Stari istok- Prvi kolokvijum
Stari istok je obuhvatao: Malu Aziju, Levant, E gipat, priobalne oblasti Arabijskog poluostrva, Mesopotamiju i Iransku visoravan. Jezgro je bilo Plodni polumesec, pojas plodnog plodnog zemljista, koji je obuhvatao dolinu Nila, Levant I Mesopotamiju. Donja hronoloska granica je oko 10 000 pne- pojava prvih sedelackih zajednica, ili oko 3100 pne- pojava prvih urbanih drustava, dok donju predstavlja pad Persije 330. pne. Vreme se racunalo: u odnosu na vazne dogadjaje(poplave), prema vladavinama, ili prema eponimnim magistratima, odnosno limu cinovnicima, sto je vazilo samo za Asiriju. Postojalo je vise metoda datovanja: stratigrafijaanaliza preseka areholoskih slojeva, dendrohronologija- merenje i analiza godisnjih prstenova rasta na preseku stabla i metoda raspada radiougljenika C14. Postojalo je vise grupa jezika u starom istoku. istoku. U semitske semitske su spadali: istocnosemitski(akadski I eblaidski), juznosemitski(epigrafski juznoarapski), severozapadni semitski jezici( ugaritski aramejski, kananski jezici- moavski, amonski, edomski, fenicanski, hebrejski). Svi su bili zapisivani klinopisom. U Indoevropske su spadali: hetitski, luvijski, palajski i staropersijski. Takodje su bili pisani klinopisom, a luvijski i hijeroglifima. U semitohamitske jezike su spadali: staroegipatski, srednjoegipatski, novoegipatski, demotski i koptski, koji su se pisali hijeroglifima ili hijeretikom. Sumerski i elamski su bili zasebni. Arhiv su postojali u svim svim oblastima Starog istoka: Na Levantu- Alalah(Tel Akana), Ebla(Tel Mardih), Emar(meskena), Mari(Tel Hariri), Subat- Enlil(Tel Leilann), Ugarit( Ras Samra), u Mesopotamiji: Abu Salabih, Uruk(Varka), Ašur, Vavilon, Esnuna(Tel Asmar), Girsu(Telo),
Guzirina(Sultantepe), Kalha(Nimrud), Niniva,Nipur, Nuzi, Puzriš-Dagan(Drehem), Tel Rima, Sipar(Tel Haba), Šurupak(Tel Fara), Ur(Tel Mukajar), u Maloj Azij- Hatuša(Bogazkej), Kaneš(Kiltepe), u Egiptu- Ahetaton(El Amarna), Deir el Medina, Elefantina. Meso potamija, ili Međurečje se odnosi na oblast između reka Tigar i Eufrat. Obe izviru u
jermenskim planinama, odakle se pružaju ka jugu i jugoistoku i spajaju se u Basri. Služile su za navodnjavanje i kao saobraćajnice. Od oko 3600. se odigravalo nekoliko pr ocesa ocesa i pojavaurbanizacija, izgradnja hramova, upotreba cilindričnih pečata i izum pisma. Posledica tih pojava je nastanak Sumerske civilizacije. Postojao je Suemer u gaografskom smislu, koji je obuhvatao jug Mesopotamije i u politickom msislu, koji se odnosio na sve gradove-države u Mesopšotamiji,
koji su imali slično poolitičko uređenje i kulturu.Epoha Sumera S umera se deli na tri ranodinasticka
perioda. Tokom RD1(3000-2700) je stvoreno 10 gradova na Dijali- Ešnuna, Tel Agrab, Tubub... U RD2 periodu(2700-2500), kao i u RD3(2500-2334) su se pojavili istorijski izvori, od ko jih je
najznačajniji Sumerska lista kraljeva. Prvi sumerski vladar posvedočen na natpisima je bio Enmebaragezi, kralj Kiša, koji se spominje i u Listi. Njegov sin Aka je izgradio prvi hram bogu Enlilu i bio je u sukobu sa Gilgamešom, vladarem Uruka, cija istoricnost nije sigurna. U RD3 periodu(2500-2334) je vođen sukob između Ume i Lagaša oko slobodne zemlje, koji je trajao do
oko 2430, kada je vladar Eanatum, vladar Lagaša odneo konačnu pobedu i nametnuo porez Umi, pored toga što je oduzeo s pornu zemlju. Potom je proterao Elamce iz Mesopotamije i pokorio sam Elam. O uspesima ovog kralja svedoči Stela S tela jastrebova. Kasnije je doslo do untrasnjih nemira u Lagašu, što je imalo za z a posledicu reforme tadašnjeg kralja Urukagine. U njegovoj proklamaciji se prvi put spominje amargi, sumerska rec za slobodu. Smanjio je poreze, ogranicio radne obaveze siromasnih, sirocica i udovica, vratio hramovima posede, zabranio konfiskovanje imovine siromasnima i zabranio primanje mita. Ipak, kralj Ume Lugalzag ezi(2340-2316) je na
kraju Urukagine vladavine razorio Lagaš, a potom osvojio nekoliko sumerskih gradova, među kojima je bio i Uruk, koji je pretvorio u prestonicu. Lugalzagezi, kralj Ume je je zavladao citavom Mesopotmamijom, kojom je vladao vladao sve dok se Sargon nije pobunio I svrgao ga. Potom ga je odveo u Nipur, gde ga je darovao bogu Enlilu.Potom je osvojio Ur, Lagas, Umu I ostatak juz ne Mesopotamije, pa je oprao oruzje na moru.Njegova prestonica Akad se nalazila izmedju Kisa I potonejg Vavilona. Na mesta upravnika gradova u Sumeru je postavio svoje ljude iz Akada. Takodje, dradi prevencije pobune je srusio I bedeme. Njegova kci Enheduana je imenovana za entu svestenicu. Nane, boga meseca u Uru I Ana(nebesa) u Uruku. Iako je njeno priustvo u Uri I Uruku sprecavalo pobune, svestenstvo je bilo protiv nejnog postavljanja. Po zauzecu Sumera, Sargon je pobedio savez elamskih gradova, kojije predvodio kralj Avana I prisilio ih na vazalni polozaj. Potom je postavio lokalnog dinasta na mestu upravnika Elama, sa prestonicom u Suzi.Kasnije je prosirio drzavu do Taura. Time je uspostavio kontrolu trgovackih trgovackih puteva duz Eugfrata, koji su snabdevali jug Mesopotamije drvetom, srebrom I dr metalima.Krajem njegove vladavine je izbilo vise ustanaka u pogranicnim oblastima, ali su svi uguseni. Nasledio ga je Rimuš(2262255), koji je takodje ugusio nove ustanke, ali je ubrzo ubijen, Nakon toga je na vlast dosao
Maništusu, koji je pripojio Asiriju, Anšan I Šerihum. Takodje je porazio I koaliciju od 32 gradova na Persijskom zalivu. Nakon njegovog ubistvu, kralj je postao Naram-Sin(2254-2218).
On se suocio sa brojnim problemima: problemima: Ebla se osamostalila, Huriti su poceli da se naseljavjau na podrucju Male Azije I severne Sirije, a pleme Guta se spsutalo na dolinu Dijale. Posledica ovih promena je bio otezani trgovacki promet, pa je Naram-Sin ponovio Sargonov pohod ka zap adu I pobratio Mari, razorio Eblu I osvojio Arman. Ratovoao je o protiv Hurita na istoku Turske, o cemu svedoci stela blizu Dijarbakira. U Tel Braku na Kaburu je izgradio tvrdjavu, u ojoj je ostavio garnuizo, radi kontrole trgovackih puteva. U nekoliko navrata je isao u pohod na jug, da bi ucvrstio vlast nad Sumerom. Nakon ovih uspesa se proglasio za vladara sve cetiri strane sveta. Jednu kci je postavio za entu-svestenicu entu-svestenicu Nane u Uru, a drugu kao svestenicu Enlila u Nipuru. Prema Prokletstvu Akada I Legendi o Naram-Sinu, on je odgovoran za pad Akada, do kojeg je doslo za vreme njegovog naslednika Sar Kali Sarija(2217-2193). Tada je namesnik Elama Puzur-
Inšušinak podigao podigao pobunu, koja se prosirila na severnu severnu Mesopotamiju I Siriju. Usled ovih nemira, stanovnistvo severa je migriralo na jug, sto je ubrzalo pad drzave, na sta su uticali i pritisak guta i klimatske promene. Konacno, nakon ubistva Sar Kali Sarija, Akadskim carstvom je zavladala anarhija. Jedan od najpoynatijih vladara iz perioda nakon pada Akada, bio je Gudea(2141/2122), ensi Lagasa. On je obnovio hramove u Lagasu I Girsuu I preduzeo bar jedan pohod na Elam. Za svoje graditeljske poduhvate je izvozio gradju iz Elama I sa Levanta, sto ukazuje na mirno stanje. Oko 2120. je Utuhegal, ensi Uruka, napao Gute u Dolini Dijale. Nakon pobede je osvojio nekoliko gradova-drzava, medju kojima je bio I Ur, gde je za upravnika postavio rodjaka Ur Namua(2112/2095), cijom je vladavinom zapoceta epoha III dinastije Ura. On je obnovo gradske bedeme I porazio ensija Lagasa, kao i druge gradove. 4. Godine svoje vladaviene se proglasio za kralja Sumera I Akada. Nakon osvajanja juga, krenuo je u pohod na sveer sveer Mesopotamije. Sa jednim od tamosnjih gradova, Marijem je sklopio savey, potvrdjen zenidbom sa kcerkom vladara ovog grada. Osvojio je takodje I Anšan, Elam I jugozapadni Iran. Takodje se bavio I graditeljskom delatnoscu. Izgradio je hramove u Uru, uruku I Eridu I Nipuru. Nakon sto je poginuo tokom vojnog pohoda, nasledio ga je sin Šulgi(2095-2047). Prve dve decenije je vladao u miru, sto je iskoristio zaizgradnju hramova. Takodje je pridodao titulu valdar cetiri strane sveta. Uveo je i kalendar, u kojem se jedan od meseca zvao Bozabski Sulgi I naredio je svestenstvu da se dva puta godisnje prinose ponude njegovoj statui. U drugoj polovini svoje vladavine je prosirio svoju drzavu na regiju Zagrosa, koju je obezbedio lancem utvrdjenih postaja. Izgradio je I put sa odmoristima. Izvrsio je adminsitrativnu reformu, podelivsi Sumer I Akad na 23 distrikta,
a na celu svakog je bio po jedan ensi. Da bi se se sprecila pobuna, vojskom u ovim gradovima gradovima su komandovali vojni zapovednici.. Uveo je I dve vrste poreza- balu, koji su placali district Sumer I distriklt Akad. Prihod je bio namenjen ya hramove. Pored toga, vojska je placala porez provincija jednom godisnje. Drugi prihodi su predstavljali i ratni plen iz iz osvojenih oblasti Zagrosa. Izgradio je I Puzris-Dagan, u koji su se slivala grla stoke iz celog carstva. Ovaj pe riod
je poznat I po Šulgijevom zakoniku, koji predstavlja zbirku kraljevksih edikata i odluka. Nasledio ga je Amar-Sin(2046-2038), cija je vladavina bila mirna. Nakon njegove smrti, na vlast je dosao Šu-Sin(2037-2029), koji se izborio sa brojnim pobunama, od kojih su najvecu izveli narod Amuru. Radi odbrane svog carstva od ovog naroda je podigao zid od Eufrata do Tigra, ali on je bio pribijen u vreme kralaj Ibi-Sina(2028-2004). Elamci su tada podigli pobuni i takodje prodrli u Sumer. Ibi-Sin je stoga utvrdio Ur i Nipur, ali to nije imalo uspeha. uspeha. Pored toga, klimatske promene su prouzrokovale glad. Poslednjih godina njegove vladavine, drzava se svela na Ur, koji su Elamci osvojili 2004. pne. Ubrzo po padu Ura III je stvoreno staroasirsko carstvo(2000-1800), sa centrom u Ašuru, koji se nalazio na Tigru. Centralne oblasti su se prostirale oko Tigra, Velikog I Malog Zaba,a jez gro izmedju Asura, Ninive I Arbela. Asirci su pripadali semitskoj grupi naroda. P ocetkom ii milenijuma pne su osnovane asirske kolonije u Anadoliji, od kojih su poznate smao tri- Hatuša,
Ališar i Kaneš. Ovakve naseobine su se zvale karum, sto u prevodu znaci luka, dok, trgovacka cetvrt. Upravni centar kolonije je bio bit karim. karim. Postojala su i manja trgovacka naselja, odnosno vabartumi. Asirci su sa razlogom izabrali Anadoliju, zbog velikog kvaniteta bakra i kalaja, koji je bio neophodan za dobijanje bronze. U ovo vreme Amoriti upadaju u Siriju, a njihov vladar
Šamsi-Adad 1800. Osvaja Ašur. 1850. je razoren Kaneš, a 1750. i konačno uništen. U Mesopotamiji su se 2000-1800 istakla dva grada Isin i Larsa. Iši Era je bio osnivač amoritske dinastije Isimna, poreklom iz Marija. Na pocetku je priznavao vlast Ura, ali se ubrzo osamostalio i osvojio Nipur, Uruk i Eridu. Kasnije je osovjio i Ur.Njegovnaslednik Šu-Ilišu(1984-1974) je ratovao sa Elamom i u Ur vratio statuu Nane, koju su Elamci prethodno odneli u Suzu. Vladari Isina su sebe smatrali za naslednike Ur III dinastije i stoga su bastinili sumersku kulturu. Ipak, moc Isina slabi po dolasku Gungnuma na vlast u Larsi(1932-1906). On je 1925. pokorio Ur, a nedugo zatim je preminuo Lipit-Ištar, kralj Isina.Lars aje nastavila širenja, osvojivši Lagaš, Suzu
i Uruk. Međutimm, zbog problema oko snabdevanja, ova država pada 1865. pne. Do novog uspona je doslo oko 1834, kada je gradom zavladao Kudur-Mabuk. Njegovi naslednici su bili:
Varad-Sin(1834-1823) i Rim-Sin(1822-1763), koji je 1804. osvojio Larsu.Krajem xix veka se, medjutim, uzdize nova sila jer je tada gospodar Ekalatuma Šamsi-Adad osvojio Ašur. Izvor za njegovu vladavinu je Eponimna hronika Marija. Na Na svom pohodu je pokorio Mai i Ešnunu, reke
Balik i Kabur, na istoku se proširio do Šušare. Š ušare. Međutim, dalja osvajanja na zapadu je osujetila kraljevina Jamhad, sa centrom u Alepu. Stoga je Šamsi-Adad sklopio savez sa Iške-Adadom, vladarem Katne, po osvajanju Marija, sto je potvrdjeno udajom Jasmah-Adada. Jamhad je odigrao kljucnu ulogu u raspadu carstva. Po stvaranju carstva, Šamsi-Adad je premestio svoj
centar u zemlju Apum, koju je potom preimenovao u Šubat-Enlil.Svog starijeg sina, Išme Dagana je postavio za vladara Ekalatuma, a mlađem Jasmah-Adadu je poverio Mari. Cetiri godine nakon smrti Šamsi -Adada, grad je pao pod vlast Zimri-Lima, poslednjeg njegovog vladara pre dolaska Asiraca. Tada je Hamurabi, vladar starovavilonskog carstva, sklopio savez sa Zimri-Limijem, da bvi se zaštitio od Ešnune i Jamhada. 1764. Su odredi Elama El ama i Ešnune prodrli
u teritorije Vavilona, ali su bili poraženi. Stoga je Hamurabi 1763. Napao Rim-Sina, osvojio Larsu i pripojio juznu Mesopoptamiju. I naredni napad ova dva grad je bio odbijen, nakon čega
Hamurabi napao Mari i naterao ga na vazalni polozaj. Dve godine kasnije je i uništio Mari zbog pobune. 17757-1755 je i unistena Asitija, nakon cega je Isme-Dagan postao klijent Vavilona. Nakon Hamurabijeve smrti, dolazi do krize u zemlji, jer se njegov naslendik Šamsi-Iluna suočio sa mnogim problemimaproblemima- Kasiti su su sa Zagrosa silazili u dolinu dolinu Tigra, Rim-Sin II II iz Larse Larse se pobunio, a i nastala je Primorska zemlja u priobalju Persijskog zaliva. Ipak, uspeo je da pobedi Kasite i Rim-Sina II, ali je izgubio jug zemlje u ratu sa Primorskom Primorskom zemljom. Za vreme ŠamsuDitanija su Hetiti unistili Vavilon 1595, što je označilo i kraj ovog carstva. U stariovavilonskom
periodu su redigovana dva epa: Ep o Gilgamešu i Enuma-Eliš. Prema drugom, vezom Apsua(slatka voda) i Tijamata(slana voda) su nastali zemlja, horizont, nebo i bogovi. Apsu je nameravao da unisti bogove, ali ga je ubio Enki, pa je Tijamat htela da se osveti. Međutim, bogovi su izabrali Marduka da joj se suprotstavi. On je pobedio boginju, a potom je jednom polovinom njenog tela je razdvojio nebu i i zemlju i od njega stvroio nebeski svod, dok je drugom stvorio zemlju i vodu, načinivši površinu zemlje. Od dojki su nastale planijne, od utrobe
slana mora, od pljuvačke oblaci o blaci i kiša, a iuz očiju Tigar i Eufrat. Ispod zemlje se nalazio podzemni svet. Hamurabi je poznat i po svom Zakoniku, ispisanom na steli, koja je podignuta u Siparu. Na vrhu
se nalazi predstava Šamaša, kako sedi na prestolu i daje skiptar Hamurabiju. Tekst je ispisan
arhaicnim jezikom. Sastoji se od tri celine: istorijski prolog, koji prikazuje Hamurabijeve podvige i njegovu ulogu zastitnika slabih i ugrozenih, epilog koji donosi pregled onog sto je ucinjeno u pogledu prava i zakonski deo koji broji oko 300 clanova, od kojih su izgubljeni 3. i 66-69. Svaki je isto formulisan: formulisan: donosi se problem, sledi sledi odgovor. Najvise odredbi se tice tice ropstva, trgovine, poljoprivrede… Najduza je sadrzana u porodicnom pravu. U zakoniku je prikazana i podela drustva na avilum- aristokratija, muskenum- zavisno stanovnistvo i vardumrobovi. Zakonik je predvidjao mere za odbegle robove, onog ko ga ukrade i za prestupe koje rob napravi. Kad je sudski postupak u pitanju, pojedinac je morao da dokaze optuzbu, najcesce pomocu svedoka. U slucaju nepostojanja svedoka, bog bi presudio. Optuzeni bi stoga bio bacen u reku I ako je nevin, onda bi mu bog dopustio da dopliva do obale. Presude su zavisile zavisile od pripadnosti drustvenom sloju. Posebna paznja je posvecena pravima zena i prestupima koje naprave. Takodje su postojale i mere u slucaju lose obavljenog posla.
