I Geografski I hronoloski okviri Starog istoka *Oblast koju danas nazivamo Stari(Bliski) istok preostirala se na dva kontinenta.Ova regija obuhvatala je Malu Aziju(danasnja Turska),Levant(Sirija zapadno od Eufrata,Liban,Izrael,Jordan),Egipat,priobalne oblasti Arabljanskog poluostrva,Mesopotamiju(doline Tigra I Eufrata I oblast izmedju njih-danasnji Irak I irijaistocnood Eufata).Jezgor Starog istoka cinio je Plodni polumesec,pojas plodnog zemljista koji se od doline NIla na severozapadu sirio duz istocne obale Mediterana(Levant),pravio luk oko velike Sirijske pustinje I spustao se na na jug,preko jug,preko Mesopotamije,do Mesopotamije,do Persijskog Persijskog zaliva. *Hronoloski okviri Starog istoka razlicito se mogu omedjiti.Donju hronolosku granicu mogla bi odrediti pojava prvih sedelackih sedelackih zajednica(oko zajednica(oko 10.000 pne),ali I nastanak slozenih urbanih drustava(oko drustava(oko 3100 pne).Gornju granicu granicu tradicionalno tradicionalno oznacava oznacava makedonsk makedonsko o osvajanje Persijskog Persijskog carstva(330 carstva(330 pne).Medjutim pne).Medjutim ne treba smetnuti sa uma da je gornja hronloska granica poput geografskih okvira takodje evropocentricna:Kartagina,drzave Parcana,Sasanida(iran) kao I kraljevstvo Meroe(Sudan),cike trajanje zadire u vreme rimske prevlasti I pozne antike,takodje su deo politickog I kulturnog miljea Starog istoka. *Druga polovina IV milenijuma pne na Starom istoku obelezila je jos jedna vazna novena- izum pisma. pisma. *Hronologija drzava Starog istoka utemeljena je na razlicitm vrstama izvora:pisanim I materijalnim.U drzavama starog istoka vreme se nije racunalo u odnosu na odredjeni dogadjaj kojim e zapocinjala era,vec su se godine belezile:u odnosu na vazne pojave ili dogadjaje koji su se u njima odigrali(u godini poplava odnela bedem,godina ubiranja poreza) prema godinaa vladavina dinasta(prvi mesec poplava,dan drugi,godina peta Tutmesa III,desete godine Hamurabija) ili prema eponimnim magistratima sto je pojava karateristina za Asiriju. * Egipatske liste kraljeva kraljeva (Torintski carski papyrus,Lista iz Abidosa,Lista iz Karnaka,Manetova istorija Egipta) Sumerska Egipta) Sumerska lista kraljeva, asirske Limu asirske Limu hronike I drugi narativni dokumentarni izvori omogudcaju da se rekonstrusie relativno precizan sled vladavina dinastickog Egipta I drzava Mesopotamije.Na teritoriji Mesopotamije nisu samo vodjene razlicite liste kraljeva vec su vodjeni popisi godina,tj godinama su davana imena.Ova imena su se koristila za datovanja dokumenata I uz pomoc njihje nastajala fiksna relativna hronologija jedne oblasti,dok se u Asiriji svake godine birao limu cinovnik limu cinovnik cije je ime davano godini.Asirske limu limu liste iale su istu ulogu kao I popisi imena godina. *Iako izvori neosporno svedoce da je HAmurabi najznacajniji predstavnik Starovavilonske(amoritske) dinastije,vladao 42 godine,da je u godini njegovog stupanja na presto grad Vavilon zadesila poplava I da je bio savremenik savremenik Zimri-Lima,vladara Zimri-Lima,vladara grada-drzave grada-drzave Mari,postavlja Mari,postavlja se pitanje-kom pitanje-kom datumu apsolutne hronologije odgovara prva godina Hamurabijeve vladavine? *Analiza niza ili peseka slojeva na lokalitetu( stratigrafija lokalitetu( stratigrafija)) daje vazne hronoloske odrednice,jer je material u najdubljem sloju mladji nego ostaci u slojevima blizim povrsini. *Osim stratigrafije,arheologija koristi I druge tehnike datovanja,poput radiogljenikove metode(metoda C14) I dendrohronologije.C14 je jedan od izotopa ugljenika koji ima poluperiod raspada od 5730 (-+40 godina). * Dendrohronologija Dendrohronologija sezasniva na merenju I analizi godisnjeih prstenova rasta na preseku stable.Analizom oredjenog broja proba obrazuje se graficki dijagram odredjene oblasti(dendrogram)Ove metode se uglavnom koriste za datovanje I pracenje klimatskih uslova tokom poslednjih 8 do 10 hiljada godina. *Nedovoljan broj sinhronizma,proizveli su razlicite seme datovanja koji se u nauci definisu kao visoka,srednja I niska hronologija.Pocev od perioda Akada(oko 2300pne) hronologija drzava Mesopotamije rekonstruisana je na osnovu sacuvanih lista vladara,imena godina,hronika,natpisa,sinhronizama I arheoloskih metoda datovanja. *Zahvaljujuci pomenu pomracenja Sunca u pisanim izvorima koje se odigralo 763 pne I pomracenje Meseca iz 523pne uspostavljeno je pouzdano datovanje vladavina asirskih monarha od oko 1000 godine I gotovo svih novovavilonskih I persijskih kraljeva.Prema srednjoj hronologiji hronologiji Hamurabijevu vladavinu treba datovati izmedju 1792 I 1750,prema visokoj izmedju 1848,1806 a prema niskoj izmedju 1728,1686pne. *Za Egipat je moguce,relativno,pouzdano,rekonstruisati hronoloski sled zahvaljujuci sacuvanim listama kraljeva I astronomskim podacima.
*Egipatska godina delila se na 12 meseci od kojih je svaki trajao 30 dana.Cetri meseca cinila se jednu sezonu.Ukupnom zbiru od 360 dana krajem godine se dodaju 5 dana koji su prema predanju rodjeni bogovi:Oziris,Horus,Iz bogovi:Oziris,Horus,Izida,Set,Ne ida,Set,Neftis. ftis. *Medjutim nepreciznost astronomskih podataka I cesta oskudnost I protivrecenost izvoda dovode do toga da se za pocetak vladavine Tutmesa III moze uzeti 1504(visoka hronologija),1490(srednja) ili 1479(niska),a stupanje na presto Ramzesa II datuje se po istom principu 1304,1290,1279. II Jezici,pisma I arhivi Starog istoka * Otkrivanje starog istoka zapocelo je mnogo pre nego sto je Zan Fransoa Sampolion 1822 uspeo da procita vladarska vladarska imena imena Ptoleeja Ptoleeja I Kleopatre Kleopatre na grckom,dem grckom,demotskom otskom I staroegipatsk staroegipatskom om K ma mae enu i z Roz R oze ete. Ono sto je Evropa gotovo sve do 18. Veka znala o Egiptu I Mesopotamiji oslanjalo se na Bibliju I anticke pisce.Najveca pisce.Najveca I nepremostiva nepremostiva prepreka za razumevanje razumevanje drzava drzava Starog istoka bilo bilo je nepoznavanje nepoznavanje jezika I pisama. *Neki jezici ocuvali su se zahvaljujuci dobroj potvrdjenosti I korpusima testova(sumerski,dijalekti akadskog,hetitski).Drugi jezici su skromnije posvedoceni,ali ipak dovoljno da se u manjoj ili vecoj meri mogu razumeti(huritski,urartski,elamitski). Trecu grupu jezika cine oni koji se zbog izuzetne malobrojnosti tekstova I nemogucnosti da se dovedu u vezu sa nekom od vec postojecih jezika samo u osnovu mogu razumeti(hatski).Cetvrtoj grupi pripadaju jezici posvedoceni u ogranicenom leksickom Petoj grupi se nalaze jezici poznati samo po imenima koje sui m fondu(kasitski,amoritski,gutski).Petoj nadenuli savremenici(lulubejski,sabaritski). *Najstariji danas poznati pisani dokumenti sa prostora Mesopotamije otkriveni su u Uruku(sloj IV) I IV milenijumu.Tekstovi sa glinenih tablica IV milenijuma bili su satkani od brojnih crteza( piktograma) bica I predmeta,pa je pismeo definisano kao slikovno.Ipak kako je jedan broj znakova predstavljao I simbole za reci ili pojmove oni su oznaceni kao logogrami ili ideogrami . * Krajem IV milenijuma pisari juzne Mesopotamije poceli su da koriste znake ne samo za zapisivanje reci vec I za belezenje glasova tj. Njihovih fonetskih elemenata(slogova).Pojedini znaci su tako postal silabogrami.Ponekad se isti znak mogao koristiti za zapisivanje dve ili vise reci koje su razlicito izgovorane.Sa druge strane odredjenje reci iste glasovne vrednosti imale su razlicita znacenja reci I kao fonetski element.Stoga su pisari poceli da koriste detrminitive (klasifikatore).Ti znaci su bili simboli bez glasovne vrednosti cija je ‘slika’ precizirala precizirala znacenje znacenje zapisane reci.Ove reci.Ove r aznovrsne r aznovrsne odlike pisma omogucile su istrazivacima da zakljuce da je jezik koji je krajme IV milenijuma poceo da zapisuje na jugu Mesopotamije Mesopotamije bio bio sumerski.On ne pripada nijednoj danas poznatoj porodici jezika. *Pisari prestaju da crtaju u glini te su rte ze pocele da zamenjuju ‘linije’ utiskivane u meki material pomoci koso zasecene pisaljke od trkse-stilusa.Koso zaseceni vrh pisalje ostavljao je otisak kosog klina te je pismo nazvano klinasto pismo.Prvo se klinopisom zapisivalo sa leva na desno,odzgo nadole(pre toga sa desna na levo)U isto vreme znaci su rotirani za 90 stepeni.Krajem III milenijuma u vreme III dinastije Ura sumrski je prestao da bude govorni jezik.Ipak I dalje se koristio kao knjizevni I religijskih tekstova te se kao jedna od formi knjizevnih jezika ocuvao gotovo do posledjih dana civilizacije Mesopotamije. *Unutar semitske porodice jezika posvedocene na Starom istoku razlikuju se sledece grupe: 1.Istocnosemitski jezici Akadski -u izvornom obliku I kroz svoja dva dijalekta, vavilonski I asirski govorio na prostoru Mesopotamije od oko 2500pne do I veka. -staroakadski oko 2500-2000pne. -staroasirski/starovavilonski oko 2000-1500pne -srednoasirski/srednjovavilonski oko 1500-1000.pne -novoasirski/novovavilonski oko 1000-600 pne -poznovavilonski oko 600-100pne Eblaidski ( jezik jezik posvedocen posvedocen u arhivima Eble u severnoj severnoj Siriji u drugoj polovini polovini III milenijuma) milenijuma) 2.Juznosumetski jezici posvedocen na natpisima natpisima iz perioda VIII I VI pne: Epigrafski juznoarapski( posvedocen mineanski,sabejski,katabanski,hadamaunti).
3.Severozapadno semitski jezici Amoritski( posvedocen posvedocen u licnim imenima na prostorima Mesopotamije Mesopotamije u II milenijumu milenijumu pne) pne) Ugaritski(otkriven u arhivu Ugarita u drugoj polovini II milenijuma) Aramejski I kananski jezici(moavski,amonski,edomski,fenicanski,hebrejski) *Od kraja starovavilonskog perioda(pocetak 16 veka pne) vecina knjizevnih tekstova pisana je na knjizvenom jeziku nazvanom ‘ standardni vavilonski’.Akadski jezik je u II milenijumu pne pne bio lingua fra fr anca nca diplomatskog I ekonomskog sveta Starog istoka ali to das u ga koristili pisari cije znanje cesto nije bilo na zavidnom zavidnom nivou. nivou. *Medju severozapadnim semitskim jezicima posebnu grupu cine oni koji su zapisivani I alfabetom: ugaritski,fenicanski,hebrejski,aramejski.Godine 1929 arheolozi sun a lokalitetu Ugarita otrili deo sa glinenim tablicama.Istrazivanja su pokazala das u tekstovi iz Ugarita pisani na zapadnosemitskom jeziku,bliskom kananskom.Jezik je nazvan ugaritski a pismo je difinisano kao kosonantski alphabet(ugaritski klinopis).Nije belezio samoglasnike. *Aramejskim jezicima ili dijalektima govorilo se oko 3000 godina. -staroaramejski do kraja VII pne -carski aramejski od kraja VII do kraja III pne -srednjoaramejski 200 do 250 ne. *Klinopisom su zapisivani I huritsko-uraritski jezici.Huritski je posvedocen sirom Starog istoka od poznog III do poznog II milenijuma,kroz milenijuma,kroz veliki I raznovrstan korpus tekstova u Siriji,Anadoliji Siriji,Anadoliji I Egiptu.Jedna od osobenosti huritskog jezika jeste I prisustvo elemenata indoevropskih ejezika.Korpus urarskih tekstova pripada vremenu I milenijuma one I uglavnom cine vladarski natipisi.Najstariji natpisi pripadaju vremenu vladavine Ispuinija,savremenik Ispuinija,savremenikaa asirskog vladara Samsi-Adada V.Iako su uratrtski natpisi pisani klinopisom,postojalo je I lokalno urartsko hijeroglifsko pismo posvedoceno na predmetima od keramike I na malom broju glinenih tablica. *Hetitski jezik je je dobro posvedocen zahvaljujuci korpusu pisanih izvora I to pre svega dokumentima pronadjenim u arhivu hetitske prestonice Hatuse preko 30,000 dokumenata dokumenata I arhivu iz Ortakoja.Jezik Ortakoja.Jezik su oni koji su njime govorili nazvali nesitski. *Ranim indoevropski jezicima Anadolije pripadaju palajski I luvijski .Osim sto je zapisivan hijeroglifima,pismo luvijskog jezika bio je I klinopis.Luvijski nadziveo pad Hetitskog carstva I upotrebljivan do 700pne. *Ipak vazno je istaci da oblici znakova hetitskog klinipisa veoma podsecaju na starovavilonski kurzivni klinopis posebno na starovavilonski kurziv iz Alalaha. *Hetitski je najstariji indoevropski jezik posvedocenu pisanoj formi.Jezik je tokom svog postojanja prosao kroz nekoliko faza faza te se razlikuju u tri perioda perioda njegovog njegovog razvoja: razvoja: -starohetitski(oko 1570-1450pne) 1570-1450pne) -srednjohetitski(1450-1380 pne) -novohetitski(oko 1380-1220pne) *U pisanim izvorima koji poticu sa prostora Iranske visoravni posvedocena su najmanje dva autohtona jezika:staropersijski I elamski.Staroperskijki pripada indoevropskoj porodici. *Elamski jezik zapisivan je modifikovanom akadskom formom klinopisa,posvedocen je kroz cetiri dijalekta: -staroelamski(druga polovina III milenijuma) -srednjelamski(iz XIII I XII veka pne) -poznoeelamski(oko 717-640) -ahemenidski elamski (550-332) Tablice bedema pripadaju vremenu od 509 do 494 pne tj. Najstajale * Najstajale su izmedju 13 I 26 godine vladavine Darija I(523/2-486pne)Tablice riznice dokumentju period od trianeste godie Darija I(493pne) Bebistunski do sedme godina Artakserksa I(458pne).Upravo je trojezicni natipis(vavilonski,akadski,staropersijski,elamski) Darija I otvorio put za desifrovanje klinopisa. *Pocetkom XIX veka Edvard Hinks(1792-1866) uspeo je da desifruje teks na Bebistuskom natpisu ali je istovremeno radio I na desiforavanju ostale dve verzije teksta(elamski I vavilonska verzija
akadskog).Rezultati njegovih istrazivanja redovno su bili prezentovani Henriju Raulinsonu u Bagdadu koji ih je uvrstio u spostvenu publikacju o Bebistunskom natpisu. natpisu. *Staroegiatski jezik pripada porodici afroazijskih ili semitohamitskih semitohamitskih jezika zajedno sa semitskom berberskom,kusitskom, berberskom,kusitskom,omotskom, omotskom,cadskom cadskom podgrupom podgrupom jezika. jezika. -staroegipatski(potvrdjen u tekstovima starog carstva druga polovina III milenijuma pne) -srednjoegipatski ili klasicni egipatski(posvedocen u srednjem carstvu I ranog novog carstva,II milenijum pne) n ovosrednjoegipatski(knjizevni jezk) -poznosrednjegipatski ili novosrednjoegipatski -poznoegipatski(pisani I govorni jezik oko 1295-665/4) -demotski(poseban dijalekat dijalekat u upotrebi VII pne do IV pne) *Poslednji izdanak egipatskog jezika je koptski.Ovaj jezik je zapisivan grckim alfabetom kojem je dodato sest znakova iz demotskog pisma.Razvio se u nekoliko dijalekta: sahidki,bohariski,ahmimski,likopolitski,fajumski.U gradovima prestao da bud govorni jezik u XIII a u selima cak I do XVII veka. *Ipak nastanak potpuno razvijenog sistemahijerogifskog pisma hronoloski je blizak vremenu ujedinjenja Egipta(kraj IV milenijuma)Osim logograma,determinitiva,dvokosonantskih I trokonsonantskih znakova,hijeroglifsko pismo ima I 24 jednokosonantna znaka.Hijeroglifskim pismom belezeni su samo suglasnici.Poslednji hijeroglifski natpis potice iz hrama na ostrvu File iz 394. *Neporedno sa heijeroglifskim razvijalo se I kurzivno pismo hijeratika,kojim se uglavnom pisalo na mekanom materijalu odnosno papirusu. *U arhivima se cuvaju administrativni dokumenti(priznacnice,poslovni ugovori,potvrde o zajmovima),diplomatska prepiska,pravni spomenici,ugovori o brakovima,astroloska predvidjenja,inventa predvidjenja,inventari….POsve ri….POsvedoceno doceno 253 arhiva I biblioteka,28 biblioteka,28 biblioteka bib lioteka I 198 arhiva I 27 arhivskih zbirki. Arhivi I biblioteke
III Mesopotamija u vreme ranodinastikog perioda(oko3100-2330pne) *Termin ‘Mesopotamija’ definise oblast izmedju dve reke koja obrazuje veliku geografsku celinu.eufrat2800km na zapadu I Tigar 1850km na istoku. *Od oko 3600 na teritoriji juzne Mesopotamije odigravalo se nekoliko procesa I pojava vaznih za razvog civilizacije:urbanizacija,gradnja monumentalnih hramova na visokim platformama(zigurati),upotreba cilindricnih pecata I izum pisma. *Termin ‘Sumer’ nosi I geografsko I politicko znacenje.U geografskom pogledu pod Sumerom se podrazumeva podrazumeva krajnji jug Mesopotamije,oblas Mesopotamije,oblastt od Persijskog zaliva do antickog Nipura. U politickom I kulturoloskom pogledu odredjuje Sumer,tj kultura Sumera odnosi se na gradove-drzava juzne I srednje mesopotamije(potonji Akad) ali I pojedine gradske centre severne Sirije. *Sumerci-Sporno je I pitanje njihovog prvobitnog stanista.Danas preovladjuju tri teorije: 1.Da su iz oblasti juzno ili istocno od Mesopotamije dosli pomorskim putem preko Persijkog zaliva 2.Da su dosli sa severa preko Kaspijskog jezera 3.Da su sa istoka dosli kopnenim putem *Do pocetka RD I(3000-2700pne) process urbanizacije je vec uveliko trajao na prostoru juzne Mesopotamije I Elama.Tokom ovog perioda obrazovani su gradski centri u dolini Dijale na teritoriji severne MEsopotamije(Esnuna,Tutub,Tel Agrab)Od gradskih centara sa prostora severne Mesopotamije od posebne vaznosti su bili Asur,Tel Taja,Mari.Proces urbanizacije nastavio se I na jugu.Procenjuje se da se do kraja RD I 80% stanovnistva zivelo u gradovima.Prosecan broj zitelja vecih gradova oko 2500pne brojao je izmedju izmedju 20 I 30 hiljada stanovnika.Saznanja stanovnika.Saznanja od RD I baziraju se na materijalnim materijalnim ostaima.Vecina ostaima.Vecina sacuvanih pisanih izvora koji poticu iz ove epohe jeste ekonomske ili leksicke priorode. *U vreme RD II(2700-2500pne) pojavili su se prvi istorijski natpisi a njihov broj se znacajno uvecao tokom RD III(2500-2330pne)Jedan od najdragocenijih izvora za rekonstrukciju istorije ranodinastickog
perioda jeste Sumerska lista kraljeva .Lista je koncipirana tako sto se nabrajaju vladari razlicitih gradova,hronoloskim redo mod nastanka sveta.U okviru svake grupe vladari su podeljeni na one koji su vladali I to pre potopa I koji su verovatno neistoricni I na one koje su vladali posle potopa a koji su zahvaljujuci potvrdama u pisanim izvorima mogu smatrati delimicn istoricnim.Prema ovom izvoru kis je bio prvi grad u koji je kraljeska kraljeska vlast pala sa nebesa posle potopa.Na ranu r anu dominaciju dominaciju Kisa ukazuje I cinjenica das u vec pocetkom RD III vladari mesopotamijskih gadova-drzava nosily titulu kralj Kisa kao oznaku vrhovne vlasti nad citavim Sumerom. *Prvi sumesrki vladar posvedocen na jednom epigrafskom spomeniku bio je Enmebaragesi gospodar Kisa.Potvrdjen je na natpisima RD II ali I u Listi kraljeva.Izgradnja prvog hrama posvecenog Enlilu.Enmebaragesijev sin Aga(Aka) bio je poslednji vladar prve dinastije Kisa.Gilgames se pominje I u SUmerskoj listi kraljeva kao peti vladar I dinastije Uruka.RD II se cesto govori kao o herojskom dobu Mesopotamije. *Iz RD III perioda sacuvan je veci broj natpisa koji omogucavaju da se potvrdi istoricnost sumerskih vladara I dogadjaja u kojima su ucestvovali.Jedan od dogadjaja o kojem izvori govore bio je sukob izmedju Lagasa I Ume koji je izbio zbog granice.Tokom poznog RD II ova dva grada su toliko prosirila svoje teritorije da izmedju njih ostao samo mali komad slobodne zemlje.Posle niza sukoba uspostavljeno je primirje.U resavanju resavanju spora posredovao je Miselin vladar Kisa.Prema njegovoj odluci spornu zemlju je na obradu dobila Uma ali je deo prihoda trebalo da bude predate Lagasu.Nekoliko godina kasnije Uma je prekrsila dogovorr sto je dovelo do novog rata sa Lagasom. Eanatum vladar Lagas oko 2430pne porazio je Umu I svoje pobedu ovekovecio ovekovecio na Steli jastrebova .Prvobitni ugovor izmedju gradova je obnovljen a porazena Uma je morala da se odrekne sporne zemlje I da placa porez Lagasu.Tekst Lagasu.Tekst Stele jastrebova belezi I to da je Eantum proterao Elamce koji su osvojili neke delove Sumera a potom pokorio I sam Elam I unistio Suzu I druge gradove. *Uma je ponovo pocela da krsi prvobitan dogovor I da preusmerava vodu iz irigacionih sistema koji su koristii oba grada.U vreme Eanatumovog uka a se jos jednom pobunila I iz rata izasla kao pobednik.Uma je vodeci grad Sumera/ Sumera/ *Unuasnja previranja koja su usled pomenuth dogadjaja potresla Lag podtkla s njeovog vladara Uruinimginu(Urukagina) da sprovede opsezne reforme.U Urukaginoj proklamaciji prvi put se pominje rec amargi sumerska rec za slobodu.Urukagina je smanjio poreze,ogranicio radne obaveze siromasnih,sirocica I udovica,vratio je hramovima posede koji sui m bili oduzeti u vreme njegovih prethodnika,zabranio prethodnika,zabranio konfiskovanje konfiskovanje imovine siromasnima I primanja mita.Urukaginu vladavinu okoncao je Lugalzagezi vladar Ume(2340-2316pne) koji je napao I razorio LAgas.Osvojio je jos nekoliko sumerskih gradova medju njima I Uruk koji je potom pretvorio u svoju prestonicc. *Lugalzagezijev uspeh je ipak bio kratkog veka jer ga je nedugo posle prvih uspeha porazio Sargon semitski vladar novouzdignutog Akada.Sargonovo uzdizanje u poslednjim decenijama 24 veka pne. Oznacilo je I kraj ranodinastickog perioda na prostoru Mesopotamije. *Postovali su iste bogove:antropomorfna bozanstva sklona osecanjima,vrlinama I Manama koje poseduju ljudi.Ipak svaki grad-drzava imao je svog boga zastittnika.Ujedno to bozanstvo je prema verovanju bilo I osnivac grad ate I njegov ili njen kult bio najpostovaniji u gradu I slavio se u najvecem gradskom hramu. *Sumerska religija je rekonstruisana na osnovu tri vrste izvora:na osnovu materijalnih ostataka hramova I kultnih predmeta,knjizevnih dela,dokumenta koji svodece o verskoj praksi. *Bog An(akadski Anu) zastitnik Uruka bio je bog neba I u najstarijim kosmogonijama pominje se kao otac I vladar svih bogova.Pocetkom RD II Anuova pozicija vrhovnog bozanstva preneta je na Enllila zastnitnika Nipura koji ce potom postati jedan od najvaznijih kultnih centara Mesopotamije I boga vazduha.U kasnijim epohama Enlila su potisnuli Marduk ,bog ,bog Vavilona,I Asur drzavno bozanstvo Enki Asirac. bio je zastitnik Eridua I bozanstvo reka,izvora,jezera I abzua.Enki je povezan I sa mudroscu,naucnim znanjima,zanatstvom I magijom. Nana,zastitnik Ura bio je bog Meseca I ljudske sudbine.Utu postovan u Siparu bio je bog Sunca I pravde.Glavna zenska bozanstva sumerskog panteona bile su Ninhursag majka svih bogova I Inina boginja plodnosti,telesne ljubavi I ratnih razaranja.
*Prema sumerskoj kosmogoniji u pocetku su postojali prvobitna voda(abzu),nebo(an) I zemlja koja ih je razdvajala(ki).Izmedju neba I zemlje postojala je atmosfera(lil).Ki I An su bozanski supruznici I roditelji svih ostalih bogova. *Mitovi o stvaranju sveta obicno su etioloski I stoga tumace nastanak sveta onako kako njihovi pisci I slusaoci naziru da se dogodilo.Stoga u takvom svetu vec postoji poljoprivreda a cesto I gradovi kao sto o tome govore sumerski epovi Atrabasis I Teogonija Dunua.Tak oAtrabasis pripoveda kako su ljudi nastali mesanjem ilovace I krvi ubijenog boga da bi mogli da obavljaju neophodne posleve na izgradnji I prokopavanju prokopavanju kanala. *Jedan od najvaznijih mesopotamijiskih epova o nastanku sveta jeste Enuma Elis u cijoj se osnovi nalazi ideja o smenjivanju prirodnih ciklusa.POcetak Enume Elis opisuje kako je svet nastao mesanjem voda reka(bog Apsu) I mora(boginja Tijamat).Iz tih sjedinjavanja nastali su zemlja,horizont I nebo.Ep je nazvan prema recima kojima pocinje sam ep-kad bi gore a koje su recitovane cetvrtog dana vavilonskog praznika Nove Nove godine.Ep godine.Ep je prvi prvi put publikovan publikovan 19 veku veku pod nazivom nazivom Haldejska geneza. *Osim drzavnog bogostovlja Sumerci su poznavali concept private poboznosti-svaki covek je imao sopstvenog boga zastitnika(Dingirani) ali je odnos izmedju boga I coveka bio odnos izmedju vladara I podanika. *Sumerci su svet u koji posle smrti prelaze I ljudi I bogovi nazivali kur-planina.Ovoim svetom vladao je bog Nergal.Sumerci su imali oprecne ideje o tome kako izlgeda zagrobni zivot:verovali su da se kuru Sunce provodi noc,a MEsec jedan dan svakog meseca.Da bog sunca Utu sudi pokojniku ted a je oaj ko je za zivota cinio dobro bolje prolazio od onog ko je cinio nedela.Ep o Gilgamesu odrazava ovu tradiciju jer svet mrtvih opisuje kao esto vicite tame ciji se stanovnici hrane prasinom I ilovacom. *Najstarija verija Epa o Gilgamesu potice iz Sumera gde je verovatno I nastala u poznom III milenijum pne kao svedocanstvo svedocanstvo o podvizima podvizima kralja Uruka koji je prema predanju ziveo nekoliko vekova ranije.Prepisi epa otkriveni su u Hatusi prestonici Hetita.Gilgamesovo ime je spomenuto I u Kumranskim rukopisima. *Jedan od najpoznatijih sumerskih mitova koji se vremenom prosirio na gotovo citav Stari istok bio je mit o velikom potopu cija je jedna od verizja deo Epa o Gilgamesu.Kao I Sumerska lsta kraljeva I Atrabasis I Ep o GIlgamesu proslost ljudi deli na prepotopski I poslepotopsku epohu.Prva knjiga Mojsija,Ep o Gilgamesu I Prici o Noju bog upozorava junaka na predstojecu poplavu.Grade brod cina ga nepromocivim I na njega dovode svoje porodice I sve zivotinjske vrste.Prezivljava buru I pristaje na planinu.Pustaju planinu.Pustaju tri ptice ,treca ptica se ne vraca sto je znak da se voda povukla I da se brod moze napustiti. *Leonard Vuli I drugi istrazivaci u prvim decenijama 20 veka otkrili su slojeve sa velikim naslagama mulja na nekoliko lokaliteta na prostoru Mesopotamije.Ovi slojevi pripadaju razlicitim epohama,rec je o nekoliko manjih poplava koja su u to vreme bilo verovaotno velike I kobne.Kao I u Sumerskoj listi kraljeva I u Postanju su zivoti ljudi postal kraci posle potopa drustvo je postal sloznije a stanovnistvo se uvecalo. *Npr odluku da Uruk napadne Aratu donelo je garsko vece- ukin.Brojni sumerski mitoi prikazuju situaciju u kojima odluke donosi skupstina,a ne vladar a rec unken(skupstina) posvedocena je na najstarijim tablicama.Cinili je ugledni ljudi koji su birali vodju koji je sprovodio njihove odluke.VOdja je izabran na ovaj nacin kojeg izvor nazivaju en,mogao je biti I muskarac I zena svojim duznostima en je j e objedinjavao svetovnu I religijsku vlast.Zene su gubile pravo da budu birane na ovu duznost a vremenom I d aucestvuju u radu skupstine. Mit o Dumuziji I Inanai govori da se odvijao ritual koji se manifestuje kao polni odnos izmedju bozanstva olicenog u svestenici I vladara grada koji je trebao da obezbedi plodnost I prosperitet prosperitet zajednice zajednice,uvek ,uvek je bila zena. zena. *POcetkom RD III vlast ena je postal nasledna sto je podrazumevalo I uvodjenje dinastickog principa smene na prestolu.Skupstina zadrzava samo savetodavni karakter. *Kralja je birao bog ili boginja da bi se starao o njegovim ljudima:on je prenosio bozanske zakone,odrzavao drustveni poredak I cinio zivot na zemlji mogucim.U isto vreme on je bio I predstavnik ljudi pred bogovima,sto se manifestovalo kroz njegove verske duznosti u religijskim obredima.
*Iako su hramovi posedovali imanja najveci deo zemlje u bilo kom sumerskom gradu nalazio se u privatnom vlasnistvu u posedu vladara I vladarske porodice I visih slojeva drustva.Svi drustva.Svi prihodi sa zemlje pripadali su vlasniku vlasniku imanja.Zemlju imanja.Zemlju je obradjivalo obradjivalo poluzavisno poluzavisno stanovnistvo koje koje je u zamenu za za svoj rad dobijalo na obradu manje parcele zemjle u okviru imanja cijem je obradom moglo da izdrzava porodicu.Slobodni porodicu.Slobodni seljaci koji koji su cinili gotovo polovinu gradskog stanovnistva stanovnistva obradjivali obradjivali su zemlju koja se nalazila u vlasnistvu njihovih porodicnih zadruga. *Uzgajali su jecam I psenicu,postojali su I vocnaci sa stablima oraha,urmi,nara,limunova,dudova.Iako je ekonomija gradova uglavnom pocivala na poljoprivredi stocarstvo je takodje bilo razvijeno:koze,ovce,goveda,svinje,patke.Riba,mleko,sir I jaja cinili su osnovne namernice zivotinjskog porekla u ishrani ishrani Sumeraca,m Sumeraca,mesto esto je retko retko konzumirano konzumirano sem u verskim svetkovinama. svetkovinama. *Trgovina I trgovnci poslovali su neizvesno ili su radili u slubi dvora I hramova.Trgovali su u oblastima duz Persijskog zaliva a moguce je I sa dolinom INda, *Drustvo Mesopotamije RD perioda cinile su cetiri grupe stanovnistva:pripadnici visih rodova bliski dvoru(plemstvo),slobodno stanovnistvo(ratari,zanatlije,trgovci),poluzavisno stanovnistvo(ekonomski zavisno,ali licno slobodni) I robovi.Robovi su se nalazili u vlasnistvu dvora,hramova I imucnih pojedinaca.Broj pojedinaca.Broj robova robova u RD period bio je izuzetno izuzetno mali. *en-gospodar,ensi-upravnik ,lugal ,lugal-veliki.Sumerci su imali dijalekat nazvan emesal(jezik zena) koji se koristio za sastavljanje kultnih tekstova I ljubavnu poeziju.Brakovi su bili monogamni ali su imucni muskarci osim zakonite zene mogli imati I konkubine.Sumerska poslovica ”Prijateljstvo traje jedan
dan,a srodstvo zauvek”. *Sumerci su razvili seksagezimalni system u matematici,Krug podelili na 360 stepeni.Dan koji je pocinjao izlaskom izlaskom Snca,podelili sun a 12 duplih sati koje je cinilio 60 duplih minuta.reciprocna minuta.reciprocna vrednost broja,stepenovanje,k broja,stepenovanje,kvadratni vadratni koren,treci koren,treci koren… koren… *Takodje Sumerci su znali da je njihov calendar od dvanaest lunarnih meseci od 29 I 30 dana za jedanaest dana kraci od solarog. *Prvi korak u postupku lecenja podrazumevao pozivanje baru svestenika koji je trebalo da odonetne sta je izazivalo ili koje izazivao izazivao bolest.U zavisnosti od njegove procene bolesnik je lecio asipu-svestenik ili asu-lekar. *Metalurgija I system kanala I ustava koji se koristio za navodnjavanje obradivih povrsina.Nove legure bronze.Izum tocka takodje takodje su prepisivali prepisivali stanovnistvu stanovnistvu RD perioda. *Sekire,bodezi,vrhovi koplja I strela izgradjeni od bronze bili su ubojitiji od bakarnih I kamenih.Kompozitni luk ciji je domet bio mnogo veci nego kod obicnog luka.Kozne ili bronzane slemove I velike bronzane stitove koji sui m zaklanjali citavo telo.Napadali u zbijenim redovima poput falange. IV Akadsko carstvo (oko 2334-2193pne) *Poslednje vekove III milenijuma one na prostoru juzne I srednje Mesopotamije obelezile su dve drzave: Akadsko carstvo I drzava III dinastije Ura.Postavili su temelje vojne,politicke,ekonomske I ideoloske snage docnijih castava Mesopotamije. *Pocetak nove epohe na prostoru Mesopotamije oznacile su pobede Akadjanina Sargona(zakoniti vladar).Sargon nije bilo njegovo licno ime.”Covek iz naroda” koji je uspeo da se domogne vlasti.Prema jednom predanju iz kasnijih epoa,Sargonova epoa,Sargonova majka je bila svestenica,dok svestenica,dok oca nije poznavao.Prema jdnoj verziji,Sargon se uzdigao do sluzbe peharnika Urzababe,vladara Kisa .Potom se pobunio protiv svog gospodara,zbacio gas a prestola I preuzeo vlast. *Sacuvani natpisi svedoce da je Lugalzagezi posegao za hegemonijom nad citavom Mesopotamijom,da ga je Sargon pobedio,obnovio Kis I vratio ga njegovom stanovnistvu.izvori ne govore da li je Sargon preuzeo Kis kao vladar ovog grada ili kao vladar Akada.Sudeci Akada.Sudeci prema izvorima izvesno je da je Lugalzagezi bio najmocniji vladar Mesopotamije pocetkom druge polovine III milenijuma.Pod njegovom vlascu nalazili su se Uruk,Uma,Lagas,Ur u jos 50 garadova.Sargon se suprostavio Lugalzagezijevoj prevlasti,uspeo prevlasti,uspeo da ga ga porazi I svezanog svezanog u kavezu kavezu odveo u Nipur Nipur gde ga ga je kao plen darovao darovao bogu Enlilu. Enlilu.
*Posle poraza Lugalzagezija Sargon je osvojio Ur,Lagas,Umu I preostali deo juzne Mesopotamije,”oprao svoje oruzije u moru”(Persijski zaliv) I uspostavio hegemoniju nad Sumerom.Akad(sumerski Agade ) prestonica novoutemeljene novoutemeljene drzave,nala drzave,nalazio zio se izmedju izmedju Kisa Kisa I docnijeg docnijeg Vavilona. Vavilona. *Sargon je ucvrstio svoju vlast nad Sumerom tako sto je na mestu upravnika gradova postavio sebi odane stanovnike Akada,koji su kao I on verovatno bili akadskog istocnosemitskog porekla I koji su govorili akadskim jezikom. *Religijsku potporu novom sistemu pruzilo je imenovanje Sargonove kcerke Enheduane za entusvestenicu Nane(bog Meseca) u Uru I Ana(bog nebesa) u Uruku.Lokalno svestenstvo Uruka je njeno postavljene smatralo nelegitim nelegitimnim nim te je ubrzo posle posle oceve smrti Enheduana bila proterana proterana iz grada. *Pohod prema Elamu(zapadni Iran) verovatno je usledio posle uspostavljanja kontrole nad Sumerom.U ovom pohodu vladar Akada je porazio vojsku saveza elamskih gradova koju je podvodio kralj Avana I prisilio ih na vazalni polozaj.Na mestu upravnika Elama,sa Elama,sa prestonicom u Suzi,postavio Suzi,postavio je lokalnog dinasta.Izvori pokazuju da je akadski postao zvanicni jezik administracije I ove oblasti. *Preduzeo vise pohoda uz Eufrat za vreme kojih je osvojeno nekoliko gradova medju njima I Mari I Eblu.Akcije su nastavljene prema severozapadu,sve do “kedrovih suma I srebrnih planina” verovatno deo obronaka Taura.Moguce je kako prenosi docnija tradicija,da su Sargonovi odredi usli I na teritoriju Anadolije.Ipak stalna kontrola nije bila uspostavljena nad oblastima zapadno od Eble,ali je Sargon potpuno kontrolisao trgovacke puteve koji su isli duz Eufrata I snabdevali juznu Mesopotamiju drvnom gradjom,srebru I drugim metalima. *Velicanstvenu bronzanu glavu vladar pronadjenu u Ninivi veruje se da prikazuje upravo Sargona.Izvesnije je da je oblast severne mesopotamije drzavi Akada pripojena u vreme Sargonovg sina Manistušua (oko 2269-2255 pne). *Ustanci u pogranicnim oblastima.Ipak on je bio u stanju da ih ugusi I sacuva jedinstvo drzave do svoje smrti,oko 2279pne. *Sargona je nasledio njegov sin Rimuš(oko 2278-2270 pne) koji se odmah po stupanju na vlast suocio sa pobunama sirom Meopotamije Meopotamije I Elama.Rimus Elama.Rimus je uspeo da se izbori sa ustancima ustancima I ocuva jedinstvo drzave,ali je nedugo potom bio ubijen u dvorskoj zaveri.Njegov brat Maništusu koji je verovatno bio organizator dvorske zavere,pripojio je Akadu oblast Asirije,Ansan,Serihum(oblasti jugoistocno od Suze).Bez obzira na postignute uspehe I Manistusu je pak kao zrtva dvorske zavere. *Manistusua je na prestolu nasledio njegov sin Naram-sin (oko 2254-2218 pne) Odmah po preuzimanju preuzimanju vlast Naram-Sin se suocio sa brojnim problemima:Ebla(grad drzava u severnoj Siriji) osamostalila se,a narod poi menu Huriti poceo da se naseljava u planinskim oblastima juzne Male Azije I severne Sirije.Pleme Guta takodje nije bilo prijateljski raspolozeno. *Otezani trgovacki promet.Stoga je NaramSin ponovio Sargonov pohod ka “kedrovima planinama” povratio je kontrolu na Marijem,razrusio Marijem,razrusio Eblu I osvojio Arman.Naram-Sin Arman.Naram-Sin je ratovao I protiv Hurita na prostoru istocne Turske o cemu cemu svedoci stela stela koju je podigao podigao u blizini danasnjeg danasnjeg Dijarbakira.U Dijarbakira.U Tel Tel Braku na reci Kabur izgradio je tvrdjavu I u njoj ostavio garnizon vojske koji je trebalo da kontrolise trgovacke puteve sto su povezivali povezivali severnu Mesopotamiju Mesopotamiju sa Malom Azijom I severnom Sirijom.Preduzeo Sirijom.Preduzeo je I nekoliko pohoda na jug,koji su ucvrstili njegovu vlast I nad Sumerom.Osnazen postignutim uspesima,Naram-Sin je svojim vladarskim titulama dodao I odrednje “vladar cetiri stranes veta”. *Naram-Sin je svoju cerku Enmenanu postavio za E ntuntu-svestenicu Nane u Uru.Druga cerka bila je psotavljena na mesto veliko svestenice svestenice boga Enlila u Nipuru. *Kasnija tradicija pretocena u epovea Preokletstvo Akada I Legenda o Naram-Sinu,Naram-Sina prikazuje kao poslednjeg vladara drzave Akada I krivca za njen pad jer su bogovi na taj nacin kaznili njegovu oholost I nedela.Prokletsvo Akada prenosi da je Enlil poslao Gute,”divljacki narod sa planina” da poharaju zemlju I opustose Akad jer je Naram-Sin Naram-Sin unistio njegov hram u Nipuru.Ne potvrdjuju ovu tradiciju.Sasvim suprotno natpisi pominju da je Naram-Sin obnovio Enlilov hram I podigao druge gradjevine u Nipuru. *Drzava Akada je opstala iako smanjenog obima do kraja Šar-Kali-Šarijeve duge vladavine(22172193pne)Za razliku od svojih prethodnika Sar-Kali-Sari nije uspeo da izadje na kraj sa brojnim pobunama koje su potresale njegovu drzavu. Puzu –Inšušinak namesnik elama kojeg je imenovao Naram-Sin
podigao pobunu protiv novog vladara I ucinio sebe kraljem Elama.Pritisak Elama.Pritisak Guta je takodje pojacao krizu,ali svakako nije bio uzrok pada akadske drzave. *Kada je Sar-Kali-Sari ubijen u dvorskoj zaveri u zemloji je zavladala anarhija.Stoga su I sva kasnija mesopotamska carstva prozivljavala iskustvo Akada:stalne unutrasnje pobune I spoljasnji pritisak naroda koji su ziveli na obodima Mesopotamije I s vremena na vreme silazili u dolini Tigra I eufrata.Prvo veliko carstvo Mesopotamije drzava dinastije Akada,palo je posle 140 godina postojanja. *Daleko dugotrajniji I znacajniji uspeh drzave Akada bilo ja “nametanje” akadskog jezika kao zvanicnog jezika administracije administracije I trgovine koji ce kroz svoja dva dijalekta(vavilonski dijalekta(vavilonski I asirski) svoj primat na Straom istoku odrzati tokom citavog II milenijuma pne.Novina dinastije iz Akada bilo je stvaranje jeidnstvenog jeidnstvenog sistema dataovanja koji se primenjivao primenjivao na citavoj teritoriji carstva.Od carstva.Od vremena Sargona godine su dobijale ime prema vaznim dogadjajima koji su se tokom njih zbili.Ovakav nacin datovanja bio je u upotrebi upotrebi sve do Hamurabije Hamurabijevog vog zakonika(1792-1750pne zakonika(1792-1750pne). ). *Vojna obaveza bila je I deo radne obaveze slobodnog stanovnistva.Vladari Akada imali su svoju licnu,naoruzanu pratnju a natpisi beleze da je u Sargonovoj palate svakodnevno obedovalo 5.400 licnih pratilaca.Da pratilaca.Da bi obezbedili prihode za vojsku I cinovnistvo akadski akadski kraljevi su uvecali uvecali posede zemlje koji su se nalazili u vlasnistvu dvora.Jedan deo te zemlje nasao se u njihovom posedu zahvaljujuci osvajanjima,ali je I najveci deo pribavljen akvizicijomi kupovinom od vlasnika.Uspesna prodaja okoncavala se gozbom na dvoru za vreme koje je vladar ceremonijalno delio poklone bivsim vlasnicima zemlje.Izvori svedoce da su vladari bezemljasima obezbedjivali izdrzavanje-mogli su da se private vojne sluzbe ili da kao nadnicari rade na vladarskim posedima. *Pored zemljisnih poseda,poreza I nameta,vazan izvor prihoda akadskih vladara bio je I monopol na medjunarodnu trgovinu zahvaljujuci trgovackim putevima,kopneninm I ovdenim,koji su se nalazili pod njihovom kontrolom. V Treca dinastija Ura(oko 2112-2004) *Sumerksa lista kraljeva belezi da su poslepada dinastije iz Akada juznom Mesopotamijom vladali Guti.Sa druge strane LAgas,Uruk I drugi gradovi sa juga razvijali su se pod lokalnim dinastijama. *jedan od najpoznatijih postakadskih vladara juzne Mesopotamije bio je Gudea(oko 2141-2122pne) ensi Lagasa.NJegove brojne statue I natpisi otkriveni su u Girsuu(danasnji Telo) religijskom centru koji se nalazio na teritorije drzave Lagasa.Gudeo je obnovio hramove u Lagasu I Girsuu I preduzeo bar jedan pohod na Elam.Cini Elam.Cini se da su ga obelezile obelezile godine mira I napretka jer izvori ne pominju pominju vojne akcije. *Oko 2120pne Utuhegal ensi Uruka uz pomoc jos nekoliko gradova napao je Gute u dolini Dijale.NJegov natpis pompezno navodi da je “ranio planinsku zmiju,neprijatelje bogova” koja je “summer ispunila zlom”Posle pobede na Gutima,Utuhegal je upostavio prevlast nad nekoliko gradova drzava,ukljucujuci I Ur u kojem je z aupranika postavio svog rodjaka Ur-Namua. *Vladavinom Ur-Namua (oko 2112-2095pne)zapocela je epoha III dinastije Ura. Ur-Namu je obnovio gradske bedem I poraziju ensija Lagasa I dinastije drugih gradova koji nisu zeleli da priznaju hegemoniju Ura.Dodao je svojoj titulaturi odredenje “kralj Sumera I Akada”. *Poceo da siri prema severu ne nailazeci gotovo ni na kakav otpor.Ur-Namu je sklopiosavez sa marijem koji je bio potvrdjen njegovom zenidbom sa cerkom vladara ovog grada.Jugooistok Mesopotamije:posle uspesnih pohoda na Ansan I elam pod Ur-Namuovom vlascu nasao se I jugozapadni Iran. *Podigao hramove u Uru,Eriduu,Uruku I Nipuru.Ovi hramovi su bili podignuti na masivnim platformama platformama- zig zigura urattima ima ili klasican oblik stepenaste pirameide. Najgrandiozniji od svih Ur-Namuovih gradjevina bio je zigurat sagradjen u Uru na cijem se vrhu nalazio hram posvecen bogu Meseca Nani. *Epoha Gudeo I III dinastije Ura cesto se naziva I sumerskom renesansom,jer su vladari sumerskih gradova drzava u vreme ovog perioda pokusali da obnove sumerski jezik I kulturu. *Ur-Namua koji je poginuo u jednoj od vojnih akcija na pretolu je nasledio njegov sin Šulgi(oko 20952047pne).Prve dve decenije Sulgijeve vladavine protekle su u miru sto je vladar iskoristio za podizanje hramova sirom Sumera I Akada.Dodao je titulu koju je nekada nosioNaram- Sin “vladar cetiri c etiri strane sveta”.Sulgi je uveo I novi calendar u kojem se jedan mesec zvao Bozanski Sulgi I nalozio svestenicima da dva puta mesecno tokom citave godine prinose ponude njegovoj stauti.U drugoj polovini vladavine preduzeo je brojne pohode koji su ucinili da se njegova vlast prosiri na regiju Zagrosa u severoistocnom
Iranu.Izgradio lanac utvrdjenih postaja,u liniji koja je pratila obronke Zagrosa u kojima je bilo stacionirano izmedju 60 I 100 hiljada ljudi pod oruzijem.Preminuo posle 48 godina vladavine,Sulgi je svom sinu Amar-Sinu ostavio dobro uredjenu I prostranu drzavu. *Teritorije Sumera I Akada podelio je na 23 distrikta I na celu svakog od njih psotavio ensija( upravnika).Stoga je svaka administrativna jedinica imala jednog ili vise vojnih zapovednika koji su bili neposredno neposredno potcinjeni potcinjeni kralju.Ako su se upravnik I vojni zapovednik zapovednik sporili u nekoj odluci spor je resavan na dvoru cesto u prisustv samog vladara.Severnim I istocnim delovima carstva upravljali su samo vojni komandanti. *Sulgi je na teritoriji svoje drzave uveo dve vrste poreza Distrikt Sumer I district Akad,srce drzave svakog meseca su placali balu- prihod prihod od ovog poreza bio je namenjen namenjen za odrzavanje odrzavanje glavnih hramova a posebno za hram u Nipuru. Nipuru. *sulgi je sagradio Puzris-Dagan(danasnji Dehem)kao sabirni centar u koji su se slivala grla stoke iz citavog carstva. *Iz vremena Sulgija potice I jedan od nastarijih spomenika pisanog praca ali je nazalost sacuvan samo delimicno u prepisu iz kasnije epohe.Ovaj zakonik se obicno pripisivao Ur-Namuu ali je nedavno pronadjen fragment prologa otkrio Sulgijevo ime.Sulgijev zakonik je verovatno predstavljao zbirku kraljevskih edikata I odluka koje su imale da pokazu kraljevu pravednost I ilustruju standarde koji je trebalo da budu psotovani sirom carstva.Nisu predstavljali zakonik u pravom smislu te reci,niti su se seudije pozivale na njihove odredbe u sudskom postupku. *Devetogodisnja vladavina Sulgijevog naslednika Amar-Sina (oko2046-2038pne) protekla je mirno.Njega je na rpestolu nasledio njegov brat Šu-Sin (oko 2037-2029pne)koji je takodje vladao devet godina.Na pocetku svoje vladavine Su-Sin je morao da se izborisa pobunama koje su izbile u severoistocnim oblastima drzave.Ipak najveca nevolja zadesila ga je trce godine vladavine:Amuruzapadnosemitska polunomadksa plemena koja su zivela zapadno od Eufrata(danasnji zapadni Irak)- u sve vecem broju su iz Sirije poceli da prelaze na proctor severne Mesopotamije,Akadjani su ih nazvali Amuru(oni koji dolaze sa zapada),a danas se nazivaju Amoriti. *Su-Sin je podigao odbrambreni zid koji se protezao od eufrata do Tigra u visini danasnjeg Bagdada.Ipak Su-SInovi napori su bili uzaludni jer sun a pocetku vladavine njegovog naslednika Ibu-Sina (oko 20282004pne) grupe Amorita uspele da provable u oblasti juzno od odbrambrene zone.Ibu sin je dodatno utvrdio I Ur I Nipur ali nije mogao da spreci raspadanje carstva. *Poslenjih godina Ibi-Sinove vladavine drzava se svela na grad Ur.Godine 2004pne I sam Ur je pokleknuo pred pred naletom Elamaca.U Elamaca.U zatocenistvu zatocenistvu okoncao okoncao zivot. zivot. VI Levant krajem III I pocetkom II milenijuma pne. *Levant tj. Zapadni deo Plodnog polumeseca(Sirija,Liban,Izrael,Palestina,Jordan) od svih regija Starog istoka posedovao je najbolje zemljiste za uzgajivanje maslina,grozdja,ovaca I koza. *U geografskom pogledu,teritoriju Levanta cini nekoliko uporednih zona od kojih je prva obalska ravnica.Istocno od nje protezu se planinski venci gusto posumljeni cempresima I kedrom.Na planinski masiv naslanja se Velika rasedna dolna koja se u odnosu na geografske okvire Starog istoka proteze od juzne Turske do istocne Afrike.Transjordanska Afrike.Transjordanska visoravan,koja visoravan,koja predstavlja predstavlja posebnu geografsku oblast pruzala je povoljne uslove za razvoj poljoprivrede uzgoj ovaca I koza.Istocno koza.Istocno od Transjordanske Transjordanske visoravni nalazi se Sirijska pustinja koja rzdvaja istocni I zapadni deo Polodnog polumeseca.Sirijska pustinja se na sever pruza do Eufrata a na jug do Arabijskog poluostrva gde je njen njaistocniji njaistocniji ogranak nazvan Pusta cevrt(pustinja Dena).Levant preko njega se odvijala trgovina I drugi vidovi kontakata izmedju kultura africkog I azijskog kontinenta. *Urbanizacije pocetka faza ovog procesa u arheologiji definisedefinise se kao period rane bronze.Najvaznija bronze.Najvaznija novena koja se pocetkom ove epohe odigrala na Levantu ogledala se u ekonomijiintenziciranje I unapredjivanje(koriscinje irigacionih sistema) poljoprivrede I trgovine.Gradovi Levanta su pokazivali sve odlike urbanih struktura:posedovali su raznovrsne jave gradjevine(poput hramova,palata,skaldista)privatne kuce.Gradovi su bili opasani jakim bedimama a iskopavanja su pokazala da su neki neki od njih vise puta bili razarani razarani u prvoj polovini III milenijuma milenijuma pne.Tamo pne.Tamo gde nije bilo
vodenih tokova,kao sto je bio slucaj sa Aradom,podizani su veliki rezervoari u kojima se cuvala I skupljala kisnica. *Iz oblasti juznog Levanta uglavnom se trgovalo maslinovim uljem I venom,dok su glavni izvozni centri drvne gradje bili gradovi na obali pre svih Biblos.Gradovi juga bili su manji od gradova severnog Levanta medju kojima su se posebno izdvajali Ugarit,Biblos,Alalah,Emar,Hama,a nadasve Ebla.Ovi gradski centri razvijali su se pod snaznim uticajem Egipta I Mesopotamije. *Ebla(Tel Mardih) nalazi se oko 56 km jugozapadno od Alepa.Godine 1974. u jendoj od odaja palate pronadjene su 32 klinopisne klinopisne tablice.Belez tablice.Belezile ile su dokumente ekonomske prirode I bile ispissane sumerskim sumerskim pismom ali I pismom koje pripada semitskim jezicima.U jezicima.U glavnoj prostoriji arhiva otkriveno je preko 17.000 tablica I fragmenta.Arhiv iz Eble stoga je jedan od najvecih otkrivenih arhiva III milenijuma na Starom istoku. *Tablice daju detaljne informacije o tipu trgovine koja se obavljala izmedju velikih medjusobno udaljenih gradova severnog Levanta I Mesopotamije tog perioda.Ebla je kontrolisala veliki deo severnog levanta delom putem direktnog postavljanja upravnika I lokalnih nadozrnika,a delom posredstvom klijenstkih kraljeva.Na celu se nalazio kralj koji je upravljao velikim brojem poredejenih cinovnika. *Na tablicama se sacuvalo I nekoliko knjizevnih tekstova(poput himni),bajalice,inventari,fragmenti sumerskog recnika recnika sa semitskim ekvivalentima…Fragmenti pokazuju da je jezik grada nazvan eblaidski pripadao istocnosem istocnosemitskim itskim jezicima jezicima te da je vecinasroda vecinasrodan n akadskom akadskom jeziku. jeziku. *U gradu su postovana zapadnosemitka bozanstva poput Ilua(El),Hadada,Athtar,Dagana,Rasapa,Malika I boga-sunca. *Glavni politicki I ekonomski dogadjaji severnog Levanta uglavnom su povezani sa pritiskom ili vojnim pohodima mesopotamskih mesopotamskih vladara ili Eble.Bez obzira na arheoloska svedocanstva svedocanstva o razaranju jednog broja naselja I pisanih pisanih izvora koji govore o pohodu egipatskog egipatskog vladara Unija(VI dinastija 2373-2296pne) slika o prilikama na juznom Levantu I dalje je maglovita. *jedna od najstarijih vojnih akcija na severnom Levantu posvedocena je na natpisima vremena Lugalzagezija vladara Ume(oko 2350pne).Lugalzagezi je pokorio sve zemlje izmedju Donjeg I Gornjeg mora,odnosno izmedju Mesopotamije I Perisjkog zaliva.U vreme dominacije Akada na prostoru Mesopotamije kraljevstva evle I Marija nastojala su da ostvare sopstvenu premoc na psrostoru severnog levanta.Jedan od tekstova iz Eble(“Vojni bilten”) donosi dragocene podatke o vojnim akcijama na severnom Levantu I u severozapadnoj Mesopotamiji,Na pomenutom natpisu ena-Dagan novoimenovani kralj Marija ili jedan od vojnih zapovvednika kralja eble izvestava kralja eble o pobedama Marija nad vladarima od “planine Liivana” do gradova na prostoru severne mesopotamije.razaranje Eble 2190pne za koje je bio odgovoran Naram-Sin. *Natpisi akadskih kraljeva I oblasti na severnom Levantu otkrivaju Sargonove akcije protiv Marija,Jarmutija,eble I Naram-Sinove ekspedicije protiv Armanuama I Eble. *Akadsku kontrolu nad ovom oblascu ugrozili su Amoriti sa kojima se prvi suocio Sar-Kali-Sari.Ipak vlast Akada na Subartuom I severnim Levantom,okoncale su nevolje sa Gutima,ali je drzava Ura III brzo povratila kontrolu nad ovim regijima.Sulgi regijima.Sulgi je 37 godine vladavine preduzeo pohod protiv Amorita I iste godine poceo graditi zid koji je trebalo zaustaviti njihovo nadiranje.Cetvrte godine Su-Sina zapocela je izgradnja jos jednog zida-Murik-Tidnim.Iz vremena njegove vladavine posvedoceni su I pohodi na Mari,Urkes,Tutul u severozapadnoj Mesopotamiji I protiv Eble I Mukisa na severnom Levantu. *Na lokalitetu Eble u slojevima IIB1 I IV koji hronoloski odgovaraju vremenu vladavina Naram-Sina I Su-Sina posvedoceni su tragovi razaranja.Sredinom III milenijuma pne bio je razoren I Biblos stoje verovatno bila posledica migracije Amorita.Krajem III I pocektkom II milenijuma pne Ugarit je bio napusten.U poslednjoj etapi bronzanog doba u vreme rane bronze IV(oko 2200-2000pne) gotovo svi gradski centri Levanta pretrpeli su velika razaranja. VII Od pada Ura II do pada Starovavilonskog carstva(oko 2004-1595pne) *U prvoj polovini II milenijuma pne na teritoriji Mesopotamije uzdiglo se nekoliko drzava od kojih su najvaznija Asirija I Starovavilonsko carstvo(Amoritska dinastija Vavilona). *Nekoliko decenija posle rasparcavanja drzave Ura III zapocelo je snazenje grada-drzava Asur,sto je oznacilo I pocetak staroasirskog perioda(2000-1800pne).Lokalitet Asura,danasnji Dzebel Hamrin nalazi
se na Tigru u severnoj Mesopotamiji.Vrhunas kada je Asur bio prestonica Asirskog carstva.Godine 614 pne Asur je razoren razoren I napusten napusten ali je bio ozivljen ozivljen u parcanskom parcanskom periodu periodu u I veku.Asur veku.Asur se pominje pominje u vreme staroasirskih vladara Erisuma,Ilusuma,Samsi-Adada I. *Centralne oblastiAsirijeprostirale su se u slivu Tigra I njegovih pritoka Velikog I Malog Zuba.Samo jezgro Asirije nalazilo se izmedju tri grada:Asura,Ninive, grada:Asura,Ninive,Arbele.Asirc Arbele.Asircii su pripadali semitskoj semitskoj porodici naroda,a govorili jendom dijalektom akadskog jezika. *Asur je osnovao vise od 20 trgovackih kolonija,ali su do sada samo tri locirane:Hatusa,Alisur,Kanes.Najveci broj dokumenata potice iz kolonije Kanes,vise od 20.000 dokumenata koji odslikavaju trgovacke aktivnosti.Polovinu ovih dokumenata cine pisma,95% poslovnih. *Kanes I druge veliko trgovacke naseobine nazivane su karum(luka,dok,trgovacki kvart,udruzenje trgovaca).Vodila racuna o unutrasnjim poslovima zajednica trgovackim ugovorima,razlicite sporove,promet robe.Upravni centar kolonije u izvorima pominje se kao bit karim-kuca karuma.Svaki trgovac je imao svoju imovinu I snosio troskove proizvodnje,karum je mogao da kazni ukoliko bi prekrsio propisana propisana pravila pravila poslovanja. poslovanja. *Manja naselja asirskih trgovaca nazivana su uabartum nalazile su se pod jurisdikcijom najblizeg karuma.Za poslove karuma bio je nadlezan poseban ured koji se nalazio u Asuru a krajnju odluku imao je sam vladar. *Veliki karavani(200-250 magaraca)koji najcesce prenose robu nekoliko trgovaca.Trgovac je unajmiljivao zastupnike koji su imali da otprave caravan.Karavani su izmedju Asura I Kanesa(1520 km) obicno putovali putovali tri meseca.Nosili kalaj,vunene tkanine…Kalaj se u Kanesu prodavao duplo skuplje u onodsu na cenu po kojoj su ga Asirci nabvljali,a tkanine cak I troduplo.Prema tablicama iz Kanesa trgovcu su dva karavana mogla doneti 100% zarade.Uz to roba se mogla prodavati I na kredit I tom slucaju kamata bi se kretala od 30 do 180%. *Tablice iz Kanesa,Amoriti su osvojili velike delove Asirije,a negde oko 1800pne jedan o njihovih vodja Samsi-Adad osvojio je Asur.Oko 1850 pne Kanes je pretrpeo razaranje sto je verovatno bila posledica unutrasnjih sukoba I borbi koje su pratile nastanak Starohetitske drzave.Asirci su se vratili I nastavili da deluju dok karum Kanesa nije unisten oko 1750pne.
Amoritske dinastije Isina I Larse *U periodu izmedju 2000-1800 pne dva najvanija politicka centra Mesopotamije bili su Isin I LArsagradovi kojima su vladali Amoriti.Stoga se ova epoha cesto naziva I period dominacije Larse I Isina. *Iši-Era osnivac amoritske dinastije Isina,dosao je iz Marija.Posto je postao vladar Isina nekoliko godina je priznavao vlast Ura ali je ubrzo izvojevao izvojevao nezavisnost nezavisnost I uspostavio kontrolu nad Nipurom,Urukom,Eriduom. Nipurom,Urukom,Eriduom.Krajem Krajem svoje vladavine Isi-Era je zagospodario zagospodario I Urom posto je uspeo da porazi elamsi elamsi garnizon garnizon koji je bio stacioniran stacioniran u gradu. gradu. *Šu-Ilušu (oko 1984-1975pne) njegov sin I naslednik je uspesno ratovao sa Elamom I uspeo da u Ur vrati kultnu statuu Nane,boga zastitnika grada koji su Elamci kao ratni plenn odneli u Suzu,Dok nisu potpali pod vlast Larse 1924pne kraljevi Isina su kontrolisali kontrolisali dolinu donjeg Eufrata,od Sipara do Persijkog zaliva.Zvanicni natpisi bili su ispisani sumerskim klinopisom,preuzeli su administrativno-upravni sistem Ura III I poput Sulgija I njegovih naslednika smatrali su sebe polu bozanskim bicima. *Dinastija u Larsi.Sve do poslednjih decenija 20 veka pne Larsa nije igrala vaznu ulogu u politickom zivotu Mesopotamije.Prilike su se promenile kada je na presto Larse stupio Gungunum(oko 19321906pne).On je oko 1925pne preuzeo kontrolu nad Urom od Lipit-Istara iz Isina koji je nedugo potom preminuo.U medjuvremenu medjuvremenu e osnazena Larsa uspela da osvoji Lagas,Suzu,Uruk. Lagas,Suzu,Uruk.Problemi Problemi sa vodosnabdevanjem I odrzavanjem sistema za navodnjavanje potkopali su prevlast Larse I Gungunumova dinastija je izgubila vlas oko 1865pne. *Isin I Larsasuocavali su se sa promenljivom srecom dok na kraju oba grada nisu dosla po vlast Vavilona.Larsa se nakratko ponovo uzdigla kada je grad preuzeo Kudur-Mabuk oko 1834pne.Vodja jednog od amoritskih plemena koje je bilo deo najamnickih snaga Elama.Posto Elama.Posto je vise bio zainteresovan za rat nego za civilnu upravu presto je prepustio svom sinu Varad-Sinu(oko 1834-1823pne).Posle
prerane smrti Varad-Sina Varad-Sina nasledio nasledio ga brat Rim-Sin(oko 1822-1763one).Rim-Sin je uspeo da osvoji Larsu oko 1804pne,napredovanje na severu onemogucila je nova velika sila-drzava Samsi-Adada. Šamši-Adad I(1813-1781pne) *Mesopotamija prvih vekova II milenijuma pne najvaznija je vladavina Samsi-Adad I amoritskog gospodara Ekalatuma grada koji se nalazio na srednjem toku Tigra. *Samsi Adad I je osvojio Asur krajem 19 veka pne,stoga se naziva prvim velikim kraljem Asirije sto nije tacno.Rane godine Samsi-Adadovog dugog kraljevanja poznate sun a osnovu Eponimne hronike Marija. *Zagospodario je oblastima reke Kabur I Balik na zapadu,pokorio je AMri I Esnunu na jugu,a na istoku se prosirio do Susare koja se nalazila na Malom Zabu.Vojni pohod Samsi-Adada rekonstruisani su zahvaljujuci dokumentima velikog arhiva Marija koji su glavni izvor za istoriju Sirije I Mesopotamije tokom 19 I 18 veka pne.Sama palata je bila impresivna gradjevina,sa preko 260 odaja u prizemlju I velikim brojem prostorija na spratu. *Otkriveno je oko 25.000 tablica.Na gotovo 2.000 tablica zabelezena su pisma dok ostatak uglavnom cine ekonomski,administrativni I pravni dokumenti. *Samsi-Adadova osvajanjana zapadu zaustavilo je kraljevsto Jamhad,ciji se centar nalazio u Alepu.Samsi-Adad lukao je sklopio savez sa Katnom vodecom silom koja se nalazila juzno od Jamhada.Kada je Sams-Adad preuzeo kontrolu nad Marijem, Iski-Adad iz Katne je sklopio savez sa njim koji je potvrdio udajom cerke za Jasmah-Adada,mladjeg sina Samsi-Adada,sada kralja Marija.Kada se Zimri-Lim vratio u Mari,Amut-Pi-El novi kralj Katne postao je njegov saveznik ali pisma iz Marija ukazuju na to da je Amut-Pi-El u isto vreme sklopio mir I sa Jamhadom. *Ustanovivsi carstvo Samsi-Adad I je preselio svoju prestonicu na zapad u zemlju Apum,na gornjem toku Kabura I promenio joj ume u Subat-Enlil.1979 Otkriveno je nekoliko vaznih javnih gradjevina iz vremena Samsi-Adada ukljucujuci I veliki hram koji se nalazio na akropolju I palatu u donjem gradu.800 tablica koje se datuju u vreme od kraja vladavine Samsi-Adada 1781pne do oko 1728one.120 dokumenata cine pisma upucena naslednicima naslednicima Samsi-Adada I Sekni.1991 otkriveno jos jedna vazna administrativna gradjevina u kojo se nalazilo 588 malih priznanica I tablica sa nalazima za isplatu. *Samsi-Adad je imao dvojicu odraslih sinova koje je imenovao za savladare I poverio im na uprvu delove svog carstva.Stariji sin Išme-Dagan bio je odredjen za vladara Ekalatuma u Asiriji I time mu je bila poverena kontrola kontrola nad istocnim carstvom. *Sa druge strane kraljev mladji sin Jasmah-Adad bio je nesposoban I lenj.Jasmah-Adadu je bio poveren na upravu Mari sto je podrazumevalo kontrolu nad juznim delovima carstva. *Isme-Dagan je zadrzavao kontrolu nad Asirijom ali je morao da se odrekne ostatka carstva.Jasmah-Adad je bio zbacen zbacen u Mariju.U Mariju.U grad grad se vratila vratila prethodna prethodna dinastija dinastija I Zimri-Lim je preuzeo presto. *Jedna od novena posvedocenih u staroasirskom periodu jeste pojava epominmnih magistrate- limu cinovnika.U pitanju je titular cinovnika koji se birao godisnje zrebom I po kome je citava godina dobijala ime.Kralj nije mogao biti limu.Predsedavali I zasedanjima gradske skupstine a birani su iz redova vodecih porodica Asura. Asura. Amoritska dinastija Vavilona-Starovavilonsko Vavilona-Starovavilonsko carstvo (oko1894-1595pne) *Vavilom se nalazio oko 200km severozapadno od Larse.Grad se prvi put spominje u izvorima za vreme vladara Šar-Kali- Šarija(oko 2217-2193pne).Prvobitno ime grada je bilo Babil ili Babila dok se u akadskim izvorima nalazi Babilim(kapija boga) ili Babilani(kapija bogova). *Na pocetku vladavine Hamurabi je verovatno priznavao vlast Samsi-Amada I.Zastita ovog mocnog vladara omogucila mu je da svoju drzavu siri ka jugu I istoku.Pohodima iz pete I sestet godine vladavine preuzeo je od Rim-Sina Isin I Uruk sto je dovelo do sklapanja mira sa Larsom.Desete Larsom.Desete godine vladavine osvaja oblast izmedju Tigra I Zagrosa,a jedanaeste Rapikum. *1776pne Ziimri-Lim je povratio kontrolu nad Marijem a Hamurabi je sklopio savez sa njim ne bi li ga tako odvratio od saveza sa Esnunom I Jamhadom koji su bili vise nego zainteresovani za oblasti koje su se nalazile pod njegovom kontrolom.
*Oko 1764 pne odredi koalicije Elama I Esnune usli su na teritoriju pod kontrolu Vavilona ali su pretrpeli poraz.Ova pobeda je osnazila Hamurabija Hamurabija da preduzme preduzme nove akcije.Vec akcije.Vec 1763pne napao je Rim-Sina osvojio Larsu I pripojio svom kraljevstvu citav juznu Mesopotamiju.Novi napad Esnune I Elama koji je Hamurabi ponovo odbio.Posto mu se Zimri-Lim nije pridruzio u pohodu na Esnunu,Hamurabi je napao Mari I primorao ga na pokornost.Kada je u Mariju dve godine potom izbila pobuna,Hamurabijeva vojska je grad gotovo potpuno unistila 1758pne.U poslednjoj poslednjoj deceniji vladavine vladavine izmedju izmedju 1757 I 1755pne Hamurabi je porazio Asiriju I Isme-Dagana ucinio sojim kljentom. *Misarum- prolog prolog samog samog zakonika zakonika *Njegova dinastija je nastavila da vlada jos oko 155 godina ali je carstvo jedva nadzivelo smrt svog osnivaca. *Hamurabijev sin I nalsednik Samsi-Iluna(oko 1749-1712 pne) suocio se sa brojnim neprilikama:Kasitima koji su sa padina Zagrosa poceli da silaze u dolinu Tigra, Rim-Sinom II iz Larse koji se pobunio u zelji da osamostali svoj grad I novouzdignutom moci Primorske zemlje,drzave koja je nastajala u priobalju Persijskog zaliva.Samsi-Iluna je uspeo da porazi Kasite a posle nekoliko godina je uspeo da ugusi I pobunu Rim-Sina II. *Opadanje drzave nastavilo se I za vreme vladavine cetvorice poslednjih vladara amoritske dinastije Vavilona.Samsu-Ditana(oko 1625-1595pne) kontrolisao je samo VVILON I NEPOSREDNO OKRUZENJE GRADA.Zavrsni udarac Vavilona zadali su Hetiti koji su ga osvojili I poharali oko 1595pne. *Sacuvano je fragmenata hronika,fragmenta Lipit-Istarovog zakonika I zakone Esnune,Hamurabijev zakonik,Hamurabijeva ;isma I brojni drugi privatnopisi I javnopravni tekstovi razlicitih lokaliteta. *Izumiranje sumerskog kao govorni jezik.Iako se sumerski jos uvek izucavao u skolama,pocetkom 18 veka pne vise nije bio jezik svakodnevne komunikacije te su sumerski mitovi I epovi poceli da se prevode na akadski jezik.Jedan od najznacajnijih prepeva koji je tada nastao bio je Ep o gilgamesu ili Pesma o onom koji je nadmasio sve druge kraljeve.Gilgames se suoco sa jednim od najvecih strahova koji progone coveka-strahom coveka-strahom od smrti jer su stvorivsi svet,bogovi svet,bogovi coveka ucinili smrtnim a vecni zivot zadrzali za sebe. *Na pocetku price Gilgames je mladi kralj Uruka cija surova vladavina muci stanovnistvo grada.Ne bi li stanovnike grada odlobodili samovoljnog vladara bogovi salju Enkidua mocno covekoliko bice koje zivi sa divljim zverima I hrani se travom poput gazelle.Ne bi li ga lisio njegovih moci,Gilgames salje svestenicu dag a zavede.Svestenica potom odvodi Enkidua koji nije odoleo njenim carima medju pastire gde se on susrece sa blagodetima ljudskog zivota(hleb,pivo,cista odeca..)Ali Enkidu je jos uvek nameran da ubije Gilgamesa no kralj Uruka je snazniji od njega.Boreci se oni spoznaju medjusobnu snagu I vrline te-iako Enkidu priznaje nadmoc GIlgamesa-oni postaju nerazdvojni prijatelji. *Enkidu Gilgames dozivljavaju brojne avanture od kojih je najveca pobeda nad cudovistem Huvavom (koji u kasnijoj standardizovanoj verziji postaje Humbaba),cuvarem Kedrove sume.Medjutim ljuti sto nije ispunio svoju misiju bogovi odlucuju da Enkidu treba da umre I junak se smrtno razboleva.Gilgames nemocno posmatra kako mu prijatelj kopni I na kraju umire.Ophrvan bolom GIlgames napusta svoj grad u nameri d apronadje bemrtnost,Posle dugih lutanja put ga dovodi do Utnapistima,coveka koga su bogovi kao pravednika izabrali da prezivi veliki potop I potom ga ucinili bemrtnim. *On ne uspeva d aispuni zadatak I shvativsi das u svi napori uzaludni prihvata svoju smrtnu sudbinu I vraca se u Uruk. *Ep o Gilgamesu je redigovan I modifikovan u nekoliko navrata pre uoblicavanja standardne verzije oko 1200 pne.Poslednju verziju epa redigovao je kasitki pesnik Sin-Leke-Unini .Redaktor je dodao epu novi prolog I promenio mu ime od Pesma o onom koji je nadmasio sve druge kraljeve u Pesma o onome koji je spoznao dubinu.Pronadjeni sun a Starom istoku:U Anadoliji,Siriji,Palestini I u brojnim gradovima Mesopotamije. *Kasitski pesnik je verovatno umetnuo pricu o velikom potopu,prvobitno samostalnu povezavsi Utnapistima sa Gilgamesom I epozodu o “Travi zivota” na kraju p oeme.Naime posto nije uspeo da ostane budan sedan dana,GIlgames dana,GIlgames za utehu od Utnapistima ipak dobija tracak tracak nade.On saznaje saznaje da na dnu mora postojati Trava Trava zivota zivota koja ne donosi besmrtnost besmrtnost vec vecnu vecnu mladost.Gilgam mladost.Gilgames es nalazi nalazi travu ali je ne pojede pojede
odmah.U trenutku nepaznje zmija krade travu vecnosti I ljudi tako gube poslednju nadu d ace bar u izvesnoj meri zaustaviti svoju prolaznost.GIlgames se vraca u svoj grad prihvativsi smrtnost ljudi. *Standardnu verziju epa je oktrio 1849 britanski heolog Ostin Henri Lejerd u kopleksu Asurbanipalove biblioteke u NInivi.Tekst NInivi.Tekst je bio ispisan na 11 tablica a 12 je verovatno kasnije pridodata.Starovav pridodata.Starovavilonska ilonska verzija epa bila je zabelezena na osam tablica. *Jedna od najvaznijih bilo je uzdizanje Marduka boga zastitnika Vavilona.Da bi ovu promenu ucinio prihvativljim I ziteljima ziteljima drugih gradova Hamurabi je proklamovao proklamovao das u Anu I Enlil stara vrhovna bozanstva oderili Marduku za najveceg medju svim bogovima I preneli mu Enlilove moci.Marduk moci.Marduk je poceo da se naziva naziva bel (gospodar) sto je bila titular koja je u akadskom period nosio samo Enlil. *Ep o stvaranju sveta ili Enuma Elis taoje je redgovan u starovavilonskom period jer prikazuje Marduka kao kralja bogova.Ep belezi das u iz veze Apsua(slatka voda-muski princip) I Tijamat(slana voda-zenski princip) rodjena zemlja,horizont I nebo I bogovi.Apsu je odlucio da unisti bogove ali ga je ubio Enki I tako postao gospodar slatkovodnih izvora.Ipak Tijamat je bila potistena zbog ubistva Apsua te je odlucila da kazni svoju bozansku decu.Skupstina decu.Skupstina bogova je izabrala Marduka da se suprostavi razjarenoj boginji mora.Marduk je pobedio Tijamat I raspolutio njeno telo.Jednom polovinom njenog trupa razdvojio je nebo I zemlju u od njega nacinio nabeski svod a drugim zemlju I od njega nacinio povrsinu zemlje po kojo se hoda.Od njenih dojki nastale su planine od utroba se nastala slana mora od pljuvacke oblaci kise,a iz ociju su potekli Tigar I Eufrat.Ispod povrsine zemlje I slatke vode po kojoj je zemlja plutala tj ispod polovine Tijamatinog trupa nalazio se podzemni svet.Iza druge polovine Tijamatinog tela tj nebeskog svoda nalazilo se prvobitno more u kojem je svet plutao. *Dve posebne price o stvaranju kojima su bez sumnje prauzori bili mesopotamijski mitovi sacuvane su u Starom zavetu.takodje nekoliko starozavetnih odeljaka ukazuje na to da se u tradiciji Izraela nalazila I slicna povest o sukobu Jahvea I Mora koji takodje bio povezan sa stvaranje sveta. *Poznata serija beleski nastalih iz pracenja vidljivosti Venere koja potice iz vremena Amisaduke(oko 1646-1626pne) omogucila je uspopstavljanja datuma apsolutne hronologije II milenijuma pne. *Ne bi li spoznali volju bogova stanovnici Meospotamije starovavilonskog perioda razvili su nekoliko metoda proricanja.Jedan od najvaznijih bilo je predskazivanje ili tumacenje znamenja na osnovu utrobe zrtvene zivotinje,najcesce jetre zaklanog ovna.Mrlje I nepravilnosti na proucavanom organu tumaceni su razlicito u zavisnosti od mesta gde se nalazili.Moglo se proricati I na osnovu mrlje koju je pravilo ulje usuto u vodu ili na osnovu oblika koje je pravio dim zapaljenog tamnjana.Volja bogova tumacena je pre svakog vaznog poduhvata:podizanja hrama pocetka pohoda ili vaznih verskih svetkovina.Ukasnijim periodima pojave neobicnih prirodnih fenomena(pojava fenomena(pojava kometa,grmljavine..)p kometa,grmljavine..)posmatranja osmatranja leta ptica I tumacenje snova potisnuce unekoliko stare metode proricanja. Hamurabijev zakonik *Tekst Hamurabijevog zkonika ispisan je na steli od bazalta.Stela je prvobitno verovatno bila podignuta u Siparu gradu ciji je zastitnik bio Samas bog Sunca I pravde.Dva sumerska pravna spomenika hronoloski prethode Hamurabijevom Hamurabijevom zakoniku. *Na vrhu stele nalazi se predstava boga Samasa kako sedi na prestolu I daje skiptar I prsten Hamurabiju koji stoji pred njim.Scena simbolicno odrazava bozansko poreklo zakona koje je Hamurabi primio od samog bozanstva.Tekst zakonika je ispisan arhaicnim vavilonskom verzijom akadskog klinopisa.Stelu je krajem 1901 otkrio francuski arheolog Zan-Zak de Morgan u Suzi prestonica Elama,Iz Elama,Iz Vavilona ju je kao ratni plen u Suzu dne elamski kralj Sutruk-Nahute u 12 veku pne.Spomenik je danas izlozen u muzejskom postavci Luvra. *Hamurabijev zakonik je najvazniji pravni spomenik culture Starog istoka I dragocen izvor podatka o drustvu,religiji,ekonomiji I istoriji starovavilonskog perioda. *Teks se sastoji od tri celine: 1.Istorijski prolog koji prikazuje Hamurabijeve podvige I njegovu ulogu kao “zastitnika slabih I ugrozenih”(misarum). 2.Lirski epilog koji donosi pregled onog sto je ucinjeno u pogledu prava. 3.Zakonski deo spomenika koji broji gotovo tri stotine odredaba.Danas su numerisana brojevima od jedan do 282.Odredba broj tri I odredbe od 66 do 69 izgubljene izgubljene su.
*Sve zakonske odredbe su formulisane na isti nacin:Iznosi se problem ili odredba drustvenog poretka.Potom poretka.Potom sledi odgovor koji predvidja sankciju ili model za razresenje razresenje nastalog problema.Posmatrano problema.Posmatrano u celini najveci broj zakonskih odredba tice se krivicnog I gradjanskog prava.Porodicnom prava.Porodicnom pravu pripada najveci broj pojedinacnih clanova,potom clanova,potom odredbama koje se bave sporovima vezanim za pitanja ropstva,trgovine,poljoprivrede,funkcionisanja sudstva I administracije,finansijskim nadoknadama za obavljane poslove itd.Najduza odredba tice se porodicnog prava(uslovi sklapanja braka,razvod,preljub braka,razvod,preljuba,inces a,incest,prava t,prava dece,usvojenje,pravo dece,usvojenje,pravo nasledjivanja.) nasledjivanja.) *Hamurabijev zakonik nije zakonik u savremenom znacenjuu te reci,vec sazet pregled pravnih presuda.U tekstu se uoccavaju kontradiktornosti I neloginosti(npr da dva gotova istovetna slucaja bivaju razresena na razlicite nacine) jer je sacinjen od pojedinacnih presuda uglavnom zasnovanih na obicajnom pravu iz kojih je vecina licnih elemenata(npr licna imena) uklonjena.Sa obzirom na to das u Pravda I pravicnost bili prerogative kraljevske vlasti Hamurabi ili grupa ucenih ljudi koja je po nalogu kralja sastavila tekst prikazao je najmudrije najmudrije pravne odluke koje koje je vladar vladar doneo ili potvrdio. *Tekst zakonika prikazuje drustvo Hamurabijevog vremena podeljeno na tri kategorije: 1.Avilum 2.Muskenum 3.Vardum Vardum znaci rob ponekad I sluga.Zakonik predvidja mere za odbegle robove za onoga ko ukrade roba ili za prestupe koje ucini rob bilo prema razlicitim kategorijama slobodnog stanovnistva ili u sporovima sa ljudima iz svoje klase.U ovoj kategoriji razlikuju se duznicki robovi ciji je polozaj clanom 71 ogranicen na tri godine.Mnogo vazniji izvor ropstva bili su ratovi.Ratni zarobljenici pretvoreni u robove nisu se mogli osloboditi svog polozaja.Zakonik pravi razliku izmedju robova koji su se nalazili u posedu hrama I onih koji su bili vlasnistvo dvorca ili pojedinca. *Za razliku od termina vardum znacenje odredjenja avilum I muskenum teze je precizno definistai.Muskenum u bukvalnom preodu znaci onaj koji pada nicice sto bi moglo da ukase na podredjeni polozaj u odnosu na drugu osobu ili instituciju.Iz instituciju.Iz zakonika je takodje jasno das u pripadnici ove klase bili inferiorni u odnosu na one koji su bili avilum.Muskenum avilum.Muskenum su bili slobodno ali su verovatno u ekonomskom pogledu bili zavisni od dvor aili pojedinaca cije su posede obradjivali kao zakupci. *Avilim je u izvornom znacenju odredjenje za coveka I ponekad sto je potvrdjeno I u drugim izvorima moze da kazuje na pripadnika bilo koje klase ukljucujuci I robove.Takodje termin avilum moze da znaci I Slobodan covek ali se cini da je kao odredjenje za kategoriju stanovnistva ukazivao na pripadnike elite verovatno zemljoposednike ili aristokratiju.Ipak kako jedan broj odredba Hamurabijevog zakonika pravi razliku izmedju aviluma I sina aviluma tj pripadnika slova avilum moguce je da je u vecini slucajeva termin avilum znacio “Slobodan covek” ted a se odnosi I na termin muskenum. *Sudski postupak je predvidjao da pojedinac mora da dokaze optuzbu najcesce pozivajuci svodoke izrecenu na racun onoga za koga je verovao da mu je pricinio stetu.U slucajevima kada se prestup nije mogao dokazati(vradzbine,preljube) pribegavalo se bozjem sudu- ordaliji.Ako nije bilo ovozemaljski svedok ,sveprisutni bog I stoga ocevidac svega mogao je da presudi u takvom slucaju.Optuzeni ili optuzena za bacanje cini morao je da skoci u reku:ako je bio nevin bog je dozvoljavao da dopliva do obale,a ako je bio kriv bog bi ucinio da se udavi u reci. *Za iste prestupe izricane su razlicite kazne u zavisnosti od toga kojem sloju drustva je pripadao onaj koji je pocinio prestup.Sporovi prestup.Sporovi medju pripadnicima pripadnicima visih slojeva bili su razresavani razresavani po principu direktne retribucije tj taliona:oko za oko ,zub za zub. *Zakon posebnu paznju,teorisku posvecuje pravima zena.Npr zena koja je pobegla sa drugim muskarcem dok joj je muz bio odsutan(zbog vojnog pohoda ili zarobljenistva) buduci da joj on nije obezbedio neophodne uslove za zivot za vreme svog odsustva ne podleze kazni.Ako se muz razvede od zene zato sto mu nije rodila sina morao je da joj vrati miraz koji je donela I da joj da iznos koji je platio njenim roditeljima kad ju je “kupovao” od njih.Ako nevesta nije bila kupljena, avilm je supruzi isplacivao jednu minu sebra,a muskenum 1/3 mine.Iako zakonik predvidjava da muskarac ako mu se supruga razboli,uzme sebi drugu zenu bio je obavezan da bolesnicu zadrzi u kuci I da se o njoj stara do kraja
njenog zivota.Takodje u slucaju da muz svoju vernu suprugu omalovazava ona je imala prava da zatrazi razvod braka.Deca su nasledjivala majcin miraz I ocevu imovinu,a otac nije mogao da razbastini sina ukoliko nije nacinio bar dva ozbiljna prestupa. *U ekonomiji Mesopotamije vrednost dobara ili usluga formirana je na osnovu vladarskih uredbi ili vec postojecih obicaja.Zakonik obicaja.Zakonik takodje takodje predvidja mere u slucaju lose obavljenog posla.Npr ako se kuca srusi jer nije dobro sagradjena sagradjena za njenu obnovu I svu unistenu imovinu placao je zidar.Ako zidar.Ako je usled rusenja neko nastradao,zidar ili neko od clanova njegove porodice bili su pogubljeni.Medicina je takodje tretirana kao zanatska delatnost,te su za neuspesnu ili pogresno lecenje pacijenata lekari snosili odgovornost.
