Klod Levi Stros Mitologike

LOD L EVI-STROS K LOD

 MII T O L O G I K E   M 4.

GOLI ČOVEK 

A NTROPOLOŠK A EDICIJA

Urednici:

Saša Stjanć Zran Kundžja  Lektura prevoda: prevoda:

Pavle Sekeruš

Ova knjiga je objavljena uz pomoć  francuskog Ministarstva spoljnih poslova i servisa za saradnju i kulturnu akciju  Francuske ambasade u Srbiji

u okviru programa za pomoć izdavaštvu.  Delo objavljeno uz pomoć francuskog Ministarstva Ministarstva kulture  – Nacionalnog centra za knjigu.

Klod Levi-Stros

MITOLOGIKE 4. Goli čoveK 

Sa francuskog preveli:  Pavle Sekeruš: 1–224. strane Vanja Manić: 224–495. strane  Andrej Horvat: 495–583. strane  Ivana Utornik: 583–791. strane

 Novi Sad 2011

 Naslov originala:

Claude Lévi-Strauss:  Mythologiques 4.  L’Homme  L’Homme Nu

© Librairie, Plon, 1971. © Za Srbiju:  IK Kiša, 2011. 2011.

SADRŽAJ

Prolog  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Prvi deo PORODIČNE TAJNE . . .

I II

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Skriveno dete. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 lud žn  mudr dc . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 47

Drugi deo Igra odjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 87 Treći deo SCENE IZ PRIVATNOG ŽIVOTA . . .

I II III

............... Raskalašna baka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  Na žt  smrt. smrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „…Ta gdaa bzanc“. bzanc“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Četvrti deo PRIZORI IZ PROVINCIJSKOG ŽIVOTA . .

I II III iv

... ...... Rastvorljive ribe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uga pjac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bun kuarsk pmćnk . pmćnk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o dbrj uptrb zmta . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165 167 196 224 261 263 290 314 341

Peti deo GORKA SAZNANJA . . . . . .

I II III

....................... Poseta na nebu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da spca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ksmptzam  gzgamja . . . . . . . . . . . . . . .

377 379 418 458

Šesti deo POVRATAK POVRATAK IZVORIMA   . .

I II

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 vatra  kša. kša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 Spojevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545

Sedmi deo PRASKOZORJE MITOVA . . .

I II

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583 Binarni operatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585 Jdnstn mt  mt  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611

Finale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681 Filozof divlje misli, pgr Bja Janća . . . . . . . . . . . . 757 iNDeKS MiTovA. MiTovA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 782 OPŠTI INDEKS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 796 BIBLIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 819

 Mojoj majci, u godini u kojoj navršava osamdeset i pet godina i u spomen na mog oca.

PROlOG

HEZIOD, Radovi i dani da ni, stih 41

od Stnth panna d Packa, ngd zmđu 40.  50. parapara, pruža s zmja j j t sastajn d trcjarn  kartarn  bazatn a u hrzntanm sjma  nabrma, mđu kjma s, tu  tam, uzdžu starj stn. Na k d sttn kmtara, raunat d ba ka kntnntu, pannsk anac Kaskada, krnut  prma sn jug-zapad–sr-stk, jug-zapad–sr-stk, prdstaja najznaajnnajznaajn ji nabor vulkanskih stena. Njegova zapadna padina nagnuta je ka mru  sa t stran dmnra npran rjf u kjm mrsk, pr sga trcjarn nasag, bajaju ukansk frmacj st starst, mtamrnu masu starju d ompjskh panna, ka  prban anac  pannu Kamat, gd s, ka  na Sjra Nad na jugu, pp  jajuju stn z jur pmšan sa stnama kj ptu z karbna. Sa druge strane, sve do ogranaka Stenovitih planina, visoravan rk Kumbj kruda na snama d manj d dsta, d š d hjadu  pt sttna mtara, dubk zarzana ksurama u kjma t rka  njn gan prtk Snjk  Spkjn. U tam rgnu aa j nabrana u pcnu  brazaa j antkna Kaskada  snsn kna tam gd su sada nsk bast. T tktnsk prmćaj prprmst su jdan d krta Kumbj prma stku, a ksur kj

10

Goli čovek 

su reka i njene pritoke izdubile da bi prošle kroz antiklinale koje su m prpr put, dkazuju da j hdrgrafska mrža pstjaa ć u rm kada su s  pja (Hunt, str. 348–355; Mndnha). izmđu Kumbj  rk Snjk pja su s zatm bazatn stn, mžda zbg ggantsk ppa kja j praa  dna t sa pršpršn s d ušća , prma nkm drugm pscma (Brtz–Smth–N(Brtz–Smth–N ff), zbg sžnjh pjaa, ka št j ntnzna ažnst kja j nastupa nakn pustnjsk km zbg kj j strna hdrgraf ska mrža pdžna stm  prdužnm ppaama, uzrkanm tpjnjm gra  zanjm rka z krta, a ratn  stara njm kg jzra u dnama zatrnm dm. lanac Kaskada ja sna praz tr hjad mtara na papa nn Rjnr, zaustaja ažn tr sa kana, t tud razka u km zmđu rgna na zapadu  na stku. Zapadn d, kj  tam dužnm prsca dprsja u bku krta  kju n dna vmt na jugu,  Pjudžt Saund prma sru, ma bag tmpratmpra tur  bn kš, nart zm. Šum razth tnara pkraju njn najć d. Na stku Kaskada sraan Kumbj ma pp u-suu kmu sa znaajnm tmpraturnm razkama zmđu zm  ta. Šum pstj sam u pannama, a sta d sran n su saan kmjka sa nšt tranath prrja,  jdn  drug bz žbunast gtacj, zuz u dnama gd rastu jask  rb. vsraan Kumbj s u pracu juga, strmn sa pćapća njm nadmrsk sn, s š utapa u vku ktnu. U južnm du orgna, kamatska zmja j prmr tg praza. ona j bska vkj ktn sa zgrafsk tak gdšta a, umst da s jzra kja j hrana kša  kja nsu maa prrdn d, agan suš sparaanjm ps kšng prda, na kja s naaz duž uskna napajaju zr  stan dn tk, a rka Kamat m nud dd do okeana. Sve do nedavno, njihov nivo je ostao relativno stabilan  ta pranst j ba pz da s u kn ptraž trag starjg  nprstang judskg prsusta (Crssman  I , str. 377–382). Upštn grć, ta pdruj kj sm upra psa, zgda da j b jdn d najranjh  tkm dugg prda rdrdn nastanjanh prda na kntnntu. Kak j Amrka, u cn  najćm dm, nastanjna stannštm z Azj, kj j stza

 

Prolog

11

 prk  prk Brng Brngg g mruza mruza tkm ph ph u kjj s ta zamja zamja zdzdzaa – , kak nk ms, mrm tkm kmatskg ptmuma kj  j ada pr trdst trdst pt d trdst trdst hjada hjada gdna (Pckng (Pckngtn) tn) – nj nažn napmnut da su, bz raćanja u tak daku pršst, arhz ndan pnud sdansta  judskm prsustu u kktn Jukna, na sru Ajask, u bku aatk d kst pmšanh sa kstma mamuta, bzubnjaka  šzm rstm knja  kam (od Kru Rr), stara mžda š d dadst  pt hjada gdna. PPuzdanjm s n datranj na k trnast hjada gdna u naazštu onn Prtjdž, na rc Kbuk, na srzapadu srzapadu Ajask. Put prdranja mgranata jš uk su hpttn. SrzaSrza padna  padna baa j tak strma, strma, tak dubk dubk nazubjna nazubjna fjrd fjrdma, ma, da j krtanj pšc duž baa ratn skjun. Tk j šrk b zmjan mst zmđu Azj  Amrk Amrk u nkm prdma prastrj, da j b nphdn da ma grup aca kj su uš u Amrku, a da nsu n prmt da su prmn kntnnt, uđu dsta dubk u unutrašnjst duć krz praz kj su prmn sbađa ggr. A n tu, n na ba nsu tkrn trag tg krtanja. Tan j da s n kana mnja tak znaajn tkm tag psmatrang  prda,  prda, da j bša nja ba danas mžda  ptpjna ptpjna  pdpdgnuta na padn panna, tak da jš nj una. B kak b, mngbrjna msta u Brtanskj Kumbj  u držaama vašngtn  orgn pružaju uprd pdatk z dandan na: trag trajng braka kj sžu barm danast hjada gdna unazad, na trasama rk Frjzr prd Jja; prjkt d ksang kamna star trnast hjada gdna u Frt Rk pćn, na stku orgna;  knan, na rc Pauz, stn d vašngtna, kst tata kzang ka z Marmsa, star danast d trnast hjada ggdna. o psdnj naazšt b j nprstan stanšt ka d dtg mnjuma s d strjsk ph (Brdn, Bryan, Krk, Grss),  njg najstarj n su sarmnc drugh naazšta ka št su vsn Bjut  Jaguara pćna na jugu Ajdaha, gd su  prnađn aatk d kst zajdn sa stacma šz faun: fd,  bzubnjac, kd  kamd. Taj Taj pr prd mga j da traj d trnastg mnjuma pr n r d, prbžn, dtg. Usd  j drug kj j traja d šstg mnjuma, za kj j najkaraktrnajkaraktr-

12

Goli čovek 

stnj naazšt lnd Ku. Pc „star kutur Krdjra” kja s prstraa d Ajask d Kafrnj, st su s ć d t pp h, krz prsust kg kamnja kpjastg bka. U st rrm, pjać s aatk kj n suž sam za , ć za mnj  drbjnj zrnja  krnja djh bjaka. ista ucja s dja u Dzu, u srdnjj Kumbj, na uasku u kanc Kaskada, gd s uaa  pr pragđaanj usma knmj rba, št ć kasnj pstat karaktrstka kutura vsran (Crssman 2; SanSangr; Crabtr; osbrn; Brwman–Muns). Trć prd, d šstg d ptg mnjuma, dgara punj kspanzj „star kutur Krdjra” št j ptrđn sa b stran Kaskada, u bast Pjudžt Saunda  na vsran. Sžn aatk d kamna  kst, stac psuda d pruća  tkanna, mžda upup treba propulsera, nagoveštavaju privredu koju pored lova i riboloa dpunjaa  sakupjanj djh bjaka. Mguć j da su sdć  prd, d ptg d drugg mnjuma, tkm kjh su rb  sakupjanj, kak s n, psta ažnj d a, rzutat njnc da j r ka dja pstpn nstaa zbg kmatskh prmprmna kj su d d suj km. ok 4560. gdn pr n r, strahta rupcja kja j mm raa unštt pannu Mazama – j ukansk jzr sd  mm stu kratra – dbaca j ma dak d msta nastanka ukanukansk pp kj mgućaa da s prczn utrd rm unštnja msta kja pkra. U tm prdu pjajuj s takđ  uptrba mkrta kja sd  utcajma sa sra. ok srdn drugg mnjuma pjajuju s mngbrjn znac brad drta, ka št su kć, skrca, kn  dt – d kamna, rga jna  skusku tća gdara – a uptrba puukpanh kuća j ubajna. vć pp tkm hršćansk r, s strjsk pznat karaktrstk kutur vsran su ustanjn  nsu s mnja tkm samnast kka kj sd, s d uptrb knja k 1750. gdn. Trgak transakcj kj su zauzma k mst u žtu stannšta, maju mng starj prk, jr su mrsk škjk, prnađn ttkm skpaanja, star bar šst  sdam mnjuma (Brwman–  Muns).

 

Prolog

13

Pstm sada našu pažnju južnm dma vsran, na gragra ncama orgna  Kafrnj, gd pnj naš stražanj. on nam nud stu sku. Razt prd kamatsk zmj b su zgda nana stanjn ć najmanj pr šst hjada pt sttna gdna, jr pp kj j zbaca rupcja pann Mazama pkra njh dnj ss  j.  j. Mng pkazat pkazatj j zahtaj zahtajuu da razmtrm razmtrm jš starj starj datum: sanda d bjng akna prnađn u Frt rku ja j starst radrad karbnm prcnjna na najmanj dt hjada gdna; kamn ruruđ zajdn sa stacma kda  kamda, a mžda  mamuta. UkratUkrat k, arhana prrda, pr sga zasnana zasnana na u, zgda da j pd utcajma kj su stza z vk ktn, pstpn dstupa prd  prrdm  prrdm zasnan zasnanm m na kršćnj kršćnjuu przda przda z prrd, prrd, a zatm rbm – tšk mgućm stannštu Ktna zbg ndstatka rb u jzrma bz spjnh dtka d – kj j zauz srdšnj mst u rgnu u kjm su, ka št sm d, jzra pzana hh drgrakm mržm  sa mrm, baa pastrmkama, ssma  drugm rstama rba. Tp sa kj nam j strjsk pznat, pjajuj s ptkm viii ka naš r (Crssman I ). ). Št s t ggrafskg pžaja, prd kj nastanjuju Kamat indjanc bžaaju strmn  vka ktna  anac Kaskada, a s d njh razkuj zbg prsusta mngh jzrskh skadšta  prkm z pcna, kja ga dmn pkraju  z kjh s zzdžu usamjn ukansk kup. Padan su sab, a djn da bzbd rast brh šuma, prscanh šrkm saanama kmjkmjka, na sum trnu  tranatm prrjama duž rka  prd jzra, gde rastu i jasike. Ka  na drugm mstma na zapadu Stnth panna, upuprd sa naazma grnarj, knstatuj s dsust pjprrd. Bj b b rć da j ba przrna, tk j bjn bgatst u djm stanju b bn, u bcma kj nsu uk dpušta ddrktnu ptršnju, a kj j zuztna thnka dtjst dmdmrdaca uspaa da pragd. Kamatma, a u nšt manjj mr  Mdcma, mar su bzbđa dn kanj ( Nufar polysepalum) ja su prrdna pja pkraa š hjada hktara u Kamat marama, na jj pršn s prgama sakupja pa sm kj j na pršn stara putajuću  suzau s uzau masu. važnst važnst

14

Goli čovek 

u ishrani ovog zrnevlja zvanog woka, d s u rnku: Kamat su ma š d pt razth naza kjma su ga znaaa, u skadu sa stpnm zrst  sžn,  trujnja pn. Da b sbd kštcu d suz, mra su da j stajaju da frmntra u d  da j kuaju na par, ps ga su j mša sa abraznm mšamša nm zdrbjng drta, ugja  ppa. Zatm su j pk u krp spunjnj žarm  knan m spcjanm kamnm na kjm su b d zbn, kak b s njm akš ruka. Prd kanja, Kamat  Mdc krst su s rst krnja, gaca, tubrkua  rzma, d kjh na prm mstu trba nast  jdan jjan (Camassia quamash, esculenta)  jdnu šttarku, ssnu kmu (Carum oregonum). Sakupja su bbc, zrnj  ddj ć, jst šaj, satku smu nkh zmzna sa jh su stabaa u apru  maju, nakn skdanja kr, j mk kambjum. U jzrma  marama ras su trsk, šj, rgz  trstk kj su koristili za pletenje prostirki, kapa u obliku kupe i korpi. Brbm bbca  krnja, žn su s ba tkm jua  agusta, a zatm j u agustu  sptmbru, sda brba smna kanja. Za rm tag tg tnjg prda, tkm kjg su muškarc    prmn  prmn š u rb rb,, napušta napušta su s k puukpan puukpan kb zmskh sa u kjma j ž p nkk prdca, da b s žž  u kbama d pruća, pkrnm prstrkama, rasutm bz rda. Taj punmadsk žt zaršaa s u ktbru  nmbru, msmscma psćnm žt zrna  bbca. Tada su s bnaja kb j su d knstrukcj b sknut  sknjn  tu s ž tkm zmskh msc psćnh rtuanm stknama. otpjaanj  tpjnj snga pnja j u maju. Tada j, s d juna, trajaa  ka szna rba. Rbu su  na udcu  rškama, suš j na suncu da b napra zah za zmu, a j nsu dm. Kamat, tak nazan mnm npznatg prka, sam sb su zvali ma'klaks, „jud”. Sa sjm susdma sa sra Kafrj, Mdcma, n ngstku grupu dranj pznatu pd mnm  Lutuami   jm s stpnu srdnst sa prdcm Sahaptn jš dskutuj (vgn, Ak). Kutur Kamata  Mdka ma su sn: sta j ntnzna kspatacja ukca, krnja  djg smnja, sta j  uptrba tkanna d akana  d kr drća,

 

Prolog

15

kja n snu danja, pr ng št su u dću d kž pd utcajma kj stžu sa vsran, st j baj krmacj ša sa matrjanm dbrma pkjnka  žrtnm darma, st su rturtu a ncjacj tkm kjh skušnc gmaju stn  kamnj na hrp – cairn. ipak, kd Mdka j rb b manj ažan d a. Pd znaajnjm utcajm kafrnjskh kutura, b su š ratnratnk nastrjn  ratn zarbjnk su zadržaa ka rb, dk su Kamat, sa manj dfrncranm društnm sstmm, š  da h prdaju na km pmnskm ašarma Kumbj. Stcanj  kršćnj duha uara ba j prgja mdkh šamana, za razku d Kamata kd kjh j sak mga da s u tm skuša, ak ma dgarajuć spsbnst. i Kamat  Mdc su brak skapa uzajamnm pstama  razmnama pkna mđu prdcama. izmđu supružnka nj sm da bud znanh rđakh za a su, zauzrat, mg da prpr  padaju stj trtrj  stm su. Pgamja j ba dzjna, a sstrnska pgnja j ba sta. Kd Kamata j brašt patrpatr kan (zuz u suaju kada j muž srmašan  bz rdtja), a kd Mdka j n, z prrmn patrkang bka, praz u stabn matrkan, kj j pnkad prthd duc  samstasamstanm braštu supružnka. Sstm rđakh za pdrazuma j nz rdnh naza kj su dgara žtnm dbu  matrmnjamatrmnjanm statusu. P spjng rđaka j dua  razkanju prprdaka  njhh pbnh rđaka, a p ega za razkanj brać  sstara  njhh ptmaka. Rcprn naz prađuju mđu udajnm jdnkama d gnracj, ka  zmđu mužj ss str  dtta suprugng brata. Pt naza razrstaa braću  sstr u zasnst d njhg žtng dba  pa. Naz za bratsk ss strnsk dns s šr na su bratuad, a naz za ujak  ttk na su bratuad njhh rđaka. Pstja j sam jdan naz za najnaj daja srdsta. Naz brang srdsta, sdn na najjdnstanj zraz, maju da rcprna trmna kj znaaaju muž dju sestara i supruge dva brata. Prđaj s dja zan nastamb. Rdja s rtuan „pka” na krtu d tpg kamnja, pdrgnuta r strgm ržmu shran  drugm bazama, ka št j uptrba psbng ruđa za

16

Goli čovek 

šanj ga, kj takđ mraju da krst žn zan zbg mnstruacj  n u žast. Dac  djc pdrgaaju s sptma ncjacj: dac s pa na dja msta gd trba da sažu kamnj, rn u dnj d jzra  rka, pnju s na papa nnsk rh, tr  pst da b m s ukazaa prkazanja njhh duha zašttnka. Djc trba da graju bz prstanka tkm  pt uzastpnh nć, a tkm dana su zan u kb d pruća   pštuju razt zabran: da ddruju gau, da s šjaju  pru, da jdu ms  rbu. Ka št sm ć rk, Kamat  Mdc su spaja š na maama kj su pra na stm mstma. Mdc su pnkad tm prkm, na st nan, žrta nkg rba  knj kj su  prthdn ubja, sm ak h nk d prsutnh n b tkup žrtžrtnm pnudm st rdnst. ožašćna rdbna s pdrgaaa kupkama u par u psbnm kmrama, za kj s gr da su h zgrad dmjurz  mstkj ptraz za sajanjm duhn mć koja je izgubljena zbog ovog iskušenja. Ona ih je dovodila u stanje usamjnst kj su ptrđa tak št su dbja przd sg a, rba  sakupjanja, ka  dbtk na kck. i Mdc  Kamat su b strastn kckar, a njh šampn su uža u  prstžu kj j prazaz granc pmna. Pn ćm nać taj d dmrdak kutur kada budm gr  mtma u kjkjma kcka zauzma mst najćg znaaja. Ka  najć brj narda sa vsran, Kamat nsu ma pptku rganzacju. D su s na tr  pt kanh  samstasamsta nh grupa mđu kjma su zajdnk jzk  kutura držaa nn drđn sćanj sdarnst kj s prmn skaza prt stranaca  zamnja pmnsk jdnst. Zna d nkk kkmtara, na kju nk nj paga pra, razdajaa j trtrj kanh grupa mđu kjma j pnkad daz  d sukba. Tada su nastja da unšt sa  dbra prtnka, da zarb žn  dcu da b h prda strancma ka rb. vma razt p n, t kan grup mg su da maju d jdng d trdstak sa. ona najća, kja j sama na pnu ukupng brja, trda j da j strna pra. Smatra su da su suprrn u dnsu na sta grup  sg pgacu su prgašaa mćnjm d stah.

 

Prolog

17

Kamat su prmn rata prt susda Šasta, Takma, Pajut, Kaapuja  Ama, pr sga zbg trgn. Ka k tr gc, na pmnsk ašar Dza dns su rb  drug prpr zd pjak da h razmn za knj. Nasuprt tm, držaa su mrjub dns sa pmnma Mdk, Maa, Tnn, všram  vask. Ratbrnj d njh, Mdc su prd cng pgac ma  džtng ratng pgacu, a j njha pmnska sst skjuaa unutrašnj sukb, st kd Kamata, kj j zazaa sta nkg sapmnka uprna prt tazbn, ak j ka prpr  padnik druge lokalne grupe boravio kod njih, ili osveta jednog sela  prt drugg, pdm ubsta zbg kjg su zahta zrunj krca  traž matrjan bštćnj. U sm tm suajma ratnka pantmma  šamansk rtua prthd su phdma. P  pratku s gra u prsustu zarbjnka kj su tuk. Ka trfj su s zaga d ta šupan sa ša, a žn su maha mtmt kama na kjma su b zžn skap. Mdc su s zadjazadjaa sam jdnm skapm kj su spaja. vast j ba pdjna zmđu ratng pgac, šamana  ccng  ptkg đ. Bz mć prnud, aj j mra da s dd kaž ka ratr na skupštnama zajdnc na kjma su usta dras an ba pa. izgda da su s pgac kd Kamata  pja kasnj, jr j njhm društnm žtm uprajaa tratradcnana djnst zmđu šamana  bgath sapmnka. Jdna sta r, lagi, znaaa  pgacu  bgatg ka kj ma š supruga, knj, ratnu prmu d kž  d drnh tca, pun tbc  skupcna krzna. Prd matrjanh dbara, đa j mmra da ma ratn usph, zuztn duhn mć  grnku spsp sbnst. Mada nj ba u pram smsu nasdna, ast pgac s ratn držaaa u kru stg rda. Rgzna ranja Kamata  Mdka s, dsta sbdn, rganzuju k da pa: sa jdn stran j nst dmjurga, stasta raca ansta  jstg bja, snaa šamanzma  brda znjnja, a sa drug, mrža msta kja psćuju duh u razraz tm bcma  nard da, patujaka  nrđnh duha. čč st dban d nga sta – st krnut napak j b dak na stku – duh mrth psća su zmju u ptraz za žm

18

Goli čovek 

dušama. Duša j braa u srcu  napuštaa ga kada b maa unun šta tka kja bajaju utrbu. Prrdn pja ka št su bac, grmjana, munj, sunc, msc, zzd  tar takđ su b pr snkan. Kd Kamata j sak pjdnac, jdng  drugg pa, ububđn da ma natprsn mć, mga da pstan šaman  da . U tm prcsu su ga buzma duh zašttnc. Šaman su ž u km kbama ukrašnm crtžma  punjnm žtnjama kj su prdstaja t duh. Drna statua ukrašna prjm, kja j takđ prdstajaa duha, zdzaa s nad krm. Ka znak rasras  pznaanja ns su d ta crngag dtća u djadm    grc, prjancu  grcu d prja zatng dtća, tku d zna  jazaca kćnu prjm, grcu d mdđh kandž, a c su  bj u crn. Prd kj s za „bz mna”, prtza s d dcmbra d  januara. vć su ada k hadnć, a su zmsk zah jš uk b bat  taj prd gdn j, na pdstcaj šamana, zabran za sajnj brda. Njma j prsusta k brj usnka kj su pzan za tu prku. Šaman pmćnk prd j tj pubpub c nrazumj r kj j njg gspdar zgara suš brz  sa rukm prk usta, da b h zmn. Tkm sanst kja j trajaa pt dana  pt nć, šaman j gra  zd arj, guta atru  kanap na kjm su b rh stra, zd trk tkm kjh su prdmt nstaja  s pjaja, guta h  spjuaa  p j zajdn sa km knama d, pkrta žtnj ss punjn samm,  u nprmj krp, spunjnj dm, mamagjm stara rbu, zrnj  kr. Prd tga št su s brnu za  bsn, šaman Kamata su upraja rmnm, prnaaz zguzgu bjn prdmt  ba s raznm bcma prrcanja. Šamanzam Mdka j ma drugaja bžja. Šaman su, ka na vsran, nakn ptrag, sâm mg da bzbd pmć natnat  prrdnh zašttnka, a  u snma, ka u Kafrnj. Kafrnj. Najpjnj  prd za prdbjanj th sa, za muškarc s prtza d nanja d ptka starakg dba, a za žn ps mnpauz, jr duhduh  nsu  mnstruanu kr. Pstupak ncjacj b j mng duž  sžnj ng kd Kamata. Knaan uazak u šamansk rd

 

Prolog

19

dšaa s u zmu, na zaht kanddata kj j rganza sasanst, suž, hran  paća usnk. N šaman j sa zmsk brd tkm pt uzastpnh gdna (Mr; Gatscht  I ; Bancrft; Krts, t. 13; Spr 2; Barrtt 3; Ray 3; Th. Strn 2). Suparnst prthdng psa nj sam rzutat njg prrprrd rzma. S nfrmacj kj mam  Kamatma  Mdcma  ptu d starh prpadnka pmna kj su p sćanju prpraa sj bš žt kj j, k 1870. gdn, ć b pršst. KumKum bjsku sraan su ć d Xviii ka psća kanadsk c, zatm radnc  Hadson Bay kmpanj , a kasnije i oni iz  Northwest  Fur  kmpanj.   kmpanj. vma ma j sta d th prh sdanstaa. Da b indjanc sa vsran uš u knjžnst, mraćm da sasakam zštaj lusa  Karka, ps njhg praska prk kntknt nnta 1805–1806. gdn  putnka kj su sd nakn njh. A jš uk s rad  dmnm  pzdnm zabškama, j su gan  junac ć nstaja zbg pdmja bgnja, kj su ć d 1830. gdn dstka ppuacju urđnka, jš ja pgđnu  Zlatnom groznicom kja pnj 1848. gdn  uzrkuj kra sukb sa bcma. Kamat  Mdc su sj trtrj ustup amrkj ad, kja j Kafrnju dba 1846. gdn, a orgn d gdn kasnj, a su s Mdc pbun prt usa žta u rzratu da b b knan pbđn tk 1873. gdn. Dak, kada su Gat  Krtn zap da sakupjaju njh baj  prdanja, ta kutukutu ra š nj ba ža. Sjajna Spra mngraja napsana zmđu 1925.  1926. gdn jš š ma karaktr rknstrukcj. Na srću,  prd h psa jdng nstag sta, psdujm zbrk mta kj s praju  danas  kj uaju nšt d duha  unutrašnjh ppkrtaa jdn kutur ugašn ć jdan k. oak j, dak, naprajn dkr za pr n knjg  pstajpstajna scna za radnju. A, pr ng št s zasa dgn, b b dbr nast da stranc kj sd sažmaju matrju mjh prdaanja na Kž d Fransu tkm 1965–1966, 1967–1968, 1969–1970.  1970–1971. gdn. Matrja kju sam prdaa tkm 1966.  1967. gdn bj j psuža u knjz  Poreklo ponašanja za trpe zom (šst d). Št s t prdaanja z 1968–1969. gdn, n  j u ptpunst psćn ršaanju tškća sa kjma sam s su su--

20

Goli čovek 

 kada sam p da radm na mtgj Saša: ka pd utcautca jm dstrukg pramanja, jdan mtsk nz zajdnk zajdnk Kamatma, Mdcma  Sahaptnma prstr s dubj ka sru, u bku da  parana nza kj s dmn prkapaju  d kjh s jdan d d-ns na atru  du, a drug na magu  tar. Mra sam da bjabja snm mhanzam pja  da shatm tkud j tk pzajmca z francuskg fkra kj indjanc tkraju prk kanadskh aca, naš sj prkadn mst u drugm nzu. Kada j prbm b  pstajn , nadam s, ršn, kmparatna anaza mga j da nasta sjm tkm, a z straha da ću jš š ptrtt knjgu, mng ću d nh kj su jj prthd, dusta sam d dj da ukjum aj ddatn d na kj ću s, pak, st pzat. Prd th ažnjh tškća, drug su, u da narata, prknu nak spr psanj, zat št trt tm nj sam nastaak prtprt hdnh, ć trba da kup  pž nt razasut tkm kspza: najpr su t b dgađaj z maja 1968. gdn kj su tkm š msc stara ma npjnu kmu za kncntracju. Zatm su t, tkm zm 1968–1969. gdn b nj sa zdrajm. i kknan, praznn  npuzdanst zra umngstru su prprk kj nsam mga da saadam bz pdršk kga kjma s d zahajujm. Gspđca S. Dbarba z Parskg psratrjuma,  prfsr  prfsr D. H. Hyms Hyms sa Pnsa Pnsanjsk njskgg unzt unztta, ta, B. J. Rgsb Rgsb sa Unrztta u Nm Mksku, Th. Strn sa Unrztta u oror gnu, pkjn Ž. Rus sa Unrztta u Mntrau, P.  e. Maranda sa Unrztta u Brtanskj Kumbj, e. vf  P. Guru sa Kža d Frans su m jubazn da ažn pdatk z astrnmj, ngngstk, ggraj, zgj  btank ka  nbjajna dkumnta. Mada n d nkaku dgrnst za dj kj znsm  muzc na kraju, Rn lajbc j drag j prta  raspraja sa mnm  tm du tksta  na taj nan m pmga da pjasnm sju msa  usaršm zraz. Zahajujuć jubaznst gspdna Džna Hsa z francusk kancarj „Njujrk Tajmsa”  sužbama th nna u NjuNju jrku,  jrku, ka  sužbama sužbama „Sjt „Sjt Tajmsa”, ajmsa”, db sam ftgraj ftgrajuu Par Par  Presnom m Rcka (ska i) kja j dbar par prj sc kja s naaz u  Presno i pečenom. Gspdn ian Smns sa Unrztta u Mntrau m  Relation  itd. P.  j da dkumnt dkumnt za iv sku, sku, z prg prg zdanja zdanja da  Relation

 

Prolog

21

Dabna, kj j gdn akš dbt tam ng u Parzu, jr j u trnutku kada sam sprma u knjgu prmrak z Nacnan bb  blioteke  blioteke bio nestao. nestao. Dr Odri Hautorn, Hautorn, konz konzerva ervatorka torka Antropo Antropološko loškogg muzja Unrztta u vankuru m j dstaa dkumnta sa sk iii  mguća da h rprdukujm. Zahajujuć jubaznm psrpsrdanju gspdna čarsa Ratna, gspdn Žan P Barbj m j sta na raspaganj brnzu z Amaša da bh j ftgrasa. ona s naaz na pđn mj knjg. Kak da s zaham skaru za d prma kjm sam duk gaj psbn djnj? Pšt ga j zajdnk prjatj bast kak sam  da zamšjam da n pra ustracju za drđn mt, P D j krc  knjg ukras rgnanm kmpzckmpzc jm zbg ga sm mu zdaa  ja ma zahan. Gspđca Nk Bmnt m j pmga da sakupm dkumndkumntacju, gspđa Žakn Drn j pra nmak zr, gspđa en Gdž j kucaa tkst, gspdn Ž. M. Ša j nacrta kart  djagram. Zahajujm s sma njma, ka  mjj žn kja j taa krktur.

PRvi Deo

PORODIČNE TAJNE

 Incest is ne, as long as it's kept in the family. family.

Ctat z „Pjbja” d ktbra 1965, str. 43.

I ii

Skriveno dete........................................................... 25 lud žn  mudr dc ....................................... dc ....................................... 47

I SKRIVENO DETE

EURIPID, Bahantkinje, sth 88–98

 PPT , str 164, 206, 250) pkaza sm da U prthdnj knjz ( PPT  mt  kradjcu ptca u Južnj Amrc  mt  suprugama zz zda u Srnj Amrc prpadaju jdnd stj grup prbražaja. vć z njnc ustanjn u  Presnom i pečenom d s da južjužnamrk mt  prku atr  d prat paran nz mm ta ja j junaknja zzda, supruga smrtnka (M 87–92). A, taj nz kj gr  prku bjaka kj k gaj, brć p junaka ssrnamrkg nza  mužu-zzd,  njg d j upra pra  suprugama zzda.

26

Goli čovek 

Ska 1. – Važne oblasti u kojima se mit prostire u obe Amerike

Skriveno dete

27

U nastaku  knjg ćm dubj sptat strukturu t k mtsk cn kja praktn ptpun pkra N st. Pšt sm ć pkaza prsust  ugu sth mta u, pnkad, prbražprbraž nm bcma u b hmsfr, n mžm da n skrnm pažnju d na mt (M1, M7–12) kj s u Srnj Amrc pjajuju u dsnm bku: št j utk znaajnj jr s dšaa u rgnu kj j prbžn mđn ktnama rka Kamat na jugu  Frjzr na sru, št j maa trtrja kada s psmatra u dnsu na knkntnnt, smštna u zapadn  srn d Srn Amrk, t jst, ma dak d trpskh prda. Južn Amrk, gd dgarajuć rzj zauzmaju takđ rr atn sdnu  pzanu trtrju (ska 1). Da bsm z  stražanj kj j trstruk tšk zbg udajnst ggrafskh pršna, skg brja raspžh rzrz ja  ngstk  kuturn raznkst grupa z kjh n ptu, usjćm hbrdn mtd, dm sstmatsk, a dm ggraf sk. Kak s budm pnja d  juga prma sru, najpr ćm zdjt pru grupu arjanata ja rasprostranjenost izgleda kontinuirana na maj trtrj, smštnj na granc srn Kafrnj   južng da današnj drža ororgn, uprks raznkst pmna:  pna su an ngstk  prdc Kamat–Mdka kja zazauzma zan pžaj u kru šire penutijanske grupe. Druga pona – kju n Šast, Acug, Ama  Jan – prpada prdc hkan. Ptm ćm sptat rzj severnih Sahaptina i njihovih susda čnuka  knan rzj pp mna ngstk prdc Saš koja se široko prostire i na teritoriji Ska 2. – Populacije o kojima se Kanade. Zbog razga kj ć nana govori u ovoj knjizi

28

Goli čovek 

 prdak arhgj  strjsk ngstk mžda bjasnt, taj nan raspaganja matrjam mgućaa da u sakm stadjumu anaana z starm prgrs (ska 2). ist razz, ka  n zbg kjh sm h, kada s rad  arharhgj  tngraj, sta u Prg, nas nad da pr pruaam kamatsk-mdku cnu pa ćm tak pt sa anazm starh dkumnata kj j Abrt Abrt S. Gat prkup k 1877. gdn. on psuju pdg kuturng hrja Ašša kj su, kak bž aj autr, prdstajn u „bku dugakg ckusa srdnh mta” (Gatscht I , i, str. lXXXv, n.; Barkr i, str. 22). M529. Klamat–Modok: rođenje heroja  Nkada dan, mada žna p mnu ltkakaaš kja j nsa sju bbu na đma kak t rad ndjansk žn, nana  pra mau da spa š jdn štc. Zapra j hta da s  sama spa, zajdn sa dttm. Dmjurg Kmukam j znznnad u trnutku kada s baca u pamn, a j mga da spas sam dt. Pšt nj zna šta ć sa mam bćm, smst ga u sj kn, rat s kuć  pža s kćr da j db r zbg kjg mng pat. Njga kćr pkuša da zu gnj. Na njnjn k znnađnj, z ran zađ dt. Pšt j bba nprstan pakaa, njn „tac” htd da jj dâ m da j smr. Bz uspha j narđa š mna. Kad j stga d mna Ašamnaš kj zna „naj kjg sm sakr u t”, jcaj s prrdš. Ptpun su prsta kada j dt u m Ašš  prhat ga. Tak Tak j ras prd ca hrantja. PP sta j strunjak za zradu bgat dć, k kckar  uk ma uspšan, ak  prt sg ca kj zbg tga pstad jubmran (Gatscht I , i, str. lXXXv–lXXXi). idnttt štc  razg za samubst mad žn bć rasras tjn kasnj. im junaknj, ltkakaaš, znaaa tangaru sa crcr  Pyranga Ludoviciana), mau ptcu z rda rabaca j nm gam ( Pyranga mužjak ma sadbn prj bstah bja. im dmjurga kj Bar kr transkrbuj u bku /gmkam/, anazra s na sdć nan: /

Skriveno dete

29

gm/ „bt star”, pus augmntat /?m/, št daj: „k starac”. Ašš (Barkr: /?ayss/ daz d gaga /?ays/ „sakrt, sauat”  zna „sakrn”  „skranj”. Sdć mt dtajnj psuju nst  zns njh spr: M530a. Klamat: kradljivac ptica (I) Pra s da j na ptku rmna, dmjurg Kmukam kj j ž sa snm p mnu Ašš, du da str bća  star, nart rb. Da b indjanc mg da  rbu u  km knama sak put kada južn tar suš krt rk, napravio je branu. A Kmukam s zajub u jdnu d kćr sga sna  ht j da ga s taras. Trd j da su ptc j j gnzd na drtu /knawat/ b r  nard mu j da h uhat, a da  prthdn skn tunku, pjas  traku sa a. Nag junak s usus pntra  nađ sam ptć nk bn rst. Za t rm, bjka  j zrasa tak sk da Ašš nj mga da sđ. Skn s u gnzd  ka. Kmukam uz d sga sna  db njg zk bj. Snaha kju j pržjka jdna nj da praru. osta su ga dbac ubđn da nj njh muž. Zatnk na rhu drta, šn hran, Ašš j psta kst  kža. D djk-ptr ga tkrš. Dn su mu d  hrahra n, pra mu ksu, nauj njg mrša t  spust ga sa drveta u svojoj korpi. Ašš pđ u ptragu za sjm žnama. otkr j čku (zba)  Kétsh (kanadsk ždra) kak tragaju za pdzmnm krnjm. čkn dt ga pr prpzna. D žn, a zatm   Fulica americana), radsn dtrća p mnu Tûhûsh, šjuka ( Fulica dkaš muža za kga su ms da j mrta. mrta. on m j da grgrc naprajn d gca bdjkag prasta kj j u. obaštn  pratku sna, Kmukam s prprm da ga  prm. Junak nard sm daku da, grajuć s, ukrad ddnu uu  da j bac u atru. čm j ua zgra, Kmukam umr. Kasnije je vaskrsnuo i hteo je da se osveti sinu tako što je nebo

30

Goli čovek 

 prmaza smm kju j zapa. Jzr rastpjn sm ppkr zmju, a Ašš j zna da sju kbu saua na skrskrtm mstu. Njga trća žna, Tûhûsh, hta j da prr z kb  kap sm pad jj na . Šjuka d tada na tm mstu ns žjak. (Gatscht  I , i, str. 94–97). M 530b Klamat: kradljivac ptica (2) Ašš j b majstr za gr sprtnst  za kcku. Kad j ša na takmnja, zajdn sa sjm drugma pa j aa tr duž puta. Pamn Ašš atr sja j jubast pam stšću, atra Srbrn sc ba j žuta, a Kmukama j  praa sam gust dm. Na takmnju ukm  strm, Ašš  j uk pbđa, a u drugm grama, gd s kad, dns  je sve uloge. Ašš j ma pt žna: Šjuku, vrcu sa dugakm rr  pm, Kanadskg ždraa, Dju patku  Zbu. Kmukam kj j žud za drugm, ht j da unšt sg sna. Prtara s da s st msta na kjm j njg pkjn tac  r, dd  j Ašša tam  rka mu da s ppn na rh bra /kapka/ kj j narasta tak sk da junak sa njga nj mga da sđ. Ustam, u tm gnzdu su b sasm bn ptc. Kmukam bu dću sg sna  uz njg bj. Pžur s da gn sa žnm u kju j b zajubjn, a n na n drug nsu zbja ra da j n njh muž. N Ašš drug nsu b ubđn da j n njh drug jr umst da s pnj u nb, atra uzurpatra staraa j puzajuć dm, a njg str su prmaša cj. Drug su tk ža za Aššm da su zgub žju da ustuju u grama. S žn su b nutšn, sm Dj patk kju udšudš t upšt nj brnu. Ždra j pakaa tak jak da ju j Ašš u u sm zatru, pa s  n raspaka. Gr, sasm bzu nba, ka j smrt jr mu j na kstma staa sam kža. Prmt su ga d djk-ptr. obast su ca, a n h pšaj da pmgnu junaku. Kad s prat  ugas žđ, spra m sj muk. Spust su ga na zmju u krp d r -

Skriveno dete

31

 bg pruća, pstajnj rsm krznm. Ašš j dug b  bstan. Knan s pra (Gatscht I , i, str. 99–101). Hazardn gr  kjma pra mt su u žtu Kamata  MdMdka zauzma ažn mst (Spr 2, str. str. 76–80; Angu–d’Harcurt, Angu–d’Harcurt, str. 204–205; Ray 3, str. 122–130). U nkma d njh su s susujaa sam kp – nacnan u nku ruku – susdnh pmna. vđ sak kp su d gru dk su h njh drug hrabrhrabr psmm  krcma, pkušaa da mtu prtnk tabr sm rstama ukastaa  sak j daa ug u skadu sa sjm mmgućnstma. Znaajna bgatsta su na taj nan mnjaa asnk. obrd  tasman ka št su štrc d psdjana  š suajn nađnh mah žtnja, trba j da bzbd  sauaju srću u gr. Dk su š na turnr, gra su pa atr  prma bj pamna  pracu dma prdskaza shd. Pstja j š gara zasnanh na stm nama, sa mam razkama. Sak gra j raspaga drđnm brjm razt znanh prdmta kj j saga p zsnm rdu  skra h spd zakna d ptng pruća. Prtnk j trba da pgd rr dsd  da t pkaž unaprd drđnm znakm. A, pr ng št zns sju knanu duku, kjj prthd upanj rukama, ma  j pra da nagađa da b m prtnka  pdstaka ga da zmn sju gru. Tkm tg prmnarng sujaanja, prtnc su s  pažj smatra, a naj kj j trba da pgađa, nada s da ć s naj kj saž prdmt dat nkakm prpznatjm mmmkm  nsprtnm rukanjm prdmtma. U m grama su  prd stng skusta, smsa za pshgju  n št s naza „bf” ma ažnu ugu. T bjašnjaa njncu da su gra b njdnak bdarn  da su šampn uža u znaajnm prstžu kj j prazaz granc njhg pmna. idnttt junakh supruga j pnkad nsguran. Barkr ( 2, str. 395)  Strn (3, ms.) prd m drug žn /st’k’wa/ ka „mada šjuka” a n „rca”, ka Gat  Krtn. Mđutm, u rzj M 530a,b (M538; GČ ) Barkr ua smsa sjh prthdnka. Jdan Gat zstac j stu r pr ka „rba”. ist rad  Krts u sjj r zj (M531a; Xiii, str. 210–212) pa nabraja: ska (šjuka), nka rsta

32

Goli čovek 

ždraa  apj, maa rba /stka/, maa ptca, patka  krpj. vdćvdć m da Barkr nad drugaju stu supruga ka  Krtn (M541; GČ ). ). Sam Gat prma jdnj Mdkj rzj nad: Krtca, lasca, Bdjka pras, Kuja, čapja  Ždra, Dja patka (Anas bschas), Carć  drug ptc, lptr, pus taa jdna grupa supruga jm s mnma n zamara (Gatscht I , i, str. lXXXvii). vratćm s na taj prbm kad budm gr  rzjama sa sra. osm tga, Gat r /wan/ prd ka „srbrna sca”, a Barkr (2, str. 459) njm znaaa crnu scu. Razka j mama nja ng št zgda, jr Gat ( I , i, str. 474) nad da ka „srbr nu”, znaaa crnu scu kada dbj zmsk krzn.  Nasuprt tm, jasn j da M 530 i M531 upućuju na razt bbtank rst kada psuju bjku j magn rast zuj junaka. /Knawat/ b b jsta bjka z prrj sa mrsnm ctma (Gatscht I , i, str 146), ratn nka rsta ksjaka (ng. horse sorrel ) kja rast jdnu  d stp u snu  j j rast ma brz u krajma kj su tpj d trtrj Kamata, gd j zma sprspr aa da rast (Gatscht  I , ii, str. 127). Št s t bjk kapka, t  j rsta mag bra,  Pinus contorta p Gatu (ibid .,., str 118), a p Barkru (2, str 148, /gapga/) ju unutrašnju kru indjanc jdu u  prć kada krnu sk. U jdnj rzj s, zna, gr  bjbjc, a u drugj  drtu, a zajdnk m j da su jst  manj d srdnh rsta, b zbg suaja – hadnća –  kada s prd sa drugm prpadncma st prdc. Mt sak put bjk prbraža tak da d jsth mtafrk pstaju „kanbask”, a prd tga  arj, jr ns gnzd bnh ptca umst gnzda ra kj  junak ms da ć na njma nać. T ptc /skû/ b mg bt sturn (Barkr 2, str. 390; / sq’/ „madwark“),  jj sm smantkj funkcj rasprajaraspraja PPT , str. 188–195), kj s gnzd na tu   u prthdnm tmu ( PPT  nsk t, pa su tak u djamtranj suprtnst sa rma, gsgs pdarma nba, št, ps bjnh rsta, dprns nagašaanju su su- prtnst zmđu nga št j gr  nga št j d. Št s t krzna kjm su djk-ptr bž krpu, pdspdstćm na prkr kj j zabž Gat ( I , i, str. 189): „Msš da s  bgat,  bgat, a ns ak n rsu kžu kžu rašr!” rašr!” T T j zgra zgra mada mada žna

Skriveno dete

33

razarana sjm mužm, kada j da da j šna najsnnjg knfra: ma uštajn kžc kja štt d ag kad s na njj sd. Funkcja pzd sa grcm d bdj bdjkag prasta pjać s kada budm raspraja  Barkrj njj rzj mta. U j faz b b dbr da ć sada pdum gdnu smsmtrju zmđu srn  južnamrk rzj pr  kradjcu ptca. Junak iz M1, za kjg prtpstajam da j matan, suj sju majku. Junak z M530–531 nma majku  n sam da j zr  žnjn, ć ma pun žna: nk rzj mu daju dstk žna. Na ptku mta, jdan jš nj db n naaku za pns, na šta s kd Brra sd sa dća, dk s drug pjajuj ka majstr najskupcnj dć, pa ć bt ptrbn da ga tac natra da skn s sa sb, da  b mga da bu njgu dću dću  da b db njg zk zk zgd. Ak j tan tumanj M1 kj sm da, sanj majk zražaa dbjanj praska u kuću muškaraca  dbjanj da s napust dj  žnsk st. Nasuprt tm, Ašš j tk snažn na muškj stran da ga tac ns u nkakj drugj trudnć. 1  Presno i pečeno ( Le  Le Cru et le Kao podršku našoj tezi, u knjizi  Presno Cuit , str. 57, 63, 67, 71, 84) stm da junak z M 1 prbražaa jujunak z srdnh mta j nadmak – Batgg na brr jzku – zna „zatn”. on, ka  n, maju mna kja gr  njhm gantnm banju  zkj pt. U j faz dkazanja, a  prtpsta  prtpstaka ka mž da zgda zgda suš suš sma. sma. ona sada dbja sju  ptrdu  ptrdu z srna srnamr mrkh kh pra gd s junak, junak, j su pustn pustn tana rprdukcja pustna g drugg junaka, z „skrn”  „utajn”, a mt su pun phaa njgj pt tak da j na  jzku  jzku Kamata, Kamata, r kja znaaa znaaa zku zku ptu ptu /Ašštch /Ašštch// – „s„san Aššu” – zdna z mna junaka (Gatscht  I , i, str. lXXXv–  lXXXvii; ii, str. 18). A upra sm d da mt Srn AmAm rk bjašnjaaju njg m tak št mu daju smtrn znanj sa nma kja sm ma u južnamrkm prmrma. 1 Prma

Gatu ( I , i, str. lXXXviii), kd Kamata r „tac” s kaž /p’tshap/ a kd Mdka /t’shshap/. oznaaaju „hrantja”  nadn su zdn d /t’schn/ „rast“. Bar Bar  kr (2) bz kmntara daj /tsn/ „rast (sam kad s rad  sb)”  /ts/  /ptsap/ „tac“.

34

Goli čovek 

Taj dns smtrj s šr na s aspkt mta. Tak s ncst sa m suprugm, kj j pazna taka za M1, u M530–531 brć u ncst sa suprugm sna. U prm suaju ka d st, a u drugm ka d pana, tac zuj sna na rh jdng drta  na stntu padnu, pd zgrm da ga šaj da uzm ptć, u jdjdnm suaju ar, prttp za ptc ćar, a u drugm r, prpr ttp grabjc. Zatn junak trp gad  žđ  njg t sab zbg spjn agrsj (M1)  d unutrašnjg sabjnja (M530–531), s dk ga na zmju n spust šnar mužjac  kanba u M 1, i ptr, žnk  bzazn, u M 530–531. Kada s rat mđu sj, junak z M1 sprma stu uz pmć mađg brata, junak z M 530–531 rad st uz pmć sg sna. U nanastaku, tac krac strada, u jdnm suaju d atr, a u drugm od vode2. Ta psdnja pzcja j psbn zanmja zbg dnsa  prbražaanja kj sm, u Sirovom i pečenom  ustan zmđu snng mta M1  rzja Ž M 7–12, kj u jdnm suaju upućuju na prk d (nbsk), a u drugm na prk atr (zmaj(zmaj sk). Taj Taj dns prbražaanja s pn pjajuj zmđu mta kj s, ka št sm d, sstmatn brću k jdn drug s. Upadljivo je da M530–531 maju crt kj h strmn prbžaaju i sa M1 i sa M7–12. Ka u j psdnjj grup, dr, umst str m stn, suž zat da razdj junaka d njgh. U ba suaja njga ptraga j razarnj, b zat št umst rtkh, naaz sam bn ptc  zat št s u gnzdu naaz sam jaja. U sm suajma, mt na st nan psuju muk junaka zatrnka: zgadn, ždn, pkrn prjaštnm. U grup M7–12 sbđ sbđnj stž d jaguara, zastrašujuć žtnj kja praz u pdnžju 2 U skušnju sam da prđnj razjm  daj,

jr u M 530–531, tac krac strada zat  probušene grane , a u M1 s spaja sa granm što je bio odvojen od svoje lule, dakle, jedne  probušene koja ga buši : rg jna kj ga prbadaju. ipak ćm pzdu sa um radj stat  p stran: pr, na s n n pjajuj u sm rzjama rzjama (rzj Krtsa M 531a i Barkera M 538 zamnjuju uu sa jdnm  š spjašnjh srca „kj j starac ns ka trbu kanu k rata“. Jdna Strna rzja M 560 gr  prsku grc), a drug, ta dskusja b nas, ukk žm da uspstam paradgmu, bazaa da uzmm u razmatranj ta nz mta, šrk  sžn, kj s dns na praktn cu Kafrnju.

Skriveno dete

35

stabla: dakle, spašen je od dole. Junak iz M530–531, kojeg su u korpi spustile devojke-leptitri, nevina stvorenja koja su doletela do njega, spašn j akcjm dzg. Suda ga hran žtnj pmaga,  pj ga, st prjaštnu sa njga  dk uža u nhm gstprmgstprmstu, daz d duujućg dgađaja za anst: tkrć atr za kuvanje u M7–12, koji u M530–531 zamnjuj jdn drug tkrć  kjm ćm grt nšt kasnj (GČ , str. 45–46). Kamatsk mt s  p zakjuku prbžaa mtu Brra. StStćm s da junak z M1, da b kazn sj bžnj zbg najasta kj su pkaza prma njmu, zaza pjusak kj gas sa gnjšta u su, sm gnjšta njg bak kd kj j prnaša utšt. on j dak strmn  gspdar da (nbsk), kj razjaruj  gspdar atr (zmajsk), kju j u stanju da saua. Na smtrsmtr an nan, tac junaka z M 530–531, da bi kaznio svog sina zbog nevaljalstva, izaziva vatrenu kišu od koje jedino junak zna da se zaštiti  kju prtara u jzr kj ptapa tau zmju, sm kb u kjj n staj na sum sa sjm rnm suprugama: „Pun rr mna ps, Kmukam askrsnu  du da s st sm snu. on bž nbsk sd smm  zapa j. A Ašš špa jdnu  pu kju j drža hrzntan (znad ga)  mada su s njg žn jak paš r: ’Mn nkada nć uspt da ubj.’ Sma napra jzr kj pkr zmju. Jdn j Ašša kba staa na sum.” (Gatscht  I , i, str 96). Tak s, dak, pjusak kj gas s atr sm jdn (M1), prprbražaa u atrnu kšu kja sa sbm ns sa gnjšta sm jdjdnog. Dok voda u M1 funkcnš ka srdst prt atr, atra u M530–531 funkcnš ka da. Pdm M1 sm u da sžnj zapt (u dnsu na zapt z M7–12) mgućaa da s tšk asas pkt mta sta u atntnm stanju. istu trdnju ćm pnt p p-dm grup kjj prpadaju M530–531. * * * Rć ćt sdć: dbr, grupa mta kj stžu z trpsk Amrk naaz s ntaknuta u jdnm rgnu sra Srn AmAmrk. Šta t dkazuj sm da j Amrka ba nasjna uzastpnm

36

Goli čovek 

taasma mgranata kj su dš z Azj  ns sa sbm mt d kjh su nk prpznatj  d  tam? vć dan znam,  mt n manjkaju, da paran rzj pstj u b hmsfr.  Nj zanmj da s jš jdan j dan dda ć djn dugakj st. Ak tak pstam prbm, smsa našg pduhata ć bt  pgršn shaćn. M n tražm dgr na ptanj zašt pstj snst, ć kak su t snst. Zapra, sjst mta kj grupšm nj da su sn, jr n st t  nsu. Naša anaza nana stj da tkrj zajdnka sjsta uprks tak km razkama, da b s mt kj stajam u stu grupu mg smatrat  ptpun raztm. Ka rzutat tga, suaj u kjma mđusbn srdst mmta bd , nam sam pstaja grannja. T suaj su bz sumnj d kg znaaja, tm š št ubđnj kj staraju n zahta šku strukturan anaz  pdrgaanj kmpkanj gr prbražaanja. A dkaz nj rzutat njnc da s snst mgu psmatrat na mprjskm nu. M znam, a t dkazuju  gršk kmparatn mtgj, da nšta nj arjj d th ssnst. Zbg tga su s studj tg tpa, zasnan sam na tm krkrtrjumu, r brz s na nakapanj kj zaza jaku munnu. Ak sm, ka št j rn (lach 2, str Xvi), kmparatn stustudj pn un rdnm pštanja, t j zat št sm razum da snst n pstj p sb: na j sam psban suaj razk, naj u kjm razka tž nu. A, na s nkada n pnštaa u  ptpunst. Krtk razmšjanj trba da pđ d mprjskh nnntara  da psta suštnsk ptanj usa pd kjma nkaka snst mž da ma smsa, j bgatst prazaz n št b  pdrazma suajan susrt, djst knrgncj  zajdnšt  po poreklu. Tada snst nsu rzutat bng psmatranja. Umst da m m  prstupam ka skustnm pdacma, shatam h ka razumna  bća. on prstaju da budu sam pgdn za psmatranj ć p p-staju dkaz zbg njnc da s razkuju u stpnu, a n  u  prrd razka kj, da bsm mg da h sdm, uk zahtaju dkaz. Nphdnst psa dkazanja s tak šr na ta pj.

Skriveno dete

37

 Naša namra, dak, nj da zmđu mta ustanm dns srdsta  prka kj b pkaza pršnsku snst, ć ćm  pt tak št ćm pstat na da s mt nkada n sd na sju pjanst. Ma kk mgu da budu razt, t pjanst  pkraju manj brjn struktur, t j tan, a tm su n star nj. Bz bzra na t da  m nšt ddajm  duzmam, t struktur maju karaktr apsutnh prdmta: n su matrc stasta ranja tpa krz uzastpn prmn kj j mguć sžt u nznz  kj trba da nam mguć da, d najmanj njans, bjasnm sak knkrtn mt shaćn u sjj ndduanst. oj mtd nj uk ptrbn da s pza na strju, a jj na zbg tga n krć đa. Jr kada pkažm pstjanj nn sućnh za zmđu mta  kasram arjant u prdak kj upućuj barm na bazn praac zsnh da, na prd stst rju pstaja prbm kj j pdst da razmtr hptz na kj mžda n b pmšjaa  pruža jj pmć kja j pdnja d gragranaanja na jdnstan rgstranj njnh rzutata. Dak, kak z bzra prma ntuanm strjskm mpkampka cjama, tak  zbg brg da ratnjm unm prbžaanj  pdstaknut frmanm snšću, d ukazujm na cnu sjsjstaa zajdnkh za da smantka pja kja n pzadnu mta  kradjcu ptca, kak na srzapadu Srn, tak  u Južnj Amrc. M sm, da as pdstm, ć spmnu zstan brj th sjstaa jš na ptku, ka  tkm h  Mitologika i sada se  PP , str. 56, 63–64, 160 n. 2, 295 n. i, 305  pn raćam na njh nj h ( PP  n. i; MP , str. 94, 160–161, 168–171, 184 n. i, 264 n. i, 320 n. i, 392 n. i, 396–397). Bz pdsćanja na taj matrja, našu pažnju ćm sada usrdsrdt na suaj parazma d k ažnst, kj drktn upućuju na mt  kjm sm ć gr. Matak z čaka kj skrašnj ngstk kaskacj zuju za panansku prdcu, ka  Kamat, Mdc  Brr pznaju k j b m kj su mu da /tawkxwax/  /tacjuaj/ mg da zna „ndj”  „skrn”. Ka  indjanc Ž, n praju da su kuhnjkuhnjsku atru db d jaguara, a maju  drug mt sn sa pmnpmnma kja razjaju tmu kradjca ptca. Tu spadaju mt  prku  MP, žna   jubanc zmj (Campana, str. 309, 314–317   PP ,  MP,

38

Goli čovek 

 Index  Index des Mythes Mythes pd „Matak“). Pšt dmjurg trkstr 3 Tawkxwax

nj ma žnu, pra s (M532, Métraux 3, str: 39–40) da j uuka  pns  pns u sju ruku  tak za mušk dt. Prn Prn jdnj jdnj starc, starc, dt j naras  psta udsn rbac. U t rm sa da  s rb sta naaz su s u dbu kg staba u kjm s rba mga t u b km prdu. A, ndmrnm ptzm junak prbuš db  zaz ptp kj pkrj tau zmju, sm jdng drta na kj s n b skn. Knan  t dr ppust. Junak j nastranastrada u taasma. Njg tac dmjurg usp j da ada ppam  da d sakup u „krt rk kja danas t prd Buns Ajrsa”. vć mt Kamata  Mdka zuju skrn dt za prk rbrb a kj j junak Matak indjanaca prtr u sznsk psa,  za  prk  prk hdrgrafsk hdrgrafsk mrž, za šta j psthumn psthumn dgran. dgran. T T crt ćm nać jš ja pdun u mtma Prbušnh Nsa  ažn  j ć sada prm prmtt tt da n n praju praju (M533, Spinden I , str. 19–21) pru  dmjurgu trkstru kj pđuj spstn akat tak št u njga ua sj pns  rađa sna. Jš j znaajnja njnca da t dt ppmaž cu da prat  kj j zgub jr j gup ra da mž  bz psdca psdca da h zad  da h zatm rat u n dupj. dupj. M sm  PP , str. 197–199) da taj mt, prsutan  u Južnj zapra ustan ( PP  Amrc, pa na pzcj zmđu ju  zmta, kj prdstajaju stan d ta p prrd  dj prma prdjnju. Dt zauzma pžaj zmđu ju  zmta jr j npkrtn tkm dt msc, a zatm bspratn zban z ta j j sasa stan d b  mž, dak, da gra ugu pjma psrdnka. Zat dmjurg  uspa da ppra gršku kja j ba vađenje očiju tako št u t, putm sampdnj,  unosi dete. Južnamrk mt stajaju nagasak na pzcju: oči/izmet , dk ga aj  kjm sm gr, prmšta na pzcju oči/dete. A upra taj tac, pnpnkad trudan, kj ns dt u bdru, rađa sju dcu krz anus (M542a, Phnny, str 52 n. 2). Dak, dca zmt  mngbrjn mt z stg rgna – ka n kj Kjtu ddjuju n satnk kj 3 Mtšk k praranta ja s ppuarnst kasnj prna mdrnu ppuarnu ku

turu = pamtan, nstašan str  sba kja praz s pasnst kršćnjm ark. (Prm. pr.)

-

39

Skriveno dete

n sstr-zmt, kj n zbacuj z ta sak put kada ma p trbu za nkm satm a zatm h pn u t raća, ptrđuju pratnu rdnst trparttn shm: dete

 NePoKReTNo

k

zmt

PoKReTNo

A, u tj srnamrkj grup Kjt j tac kradjca ptpt ca, dgrng za uspstajanj rda u smru tkm sjh utauta nja, kj s, zmđu stag, d u ustanjaanju smn gdšnjh dba za kju j zan rprduktn ckus. Mt trudng muškarca u Srnj Amrc zauzma znaajan  prstr kj s prstr d pmna Pajut  Pan na jugu  stku s d eskma na sru, prk Atapaskana ka št su Kask,  Saša ka Tamuk (l.-S. 5, p. Xii; Rnk, str. 443–444; lw 4,  passim; Tt 8, str. 472; e. D. Jacbs, str. 141–143). Naazm ga  kd Kapuya, Kusa, s d Sbra (Frachtnbrg I , str. 5, 49; Jacbs 6 , str. 239; 4, str. 375–376; Jchsn, str. 365). Rasprstranj mmta u Južnj Amrc j jš ć, jr na srzapadu  jugstku  prstra kradjca ptca n zauzma da grmna pdruja d kjh s pr prstr d Panam  Anta, na srstku amaznskg  basna d Prua, a drug d cntrang Braza d Bj  argnargntnskg čaka. U pru grupu spadaju pmna Karb sa Anta (R(R us, str. 564), Kuna z Panam  čk (Hmr–Wassn, str. 24–25; Wassn  I , str 133–134; 5, str. 70–71), Surara  vaka (Bchr  I , str. 104; Zrrs 4, str 273), Kać (M254b;  MP , str. 172; Rchrau–RRchrau–Rt, str. 100), Utt (Pruss  I , str. 51, 304–314), Tukuna (Nm. 13, str. 122), omaga (Métraux 15, str. 702)  u nšt bažm bku Agaruna (Guaart, str. 92–93). Druga grupa buhata pmna ofaj (Nm. i, str. 377; Rbr 2, str. 114–115), Umutna (obrg, str. 108; Schutz 2, str. 172, 227)  Jurakar (Km, in Zerries, l.c.,

40

Goli čovek 

str. 273). Zrrs (l.c.) j napra pps prstranja mta kj s, manj š, pkapa sa našm. P prau th, skrn dt s pnkad, ps rđnja, prpr bražaa u paju bbu (M 529). ist s dšaa  u mtu pmpm na vntu (M534, du Bs–Dmtracpuu, str. 333–334) sa sra Kafrnj, na maj udajnst d Mdka  Kamata; dt, kj su njg sstr sakr, sbađa s  spušta tak krk da natra u bg s stannšt. Zaćut sam kada d sstrnu mnstruanu kr kj s jak bj, bž  nstaj u dubnama. Ma kk b nznatan aj pdatak, n upućuj na t da skrskrn dt, bsk zan za t ca  za tau prdcu, kada ga na drž zatrng, nud dns kracj  suprtnst sa pajm dttm, kj d sb daja s sb bsk. A, paj dt z Kafrnj n pdns da gda mnstruanu kr kjm s, nasuprt tm, skrn dt južnamrkh mta prska da b s pra, a  pnkad  pnkad ak ak  hran (W (Wassn I , str. 116; Rchrau–Rt, str. 100). P tj hptz b tmu trudng muškarca trba razmatrat ka  psban  psban suaj suaj pštjg mta, mta, kj g gr r  prdc prdc kja jdn d sj dc skanja d pgda sapmnka, zatara ga u skršt,  pr  hran u ptaj. ptaj. vdć vdćm m da taj mt zauzma zauzma k mst u mtma Srn Amrk kj s najnpsrdnj tu našg dkadkazanja  u kjma junak pnkad ns m sn Aššm, t da ga j njg uh skra u knu: tak da na jzku Jana mam / wanmauna/ „skrn” (Curtn 3, str, 121, 339, 421). Za naš ptrptr b j sada djn djn da pdu pdum m da uaam uaam st pdud pdudarn arnst st zmđu d tm u južnamrkm mtma  brdma. T sm, ustam,  pkaza kada sm raspraja  mnu junaka brr mmta, Batgga  „zatng”, kj j, da bsm h pran ntr  prtra  prtra,, trba trba prbžt prbžt bajma bajma Ž  Karaja Karaja indjanac indjanacaa zanm zanm za zataranj adscnata  jdn adscntknj skg ranga. Krumtau, junak jdng Mundurukuu mta (M16), dt j sakrn u dstrukm smsu pjma jr ga j tac rd bz pmć žn, a  PP , str. 63–66). zatm j ht da ga sakrj d sh stah. ( PP  Trba da kažm  da na srzapadu Srn Amrk  u šrkm pjasu Južn Amrk, jdan st prbražaj mgućaa da s prđ sa mta skrng dtta na mt skrn suprug. JJ -

Skriveno dete

41

dan baj Sanpa sguraa prbražaj, jr su kao i drugi Sališi, iz unutrašnjosti ili sa oba, ćrk drža zatrn da b b „pšta„pšta nj  pžjnj ka suprug d nh kj su manj strg uan” (Ray  I , str. 136–137). Mada je njihovo stanište danas na jugu, Navajo atapaskanskog jezika dolaze sa severa što nam, mžda, mgućaa da ustanm mtmtsk prk njhh mask /thkay-nahash/ kj prdstajaju daka  djcu kj uk hdaju jdan za drugg, št j bk u kjm su, nakn št su pn smrtnu gršku, askr s d mad djk4 koje su njihovi roditelji Ska 3. – Crtež drža zatrn u mraku (Ha–Whwrght,  Navajo indijanaca str. 24, 31 107; M792; GČ , str. 499). lut sasakoji predstavlja škg jzka, kj ž na bdu Atapaskana;  jednu od skrivenih devojčica (Prema  praju pru  ncstu zmđu brata  sstr; mada s tac pbrnu da zatr kćr u kutju  Haile-Wheelwrightu,  str.  str. 25)  prd sg krta kjj nk nj mga da s  prbž (M 535; Tt 2, str. 340). N sam da s skrn dt takđ naaz sknjn u nkakm sudu: krp, kutj, sra, aur, rup u zmj, trsc na kru td., ć s st dšaa  mnjaturnj suprusupruz, kju nkaka muškarac ž da zaštt d pduhata sg brata. Mt z d Amrk praj tu pru tk bskm pjmma da  j, zmđu mngbrjnh rzja, djn uzt d ka prmr  staviti jednu pored druge: M 660a.. Klikitat: skrivena supruga (odlomak). B jdnm jdan ora kj j ma mađg brata Jazaca. ora j s rm prd u u. Pja s jdna žna  JaJa zaac j sakrj. Kada s ora u rat, sta j dja 4 i

brnut prbražaj d nga z M 538 kj s dšaa muškm dttu kj s ud struaa u djku  daka, kasnj krg za ncst. im pmna pšm u skadu sa dukm Sata Naaj nacj kj j 15. apra 1969. gdn usj taj praps umst  Naah kj su tnz tradcnan krst.

42

Goli čovek 

 ga da spaa u kb. Jazaac j u mraku pra sa žnm  kada s ora ujutr prbud, ž j da uj sa km j njnjg mađ brat pra  smja s u mraku. oaj j dgr: „Smjm s jr m j dša jdan mš, tr m p cu ( m grcka rktum)” (Jacbs 3, str. 207; I , 202– 203). e sada južnamrk rzj: M95. Tukuna: kćer drveta umari (PP, str. 179). Prt j sga brata epja, Dya uz za žnu madu dd jku kja mu s pjaa nkakm udm. vaja ju j zmzm đu šaka da b j smanj, pa ju j sakr u fruu. čtr nć za rdm za ju j z c, uzma j u ss  ju žajku  gra s sa njm u tšn. Pt nć s na zasmzasm jaa  škjk na njnj narukc su zazn. – Brat – upta dmah ep – sa km s t t smjš? – N sa km. – dgr Dya, t s mta smj jr sam j gca. (Nm. 13, str. 127). Parazam zbunjuj tm š št j žnjn brat z srnasrna mrk rzj jazaac, dk u drugj rzj, ka št sm t pkapka  PP , str. 179, 187–188), nžnjn brat ma zsn snst za ( PP  sa psumm, dak, žtnjama kj mt d Amrk stajastaja PP ,  ju u dns uzajamnst  pzcj, brćuć njh funkcj. ( PP  str. 255 n. i; MP , str. 66–67). T nj s. Da junaka tukuna mta, skrna dca, rda su s z tng kna sg ca, dk dca kktat mta maju sj  parnjak kd Kamata u ku Kun  lasc (ka  jazaac, prpadprpad nc prdc mustda). o žtnjsk k u mtma graju ugu Kmukama  Ašša, dnsn, trudng ka  njgg dd tta. Jdnakst zmđu Kun  Kmukama  lasc  Ašša psta  j Gat ( I , i, str. 107–108), a Barkr ( I , str 389) j nj spraa   prpsuj j j  zbrc sa kma kj su u ptku b djn. ipak,  jdan tkst kj j aj st autr db, tr trt ka ps Gata,  daj staja znak jdnakst zmđu Kun  Kmukama (Barkr  I , str. 73). U prg Gatj tz mžm da staknm  jdan drug argumnt.

Skriveno dete

43

U najćm brju južnamrkh mta kj maju mt sakrsakrn suprug, ta supruga j zzda ( PP , str. 172–178). A, Kamat maju mt  nanju Kun  lasc, kj brć mt  oru  JazaJaza cu kj j san južnamrkm mtma  Zzd, supruz nkg smrtnka, sm št s prk žn n prczra. U kamatskm mtu (M536a,b; Gatscht  I , i, str. 107–118; Barkr  I , str. 71–77) Kuna n sam da n žud za pm žnm kju j naša njg brat, ć ga nagara da j n žn, tkra ubak namr stranknj  ha  jdnk  jdnk žn žn kj su, kak kak kaž, mng mng umšnj. umšnj. T T št su t jdjdnk žn zzd, št j dbr u Gat ( I , i, str lXXXiii), nj sam rzutat skmskh paraa kj ctra, ć  mngh drugh:  jdnk  jdnk zzd zzd kd Kdjaka Kdjaka (Gdr (Gdr,, str. str. 24–26 24–26,, 30), sunca kj Sanp zu „jdn k” (Ray 2, str. 135–137)  kj razrk gda  passim), a tm trba ddat ku cnu ngd drugd (Adamsn,  passim znaka stg tpa, prkm  z Južn  Srn Amrk  kjma  PPT , str. 128 i passim  passim). sm gr na drugm mstu ( PPT  iz prncpa n trba dbact sa Gata tumanja, ak  kada zgda da j psdnut sarnm mtgjm kja j ba u md u  PP , str. 246).  pršm ku. M sm ć rk šta msm  tm ( PP  Maks Mr  njga ška maju grmnu zasugu št su tkr  dm bjasn astrnmsk kd kj mt st krst. Njha, ka  grška sh mtga z t  drugh, bžh, pha, ba j št su mt ht da bjasn uz pmć jdnstng  skjug kda, mada h uk ma š kj duju strmn. Mt s n mž svesti ni na jedan poseban kod, niti je rezultat sabiranja više kodoa. Pr b trba rć da grupa mta n sama p sb kd, supsup rran p snaz u dnsu na sak d kda kj mt krst da ššfrra šstruk pruk. istnsk „ntrkd” – ak nam dpustt taj ngzam – mgućaa uzajamn prtaranj th pruka prma  prama j j spsak sjstn raztm sstmma kj, sjm djstm, mgućaaju da s pja gban znanj, drugaj od njihovih.5 5 od

s sam raćam na Putarha, prtu strukturan anaz mta: „ … n m s da n b b numsn rć da pjdnan, n jdn d th tumanja nj u ptpu nst tan, a da sa zajdn dbr  spran gr, jr t nj n sam suša, n tar,

44

Goli čovek 

Ak u skadu sa Gatm prhatm da kamatsk  mdmdk dmjurz maju astrnmsku kntacju, za razku d njga, n msm da sm prnaš ršnj. Rad s sam  prj tap kja ć zahtat mng drug, pr ng št praa anaza mž da pp n. čak  u njhm pznatm bju Kun  lasc, da dmdm  jurga maju ksmšku ugu (M536a, c; Gatscht  I , i, str. 109–118; Curtin I , str. 288–309): dscaju ga trma, rastruju grmjagrmjanu. Št s t Kmukama  Ašša samh, autntnst zsnh  pra kja j prkup Gat n zgda nam sumnj, ak  kad h pnkad ukrašaa dma u kjma š n znam k gr, straža  dmrc: „Kada bac ka stad aca kruž sunc, skt s kaž da s Kmukam dpa raskšn Ašš dć  dnu j. Nka rsta dma  mag rza bj kja s pjajuj na zapadnoj strani neba, najavljuje njegovu pojavu. Prepoznaje se takđ p kj zadnjc… ltnj bac, b  tšk ka pannpannsk mas” (Gatscht  I , i, str lXXiv). Jdan mt (M 537; ibid .,., str. lXXXi) bjašnjaa kak j Kmukam, pšt j pst zmju mr th, prtra sunm putanjm s d znta  tam s smst sa sjm kćrkm u nkaku kbu. Gat z tga zakjuuj, a m s ptam zašt, da na prdstaja nb u sumrak, prkrn bacma. A, zjdnaaanj kj n prdaž, mada ga n bjašbjaš njaa pdrbnj, zmđu sca, nrazdjng Kmukamg drudru ga,  sunang prstna (i, str. lXXXiii) rdn j pažnj: upra u Južnj Amrc sm u srdnst psuma sa dugm, kju zzsna pmna Amrk srn nzj prns na jazaca. Dak, rad s  d žtnj kj n smantk par ( PP , str. 255) u kk jm jazaac, š na sru ka št sm d, ma ugu druga  mađg brata, kju mt Kamata  Mdka ddjuju sc.  I , str. XXiX, 48–49), ka  Gat, zajubjnk u sarnu Krtn ( I  mtgju, d astrnmsk smbzam, št nam zgda prhatjprhatj, u pzd smrt  uskrsnuća dmjurga Kumuša, št j m kj Mdc daju Kmukamu: pšt j ban u pamn (M530; GČ , str. n mr, n tama, ć s št j šttn  št ma sjst da unšt  uprpast, s t z s Tajfun” (str. 68). ist tak  Bnnst (str. 60): „Pjam pštg znanja j taj kj s  prmnjuj na spcnu starnst  pstaj znaka za nju, a n brnut.“

Skriveno dete

45

 __) „ …d njga nj nšta sta sm banj banj  dska pmšanh sa  ppm. Nakn št j j  prš pun rmna, zzda danca h d  knu: Hj star, šta s dšaa? Zašt spaaš tak dug? Dž s! Kumuš sk na ng  krn u ptragu za sjm bratm vanam.” vanam.” (M541; GČ ). ). Krtn tu pzdu tuma na sdć nan: „Sak dan sunc zk nstaj  zgara da b d njga na kraju staa sam gma ppa. A u sm tu ma zatn nunšt dsk… kj nmgućaa njg knan šznuć… Zzda danca mra da ga pz. Na njnu kmandu, zatn dsk s dž z gm pp  pa, sunc ž nm žtm s d r.” Pdm tg nu nu-nštg dska na kj ćm pn nać, trba napmnut da su mdk šaman krst ma dsk d ptn sam, ukrašn  prjm, kj su b smb njhh duha zašttnka „magt  pzanh sa žabm” (Ray 3, str. 37–38). Jš srnj, pmna Katamt, Tamuk, čnuk  Ba Kua raa su da žtna snaga prba u dsku, nkakj pt  jajtu kj su pnkad smštn u ptjak (Bas 5, str. 192), a sam Kamat su zgda jajtu prpsa natprrdna sjsta (Spr 2, str 102). Št s t mdkg mna dmjurgg brata, n j st sa kaka I , ii, str. 474) prd ka „mad rđ matskm /wanaka/ kj Gat ( I   srbrn sac, sun prstn”  g puta ka upršt ctra nkanka  I , i, str. lXXX), prdaćm ku dmrdaku zrku. Ka  Gat ( I  stu ažnst njnc da Kamat  Mdc, kj sjm znamntm mstma rad daju mna zana za krtanj dmjurga, jdnu stnu u bku pumsca na dnjm jzru Kamat zu /shapashkén/  jr,  jr, kak kažu, kažu, „Sunc „Sunc  Msc Msc su nkad nkadaa ž ž d”. d”. A, ak j Kmukam kntacja za sunc, a njg sn za msc, zmđu srnh  južnamrkh pra  kradjcu ptca s pjapja juj n parazam kj s prd na š nana. Msm da sm  Presnom i pečenom pečenom  ustanovili da je bororo junak otelotovorenje u  Presnom sazžđa Garana, a da nst njgg ca, na manj npsrdan nan, upućuj na Pjad ( PP , str. 233–245, 249–252). Prma tm  d ba ka znaaaju nbska ta. A pstj jš nšt: znaznam da brr mt, j j junak takđ kradjac ptca kjg dr, a n tac, ž da uprpast, zapra prbražaa ž mt tak št h brć sa tšk tak gdšta. A, barm kd Šrnta, saka

46

Goli čovek 

nst upućuj na zzdu psrdstm nst scškh ppna kjma prpada  kj su pd zašttm sunca  msca. Tak da  pn  pn naazm naazm Kmukama Kmukama  Ašša, Ašša, mada su ug nst nst br nut. Šrnt kradjca ptca prpsuju južnj, sunanj pn, a  PP , str. 83–84). njgg prgnca srnj, dnsn msj ( PP  vć u prthdnm tmu (M459;  PPT , str. 351–352) ukaza sm na  pstjans  pstjanstt astrnms astrnmskh kh kntacja kntacja u srn srn amrkm amrkm mtma mtma kj prbražaaju pru  kradjcu ptca  sada t jš jdnm pptrđujm, a g puta u mtma kj su u ptpunst rn prtprttpma. Psban prbm kj pstaja brtanj sarn  unarn srdnst, bć razmtrn nšt kasnj. i knan, ptrbn j pduć da kd Ža; ka  kd Kamata  Mdka, sunc  msc dmnraju u da nza kmpmntarnh mta: u mtu  kradjcu ptca, na šta sm upra ukaza,  u  jdnm drugm, u kjm s d zzd, starj  mađ brat, umumst da prpadaju dma raztm gnracjama, naaz zajdn u  pnkad smšnm pduhatma, tkm kjh mađ strada zbg n n- prmšjnst, dk starj  mudrj, ma zadatak da ga prbud z mrth. U tm pgdu j djn uprdt nj sunca  msmsca u mngbrjnm ž rzjama (M163; PP , str. 297–298),  nj Kun ( vzna)  lasc u mtma Mdka  Kamata na kj sm ukratk ukaza, da s ubdm da su  u jdnm  u drugm suaju mtšk struktur ma srdn.