POSTMODERNIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM - 2.GRUPA ALEKSANDAR DROBAC 103/O7
KLOD LEVI STROS – STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA
Jedan od najistaknutijih najistaknutijih predstavnika strukturalne antropologije van engleskog govornog područja je Klod Levi Stros. Njegove strukturalističke metode se nadovezuju na lingvističku školu Romana Jakobsona. Kao antropolog sebe je pre svega video kao etnologa, etnologa, odnosno osobu koja analizu podataka dobija isključivo radom na terenu. Više od polovine svog života provodi provodi proučavajući proučavajući običaje plemenskih plemenskih društava društava centralnog centralnog Brazila, Severne i Južne Amerike i Australije. U autobiografsko etnografskom putopisu Tužni Tropi Klod Levi Stros objedinjuje svoje tri osnovne postavke: teoriju srodstva, logiku mita mita i teoriju teoriju klasifikacije klasifikacije.. Da bismo bismo bolje razumeli ovog kompleksnog kompleksnog autora autora vratić vratićemo emo se na opštu opštu defini definicij ciju u strukt struktura uraliz lizma: ma:1”Sve ”Sve što što znam znamo o o spol spoljn jnom om svet svetu u saznaje saznajemo mo preko preko svojih svojih čula. čula. Pojave Pojave koje koje percip percipir iramo amo imaju imaju ona svojst svojstva va koja koja im pridajemo, zavisno od načina na koji naša čula dejstvuju kao i načina na koji je ljudski um sazdan da razvrstava i tumači prispele nadražaje. Veoma značajno obeležje ovog procesa razvrstavanja jeste činjenica da na segmente delimo kontinuume prostora i vremena vremena kojima kojima smo okruženi, te samim tim predodređeni predodređeni da svoju okolinu zamišljamo zamišljamo kao skupine ogromnog broja posebnih elemenata koji pripadaju imenovanim klasama i da prolaženje vremena shvatamo kao nizove odvojenih događaja. Stoga, kada konstruišemo veštačka oruđa (svakovrsna artifakta), ili izmišljamo svečane obrede, odnosno pišemo istorijske studije o prošlosti, mi podražavamo svome shvatanju Prirodu: proizvodi naše Kulture razdeljeni su na segmente i razvrstani na isti način na koji predpostavljamo da su razdeljeni i razvrstani proizvodi prirode.” To bi značilo da ljudski um funkcioniše u binarnim skupovima tako da znakovni sistem semafora zeleno, žuto i crveno prirodno crveno prirodno odgovara signalnim kodovima za Kreni- Pozor- Stoj. 2” Ne postoji prirodna linija na kojoj se zelena boja menja u žutu ili žuta u crvenu. Mentalno prepoznajemo boje tako što reagujemo na varijacije u kvalitetu svetlosnog naboja, naime na luminoznost koja deli mrak od svetlosti svetlosti i na talasnu dužinu dužinu koja može biti duga i kratka. Talasna Talasna dužina se 1 2
Edmund Lič: Klod Lič: Klod Levi Stros Stros,, Prosveta-Beograd,1982, str.24 Edmund Lič: Klod Lič: Klod Levi Stros Stros,, Prosveta-Beograd,1982, str.25
smanjuje sa prelaskom od infra crvene na ultraljubičastu, dok temperatura merena termometrom opada. Na krajevima ovog spektra luminoznost je svedena na nulu, a najvišu tačku dostiže u sredini, to jest u žutoj boji. Svojstvo ljudskog uma je da , praveći razlike, razbija ovaj kontinuum na segmente, te tako doživljavamo plavo, zeleno, žuto, crveno itd. kao potpuno različite boje. Mehanizam razvrstavanja u ljudskom mozgu je takav da svako ko nije slep za boje može lako naučiti da razazna da je zelena suprotna crvenoj, isto onako kao što je crna suprotna beloj. U stvari mi, pripadnici ove naše kulture, naučeni smo da pravimo takvu razliku i stoga nam pogoduje da koristimo crvene i zelene znake u smislu + i - ”. Dakle, Levi Stros ne tvrdi da priroda postoji jedino u čovekovoj svesti o njoj, nego daje tezu da ćemo podsredstvom uočavanja onako kako shvatamo prirodu, zapažanjem osobenosti klasifikacija koje koristimo i načina na koji manipulišemo dobijenim kategorijama, biti u stanju da izvučemo presudno važne činjenice o mehanizmu mišljenja. Postavljajući sebi pitanje šta je to čovek i gde se to kultura razdvaja od prirode Levi Stros uzima misao od Rusoa: Jezik je ono što čoveka čini drugačijim.
3
“Rusoova tvrdnja može se smatrati istinitom isključivo u pesničkom
smislu, jer su nam misaoni procesi kod pračoveka još nepristupačniji nego kod viših i nižih vrsta majmuna. Ali je filogenetski oblik ovog argumenta izukrštan sa
Levi –
Strosovim traganjem za opštim zakonima o čoveku: verbalne kategorije sadrže u sebi mehanizam pomoću kojeg se univerzalne karakteristike ljudskog mozga preobražavaju u univerzalne karakteristike ljudske kulture”. Međutim, on smatra da je čovek biće u svetu drugih bića i treba da se proučava po istim načelima kao i druge stvari i pojave. To znači da metodologija po kojoj se mogu klasifikovati biljke i hemijski elementi u njegovom slučaju ne zaobilaze čoveka. Bitno je istaći da za razliku od mnogih drugih etnologa koji su proučavanjem zaostalosti i primitivnosti divljih plemena nastojali pokazati prednosti svoje civilizacije, Stros je u Tužnim tropima odabrao upravo suprotan pristup. On se odlučno suprotstavlja misionarskom gledištu da zapadno društvo, kao tehnički superiorno, mora nametnuti svoje standarde ostalom svetu. Uklanja distinkciju između prelogičke i logičke misli, što znači da primitivni ljudi misle u istim logičkim kategorijama kao i civilizovani. 4”On najpre sebi postavlja pitanje: kako to i zbog čega to ljudi, koji jesu deo Prirode, uspevaju da sebe sagledaju kao nešto što nije Priroda, čak i 3 4
Edmund Lič: Klod Levi Stros, Prosveta-Beograd,1982, str.46 Edmund Lič: Klod Levi Stros, Prosveta-Beograd,1982, str.112
uprkos tome što, u cilju opstanka, moraju održavati stalne veze s Prirodom? On potom zaključuje- jednostavno, kao arheološku, a ne etnografsku činjenicu- da se još od najdrevnijih vremena ljudi služe vatrom kako bi svoju hranu preobratili iz prirodnog sirovog stanja u veštačko zgotovljeno stanje. Zbog čega tako postupaju? Ljudi ne moraju da kuvaju da bi se ishranili, već to čine iz simboličkih razloga, ne bi li pokazali da su ljudi, a ne zveri. Prema tome, vatra i kuvanje su osnovni simboli po kojima se Kultura razlikuje od Prirode”. Kada je reč o mitovima Stros ih takođe, smatra suprotnostima poput prirode i kulture (sirovo i kuvano). Mitovi u prikrivenom obliku iznose protivrečnosti s kojima se svesni um nerado suočava. Pripovedanjem se pokušava posredovati između suprotnosti, tako da je njegova funkcija da postavi model koji može da nadvlada protivrečnosti, što je nemoguće, ako je protivrečnost realna. 5”Pretpostavimo da su nasi preci (A) posiljaoci poruke u mitu, a pripadnici današnjih generacija (B) njeni primaoci. Zamislimo sada situaciju u kojoj pojedinac A pokušava da prenese poruku svome prijatelju B, ali je ovaj toliko udaljen od njega da jedva može da ga čuje. Pretpostavimo da tu vezu izmedju njih ometaju raznovrsne smetnje- vetar, buka automobila, ili lavež pasa, ako su prijatelji na udaljenim tačkama brda. Kako će lice A tada postupiti? Ako je inteligentna osoba neće poruku da izvikne samo jednom, nego će to učiniti više puta i to svakom prilikom drugim rečima izraziti ono sto hoće da kaže, dopunjavajući ih pri tome vizuelnim signalima, gestovima i sl. Vrlo je verovatno da lice B, koje prima poruku, neće sasvim tačno razumeti značenje svih tih pojedinačnih poruka, ali kada ih bude sve uporedio na osnovu medjusobnih saglasnosti i nesaglasnosti, biće mu jasno šta lice A u stvari saopštava”. Kada je reč o istoriji smatra da ne postoji jedna istorija, nego mnoštvo istorija, a svaka od njih nije ništa drugo nego interpretacija koju filozofi i istoričari daju svojoj vlastitoj mitologiji. Događaji koji imaju neko značenje, za jedan kod, nemaju ga za drugi. Interesantno je Strosovo stanovište da analitički i dijalektički um treba da sarađuju, odnosno da filozofija i nauka budu u stalnom unapređujućem dijalogu.
5
Edmund Lič: Klod Levi Stros, Prosveta-Beograd,1982, str.71
