )а промене које су наступиле је 3ило 3итно да се садр2ај слике стави у дру/и план. (ачин слика1а постаје израз времена , а извор нада6нућа ви5е није у ста1у дру5тва веч у на5ој о3аве5тености о човеку и природи. -име уметност прилази нау0и 5то се назива интелектуализа0ија уметности. Слика "Импресија, ра4а1е Сун0а" је настала у #вру 1872. /одине. -амни о3риси о3але и 6оризонта, тајанствене сенке 3ачене на тамну воду и сјајни одсјај сун0а које се ра4а, чине смели поку5ај Монеа да начини слику од нео3ични6 елемената, јер је он свесно сликао до2ив!аје и располо2е1а радије не/о опип!иве чи1ени0е. (аран:асти одсјај сун0а супротстав!а тоновима сиве. Структуру и 2ивост дају јар3оли и дим1а0и покривени изма/ли0ом. (епосредност којима је 3еле2ио своја 9

Импресионизам – Клод Моне опа2а1а тренутка у јавности је изазвала скандал. Моне је 3ио назван уметником тренутка и то је постало 1е/ово 2ивотно дело а 0и! је 3ио да се пролазност сачува у трајној форми.

Слика 6. Импресија , ра$ае Сунца (1872. /.)

БОРАВАК У АРЖАНТЕЈУ (акон 5то се преселио у #р2антеј Моне се венчао са Камиј и тада је 3рачни пар изнајмио кућу и врт. .удући да је #р2антеј уда!ен од Париза десетак километара, Моне је !удима из /рада нудио једре1е, ресторане, кафее, место за купа1е, као и див!а пола макова и идиличне тренутке на сун0у у чам0има са веслима. У3рзо је #р2антеј постао оми!ено место импресиониста. Мираз који је до3ила Камиј и нова0 који је наследио Моне после смрти о0а по први пут су им дозво!авали да 2иве удо3нији зивот. Моне је сада до3ијао помоћ од тр/ов0а уметничким делима Пола $ирана-"уела који тада редовно купује 1е/ове слике. У #р2антеју Моне чам0у додаје ка3ину и платнени кров и користи /а као пловећи ате!е. Управо тај ате!е на чам0у се мозе видети на великом 3роју 1е/ови6 слика. 10

Импресионизам – Клод Моне Слика "По!е мака у #р2антеју" приказује по!а прекривена 0већем и лет1им сун0ем, са не3ом на коме тону прозирни 3ели о3ла0и. Слика садр2и све сто је 3итно за импресионизам: трепераво освет!е1е, слика1е чистим 3ојама, немирну и/ру тоновима, те6нику ви5е3ојни6 0рти0а и тачака. Палета садр2и само неколико 3оја: 2уту, наран:асту, 0рвену, !у3ичасту, плаву, смара/дно зелену.

Слика 7. %о&е мака у Аржантеју (1873.) #р2антеј су са /радом спајала два моста и Моне је сликао о3а. Стари мост је мно/о мирнији. 'н је споменик златном до3у Јулске монар6ије и сред1е класе. ,е/ова функ0ија зато има тради0ионалнији карактер Сликан при послеподневном светлу он је призор достојанства, четвороу/аон и масиван. 7унк0ија 2елезничко/ моста, као и 3етонски и /воздени делови од који6 је направ!ен, чинили су /а врло модерним. Ме4у локалним становни5твом је изазивао за3уну па су /а /ледали као сим3ол ствари које долазе. Моне је 3ио опчи1ен модерним ин2е1ерством и те6ноло/ијом па овај мост слика окупан 6ладном, скоро металном светло5ћу.

11


Слика 8а. и 83. 'ост у Аржантеју и (елезнички мост у Аржантеју (1873.) Моне слика "%елезничку стани0у Сен-Лазар" 1877. /одине. 'ва стани0а је ду/о фас0инирала Монеа и про/о1ен 2е!ом да је наслика, 3ио је доста занесен 1ом. Возови су 3или заустав!ени, перони затворени, локомотиве су 3иле пуне у/!а тако да су из3а0ивале пару на начин на који је Моне то 2елео. Изазивајући оп5те стра6опо5това1е, он се сместио на стани0и и данима је сликао. Привлачиле су /а линеарне структуре а да 3и проду3ио простор употре3ио је дим, пару и сунчеву светлост. -ако је фиксирао један моменат у 3листавој и/ри материје и Сун0а. Светлост је та која овде одре4ује природу. Приказан је контраст изме4у 3листаво/ сјаја у коме се купају з/раде у позадини. Изван стани0е и /усте плавкасте изма/ли0е која се 5ири у пред1ем плану и ме5а са димом локомотиве.

Слика 9. (елезничка станица Сен- Лазар (1877. /.)

12


ПРОМЕНЕ У МОНЕОВОМ ЖИВОТУ Послед1е /одине у Паризу су донеле финансијске поте5коће и то је имало ути0аја на Монеову мотива0ију. .ило /а је срамота, продавао је колек0ионарима читаве серије своји6 слика по 0ени коју 3и сами одредили. Ускоро се сели са породи0ом у скромну кућу у Ветеју а породи0а 'седе која је 3анкротирала им се придру2ује са своји6 5есторо де0е. Камиј је од 1876. 3оловала од ту3еркулозе и по дру/и пут је 3ила у дру/ом ста1у. $онела је јо5 једно/ сина на свет у марту 1878. /одине. Камиј $онисје, 1е/ов једини модел, дама која је 5етала кроз по!а 3улки и ливаде, у лет1ој 6а!ини и са високо поди/нутим сун0о3раном, стара само 32 /одине, умрла је 5. септме3ра 1879. /одине, оставив5и му2а са два сина. Моне је тада посматрао колористичке промене које је смрт донела 1еном ли0у. ,е/ова слика 2ене на самртној посте!и је ви5е од студије светла. 'во је један од ретки6 Монеови6 0рте2а. ,ене оз3и!не очи и мека изра2ајна уста указивали су на то да да је реч о толерантној осо3и до3ро/ ср0а. (а овој сли0и, на одру, ипак нема у3ед!ивости 1ени6 0рта. Ли0е мртве 2ене , једноставно на0ртано као да ле2и на јастуку, из/ледало је као да је утонула у ду3ок сан и ледену 6ладноћу. -опла светлост о3асјава кревет са стране па се чини као да ће отопити зале4еност 1ено/ ли0а. Једино руменило долази од 3укета ру2а на 1еним /рудима. Монеов потез је узнемирен, !утит, неумерен али у појединим деловима дир!иво не2ан.

Слика 10. (ена на самртној посте&и (1879. /.) У том периоду Моне је почео да раскида везе са дру/им импресионистима. 'пту2ивали су /а з3о/ сопствено/ краја и да ви5е не подрзава /рупу ни 1ену делатност. 'ко 1880. /одине у Монеовом сликарству се опа2ају промене. -о је /одина 1е/ове прве самосталне изло23е. Упућени су приметили да се коле3а изме4у чврсће форме и потпуно/ колоризма. (а сли0и "+рква у Ветеју" долази до з3ија1а и

13

Импресионизам – Клод Моне са2има1а материје и 0ела је из/ра4ена на теме!у једне прилично на/ласене конструк0ије. (епосредно после то/а Моне је мо/ао приу5тити се3и оно о чему са1а сваки уметник: економску независнот и сло3оду ствара1а. Године 1883. изнајмио је кућу у %ивернију и преселио се тамо са својом великом породи0ом коју су чинили 1е/ова два сина, #лис 'седе и 1ени6 5есторо де0е. -ада почи1е мно/о мирније до3а у 1и6овом пространом и једноставном сеоском дому. -о је 3ила 1е/ова послед1а селид3а. -у остаје 43 /одине до своје смрти. -а дру/а половина 1е/ово/ 2ивота доноси му изо3и!е си/урности и закаснело призна1е и славу. -у је на5ао мир и подстрек да заврси свој рад. $о 1890. Моне је имао дово!но успе6а да купи кућу и споредне з/раде. $о тада је већ имао два студија. Почетно са 1880. па све до своје смрти 1926. Моне ради на серијским сликама, у којима о3јекат слике варира у односу на спо!а51е прилике и временске услове. После смрти сво/ му2а #лис 'седе се удала за Монеа 1892. /одине и тиме су озваничили везу која је трајала ду/о и која мо2да датира јо5 из времена када је 1е/ова прва 2ена Камиј 3ила 2ива.

РАД У СЕРИЈАМА -оком 1889. и 1890. /одине Моне је урадио серију слика сто/ова сена, теме која је тада51ем укусу деловала не само једноставно већ и потпуно нема5товито. (а неким сликама "Пластови" су приказани из3лиза, о3радио и6 је веома различито, трепераве у 0рвеном пламену Сун0а на заласку и при/у5ено масивне у сне/у. Моне трази посредника изме4у оно/а 5то видимо и осећамо - ту ле2и о/роман значај импресионистичке естетике.

Слика 11. %ластови (1890. /.)

14

Импресионизам – Клод Моне "Пластови" су 3или само почетак. Монеов најуспе5нији поду6ват у овом прав0у 3ила је серија слика настали6 у периоду изме4у 1892. и 1894. /одине. "ади се о по/леду на катедралу у "уану а насликао и6 је чак двадесет. Моћна, /отичка /ра4евина 3о/ато укра5ена орнаментима и о3и!ем фи/ура представ!а једну од најзначајнији6 /ра4евина сред1е/ века у 7ран0уској. Моне је изнајмио малу со3у преко пута западне фасаде и две /одине је у три варијанте сликао. Метод рада је 3ио започи1а1е рада на неколико платана како 3и мо/ао да и6 ради једно за дру/им како се светло ме1ало у току дана. -у доминира однос материје и светлости. У неким деловима серије форма је одстра1ена у толикој мери да се 1ено постоја1е само мозе наслутити преко распореда колористички6 планова. Мно/има је већ тада 3ило јасно да је Моне испливао из вода импресионизма.

Slika 12a. i 12b. Ruanska katedrala Монеово интересова1е за серије се поклопило са повећаним интересова1ем за 1е/ов рад. Серије слика су код пу3лике 3иле врло до3ро при6ваћене. 'н је, ипак, према свом раду 3ио самокритичан и ви5е пута је уни5тио читаве серије слика. Моне је коначно до2ивео успе6 и ускоро су /а сматрали једним од најва2нији6 сликара то/а времена. Серија слика "уанске катедрале није 3ила само вр6унско дости/нуће у стваралачком раду зрело/ сликара већ је и оси/урала 1е/ов успе6.

МОНЕ НА СВОЈИМ ПУТОВАЊИМА У потрази за различитом светло5ћу, Моне је путовао у дру/е зем!е. 'својлили су /а треперавост сне2но/ дана у (орве5кој, рас0ветана по!а лала у Холандији, Лондон у ма/ли и прелива1е ду/ини6 3оја Вене0ије. Посетио је мно/е различите просторе а посе3но /а је фас0инирала атмосфера прелива1а ду/ини6 3оја и непрекидно ме1а1е сенки сиво/ у Лондону, ком се често враћао. Као резултате ови6 путова1а Моне 1904. /одине изла2е тридесет и седам слика ово/ /рада. -у је показао колико је култура /леда1а напредовала од времена велико/ 3ританско/ 15

Импресионизам – Клод Моне пејза2исте Вилијама -ернера. 'н уноси мало пси6оло/ије и анализе у слика1е светлости, ма/ле, од3леска на води, заласка сун0а и з/уснути6 сенки вечери. 'н слика Лондон као материју подло2ну променама располо2е1а. ,е/ова сенка задире у су5тину про3лема, у 3оју, тон и форму. Већина ти6 слика је о/ледало емо0ионално/ ста1а. Слика ")/рада Парламента у Лондону" показује колико се Монеово сликарство заиста променило. (ачин на који је предмет ви4ен је дру/ачији. Монеова вода и /ра4евине постају повр5ине на којима се пројектује одсјај 3оје. Викторијанска /отичка з/рада ново/ парламента врло је нејасна у изма/ли0и.

Слика 13. )"рада %арламента у Лондону (1899-1901. /.) 1912. /одине Моне изла2е двадесет и девет пејза2а Вене0ије. (а овим сликама је 3ило присутно мно/о ви5е експресионистичко располо2е1е. По/лед на Сан ;ор4о Ма4оре или Палату Контарини носили су у се3и романтичну 3ајковитост. 'вде је импресиониста постао сим3олиста, прослав!ајући тајанствено јединство изма/ли0е и ар6итектуре, материјализа0ије и атмосфере, камена и светла.

Слика 14. %алата *онтарини (1908. /.) 16


ЖИВОТ У ЖИВЕРНИЈУ Продаја слика Монеу је омо/ућила да се посвети има1у у %ивернију које је све ви5е увећавао. Са о/ромном енер/ијом и оду5ев!е1ем успео је не само да створи дом за своју породи0у већ и да из/ради и сопствени мали рај - врт у %ивернију. Успео је да воћ1ак у ком су расле норманске ја3уке претвори у врт који је у5ао у историју. Во!а која је покретала Монеа у сликарству о3ликовала је и овај врт - 3ирао је 3и!ке имајући на уму мотиве за 3удуће слике. Касније су Монеа посећивали амерички колек0ионари и јапанско племство, а наравно и стари пријате!и.

Моне је ретко прире4ивао за3аве у свом дому. Волео је да ле2е рано како 3и следеће/ дана устао пред зору. #лис се 3ринула да Монеов рад не 3уде оптерећен /у2вом у 1и6овом домаћинству. Почетком 90-и6 купио је испод куће по!е величине око 7500 м2. 'д 1е/ово/ има1а 3ило је одвојено 2елезничким 5инама а претворио /а је у врт уз помоћ поточића који су туда проти0али. Касније је запослио 3а5тована који се 3ринуо само о 3азенима и локва1има који су ту расли. (аправио је лучни дрвени мост сличан мостовима са јапански6 дрвореза. -о је 3ило 1е/ово место за размис!а1е, изло5ено сун0у, са 2а3ама које су скалале у воду и пти0ама које су летеле около. Материја је веома поетична и тре3ало је имати Монеове сликарске умесности да 3и локва1и постали уметнички дозив!ај. 'вај мотив опседа Монеа јос од 1890. /одине а "Локва1и" се о3ично узимају као пример 1е/ово/ коначно/ импресионистичко/ израза. 'чи/ледно је да је Моне тезио ка ду3ини, финоћи своји6 сликарски6 визија трудећи се да дематеријализује свет око се3е и није се 3ојао оптуз3е да задире у свет метафизике и неке врсте идеализма.

Слика 15. +апански мост (1899. /.) 17


'н је 2елео да се на сли0и осети 1е/ово ментално располо2е1е. -о је у својим сликама локва1а пости/ао до најви5е мо/уће мере, узди/ав5и се до поетичности за коју ће знати нефи/урално сликарство. Стварност не садр2и ни5та дру/о осим волумена и планова а то сазнајемо само преко 3оје.

Слика 16. Локваи (1916. /.) (а сликама локва1а у 3азену Моне је оти5ао да!е не/о 3ило када у свом сликарству. Повр5ина воде сада прекрива читаво платно а величина листова локва1а представ!ала је Монеу средство за успостав!а1е 6оризонтала на 1е/овим сликама док је одраз вр3а и трске у ствари производио вертикале у структури. #ли ова /еометријска и уједначена структура није ни монотона а ни ли5ена 2ивота јер је нео3ична декоративност ли5ћа и 0вета локва1а дочарана ве5том употре3ом 3оје. Сме5тајући и6 у мозаик светлости, са непонов!ивом ве5тином и суптилносћу он 6вата и приказује на стотине различити6 нијанси 3оја. ,е/ови потези нису ви5е ни 6оризонтални ни вертикални већ се јав!а сло3однији израз у Монеовој те6ни0и, заједно са уда!ава1ем 3оја од реалне природе. -ако4е и употре3а велики6 формата је направила локва1е изузетно 3итним за 3удуће уметнике. Касни радови локва1а су најрадикалнији одраз Монеово/ декоративно/ стварала5тва. $а 3и остао млад и све2 он и6 је сликао до послед1е/ часа са намером да та чудесна дела кичи0е остави др2ави - оној истој др2ави која му није откупила ни једну слику, није доделила ни једну на/раду и није дала ни једно почасно зва1е. 18


Слика 17. Локваи (1916. /.) Моне је ипак дочекао да 1е/ови "Локва1и" до4у у 3лизину Лувра - у једно посе3но и за то преуре4ено оделе1е - 'ран2ерија. Слике су 3иле постав!е1е у две овалне просторије али као 5то то о3ично 3ива, тек након уметникове смрти ове слике привлаче велику па21у посетила0а. Моне је ду/о, до 1950. /одине 3ио и/норисан, све до појаве апстрактно/ експресионизма када је 3ио од/оварајуће по5тован.

19


ЗАКЉУЧАК Послед1е /одине Монеово/ 2ивота 3иле су до3а плодно/ рада али 1е/ово/ све веће/ за6тева1а од само/ се3е. У стра6у од ствара1а радова осред1е/ квалитета мно/е је слике и уни5тио. 'д 1908. /одине 3ило је мно5тво доказа да је Монеов вид осла3ио и на пре/леду је дија/ностикована катаракта. (акон оклева1а, Моне је ипак 3ио оперисан два пута па је повратио свој вид. Године 1919. Монеов до3ар пријате! "еноар, послед1и из дру5тва импресиониста, умире. Моне је својим радом научио уметнике и пу3лику да поново користе своје очи и чула, и у 1е/овим послед1им радовима се осећа модернизам. Прослав!ен 5иром света, тра2ен и проучаван, Моне је умро од рака плућа 6. де0ем3ра 1936. /одине, у ду3окој старости, са 86 /одина. )а6тевао је да по/ре3 3уде једноставан и отприлике педесет !уди је присуствовало 1е/овој са6рани. ,е/ов дом у %ивернију од 1980. је отворен за туристе и представ!а једну он најатрактивни6 дестина0ија у овом подручју. Клод Моне се сматра оснивачем импресионизма као прав0а јер је 3ио најдоследнији у спрово4е1у прин0ипа ово/ покрета. *ини се да је он једини имао 6ра3рости да пред1ачи, да иде до краја. # управо та 1е/ова склоност ка ис0рп!ива1у стилски6 вредности пру2ила је чврсто верова1е у 0и!. 'н није ни једном пао у иску5е1е да промени смер 1е/ово/ сликарства или средства. $о2ивео је и ретку срећу да му нико није мо/ао пре3а0ити да је у позним /одинама 3ио и0српен и застарео. "ечи "емија де Гурмона: "#ко узмемо реч импресионизам у нају2ем значе1у, онда ће Моне 3ити једини импресиониста јер је једини 3ио спосо3ан да усклади теорију и праксу у ве5тини да преко сликарства пру2и све оне колористичке утиске које једно око мозе да прими. Импресионизам, то је Клод Моне лично, усам!ен у свом /енију, славном и чаро31ачком" /оворе дово!но о величини ово/ уметника.

20


ЛИТЕРАТУРА

1. ,п-та историја уметности, ;ина Пискел, .ео/рад, 1974. 2. Илустрована историја уметности, 8удит Кларк, Син/апур, 2002. 3. Историја модерне уметности, Х. Х. #рнасон, .ео/рад, 1975. 4. www.wikipedia.com

21

Impresionizam - Klod Mone

Recommend Documents