Д-р Ј. Ж. МИЛОСАВЉЕВИЋ
СрпскоСрпско-Хрватски Спор и Неимари Југославије — ДРУГО ИЗДАЊЕ —
БЕОГРАД 1938—1939
— Треће Треће Издање —
АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН РITTSBURGH, РА., РА., U. S. А. 1945
ПРЕДГОВОР
Пред нама леже три брошуре др. др. Ј. Ж. Милосављевића: Милосављевића: “СрпскоСрпскоХрватски спор” спор” и “Неимари Југославије”. Југославије”. Карактеристично је да су писане у доба када је добра већина културног света у Европи и у Америци веровала у прогањања Хрвата од “ режима” режима” Краљевине Југославије, Југославије, а исто тако и велики део српске интелигенције и политичара био убеђен у постојање т. зв. зв. Хрватског питања. питања. Вредност овим брошурама скаче у толико у нашим очима, очима, јер оно што је писац тада истицао, истицао, показало се неумитно тачно током овог рата. рата. Штета је само да ни широка читалачка публика у Југославији нити пак надлежни кругови нису своје времено поклонили праву пажњу тим студијама. студијама. Да Да је је тако урађено избегла би се силна страдања српског живља од “прогањаних” прогањаних” и “мучених” мучених” Хрвата. Хрвата. Данас после свега што се у Југославији десило, десило, све што је у овим студијама изнето чини нам се познато. познато. Данас сваки од нас Срба може са тачношћу математичара да изнесе какве су биле намере Хрвата од првог часа, часа, када се у неким идеалистичким српским главама родила мисао о заједничком животу и братству свих јужних Словена, Словена, у коју породицу су и Хрвати били укључени. укључени. Али када су ове брошуре угледале свет и у самом Београду је постојала велика већина која је која је одбијала да их прими, прими, спремна да верује да је то само плод маште српских шовиниста, шовиниста, који као резултат као резултат има одвајање Срба од Хрвата, Хрвата, или још или још у горем случају подјармљивање Хрвата. Хрвата. Жалосна нам је сатисфакција када видимо данас да је та заблуда најзад пала и да више нема ниједног, ниједног, који не верује у факта ових брошура. брошура. Требали смо да платимо стотинама хиљада невиних живота да би и најватренијем поборнику српскосрпско-хрватског братства било јасно било јасно:: а) да су Хрвати Југословенство посматрали увек као срество за доминацију а никад као идеалистички покрет за обједињавање свих Јужних Словена у независну целину, целину, у којој би сваки народ и племе имало место које му по бројној јачини и заслугама у изграђивању те заједнице припада. припада. То наша “драга браћа” браћа” Хрвати нису никада могли да приме, приме, јер њихово место одређено тим нормалним и логичним мерилом било би далеко иза њихових апетита. апетита. Зато су и били највољнији да Југословенство остваре у оквиру
Хабзбурга као што им је им је “највећи Југословен” Југословен” бискуп Штросмајер био улио у душу. душу. Зато су се тако дивно и јуначки и борили у редовима аустроаустро-угарске војске; војске; зато су тако предано и почели да руше тек ново створену државу, државу, у коју су се као бесправни уљези увукли и стекли иста права као и њени истински неимари. неимари. б) да чувено “хрватско питање” питање” није ништа друго, друго, до маска која је која је требала да прикрије све интриге против Срба и да покрије све злочиначке припреме, припреме, које су се у погодном моменту требале да заврше бескомпромисним “чишћењем” чишћењем” свега што је што је српско. српско. Под тим питањем била је била је сакривена њихова борба против Династије. Династије. Али не зато што су Хрвати убеђени републиканци или носиоци прогресивних идеја, идеја, већ зато што је Династија српска, српска, те као таква непожељна за Хрвате. Хрвате. Иначе Хабзбуршка династија тим “носиоцима прогресивних идеја” идеја” била је идеал, идеал, коме је цео хрватски народ тежио. тежио. Сада после жалосног искуства нико више не може да прими као неукусну научну студију тврђење загребачког професора X. да су Хрвати германског порекла, порекла, јер су они својим поступцима заиста доказали да су то, то, — шта више као мешавина и гори од чистих Германа. Германа. в) да су српски политичари из Опозиције били најјачи поборници ових хрватских идеја; идеја; они су им омогућили да своју политичку игру разраде до танчина а своје претставнике имају за сваку могућу комбинацију. комбинацију. У политичкој борби са режимом, режимом, коју су водили на чисто демократској основи, основи, српски политичари желећи да се исти принципи демократске борбе примене на све народе Југославије, Југославије, уложили су максимум воље и дали максимум повластица Хрватима. Хрватима. Том добродошлицом су се Хрвати заиста врло вешто користили у јачању свог политичког положаја у земљи и у бољем организовању илегалних организација, организација, намењених за комадање државе, државе, када ова буде пала под ударцима јачег ударцима јачег спољнег непријатеља. непријатеља. Позиви др. др. Милосављевића, Милосављевића, који су долазили док још није било доцкан “Срби на окуп!” окуп!” одбијали су се тада о политичке планове српске опозиције, опозиције, која је у то време занемаривала чак и српско име, име, да би створила “Споразум” Споразум” са Хрватима. Хрватима. Никоме није било јасно, јасно, да се иза тога “Споразума” Споразума” крије паклени план за распарчавање Српства, Српства, план који је тек данас у завршној фази рата под Титом добио своје дефинитивно остварање. остварање. Мржњу Хрвата
према Србима, Србима, коју су они показивали јавно, јавно, српски политичари тежили су да прикажу и објасне као праведну срџбу хрватског народа, народа, због његовог запостављања и нерешавања његовог животног питања. питања. Да ли и данас ти политичари имају исто мишљење? мишљење? Да ли и данас када хрватски дуо: дуо: ТитоТитоСубашић у свом хрватском заносу задаје последње ударе српству, српству, српски политичари још политичари још не увиђају ко су Хрвати? Хрвати? Надајмо се да их је овај последњи пример најзад поучио и отворио очи. очи. Нека пажљиво погледају састав т. зв. зв. нове југословенске Владе на челу са Титом. Титом. Нека преброје број хрватских министара у њој и нека га упореде са бројем српских министара. министара. Нека све то доведу у везу са делима српског народа у овом рату а потом нека направе кратак биланс шта су Хрвати учинили за општу савезничку ствар у овом рату. рату. Па онда нека одговоре шта мисле о “СрпскоСрпско-Хрватском спору”, спору”, а шта пак о најновијим “неимарима Југославије” Југославије” о којима тек има да се пише. пише. Српском народу, народу, међутим јасно је где лежи спас. спас. Само у дубокој одлучности да се преброде ови тешки часови у које су нас “браћа” браћа” Хрвати довели, довели, користећи се обилно српском храброшћу, храброшћу, српском чашћу и крвљу. крвљу. Исто као што хрватском комунисти Титу не смета ништа заједница са хрватским фашистима, фашистима, потписницима Трипартитног Пакта, Пакта, тако се и све странке српског народа и сви његови делови имају да сједине, сједине, скупе у једну заједницу и отресу свега онога што не носи српско име, име, српску част и српски карактер. карактер. Када се то уради, уради, онда се може решавати опет слободном вољом српског народа, народа, да ли ће се с ким и како ступати у шире заједнице. заједнице. Ове три мале брошуре, брошуре, нека послуже сваком Србину као вечни потсетник за будућност, будућност, какав став треба заузимати у односима са Хрватима, Хрватима, пошто њихов данашњи повољни положај у односу на српски народ не може остати вечит, вечит, као и све што је што је вештачки створено. створено. СЕРАФИМ. СЕРАФИМ.
СРПСКОСРПСКО-ХРВАТСКИ СПОР (МАЛО ИСТОРИЈЕ ...) I ДЕО
Од када је прокламована “Југославија” Југославија” и “Југословенство” Југословенство” односи између Срба и Хрвата су се погоршали иако је то прокламовање у најбољој намери учињено: учињено: да се несугласице потпуно изравнају. изравнају. Идеја Југославије и Југословенство поникло је баш у главама “Југословенског Одбора” Одбора” у емиграцији 1917 године а српска је теза била одувек индивидуалност и Срба и Хрвата и Словенаца. Словенаца. У томе духу је и донет први устав видовдански: видовдански: “Краљевина Срба, Срба, Хрвата и Словенаца”. Словенаца”. Од куд то, то, да се Хрвати свим силама сада боре против Југословенске идеје, идеје, кад су они још од Рачког и Штросмајера непрестано пропагирали ту југословенску мисао? мисао? Па, Па, кад се та мисао после толиких патњи и жртава остварила, остварила, не под оним именом, именом, већ као Краљевина Срба, Срба, Хрвата и Словенаца гракнули су као да је да је то учињено против воље Хрвата!? Хрвата!? Путем иностране и своје штампе отпочела је огорчена борба против “некултурних балканаца,” балканаца,” Срба, Срба, истичући своју “хиљадугодишњу културу” културу” и “хиљадугодишњу државу,” државу,” захтевајући “да се врате на 1918 годину”!? годину”!? Шта више почели су по суседним државама да стварају разбојничке банде, банде, које су подметале бомбе по жељезничким станицама и возовима, возовима, па чак и по Београду, Београду, уверени да ће тиме Европи показати, показати, до које мере може ићи револт једног “подјармљеног” подјармљеног” народа. народа. Организују “усташе” усташе” и издају нарочити новац. новац. Чим се почело слободније дисати, дисати, а Хрватима попуштати узде нико више не може да их сноси. сноси. Пробише нам главу са “хрватским питањем” питањем” и са разним изјавама дрдр-а Вљ Мачека по енглеским и француским листовима. листовима. Као велики успех сматрају што се на политичким зборовима по Србији говори: говори: “Хрватско питање постоји,” постоји,” “Хрватско питање треба решити” решити” и тиме им, им, ваљда, ваљда, огарантована Хрватска од Спича до Земуна и од Јадрана до Дрине. Дрине. Без сумње, сумње, да много кривице има до наших политичара што им се додворавају и понижавају трчкарањем у Загреб и Купинец. Купинец. За то време д- р Мачек ћути и ишчекује рестаурацију Хабсбурга и приређује погром у Керестинцу, Керестинцу,
демонстрације у Дубровнику, Дубровнику, итд. итд. итд. итд. Из разговора са неким од тих људи, људи, који су “ решили да праве споразум са Хрватима” Хрватима” сазнајемо, сазнајемо, да им много обећавају и да су убеђене присталице “хрватског државног историског права”! права”! Иначе се не да разумети, разумети, како би један бивши министар просвете, просвете, виђен члан опозиције тврдио, тврдио, да у Босни и Херцеговини има четири стотине хиљада Хрвата!? Хрвата!? I.
Таква схватања наших политичара и крајње непознавање наше прошлости нагоне нас да их упозоримо само на неколико факата из наше српске историје, историје, што смо учили у гимназији. гимназији. Од колике су штете за народ такви политичари, политичари, који не знају, знају, да на Балкану један народић, народић, као што је хрватски, хрватски, није никад могао у историји играти неку улогу поред српског — не треба нарочито истицати. истицати. Али је од преке потребе и бугарског народа — не обавестити ширу јавност: да све оно на шта српски народ полаже право и што је његова победоносна војска извојевала, извојевала, почива на српском историском праву. праву. Српски народ стотинама година на тој просторији обитава и све подноси да одржи своје име, име, језик и традицију. традицију. За највећу су осуду наши политичари, политичари, који ради личних интереса и рачуна обмањују српску јавност, јавност, као да смо ми Хрватима нешто отели и не дамо им “да уреде своју кућу!” кућу!” 1) Прва српска краљевина, краљевина, пре Немањићске, Немањићске, била је била је на приморју. приморју. Босна са Хумом (Херцеговином) Херцеговином) и Дукљом била је била је саставни део Зете за владе Михајла Војисављевића и његовог сина Бодина. Бодина. Михајло је помоћу папе Александра II створио у својој држави српску самосталну католичку цркву са седиштем у Бару 1067 г. Барској архиепископији папа је потчинио све земље од Саве и Цетине до Бојане и Дрима, Српски католички Примас” који се назив и до данас задржао. архиепископ назван је “Српски Примас” задржао. Папа Гргур VII признао је Зету за краљевину, краљевину, а Михајло Војисављевић се 1077 год. год. крунише за краља. краља. Тако је постала прва српска краљевина. краљевина. (Ст. Ст. Станојевић: Станојевић: Истор. Истор. срп. срп. народа). народа). Ово се догађа 25 година пре него што је што је Хрватска изгубила своју самосталност и пала у мађарско ропство мађарско ропство.. (1102.)
2) Знаменити босански бан, бан, Матија Нинослав, Нинослав, богумил, богумил, у уговору са Дубровником од 1240 г. писан ћирилицом вели: вели: “ . . .и .и ово оште, оште, ако верује Сербљин Влаха (Дубровчанина) Дубровчанина) да се при (суди) суди) пред кнезом дубровачким; дубровачким; и јако верује Влах Сербљина, Сербљина, да се при пред баном, баном, и ином (другом) другом) Влаху и ином Сербљину да не исма (не чине насиља) насиља) .. .” (Миклошић (Миклошић:: Монумента сербика — српски споменици. споменици. Беч 1859). Босански бан Кулин још раније пише уговор с Дубровником 1189 г. - ћирилицом. ћирилицом. Његов писар потписује се: се: “... ја Радоје дијак писах сију књигу... књигу... Обоје узето из “Старе српске књижевности.” књижевности.” М. Башић). Башић). 3) Босански бан Твртко, Твртко, и ако католик, католик, крунише се (1377 г.) за краља Босне у православном Милешеву, Милешеву, на гробу Св. Св. Саве”... Саве”... Стефан Твртко в Христа Бога краљ Сербљем и Босне и Приморја ...” вели даље “Бог ми је ми је даровао две круне, круне, да двема земљама владам. владам. Босном од старина Богом дану и да седнем на престо српских владара, владара, мојих предака...” предака...” (Миклошић, Миклошић, Мон. Мон. серб. серб. стр. стр. 187). Под командом Влатка Хранића (Владете војводе) војводе) учествује Тврткова војска у Косовској битци. битци.
4) Стеван Вукчић из породице Косача, Косача, синовац Сандаља Хранића, Хранића, зета кнез Лазаревог добио је назив “Херцег Св. Св. Саве” Саве” 1448, а Хумска област Св. Саве”. Саве”. (Ducatus Sct. Savae), које се име још назива се “Војводина Св. име још и у 19 веку чује. чује. (Херцеговина (Херцеговина). ). 5) Босански краљ. краљ. Тома, Тома, зет Стевана Вукчића, Вукчића, најмоћнијег богумила, богумила, кује Ашбот: Босна и заједнички новац са деспотом Ђурђем Смедеревцем (Ашбот: Херцеговина, Херцеговина, стр. стр. 82). 6) У католичком манастру у Фојници у Босни чува се књига грбова, грбова, писана ћирилицом на првој страни пише: пише: Родословие Босанскога алита Илиричкога и Српскога владаниа. владаниа. Заједно постављено (састављено) састављено) по Станиславу Рубчићу — попу. попу. На славу Стипана Немањића, Немањића , Цара родословие” Србљина и Бошњака 1340”. (Ашбот Б. и X. 441). Друго “ родословие” српских и босанских владара и великаша, великаша, опет ћирилицом писано, писано, састављено од дубровчанина Петра Охмучевића 1482 године однето је у Ђаковачку бискупску библиотеку. библиотеку. одатле у Пешту. Пешту. (Ашбот (Ашбот Б. и X. стр. стр. 444).
7) Богумилски гробни натписи: натписи: “Ва “Ва име отца и сина и св. св. духа амин. амин. Овде лежи кнез Батић, Батић, милости Божјом и Славнога господина краља Твртка, Твртка, кнез над босанским Високим. Високим. На своме земљишту племенитом разболе се, се, на Дубоком, Дубоком, и к њему љечник дође. дође. Овај споменик постави госпођа Вукосава, Вукосава, која му живу служаше вјерно и мртву му послужи” послужи” (Ашбот (Ашбот Б. и X. стр. стр. 95). Ва име отца и сина и св. св. духа амин! амин! Овде лежи добри војвода, војвода, од доброга дома Обреновића син. син. У то доба не бејах се омразио злу ни добру и ко год ме познаваше свако ме жаљаше. жаљаше. Хтједох бити добар јунак, јунак, али ми смрт то прекрати! прекрати! Отидох од оца веома печална и пођох иној дружини обичним мојим новим путом. путом. Рано одох на онај свет”! свет”! (Ашбот (Ашбот Б. и X.) II.
После пропасти српских држава услед турске најезде настаје кретање српског живља на север и запад. запад. Опустелу Далмацију, Далмацију , Лику, Лику, Банију, Банију, Славонију, Славонију, Срем, Срем, Бачку и Банат Срби су у масама насељавали. насељавали. Старо становништво тих покрајина услед честих турских похода повукло се даље на север и на далматинска острва, острва, па чак и у Италију и у Маџарску. Маџарску. Многобројни податци о томе сведоче. сведоче. Унив. Унив. проф. проф. д- р Ј. Ердељановић, Ердељановић, у своме брижљиво обрађеном и документованом делу, делу, “О пореклу Буњеваца” Буњеваца” сакупио је сакупио је о томе сва историјска документа, документа, којим ћемо се овде послужити. послужити. “Сав хрватски народ сс тада иселио из оних предјела (из Далмације до Неретве), Неретве), које Турци заузеше (1533) и то заједно са свештенством”. свештенством”. (Златовић (Златовић из “О пореклу Буњеваца.” Буњеваца.” Ердељановић 42). “Старо се хрватско становништво говото са свим иселило, иселило, тако да су још у 16 веку, веку, крај свег досељаваља с других страна многи предели били пусти, пусти, а други веома ретко насељени а на место тих исељеника довели су Турци, Турци, Фрањевци и друге народне вође многобројни народ из Босне и Херцеговине”. Херцеговине”. (Ердељановић стр. стр. 53). “Године 1684 Фрањевци дођоше са 1000 породица из Босне и населише се у Скрадинској крајини”. крајини”. (Н (Н. Милаш, Милаш, Ердељановић, Ердељановић, 49). “Стојан Јанковић много кршћанскога пука доведе у Далмацију”. Далмацију”. (Смичиклас Ердељановић, Ердељановић, 49).
“На место избеглих старих становника доводили су Турци у освојену Лику и Крбаву, Крбаву, особито од 1551 године па даље, даље, из унутрашњости Босне многобројнс своје раније своје раније кметове, кметове, понајвише православне Србе, Србе, тако да 1577, 1580 и 1587 године аустриски граиичарски заповедници , јављају, јављају, да су Лопашић, Ивић, Ивић, Турци Лику густо населили српским становницима” становницима ”, (Лопашић, Витезовић, Витезовић, Ердељановић, Ердељановић, 54). “Почевши од друге половине 15 века па кроз све даље векове помиње се читав низ већих и мањих сеоба нашег народа православне и католичке вере, вере, Славонију”. (Цар Душан насељавао је средњу поглавито из Босне у Славонију”. Далмацију српским живљем из Херцеговине). Херцеговине). “Особито се огроман број народа из Босне преселио у Славонију за време АустроАустро-турског рата 1683 1699 године око 140.000 душа из саме средње и северне Босне.” Босне.” (А. Ивић Ердељановић, Ердељановић, 58). “У једном писму краља Матије из 1483 год. год. каже се, се, да се за последње четири године (после угарскоугарско-турских ратова 1475 до 1486) доселило у Угарску око 200,000 српских душа”. душа”. (А (А. Ивић — Ердељановић — Ердељановић,, 60). “Становници Суботице, Суботице, тако звани Буњевци, Буњевци, вођени по 18 отацах реда Св. Св. Фрање, Фрање, већим су делом из Босне, Босне, а мањих из Далмације надошли 1687 године” године” (Антуновић (Антуновић Ердељановић, Ердељановић, 71). У XI поглављу “О пореклу Буњеваца” Буњеваца” д- р Ередељановић износи историске податке: податке: које су народности католици по Далмацији, Далмацији, Лици итд. итд. “Иван Ловрић, Ловрић, родом Сињанин у свом делу из 1776 год. год. каже: каже: “Они, Они, које у Далмацији називају Ркаћима, Ркаћима , тј. тј. Грцима, Грцима, због њихове грчке вере, вере, исте су народности као и Морлаци латинскога обреда ... истим језиком истим језиком говоре и у својим народним песмама опевају Краљевића Марка. Марка. Морлацима Ердељановић. 317). назива и становнике Босне и Херцеговине”. Херцеговине”. (Ердељановић. “Јосип Крмпотић, Крмпотић, католички свештеник у Лици, Лици, члан аустриске експедиције у Цпну Гору 1788 године испевао је песму и наглашава жарку жељу за ослобођењем “'свега “'свега славна рода српског’ српског’ ” несумљиво показује своје национално осећање српско”. српско”. (Ердељановић (Ердељановић,, д- р Вл. Вл. Ђорђевић, Ђорђевић, 317).
“У актима ватиканске архиве из 17 века (исписао д- р М. Гавриловић) Гавриловић) врло се често срећемо с називом “Морлаци” Морлаци” и за католике и за православне у конненом делу Далмације.. Далмације.. . Из ћирилицом писаних аката из 1659 год., год., види се да им је постављен за капелана дон Иван Божановић, Божановић, који се на оба акта ћирилицом потписује: потписује: ‘писах ја дон Иван Божановић, Божановић, капелан илашки.’ илашки.’ ” (Ердељановић, Ердељановић, 327). “Задарски архибискуп В. Змајевић 1720 г. зове ‘Морлаци или Срби из Далмације.”’ Далмације.”’ (Ердељановић (Ердељановић,, 328) . . . Има писаца, писаца, који називају Србима наш народ у Далмацији и православне и католичке вере... вере... Године 1744 Осорски бискуп М. Караман говори о постављању владика код Срба у Далмацији, Далмацији, ‘Срби правосллавни и Срби католици’.” католици’.” (Ердељановић (Ердељановић,, 331). “Сењски бискуп Мартин Брајковић у свом попису католичких и православних парохија у Лици 1700 г. разликује Влахе православне, православне, Влахе католике и Хрвате католике”. католике”. (Ердељановић (Ердељановић,, 336). “Загребачки бискуп Петар Петретић у акту из 1651 г. каже како је из Турске дошло у великом броју Влаха или Рашана или боље Срба у крајеве Хрватске и Славоније”. Славоније”. (Ердељановић (Ердељановић,, 342). “Аустриске царске војсковође називају Буњевце од год. год. 1657 па на даље католичким Србима за разлику од православних Срба, Срба, или просто Србима где није било православних.” православних.” (Ивањи (Ивањи Ердељановић, Ердељановић, 347). “Познати историчар Ј. Швикер у своме делу о статистици Краљевине Угарске 1877 означава Буњевце и Шокце као католичке Србе.” Србе.” (Ердељановић, Ердељановић, 347). “Иван Антуновић, Антуновић, жупник, жупник, вели: вели: ‘диванимо ‘диванимо рацки рацки.’ .’ ” (Ердељановић (Ердељановић). ). III До тридесетих година 19 века Хрвати се служе латинским језиком. језиком. Народне свести у опште није било. било. “Све државне ствари водили су свештеници и племићи, племићи, који су били у сваком погледу далеко од народа и народног живота ... У борби против завођења маџарског језика у Хрватској, Хрватској, они (племство и попови) попови) се нису борили за народни, народни, него за латински језик”. језик”.
Хрвата, да (Ст. Ст. Станојевић Историја срп. срп. нар. нар. II књ. књ. стр. стр. 127). Самообмана Хрвата, су 1102 г. “ступили у државну заједницу с Маџарима” Маџарима ” — неозбиљна је живота” измишљотина!! измишљотина !! Шта су то за осам стотина година “заједничког живота” урадили? урадили? Колико се развио хрватски индивидуализам за то време?!?! време?!?! — Шта — Шта би нама Србима Хрвати рекли, рекли, кад би ми сада тврдили, тврдили, да смо у 15 веку ступили у државну заједницу са Турцима? Турцима? Јер је неколико српских владарских кћери седело на турском престолу; престолу; Србин Мехмед Соколовић био је знаменити велики везир; везир; српски језик употребљаван је у 16 веку на турском двору и у дипломатској преписци. преписци. Смејали би нам се. се. Зато се и ми њима смејемо! смејемо! Никакве традиције нема код хрватског народа ни о постојању старе народне државе до пропасти њене самосталности, самосталности, нити о народним владарима, владарима, нити је и један важан историски догађај урезан у народну свест, свест, као што је то случај код српског народа. народа. Зар није готово смешно да се увек потрже Матија Губец и ЗрињскиЗрињски-Франкопан!? Франкопан!? Зар само то? то? Кад је Матица хрватска одлучила да српске народне песме изда под именом “Хрватских народних песама” песама” професор В. Јагић пише Ф. Рачком: Рачком: “Тако је матица хрватска изазвала својом одлуком, одлуком, да изда некакве ‘Хрватске народне песме,’ песме,’ Ја, збиља, збиља, и сам читаву буру страха, страха, да ћемо и то благо отети Србима. Србима. Ја, мислим, мислим, да код народне епске поезије не би требало сувише истицати хрватско име, име, јер што је што је било некоћ старих хрватских мотива, мотива, чини се да је пропало под навалом нових сижета, сижета, који су долазили с Турцима са Јагић, “Спомени мојега живота” живота” II књ. књ. стр. стр. 167). Јагић је истока”. истока”. (В. Јагић, предлагао да се назову “српскосрпско-хрватске” хрватске” и ћирилицом штампају. штампају. Срећом што се нашао Вук Караџић, Караџић, те их скупио и на свет издао. издао. Ко зна да ли ми то сада не би морали доказивати, доказивати, да је култ српске мајке — Мајка Југовића; Југовића; Старац Вујадин и Сењанин Тадија, Тадија, персонификација српске душе, душе, карактера и издржљивости? издржљивости?
Баш појава Вукових народних песама била је главни повод “Хрватског препорода” препорода” пре 100 година. година. Млади Људевит Гај се упознао у Грацу и у Пешти са српском омладином из свију крајева и одмах приметио велику разлику између лепог српског језика и њиховог хрватског. хрватског. Језик те омладине је био исти онај којим су испеване народне песме у Вуковој збирци. збирци. Тадањим хрватским омладинцима није било по вољи, вољи, кад су видели да тим истим језиком говори Далмација, Далмација , Лика, Лика, Банија, Банија , Славонија, Славонија, итд. итд. а хрватски само
незнатан део и да им је немачки и латински ближи. ближи. О неким народним песмама, песмама, о традицији и хрватском народном језику није било трага. трага. Код Гаја се појављује идеја, идеја, да се језик из Вукових песама узме за “књижевни језика, Гај се надао да придобије све хрватски језик.” језик.” Узимањем српског језика, католике, католике, који тим језиком говоре, говоре, за хрватску ствар, ствар, без обзира што ти католици (Срби) Срби) имају исти језик, језик, исте песме и исте традиције са правосллавним Србима! Србима! Срби католици, католици, за разлику од Хрвата, Хрвата, служили су се увек ћирилским конгрегација, да ли треба мисале и писмом. писмом. “На питање римских конгрегација, бревиаре за католичке становнике у Далмацији штампати словима Св. Св. Ћирила, Ћирила, или Св. Св. Јеронима, Јеронима , сплитски арцибискуп Сфорца је одговорио 28 јуна 1627 г. да би било боље штампати их ћирилицом, ћирилицом, пошто је то општије писмо, писмо, па се и у Далмацији већином пише ћирилицом, ћирилицом, која се не ватикан. библиотеке. библиотеке. — Мих. Мих. Гавриловић разликује од штампане.” штампане .” (Из ватикан. Ердељановић). Ердељановић). “Ћирилско је писмо послије глагољскога било право народно писмо далматинско. далматинско . Добро би било, било, да то имаду наши Хрвати на уму, уму, јер је Спом. мојег смјешно тражити у латинском бољег Хрватства”. Хрватства”. (В. Јагић “Спом. живота,” живота,” II књига, књига, 181).
Огроман број повеља, повеља, летописа, летописа, уговора, уговора, натписа и записа, записа, који су сачувани као историска документа српских средњевековних држава, држава, без обзира које је које је вере владар био (православни, православни, католик или богумил) писани су изузетком). Тиме тадашњим српским језиком и ћирилицом (с малим изузетком). Хрвати не могу да се похвале. похвале. Зато Хрвати и воде одавно бесомучну борбу против ћирилице. ћирилице. Српски језик има три наречја екавско, екавско, ијекавско и икавско. икавско. Хрватски језик има два: два: чакавско и кајкавско. кајкавско. (По Копитару и Миклошићу кајкавско припада словеначком). словеначком). Хрвати међутим тврде, тврде, да хрватски језик има три наречја: наречја: штокавско, штокавско, кајкавско и чакавско. чакавско. Историски документи тврде сасвим друго. друго. Ни једна хрватска повеља и др. др. није писана штокавским “дијалектом” дијалектом” из простог разлога што је то српски језик, језик, а стари Хрвати нису као данашњи писали српским језиком. језиком . Да наведемо одломке из једнога писма
Фр. Фр. Рачкога, Рачкога, упућено В. Јагићу од 9 XII 1862 у коме му даје упутство, упутство, како да састави читанку старохрватског језика за више гимназије. гимназије. “Прије свега имао бих о називу читанке опазити да ју ја не бих прозвао ни ‘старохрватском читанком, читанком, ни читанком старохрватског језика, језика, већ читанком из књижевних тај, што по мом мнијењу језик у старинах хрватских и српских.’ српских.’ Разлог је тај, старих споменицих хрватских није језик према садањем, садањем, тобож, тобож, новохрватски језик старохрватски, старохрватски, из којега би се био овај развио. развио. На пр. пр. Законик винодолски, винодолски, језик му је прав правцат чакавац, чакавац, какав се и сада говори у Винодолу. Винодолу. Исто се може рећи о језику у хрватских, хрватских , глагољских — Другим речима Рачки и сам види, види, да од листинах, листинах, он је он је прави чакавац!” чакавац!” — Другим чакавског не може постати штокавски (српски). српски). Хрвати су од “препорода” препорода” на овамо почели да се уче писати “штокавски” штокавски” (како Рачки новохрватски назива), назива), али им је им је било стало до тога, тога, да и стари српски језик српски језик из хрисовуља присвоје, присвоје, и ако се ни једна повеља ни хрисовуља не односи на хрватске ствари. ствари. Без тога старог српског језика, језика, из кога се развио данашњи српски језик, језик, не би могли доказати, доказати, да је од њега и “хрватски књижевни језик” језик” постао. постао. Али како је било потребно саставити стаоохрватску читанку, читанку, за које нису имали своје грађе, грађе, јер стари Хрвати нису писали српски, српски, Рачки у том писму саветује Јагићу: Јагићу: “Ја бих у ту читанку уврстио не само србске но и бугарске старе споменике, споменике , додао бих на пр. пр. Житије Стефана Уроша, Уроша, Јагић, Сказаније о архиепископих србских. србских. Житије Св. Св. Петке.” Петке.” (В. Јагић, “Спомени мојега живота” живота” I 53). Хрватски народни језик није нико обрађивао. обрађивао. Какав је Какав је био у средњем веку такав је такав је и сад, сад, “прави “прави правцати чакавац”! чакавац”! “Само се собом разуме, разуме, да ми је било смешно, смешно, кад се са српске стране приговарало Хрватима (управо илирцима међу год. год. 1834 и 1848) да су неоправдано себи присвојили српски језик као књижевни место да се веселе тој концентрацији, концентрацији, коју је иначе код Илираца побудила и подупирала Јагић, “Спомени мојега живота,” живота,” II, 247). Па дубровачка литература.” литература.” (Јагић, зашто онда нису писали Дубровачким наречјем? наречјем? Зашто су узели Вукове песме и њихов језик? језик? Ипак драгоцено признање: признање: треба да се радујемо што су примили српски језик српски језик!! Хрватски препород “илиризам” илиризам” био је мамац за Србе. Србе. “Да се помешамо. помешамо. Мало нас је, је, али смо културнији, културнији, па ћемо да владамо”! владамо”! Тако су Илирци замишљали. замишљали. Срби су одлучно против тога устали. устали. Који је Који је тај народ, народ, који ће
своје име, име, историју и традицију заменити неким бесмисленим именом, именом, које никакве везе с народом нема?! нема?!
Кад је Илиризам коначно пропао, пропао, почело се са “ југословенством”. југословенством”. Главни његови пропагатори били су свештеници, свештеници, Фрања Рачки, Рачки, исгорик и владика Штросмајер. Штросмајер. Њихово Југословенство у толико је искрено, искрено, што су били убеђени да ће свима Јутословенима бити најбоље под окриљем Хабзбуршке монархије са југословенским центром у Загребу. Загребу. У томе су се Рачки и Штросмајер дијаметрално разликовали од политике Илије Гарашанина. Гарашанина. Гарашанин у свом “начертанију” начертанију” (1844 год.) год.) вели, вели, да би најгоре решење било, било, ако Аустрија и Русија буду наследнице турских покрајина на Балкану по распаду Отоманске Империје, Империје, већ: већ: Балкан балканским Начертанија, у одељку “О политики Србије у смотревију народима! народима ! На крају Начертанија, Босне, Босне, Ерцеговине, Ерцеговине, Црне Горе и Сјеверне Албаније тач. тач. 6.” Гарашанин интуитивно осећа потребу стварања српске католичке цркве у Србији. Србији. Било би потребно, потребно, вели, вели, довести некога од Фрањеваца из Босне, Босне, да предаје латински на Лицеју и да установи једну католичку капелу. капелу. “Ово би дало повода,” повода,” вели Гарашанин, Гарашанин, “и прилику француском правитељству, правитељству, да се у тој ствари живо заузме и тиме би се Србија ослободила опасности од једне католичке цркве, цркве, која би под упливом Аустрије у Београду била”! била”! И баш је избор пао на Штросмајера, Штросмајера, који је у Београду за рачун Аустрије католичку цркву основао! основао! IV
Највећу пакост, пакост, коју је Берлински конгрес могао причинити Српском народу, народу, била је аустриска окупација Босне и Херцеговине 1878 год., год., која је трајала пуних 40 година. година. Какве је реперкусије окупација имала на ток политике у Србији и какве је све недаће Србија због тога имала довољно је год. у етничком смислу у Босни познато. познато. Аустрија нам је за тих 40 год. пачарис направила. направила. Навукла је са свију страна Монархије све могуће пробисвете и протуве; протуве; створила нам босански језик; језик; довела бискупа Штадлера на место народнога човека Вујичића; Вујичића; избацила ћирилицу; ћирилицу; увела латиницу; латиницу; створила нам Хрвате’! Хрвате’!
Хрвати су за време окупације, окупације, нарочито после анексије Босне и Херцеговине, Херцеговине, сву своју делатност развили: развили: подизање што већег броја католичких цркава, цркава, интерната, интерната, па и манастира, манастира, чиме су хтели дати хрватско обележје Босни и Херцеговини. Херцеговини. Школовање муслимана у Загребу нарочито је било на дневном реду дневном реду.. Успех Србије у балканским ратовима доводио их је до беса. беса. Оглас рата Србији 1914 год. год. од стране АустроАустро-Угарске изазвао је дивље одушевљење врбе”! Хрватски пукови показали су се у код Хрвата! Хрвата! Поклич “Србе о врбе”! Србији, Србији, као Јаничари, Јаничари , најкрволочнији. најкрволочнији. Водећи хрватски кругови надали су се, се, да ће и од Србије за 40 година исто што и од Босне и Херцеговине створити! створити! У Србију се доводе хрватски учитељи, учитељи, уводе се хрватски уџбеници, уџбеници , уништавају све српске књиге итд. итд. Рат се протеже у недоглед. недоглед. Аустрија инспирише “Хрватски Сабор.” Сабор.” Да “подастре” подастре” адресу Њ. Ц. и К. Апост. Апост. Величанству, Величанству, да се све “хрватске” хрватске” земље: земље: Босна, Босна, Херцеговина, Херцеговина, Далмација, Далмација, Хрватска, Хрватска, Славонија, Славонија, Срем, Срем, и тд. тд. уједине под скиптром династије ХабсбургХабсбург-Лорен, Лорен, а на основи “хрватског државног права.” права.” У истом смислу и у бечком парламенту поднели су “ југословенски” југословенски” посланици 31 маја 1917 год. год. познату “мајску декларацију”. декларацију”. Ова се декларација доставља “Југословенском Одбору” Одбору” у емиграцији, емиграцији, чији је задатак био да код Велике Антанте објасни корисност “федерализоване Аустрије” Аустрије” под условом да ова склопи сепаратан мир. мир. Другим речима, речима, Југословенски Одбор старао се свим силама код наших савезника, савезника, да се створи, створи, у првом реду “Велика Хрватска” Хрватска” у “федерализованој АустроАустро-Угарској,” Угарској,” или “Југославија” Југославија” са било, престоницом у Загребу, Загребу, али без Србије и Црне Горе! Горе! У емиграцији је било, говорили: “Народно јединство пре на жалост, жалост, и наших људи, људи, који су стално говорили: свега и изнад свега, свега, без обзира под којом династијом” династијом” (Ј. Томић — Југославени у емиграцији стр. стр. 223). Хрвати су само на једно били заборавили, заборавили, да се држава не ствара одлукама сабора, сабора, већ треба жртвовати стотине хиљада својих најбољих синова, синова, као што је Српски народ жртвовао на олтар слободе само из Србије милион и по душа. душа. Познате су агитације хрватскохрватско-аустриских агената у Русији код својих заробљеника против одласка на Солунски Фронт. Фронт. После слома АустроАустро-
Угарске похитали су да створе Велику Хрватску под именом С. X. С. (Словенци, Словенци, Хрвати и Срби) Срби) и да Србију, Србију, на брзину, брзину, ставе пред “свршени чин”! чин”! То је То је било недоношче! недоношче! Ето зашто су сада Хрвати против ове Југославије: Југославије: јер то није она њихова Југославија — Велика Хрватска! Хрватска! Зато нас сада бесомучно нападају и преко стране штампе и живом речи по народу. народу. Загребачки арцибискуп Бауер нарочитом посланицом забранио је свима католицима у држави, држави, да ма у којој форми учествују у прослави 100-годишњице 100-годишњице од смрти Св. Св. Саве, Саве, иако фра Рогошић доказује, доказује , да је Св. Св. Сава био католик! католик! Православној деци држе се комеморације о Зрињском, Зрињском, Франкопану и Штросмајеру, Штросмајеру, али то ништа не смета, смета, да се баца анатема на “Соколство” Соколство” и да “Кад је је се на све што је што је српско — — мрзи мрзи,, па макар Св. Св. Сава и католик био. “Кад год. год. 1919 ХрватскоХрватско-Словеначки Епископат решио устражити од Римске Столице привилегију словенскога богослужја за све југословенске католике, католике, написао сам надбискупу Бауеру у Загреб, Загреб, како би требало: требало: 1) задржати стари словенски језик већ из поштовања ове старине; старине; 2) увести у место глагољице не латиницу већ ћирилицу, ћирилицу, која својом старином боље пристаје уза стари језик, језик, него латиница, латиница, а то би био један корак и измирењу са православном браћом. браћом. Господин надбискуп Бауер остави моје озбиљно писмо без одговора”! одговора”! (Јагић, Јагић, “Спомени мојега живота” живота” I. 87). “Не допустити да дух србијански пређе Дрину”!? Дрину”!? — Још — Још је у живој успомени С. X. С. из 1918! Зато д-р Мачек једнако кука, кука, богоради, богоради, па и прети: прети: “да се вратимо на 1918”! Ето, Ето, од куда је хрватски апетит на српске покрајине толико порастао! порастао!
Д- р Мачек заборавља, заборавља, да је хрватски народ мали фрагмент разбијене АустроАустро-Угарске, Угарске, са којим се тада имало као са осталим непријатељима поступити, поступити, јер су са своје четири жупаније остали ван демаркационе линије по уговору о примирју између Србије и Маџарске, Маџарске, потписаном у Београду и међу српских и маџарских делегата. делегата. Својим ауторитетом, ауторитетом, стеченим на бојном пољу, пољу, ми смо Хрватима код својих моћних савезника издејствовали милост, милост, да не буду поново прогутани за идућих хиљаду година! година! Примили смо их у своју кућу као заблуделог брата. брата. Кад су се браћа Хрвати нахранили и подгојили, подгојили, сад траже “половину и више целокупне имовине”! имовине”! Изволите се, се, г. д- р Мачек, Мачек, вратити на 1918 г.! Са нашим
политичарима, политичарима, који великодушно излазе на сусрет хрватским жељема и све им уступају “да их задовоље,” задовоље,” а и себе у првом реду, реду, са њима ће се српски народ умети разрачунати умети разрачунати,, кад ови буду апеловали на његово мишљење! мишљење!Чујте ви, ви, српски политичари, политичари, зар ми не би били најлуђи народ, народ, да све тековине Великога рата уступимо другом? другом? Зар је Зар је Српски народ, народ, милион и по душа најбољих синова изгубио, изгубио, да се створи Велика Хрватска од српских земаља, земаља, или је или је српски народ гинуо за уједињење свега Српства? Српства? ЗАКЉУЧАК
1) Српски народ је кроз целу своју историју показао жилавост и јаку националну свест, свест, истрајност у борби за одржање свога имена и независности. независности. Тежња његових владара за уједињењем ( Часлав, Часлав, Михајло Војисављевић, Војисављевић, Бодин, Бодин, Немања, Немања, Стефан првовенчани, првовенчани, краљ Милутин, Милутин, цар Душан, Душан, Твртко I итд) итд) била је била је главна мисао водиља. водиља. Српски владари средњега века тежили су за стварањем независне српске народне цркве. цркве. Без независне народне цркве нема потпуне независности. независности. Михајло ствара пре 900 година независну српску народну католичку цркву; цркву; Свети Сава независну српску православну цркву пре 700 година! година! Тек после тога успеха крунише се Михајло за првог српског краља на Приморју (1077), а Стефан првовенчани у Рашкој — Жичи — Жичи (1220 години.) години.) Најважније питање, питање, које сад српски народ мора да интересује јесте интересује јесте српска народна католичка црква. црква. Оживотворити српску народну католичку цркву, цркву, на основи давно стеченог права — — биће биће исто толико велико дело као што је и уједињење Српства, Српства, за које највише заслуге има српска народна светосавска православна црква. црква. Тек тада имаћемо потпуно народну државу. државу. Седиште “Српског Примаса,” Примаса,” архиепископа српске народне католичке цркве, цркве, има да буде Београд. Београд. Српски Примас једини Примас једини има то право, право, да по свима српским покрајинама поставља владике (бискупе) бискупе) српске народности. народности. Да се једном за свагда престане са антисрпском и антидржавном политиком и пропагандом од стране католичких бискупа — туђинаца — туђинаца!!
2) Цела историја, историја, историска и културна документа и само оно неколико података, података, што смо напред изнели, изнели, јасно показују, показују, које су све српске покрајне. покрајне. Бан Матија Нинослав изрично назива своје поданике у Босни и Херцеговини Србима. Србима. Ти његови СрбиСрби-Богумили — — прелазе прелазе у ислам, ислам, чији су потомци данашњи Муслимани у Босни и Херцеговини. Херцеговини. Могу ли они шта друго бити него Срби? Срби? Зар само заго што су веру променили и што их је неколико стотина школовано у Загребу — постадоше — постадоше Хрвати?! Хрвати?! Зашто би се Краљ Твртко крунисао у Милешеву, Милешеву, на гробу Св. Св. Саве, Саве, а не на гробу Краља Томислава? Томислава? Зашто узима титулу српских краљева: краљева: “Стефан” Стефан” Твртко... Твртко... “Краљ “Краљ Србљем”.. Србљем”.. Свакако што као Србин није ни могао другојачије да поступи. поступи. Зашто у “Родословију” Родословију” поп Рубчић вели: вели: “на славу Стипана Немањића, Немањића, цара Србљина и Бошњака” Бошњака” а не, не, рецимо,. рецимо,. . . на славу краља Крешимира. Крешимира. . . ? опет из истих разлога истих разлога.. Или, Или, зашто Стеван Вукчић себе назива “Херцег Светог Саве”, Саве”, а не, не, узмимо на пр., пр., Херцег Гргура Нинског, Нинског, или Св. Св. Јеронима? Јеронима? Па од куд се сад створише Хрвати у Херцеговини? Херцеговини? Од куд они у срцу прве српске приморске краљевине, краљевине, у дедовини Св. Св. Саве, Саве, када су они напустили и северну Далмацију па побегли на острва и у Маџарску? Маџарску? Миклошићева “Монумента сербика”, сербика”, (издана ( издана још још 1859 г., око 500 стр вел. вел. форм.) форм.) садржи стара српска документа, документа, писана ћирилицом. ћирилицом. Великим делом односе се на босанске ствари. ствари. Зашто их Миклошић није назвао Монумента кроатика? кроатика? Српски владари већином су све повеље, повеље, хрисовуље, хрисовуље, уговоре итд. итд. писали српским језиком и ћирилицом, ћирилицом, (без обзира да ли су православни, православни, католици, католици, или богумили били). били). Оно мало хрватских докумената, докумената, писано хрват. хрват. народ. народ. језиком, језиком, Винодолски и Пољички статут писани су латиницом и глагољицом. глагољицом. Па зар “Хиљадугодишња култура” култура” и “хиљадугодишња држава” држава” само неколико ствари остави својима у наслеђе, наслеђе, да не могу ни “читанку старог хрватског језика” језика” да саставе, саставе, него за њу узимају старе српске списе!? списе!? Није потребно истицати и остала стара српска документа, документа, која је сакупио Новаковић, Новаковић, Стојановић, Стојановић, Пуцић и др., др., која показују српски карактер Босне, Босне, Херцеговине, Херцеговине, Далмације итд. итд.
Интересантна су имена на богумилским споменицима: споменицима: Радослав, Радослав, Радивоје, Радивоје, Радоје, Радоје, Радимир, Радимир, Радоња, Радоња, Остоја, Остоја, Пријезда, Пријезда, Вукосава, Вукосава, Бранковић, Бранковић, Влађевић, Влађевић, Драживојевић, Драживојевић, Константиновић, Константиновић, Милошевић, Милошевић, Обреновић, Обреновић, Радиновић, Радиновић, Радишић итд. итд. (Ашбот Б. и X.). Еминентно српски карактер ових имена показује, показује, да то нису Хрвати. Хрвати. У осталом Богумилство је била православна јерес пренета из Антиохије. Антиохије. (У новије време видимо Хрвате са српским презименима. презименима. То су — ренегати! ренегати! Типичан пример јесте Анта Старчевић, Старчевић, рођен од мајке православне Српкиње Милице и оца Србина католика Личанина, Личанина, који је напустио свој матерњи језик и писао хрватски, хрватски, кајкавским дијалектом). дијалектом). 3) Вековни сан свију Срба био је уједињење целог Српства у једну државу. државу. Тај се сан после исполинских борби остварио. остварио. СРПСТВО ИЗНАД СВЕГА! СВЕГА!
Ми Срби били би једини би једини народ на свету, свету, који би за љубав малог хрватског народа — народа — народа,, који никакву историску улогу никада није одиграо, одиграо, народа, народа, који, који, управо, управо, и нема своје историје, историје, као ни Словенци што је што је немају, немају, ми бисмо били једини на кугли земљиној, земљиној, који би се за љубав једног народа одрекли — — СВОГА СВОГА СРПСКОГ ИМЕНА! ИМЕНА! Зар нас неће потомство презирати, презирати, што ми данас по дневним листовима свој српски језик називамо “ југословенски” југословенски” и “нашим”, нашим”, кад се још по улицама виђају осакаћени живи остатци оних хероја, хероја, који ову државу створише! створише! Зар ми Срби не би били најлуђи народ на свету, свету, кад би чисто српске покрајине, покрајине , које најлепшим српским језиком говоре, говоре, ратну тековину српског народа, народа , уступили — — Хрватима Хрватима?!?! ?!?! Српски језик тачно 4) Решење српскосрпско-хрватског спора је сасвим просто. просто. Српски језик показује границе докле се српски народ простире. простире. То хрватски политичари врло добро знају. знају. Зато се упињу да докажу, докажу, да није само језик обележје народности, народности, већ култура. култура. (Опет њихова “хиљадугодишња култура”!) култура”!) Има ли на свету још два разна народа, народа, који истим језиком говоре? говоре? Нема! Нема! Зато су Хрвати и прогласили српски језик за свој “књижевни хрватски језик”, језик”, српске народне песме — “хрватске народне песме”. песме”. И све Србе католике за “Хрвате”! Хрвате”! А зашто су Шокци и Буњевци у првој Скупштини у Београду
основали свој “шокачкошокачко-буњевачки посланички клуб”? клуб”? Јер нису Хрвати. Хрвати. Личани и Далматинци гуде уз гусле, гусле, ваљда, ваљда, “хрватске” хрватске” песме? песме? Срби су у својим народним песмама, песмама, у својој усменој књижевности, књижевности, постигли савршенство народнога језика народнога језика и стила! стила! Хрвати покушавају да говоре и пишу српски, српски, али их одмах одаје туђински нагласак. нагласак. Хрватски језик је онај, онај, којим хрватска престоница Загреб говори. говори. којим д- р Мачек говори. говори. Пардон. Пардон. Загреб је говорио немачки до краја рата краја рата,, јер зашто би “Народно веће” веће” 1918 лепило по Загребу наредбе: наредбе: “Говори хрватски”! хрватски”! Хрватским језиком говоре: говоре: северна далматинска острва, острва, Хрватско Приморје, Приморје , северни део старе ријечкоријечко -модрушке жупаније, жупаније, загребачка жупанија без Баније, Баније, вараждинска и део беловарске жупаније и Међумурје. Међумурје. Дакле, Дакле, линија: линија: Сењ — Огулин Огулин — Глина Глина и реком Чазмом на Драву од прилике је прилике је граница између српског и хрватског језика хрватског језика.. СевероСеверозападно од те линије живе Хрвати, Хрвати, јужно и југо југо-источно живе Срби. Срби. У осталом, осталом, ова се линија приближно поклапа како је означено и у хрватском школском географском атласу на етнографској карти бр. бр. 13. да Хрвати живе северосеверо-западно, западно, а Срби јужно и југоисточно од те линије. линије. (Издање КуглиКуглиЗагреб 1914 г.). Тако се учила од рата хрватска школска омладина, омладина, а сада им је апетит порастао до Дрине, Дрине, Саве и Дунава!? Дунава!? Иначе, Иначе, како би се имало разумети што проф. проф. поп Влашић назива Крашанове у Банату “Банатски Хрвати”, Хрвати”, који нису никад ни чули да неки Хрвати постоје! постоје! Чак је Јефтићева Влада за српску и “хрватску” хрватску” децу у румунском Банату издејствовала основне школе! школе! 5) Што пре успоставити народносну (националну) националну ) границу између Срба и Хрвата, Хрвата, као што тачно постоји национална граница између Хрвата и Словенаца. Словенаца. Та граница нам је што пре потребна да се спречи однарођавање нашег српског католичког живља. живља. То се однарођавање спроводи већ одавно у Далмацији; Далмацији; у Босни и Херцеговини од окупације 1878 год.; год.; у Лици, Лици, Славонији и Срему од укидања “Војне Границе”, Границе”, а у Бачкој однарођавање Буњеваца врши се сада, сада, на очиглед нас свију. свију. Летос је приређена светковина у Суботици “250-годитњице “250-годитњице од доласка буњевачких Хрвата у ове крајеве”. крајеве”. На ту свечаност д- р Мачек послао је свога нарочитог
“заступника хрватског Вође”. Вође”. Присутни су били и “Хрвати са Буне” Буне” у Херцеговини. Херцеговини. Та граница нам је потребна и због навале државних службеника свију врста и категорија из Хрватске и Словеначке, Словеначке, који српске крајеве сматрају као своје колоније, колоније, док Србе чиновнике у својим крајевима не трпе! трпе! Принцип: Принцип: Чиновник може бити само са родне територије. територије.
ВЕРУЈЕМО У ГЕНИЈЕ СРПСКОГА НАРОДА! НАРОДА! СРБИ СВИЈУ ВЕРА НА ОКУП! ОКУП! 28 децембра 1936 године Београд. Београд. Д-р Ј. Ж. Милосављевић. Милосављевић.
НЕИМАРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ КО СУ ТВОРЦИ ОВЕ ДРЖАВЕ, ДРЖАВЕ, СРБИ ИЛИ ХРВАТИ? ХРВАТИ? II Д Е О
У нашој брошури “Српскохрватском спору” спору” заступали смо мишљење, мишљење, да се само отворено мора говорити када се жели нешто на чистину извести. извести. Реч је била о нашим српским покрајинама. покрајинама. Без икаквих увијања ми смо изнели историске чињенице и ентолошка факта, факта, која посведочавају да су сви ти крајеви већ од толико векова искључиво српски. српски. Приликом овогодишње буџетске дебате у Неродној скупштини, скупштини, фебруара месеца, месеца, било је много говора о тзв. тзв. “Хрватском питању”. питању”. Једни су истицали тезу три народа, народа, од којих ће временом ипак постати један “Југословенски народ”, народ”, у неку руку нека етничка легура. легура. Други су, су, с претпоставком да су Срби, Срби, Хрвати и Словенци један народ, народ, истицали тезу да југословенски народ већ постоји и да га треба и даље у том југословенству “узгајати”. узгајати”. У штампи се међутим, међутим, другојачије сада гледа на то питање “ једног” једног” или “три народа”. народа”. Сва хрватска штампа нарочито подвлачи да Срби и Хрвати никако нису један нису један народ, народ, “да “да су то два света”. света”. Српска штампа је штампа је подељена. подељена. Било како му драго, драго, тек непрестано се пише о хрватском питању. питању. Из Београда често иду претставници појединих политичких група “приватним послом” послом” у Загреб и “узгред” узгред” сврате на разговор са д- р Мачеком. Мачеком. Није им ни Купинец баш далеко ако “Вођа Хрвата” Хрвата” није у Загребу. Загребу. Пада у очи што се мање решавају, решавају, да из Загреба “приватним послом” послом” долазе у Београд. Београд. Скоро је у Београду одржао седницу Главни одбор једне странке, странке, чија резолуција констатује: констатује: да су Срби, Срби, Хрвати и Словенци три сродна народа по крви и језику, језику, са “три посебна историскоисториско-културна индивидуалитета”. индивидуалитета”. Та три народа нису “ једнородни”, једнородни”, значи: значи: три разна народа и три језика. језика. У резолуцији се даље констатује: констатује: “Да се за унутрашње уређење заједничке државе морају, морају, невезано за предрасуде, предрасуде, тражити нови сложенији облици”. облици”. Ово се не слаже са констатацијом резолуције.. резолуције.. .” “да по сродности своје
сељачке народне основе на другој страни омогући сложну сарадњу Срба, Срба, Хрвата и Словенаца у заједничкој држави са једним Парламентом”. Парламентом”. Ову резолуцију хрватска штампа је штампа је тумачила како се њој свидело. свидело.
Ма да она није ишла до краја са констатацијама. констатацијама. Хрватски захтеви, захтеви, како се сазнаје из говора обавештених, обавештених, и из изјава д- р Мачека страној штампи, штампи, заснивају се на оном старом divide et empera, подели па владај. владај. Они стварно траже поделу Југославије на пет покрајина ( раније на седам). седам). По тој подели има “чисто српских”, српских”, “чисто “чисто хрватских” хрватских” и “мешовитих: мешовитих: српскосрпско-хрватских” хрватских” крајева. крајева. Сада се очекује у Београду конгрес друге једне странке, странке, чији је претставник скоро био у Загребу, Загребу, опет “приватним послом”. послом”. По сазнању она има да поднесе Хрватима конкретне предлоге. предлоге. У штампи је недавно било говора о неком “нацрту новог Устава”, Устава”, који су, су, веле, веле, израдили хрватски и српски интелектуалци, интелектуалци, али се ништа ближе о њему не зна. зна. Никада више него сада говори се на све стране о хрватском питању. питању. Ми са своје стране нити подцењујемо, подцењујемо, а још мање прецењујемо то “важно питање”. питање”. Оно потсећа на оно: оно: тресла се гора, гора, родио се миш! миш! У овој брошури изнећемо какав су фактор били Хрвати при стварању ове државе и шта су то они за њу учинили и уложили. уложили. Према томе се и то њихово питање може таксирати. таксирати. I.
Подстрек за буђење народне свести код Хрвата пре сто година дали су Срби. Срби. Први и други устанак на Турке у Србији, Србији, који је који је имао одјека не само на Балкану, Балкану, него и у великом делу Европе, Европе, за Хрвате, Хрвате, који су тада били ушли у осмо столеће ропства под аустријом и Маџарском, Маџарском, то је заиста био знак за устајање из мртвих... мртвих... “Ја морам искрено да се исповједим, исповједим , да се и данас са неким заносом сјећам моје младости. младости. У оно доба, доба, када је Хрватска сном мртвијем спавала, спавала, када је сва њена интелигенција искључиво латински говорила, говорила, када се у женским друштвима чула само немачка ријеч, ријеч, када је наша аристокрација, аристокрација, највише племство слала своје синове у Маџарску, Маџарску, као у Меку и Медину, Медину, да се научи маџарском језику маџарском језику... ... Срби су
то били, били, који су ме научили да љубим свој народ и сродна словенска племена, племена, да штујем и цијеним словенску идеју ... Овим Србима нећу никада заборавити да су ме они подучили шта је родољубље, родољубље, како се српски народ борио кроз три стотине година и својом храброшћу Дубровника” бр. бр. 8 1937 год.) год.) Ове искрене речи ослободио од Турака...” Турака...” (из “Дубровника” изговорио је хрватски историк Кукуљевић у Хрватском Сабору 28-VIII 1884 год., год., када се расправљало “српско питање” питање” тј. тј. признање српског имена (чујте!). чујте!).
Срби су били под Турцима 400 година, година, Бугари скоро 500, али је народна свест и традиција била јака и код једних и других. других. Српски народни певач, певач, са гуслама у руци, руци, непрестано је потсећао на минулу славну и тужну прошлост свога народа. народа. Српски народни геније никако није мировао. мировао. Смишљао је како да стресе ропске ланце. ланце. Њему није било потребно буђење — он је увек био будан. будан. Хрвати, Хрвати, напротив тек пре сто година почињу постепено да се буде из ропске чаме. чаме. Без свести, свести, тако рећи без имена, имена, без традиције и без историје, историје, Хрватима су били потребни људи, људи, који ће макар и на вештачки начин све то створити. створити. “Хрватски народ (буд да му је држава само у особи заједничког владаоца са Угарском здружена била) била) преста године 1102 живјети свој живот. живот. Последњи хрватски Краљ Петар II могао је могао је на Гвозду завикнути: завикнути: “Finis Croatiae”... Хрватски народ што је радиорадио-радио је под маџарском фирмом ... Пошто је Хрватска избрисана из редова самосталних држава, држава, а Бугарске су земље постале областима источноисточно-римске царевине (Византиске). Византиске). Пошто су дакле, дакле, Хрватска и Бугарска на измаку XI вијека изгубиле оно знаменовање, знаменовање, које су имале почетком тога столећа: столећа: то су још једино српске жупе чувале на балканском полуотоку свети огањ државне неовисности”. неовисности”. “Када је Када је хрватскому народу западало сунце, сунце, српскому је пуцала зора. зора. Малена Зета и Рашка имале су задатак одвратити, одвратити, да се стијег народне и државне слободе не приклони Цариграду, Цариграду , но да га после пола столећа предаду у крепчије руке Стјепана Немање и његова рода. рода. Тим пређе првенство на Балканском полуотоку на српски народ”. народ”. (Ф. Рачки “Борба
јуж. јуж. Словена за државну неовисност у XI веку)” веку)” Загреб 1875 “Рад “Рад”” 31 стр. стр. 235). Рачки жали, жали, што хрватски народ дошав у мађарско ропство (у “заједницу”) заједницу”) ради под њиховом фирмом и долази у “други ред” ред” и што потиснут из Далмације не учествује у историском и културном развићу културном развићу онога времена ... “Хрватски народ је зарана престао бити самосталним државним фактором ... А то се збило уочи онога горостасног сукоба између Кршћанства и Ислама, Ислама, (Крсташки ратови) ратови) којега поводом упознао се Запад с напреднијим Истоком, Истоком, те се просвети отворили нови извори, извори, до којих је хрватски народ, народ, стојећи сад тек у другом реду, реду, једва могао доћи. доћи. Пренесав си пако било (средиште) средиште ) јавног живота са Адрије у Посавину (Загреб) Загреб) не само уклонио се са главног пута тадањег светског саобраћаја, саобраћаја, него и одрешио си нетом необуздани османски живаљ у Приморју, Приморју , те олакотио (олакшао) олакшао) отпаднуће од Далмације. Далмације . У таквом положају хрватски је народ кроз више векова слабо судјеловао на пољу народне књижевности, књижевности, те се зато лако разумије она празнина у хрватској књижевности средњег вијека. вијека. На против у источној половици(!) половици(!) нашег двоименог народа, народа , у самосталној држави Немањића настаде у оно доба толика раденост на просветном пољу, пољу, да судећи према преосталим споменицима из свих грана савнеменог живота... живота... не би била излишна нада у самосвојан развитак свих народних сила кад би радиност могла дуже потрајати... потрајати... али ужасна катастрофа на Косову и доцније код Јајца Рачки. Беседа на уништи мучне стечевине прошлих столећа”. столећа”. (Фрањо Рачки. свечаној седници југ седници југ.. Акад. Акад. Наука 25 XI 1876 год. год. “Рад “Рад”” 37, стр. стр. 207). Фрањо Рачки је створио, створио, написао хрватску историју, историју, али није могао створити и народне песме, песме, јер у њима живи усмена историја народа; народа; није могао створити легенде о хрватским краљевима, краљевима, о хрватском Косову — Гвозду, Гвозду, — није их могао пренети у народ и усадити му у срце да је и он некада имао “славну” славну” прошлост, прошлост, кад он сам никад о томе ништа није знао. знао. Све је то било узалуд, узалуд, хрватски народ о свему томе није имао свести, свести, није се у то уживео, уживео, јер је то у најмању руку давно, давно, врло давно било! било! “Црвена Хрватска”, Хрватска”, “Бела Хрватска” Хрватска” производ су маште хрватских историчара патриота и исто толико имају истописке тачности као познија “Турска Хрватска”, Хрватска”, “Троједна Краљевина” Краљевина” или сада најновија мода “Далматинска
Хрватска”. Хрватска”. Сам Рачки с болом у души констатује, констатује, да је хрватски народ од 1102 године, године, радећи под туђом фирмом, фирмом, почео да живи туђим животом, животом, а да је првенство на Балкану прешло на српски народ. народ. Изгубивши самосталност, самосталност, потиснути из Далмације у Посавину, Посавину, Хрватски народ не игра више никакву историску улогу и да му је крај. крај. То није било лако Рачком за свој народ рећи. рећи. Професор др. др. Мирко Косић у Народној скупштини тврди: тврди: “Хрвати нису творевина и измишљотина Аустрије. Аустрије. Хрвати су народ са својом народном свешћу из давнина и са историском прошлошћу исто тако као и Срби”. Срби”. (Стенографске (Стенографске белешке од 18 II 1937 године, године, стр. стр. 25). Хрватски народ историском неминовношћу остао је мали народић и за његове будитеље и препородитеље било је јасно да прави Хрвати живе само око Загреба (северно од линије Сењ — Огулин Огулин — Глина Глина и реке Чазме) Чазме) и по острвима Хрватског приморја. приморја. Одмах испод те линије знали су да живи народ с другим језиком, језиком, другим именом и другом традицијом и песмама — Српски — Српски народ ... “Јер ко су прави Хрвати?? Хрвати?? Да ли кајкавци западне три жупаније, жупаније , или су Хрвати само чакавци, чакавци, далматинских отока као што је Даничић мислио, мислио, или су Хрвати оне насеобине у Угарској, Угарској, (и у Бургенланду) Бургенланду) којих је песме скупио Курелец...” Курелец...” (В. Богишић Јагићу 14 IX 1876 г. “Спомени мојега живота” живота” 356) Г. Валтазар Богишић, Богишић, дакле и не спомиње друге покрајине сем те три, три, четири жупаније и далматинска острва. острва. И Гају и Штросмајеру и Рачком и осталим “Илирцима” Илирцима” и “Југословенима” Југословенима” било је јасно да се треба приближити Србима, Србима, управо прокламовати идеју истоветности: истоветности: “Срби и Хрвати један су те исти народ”. народ”. Да није узета та парола, парола, како би могли хрватски патриоти рећи за католике у Далмацији, Далмацији, Босни, Босни, Херцеговини, Херцеговини, Лици, Лици, Банији и Славонији да су Хрвати, Хрвати, и ако они сасвим другим језиком другим језиком говоре. говоре. Да нису стално истицали ту паролу, паролу, како би могли за српски језик рећи да је “хрватски књижевни језик” језик” и за српске народне песме да су “хрватске” хрватске” итд ... “Хрвати “Хрвати попримише мало по мало српско наречје па и пјесме, пјесме, јер и у Босни и у Дубровнику, Дубровнику , гдје су старе пјесме живјеле, живјеле, сада нема него десетерац српски” српски” (Б. Богишић Јагићу “Спомени мојега живота” живота” стрр. стрр. 356). Главна задаћа “Илираца, Илираца, а доцније “Југословена” Југословена” била је је,, дакле, дакле, проширење Хрватства на рачун Српства. Српства. Та пропаганда је прво почела своје деловање по Лици, Лици, Банији и Кордуну, Кордуну, затим у Славонији, Славонији, Далмацији и
на послетку у Босни и Херцеговини — по рецепту Аустрије. Аустрије. Одбацивши Гајев “Илиризам”, Илиризам”, Штросмајер и Рачки створили су “Југословенство”. Југословенство”. Обојица католички свештеници својој идеји ставили су у службу католичку цркву, цркву, да преко ње под видом Југословенства шире Хрватство. Хрватство. Рачки, Рачки, историк и научењак, научењак, исконструисао је “Хрватско историско државно право” право” које обухвата “Југословене”, Југословене”, на које се и данашњи Хрвати позивају. позивају. Зашто онда није “Југословенско историско државно право”? право”? Јер оно обухвата и српске крајеве ... “Хрвати и Србљи један народ по крви и језику утемељише двије различите државе, државе, којима се касније придружи некоћ хрватска Босна” Босна” (Ф. Рачки, Рачки, одломци из хрватског државног права за народне династије Беч 1861 стр. стр. 5). Зашто би се Босна придружила српској сфери кад је “некоћ хрватска била”? била”? То су основи хрватског историског државног права. права. Штросмајер син швапског колонисте у Славонији, Славонији, врло образован човек, човек, великих политичких способности, способности, у млађим годинама дворски капелан у Бечу, Бечу, релативно брзо је постао бискуп у Ђакову. Ђакову. Лични царев пријатељ, пријатељ, могао је постати бискуп где би зажелео. зажелео. Он је изабрао баш Ђаковачку бискупију, бискупију, седиште некадашње бискупије за владе босанских краљева у 14 и 15 веку и за време док су Турци господапили у Маџарској. Маџарској. II.
Босна и Херцеговина је одавно била врло примамљива за Аустрију, Аустрију, а нарочито после другог Српског Устанка и добивене аутономије, аутономије, којом је Србија 1831 године постала полузависна (вазална) вазална) кнежевина. кнежевина. Отада аустриска аспирација на Босну и Херцеговину биле су главна тачка њене државне политике на Балкану. Балкану. За хрватске “Југословене” Југословене” та је политика била добро дошла, дошла, да помоћу католичке цркве уз припомоћ Аустрије шире Хрватство међу босанскобосанско-херцеговачким католицима. католицима. Ми ћемо се овде послужити књигом фра др. др. Берислава Гаврановића: Гаврановића: “Успостава редовите католичке хијерархиије у Босни и Херцеговини 1881 године”. године”. Београд 1935 год. год. “У XI столећу спомиње се само да је Босна хијерархиски потчињена сплитској касније барској, барској, па дубровачкој диацези. диацези. Први пут се спомиње босански бискуп 1154 год. год. Почетком 13 столећа становао је босански бискуп са својим каптолом на Бан Брду, Брду, а столеће касније сједиште му је у Ђакову, Ђакову,
где остаје стално до провале Турака у наше земље. земље. Под турском влашћу смедеревски бискуп био је и босански од 1544-1573 године. године. Од тада именује Света Столица за цијело подручје под турском влашћу бискупе администраторе, администраторе, који станују по фрањевачким самостанима. самостанима. Иза ослобођења Угарске и Славоније испод Турака, Турака, босански бискупи поново станују у Ђакову (али се не усуђују залазити у своју бискупију у ТурскојТурској-Босни и Херцеговини). Херцеговини). Стога врховна црквена власт створи 1735 године од Босне апостолски викаријат. викаријат. Од 1846 год. год. Херцеговина има посебног апостолског викара. викара. Бискупи у Босни све од пада под Турску власт па до 1881 год. год. др. Б. Гаврановић “Успост. Успост. ред. ред. кат хијер.” хијер.” стр. стр. 3). били су Фрањевци. Фрањевци. (Фра др. БосанскоБосанско-херцеговачки фрањевци, фрањевци, једини духовници те две покрајине били су обично сиромашни сељачки синови. синови. Жељни науке као и православни “да се књизи науче”, науче”, ступали су у своје фрањевачке манастире. манастире. Даровитији, Даровитији, који су показивали више воље за даљим школовањем, школовањем, уз велике материјалне жртве сиромашног братства (заједнице) заједнице) слати су у Италију и Аустрију, Аустрију, где су стицали више образовање и духовно и световно. световно. Аустрија је надалеко припремала терен за доцнија освајања на Балкану, Балкану, па је преко својих конзула опрезно испитивала могућност сарадње босанскобосанско-херцеговачких фрањеваца за ту политику и стварања расположења стварања расположења код верника за Аустрију. Аустрију. Свакако да се фрањевци нису хтели одазвати тој жељи Аустрије у оној мери како су конзули захтевали, захтевали, јер је Фрањевцима 1841 год. год. било забрањено да више долазе у њене богословије на даље школовање. школовање. Ту недаћу босанскобосанскохерцеговачких фрањеваца искористио је Штросмајер за своје планове, планове, да преко њих шири хрватство код босанскобосанско-херцеговачких католика. католика. За ту услугу што им је издејствовао дозволу, дозволу, да се поново могу школовати по аустриским богословијама и што је у Ђакову за њих подигао семинар (“Сјемениште (“Сјемениште”), ”), у коме су се, се, наравно у хрватском духу, духу, под његовом контролом васпитавали, васпитавали, фрањевци су требали да прихвате Штросмајерове политичке намере. намере. Због овога су се фрањевци са Штросмајером разишли Штросмајером разишли и на крају, крају, после четрдесетогодишње борбе, борбе, Штросмајер им је им је дошао главе! главе! Утицај Фрањеваца у Славонији, Славонији, где су за време Турака били једино католичко свештенство, свештенство, види се из песме Славонца Матије Рељковића, Рељковића, кад је неком који је рекао “наши стари нису писат знали, знали, ал су боље нег ми сад стајали” стајали” овако одговорио: одговорио:
Ој Славонче, Славонче, ти се врло вараш, вараш, који код ми тако одговараш, одговараш, Ваши стари јесу књигу знали: знали: Србски штили, штили, а србски писали! писали! “Ово србско писмо и књига, књига, коју овде спомињемо Рељковић, Рељковић, јесте, јесте, без сваке сумње, сумње, религиозно просвјетна литература босанских фрањеваца, фрањеваца, писана ћирилским писмом... писмом... јер се босанска фрањевачка надлежност до 1757 год. год. простирала преко Славоније чак до Будима”. Будима”. (Фра др. др. Б. Гаврановић, Гаврановић, поменуто дело, дело, 20). Кад је Аустрија 1841 године босанско херцеговачким фрањевцима забранила школовање на својој територији, територији, као и сувише народним људима и из разлога напред изнетог, изнетог, фрањецви су се обратили Београду (исти 25). Интересантно да је готово у исто време Гарашанин у своме “Начертанију” Начертанију” (1844 год.) год.) износио потребу да се фрањевци доведу у Београд (види “СрпскоСрпскохрватски спор стр. стр. 12”). Том приликом су молили за помоћ да себи подигну богословију у Босни. Босни. Зашто нису успели, успели, не каже се. се. За време борбе фрањеваца са бискупом Баришићем (1845 -46 г.) настојавали су код надлежних да отворе своју богословију у Београду. Београду. Вероватно да је српска кнежевска влада због тога наилазила на отпор Аустрије с позивом да она по “Карловачком миру” миру” има протекторат над босанскобосанско-херцеговачким католицима. католицима. А кад се решавао спор са бискупом Баришићем пред судом у Цариграду, Цариграду, фрањевачки претставници су одржавали пријатељске односе са српским дипломатским заступником (Капућехајом) Капућехајом) фра Лука Дропуљић пише: пише: “На 13 вељаче петком умре Лаза Теодоровић сербски посланик, посланик, наш верли пријатељ, пријатељ, а био је прави човик, човик, пун разабраности, разабраности, љуства, љуства, љубезњивости и доброте, доброте, нарочит и редак. редак. Неда нам се. се. Који год је наш (Фрањевачки) Фрањевачки) пријатељ серчансерчан-смерт нам га отме. отме. Еј, Еј, Лазо, Лазо, покој ти души”! души”! (Фра др. др. Гаврановић 39). Значи да се српска кнежевска влада преко свога претставника залагала за фрањевачку ствар код Порте. Порте. Интересантно да су фрањецви (фра А. Кујунџић) Кујунџић) преговарали са француским конзулом да протекторат над босанскобосанско-херцеговачким католицима на место Аустрије преузме Француска. Француска. Исто оно што је Гарашанин 10 година раније тражио у “Начертанију” Начертанију” за католичку цркву у Србији. Србији. “Кнежевска српска влада у Србији показале се тјесногрудом у погледу вјерске слободе, слободе, када се је 1855 године радило да босански фрањевци преузму пасторизирање католика у Србији”. Србији”. (Фрањевачки вјесник 1930 год. год. бр. бр. 3, стр. стр. 81). Када је ово фра др
Гаврановић у своју књигу уносио једно није имао на уму што је Штросмајер већ био основао католичку цркву у Београду за рачун Аустрије, Аустрије, (1851 год.) год.) противно Гарашаниновим намерама, намерама, да босански фраљевци оснују католичку цркву у Београду под протекторатом “француског правитељства”. правитељства”. Још један важан моменат је фра др. др. Гаврановић изгубио из вида. вида. То се дешавало за време Кримског рата. рата. Српска кнежевска влада само својом еластичношћу и довитљивошћу избегла је, је, да је Аустрија не увуче у тај рат против Русије, Русије, своје природне покровитељке, покровитељке, која је на Севастопољу била потучена од многобројних противника руских. руских. Куд би се после тога руског неуспеха смела мала Србија појављивати као протекторка босанскобосанско-херцеговачких католика и да у Београду фрањевцима подиже богословију и да удара на београдску “аустриску католичку цркву”. цркву”. “Из жеље да што више утиче на Босну, Босну, потјече Штросмајерова љубав према босанским клерицима и настојао да се одгајају у његовој др. Гаврановић). Гаврановић). Штросмајер је непосредној близини у Ђакову” Ђакову” (фра др. лукаво искористио недаће босанскобосанско-херцеговачких фрањеваца, фрањеваца, што нису могли прикупити довољно средства за грађење своје богословије у Босни, Босни, нити су успели да им се у Београду о трошку српске државе иста подигне. подигне. Пошто се Штросмајер код цара заузео, заузео, обнародована је дозвола 16 XI 1852 год. год. “да се босански клерици одгајају у Ђакову” Ђакову” и већ почетком 1853 год. год. клерици су дошли. дошли. Доцније им је и нарочита зграда подигнута. подигнута. “Макар и нерадо пристали су они да 1857 год. год. саграде у Ђакову посебну зграду за сјемениште” сјемениште” (исти 26). Штросмајер се сада могао надати да ће фрањевци бити уз њега и већ је предлагао Риму да се Босна подвргне под једну од суседних мађарских дијецеза, дијецеза, наравно, наравно, Ђаковичку (исти 54). Под видом да је потребно извести извесне реформе католичке цркве у Босни предлагао је да се подели на три апостолска викаријата, викаријата, и на крају тражио је за себе бискупску јурисдикцију над Босном (истим 55 и 209). Штросмајер је свој захтев образложавао тиме, тиме, што је некада Ђаково било седиште босанских бискупа, бискупа, као што смо раније видели. видели. План Штросмајеров је био провидан. провидан. То се најбоље види из његовог писма Дон Мији Павликовићу од 29 IV 1880 г., Мијо, како давно све тежи за како је он замишљао југословенство. југословенство. ... “Мој Мијо, јединством, јединством, тако ће вам бити и при јужном словенству, словенству, од двије ствари једна: једна: или ће се то јединство извести под окриљем Аустрије и на њену
корист, корист, што би ја од свег срца и из дна душе желио, желио, на то би ја драге воље све своје слабе силе посветио — — или или ће се то јединство извести под другом фирмом, фирмом, на штету Аустрије” Аустрије” .. Није он тражио да Босна због католичке цркве потпадне под његову јурисдикцију, јурисдикцију, него да преко католичке цркве шири Хрватство у Босни. Босни. Наравно да је тада то још било “прављење рачуна без крчмара” крчмара” јер је Босна и Херцеговина још била под Турцима. Турцима. То је код фрањеваца изазвало велико негодовање. негодовање. Али Штросмајер се слабо на то обазирао и излазио са новим захтевима пред римску курију, курију, а на штету фрањеваиа. фрањеваиа. Чак је присвајао себи право, право, да Св. Св. Столици предлаже кандидате за босанске бискупе, бискупе, што је било вековно право старешинства босанских фрањеваца. фрањеваца. На послетку Штросмајер је и раније тајно, тајно, а доцније пред окупацију Босне и Херцеговине отворено захтевао, захтевао, да се уведе редовна католичка хијерархија у Босни и у Херцеговини, Херцеговини, да се фрањевцима одузме право вршења свештеничке дужности, дужности, да се повуку у манастире или да се секуларизирају (тј. тј. да од монашког реда постану мирски свештеници). свештеници). Штросмајер се био решио пошто по то да фрањевце, фрањевце, као главну сметњу његових планова, планова, уништи и стога је најтежу тужбу против њих у Риму подигао (исти 56). Чак је наводио и то као разлог, разлог, што је зидао велелепну катедралу у малом славонском месту само зато, зато, јер је мислио да ту буде седиште црквене управе за Босну и Херцеговину (исти 57).
Наравно, Наравно, да је међу босанским фрањевцима био по неки и присталица Штросмајеров, Штросмајеров, али огромна већина била је запрепашћена овим Штросмајеровим поступцима, поступцима, јер су добро знали шта их чека. чека. “Док је ђаковачки бискуп Штросмајер са босанским фрањевцима на око подржавао пријатељске везе, везе, подигао је у Риму против њих тужбу и тражио да се редовничка заједница потпуно потистне. потистне. Права, Права, која су босански фрањевци имали, имали, да из своје средине предлажу Св. Св. Столици кандидате за босанског бискупа. бискупа. Штросмајер је тражио да се то право пренесе на аустриског цара. цара. Бискуп Штросмајер са својим приједлозима гледе уређаја цркве у Босни радио је против националних интересе аустро-угарској народа” народа ” (исти 9). Иако је Штросмајер у свему ишао на руку аустровлади у погледу реформе погледу реформе католичке цркве у Босни (да се фрањевци потисну и уведе световна црквена хијерархија), хијерархија), ипак се Аустрија опирала да црквена управа буде хрватска. хрватска. Да би боље успео и да би што боље припремио терен
за доцнију окупацију и Хрватство, Хрватство, Штросмајер се удружује са аустријским званичним круговима. круговима. Покушава да себе кандидује за босанског бискупа, бискупа, затим кандидује Рачког (писмо бана Пејачића фра др. др. Гаврановић стр. стр. 164). Кад није у томе успео, успео, Штросмајер се труди да кога из Загребачке бискупије протури за босанског бискупа, бискупа, који је аустријској влади “поћудан” поћудан” и који би ипак пропагирао Хрватство. Хрватство. Вођена је против фрањеваца и новинарска кампања. кампања. Рачки пише: пише: “Најмање имадем поуздања у фратре босанске” босанске” (исти Штросмајеревој) 239). Па и анонимно је вођена кампања. кампања. “По његовој (Штросмајеревој) жељи Рачки је често с прорачунатом тенденцијом и у новинама анонимно писао. писао. Имамо доказа зато, зато, да је бискуп Штросмајер и сам у новине спремао дописе управо против бискупа Вујичића: Вујичића : “Морали би у Биограду знати, знати, да је био на крунисању у Пешти и викар босански (Свакако је тиме Штросмајер хтео да га оцрни у Вујичић” Вујичић” (исти 233). (Свакако Београду). Београду). Најзад су фрањевци увидели да је за њих штетно што се у Ђакову васпитавају и престали су 1871 године похађати тамошњу богословију. богословију. “Прије 200 година потискујући Фрањевце са положаја (из Славоније и из Срема) Срема) после АустроАустро-Турског рата напали су их да су неуки и да неодговарају више том позиву, позиву, а сада су их због истих разлога тужакали у Риму сви они, они, који су за Босну и Херцеговину везивали какве намере, намере, а особито Штросмајер. Штросмајер. Прије световна власт (турска) турска) је штитила Фрањевце, Фрањевце, а сада кад бискуп Штросмајер није успео, успео, сама она (Аустрија) Аустрија) води борбу против њих... њих... сада кад им фрањевци стоје политички на путу иду заједнички против њих и Штросмајера и Аустријска влада” влада” (исти 126). За време херцеговачког устанка и српскосрпско-турског рата 1876 г. аустриска дипломација преко Рима трудила се да задобије фрањевце босанскобосанскохервеговачке за агитацију против Србије. Србије. “Окупација Босне и Херцеговине од православне Србије свакако ће тешко повредити интересе тамошњег католичког живља, живља, и ствар је у томе, томе, да католичко становништво Босне и Херцеговине на видан начин протествује против српске окупације... окупације... јасно је јасно је,, да у првом реду треба Фрањевци да предоче католичком живљу Аустр. мин. мин. иностраних дела пов. пов. бр. бр. 252 Беч од озбиљност таквог удара”. удара”. (Аустр. 11 VII 1876 год. год. посланику при Ватикану графу Пару, Пару, фра др. др. Гаврановић прилог бр. бр. 10, 275 стр.). стр.).
Аустриска влада је преко својих агената гледала да добије изјаву Фрањевачког братства, братства, да је потребно да Аустрија поседне Босну и Херцеговину (исти прилог 11 стр. стр. 276). Алојз Бороша, Бороша, супериор “часних сестара” сестара” у Загребу предлаже аустриској влади, влади, поред осталога, осталога, да треба муслимане Босне и Херцеговине придобити за католицизам и хрватство и на тај начин спречити српске националне и политичке аспирације на те земље. земље. “Преко “ Преко књига и школе идеал “Србски народ” народ” и “србска вјера” вјера” у покрајинама Босни, Босни, Херцеговини, Херцеговини, Црној Гори, Гори, Далмацији, Далмацији , Хрватској, Хрватској, Славонији и Јужној Мађарској дубоко је у срце усађен”. усађен”. “То је вели, вели, стварност са којом сваки државник и аустриски патриоти, патриоти, био он Немац, Немац, стр. 297). Док тако Маџар или Хрват треба да рачуна” рачуна” (исти прилог 23 стр. гуди брат Хрват, Хрват, фра Блаж Јосић писао је 18 VII 1867 г. у Славонски Брод адвокату Андрији Брлићу, Брлићу, који је са Фрањевцима у Босни одржавао везе. везе. “Ја “ Ја памтим добро ваше ријечи ваше ријечи,, које сте ми још ми још давно и давно рекли”: рекли”: Док се Беч гнијездо швапско не разори, разори, да камен на камену не остане, остане, дотле не може се Словенство избавити ропства. ропства. Онда сам жалио на вас и ваше ријечи, ријечи, жалио племенитога Беча, Беча, ну сад видим, видим, да сте ми живу истину говорили. говорили. Анатема проклетом гњијезду измета њемачког! њемачког ! Доле с њим! њим! Градимо Беч нови у Биограду, Биограду , ал на Рачи ди но Дрина љуби се са Савом” Савом” (исти 36). Тома Ковачевић, Ковачевић, католички теолог подноси Гарашанину извештај из Восне 1862 год. год. “У овој крајини има 100,000 житеља, житеља, али ниједног Хрвата. Хрвата. Зато не треба ово губити из вида већ треба обавештавати овај народ да Босни припада. припада. У исто време треба знати да би славољубивост Хрвата за свом Босном се полакомила. полакомила. Католици у Босни и Херцеговини Проф. г. стоје под влашћу фратара међу којима има добрих родољуба”.. родољуба ”.. (Проф. Јакшић “Политика” Политика” ускр. ускр. број, број, 1937 године). године). “А сада је требало све ове тековине крви и зноја из дуге тамне и болне прошлости једним замахом изгубити и силом отргнути од свог рођеног народа, народа, повући се и изумрети, изумрети, а овај (народ) народ) препустити — странцима — странцима”! ”! (Фра ( Фра др. др. Гаврановић стр. стр. 241). И тако после четрдесетогодишње борбе са АустроАустрохрватском пропагандом у Босни и Херцеговини Фрањевци беху потиснути и од свог народа отргнути, отргнути, коме су верно и предано служили толико векова и са њиме подносили све патње и заједно са православном браћом потпомагали се против турскога угњетавања. угњетавања. Место Фрањеваца дођоше у Босну туђинци, туђинци,
место Вујичића д- р Штадлер... Штадлер... То је плод Штросмајеровог “Југославенства” Југославенства” и “хрватског историског државног права” права” Рачког. Рачког. И сада, сада, у народној држави, држави, нека зла коб гони Фрањевце. Фрањевце. Прошле године београдски надбискуп д- р Родић уклоњен је уклоњен је са своје дужности из непознатих разлога. разлога. Да ли сад г. проф. проф. д- р. р. М. Косић верује, верује, да — Хрвати — Хрвати нису у српским крајевима аустриска творевина? творевина? III.
Са српске стране није се никад пребацивало Хрватима, Хрватима, што су за време Светског рата према нама Србима у свакој прилици иступали са толико мржње, мржње, пакости и зависти, зависти, као најогорченији непријатељи и свим својим силама помагали Аустријанцима и Маџарима, Маџарима, да се Срби уопште истребе и искорене са лица земље. земље. Ми смо великодушно прешли преко свих зверских подвига Хрвата, Хрвата, аустроаустро-мађарских војника према нашем живљу, живљу, деци, деци, женама и старцима у Србији. Србији. Колико таквих сада сербес седе и башкаре се у државној служби, служби, који су са задовољством вешали наше људе, људе, не само овде, овде, него по свима српским крајевима. крајевима. Ми се данас чисто снебивамо да им то споменемо, споменемо, а они са неким самопоуздањем презриво шетају по српспким градовима и селима. селима. Ми се данас правимо невешти на све оне смицалице и интриге “Југословенског одбора” одбора” у емиграцији, емиграцији, а д- р Баричевић нас пита шта ћемо без Хрвата?! Хрвата?! Ми смо све то схватили као трагедију два сродна народа: народа: где су се Срби борили за слободу својих подјармљених сународника, сународника , а Хрвати помагали нова туђинска завојевања и уништавање свега српског и проширивања туђег господства и над слободним Србима! Србима! Иако смо Хрвате као аустромаџарске војнике победили, победили, ми се пред њима нисмо прсили као победници. победници. Ми смо их узели у заштиту код наших моћних савезника од праведне одмазде. одмазде. Они не само да нису плаћали репарације, репарације , него су у заједничкој држави уживали ратну оштету дату Србији. Србији. За ту нашу племенитост како су нам се одужили? одужили? Зар је и то још потребно да набрајамо? набрајамо? Пети дан после прогласа “Уједињења Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” Загреб је у знак протеста приредио побуну против “Влаха” Влаха” на “Марковом Тргу”. Тргу”. Али није само то. то. . .
Они који су ову државу стварали врло добро су знали, знали, да гро хрватских војника није био хрватске него српске народности, народности, католичке и православне вере, вере, који су према своме крају као Хрвати означавани. означавани. Зар су Хрвати чинили она јунаштва на Сочи и Пиави? Пиави? Зар би православни Србин Боројевић са Хрватима зауставио на Карпатима руско напредовање? напредовање? Зар су се Хрвати некада на Маренгу борили против Наполеона? Наполеона? Док су се Хрвати испред Турске најезде разбегли дубоко у Мађарску и тамо утонули, утонули, Срби из Босне густо су населили те крајеве и остали и даље бедем према Турцима. Турцима. Њихова љубав према огњишту није им дала да се од њега много удаље. удаље. Опустелу Далмацију, Далмацију, Лику, Лику, Банију и Славонију населили су Срби из Босне и Херцеговине. Херцеговине. То су ти “Хрвати”, Хрвати”, који су се под Зринским борили, борили, који су по Италији и целој Европи ратовали и као најхрабрији одликовали. одликовали. Зар се нису Хрвати у “Кватерниковој буни” буни” разбегли, разбегли, а Срби са својим Николом Ракијашем изгинули - издајством Хрвата? Хрвата? Зар се нису босанскобосанско-херцеговачки муслимани борили под разним Видајићима, Видајићима, КулинКулин-капетанима, капетанима, Ченгићима итд. итд. за сјај и величину Султана и Турске империје, империје, против своје православне браће. браће. То је наша национална несрећа. несрећа. Ето због тих “Хрвата”, Хрвата”, наших не својом кривицом заблуделих и одрођених Срба католика, католика, морали смо бити попустљиви и великодушни. великодушни. На овоме месту морамо изнети нека факта о “хрватским добровољцима”, добровољцима”, како би доцнија излагања читаоцима, читаоцима, нарочито млађим, млађим, била јаснија. јаснија. За ово ћемо се послужити полузваничним документима из књиге М. Ђорђевића “Србија и Југословени” Југословени” 1914—1918 год. год. Београд 1922 г. Ф. Шишић “Документа о постанку Краљевине Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” Загреб 1920 год. год. и осталим. осталим. Србија је у борбама 1914 до 1915 била исцрпљена, исцрпљена, а нарочито преласком преко Албаније изгубила је изгубила је преко 80,000 подмлатка за војску. војску. Ови губитци су били још више повећани четворомесечним борбама на Солунском фронту 1916 године. године. Морало се помишљати како ће се број бораца повећати и велики губитци надокнадити. надокнадити. Српска Врховна Команда морала је преко Српске Владе предузети све кораке, кораке, да се по целом свету расејани Срби, Срби, било као исељеници прикупе или као заробљеници са руског и италијанског фронта ослободе и оспособе, оспособе, да као српски војници попуне јако проређене српске пукове на Солунском фронту, фронту, или да се образују српске добровољачке
дивизије на руском фронту. фронту. У ту сврху је послат потребан број српских официра са Солунског фронта обилазним путем у Русију, Русију, да организују добровољачке дивизије. дивизије. Већина људства у добровољачким дивизијама (с малим изузетком) изузетком) били су Срби православни и нешто католика. католика. “У (“Нови живот” живот” књ. књ. V добровољачкој дивизији у Русији било је било је 90% Срба” Срба” (“Нови св. св. 9). Кад су у Русији услед револуције прекинуте операције и кад је одлучено да се те дивизије пребаце на Солунски фронт, фронт, Југословенски одбор је преко својих агената ометао намере Српске владе и савезника. савезника. “У Русији је било две групе официра (аустриских) аустриских) заробљених на руском фронту. фронту. У првој групи били су сви Срби, Срби, мали број Хрвата и Словенаца; Словенаца; у другој групи скоро сви Хрвати и Словенци. Словенци. У овој другој групи има Хрвата, Хрвата, који су у вези са Супилом и агентима провокаторима, провокаторима, који дејствују код руске владе да се створи “Заробљенички хрватски Корпус” Корпус” и пропагира Фр. Поточњак “Из Емиграције” Емиграције” II независну Хрватску са Словеначком! Словеначком! (Фр. стр .51) др. др. Бијанкини писао је: је: “Од наших заробљеника у Русији кренуло је свега двеста Далматинаца за фронт на Соми и око четири хиљаде на Солунски фронт. фронт. То је све било од преко 200,000 на руском фронту заробљених Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” (“Југословенска (“Југословенска Застава” Застава” од 11 VIII 1918 год.). год.). Наравно те четири хиљаде сачињавали су искључиво Срби. Срби. “Кад су у Солуну из првог пука приспелих добровољаца хтели издвојити једну чету Хрвата, Хрвата, којој је требало дати назив “Чета Зринског” Зринског” нису то могли учинити пошто су Личани одбили да у њу уђу, уђу, а самих Хрвата није било довољно ни за образовање те једне једине чете”. чете”. Сама “Југословенска дивизија”, дивизија ”, која је под командом генерала Воје Живановића храбро учествовала у пробоју Солунског фронта није била “Југословенска”, Југословенска”, како су то хтели д-р Трумбић и други претставити. претставити. Стварно, Стварно, сем малог броја Хрвата и Словенаца, Словенаца, били су сами Срби. Срби. То (“Србија и писац ових редова зна од самог генерала Живановића” Живановића” (“Србија Југословени” Југословени” стр. стр. 111). Ни са “добровољцима” добровољцима” из обе Америке, Америке, који су требали да се прикупе од тамотњих Хрвата исељеника није ишло боље. боље. Поред свих манифестација и одушевљења и великих говора по митинзима, митинзима, свршило се на ономе “Ми ћемо поћи, поћи, а ви нам не дајте”!. дајте”!. “Са првом групом добровољаца која је 1918 године стигла у Марсељ, Марсељ, сликао се д-р Трумбић а у тој првој групи било
је самих Чеха више него Хрвата и Словенаца укупно”! укупно”! (“Срб (“Срб.. и Југосл. Југосл. стр. стр. 111). “Али “Али на жалост свега 98 Хрвата отишло је из Америке у Србобран” 16 XI 1918 године. године. добровољце!” добровољце !”, писао је “Американски Србобран” “Поручник Борковић на збору у Чикагу 10 XI 1918 год. год. где је где је био присутан д р Љ. Леонтић, Леонтић, замерио је Хрватима, Хрватима , што их није отишло бар педесет хиљада у добровољце па да сад они буду у Далмацији место Талијани”, Талијани”, писао је писао је опет “Американски Србобран” Србобран” ‘22 XI 1918 год. год.
Треба имати на уму да се ово писало у новембру 1918 године кад је српска војска прешла Дрину, Дрину, Саву и Дунав, Дунав, и када више та “Хрватска помоћ” помоћ” ником није била потребна. потребна. Господин Пашић је још у лето 1917 године, године, приликом конференције са Југословенским одбором на Крфу, Крфу, “с болом у души морао констатовати: констатовати : да се после године дана рада на добровољачком питању показало, показало, да резултати ни близу не одговарају (“Нови живот” живот” књ. књ. IX св. св. 11 1922 год.). год.). уложеним трошковима и труду” труду” (“Нови Српска влада донела је одлуку, одлуку, да се “Југословени из Аустроугарске не сматрају обавезним да ступају у српску војску и ако их је предходно наша Влада узела под своју заштиту. заштиту. Тим Југословенима је било остављено на вољу (факултативно хоће ли или неће примити какве грађанске или војне обавезе према Србји, Србји, која их је ослободила руских и талијанских заробљеничких логора. логора. “Југословенском одбору” одбору” то, то, ипак, ипак, није сметало, сметало, да свуда трубе, трубе, како се Југословени раме уз раме боре заједно са Србима на Солунском фронту, фронту, и ако су код Савезника протествовали што се њихови земљаци силом узимају у српску војску. војску. (Краљевско Српско Министарство Војно — Опште војно оделење Генералштаб. Генералштаб. одсек Пов. Пов. ФЦО. ФЦО. Бр. Бр. 4.933 24 III 1917 год. год. Солун). Солун). Наравно, Наравно, за њих је било пробитачније уживати заштиту Србије, Србије, а упослити се по фармама и фабрикама у савезничким земљама, земљама, него се крвавити на Солунском фронту. фронту. Југословенски одбор, одбор, управо д- р Трумбић, Трумбић, трудио се свим силама, силама, да на талијанском бојишту створи “Хрватски фронт” фронт” под именом “Југословенска добровољачка легија”, легија”, што претседник Српске владе није могао допустити, допустити, да се наши добровољци бију под талијанском заставом и командом. командом. Овим је Трумбић хтео спречити појачање српског фронта на Солуну, Солуну, и у случају Запада, а не са Истока — — од од победе савезника, савезника, “да им ослобођење дође са Запада,
Срба”, Срба”, д- р Трумбић је Трумбић је хтео да умањи заслуге Србијине за ослобођење нашега народа. народа. У току 1917 године пријатељи д- р Трумбићеви писали су у “Југословенском билтену” билтену” (париско издање) издање) од 1 августа 1917: “Србија је све жртвовала за слободу Југословена ... Југословени у Сједињеним америчким државама стога треба да јој даду што више бораца, бораца, како би се поступно појачали ослабљени редови српске армије. армије. Потребно је Потребно је да се Србима, Србима, који из Америке крећу ка Солуну придруже као борци и Хрвати и Словенци”, Словенци”, (“Срби (“Срби и Југословени” Југословени” стр. стр. 115).
Под утицајем др. др. Трумбића (Југословенског одбора) одбора) напуштен је план да “Југословени” Југословени” иду на Солунски фронт, фронт, под изговором, изговором, да савезници ни су доделили “хрватски фронт” фронт” “Словенској легији” легији” на француском бојишту. бојишту. Француски министар војни знао је за овај штетан рад југословенског одбора, одбора, па је па је преко своје владе тражио, тражио, да се влада Сјед. Сјед. Амер. Амер. држава убеди о хитној потреби одашиљања југословенских добровољаца на српски Солунски фронт. фронт. Америчка влада је правилно схватила предлог француске владе и хитно је тражила кредит за репатрирање добровољаца с мотивацијом: мотивацијом: “да то изискују догађаји, догађаји , који су се одиграли и који су данас у току на балканском фронту, фронту, где српска војска показује тако бриљантне успехе, успехе, и којој је због губитка, губитка, које је претрпела, претрпела, и које непрестано има потребна попуна”. попуна”. Са своје стране слободно можемо рећи др. др. Трумбићу и југословенском одбору да су рђаву и ружну политику водили. водили. Да је господин Трумбић сакупио међу заробљеницима и исељеницима армију осамдесет до сто хиљада војника и с њом се пред савезницима појавио, појавио, богами размислили би се они, они, да ли не би одредили “хрватски фронт”? фронт”? То би, би, сигурно, сигурно, донело ослобођење са Запада! Запада! Али Хрватима је угодније било да седе и у руским заробљеничким логорима, логорима, а у Америци да гледају своја посла, посла, него да се бију, бију, па макар и на “хрватском фронту”. фронту”. Робом икад, икад, гробом никад! никад! Г. Трумбић је замишљао, замишљао, ваљда, ваљда, да са једно пет стотина до хиљаду добровољаца образује “хрватски фронт” фронт” и да им он донесе слободу!?... слободу!?... Д- р Трумбићева честитка Српској влади приликом пробоја на Солунском фронту врло је врло је занимљива, занимљива, да не кажем смешна. смешна. “Са “Са заносом и одушевљењем Југословенски одбор поздравља победу, победу, коју су извојевали КраљевскоКраљевско-српска
војска и добровољачке југословенске трупе наших синова из АустроАустроугарске”. угарске”. Српска влада разумела је шта се овим нарочито хоће да подвуче и одговара: одговара: “Морамо “ Морамо само жалити, жалити, ми као и ви, ви, што нам се још није дало (што их, их, ваљда, ваљда, није било више), више), да оне и јаче учествују у овој величанственој борби за ослобођење и уједињење свих Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” стр. стр. 112). Сами Хрвати почели су веровати да су и они за ову и овакву државу проливали своју крв и да су чак допринели победи Савезника над непријатељима! непријатељима! Опет понављамо: понављамо: Хрвати су се увек борили за част и величину Аустрије, Аустрије, па су то и у Светском рату чинили. чинили. “Наше “Наше регименте боре се на Сочи проти Талијанима као лавови. лавови. По свима нашим земљама јављају се добровољци проти Италији. Италији. Сва се Аустрија још једном окупила око пријестола, пријестола, она је галванизирана и подмладили се”, се”, каже Трумбић (Фр. Фр. Поточник “Рапалски уговор” уговор” стр. стр. 9). У Аустрији се боре као лавови, лавови, али им се не напушта Америка и Русија. Русија. Све се свршава на говорима. говорима. Неки Ј. Матијашевић писао је у “Југословенском Свијету” Свијету” 3 XI 1918 год.: год.: “Све се спрема што је за мегдан!” мегдан!” кад је српска војска посела све српске покрајине под АустроАустро-угарском. угарском. Доцкан стиже на Косово војска! војска! Трумбићеву наопаку политику морали су после осуђивати и његови људи. људи. “Вођство је криво што наш народ у Северној Америци није онолико допринео колико је могао, могао, а имали су времена да скупљају прилоге за талијанске хуманитарне установе” установе” писао је д- р Леонтић (“Југосл (“Југосл.” .” стр. стр. 111) Загребачка “Слободна Трибуна”, Трибуна”, тадашњи орган бивших чланова Југ. Југ. одбора, одбора, од 17 IV 1921 год., год., видевши и сама какве су крупне грешке правили (мислећи да подвале Србима и да изиграју Српску владу) владу) писала је о скупљању добровољаца: добровољаца: “Није било плода ни од онога невиђеним заносом кренутог покрета у Јужној Америци, Америци, а ни од покрета у Северној Америци, Америци, који није био ни из далека онако опсежан, опсежан, како је требао и Дакле, Хрвати се у Аустрији туку “као лавови”, лавови”, а ван ње. ње. .. ? На могао бити”. бити”. Дакле, Солуну их није било. било. У Француској није било. било. . . Па на коме фронту су ваше легије помогле Савезницима? Савезницима? Како би сте могли, могли, ви Хрвати, Хрвати, господине Баричевићу, Баричевићу, да станете са нама Србима на конференцији Мира... Мира... “као “као равноправни” равноправни” да преговарате? преговарате? Побеђени не преговара. преговара. Побеђеном се диктује! диктује!
Конференција Мира није знала за Хрвате савезнике, савезнике, она је слушала само за Хрвате, Хрвате, који су се “као лавови” лавови” “до “до пошљетка” пошљетка” за Аустрију борили! борили! IV
На седници Народне скупштине од 24 новембра 1914 године у Нишу, Нишу, за време Сувоборске офанзиве, офанзиве, Претседник српске владе г. Никола Пашић, Пашић, изјавио је: је: ...“Уверена ...“Уверена у решеност целог српског народа да истраје у борби за одбрану свога огњишта и слободе, слободе, Влада Краљевине Србије сматра као најглавнији и у овим судбоносним тренутцима једини задатак, задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања, војевања, које је у тренутцима кад је започело, започело, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неослобођене браће Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” (“Срби (“Срби и Југосл.” Југосл.” стр. стр. 17) Ову задату реч своје владе српски народ и његова војска поштено су искупили, искупили, приневши на олтар слободе милијон и по својих милих и драгих. драгих. Али српски народ, народ, његова војска и влада нису ове патње и тегобе подносили зато да им се сада све ратне тековине, тековине, ама баш све, све, оспоравају и другом поклањају. поклањају. Почетком деветнаестог века Србија је прихватила лучу српске слободе са Цетиња, Цетиња, да је високо по Шумадији пронесе, пронесе, и да доцније целом Балкану као сунце засија! засија! Кроз цео 19 век Србија и Црна Гора бориле су се са балканским угњетачем. угњетачем. Средином прошлога столећа на Београд су биле упрте очи не само целог Српства, Српства, већ и свих балканских хришћана, хришћана, одакле је мудри Илија Гарашанин за све давао подстрека. подстрека. “Невесињска пушка” пушка” у Херцеговини. Херцеговини. “Мокоњића чета” чета” у Босни. Босни. Србијини ратови за ослобођење и независност и устанак у Бугарској, Бугарској, били су плод политичке делатности тада већ покојног Илије Гарашанина. Гарашанина. “Балкански рат” рат” коначно је доделио Србији улогу Пијемента. Пијемента. Злочиначки напад Аустрије на Србију, Србију, ратом изнурену, изнурену, изазвао је гнушање код наших исељеника у Америци. Америци. На великом збору Срба и Хрвата у Сан Франциску, Франциску, 31 августа 1914 године донета је донета је ова резолуција ова резолуција:: “Душом “Душом и телом прихваћамо свету борбу, борбу, коју данас Србија и Црна Гора воде за ослобођење и уједињење Југословена.” Југословена.” А са збора у Питсбургу јула 1915 године послат је Пашићу телеграфски поздрав за Краља и
Престолонаследника: Престолонаследника: “Ми Вас пуни поуздања поздрављамо, поздрављамо, а Вашим посредовањем и Краља, Краља, Престолонаследника и српску војску, војску, који ће нас ослободити и ујединити с нашом браћом” браћом” (Срб (Срб.. и Југосл. Југосл. стр. стр. 21). Сјајна офанзива српске војске крајем новембра 1914 год. год. узнемирила је “Хрватски одбор” одбор” у Риму и већ 6 децембра (4 дана по завршетку операција), операција), руски амбасадор у Риму, Риму, Крупенски, Крупенски, телеграфисао је у Петроград Сазонову, Сазонову, да ће Супило преко Ниша и Румуније доћи у Петроград. Петроград. Циљ је Циљ је његовог пута споразумети се са српском владом о основама политичког уједињења Ховата и Словенаца са Србима; Србима; у случају да се не споразуме “треба да убеди нас Срб. и Југослов. Југослов. стр. стр. Русе у неопходност, неопходност, да ми наметнемо једно наметнемо једно решење”. решење”. (Срб. Босна, Херцеговина, Херцеговина, 50). По томе “ решењу” решењу” требало је свакако гледати да Босна, Далмација, Далмација, Лика и Славонија са Хрватском образују једну државу. државу. За меморандум, меморандум, који је Супило на увиђај руском Цару, Цару, одговорио је депешом Сазонов 17 маја 1915 године бр. бр. 817 руском амбасадору у Риму, Риму, Крупенском: Крупенском: “Меморандум послан Њ. Ц. В. Господару Императору од стране претставника Југословенског комитета не може се узети у обзир пре него што се дозна гледиште српске владе о том предмету. предмету. Овај меморандум апсолутно не одговара оном мемоару, мемоару, који је који је предао г. Љуб. Љуб. Стојановић, Стојановић, члан Академије наука у Београду, Београду, и који се овде сматра да садржи територијалне претензије српске нације”. нације”. (Србија (Србија и Југословени, Југословени, 53). Према свему овоме Савезници су, су, свакако, свакако, ствари на Балкану оставили да се о томе Русија брине. брине. Русија није хтела ништа предузимати пре него што дозна гледиште српске владе. владе. Тај “Хрватски одбор”, одбор”, који је предузео овај корак у Петпограду, Петпограду, основали су на крају 1914 године хрватски емигранти у Риму, Риму, а у њега су поред осталих ушли као чланови д- р А. Трумбић, Трумбић, д- р Хинковић и д- р Лујо Војновић (Шишић: Шишић: “Документа” Документа” стр. стр. 14). Први акт му је био оснивање “Јадранске легије” легије” у коју би се имали скупљати југословенски скупљати југословенски добровољци са територије АустроАустро-угарске, угарске, али се ништа не спомиње о некој сарадњи са Србијом и поред оне изјаве српске Владе у Нишу. Нишу. Главни задатак Хрватског одбора био је, је, да води на своју руку хрватску политику. политику. Они су решили да се Јадранска легија скупља у Италији и ту обучава. обучава. Ступање Италије у рат на страну Антанте било је условљено уступцима на штету нашега народа, народа, како је предвиђао, предвиђао, тада већ склопљени, склопљени, тајни
“Лондонски уговор”. уговор”. То је натерало Хрватски одбор да усвоји гледиште и националну политику српске Владе, Владе, коју је она водила. водила. Зато су ипак, ипак, лукаво, лукаво, назив “Хрватски одбор” одбор” заменили “ југословенским” југословенским” са седиштем у Лондону. Лондону. Наравно, Наравно, они исти људи из Хрватског одбора, одбора, који су на почетку 1915 године тражили од талијанског потсекретара д- р Мартинија да Италија потпомогне стварање “Велике Хрватске” Хрватске” и који су се изметнули у “Југословенски одбор”, одбор”, нису тиме престали да воде према Србији и њеној влади дволичну политику. политику. Југословенски одбор се једним се једним меморандумом од 13 IV 1916 год. год. обратио Срба, Хрвата и Словенаца из француској Влади: Влади: “Да о стварима Срба, Аустроугарске мора и он имати своју реч, реч, а не само Србија, Србија, с којом се они слажу у начелу, начелу, и да је он ( југ. југ. одбор) одбор) легални претставник целе емиграције и једини претставник свих Срба, Срба, Хрвата и Словенаца у (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 33). У том меморандуму се даље износи Аустроугарској” Аустроугарској” (“Срб план, план, по завршетку рата: рата: “Уједињење у једну независну државу”, државу”, и да се слаже са гледиштем Владе Краљевине Србије, Србије, што је донела одлуку да води ослободилачки рат Југословена, Југословена, али што се тиче организовања те план, уједињене државе, државе, да ће они (Југ. Југ. одбор) одбор) имати главну реч. реч. Да је тај план, кобајаги, кобајаги, одобрила целокупна емиграција и све исељеничке организације, организације, што у то време није било истина. истина. Наравно, Наравно, да Савезници никад Југословенском одбору нису ту компетенцију признали. признали. Д- р Трумбић се обратио 24 II 1916 године једном депешом Престолонаследнику на Крфу. Крфу. “Као преставнику и носиоцу Југословенске идеје, идеје, свете свима нама Србима, Србима, Хрватима и Словенцима, Словенцима, који стварамо Југословенски народ” народ” (“Срб (“Срб.. и Југослов.” Југослов.” стр. стр. 35). Када су они преостали, преостали, измучени живи лешеви на Крфу лебдели између живота и смрти, смрти, српском Престолонаследнику је заиста, заиста, било највише до тога стало, стало, да по предлогу д- р Трумбића ствара “Југословенски народ”!? народ”!? Д- р Трумбић није престајао са разним изјавама преко француских и енглеских листова: листова: “Српска је држава ишчезла.” ишчезла.” “Нема више слободних Срба”. Срба”. “Постојање Србије још једино се оличава у војсци.” војсци.” Снажна Југославија ће тек онда доћи до равнотеже и благостања, благостања, када се буде одрекла Вардарске долине и Јегејског мора”, мора”, писао д-р Трумбић. Трумбић. Била је растурена свуда по европским центрима и једна географска карта, карта, у којој је убележена Источна и Јужна Србија као бугарска. бугарска . Њему је било само дотога стало, стало, да се више српско име не чује. чује.
Док је Југословенски одбор после Албанске Голготе водио такву политику, политику, дотле су наши исељеници, исељеници, са пуно туге и симпатије пратили догађаје у Србији и схватили их као несретан Удес целога народа. народа. Они су у новембру 1916 год. год. сазвали велики збор у Питсбургу и донели резолуцију која је достављена на Крф под потписом Дон Ника Гршковића и у овој се резолуцији овако заветују: заветују: “Да примају све дужности према домовини, домовини , предвођени светлим примером мученичког народа Србије, Србије, херојске српске војске и наше народне династије. династије. Клањајући се пред мучеништвом ослободилачке Србије учесници збора, збора, ганути, ганути, с поносом поздрављају Краља Јунака и Мученика, Мученика , са живом вером да је близу час, час, кад ће га свеколики ослобођени народ поздравити као Светитеља свих (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” стр. стр. 21). А резолуција Срба, Срба, Хрвата и Словенаца” Словенаца” (“Срб “Југословенске уједињене омладине” омладине” донета на збору у Женеви августа 1915 год. год. гласила је: је: “Србији, Србији, Пијемонту југословенства, југословенства, имаће да се приклопе остале земље: земље: српске, српске, хрватске и словеначке” словеначке” (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 23, Шишић “Документи” Документи” 43). Под утицајем д- р Трумбића доцније су променули мишљење и Дон Нико Гршковић и Југословенска уједињена омладина, омладина, што ће се из даљег излагања видети. видети. Нећемо износити све закулисне радње југословенског одбора код наших Савезника, Савезника, емиграције и исељеника у Америци. Америци. У другој половини 1916 год. год. српска војска је у четворомесечној борби на Солунском фронту показала знатне успехе. успехе. Д- р Трумбић одржавао је, је, за сваки случај, случај, “пријатељске односе” односе” са српском владом, владом, али мисао “Велику Хрватску” Хрватску” створити, створити, никако није напуштао. напуштао. Подмукла мржња на српску Владу тињала је у њему, њему, јер по његовом мишљењу, мишљењу, она је она је кривац што Савезници не признају Југословенском одбору компетенцију легитимног претставника Срба, Срба, Хрвата и Словенаца под АустроАустро-угарском. угарском. Д- р Трумбић никако није хтео да разуме, разуме, да Савезницима није било стало до његових лепих речи и обећања, обећања, на које ови ништа нису рачунали, рачунали, Савезницима је била потребна стварна помоћ, помоћ, а не изрази симпатија. симпатија. Србија се непрестано борила, борила, а, као што смо већ извели, извели, од хрватске војске ни трага! трага! Најдволичнија и најнеискреније политичка радња Југословенског одбора, одбора, Бечом. Месеца маја 1917 била је: је: домунђавање преко Швајцарске са Бечом. објавише југословенски посланици у Бечком Парламенту тзв. тзв. Мајску
декларацију, која није ништа друго до појас за спасавање Аустрије тј. тј. да Хрвати, Хрвати, Словенци и Срби формирају једно државно тело — Југославију — — у у Проф. Универ. Универ. оквиру АустроАустро-угарске монархије, монархије, под круном Хабсбурга, Хабсбурга, (Проф. д- р Ушеничник: Ушеничник: Ум ди Југославија), Југославија), зато је та “Мајска декларација”, декларација”, за коју је знао и Југословенски одбор прокламована у Бечу у исто време када и “Крфска декларација”. декларација”. Хрвати су увек држали два гвожђа у ватри. ватри. У оба случаја надали су се остварењу “Велике Хрватске” Хрватске” на лак начин и на туђ рачун. рачун. И поред оних свечаних Трумбићевих изјава на конференцијама око Крфске декларације, декларације, — први се ње одрекао баш д-р Трумбић тврдећи да је да је (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 309). За Хрвате је “Мајска” Мајска” (Бечка) Бечка) она октроисана (“Срб декларација била пробитачнија, пробитачнија, јер им је обећавала Велику Хрватску, Хрватску, а “Крфска” Крфска” их је спречавала у њиховим мегаломанским прохтевима, прохтевима, да зграбе за себе лавовски део. део.
Пред савезницима Крфска декларација је требала да покаже приврженост Југословенског одбора Антанти, Антанти, а преко Швајцарске су дошаптавали Бечу, Бечу, да свим силама раде и код исељеника и емиграције против Крфске декларације. декларације. Осечки “Хрватски лист” лист” 11 фебоуара 1922 године писао је: је: “Ми смо и за време Аустрије слали своје људе у Швајцарску, Швајцарску, да дођу у везу са Југословенским одбором”. одбором”. А Фр. Фр. Поточњак у својој књизи “Рапалски уговор” уговор” стр. стр. 32 каже да је више политичких организација за време рата одржавало везу са Југословенским одбором. одбором. Д- р Шуштерчић. Шуштерчић. д- р Мачек, Мачек, д- р Андрић, Андрић, д р Барац и остали сигурно нису могли шта друго преговарати по Берну, Берну, Цириху, Цириху, Лозани и Женеви, Женеви, него о “Федерализацији Аустрије”, Аустрије”, пошто их је она и пустила у Швајцарску. Швајцарску. Д- р Трумбићу никако није дало мира што је Србија и српска Влада стварно имала ту тешку дужност, дужност, да се стара о судбини нашега народа под АустроАустро-Угарском и да га као једини признати међународни фактор заступа код наших великих Савезника. Савезника. Србијина улога Пијемонта доводила је Југословенски одбор до беса и није престајао са којекаквим сулудим предлозима бомбардовати српску владу. владу. Међутим је свуда пропагирао: пропагирао: “Србијанци имају право да се брину само о Србији а о Југославији могу говорити не Србијанци него Југословени”. Југословени”. Наметање самозваног југословенског одбора за “легитимног” легитимног” претставника Југословена под
АустроАустро-Угарском и њихове предлоге Савезници су исто толико фермали као вране скелецију! скелецију! Један такав предлог д- р Трумбићев у јануару 1918 год. год. био је сазив неке “Опште народне скупштине” скупштине ” у Паризу и Лондону; Лондону; која би у будуће једино била власна решавати о свима питањима наше националне политике. политике . Ту Скупштину “сачињавали би досадашња Српска Народна скупштина, скупштина, чланови Југословенског одбора, одбора, Претставници војске, војске, Добровољачког корпуса, корпуса, Југословенске организације у Европи и у Америци, Америци, претседник Академије наука и један претставник Универзитета” Универзитета” (“Срб (“Срб.. и Југосл.”, Југосл.”, 147). Ова, Ова, у неку руку Совјетска “скупштина” скупштина” имала је да замени Српску народну скупштину, скупштину, тј. тј. да се њене функције као такве пренесу на ону совјетску. совјетску. Буди Бог с нама! нама! Тај више него чудноват “предлог” предлог” д- р Трумбић је образложавао: образложавао: “Да Србије више нема и да се њено постојање још једино у војсци оличава”, оличава”, “нема више ни слободних Срба, Срба, као што ни Хрвата нема, нема, него треба и једне и друге ослободити”. ослободити”. По д- р Трумбићевим упуствима Извршни одбор “Југословенског народног вијећа” вијећа” у Сједињеним америчким државама “после претресања политичких прилика у домовини и рада Српске владе и Југословенског одбора” одбора” на седницама 7 и 8 октобра 1918 године издао је “Отворену ријеч” ријеч” југословенском народу Хрватима, Хрватима, Србима и Словенцима у Сјед. Сјед. америчким државама, државама, поводом Крфске декларације: декларације: “Истина да се донекле прејудицирало одлуци Уставотворне скупштине одредбом, одредбом, да ће држава Срба, Срба, Хрвата и Словенаца бити Краљевина са Династијом Карађорђевића... Карађорђевића... Но та одредба по природи цијеле декларације није могла бити ван осим жеља, жеља, сугестија, сугестија, предлог... предлог... Да је Краљ Петар, Петар, који за своју Круну има да захвали вољи народа, народа , те који је који је једном једном очитовао да није ван круњени претседник републике, републике, па да се више поноси повјерењем свога народа него ли Круном... Круном... Да је је,, велимо, велимо, иза Крфске декларације ставио своју Круну на располагање народу, народу, који га је њоме овјенчао, овјенчао, тиме, тиме, да ће примати нову Круну од свеукупнога народа Југословенскога, Југословенскога, ако га одликује својим повјерењем, повјерењем, био би тиме, тиме, вјероватно, вјероватно, осигурао и Монархију и Династију. Династију . На жалост, жалост, изостао је овај свестрано очекивани гест!” гест!” (“Срб (“Срб.. и Југосл.”, Југосл.”, 283).
У тој “Отвореној ријечи”, ријечи”, како се поменути проглас назива, назива, објашњавано је шта значи “Егида Србије”, Србије”, па наставља: наставља: “Пашићева егида Србије значи не само да би се србијанском дијелу народа на штету осталих признао повлаштен положај већ да би се овима априори наметнуо монархиски Устав и наметнула династија српска. српска. Ми се тиме лагље одричемо данас Крфске декларације и српске Владе, Владе, што су велики светски догађаји из темеља промијенили положај Југословена. Југословена. Не треба да жалимо за Крфском декларацијом док нам је признати предводник цијелога човечанства свечано признао не само право самоодлуке, самоодлуке, већ и саму државну независност. независност. То је хиљаду пута више од Крфске декларације. декларације. (“Срб.. и Изјава Претседника Вилзона је Magna karta Југословена” Југословена” (“Срб Југосл.”283—289). Југосл.”283—289). Потписници ове “Отворене ријечи” ријечи” су Дон Нико Гршковић, Гршковић, исти онај што је раније глорификовао Србију и покрштени Јеврејин д- р Хинко Хинковић. Хинковић. Па ако се ово слаже са речима проф. проф. Мирка Косића, Косића, које су се чуле у Народној скупштини: скупштини: “За Хрвате Крфска декларација је уговор. уговор. То је уговорна обавеза, обавеза, у којој су после они били, били, по њиховом схватању преварени”. преварени”. (Мисли на Видовдански Устав, Устав, који је изгласан простом а не квалификованом већином, већином, противно члану 13 Крфске декларације). декларације). По члану 1 и 3 те Декларације није смело више бити дискусије о имену државе, државе, о облику владавине и династије... династије... “Биће независна Краљевина Срба, Срба, Хрвата и Словенаца, Словенаца, са једноставном територијом; територијом; Уставна, Уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са Династијом Карађорђевића”. Карађорђевића”. Откуда д- р Трумбић даје изјаву октобра 1918 године дописнику “Асосиатед рећи, које ћемо место учинити нашим прес” прес” “Не могу вам за сада рећи, (“Срб.. главним градом, градом, нити какав ћемо облик владавине успоставити” успоставити” (“Срб и Југосл.” Југосл.” 109), кад је то декларација прецизно предвидела. предвидела. Зашто је д- р Трумбићу било потребно оно дошаптавање и по Швајцарској и оне депеше д р X. Хинковићу? Хинковићу? (“Југославија (“Југославија у Америци” Америци” Загреб 1922 год.) год.) Зар је била поштена она “Отворена ријеч Отворена ријеч Југословенског народног вијећа” вијећа” у Сједињеним Америчким Државама, Државама, које је по наредби д- р Трумбића и издало онај фамозни проглас, проглас, да је све оно у Крфској деклерацији “жеља, жеља, сугестија, сугестија, предлог” предлог” и да је Краљ требао да учини “свестрано очекивани гест”, гест”, да абдицира!? абдицира!? “Ако “ Ако би га народ одликовао својим повјерењем”, повјерењем”, могуће да би га
понова овјенчао новом круном”, круном”, али то баш господа не јамче. јамче. Најава Претседника Вилзона, Вилзона, њима гарантује “самоодлуку” самоодлуку” и “независну државу”, државу”, а то вреди “хиљаду пута више” више” од Крфске декларације. декларације. Зар то није превара Господине д- р Косићу, Косићу, кад Хрвати напуштају одредбе декларације, декларације, које су њихови прваци свечано потписали. потписали. Хрвати су буквално разумели Вилзонов принцип “самоопределења народа”. народа”. “Борили “Борили се ми, ми, не борили, борили, нама слободна неовисна Хрватска не гине!” гине!” Много би вредео Вилзонов принцип да нису Немци побеђени, побеђени, а за ту победу над Немцима Хрвати имају исто толико заслуга колико девети у плугу! плугу! Једни су се до последњег часа борили за Аустрију, Аустрију, други су били у ропству а трећи тј. тј. добровољаца био је тако мален број да се о њима може говорити само као о “појединцима”. појединцима”. Поред свих интрига д- р Трумбића и Југословенског одбора против Србије и њене Владе, Владе, Савезници су јој увек указивали поштовање и заслужно признање. признање. За њену издржљивост и истрајност у рату Лојд Џорч поред осталог, осталог, овако је захвалио Пашићу на поздрав у депеши од 27 VII 1918 г. “Ниједна земља није показала већу издржљивост и храброст од Србије. Србије. Безпримерно пожртвовање вашег народа указује на крајњу победу наше ствари”. ствари”. (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 180). Кад је потписано примирје (11 X 1918 год.), год.), Савезници су понова истакли велике заслуге Србије и њене војске за победу над општим непријатељем. непријатељем. На Пашићеву честитку Лојд Џорч му је одговорио: одговорио: “Сретан сам што ми се даје прилика да још једном изјавим своју радост за херојску издржљивост ваше Владе и народа. народа . Ценећи слободу више од живота, живота, Србија је показала веру, веру, која је добила рат”. рат”. (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 181). Пол Дешанел отварајући свечану седницу француског Турска, После Парламента прве речи упутио је Србији: Србији: После Бугарске Турска, Турске Аустрија. Аустрија . Срби су у Београду. Београду . Цела Француска је Француска је са њима. њима. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог Пишон, после трогодишњег изгнанства!” изгнанства!” Министар спољних послова Пишон, бурне овације Србији поновио је речи Франш д Епереа: Епереа: “Армија српска учествовала је у свима биткама, биткама, маршовала је без одмора, одмора, без заустављања, заустављања, увек у тесном контакту са непријатељем, непријатељем, којега је којега је држала за гушу, гушу, врло често без хране, хране, непознавајући ни умора ни глади, глади, гоњена увек напред вољом да победи пошто по то”. то”. (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 189). Србија је за шест недеља
повратила не само оно што је за четири године изгубила, изгубила, него је њена војска ослободила све српске покрајине под АустроАустро-угарском! угарском!
Савезници оваква признања нису могли изразити Хрватском народу и “Хрватској војсци” војсци” из простог разлога, разлога, што су постојали само Хрвати, Хрвати, војници аустроаустро-угарски, угарски, који су се за њу до последњег часа “као лавови” лавови” тога, самозвани вођа, вођа, без војске, војске, д- р Трумбић упутио је борили! борили! Поред свег тога, 30 X 1918 године депешу Југословенском Вијећу у Вашингтону, Вашингтону, да посредује код америчке владе “да америчке трупе окупирају све главне тачке у Далмацији, Далмацији, Истри, Истри, Крањској, Крањској, Хрватској и Славонији, Славонији, додајући, додајући , да је најглавније “ нити се ту смеју талијанске нити српске трупе употребити, употребити, а то се може само помоћу Америке постићи” постићи” (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 186). Помоћник Министра спољних послова америчких држава Филипс им је саветовао да се споразумеју са г. Пашићем (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 188). Треба на овоме месту напоменути да је код Савезника било утицајних људи, људи, који су били мишљења: мишљења: да АустроАустро-угарска има да остане неокрњена, неокрњена, “Федерализована”. Федерализована”. Знамо да су водећи кругови Савезнички имали задатак да та мишљења као штетна одбаце, одбаце, а да дотичнима изразе своје гнушење за њихово неморално делање. делање. О овоме само толико. толико. Иако је д- р Трумбић, Трумбић, као што смо видели, видели, предузимао мере преко вашингтонског Југословенског Народног Вијећа против српске војске, војске, ипак са Збора у Антофагасти, Антофагасти, ( Чиле) Чиле) тамошњи исељеници упућујуу депешу г. Пашићу 15 X 1918 г.: “Поздрављају јуначку Савезничку Српску војску, војску, чији ће успјеси донети потпуну слободу Срба, Срба, Хрвата и Словенаца под владавином нашег сиједог Краља Петра Карађорђевића” Карађорђевића” (“Југосл (“Југосл.. Држава” Држава” Валпарезо 26 X 1918 год.). год.).
Аустрија и цар Карло видећи зло очима издао је манифест 16 X 1918 године: године: “Аустрија има према жељи својих народа да постане савезна држава, држава, у којој свако племе са својом територијом твори своју властиту државну заједницу. заједницу . Обраћам се својим позивом на народе, народе, на чијем ће се самоодређењу оснивати нова држава, држава, да судјелује код овога великог дјела по Народним Вијећима”, Вијећима ”, итд. итд. (Шишић “Документа”. Документа”. 176 -177).
Загреб је по овој царевој наредби поступио и образовао “Народно Преврат”, али Нар. Нар. Вијеће није имало Вијеће”. Вијеће”. То је тај славни такозвани “Преврат”, куражи да се одметне. одметне. И мртве Аустрије се плашило. плашило. Та Хрватска загребачка “Резолуција — “Преврат” Преврат” услиједила” услиједила” је тек 29 октобра 1918 године. године. Још смешније и комичније кад се прочитају тадашњи “извештаји” извештаји” о тој револуцији, револуцији, које је имао образа да саопштава Милан Марјановић, Марјановић, члан Југословенског одбора, одбора, листу “Југословенској држави” држави” у Валпарезу, Валпарезу, где се он у то доба затекао. затекао. “Скоро истодобно са ослобођењем Србије вршила се је револуција у југословенским крајевима АустроАустро-угарске”. угарске”. “У “ У Загребу букнула је исто тако револуција, револуција, те је узело власт у руке Народно Вијеће, Вијеће, неколицина отпорних војника савладано је у кратким бојевима”. бојевима”. “Најпосле у Загребу је створен ужи одбор Вијећа”, Вијећа”, “Вијеће је свечаним начином положило присегу вјерности народу у Зегребачкој катедрали”. катедрали”. “Тиме је формално основана и конституирана нова Југословенска држава Срба, Срба, Хрвата и Словенаца из крајева до јучер под АустроАустро-угарском. угарском. Та наша нова југословенска држава настављена је настављена је из Истре, Истре, Хрватске, Хрватске, Славоније, Славоније, Далмације, Далмације, Босне, Босне, Херцеговине, Херцеговине, Прекодравских и Прекодунавских крајева са Врховном Владом у Загребу” Загребу” (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 218). А шта је са Србијом? Србијом? Како вам се ово чини г. д- р Косићу? Косићу? Зар ово није био покушај преваре и изигравања свечано датих обавеза у Крфској деклерацији од стране њених потписника Хрвата. Хрвата. У истини д- р Трумбић је urbi et orbi све могуће чинио да се та “нова држава” држава” без Србије и Црне Горе од Савезника и призна. призна. Загреб од радости није могао доћи к себи, себи, како је како је на лак и јефтин начин дошао до “суверене неовисне Хрватске”. Хрватске”. “Загреб, Загреб, је тај, тај, а не ко други, други, који је био кадар све око себе прикупити, прикупити, а после, после, кад му се учини згодно, згодно, све повести на погодбу са Србијом!” Србијом!” (“Срб (“Срб.. и Југосл.” Југосл.” 288). Загреб, Загреб, који по речима Рачкога, Рачкога , већ хиљаду година никакву улогу у историји није играо, играо, хтео је Београду не само да преотме историском неминовношћу додељену му улогу Пијемонта, Пијемонта, већ да све крваве Србијине тековине седмогодишњег рата приграби за себе. себе.
Први акт Претседника Наподног Вијећа, Вијећа, претставника Загребачке “неовисне суверене државе Словенаца, Словенаца, Хрвата и Срба”, Срба”, била је “нота” нота” од 3 XI 1918 године, године, упућена свима Савезничким Владама и Влади Краљевине Србије, Србије, којом је Народно Вијеће известило: известило: да се конституисала нова
држава на југословенском територију бивше АустроАустро-угарске: угарске: и да 1) Народно Вијеће у Загребу је Врховна влада Југословенских земаља, земаља, којима већ управља и има своју сопствену војску и своју сопствену флоту; флоту; 2) да савезничке владе изволе признати Народно Вијеће у Загребу као редовну Владу реченог народа, народа , да се овај народ призна као савезничка нација, нација, да се трупама, трупама, састављеним од јужно словенских добровољаца, добровољаца, призна карактер пријатељске ратујуће стране и 3) да је г. Трумбић опуномоћени претставник Народног Вијећа и да једино он има право заступати загребачко Народно Вијеће и југословенски народ код савезничких Влада, Влада, а нарочито на конференцијама за примирје’' примирје ’' (Федо Шишић “документа стр 225-226 “Срб “Срб.. и Југосл.” Југосл.” 198). Други акт Народног Вијећа је “нота” нота” упућена српској Влади “да српска војска не прелази обале Маџарска, што је Саве и Дунава”. Дунава”. Нарочито им је велику радост причинила Маџарска, већ 9 XI 1918 год. год. “акредитовала “акредитовала свог посланика” посланика” код загребачке државе, државе, који је био примљен у свечаној аудијенцији у просторијама Народног Вијећа. Вијећа.
Према цар Карловом манифесту, манифесту, од 16 X 1918 г. слично загребачком, загребачком, конституисало се Народно Вијеће у Сарајеву за Босну и Херцеговину; Херцеговину; у Сплиту за Далмацију; Далмацију; у Љубљани за Словеначку и у Новом Саду за Војводину — противно “Одлуци” Одлуци” Хрватског Сабора” Сабора” од 29 X 1918 године. године. “Да се Хрватска, Хрватска, Славонија и Далмација издвајају од АустроАустро-угарске и придружују се заједничкој народној сувереној држави С. X. С. на цијелом етнографском подручју тога народа”. народа”. Интересантне су одлуке са седница Сарајевског Народног Вијећа или “Владе за Босну и Херцеговину”: Херцеговину”: Д- р Сунарић (Министар унутрашњих дела) дела) има безодвлачно отићи генералу Саркотићу и с њиме разговарати, разговарати, да чим прије дође један одио антантине војске у Сарајево, Сарајево, да одрже ред и мир”. мир”. “Да “ Да се пошаљу парламентари најближој команди антантине војске, војске, који ће се са акредитивом на српскосрпско-хрватском и француском језику упутити поментој команди”. команди”. “Да се одреди стража код споменика Надвојводе Фердинанда и Сунарић” да ће се казнити провокатори”. провокатори”. “Министар унутрашњих дела д- р Сунарић” и још друге којекакве глупости. глупости. Види се да се још радило по интенцијама царевог манифеста од 6 октобра 1918 године. године.
Наши Савезници истицали су жељу да Срби, Срби, Хрвати и Словенци буду “као једна душа”, душа”, тим пре што је рат био већ добивен. добивен. Д- р Трумбић и остали изасланици Народног Вијећа, Вијећа, који су били дошли у Женеву другојачије су схватили ту једнодушност. једнодушност. Тада је на конференцијама донета и 9 новембра 1918 г. потписана фамозна “Женевска деклерација”, деклерација”, по којој је Пашић пристао и то: то: 1) Признао Народно Вијеће као уредну Владу “Независне државе Словенаца, Словенаца, Хрвата и Срба; Срба; 2) Признао политички карактер “Југословенским трупама” трупама” и 3) Д- р Трумбићу да до образовања заједничке владе заступа Народно Вијеће код Савезничких влада; влада; 4) да се образује заједничка влада, влада, која ће заседати у Паризу. Паризу. Да не улазимо под каквом пресијом је г. Пашић на ово пристао, пристао, ма да се противио и позивао на одлуке у Крфској деклерацији, деклерацији, једно је тачно: тачно: да оно, оно, што је тада морао признати Пашић, Пашић, нису морали усвојити Савезници. Савезници. Они су саветовали “ једнодушност”, једнодушност”, а Женевска одлука ствара две државе, државе, на једној страни савезничке републике а на другој Краљевину Србију и Црну Гору. Гору. Савезници нису хтели признати ни Народно Вијеће нити равноправност Аустроугарским трупама, трупама, (које су се тек са талијанског фронта вратиле у Загреб) Загреб) — са — са српским трупама: трупама: нити су пак хтели признати д- р Трумбића као претставника Срба, Срба, Хрвата и Словенаца под АустроАустроугарском, угарском, који је и био творац свих тих смицалица. смицалица. Он је после неколико дана само могао чути од француског Министра спољних послова Пишона: Пишона: “да те женевске одлуке немају никакве важности”. важности”. — Зар и овога пута нису Хрвати покушали да изиграју Крфску деклерацију, деклерацију, г. д- р Косић? Косић? Колико је била политика д- р Трумбића и Југословенског одбора реална види се по томе, томе, што Талијани ни “Одлуке” Одлуке” Хрватског сабора, сабора, нити “Ноте” Ноте” “Народног Вијећа” Вијећа” ни у шта нису зарезивали, зарезивали, него су то “Етнографско подручје” подручје” сматрали као Алајбегову сламу. сламу. И док су се тако по Загребу играли “Суверне државе” државе” као деца свадбе, свадбе, дотле су талијанске трупе почеле заузимати редом све оно нашта су они полагали право по Лондонском уговору. уговору. Народно Вијеће из Сплита, Сплита, видевши каква се опасност приближује, приближује, доставило је “Ултиматум” Ултиматум” загребачком Народном Вијећу: Вијећу: Животни интереси нашега народа захтевају, захтевају, а особито због одбране од Италије и обезбеђења поретка у земљи, земљи, да се безодвлачно спроведе уједињење са Срб. и Југосл. Југосл. 234). Влада загребачке “суверене” суверене” државе хитно се Србијом” Србијом” (Срб.
обратила за помоћ Србији, Србији, да један да један део својих трупа пошаље у Загреб, Загреб, које су већ према уговору о примирју, примирју, заузеле сву територију до демаркационе линије. линије. И тако је Загреб врло брзо увидео шта је стварност, стварност, а шта је год. — комедија са државом. државом. Тако је најзад дошао и Први децембар 1918 год. Дан Уједињења Срба, Срба, Хрвата и Словенаца, Словенаца, као што је Крфска деклерација предвидела. предвидела. V.
“Да су Хрвати на мировној конференцији одрекли, одрекли, да су један народ са Србима, Србима, ове, ове, овакве државе не би било!” било!” (Из говора д- р Ј. Варичевића, Варичевића, стен. стен. белешке Народне Скупштине 1937 г. стр. стр. 159). Чудновато и невероватно, невероватно, како се код нас на све брзо заборавља, заборавља, јер је у истим стенографским белешкама забележено “пљескање на левици!” левици!” А шта би било? било? Конференција Мира само би утврдила Србијине границе, границе, које је које је уговор о примирју демаркационом линијом обележио. обележио. Србија би обухватила још тада све крајеве, крајеве, који српски говоре. говоре. Србијина граница према Хрватима још тада би ишла да Сења на Огулин. Огулин. Глину па реком Чазмом до Драве. Драве. Оно Срба што би, би, ипак, ипак, преко границе остало код Хрвата, Хрвата, преселило би се у ту уједињену Србију, Србију, као што смо и оне из Маџарске репатрирали овамо. овамо. По чему, чему, г. д- р Баричевић суди да би било другојачије? другојачије? Ваљда због неке “Хрватске Армије” Армије” која се је борила на страни Савезника, Савезника, или због стечених заслуга на бојном пољу против Централних Сила?! Сила?! Каква уображеност и нескромност, нескромност, да не кажем што друго, друго, да су Хрвати “преко својих овлашћених чимбеника” чимбеника” уверили мировну конференцију да су исто што и Срби. Срби. Не Не,, ми никад нисмо били исто. исто. Од увек су Хрвати били против нас. нас. И у Светском рату смо се борили за две супротне идеологије. идеологије. Ми за слободу, слободу, а они за ропство. ропство. Хрвати нису ни могли на конференцији Мира да преговарају “као раван с равним”. равним”. За Хрвате небраћу преговарали смо ми. ми. “Савезници све што чине, чине, Србији и због Србије!” Србије!” повишеним тоном је Лојд Џорџ одговорио за време конференције Мира на Трумбићев испад, испад, да су се и Хрвати борили на Солунском фронту и допринели савезничкој победи. победи. А да је Хрвате г. д-р Баричевићу, Баричевићу , ујела гуја, гуја, па да су казали да нису исто што и Срби, Срби, не само што се име Хрват не би споменуло, споменуло, него би Хрвате као безимену масу Маџарске провинције Уговор о Миру доделио у ново ропство! ропство! Ето, Ето, то би било! било!
“Језик није помоћно сретство за стварање и за постојање једне нације, нације, него је он компонента, компонента, саставни део националне бити, бити, националног карактера, карактера, националног извора. извора. Језик је средство којим душа и срце говоре, говоре, а душа и срце су слагалишта из којих се стварају осећаји” осећаји” (д- р Баричевић стенографске белешшке Народне скупштине 1937 год. год. стр. стр. 163). Главна одлика једног народа је његов језик. језик. Да је Хрватски језик исто што и српски, српски, онда би и хрватски народ био исто што и српски. српски. Имао би исте карактерне особине, особине, исту душу, душу, исто срце и исте осећаје као и српски народ. народ. Хрватски би народ на истом језику створио своју епопеју и опевао Крешимира, Крешимира, Томислава и Хрватско КосовоКосово-Гвозд. Гвозд. Створио би легенду о Матији Губцу. Губцу. Али Хрватски народ има сасвим друге карактерне особине, особине, другу душу, душу, друго срце, срце, друге осећаје и што је што је најглавније Хрватски народ, народ, природно, природно, има и свој језик свој језик.. “Вре и свој језик забит Хорвати Хоте тер други народ постати; постати; вноги вре народ сам свој замеће, замеће, срам га јак га јак страњски: страњски: “Хорват “Хорват”” рече. рече. Сам проти себи је л не шетује Нег кај растеплјем кај растеплјем речи по свету Кад је Кад је већ истом знано детету, детету, да се не позна веч Хорватица Мислећ рођена да је Немица. Немица. Нуг все ну стрњски сенијах вре гине, гине, за сву матер ниш се не брине.” брине.” (“Дубровник (“Дубровник”” бр. бр. 23, 1397 г.) То је материњи језик д- р В. Мачека, Мачека, г. Пернара и Перчеца. Перчеца. Заиста, Заиста, ми смо два света, света, њихов језик ми Срби, Срби, готово не разумемо, разумемо, али ни због тога још Домовине” из 1831 год. год. речито казује да нисмо два света. света. Ова песма “Кип Домовине” чудо, што је Кукуљевић су се Хрвати и свог имена стидели, стидели, па није ни чудо, признао да се од Срба научио како се народ свој љуби. љуби. Разумљиво је Разумљиво је зашто су В. Богишић и Јагић с правом констатовали да су Хрвати примили српски језик и српске песме. песме. Кад један народ нема свести, свести, нити икакве традиције, традиције, није никакво чудо, чудо, што су се од њега његови рођени његови рођени синови одрицали. одрицали. Народ који није могао ни за хиљаду година ништа своје специфично народно хрватско створити, створити, ни по чему није заслужио другу судбину. судбину. Није чудо што, што, сем ропске послушности, послушности, ни за шта хрватски народ није знао. знао. И творац ове песме, песме, поп Павао Штос није рођени него прирођени Хрват, Хрват, као што су били
Гај и Штросмајер. Штросмајер. Ти, Ти, по рођењу Немци, Немци, морали су из ропске чаме да продрмају Хрвате, Хрвате, који су “сном мртвијем спавали”, спавали”, како је Кукуљевић говорио. говорио. Морали смо и ми Срби дати песника Петра Прерадовића и Јову Руњанина да им први прорече: прорече: “Зора пуца, пуца, бит’ бит’ ће дана: дана: да им други компонује химну “Лијепа наша домовина”. домовина”. Хрвати су једини народ, народ, ваљда на свету, свету, који су неколико пута своје име мењали: мењали: “Илири” Илири” “Наши”, Наши”, “Католици”, Католици”, “Југословени “Југословени”, ”, “Згољни “ Згољни Хрвати” Хрвати” и како им је кад из политичких и других разлога требало неко име измислити. измислити. То је карактерна особина Хрвата. Хрвата. Зато и јесмо “два света”. света”. Али поред све мржње, мржње, Хрвати су нас увек својатали. својатали. Њима је било потребно. потребно. “Срби “ Срби и Хрвати су један те исти народ”. народ”. Јер ако смо једно, једно, онда се не зна шта је шта је чије, чије, а то су баш Хрвати и желели. желели. То је То је и Рачки говорио Јагићу: Јагићу: “Узмите житије Стефана Уроша, Уроша, сказаније о архиепископих србских из чега је Јагић написао ‘читанку старохрватског језика’”. језика’”. КачићКачић-Миошић, Миошић, хрватски фратер, фратер, песник из Далмације, Далмације, тугује због Косова као Шумадинац и што је важније из истих разлога (Д- р Баричевић стен. стен. белешке Народне Скупштине 1937 г. стр. стр. 168). А што не тугује за Гвоздом Хрватским Косовом (Ако га је било?) било?) Што би КачићКачић-Миошић кукао на туђем гробљу, гробљу, да није српски осећао и српски певао? певао? “Словинац” Словинац” само је назив Срба католика из Далмације, Далмације, као што се и Руђер Бошковић називао и ако му је отац од Новог Пазара дошао (проф. проф. Трухелка). Трухелка). Само помоћу те пароле,—“ пароле,—“Срби Срби и Хрвати су један те исти народ”— народ”— могли могли су хрватски будитељи и препородитељи не само Србе католике већ и читаве српске покрајине да присвајају. присвајају. Хрватска сврака, сврака, као она из басне, басне, брзо ће остати очупана док јој док јој узму туђе перје! перје! “Хрвати су народ за себе, себе, специфично, специфично, националнонационално-политички индивидуалитет, индивидуалитет, а по томе да нипошто и никако нису један народ са Србима”. Србима”. Око те идеје д- р Мачек је окупио данас осетљиву већину Хрвата, Хрвата, изјавио је д- р Баричевић у Народној скупштини. скупштини. (Стен. Стен. белешке Нар. Нар. скупштине, скупштине, стр, стр, 158). Око тога је д- р Мачек окупио не само “осетљиву већину” већину” него све Хрвате, Хрвате, па чак и самог д- р Баричевића. Баричевића. Још последњи је, је, бајаги, бајаги, Радић говорио о истоветности Срба и Хрвата. Хрвата. Па каквог би смисла имало, имало, да им ми то задовољство кваримо, кваримо, када су сада и сами увидели, увидели, да више нема смисла, смисла, да се узајамно лажемо, лажемо, јер ни по чему нисмо један народ. народ. Знамо ми врло добро на шта д- р Мачек рачуна, рачуна, али се ми ни мало не
обазиремо на привремену хрватскохрватско-Мачекову хипнозу, хипнозу, да не речемо манију. манију. која је обузела тамошњи Српски католички живаљ. живаљ. Имали смо ми већ примера са Србима Муслиманцима, Муслиманцима, који су некад од истих људи натуткавани на нас. нас. Сав тај успех католичке интернационале расплинуће се чим удари о бедем српске народне католичке цркве. цркве. Зато нам ваљда д-р Мачек поручује да Срби преко Дрине, Дрине, Саве и Дунава немају шта да траже!? траже!? Д- р Баричевић цитира један део Пернаревог говора од 17 јануара 1937 године: године: “Хрватски народ не признаје чине после Свете Катарине, Катарине, од 29 октобра 1918 године, године, нити чине после 1 децембра 1918 године. године. Нарочито хрватски народ не признаје Први децембар 1918 године, године, кад је Хрватска била самостална држава. држава. Хрватски народ хоће да буде свој господар, господар, да је Бог горе а доле он, он, Хрватски народ. народ. Ако коме није право, право, нека иде куда хоће. хоће. Један народ има право на револуцију. револуцију. Хоће ли то хрватски народ учинити и када, када, зависи од прилика”. прилика”. (Стен. Стен. белешке Народне скупштине 1937 године, године, стр. стр. 173.) Ко пита жабе кад се бара затрпава? затрпава? Ко пита, пита, да ли ви нешто признајете, признајете, г. Пернаре, Пернаре, иле не? не? Изволите, Изволите, када имате права, права, дижите револуцију! револуцију! Ми то баш и чекамо, чекамо, ако хоћете да вам поштено кажемо. кажемо. Овако је Пернар само пред Хрватима могао говорити, говорити, јер сви ми знамо, знамо, да је хрватска “историја” историја” забележила само дводневну Губчеву “ револуцију”, револуцију”, јер гро, гро, “Кватерникове револуције” револуције” сачињавали су православни Срби са ткз. ткз. Николом Ракијашем на челу, челу, који су као што смо видели баш издајством Хрвата из заседе поубијани. поубијани. Опростите, Опростите, али морамо да вам кажемо, кажемо, да сте велике замлате, замлате, ви Хрвати! Хрвати! Овако мисли д- р Мачек и сви Хрвати, Хрвати, а ево како мисле неколико “ југословенски настројених” настројених” Хрвата: Хрвата: “Србија и српски народ добровољно и самопрегорно примили су на себе улогу Југословенског Пијемонта. Пијемонта. Србија и Срби били су извршни орган оружана сила југословенске идеје. идеје. Србија је имала послање, послање, да пролије своју крв, крв, да посеје своје кости за ослобођење и уједињене Јутословена. Јутословена. Али оно још није савршено, савршено, њено посланство још траје, траје, посланства, посланства, које историја од ње тражи. тражи. Улога Србије није лака, лака, али зато је њено посланство часно и велико. велико. Величанствено. Величанствено. Од Србије се тражила крв и смрт. смрт. Крв је дала потоцима и рекама, рекама, смрт је дала
костурницама хималајских размера. размера. Но тек сад долази фаза Србијиних дужности, дужности, које су скоро теже од крви и смрти: смрти: Период мудрости, мудрости, период стрпљења, стрпљења, период самопрегора, самопрегора, период самоодрицања, самоодрицања, патњи душе и срца — рад на националном узгојном пољу Србија има пуно право да кликће због своје славе, славе, да се поноси својим победама. победама. Није, Није, браћо, браћо, Србијино да узима, узима, него да даје; даје; није Србијино да лакомо шкрто згрће, згрће, него да братски и великодушно дели. дели. Велика Србија је за Србију и за Србе мало. мало. То је премали плод толиких напора, напора, толиких жртава. жртава. Једина достојна награда, награда, награда за славну прошлост и за мучеништва јесте превазилажење Србије даље преко њених природних племенских граница, граница, њено национално пространо ширење преко међа Српства,— Српства,— даље даље и шире на Океану Југословенства”. Југословенства”. (Д- р Ј. Баричевић, Баричевић, стен, стен, белешке 1937, стр. стр. 165). Али после ове сјајне апотеозе Србији и српском народу, народу, д- р Баричевић одмах додаје: додаје: “Али ако Срби приме теорију три народа — Срби, Срби, Хрвати и Словенци — а не Југословени онда и они морају да се повуку у своје природне границе. границе. Онда и они мало што имају од Светског рата и од од мучних и скупих победа. победа. Хрватска, Хрватска, Славонија, Славонија, Далмација те Словенија, Словенија, у сваком случају, случају, отпадају из њених комбинација. комбинација. Из обазривости бићу овде кратак, кратак, напомињући само толико: толико: Босна и Херцеговина могу постати спорни територије. територије. У Војводини ће бити врашкога разговора врашкога разговора са Маџарима, Маџарима, Швабама, Швабама, Румунима Словацима и Буњевицима, Буњевицима, а ни Срем неће остати без кубуре! кубуре! А Јужна Србија? Србија? Србија ће бити отсечена од мора и она се враћа у свој првобитни карактер континенталне државе. државе. Србија ће остати без свога столетног сна, сна, без мора. мора. “Све у свему Србија се враћа, враћа, скоро, скоро, у своје старе предратне границе!” границе!” (Стен. Стен. белешке Народној скупштине 1937, стр. стр. 166). Ето тако је говорио добронамерни Хрват, Хрват, “Југословенски “Југословенски настројен”. настројен”. Ако је то најдубље уверење г. д- р Баричевића, Баричевића, у чему се онда он разликује од д- р Мачека? Мачека? Д- р Мачек на драстичан начин жели “Споразум”; Споразум”; преко Дрине, Дрине, Саве и Дунава је Хрватско, Хрватско, и тамо Срби немају шта да траже иначе од споразума нема ништа! ништа! По д- р Баричевићу: Баричевићу: Србијино је да ратује и потоцима пролива крв не само за Србе него и за Хрвате. Хрвате. Хрватима је за то време дужност, дужност, да сеире, сеире, и пљескају српским победама и успесима. успесима. А после? после? Е, после Србијино није да узима, узима, него да даје и шаком и капом Хрватима, Хрватима, “братски и великодушно дели.” дели.” Србијино је да врати мач у корице и да се измакне, измакне, а
Хрвати ће њу већ уредити. уредити. Србијино је да своја моћна крила и “преко природних граница” граница” Српства шири, шири, да и даље, даље, у случају потребе, потребе, од спољних непријатеља штити Хрватсво; Хрватсво; да Хрвати део по део њеног тела откидају. откидају. Срби да граде — Хрвати Хрвати да разграђају. разграђају. Ако то Србија великодушно не допусти, допусти, онда, онда, богами, богами, може свашта бити. бити. Онда ће нас, нас, нико други, други, него ти исти Хрвати, Хрвати, сатерати у предратне границе. границе. Србија ће остати без мора!... мора!... Уклонити неваљале и покварене чиновнике, чиновнике, силеџије; силеџије; гоните корупцију, корупцију, спасавајте сељака у Хрватској и његову привреду. привреду. Градите железнице мостове, мостове, путеве, путеве, имаћете у Хрватској чисто, чисто, филтерирано југословенство” југословенство” (Баричевић стен. стен. белешке Нар. Нар. Скупштине 1937 стр. стр. 173). Ова би примедба била умесна, умесна, кад би било само то, то, па да Хрвати буду задовољни. задовољни. Велики проценат чиновника пада и на Хрватску. Хрватску. Корупција је почела прво отуда, отуда, кад се вагонима увозило нових штампаних аустроаустро-угарских хиљадарки и замењивале четири инфлационе круне за један здрави динар. динар. “Троједна краљевина” краљевина” није за цело време “свога постојања” постојања” стигла да направи железницу преко Лике за Сплит, Сплит, него је чекала да јој Београд то сврши. сврши. Београд и Србија остављају само за једно лето више новаца у сиромашној Далмацији него што је раније за десет година добијала. добијала. Од незнатне чиновнике вароши Загреб и приморског Сплита данас имамо напредне градове, градове, итд. итд. Пет дана по уједињењу 1918 године, године, уочи Св. Св. Николе, Николе, Хрвати су од мах показали стару мржњу према Србима дигли су се у Загребу 5 децембра 1918 год. год. на оружје против Уједињена са Србијом — а тада још није могло бити речи бити речи о свему ономе што д- р Баричевић наводи. наводи. “Али ни једно племе славенско није странци (Старчевићевој) Старчевићевој) тако мрско, мрско, кака-но што је што је Хрватима најсродније Српско. Српско. Та се мржња протеже на све, све, што по историском развитку чини неку засебност српског народа. народа . Мрзи се српско име, име, мрзи се источноисточно-православна вера, вера, мрзи се писмо ћирилско, ћирилско , бијасмо овдје у Загребу свједоци како Старчевићанска младеж снуби Бугарску младеж на савез проти Србима” Србима” (Фра Рачки “Странка Права” Права” “Обзор” Обзор” од 9 II 1881 г. бр. бр. 31). Кад је Србија за време српскосрпско-турског рата 1876 године претрпела неуспех, неуспех, хрватска академска омладина издала је издала је прокламацију са симпатијама за Турке. Турке.
Јагић у писму од 4 новембра 1876 год. год. Рачком са иронијом писао је: је: “По свој прилици су се Турци окуражили, окуражили, што је што је хрватска академска младеж издала своју фамозну прокламацију. прокламацију . Ја бих се стидјео бити сада професором загребачког универзитета, универзитета , из средине којега могаше изаћи (“Спомен мојег живота” живота” стр. стр. 237). Тада нисмо били на свијет ова глупост!” глупост!” (“Спомен уједињени г. Баричевићу, Баричевићу, па да сте због корупције мрзели Србе, Србе, а њима тамо нису ни име признавали. признавали. То је био и оста је само израз вајкадашње хрватске мржње према свему што је Српско из просте пакости и зависти. зависти. Ми смо и у прошлости, прошлости, по речима Рачког, Рачког, створили моћну државу, државу, и сада смо је створили, створили, нисмо себе штедели. штедели. Хрватски народ, народ, који никад у историји није суделовао, суделовао, није ни сада ништа дао. дао. “Рачки се вратио из Србије пун одушевљења за кнеза и кнежевину, кнежевину, он вели да су нас Србљи ма у свему далеко иза себе оставили те нам је само с њима сјегурна будућност” будућност” (из једног писма Јагићу “Спомен мојег живота” живота” стр. стр. 193). Још један Још један доказ одкуда завист и мржња на нас jер смо увек од њих били већи! већи! Па како је дошло до тога, тога, питамо се, се, да се сад д- р Мачек направио као неки кабадахија и одметнуо се у свом Купинцу “где си дочарава суверену неовисну Хрватску државу”, државу”, а себе Претседником Хрватске републике. републике. Откуда да д- р Мачек дели Југославију, Југославију, час на седам, седам, час на пет пашалука? пашалука? Прима у својој резиденцији у Купинцу аудијенције и подворења. подворења. Одкуд д- р Мачеку та смелост, смелост, да се изјашњава “да је за ову државу и за...”? за...”? Одкуд Мачеку та слобода “ово хоћу, хоћу, ово нећу”. нећу”. Те своје “жеље” жеље” преноси као “заповести вође” вође” на прост и лаковерни свет, свет, који свакодневно прави изгреде, изгреде, те често ту лаковерност плаћа својим животима. животима. Ко је тај што даје право д- р Мачеку да цепка Српство? Српство? Што то све д- р Мачек иза “затворених врата” врата” говори? говори? Ко је све потстпекивао и сад увек натуткава неразумни свет на оне гадне и одвратне грдње и псовке? псовке? Сви знају коме се те грдње упућују! упућују! “У Лици, Лици, у Банији, Банији, на Кордуну, Кордуну, тако ми се каже, каже, појављују се људи, људи, који у малаксалости већ почињу тихо убризгавати мисао: мисао: “Да се селимо из Хрватске, Хрватске, да напустимо наша огњишта, огњишта, оставимо дедовину и пођемо у Србију, Србију, да нам даду миран дом и сношљив живот, живот, кад је кад је Београд од нас у овим крајевима дигао руке” руке” (д- р Баричевић стен. стен. белешке, белешке, 1937 г. 166). То би Хрвати и желели, желели, али им ми то задовољство нећемо приредити. приредити. Ми тим Хрватским намигивањима, намигивањима, да се Срби отуд иселе, иселе, не дајемо никакав значај
али је важно да тамошњи српски “политичари” политичари” чују, чују, шта Хрвати желе. желе. Нека виде шта би очекивало Србе у “Хрватском рају”. рају”. Када се са тамошњим Србима тако поступа данас кад Београд “командује”, командује”, ја како би тек било, било, да ти крајеви, крајеви, падну у Хрватско ропство, ропство, у “суверену неовисну Лике, Баније, Баније, хрватску државу”? државу”? Да ли сте ви српски политичари из Лике, Славоније, Славоније, Босне, Босне, Херцеговине и Далмације, Далмације, а и да не говоримо о онима из осталих крајева, крајева, ви који се ка Загребу оријентишете, оријентишете , да ли сте о томе размишљали: размишљали : што би било са Србима, Србима, кад би они толико малоумни били и пристали уз вашу загребачку политику? политику ? Изволите, Изволите, проговорити српском народу и при “отвореним вратима”: вратима”: Д-р Мачек је Мачек је за ову државу и ми му с пуно поверења уступамо на управљање две трећине Српства у оквиру Југославије! Југославије! Кад би све и било истина, истина, зашта Хрвати тврде да је да је њихово, њихово, нека имају на уму ово: ово: да је Србија за све то “дала потоцима и рекама своје крви и платила костурницама хималајских размера” размера” и да је “ једина достојна награда за њену славну прошлост и мучеништво” мучеништво ” Уједињена Србија: Србија: од Ђевђелије до Суботице, Суботице, од Јадрана до Тимока и од кршне Лике и валовите Драве до Албанских Гора и плавог језера Охридског. Охридског. Србија је ово на мачу добила, добила, на мачу само може изгубити. изгубити. Но срећом Хрватска мегаломанија даје нам још нам још више права, права, да Србија чува југославију чува југославију!! Уједињено Српство у широкој Србији обухвата једанаест милиона становника (са народносним мањинама), мањинама), па према томе равноправност Србије, Србије, Хрватске и Словеначке може бити само пропорционална. пропорционална. ЗАКЉУЧАК
1) Према свему до сада изложеном Срби и Хрвати су два сродна словенска народа са различитим језиком и различним карактерним особинама. особинама. Српски народ је и у прошлости показивао далеко више смисла и способности за јачом организацијом него хрватски народ, народ, што је својим кратким самосталним државним животом и посведочио. посведочио. Српски Велики Жупани, Жупани, како је кад који био вештији и даровитији, даровитији, по речима Рачког, Рачког, држали су у заједници Дукљу (Зету), Зету), Рашку, Рашку, Босну, Босну, Захумље и Травуне, Травуне, борили се и одолевали свима непријатељима, непријатељима, “док “ док стијег народни и државне
слободе не дође у крепчије руке Стјепана Немање и његова рода”. рода”. Хрвати баш због својих карактерних особина, особина, и ако далеко малобројнији од Срба, Срба, нису тражили сарадњу са српском државом, државом, нити је било људи да се на њу ослоне. ослоне. “Што се у Хрватској земљи није појављивала странка, странка, која би пошла била за ужом свезом са сродном српском земљом, земљом, тому се неће нитко чудити, чудити, тко помисли на оне тако оштро изражене племенске Рад” бр. бр. 31, 1875, стр. стр. 235) Хрватски народ доспевши у особине”. особине”. (Рачки “Рад” маџарско (доцније аустријско) аустријско) ропство, ропство, по речима по речима Рачкога, Рачкога, није суделовао ни у историским догађајима и “кроз више вијекова слабо судјеловао и на пољу народне књижевности. књижевности. Те се у истој осјећа празнина”. празнина”. Дакле, Дакле, хрватски се језик без књижевности није више развијао и приближавао српском, српском, већ остао какав је тада био. био. Прави правцати “чакавац” чакавац” и данас. данас. Отуда та велика разлика између српскога и хрватскога народног језика. језика. 2) Главна одлика једнога народа, народа, његов језик, језик, најбоље је мерило докле се дотични народ простире. простире. Српски и хрватски народни језик нигде се не мешају већ су као вода и зејтин један од другог одељени. одељени. Континуитет српског језика српског језика нигде се не прекида. прекида. Хрвати су и сувише доцкан примили српски језик за свој “књижевни”, књижевни”, јер њихов народ је остао при свом језику, језику, те не могу због књижевног језика присвајати оно што је етнолошки изразито српско. српско. 3) Српски народ никад неће допустити, допустити, да под изговором “истоветности” истоветности” српског и хрватског језика, језика, Хрвати присвајају Србе католике. католике. 4) Српски народ никада неће допустити Хрватима да српске покрајине деле на “чисте” чисте” и “мешовите”. мешовите”. 5) Српски народ се у првом реду борио за ослобођење и уједињење Српства, Српства, а тек у другом реду за ослобођење Хрвата и Словенаца. Словенаца. Српски народ је створио широку, широку, уједињену Србију, Србију, а поред ње Хрватску и Словеначку. Словеначку. У Југославији постоје три главна народа: народа : Срби, Срби, Хрвати и Словенци, Словенци, па аналого томе постоје само ТРИ ПОКРАЈИНЕ: ПОКРАЈИНЕ :
1) Словеначка, својим ранијим границама; границама; Словеначка, са својим ранијим
Хрватска, у својим етнографским границама; 2) Хрватска, границама; Србија, са свима својим етничко3) Србија, етничко-српским деловима. деловима. Црном Гором. Гором. Далмацијом. Далмацијом. Босном, Босном, Херцеговином, Херцеговином, Ликом, Ликом, Банијом, Банијом, Славонијом, Славонијом, Сремом, Сремом, Барањом, Барањом, Бачком, Бачком, Банатом и Старом Србијом са Јужним деловима. деловима. Нигде у овим деловивима континуитет српскога народа се не прекида. прекида. Граница између Србије и Хрватске иде линијом: линијом: Сењ — Огулин Огулин — Глина Глина — реком реком Чазмом на Драву. Драву.
6) О уређењу “Српске народне аутокефалне католичке цркве” цркве” било је већ говора у нашој брошури “СрпскоСрпско-хрватском спору” спору” у другом поглављу. поглављу. ГЕНИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА УВЕК ЈЕ БУДАН! БУДАН!
На Петровдан, Петровдан, 12 јула 12 јула,, 1937 г. у Београду. Београду. Др. Др. Ж. Милосављевић. Милосављевић.
СРПСКОСРПСКО-ХРВАТСКИ СПОР ДВАНАЕСТИ ЈЕ ЧАС… ЧАС…СРБИ, СРБИ, У ПАМЕТ СЕ ...! III Д Е О
Др. Др. Влатко Мачек је на послетку открио своје карте!... карте!... Сад су, су, ваљда, ваљда, и најодушевљеније његове присталице на српској страни увиделе, увиделе, куда води та његова политика. политика. Сигурно им је пукло пред очима, очима, шта је Др. Др. Мачек хтео са оним фамозним “споразумом” споразумом” од 9. октобра 1937. године. године. И ако је прошле године приређен Мачеку свечан дочек у Београду, Београду, чиме се хтела манифестовати једнодушност на обе стране; стране; и ако је Др. Др. Мачек свечано уверавао, уверавао, да ће само са српском опозицијом преговарати до коначног решења “хрватског питања” питања” — ипак је преварио своје савезнике и присталице. присталице. Чим му се учинило да може много краћим и бржим путем до циља доћи, доћи, он је он је,, просто, просто, своје поштоваоце у Београду оставио на цедилу. цедилу. Нас ни мало не чуди што је Др. Др. Мачек тако поступио. поступио. Нас чуди што његови србијански трабанти у лицу вођства Удружене опозиције, опозиције, не виде колико су смешни, смешни, кад се чине невешти, невешти, што их је Мачек срамно изиграо, изиграо, него и даље продужују са додворавањем. додворавањем. Невероватно је, је, ако они још не увиђају, увиђају, колико су својим поступцима за последњих пет година српској ствари нашкодили и напакостили, напакостили, давши из партиског ината, ината, у руке Др. Др. Мачека српске гласове, гласове, да по Европи са њима против Србије и Српства оперише! оперише! (На конференцији у просторијама једног овдашњег клуба 23. IV. 1939 г. неки од најагилнијих чланова српске опозиције, опозиције, који су на поменутом споразуму од 9. октобра 1937. год. год. сарађивали, сарађивали, веле да је то “историско клупу?! Један је Један је чак дело” дело” и чуде се што их због тога доводе на оптуженичку клупу?! молио да се о овоме скандалу широке народне масе не обавештавају, обавештавају, “да се не би унела зла крв и ‘споразум’ споразум’ с Хрватима сасвим онемогућио”!). онемогућио”!). Српски народ има пуно права, права, да од својих вођа, вођа, разних политичких праваца и уверења захтева, захтева, да му о своме раду положе рачуне, рачуне, јер су они од народа добили поверење. поверење. На последњим посланичким изборима обе главне групе (на српској страни), страни), влада и опозиција, опозиција, као изборну паролу истакле су: су: “споразум с Хрватима.” Хрватима.” Дакле и једни и други желе споразум. споразум. То је То је ван сваке
сумње. сумње. Први хоће да тај споразум буде добро смишљен, смишљен, да се не обећава оно, оно, што се не може испунити и што би ишло на штету Српства. Српства. Зато се нарочито нагласило: нагласило: “споразум “споразум,, али не по сваку цену.” цену.” Други су агитовали “да спољно политичке прилике диктују, диктују, да се споразум са Хрватима што пре ликвидира!” Не разумемо само, само, по чему би ми од закључи и та ствар једном ликвидира!” себе отклонили опасност услед спољноспољно-политичких прилика, прилика, ако би наше унутрашње стање изменили, изменили, т. ј. ј. кад би се баш с Хрватима и споразумели, споразумели, па чак кад би и на њихов диктат пристали?! пристали?! Мањ, Мањ, ако то не би уплашило Хитлера и Мусолинија? Мусолинија? Опозиција, Опозиција, по нашем мишљењу, мишљењу, велики је кривац. кривац. Ако се овај судбоносни двобој између српске народне мисли и измишљеног “хрватског државног права” права” сврши на штету Српства, Српства, Српска опозиција ће сносити пред историјом највећу одговорност, одговорност, јер су њој били главно лични интереси и уска партископартиско-инаџиска политика. политика. Српска опозиција је лажно обавештавала хтела, а није ни српски народ шта хоће Хрвати! Хрвати! Српска опозиција није ни хтела, смела отворено рећи: рећи: “ Чуј “ Чуј,, српски народе! народе! Хрвати хоће да срушимо ову кућу, кућу, коју је наша мученичка војска са својим командантима створила, створила, па да се после договоримо, договоримо, како ћемо другу направити”! направити”! Ми знамо, знамо, да је ово земља севапа и ината, ината, али српска опозиција није била само разним владама противник, противник, она је она је непријатељ Српској народној мисли! мисли! I.
Хрвати су у другој деценији од нашег “Уједињења,” Уједињења,” а нарочито последњих 5—6 година, година, то им се мора признати, признати, развили невероватну акцију по свима крајевима, крајевима, где измешано живе Срби католици са православним Србима. Србима. Подмукла пропаганда није ни саму Србију оставила на миру. миру. Та акција туткања католичких и муслиманских Срба против православних, православних, а нарочито против Србије, Србије, Пијемонта Југославије, Југославије, носиоца народне мисли и чувара Српства на дневном је дневном је реду реду!! Под видом упознавања Србијанаца са хрватском прошлошћу, прошлошћу, врло често слушамо предавања на београдском радиу београдском радиу о људима, људима, који нас Србе баш ни са чим нису задужили, задужили, него су нас шта више негирали. негирали. На пр. пр. Паул Ритер, Ритер, рођени је Немац, Немац, похрваћени Павао Витезовић. Витезовић. “Први је разрадио великовелико-
хрватску идеју у политичком смислу и тако надахнуо Анту Старчевића!” Старчевића!” Још треба да смо им захвални, захвални, што су та двојица први обухватили све Југословене под хрватским именом. именом. Нећемо претерати кад кажемо, кажемо, да добру половину “националног часа” часа” на нашем Радиу држе Хрвати. Хрвати. Хајд, Хајд, што слушамо на католичко Бадње вече црквене народне песме из хрватског Загорја; Загорја; али кад на православно Бадње вече београдски Радио сервима својим слушаоцима “Народил се крал” крал” ( родио ( родио се Бог), Бог), онда сви помислимо, помислимо, да загребачки спикер, спикер, оним типичним њиховим нагласком, нагласком, објављује публици, публици, да ће чути: чути: “Рожденство твоје...” твоје...” Београдски часопис “Видици” Видици” (наслов наизменично ћирилицом и латиницом. латиницом. Садржина претежно латиницом, латиницом, али то је споредно) споредно) треба, треба, кобајаги, кобајаги, Да је “ југословенски” југословенски” оријентисан. оријентисан. Наш наивни читалац кад то види, види, верује да су ту људи, људи, који су исто тако добри Срби као и Хрвати и у томе виде неки акт југословенске помирљивости. помирљивости. У ствари “Видици” Видици” кроз “ југославенство” југославенство” окрећу воду на хрватску воденицу! воденицу! Хрватима је Хрватима је потребно да докажу да су босанскобосанско-херцеговачки муслимани, муслимани, бар исто толико и Хрвати колико и Срби, Срби , ако не само Хрвати. Хрвати. У “Видицима” Видицима” читамо: читамо: “Прво мешање Хрвата и Срба на Балкану проводила је, је, зацело, зацело, богумилска јерес, јерес, само се ово мешање због недостатка врела не да пратити у детаље. детаље. Остаје само као магловито знање. знање. (“Видици (“Видици”” бр. бр. 1 — 1939 г. стр. стр. 5). И сам чланкописац г. Др. Др. Скок, Скок, не верује у то што каже, каже, али му је то потребно, потребно, да су и Хрвати quasi били Богумили, Богумили, међутим богумилство је била православна јерес. јерес. Гро муслимана, се, потиче од Богумнла, Богумнла, ergo муслимана, зна се, Муслимани су и Хрвати! Хрвати! У истом броју “Видици” Видици” читамо на стр. стр. 7 у чланку “Три јунаштва народа Хрватског”. Хрватског”. . . “Прво “ Прво јунаштво народа хрватског је у томе, томе, што освоји, освоји, посвоји и одржа најразвијенији део земљишта на обали Средоземног Мора. Мора. Већ се близу 20 столећа(!?) столећа(!?) боре словенски народи за делић топлог јужног сунца и његовог мора, мора, што никад не заледи. заледи. Али само је Хрватима успело да очувају за се и за остале Словене, Словене, надајмо се, се, јадранску обалу и њено Сиње Море!” Море!” Ништа писац не спомиње, спомиње, да су Хрвати најјужније допрли у Приморју до утоке реке Цетине, Цетине, а да су у време турске најезде цело приморје испразнили и побегли на север; север; да су Срби целу Далмацију населили, населили, где и
данас живе! живе! Друго јунаштво што се хрватски народ одупро (?) свемоћном Риму. Риму. (Гргур ( Гргур Нински). Нински). Та борба још траје (?!) и ако послушамо Штросмајера — победићемо — победићемо:: “Он је на ватиканском сабору изложио своју мисао, мисао, да ће се сви словенски православни отпадници и расколници повратити римском епископу као једином законитом пастиру ако тај буде широка духа и слободније мисли!” мисли!” . . . Нама су добро познати Штросмајерови напори око унијаћења јужних унијаћења јужних Словена и покатоличавања муслиманских Срба, Срба, али шта је професору београдског универзитета “похрваћеном” похрваћеном” Босанцу, Босанцу, г. др. др. М. Будимиру потребно то да износи? износи? У 5—6 бр. бр. “Видика” Видика” за 1938 год., год., на стр. стр. 154 читамо у чланку “Штросмајерова беловарска афера,” афера,” која се изродила услед његове честитке ректору Кијевског Универзитета поводом прославе деветсто годишњице покрштења Руса и ово: ово: “...Жидови “...Жидови и фрамазони дајући криви смисао његовим намерама хоће да омету рад око сједињавања цркава...!” цркава...!” Кабо би то сједињавање цркава изгледало, изгледало, видели смо из чланка “Три јунаштва народа хрватског.” хрватског.” Панславизам Штросмајеров није ништа друго, друго, до његова идеја др. Будимир у свом унијаћења свих Словена! Словена! То нам опет потврђује г. др. чланку: чланку: “Какво и чије Југословенство?” Југословенство?” (“Видици (“Видици”” бр. бр. 2 — 1938 г., стр. стр. 35). “Сви ми Југословени, Југословени, садањи и будући, будући, то морамо отворено признати, признати, велики смо дужници католичке цркве, цркве, која нам даде и поклони, поклони, поред многих бораца и јунака Гргура Нинског, Нинског, Мавра Орбинија, Орбинија , Грабовца, Грабовца, Качића, Качића, Крижанића, Крижанића, Бошковић Рачког и Штросмјера ... Стога су се споменути њени (католичке цркве) цркве) мудри и одани синови послужили Југословенством, Југословенством, као најуспешнијим средством за јачање балканскобалканскословенских хришћана, хришћана , а тиме посредно и хришћанског Рима. Рима. Чему онда одбацивати Југословенство у часу кад га прима и друга не католичка страна? страна? (мисли на босанскобосанско-херцеговачке муслимане). муслимане). Кад ја мога брата и суседа обратим у хришћанство... хришћанство ... Треба ли да напустим Хришћанство, Хришћанство, ако сам успео да мога брата и суседа обратим из поганства (?!) Мора ли доиста загребачко католичко и хрватско југословенство престати да живи и постоји (?!) одмах чим је успело да и на истоку стече присташе? присташе? . . За “Југослословенство” Југослословенство” је, је, по мишљењу проф. проф. Др. Др. Будимира, Будимира, најзгоднија Босна као расадник. расадник. “Бошњаци су и по положају и по мешавини (?!) и по
особинама стална и сразмерно најпоузданија подлога за југословенски калем ... Да би југословенство могло радити и напредовати треба омогућити бар утакмицу западног и источног југословенства . . . Од тих југословенстава победиће оно које буде напредније и активније..!” активније..!” Из овога чланка г. Др. Др. Будимира “Какво и чије Југословенство” Југословенство” сазнајемо да има два југословенства: југословенства: западно т. ј. ј. загребачко, загребачко , католичко и хрватско југословенство и источно, источно, т. ј. ј. београдско, београдско, православно и српско југословенство! југословенство! По схватању српских Југословена, Југословена, Југословенство је несумњиво, несумњиво, једноставно, једноставно, без утицајних сфера. сфера. Међутим, Међутим, проф. проф. Др. Др. Будимир нам одмах каже, каже, да постоји западно и источно Југословенство, Југословенство, са тачним директивама првога, првога, којим су се служили “мудри и одани синови” синови” на јачању католичке интернационалне цркве код босанских Словена. Словена. Даље нам вели да је католичкој цркви задатак, задатак, да босанскобосанско-херцеговачке муслимане из поганства преведе на католицизам и тиме “на истоку стече присташе.” присташе.” Да постигне тај успех потребно је прво на босанскобосанско-херцеговачку муслиманску подлогу “наврнути хрватски калем,” калем,” а после ће их из “поганства” поганства” лакше довести под крило св. св. римске цркве и стећи присташе на истоку. истоку. За тај успех зар да се одрече Загребу заслуга? заслуга? Тим Загреб eo ipso стиче првенство над Београдом. Београдом.
Зато проф. проф. Др. Др. Будимир сматра, сматра, да Штросмајерово југословенство још југословенство још није завршило своју мисију. мисију. Док се босанскохерцеговачки муслимани не придобију за хрватство и католицизам, католицизам, у Босни и Херцеговини се непрестано мора југословенско југословенско-хрватски калем “навртати.” навртати .” По мишљењу Др. Др. Будимира “хрватско вођство” вођство” је и сувише пожурило са оцепљењем Хрватске. Хрватске. Зато и тражи, тражи, да се омогући слободна утакмица западног и источног југословенства, југословенства, па ком опанци ком обојци! обојци! Наравно, Наравно, ту се г. др. др. Будимир опет узда у “свемоћну католичку интернационалу,” интернационалу,” и тако ће Хрватство као “напредније” напредније” и “активније” активније” победити Српство! Српство! Тада би и проф. проф. г. др. др. Будимир југословенству Будимир југословенству окренуо леђа. леђа. Ми се само питамо, питамо, шта је шта је Загребу и “западном Југословенству” Југословенству” потребно да “своју браћу из поганства преводи у хришћанство”? хришћанство”? Они нису незнабошци, незнабошци, код њих не влада фетишизам...?! фетишизам...?! Да Да,, али то је стара традиција католичке интернационалне цркве: цркве: и хришћане православне придобити за “унију”, унију”, а нарочито муслимане преобратити на католицизам. католицизам. Хрвати су само
експоненти њени! њени! Православна црква се никад није бавила прозелитизмом, прозелитизмом, а Београду су подједнако мили и Срби католици и Срби муслимани. муслимани. Ми смо то већ у II делу “СрпскоСрпско-хрватског спора — Неимари Југославије” Југославије” (на стр. стр. 31) изнели давнашње намере Загреба. Загреба. Нека наши муслимани добро проесапе ове ствари. ствари. Ми смо још смо још у I делу “Српскохрватског спора” спора” — Мало — Мало историје — стр — стр.. 18 устали против идеје “Југословенства”, Југословенства”, што се овим потврђује. потврђује. Само “Југославија” Југославија” као географски појам тачно је и исправно обележје, обележје, а Југославенство је хипокризија и илузија. илузија. Југословенство је трајало само дотле, дотле, док Срби нису одлучно казали: казали: српско је донде докле се српски говори. говори. Од тог часа Хрвати су престали бити Југословенима. Југословенима. Католичка црква већ читав век “наврће” наврће” на српскосрпско-католичку подлогу хрватски калем по Далмацији, Далмацији, Лици, Лици, Банији, Банији, Славонији, Славонији, а доцније по Босни и Херцеговини, Херцеговини, али је ипак бујна подлога стално гушила калем. калем. Ни Србима католицима по селима није успела да наметне хрватско име! име! Баш земљак г. др. др. Будимира, Будимира, Бањалучанин, Бањалучанин, фра Иван Јукић вели да у Босанској Крајини “Од Хрватах не знају ни имена...!” имена...!” (“Коло (“Коло”” V 1847 — стр. стр. 20 В. Ђерић: Ђерић: “О “О српском имену” имену” 47). Па кад прве комшије не знају за име хрватско, хрватско, шта је онда остало за оне даље? даље? Али пустимо нека сами Хрвати говоре. говоре. “Житељи Босне и Херцеговине, Херцеговине, изузев нешто мало других племена, племена, све су сами Хрвати. Хрвати. Ово се име додуше, додуше, мало чује, чује, јер је народна свијест у народу замрла, замрла, па се више спомињу покрајинска (Бошњак, Бошњак, Херцеговац) Херцеговац) или вјерска имена. имена. (Турчин (Турчин,, Србин, Србин, Латин)”. Латин)”. (В (В. Клајић, Клајић, “Босна “Босна”” 1878, стр. стр. 71, 72, 99 и 102. В. Ђерић 47). Како то српско име није замрло, замрло, а о хрватском ни помена?! помена?! Иван Кукуљевић о свом путу по Босни вели: вели: “Сада је већ одавна ишчезло туда име хрватско!” хрватско!” (Кукуљевић, Кукуљевић, “Путовање по Босни”, Босни”, стр. стр. 68, 1858 г.). Ант. Ант. Радић вели: вели: “На доста мјеста довољно и нехотице сам се увјерио, увјерио, да је име хрватско по Босни и Херцеговини сеоскому свијету посве непознато” непознато” (Зборник за народни живот и обичаје јужних Словена IV 1899 — стр — стр.. 308. В. Ђерић, Ђерић, 47).
Ако би још неко помислио, помислио, да је да је у то време тако било, било, али да је да је у ранијим временима хрватско име било познато, познато, нека чује ово: ово: “Ангело Рока (Angelo Roccha) штампао је год. год. 1591 своје дело “Bibliotheka Apostolica Vaticana”, па на стр. стр. 171 вели: вели: ...“А ...“А Босанци између осталих племена, племена, која говоре српским језиком, језиком, обично употребљавају чистији и одабранији начин Језуите, Епидавранина (Дубровчанина) Дубровчанина) Марина говора..., говора..., као што сам чуо од Језуите, Темперица, Темперица, који тим језиком врло добро влада...” влада...” (В (В. Ђерић “О српском имену” имену” стр. стр. 41). Ово се свакако односи на босанскобосанско-херцеговачке католике, католике, јер што би се тицали Ватикана некатолици по Босни и Херцеговини. Херцеговини. Рока, Рока, дакле, дакле, за њих каже да говори одабраним српским језиком, језиком, а о хрватском, хрватском, наравно, наравно, ни помена! помена! То калемљење хрватства на српску подлогу ни по Славонији није могло боље да успе. успе. Б. Модрушић говорећи о обичајима свога села Лање крај Саве, Саве, каже: каже: “Упиташ ли, ли, пако, пако, ком приликом старо или младо — — осим осим војаках, војаках, који су, су, ето у најновије доба по војаках, војаках, заповиједих... заповиједих ... од поглавара хрватскому привикли — — којим којим језиком језиком говоре, говоре, одредиће (одговориће) одговориће) ти “рацким” рацким” или “славонским”. славонским”. А покретиш (повратиш) повратиш) ли га сам оним, оним, надне те с истим и с истоименога му земљишта исмјехавати и гласу на ругло изметати. изметати. Тај зао обичај завладао је завладао је још горе по Славонији — — што што ако за бољим називом и језика и народа не усхајемо, усхајемо, тешко ћемо се икада стр. 310. В. Ђерић 49). ожуђена циља докопати!” докопати!” (Архив VII — 1863 г. стр. То они називају “злим обичајем”, обичајем”, што сељаци одбијају да се зову хрватским именом, именом, већ их њиме исмевају и наглас им се ругају. ругају. Дакле, Дакле, ако они Србе око Лање и Чазме и оне у Славонији, Славонији, без обзира на веру не одврате од српског имена — неће до жељеног циља доспети!? доспети!? Овај извештај Б. Модрушића много нам каже, каже, а у исто време, време, како је како је Хрватима тешко привићи се српском језику, језику, што најлепше показује онакажени српски језик у Модрушићевом допису. допису. Као ни тада, тада, ни сада, сада, Загреб није успео, успео, да католичким Србима наметне своје име, име, и ако он већ сто година “тај зао обичај” обичај” искорењује да се икако “ожуђена циља докопа”! докопа”! Сељаци себе називају још увек “Рацима”, Рацима”, “Шокцима”, Шокцима”, “Шлавонцима “Шлавонцима”, ”, “Кршћанима “Кршћанима”” и “Латинима”. Латинима”.
Ни јe јeдан докуменат до сада није познат у коме би босанско херцеговачки муслимани свој језик називали хрватским. хрватским. Да они свој језик називају српским, српским, има доста података. података. Велики везир, везир, Мехмед Соколовић (уосталом потурчени Србин) Србин) пише 1551 г. темишварском заповеднику Анд. Анд. Баторију: Баторију : “И што ми посилаш листова и све ми србским језиком француски). (А. Ивић, Ивић, Бечки Архив за слов. слов. посилај, посилај, а не фрушки!” фрушки!” (француски). филолог. филолог. за 1909 г. стр. стр. 211. В. Ђерић 41). Песник из Босне, Босне, Мухамед Хеван ( рођен око 1601 године) године) спевао је “Илахије” Илахије” на српском језику и “Позив на вјеру” вјеру” на српском језику. језику. Истичући народно јединство народно јединство свих Босанаца, Босанаца, без обзира на вјеру, вјеру, каже: каже: Отац један Отац један,, једна мати (Прво би нам, нам, ваља знати). знати). Зашт ћемо се паски клати? клати? Сулејман паша из Требиња пише 1751 г. котарском управнику у врх превода (на талијански језик талијански језик)) стоји: стоји: “превод са илирскоилирско-српског језика српског језика”. ”. Крајем 18 века неки Бошњак, Бошњак, мухамедовац састави “попис биљака на Ђерић, стр. стр. 45). Босански везир Веџид Мехмед паша у српском језику српском језику.. (В. Ђерић, Травнику 1838 год. год. у својој преписци са Владиком Радом увек додаје: додаје : “Ја “Ја сам написао једну турску, турску, а једну српску. српску. Обе су једнаке (т. ј. ј. књиге, књиге, писмо). писмо). Да си ми здраво!” здраво!” (Тако (Тако четири пута). пута). (В (В. Ђерић, Ђерић, 46). Ми износимо за пример писање г. др. др. М. Будимира, Будимира, професора београдског универзитета, универзитета, “одличног “ одличног Југословена”, Југословена”, који отворено пледира за ‘загребачко, загребачко, каголичко и хрватско Југословенство”. Југословенство”. како он сам каже! каже! Шта тек да очекујемо од оних, оних, који нису “ југословенски” југословенски” оријентисани, оријентисани, и који су у огромној већини према оним првима. првима. Српски крајеви су преплављени професорима, професорима, судијама, судијама, инжињерима, инжињерима, поповима, поповима, адвокатима, адвокатима, лекарима, лекарима, директорима банака разних наших и страних предузећа, предузећа, разним “стручњацима” стручњацима” професионалистима итд. итд. Све то ради у духу Загреба против Београда; Београда; све је то “дириговано” дириговано” и систематизирано. систематизирано. Све то иде на штету нашег народа, народа, на штету његових синова, синова, на штету онакве државе, државе, какву су Неимари Југославије замишљали. замишљали. На све то наши наивни људи ће вам рећи: рећи: “Све ће то бити Југословени...” Југословени...” а сами не умеју да вам кажу, кажу, шта под тим разумеју! разумеју!
Док Хрвати тако систематски освајају позиције за позицијама и свуда истискују Србе са мотивацијом “Хрвати су запостављени”, запостављени”, шта ми предузимамо против њихове подземне акције и безочне пропаганде, пропаганде, не само по свима српским земљама, земљама, него и у самом Београду? Београду? Али то је, је, не само несхватљиво и чудновато, чудновато, него неразумљиво, неразумљиво, откуда толика апатија и индоленција да завлада нашим друштвом уопште?! уопште?! Колики револт и какво огорчење је завладало у свима друштвеним класама српског народа пре две године поводом конкордата! конкордата! Сада напротив царује индолентност код свију! свију! Од куда то долази? долази? Хрвати се упели из петних жила, жила, запенушили доказујући: доказујући: “Хрвати су у Југославији већина, већина, Срби су мањина, мањина, па ипак мањина господари већином!” већином!” Српска опозиција, опозиција, садања и ранија, ранија, из ината, ината, довикује: довикује: “Тако је!” је!” “Устав је донет без Хрвата и против Хрвата!” Хрвата!” “Тако је!” је!” “Хрватима не дају одговарајућа места” места” у врховној државној управи. управи. Хрвати су запостављени!” запостављени!” “Тако је!”... је!”... И тако у бесконачност... бесконачност... Ето тако се ствара нерасположење против Срба код самих Срба! Срба! Отуда долази наша садашња индоленција, индоленција, апатија, апатија, индиферентност и немарност, немарност, да у најсудбоноснијим часовима, часовима, кад има да се разпарчава стопедесетогодишња тековина српског народа, народа, од Кочине Крајине па до данас, данас, нико се не нађе да устане у одбрану српских интереса! интереса! Толики српски професори: професори: правници, правници , историци, историци, географи, географи, етнолози, етнолози, социолози, социолози, једном речи: речи: наши академски људи; људи; целокупно српско друштво, друштво, интелектуалци и привредници, привредници , српски политичари, политичари, српска журналистика, журналистика, српска академска омладина — све ћути. ћути. Погрешно смо казали. казали. Наши умни професори — — јавни јавни раденици —, наши политичари, политичари , наша омладина устају у одбрану хрватских интереса! интереса! Ни један велики београдски дневник не узима у заштиту српске националне интересе, интересе, већ стално адвокатишу у корист неких “права” права” Хрвата из Југославијине имаовине, имаовине, као да јој је већ отворен стечај, стечај, па да Хрвати дограбе што већи део из њене “масе”. масе”. Један загребачки лист напао је др. др. Мачека због изјаве: изјаве: “Хрватска ствар мора се решити, решити, дошло то из Њујорка или Берлина, Берлина, за нас је свеједно!”... свеједно!”... Највећи српски лист одмах за очи: очи: “То је лаж, лаж, то Мачек није казао....!” казао....!” Ми с правом од српске журналистике захтевамо, захтевамо, да у првом реду брани интересе
ове државе, државе, која је створена крвљу српских синова. синова. Зар је мало што против Српства води безочну борбу целокупна хрватска журналистика, журналистика, него је још потребно да јој да јој српска у томе помаже! помаже! Што је Што је најжалосније, најжалосније, у изгледу је изгледу је,, не стотине хиљада, хиљада, већ да милиони српског народа оду у хрватско ропство, ропство, благодарећи српским “политичарима” политичарима ” и “државницима”, државницима”, који су својом политиком српски народ поцепали и разјединили и све ратне тековине његове славне војске упропастили, упропастили, а сада га воде на ново Косово — — без без Косова! Косова! Да ли ово прво поколење српског народа, народа, после његове Голготе, Голготе, неће или не уме себи да изабере ВОЂУ? ВОЂУ? II
Већ поодавно је у моди код српских политичара, политичара, да великодушно и без резерве сваљују на себе неке кривице, кривице, тобоже због учињених неправди Хрватима, Хрватима, и примају на себе сву одговорност за стање у земљи. земљи. По томе Хрвати за ових 20 година нису никаквог учешћа у вођењу Државе имали. имали. . . Огромна државна машина, машина, од највећег точка до најмањег завртња, завртња, као да није упола хрватска!? хрватска!? Хрвати су мирне овчице, овчице, које без опирања Срби стригу!... стригу!... На то само оптуживање српских политичара с правом се могло очекивати да Хрвати каваљерски и своје политичке грешке осуде! осуде! Али они баш ни мукает! мукает! Не знамо на коју врсту кривица и грешака мисле српски одговорни кругови? кругови? Свакако не мисле на оне силне злоупотребе и малверзације у државном газдинству! газдинству! Ако на то мисле, мисле, можемо их утешити, утешити, да Хрвати и Словенци, Словенци, ако нису већи, већи, сигурно нису ништа мањи локмаши од Срба! Срба! Ко је упропастио српски динар, динар, вагонима навучених, навучених, новоштампаних аустромађарских хиљадарки? хиљадарки? Сетимо се само замене државних бонова, бонова, којим су српски сељаци, сељаци, њихови “портери”, портери”, са преко 200 милиона оштећени! оштећени! А злоупотребе са уложним књижицама “Прве Хрватске Штедионице” Штедионице” у Загребу? Загребу? Јесу ли зато Срби криви? криви? Ако наши утицајни људи сматрају, сматрају, да је прва и највећа српска грешка доношење “Видовданског Устава”, Устава”, који је гарантовао индивидуалност сва три народа, народа, нису у праву, праву, јер је тај Устав после и Радић признао. признао. Што је
Радић убрзо ударио у страну, страну, ми за то нисмо криви. криви. Такав је Такав је био Радић, Радић, такви су Хрвати увек: увек: данас кажу - сутра порекну. порекну. Ако се сматра грешком, грешком, што се није одмах Хрватима признао “хисториско политички индивидуалитет” индивидуалитет” што би за собом природно повукло и признање “Хрватског територија”.. територија”.. Ко би то могао одредити, одредити, кад је њихов апетит сваког дана већи... већи... Уосталом, Уосталом, Хрвати су то имали изјавити пре 1 децембра 1918 године док су још били “неовисна суверена држава”, држава”, па их нико није приморавао на уједињење. уједињење. Зар то није Хрватска политичка грешка?... грешка?... Е, али је тада било питање “бити ил’ ил’ не бити”! бити”! Кад су се осетили сигурни под заштитом Србије, Србије, онда су почели ту исту Србију поткопавати. поткопавати. Приликом двадесетогодишњице Уједињења американски “Југословенски Гласник” Гласник” доноси на дан првог децембра 1938 год. год. извод из књиге “Шта треба да се зна” зна” од проф. проф. С. Рока: Рока: “Нас “Нас Хрвате није нико ослободио, ослободио, ми смо се сами ослободили, ослободили, пише се код нас у Хрватској. Хрватској. Истина се не да сакрити. сакрити. Сунце се може не угасити. угасити. Заслуге српске војске не дају се умањити! умањити! Али победила је правда, правда, издржљивост и снага. снага. Победила је Америка, Америка, Антанта и Србија. Србија. Да се нисмо, нисмо, брже боље, боље, ујединили са Србијом и Црном Гором — — наше наше земље били би заузели Италијани... Италијани... Италија је била одлучила да са својим трупама заузме — за рачун Велике Мађарске или за свој — Ријеку заједно са Хрватском.... Хрватском.... Зато другог излаза није било: било: или допустити Италији окупацију наших крајева или створити Југославију!... Југославију!... А где су заслуге наших добровољаца? добровољаца? Њихове су заслуге велике, велике, али нажалост, нажалост, мали је број Хрвата добровољаца!...” добровољаца!...” Дакле, Дакле, зашто Хрвати нису остали на ономе где су били пре 1 децембра 1928 год.? год.? Зашто непрестано прижељкују осамнаесту годину? годину? На нашој страни се верује, верује, да Хрватима нисмо давали у Врховној државној управи најодговорније већ само споредне положаје. положаје. Навешћемо, Навешћемо, поред многих других, других, само случај са покојним г. Др. Др. Трумбићем. Трумбићем. Он је удостојен положаја првог министра спољних послова после Уједињења. Уједињења. Са српске стране то је било на свом месту, месту, јер је цео хрватски народ полагао у њега наду, наду, па чак и политичари тадање српске опозиције високо су га таксирали и ценили. ценили. Он је Он је,, дакле, дакле, и ако министар “Краљевине Срба, Срба, Хрвата и Словенаца, Словенаца, имао да брани на конференцији мира у Паризу интересе Хрвата, Хрвата,
јер је Краљевини на западној страни претила већа опасност, опасност, него на североисточној граници државе. државе. Сви су нам били наклоњени и Америка и Енглеска и Француска, Француска, а Италија нам је понудила врло малу корекцију “Вилсонове линије”. линије”. По тој талијанској понуди Краљевина Срба, Срба, Хрвата и Словенаца добила би, би, готово, готово, целу источну половину Истре, Истре, Словенију са Идријом, Идријом, Постојном и Снежником; Снежником; потпору за Скадар, Скадар, па и за наше аспирације у Банату. Банату. Као компензацију за то Италија је захтевала за Ријеку и Задар режим слободних градова под контролом Лиге Народа. Народа. Ваљда, Ваљда, баш зато што је Трумбићу поред Клемансоа и Л. Џорџа и покојни Н. Пашић саветовао, саветовао, да прими овако повољну понуду, понуду, Др. Др. Трумбић се узјогунио и — одбио! одбио! Доцније кад је срећа окренула леђа Трумбић је закључио и потписао познати “Рапалски уговор” уговор” по коме је Југославија изгубила баш оно, оно, што јој је раније било нуђено, нуђено, и због чега се Трумбић толико и џапао да прими, прими, уображавајући да је да је велики државник! државник! “Да је који француски, француски, енглески или било чији државник починио онакве гафове као др. др. Трумбић, Трумбић, не само да би био онемогућен у јавном животу своје земље, земље, него би и сам сматрао, сматрао, да му више није мјеста, мјеста, те би се сасвим повукао у позадину... позадину... Упропастивши ситуацију с Италијом изгубивши половину Истре, Истре, јужну Крањску, Крањску, Задар, Задар, Ријеку, Ријеку, па и сјеверни део Албаније са Скадром, Скадром, јер и то су Нити, Нити, Клемансо и Л. Џорџ резервисали за Југославију, Југославију, др. др. Трумбић је био до дна душе повријеђен, повријеђен, кад је мало затим изгубио положај министра спољних послова, послова, и од тада је водио све жешћу опозицију према Београду — Напустио унитаризам и ломио копља за дуалистичку концепцију... концепцију... Др. Др. Трумбић је данас главни савјетник др. др. Мачека и главни формулатор свих рекриминација против србијанског хегемонизма. хегемонизма. Његов дебакл на положају првог југословенског министра спољних послова претставља необично снажан аргуменат у прилог београдске и србијанске хегемоније. хегемоније. На жалост у хрватској интелигенцији и буржуазији има и превише Трумбића... Трумбића... За вођење државних послова треба не само прирођене способности, способности, него и огромног искуства, искуства, а тога, тога, једног и другог, другог, барем до сада, сада, Хрвати су врло мало имали!” имали!” (М. Банић, Банић, “Расп “Расп.. на раск на раск.”, .”, стр. стр. 127—128). Да ли су они, они, који с наше стране воде “преговоре” преговоре” збиља заборавили или не смеју да љуте Хрвате, Хрвате, да их само “потсете”, потсете”, на издајничке и злочиначке
подвиге др. др. Павелића у иностранству у вези са акцијом “Усташа” Усташа” у земљи, земљи, а уз припомоћ “Јанка пусте?” пусте?” Или ће ваљда рећи, рећи, да са разним емигрантима и њиховим радом њиховим радом у иностранству, иностранству, који је који је уперен против интегритета ове крваво стечене земље, земље, “Хрватско Воћство” Воћство” нема везе?... везе?... Зар то нису хрватске кривице? кривице? Али они ћуте. ћуте. Они их не признају за своје. своје. То су злочини, злочини, због којих се Београд до сада и опредељивао за овакву унутрашњу политику, политику, као једино могућу! могућу! Да ли да споменемо подземну борбу клерикалне дипломације католичке Европе, Европе, да се опет обнови стара АустроАустро-Угарска под скиптром монархије? монархије? Хитлер им је многе рачуне многе рачуне побркао, побркао, али “круна Св. Св. Стевана” Стевана” чека, чека, да их опет узме у своје окриље, окриље, где су столећима и били. били. Имамо при руци при руци књижицу “Хрватско питање и ампутације” ампутације” Загреб 1928 г. То је управо збирка географских скица западног дела Југославије од Дрине, Дрине, пропраћена коментарима. коментарима. На корицама је скица “интегралне Хрватске”: Хрватске”: од Дрине, Дрине, Саве, Саве, Дунава, Дунава, Драве и Муре на запад до Јадранског Мора и од Спича и Боке па све на северозапад до Словеније. Словеније. Карта (скица) скица) бр. бр. 1 са линијом по “Лондонском Пакту”. Пакту”. Карта (скица) скица) бр. бр. 2 са линијом пуковника Симовића и Антонијевића. Антонијевића. Полази од Барча на Драви, Драви, реком Иловом на Јасеновац (утока Уне у Саву), Саву), па Уном на Книн и Јадранско Море, Море, северно од Шибеника. Шибеника. У коментару стоји ово: ово: “Српска војска пошла је даље и помакла линију Лондонског Пакта до Илове... Илове... Пуковници Симовић и Антонијевић обавјестивши о томе Народно Вијеће у Загребу, Загребу, повукли су на карти, карти, у соби Народног Вијећа, Вијећа, у Хрватској Саборници на Марковом тргу црвеном оловком ову линију”. линију”. Интересантна је “Пашићева линија” линија” (скица ( скица бр. бр. 3): “Хрватска “Хрватска се простире: простире: између Словеначке, Словеначке, реке Купе, Купе, реке Чазме, Чазме, западно од Бјеловара, Бјеловара, Драве и Муре. Муре. Карта (скица) скица) бр. бр. 5 са линијом “Службене ампутације” ампутације” од 1928 год., год., према којој се види да је истоветна са линијом СимовићСимовић-Антонијевић... Антонијевић... “Хисториска је чињеница, чињеница, да су мјеродавни фактори у Београду након 20 липња ( јуна) јуна) заиста помишљали на ампутацију... ампутацију... и да је за проведбу
ампутације био израђен детаљан план”. план”. Ове карте се односе, односе, дакле, дакле, на разграничење између Срба и Хрвата. Хрвата. Оне су овде изнете, изнете, ваљда само за то, то, да би оправдали своје хрватске мегаломанске аспирације, аспирације, онако како их Курија замишља у вези са рестаурацијом са рестаурацијом АустроАустро-Угарске Монархије. Монархије. На карти (скици) скици) бр. бр. 6 видимо како енглески публициста, публициста, Robert Birkhill замишља рестаурацију двојне Монархије што је изнео у својој књизи “Политичка студија Аустрије, Аустрије, Мађарске, Мађарске, Чехословачке, Чехословачке, Румуније и Југославије”. Југославије”. То је потпуна реституција старе Монархије, Монархије, али кобајаги, кобајаги, Европе”. У федерализоване под именом: именом: “Сједињене Државе Средње Европе”. Загребу је Birkhill дуго разговарао са Стјепаном Радићем и он му је Србију, као и стару Румуњску, Румуњску, треба изолирати из најодлучније изјавио: изјавио: “Србију, ове средњесредње-европске заједнице. заједнице. Ове две државе не требају припадати “Сједињеним Државама Средње Европе”. Европе”. Оне нека се врате у своје Чудо, Радић није искључио Босну и сфере дјеловања на Балкану!” Балкану!” Чудо, Херцеговину? Херцеговину? Вероватно што и они имају “хиљадугодишњу културу”. културу”. Дакле, Дакле, та Birkhill-ова Birkhill-ова “Хрватска” Хрватска” обухвата, обухвата, поред осталог и целу Словеначку, Словеначку, а Србији великодушно остављају: остављају: Брчко, Брчко, Бијељину, Бијељину , Тузлу и Зворник. Зворник. Хвала, Хвала, аго, аго, и на сиктер! сиктер! Од постанка овакве српске Југославије, Југославије, Хрватима никако не избија из памети она хрватска католичка Југославија, Југославија, за коју се целокупан високи хрватскохрватско-словеначки клер свим силама залаже. залаже. “Већ и врапци на крововима знају, знају, да се клерикализам најиздашније залаже за рестаурацију Хабсбурговаца који би имали да сједну на престо тријалистичке католичке државе, државе, у чији састав, састав, поред Мађарске и Аустрије, Аустрије, треба да уђе и Хрватска, Хрватска, истргнута из склопа Југославије. Југославије. Јавна је тајна, тајна, ДА НА РЕАЛИЗАЦИЈИ ТЕ КОМБИ НАЦИЈЕ НАЈАКТИВНИЈЕ РАДИ КЛЕРИКАЛНА ДИПЛОМАТИЈА и да је у том послу свесрдно помажу ултрамонтонски кругови у читавом свијету, свијету, па и Банић, “Расп. Расп. на раскрш.”, раскрш.”, стр. стр. 121). у републиканској Француској”. Француској”. (М. Банић, Наравно, Наравно, њихова кривица није ништа мања што су се прилике у Средњој Европи много измениле, измениле, те су тој дипломацији сада побркани рачуни. рачуни. Али се она брзо сналази у новој ситуацији. ситуацији. Већ смо чули за комбинације о “Империји Св. Св. Стевана”! Стевана”!
“Вођство” Вођство” хрватског народа врло добро зна како се са Хрватима поступа сада, сада, наших дана, дана, баш у католичкој земљи, земљи, где им се не дозвољава урезивање хрватских натписа ни на споменицима надгробним, надгробним, па чак и на старим морају се хрватска имена и презимена подешавати! подешавати! Поред свега тога исто Вођство чудновату и несхватљиву политику води према овој и оваквој Југославији и према нама Србима. Србима. И ако Курија Хрвате није узимала у заштиту док су били аустроаустро-мађарско робље, робље, јер је традиционадмо увек држала страну моћних, моћних, ипак зато високи хрватско словеначки клер преко језуитске дипломације најенергичније сада ради за рестаурацију једне централне католичке државе — да — да спасе Хрватство! Хрватство! “Па ипак она иста црквена политика, политика , која је главни узрочник пропасти Хрватске независности, независности, која је која је свој благослов објеручке давала и њемачким и мађарским угњетачима Хрватства — та црквена политика, политика , од године 1929 на овамо, овамо, устаје на одбрану Хрвата од њихове народне државе — од Југославије — — јер јер се боје да ће тамо завладати најширокогруднија вјерска конфесионална трпељивост — прави Банић, ст. ст. 129). антипод клерикалске задртости!” задртости!” (М. Банић,
Ми смо већ неколико пута до сада износили потребу, потребу, да се оживотвори српска народна католичка црква, црква, којој не би прозелитизам био главна сврха него учење: учење: да су Срби Све три вере рођена браћа и да треба да живе у најбољој слози, слози, љубави и вјерској трпељивости. трпељивости. У оваквој Југославији интернационална католичка црква не може имати неограничено право да ради што јој је воља па чак и против интереса саме државе. државе. Из ових разлога сасвим је појмљиво што ултрамонтански кругови иду за тим да се створи једна већа католичка држава, држава, без обзира на разноликост нација у коју треба да уђе и Хрватска. Хрватска. За ову идеју црна дипломатија вешто искоришћава моментана нерасположења наших савезника у чије име обећавају Хрватима златна брда! брда! Magna carta. “Међутим, Међутим, има на европском западу не само појединих политичара, политичара, него и читавих политичких струја, струја, које сматрају да им је дужност, дужност, да нарушавају духовни мир Југославије и читаве Средње Европе. Европе. Има и
код Енглеза и код Француза врло упливних политичких фактора, фактора, који жале за покојном Аустријом, Аустријом, и који раде на њеном васкрсу, васкрсу, па у то име симпатишу с тенденцом да се Хрватска и словеначке земље одцијепе од Југославије и припоје некој ново пројектованој ХабсбуршкоХабсбуршко -дунавској Банић, “Расп “Расп.. на раскр на раскр.”, .”, 157). федерацији” федерацији” (М. Банић,
Ernst Henry у својој књизи “Hitler over Russia”, (или ( или “Рат против Москве”, Москве”, како гласи наслов на париском издању у немачком преводу, преводу, одакле је и узет овај цитат) цитат) на страни 61 вели: вели: ...“Мали ...“Мали Ото и његова БорџијаБорџија -мајка на престолу Франца Јозефа треба према северу изнова да утврде бедем и за дуга времена неосвојивим га учинити. учинити. Да ли збиља реституција монархије у Аустрији може изменити слику? слику? Хабсбурговци су кандидати интернационалног католичког лагера (Lagers), још тачније, тачније, “Католичке Акције “патера Ледоховског, Ледоховског, генерала “Језуитског ордена”, ордена”, Клерикална партија је још сила у Европи! Европи! Њена политика нити је хитлеровска, хитлеровска, нити сасвим мусолинијевска, мусолинијевска, нити она жели Тевтонско нити Цезарево, Цезарево, већ “Свето Римско Царство” Царство” Средњега века са средиштем у Бечу. Бечу. То је стари вечити неиспуњени сан европских католичких схоласта и династа, династа, за чијим оживотворењем још увек теже! теже! То је оно што данас хоће Др. Др. Шушниг у Бечу, Бечу, кардинал Фаулбахер у Минхену, Минхену, Карољијеве и Зичијеве легитимисте у Мађарској: Мађарској: “Католички Блок” Блок” монсењера ШрамекШрамекХлинке у Чехословачкој, Чехословачкој, клерикална група у Варшави и у Југославији, Југославији, “федералисте” федералисте” (зна (зна се чије) чије) и остале гране овог система”. система”.
Ми, Ми, са своје стране, стране, можемо потсетити Хрвате: Хрвате: да ова српска Југославија није постала за “зеленим столом” столом” и да су Срби у темеље њене узидали милион и по костура својих најбољих синова! синова! У светском рату Хрвати и Словенци борили су се за аустриску Империју, Империју, исто као што су се за њу борили Чеси и Словаци. Словаци. За Хрватску, Хрватску, у оквиру Југославије, Југославије, тукли су се Срби и своје костурнице, костурнице, као споменике, споменике, по целом Балкану изградили! изградили! Ослобођење Хрватске, Хрватске, и против воље Хрвата, Хрвата, дошло је са истока, истока, а не са запада”! запада”! (Трумбић никако није желео, желео, да ослобођење дође са истока. истока. II. д. 37).
Ову српску Југославију, Југославију, у којој је сваки, сваки, ипак, ипак, сит и пијан; пијан; ову Југославију, Југославију, против које се дигла црна интернационала, интернационала, удружена са унутрашњим непријатељима — српски народ ће — не дај Боже зла — ма како биле велике жртве, жртве, опет одбранити! одбранити! Није никаква случајност, случајност, што су само православни Словени пре Светског рата имали слободне државе. државе. Католички Словени: Словени: Пољаци, Пољаци, Чеси, Чеси, Словаци, Словаци, Словенци и Хрвати били су робље! робље! Вековна политика римске Курије католичке словенске народе држала је увек у ропској покорности! покорности! Кад се Чесима дала прилика, прилика, да пролију крв за своју Отаџбину — ни пушку нису опалили! опалили! У сличној прилици, прилици, Хрвати би “ступили у државну заједницу”! заједницу”! Ето, Ето, на које све хрватске грешке, грешке, кривице, кривице, злочине и издајничке радње требали су српски политичари прстом да покажу, покажу, пре него што су на себе примили одговорност за неке, неке, божем, божем, српске политичке грешке и кривице. кривице. Боље би, би, свакако, свакако, учинили да су овако српском сељаку по политичким зборовима говорили! говорили! III.
Ми, Ми, Хрватима, Хрватима, поред свега овога што смо до сада изнели, изнели, не мислимо оспоравати право на формирање “Хрватске” Хрватске” у оквиру Југославије, Југославије, али која ће у истини претстављати “Хрватску Државу”. Државу”. Не можемо се сложити са мегаломанским захтевима Хрвата, Хрвата, јер би Хрвати у тој “својој” својој” држави претстављати мањину према огромној српској већини! већини! У том и лежи сва апсурдност “Хрватског питања”. питања”. Из предходног поглавља јасно се види жеља Хрвата, Хрвата, да од Југославије створе: створе: западну хрватску и католичку утицајну сферу, сферу, између Дрине, Дрине, Саве, Саве, Дунава и Драве па до Јадранског Мора, Мора, и источну (преко ове линије) линије) српску сферу, сферу, или хрватско и српско подручје. подручје. Искључивши је од мора источна сфера остаје зависна од западне сфере! сфере! Изговор, Изговор, да Хрвати у овој земљи нису равноправни обична је прича за децу. децу. Хрвати и Словенци заузимају најутицајније и најважније положаје, положаје, не само у Врховној државној управи, управи, него у свима гранама државног апарата: апарата: администрацији, администрацији, просвети, просвети, судству, судству, саобраћају, саобраћају, народној привреди, привреди,
грађевинству, грађевинству, војсци, војсци, здравствености, здравствености, финансијама итд. итд. Што више они су заступљени далеко изнад кључа пропорције. пропорције. Хрватске и словеначке школе сваке године излиферују велики број правника, правника, техничара, техничара, лекара, лекара, рудара техничара, техничара, комерциалаца итд. итд. У Хрватској и Словенији сва места, места, и у државној и у приватној служби су попуњена, попуњена, те су српски крајеви дужни да тај прилив нових службеничких кандидата распореде на својој територији на штету својих рођених синова. синова. Надлештва која су пре рата имала само 2—3 чиновника и ако је компетенца — надлежност остала иста, иста, сада имају и по десет и петнаест чиновника, чиновника, само да се направи место “новодошавшим” новодошавшим” из Хрватске и Словеначке. Словеначке. Кад које место, место, нарочито високи положај, положај, једном изгуби Србин, Србин, па га заузме Словенац или Хрват никад га Србин више не доби! доби! Та несразмера, несразмера, на штету Срба, Срба, све се више осећа по свима браншама, браншама, па наравно и у војсци и жандармерији, жандармерији, где је диспропорција достигла врхунац! врхунац! Много што шта смо ми прогледали Хрватима и Словенцима кроз прсте, прсте, па смо примили и њихове “строковњаке” строковњаке” на разне високе положаје. положаје. Било је ту млинара, млинара, трговачких путника, путника, кафеџија, кафеџија, месара, месара, ватрогасаца и бакала. бакала. Ту праксу завели су нарочито Словенци, Словенци, али ми никада ни помислили нисмо, нисмо, да на најодговорнија места доводимо неквалификоване људе! људе! Неравноправност, Неравноправност, шта ћете... ћете... Није тачан ни изговор, изговор, да Загреб нема још тај привреднотрговачки размах, размах, као што би имао да је Хрватска “аутономна”. аутономна”. Загреб је за време рата био заштићен од свих недаћа које сналази ратно поприште. поприште. Загреб је навикао да се богати, богати, Загреб не да и другом да живи и да се развија, развија, Загреб је љубоморан на Београд. Београд. Све фабрике су готово у Хрватској и Словеначкој. Словеначкој. Србија је могла својим утицајем многе од тих фабрика пласирати где нађе за потребно. потребно. Загреб неће ништа да зна за огромне Србијине ратне жртве, жртве, и да схвати, схвати, да и он треба нешто да поднесе за своје ослобођење — да — да искупи рат, рат, који он није поднео! поднео! Не, Не, Загреб зна само за добит! добит! “А жртве Загреба за то ослобођење не само да су биле незнатне, незнатне , него управо никакве. никакве. Док је Београд у Светском рату жртвовао читава себе и из рата изашао као тешки инвалид, инвалид, као хрпа рушевина, рушевина, Загреб је у рату нашао само користи. користи. Водећи према Бечу и Пешти формално лојалну и
опортунистичку политику.... политику .... Загреб за то вријеме био је највећи ратни профитер. профитер.
Загреб се је знатно обогатио, обогатио, изградио модерни конфор и урбанистичко благоустројство... благоустројство... и постао најимућнијим и најуређенијим градским центром... центром... Загреб је славио пир у вријеме куге, куге, док је југословенско село здрављу!” (М. Банић, Банић, Молоху рата давало данак у крви, имовини и здрављу!” “Распети на раскршћу на раскршћу”, ”, стр. стр. 27). Сасвим је нетачно хрватско тврђење да је Београд наметао своју хегемонију Загребу и Хрватима. Хрватима. Било би потпуно у реду да су то Београд и Срби одмах учинили, учинили, да се достојно одуже за сва она “доброчинства”, доброчинства”, која су им Хрвати за време окупације учинили. учинили. Ми смо већ и раније изнели, изнели, да смо далеко и од помисли били, били, да ма чиме дамо Хрватма на знање да смо на њих с правом љути. љути. “Загреб није ни копао, копао, али хоће да жање. жање. У последњем часу он се намеће за вођу том ослободилачком и унитаристичком покрету, покрету, са видљивом намером, намером, да заузме доминантан и централни положај на ослобођеном словенском југу... југу... Био је одмах на чисто, чисто, да то не може наметнути Београду и Србији... Србији... Загреб се тако опет вратио на тезу “двају светова”, светова”, Истока и Запада”, Запада”, “Европе и Балкана”... Балкана”... Загреб је опет манифестовао тежњу да буде центар не само за све хрватске, хрватске, него и за све словеначке, словеначке, па чак и за све српске покрајине, покрајине, које су улазиле у састав аустроаустро-угарске монархије... монархије... Уствари та концепција није ништа друго него лишавање Србије свих тековина једног страшног четврогошњег рата, рата, у коме је она рескирала своју егзистенцију и допринијела релативно веће жртве него и један ратујући народ, народ, док коначно није побиједила. побиједила. То значи, значи, не само ускратити Србији све плодове њезине победе, победе, него јој одрећи саму победу и свако учешће у ослобођењу аустриских Југословена... Југословена... По тој концепцији Загреба, Загреба, Београд и Србија треба да буду другостепени фактор, фактор, закржљали Банић, “Распети “Распети на раскршћу на раскршћу”, ”, стр. стр. 29). АПЕНДИКС Југославије!”... Југославије!”... (М. Банић, Ма да смо о покушајима Хрвата, Хрвата, да заведу своју хегемонију већ говорили (у II делу “СрпскоСрпско-хрватског спора” спора” — Неимари — Неимари Југославије, Југославије, стр. стр. 51), ипак је било вредно чути и мишљење једног хрватског интелектуалца, интелектуалца, што смо на овом месту и забележили. забележили.
Најнетачније тврђење с хрватске стране, стране, и изговор, изговор, који никаквог основа нема, нема, јесте НЕРАВНОПРАВНОСТ КАТОЛИЧКЕ СА ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ, ЦРКВОМ, на штету прве. прве. Да не спомињемо подизање многобројних католичких храмова по Београду и по свима местима у Србији, Србији, никад се није наишло на сметње са православне стране, стране, а знамо колико је отпора било, било, око подизања православног храма у Љубљани! Љубљани! Наша званична додворавања су више него сервилна. сервилна. Св. Св. Саву празнујемо само ми Срби, Срби, што је сасвим разумљиво и на свом месту. месту. Не разумемо, разумемо, с којим правом српску школску омладину присиљавају, присиљавају, да на дан Штросмајерове смрти присуствују његовој “комеморацији”. комеморацији”. Да би се тој комемораиији дала још већа важност, важност, деца тога дана немају предавање у школи. школи. Замислите, Замислите, кад би нешто надлежним пало на памет, памет, и натерали хрватску школску омладину, омладину, да присуствује прослави Св. Св. Саве?! Саве?! Таман посла! посла! И ми и Св. Св. Сава имали би да се селимо! селимо! Св. Св. Ћирила и Методија аванзовали смо за “државни празник” празник” .Св .Св.. Сава је по календару “празнични дан у који су све радње све радње затворене”. затворене”. Ако се хтело, хтело, да света браћа Ћирило и Методије, Методије, буде општи празник Срба и Хрвата и Словенаца, Словенаца, као заједничких просветитеља, просветитеља, која вајда кад их католичка црква празнује 5 јула. јула. Ни на памет им не пада да 24 (1) маја одрже св. св. мису, мису, кога их дана православна црква празнује! празнује! Да се не замеримо Хрватима, Хрватима, или управо, управо, да им не пружимо прилику, прилику, да нам покажу, покажу, како нас мало фермају, фермају, ни наша светиња Видовдан се не прославља више са оним пијететом као раније! раније! Напротив католички епископат у свакој прилици показује своју нетрпељивост према православној цркви, цркви, а индиректно и према самој држави и Српству. Српству. Анатемисање “Сокола”, Сокола”, ванкофесионалне установе: установе: забрана учешћа ма у каквом виду католицима у прослави седамстогодишњице смрти Св. Св. Саве; Саве; потпуна апстиненција у тужној прослави пестопедесетогодишњице Косовске битке показују мржњу и презирање Српства и православља! православља! Мешање и широки додир народних маса, маса, католичких и православних, православних, по мишљењу хрватскохрватско-словеначког високог клера, клера, заразно утиче на католички живаљ, живаљ, чији је матерњи језик српски. српски. Отворени карактер, карактер, демократски дух, дух, слободоумље, слободоумље, једнакост, једнакост, нарочито верска трпељивост, трпељивост, слобода мишљења, мишљења, необична гостољубљивост и интимност српског света осваја све католике, католике, а нарочито који српски говоре! говоре! Служећи, Служећи, н. пр. пр. свој рок у војсци по разним
крајевима, крајевима, младеж из Славоније, Славоније, или Далмације, Далмације, из Лике или Баније, Баније, увиђа да међу њима и онима из Ужица, Ужица, Ваљева или Зајечара нема никакве разлике. разлике. Примају песме и попевке, попевке, које носе у свој крај. крај. Одушевљени су лепим понашањем својих старешина који се о њима очински старају и братски опходе, опходе, што је сасвим супротно ономе, ономе, што су од својих старијих слушали, слушали, који су били аустроугарски војници. војници. Чиновништво из поменутих страна, страна, “Хрвати”, Хрвати”, како се они у почетку називају, називају, доласком у ове крајеве брзо само увиђа да нема места њиховој надутости, надутости, шепурењу и пућењу, пућењу, њиховој гордости и туђењу. туђењу. Уображење да је да је све у Аустрији, Аустрији, по чувењу, чувењу, наравно, наравно, било лепше, лепше, онај скептицизам и оно посматрање са висине брзо нестаје и уступа место упознавању и правилнијем расуђивању ствари. ствари. Само чиновништво увиђа да Србијанцима не импонира ни њихово “племство”, племство”, ни њихова “хиљаду годишња култура”, култура”, ни уметање немачких речи и латинских израза, израза, оно увиђа да се духовна култура Србијанаца оличава у њиховој високој националној свести! свести! Ово мешање широких народних маса све више доводи до зближења и потпуног изједначења свих Срба без обзира на веру, веру, што никако не иде у рачун ни Хрватима, Хрватима, ни католичком епископату, епископату, па разумљиво ни папској Курији. Курији. За то, то, например, например, Хрвати непрестано захтевају да се укине екстериторијално служење у војсци, војсци, што би се наравно косило са интересима државне, државне, земаљске одбране. одбране. Католички епископат не мари много за верском толеранцијом, толеранцијом, јер угледајући се на православну браћу и њихово верско слободоумље, слободоумље, католици много губе од свог биготизма. биготизма. Римска Курија не мари да види католике и сувише национално васпитане, васпитане, нити она може да трпи другу цркву равноправном. равноправном. Римска црква хоће да буде привилегисана, привилегисана, предоминантна над другим црквама! црквама! Св. Св. Пропаганда тежи да и православне “унијом” унијом” привеже Риму, Риму, а нехришћанске “Словене” Словене” потпуно да стави под своју моћну заштиту. заштиту. Мешањем с пракосланним, пракосланним , Срби католици потпуно ће престати бити ултра монтанци! монтанци! Све ове концепције католичког елископата и римске Курије Хрвати у потпуности усвајају, усвајају, јер су индентичне њиховом гледишту. гледишту. У овој српској
Југославији немогуће је укинути екстернторијалне служење у војсци, војсци, немогуће је немогуће је толико чиновништво задржати у родном крају, крају, дакле, дакле, немогуће је немогуће је спречити широки додир живља. живља. У овој Југославији немогуће је да Св. Св. Пропаганда несметано врши прозелитизам, прозелитизам, да Муслимане преобраћа у католицизам. католицизам. Ова српска Југославија створена је према српским концепцијама, концепцијама, националне и верске равноправности и трпељивости, трпељивости, никада не може добити претежно хрватско и католичко обележје! обележје! Па, Па, ипак, ипак, је римска Курија успела преко високог клера и других утицајних личности код нас да некадања добра католичког “Верског фонда” фонда” са државе пренесе на католичку цркву простим финансиским законом за буџетску 1939/40 годину. годину. И тако смо ми за вољу клерикалне политике оштетили народ и државу са, са, ко зна, зна, колико стотина милиона. милиона. Најкатолочкија стара апостолска Аустрија је те фондове суспендовала још пре много деценија и није хтела више ту установу трпети што је што је и Конкордатом од 1855 год. год. (чл. чл. 31) регулисала. регулисала. То право ни нова Аустрија није хтела католичкој цркви признати Конкордатом од 1934 год. год. (чл. чл. 13).. Југославија јој је све признала.. признала.. и враћа!? враћа!? “Од најранијих вјекова, вјекова, све што је Српство постигло, постигло, стечено је крвљу и муком, муком, крајњим напором физичких и морално интелектуалних снага... снага... Ради својих карактерних и менталних квалитета Српство је ИГРАЛО ДАЛЕКО ВАЖНИЈУ УЛОГУ ОД ХРВАТСТВА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ЖИВОТУ још много раније него ли је остварена уједињена Југославија... Југославија... Српство је у Југославији, Југославији, хоћешхоћеш-нећеш, нећеш, раскршћу”, физичка и духовна кичма државе! државе! (М. Банић “Распети на раскршћу”, страна 150).
Поред свег тога, тога, што су Хрвати пуних осам векова били у мађарском ропству, ропству, и што су, су, служећи римској црквеној политици, политици, упропастили своју независну државицу, државицу, ипак се Хрвати још нису опаметили. опаметили. Код хрватског народа нема хрватске националне традиције иако хрватске патриоте верују и убеђени су да постоји! постоји! Ултрамонтанска дипломација дошаптава и подбада хрватско “Вођство”, Вођство”, да устане против својих спасилаца Срба; Срба; да се понова окрене “апостолском величанству”; величанству”; да ће тада настати за Хрвате рај, рај, да ће
Хрватска бити све до Дрине, Дрине, Саве, Саве, Дунава и Драве, Драве, све ће постат католик — Срба ће настати! настати! Да је католичка црква у оној мери хрватска народна црква, црква, као што је православна српска народна црква, црква, никада католичка црква не би за тим тежила, тежила, да хрватски народ понова одведе онима, онима, којима је осам векова робовао! робовао! Баш у томе и лежи огромна разлика... разлика... “...Што “...Што се врховна управа католичке цркве налази изван територије нашег народа и наше државе” државе” (упореди: упореди: “Наш “Наш национални парадокс” парадокс” од Г. М. Петровића, Петровића, стр. стр. 102). Свима Србима треба да је света дужност: дужност: свим силама настати, настати, да се обнови српска народна католичка црква која ће своју паству подучавати: подучавати : да је национална држава исто тако светиња као и црква, црква, а да без националне цркве нема ни националне државе! државе! Хрвати никако не признају Србе католике, католике, јер нико не може бити бољи католик од Хрвата. Хрвата. “Католицизам, Католицизам, који је универзалан, универзалан, може бити хрватски, хрватски, али не може бити словенски? словенски? Католицизам у хрватским крајевима нема никаква посла са словенством, словенством, него само са Хрватством!” Хрватством!” (“Хрватска (“Хрватска стража,” стража,” 4-Х 4-Х-1938, стр. стр. уводни чланак). чланак). Срби и не желе универзални католицизам. католицизам. Католицизам у Бачкој, Бачкој, Срему, Срему, Славонији, Славонији, Лици, Лици, Далмацији, Далмацији, Босни и Херцеговини нема никаква посла са Хрватством, Хрватством, он је он је тамо увек био везан за Србе католике! католике! Универзални католицизам убијао је народни дух и у њему све што није строго религиозно строго религиозно и ропски одано папизму (ултрамонтанству). ултрамонтанству). Професор фра Гашпар Бујас у чланку “Католичка црква и наша народна поезија” поезија” покушава да католичку цркву одбрани од замерака В. Јагића, Јагића, Кукљевића, Кукљевића, Боранића Прохаске и других. других. “Црква је у средњем вијеку уклањала пјевања народних пјесама, пјесама, не само тиме што је што је увађала побожне попјевке, попјевке, него је него је издавала и забране против свјетовних пјесама... пјесама... Западна црква разликовала се од источне не само строжим поступком према народној поезији и пучким обичајима, обичајима , него још и тиме, тиме, што је више тежила за апсолутним и универзалним господством . . . У источној православној цркви не налазим примјера као у западној, западној , да би се црквени текстови настојали раширити у народу мјесто народних пјесама” пјесама” (В. Јагић: Јагић: “Грађа “ Грађа
Загреба) за слов. слов. народ. народ. поезију,” поезију,” Рад 37 за 1876 г.). “Бискуп “Бискуп Петровић (из Загреба) био је први, први, који је с неким језуитима започео рат против народних пјесама” пјесама” (Кукуљевић, Кукуљевић, 1869). “У “У источној православној цркви боље су се сачували божићни народни обичаји и пјесме него у западној (католичкој), католичкој ), гдје је црква живо устала да избрише све успомене и трагове” трагове” (Боранић: Боранић: ‘Божићне пјесме нашег народа,” народа,” Народне Новине год. год. 63-ће 63-ће бр. бр. 294). “Свећеници “Свећеници и редовници (калуђери) калуђери) прогоне народну пјесму, пјесму, тобоже као непристојну и грјешну. грјешну. (Прохаска: Прохаска: “Преглед “Преглед хрв. хрв. и срп. срп. књижев.”, књижев.”, Загреб, Загреб, 1918 г. “Нова “ Нова ревија вјери и науци” науци” бр. бр. 1 за год. год. 1939, стр. стр. 25—32, Макарска). Макарска).
И сад се сећамо младих дана са Универзитета, Универзитета, када смо по Грацу и Бечу слушали своје хрватске другове, другове, како уз чашу вина, вина, целу ноћ певају “Мариа Терезиа, Терезиа, ностра регина ностра регина.. ..” Уместан је Уместан је предлог листа “Дубровник”, Дубровник”, који у свом 26 броју за 1939 год. год. у чланку “Једна потреба и једно право Срба католика” католика ” тражи, тражи, да се установи српска католичка богословија, богословија, која ће у српском духу васпитавати српске католичке свештенике за све крајеве где Срби католици живе. живе. Данашњи свећеници нису родољуби. родољуби. У царском Скопљу излази већ 12 година католички лист “Благовест”, Благовест”, па у мјесто да служи ширењу и јачању српског имена у тим крајевима, крајевима, он проналази у католицима Старе Србије Хрвате!’’ Хрвате!’’ (у (у Јањеву, Јањеву, Скопљу, Скопљу, Призрену и Латини”, који се осталим мањим местима живе у малом броју звани “Латини”, обично баве кујунџиским занатом, занатом, у Србији познати као “сребрари”, сребрари”, јер од сребра праве филигранске наките и друге ситнице). ситнице). То доказује наше тврђење, тврђење, да католички епископат води антисрпску политику и у Србији, Србији, а камо ли по другим крајевима. крајевима. Имамо у руци префотографисану мађарску ратну (дописну) дописну) карту, карту, коју пише један “душебрижник” душебрижник” свом, свом, ваљда, ваљда, парохијану: парохијану: “Антон “ Антон Бона Полић, Полић, 2/26 усташка пуковнија — Карловац — Карловац.. Драги Бона, Бона, мило ми је, је, да сте се и мене сјетили.... сјетили.... Само ви настојте, настојте, да се добро држите. држите. Колико више Србља убијете толико више вриједите! вриједите! Ваш Шиме Башић, Башић, капетан. капетан. Мркопаљ. Мркопаљ. Хрватска, Хрватска, 11-VIII-1914”. Зар и од оваквих свештеника треба да очекујемо да нам у националном духу васпитају католике Србе! Србе!
Што се није учинило скоро пре 100 година, година, кад су босански Фрањевци тражили од српске владе да им подигне католичку богословију (Види “Неимари Југославије”, Југославије”, стр. стр. 27) нека се учини сада. сада. Свака част захтеву Дубровчана патриота! патриота! Једино се не слажемо да Богословија буде са седиштем у Бару. Бару. Иако је то место везано за историју прве српске католичке краљевине Михајла Војислављевића и њене српске католичке независне цркве, цркве, по нашем мишљењу католичку богословију ваља саградити у Београду, Београду, где по пројекту Конкордата од стране Св. Св. Столице (од 1925 и 1931 године) године) седиште “БеоградскоБеоградско-Барског Метрополите”, Метрополите”, “Српског примаса” примаса” има бити Београд, Београд, престоница Југославије и центар Српства. Српства. IV
Никако не можемо да схватимо, схватимо, што код нас Срба има доста интелектуалаца, интелектуалаца, који без резерве усвајају аксиому: аксиому: да су сви католици Југославије (сем народносних мањина) мањина) — Хрвати. Хрвати. Онда није никакво чудо, чудо, што скопљански католички лист “Благовест” Благовест” тражи по Старој Србији Хрвате, Хрвате, а “Хрватска Стража” Стража” наређује да верујемо, верујемо, да су католици у “хрватским” хрватским” крајевима безусловно само Хрвати! Хрвати! Ми смо још на почетку (“Српско (“Српско--хрватски спор”, спор”, I део “Мало историје”, историје”, стр. стр. 12) видели, видели, да су католици из Славоније, Славоније, Срема и Бачке основали у првој Народној Скупштини после Уједињења “Клуб шокачкошокачко-буњевачких народних посланика”. посланика”. Тиме они нису мислили себи дати неко партископартискополитичко обележје, обележје, већ су тим хтели изразити своју етичку припадност. припадност. Оснивањем свога клуба, клуба, нарочито су тим нагласили да себе не сматрају Хрватима! Хрватима! Тадашње скупштинско председништво у поздравној речи, речи, да се не замери Хрватима, Хрватима, није смело да изрази своје задовољство, задовољство, што може поздравити и посланике, посланике, представнике католичких Срба Славоније, Славоније, Срема и Бачке, Бачке, груписане у “шокачкошокачко-буњевачком клубу”. клубу”. Исто тако, тако, председништво није смело изразити своју радост што види и претставнике муслиманских Срба Босне и Херцеговине поред оних из Санџака и Јуж. Јуж. Србије. Србије. Опет из страха да се не замери Хрватима. Хрватима. Ако то није учинило председништво из неког неоправданог опортунизма, опортунизма, требало је да неко од посланика Срба то учини! учини!
Да ли су се Хрвати устручавали и да ли су они према нама Србима били тако опрезни и пажљиви? пажљиви? Они су се одмах дали на посао, посао, да “шокачкошокачкобуњевачки посланички клуб’” клуб’” као отпаднике Хрвата растуре. растуре. Брзо и енергично се радило преко католичког свештенства, свештенства, иако је међу њима било доста таквих, таквих, код којих се био пробудио српски осећај после сјајних подвига српске војске! војске! Зачуђени неодлучним и бапским држањем, држањем, не само скупштинских кругова, кругова, већ и врло великог броја српских политичара, политичара, застрашивани од високог хрватскохрватско-словеначког клера, клера, и ти свештеници су се полако расхладили полако расхладили од првог одушевљења! одушевљења! Уместо да смо према Хрватима заузели онај став, став, какав су они за време рата, рата, а нарочито у окупираној Србији према нама заузимали, заузимали, уместо да смо се тада ми према њима опходили онако, онако, како су они са српским живљем поступали, поступали, изузев да чинимо зверства; зверства; уместо да смо им показали да је победила правда и српска идеја; идеја; уместо да осете да су побеђени; побеђени; уместо да смо им одмах показали песницу, песницу, да и они осете иста понижења, понижења, која су они нама приређивали, приређивали, да смо их као туђе слугерање презирали... презирали... ми смо се утркивали ко ће више Хрватима бити на услузи! услузи! Ми смо ударили у братимљење, братимљење, грљење, грљење, љубљење! љубљење! С ким? ким? С дојучерашњим својим злотворима и крвопијама, крвопијама, који су за нас имали само мучења, мучења, зверства, зверства, псовке и грдње:“ грдње:“српска српска стока”, стока”, “српске свиње”, свиње”, “ робови” робови” итд. итд. Ми смо ударили у седељке, седељке, пијанке, пијанке, лумпераје са пуно безазлене братске љубави и искрености, искрености, а они су нас у својој немоћи из дна душе и даље мрзели и презирали, презирали, подмукло се спремаући на освету. освету. . . “Господска Хрватска, Хрватска, феудалнофеудално-буржоаска Хрватска, Хрватска, била је и остала носиоцем туђинског духа и пропагатором хрватског одвајања од Срба, Срба, презирањем и подцењивањем Српства, Српства, зато што је оно демократија која је никла из села, села, зато јер је оно, оно, услед турске инвазије остало без племства и титулуса, титулуса, јер је ближе народу. народу . јер зазире од Банић, стр. стр. 45). церемонијалности и афектација ...”! (М. Банић, Нажалост што та друга “Народна Хрватска”, Хрватска”, србофилска Хрватска и не постоји. постоји. (види (види “СрпскоСрпско-хрватски спор”, спор”, II део, део, “Неимари “Неимари Југославије”, Југославије”, страна 59—60).
Као што смо видели (“Српско (“Српско--хрватски спор”, спор”, II део, део, стр. стр. 51—53), кад је кад је у загребачкој држави 1918 год. год. настао хаос: хаос: сељачке побуне (“жакерија (“жакерија”), ”), зелени кадер, кадер, бољшевичка пропаганда, пропаганда, надирање Талијана ка Љубљани и Загребу, Загребу, ипак су, су, поред све мржње и презирања Срба и поред свег настојања да изиграју Крфску Декларацију, Декларацију, морали да се обрате Београду за помоћ. помоћ. Београд је спасао Загреб. Загреб. “Први су се у том хаосу, хаосу, приклонили Београду сви приморски Хрвати и њихово Народно Вијеће, Вијеће, посвема игноришући вербалистички Загреб (брбљиви, брбљиви, који се замлаћује) замлаћује) и његове дуалистичке Банић, стр. стр. резолуције, резолуције, декламације, декламације, прокламације, прокламације, пунктације...”! пунктације ...”! (М. Банић, 31). Традиционална мржња Хрвата је одмах започела своју подмуклу акцију. акцију. Већ 5 децембра 1918 г. на “Јелачићевом тргу” тргу” кад су запраштали митраљези, митраљези, Загреб показује своју реакцију против Београда, Београда, у знак “захвалности’” захвалности’” што га је спасао. спасао. Пропаганда у свима крајевима код српског католичког живља, живља, које је било загрејано успесима Србије и успостављањем реда, реда, после оног безвлашћа које се свуда осећало започела је познатим: познатим: “Срби хоће да нас преведу у православље, православље, вера је у опасности”. опасности”. Циљ је био: био: све збити под окриље католичанства и намамити у католичку “пучку странку” странку” (како ли се звала), звала), а после им је им је лако наметати име хрватско! хрватско! Професор Др. Др. М. Петровић је пошао од 1918 г., кад су се већ сви католици, католици, дугогодишњим агитацијама збили у једну политичку странку X. С. С., не као Хрвати, Хрвати, већ као католици, католици, где су и Немци и Мађари с њима заједно. заједно. Сад г. Др. Др. Петровић сматра да су сви Хрвати ту. ту. (Тим агитацијама су у многоме ишли и православни Срби на руку). руку). Не стоји да сви чланови Хрватске сељачке странке морају бити Хрвати, Хрвати, као ни што нису ни сви чланови српских странака Срби. Срби. Г. Др. Др. Петровић се пита каква је разлика између Србина, Србина, Херцеговца, Херцеговца, Босанца, Босанца, Личанина, Личанина, Славонца итд. итд. од Хрвата из тих крајева? крајева? Али се није упитао, упитао, каква је разлика између Срба и Хрвата северно од реке Купе или у самом Загребу? Загребу? Ту би морао признати да је огромна разлика. разлика. Наравно, Наравно, да у Херцеговини, Херцеговини, Босни, Босни, Лици и Славонији не може, може, сем вере, вере, бити никакве разлике између католичких и православних Срба! Срба! (“Наш (“Наш национални парадокс”, парадокс”, стр. стр. 20). По г. др. др. Петровићевом: Петровићевом: православни су — Срби — Срби;; католици — Хрвати — Хрвати!! А куд ћемо с Муслиманима у Босни, Босни, Херцеговини и Санџаку? Санџаку? По г. др. др. Петровићевом њих би морали да их
метнемо у Југословене? Југословене? Ми из сопственог искуства знамо, знамо, да се католици сељаци по поменутим крајевима називају: називају: Кршћани, Кршћани, Латини, Латини, Шлавонци, Шлавонци, Шокци, Шокци, Буњевци и Крашовани. Крашовани. Ми не мислимо на оне прирођене “куфераше” куфераше” и друге белохрватске протуве по варошима и паланкама. паланкама. Знамо и то да се често етничко име замењује географским. географским. Али морамо водити рачуна водити рачуна и о заблуди код народа у појединим крајевима, крајевима, као што је што је баш у заблуди наш католички свет, свет, ако мисли да је сваки Хрват зато што је католик, католик, или да је Турчин, Турчин, што је муслиманске вере. вере. Те илузије и заблуде се нарочито верском пропагандом одржавају. одржавају. Ми морамо против тих заблуда устати као и против погрешног г. др. др. Петровићевог схватања: схватања: чим пређете у католичку веру — аутоматски престајете бити Србином, Србином, као да у томе има неке етничке промене. промене. Кад би цео српски народ прешао у католичанство, католичанство, по тој логици, логици, сви би они оног часа постали Хрвати, Хрвати, а Срба би нестало с лица земље. земље. За г др. др. Петровића је проф. проф. Вјекослав Клајић алфа и омега. омега. За њега, њега, ваљда, ваљда, други писци и историчари ништа не вреде. вреде. “Сеоба “ Сеоба Срба у Хрватску и Славонију” Славонију” од А. Ивића нигде не спомиње, спомиње, да су се неки Хрвати из Босне и Херцеговине доселили у Хрватску и Славонију, Славонију, већ само има помена, помена, о Србима обе вероисповести. вероисповести. У Миклошићевом “Monumenta serbica” нигде ни спомена о Хрватима, Хрватима, иако је велики број записа и повеља из Босне и Херцеговине. Херцеговине. “Апологија српског народа у Хрватској и Славонији” Славонији” Р. Грујића, Грујића, “Карловачко Владичанство” Владичанство” М. Грбића, Грбића, “О српском имену” имену” В. Ђерића, Ђерића, пуни су интересантних ствари и докумената о сеоби Срба. Срба. Уосталом сви хрватски историчари и етнографи врло добро знају да су Срби с југа насељавали у 16, 17 и 18 веку опустелу Далмацију, Далмацију , Лику, Лику, итд., али сви намерно прећуткују да су Хрвати, Хрвати, уколико Банију, Банију , Славонију, Славонију, итд., Бургенланд, где су се их је где било, било, просто побегли у Мађарску и Бургенланд, изгубили, изгубили, и да су Срби затекли празну земљу. земљу. “При томе (најезди Турака) Турака) Српство је пренијело своје тежиште на сјеверосјеверо-запад и извршило миграцију, миграцију, која је од пресудног значаја по читав даље однос између Срба и Хрвата. Хрвата. Населивши се, се, ама баш у свима, свима, прије чисто хрватским покрајинама, покрајинама , једино изузевши уже залеђе Загреба и
хрватског Загорја, Загорја, Српство је проникло у срж Хрватства и посвема се с њима амалгамовало (sic)… Не само да су Срби продрли у најзападније дијелове Хрватске, Хрватске, него је Српство дало Хрватству нов прилив свјеже крви, крви, унијело му је у менталитет дио своје тврдоће и свог активизма, активизма, оплодило хрватску народну душу: душу: наметнуло хрватству свој говор, говор, своју Банић, стр. стр. народну пјесму, пјесму, добрим дијелом своје обичаје и навике.„!” навике.„!” (М. Банић, 148).
Срби свој говор нису наметнули Хрватима, Хрватима, јер би га наметнули и Словенцима; Словенцима; наметнули би га и Загребу и његовом залеђу, залеђу, а Загреб и данас говори хрватским језиком као што и Загорје говори. говори. Она “тврдоћа и активизам”, активизам”, који се сада у Хрватској примећава — осећа испољавају покатоличени или католички Срби, Срби, а не прави Хрвати! Хрвати! — “Хрвати, Хрвати, како рекох уведоше и сами језик штокавски, штокавски, ако прем их је то стало и стоји неизмјернога труда, труда, јер им је од свагдањега домаћега говора далеко Вежић, “Невен”. Невен”. 1855, стр. стр. 190). Око усвајања српског језика за дости” дости” (Вежић, “хрватски књижевни језик”, језик”, као што знамо, знамо, била је дуга и жучна борба. борба. Хрвати су хтели да одрже свој језик, језик, али су преовладали разлози оних, оних, који су хтели преко “ југословенства” југословенства” задобити католичке Србе. Србе. Мишкатовић пише Јагићу 13. II. 1864 из Беча... Беча... “То “То су ти људи, људи, који још увијек мисле, мисле, да се сва наша борба у томе састоји да језик сачувамо.... сачувамо.... Они се надају одољети Српству ако правопис и граматику будемо имали одијељену од Јагић, “Спомен мојега живота” живота” I, стр. стр. 62). Докле су тада допрли, допрли, србске. србске. (Јагић, створила се етничка и лингвистичка линија између Срба и Хрвата и између једног и другог језика другог језика.. Та линија иде реком Купом, Купом, савија уз реку Чазму и иде на Драву. Драву. Јужно и источно од те линије насељавају Срби целокупну територију данашње Југославије, Југославије, изузев западни део некадање ријечко модрушке жупаније, жупаније, Хрватског Приморја и суседних острва, острва, где Хрвати живе! живе! Да је Славонија била опустела, опустела, навешћемо ради примера једно место из књижице “Dissertatio Brevis ac Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica” из 1790 год. год. на стр. стр. 21, које с латинског у српском преводу проф. проф. В. Ђерића кажите, молим вас, вас, кад су Турци Краљевину Славонију, Славонију, кад гласи: гласи: “Та кажите, су тамишки Банат под своју власт подчинили, подчинили , зар нијесу оданде сви побијегли... побијегли... и узмакли у различите крајеве Угарске? Угарске? Ко је Ко је остао у онијем
крајевима за одржавања права угарскога, угарскога, него готово сами СрбиСрби-Раци”? Раци”? (В. Ђерић, Ђерић, “О срп. срп. имену”, имену”, стр. стр. 125). — Угарска дворска канцеларија извештава царицу Марију Терезију 1751 г. и каже: каже: “да су многи крајеви у Славонији, Славонији, које су од Турака отели, отели, остали пусти и да се тамо насељава Ђерић, стр. стр. 122). (Први ( Први је докуменат српски народ (nation Rasciana). (В. Ђерић, доцније писан а говори о догађајима пре 1751 г., кад је други писан и који говори о савременим догађајима). догађајима).
Да су Славонију (са Сремом) Сремом) Срби населили и да се Хрвати у 17 и 18 веку уопште не помињу као тамошњи становници, становници, изузевши појединих људи и неких села, села, која су тамо пресељена из Хрватске, Хрватске, вредно је ово изнети: изнети: У Славонској Пожези 1698 год. год. 5. IV. пише Хуналић, Хуналић, са још неким од сабраће, сабраће, ђаковачком бискупу против попова, попова, које им шаље из Загреба и вели: вели: “Сви чврсто, чврсто, постојано, постојано, једнодушно и сложно тврдимо, тврдимо, да нећемо нигда примити ни онога, онога, кога би они случајно послали, послали, нити иког другог од поп)...” (с (с латинског проф. проф. Хрвата, Хрвата, па макар он био и свјетовњак (мирски поп)...” В. Ђерић, Ђерић, 128; Фермен1' Фермен1'ИН ИН “Acta Bosnae, 532). — А провинцијал фрањевачки, фрањевачки, фра Марко Булајић год. год. 1707 моли цара Јосифа I “Да их заштити од бискупа, бискупа, који хоће да им одузму парохије и даду их световном свештенству из Хрватске... Хрватске... Уводе презвитере Хрвате, Хрвате, који овоме народу ни мало нијесу мили, мили, нити знају добро народни језик”. језик”. (Р. Грујић, Грујић, Аполог. Аполог. срп. срп. народа у Хрват. Хрват. и Славон., Славон., стр. стр. 80; В. Ђерић, Ђерић, 128; “Срп “Срп.. хрв. хрв. спор” спор” II. стр. стр. 31). — Око године 1700 били су пописи становништва у Славонији и нигде се не помињу Хрвати, Хрвати, изузевши нека незнатна Смичиклас, “Двјестагодишњица ослобођења Славоније” Славоније” II, стр. стр. насеља. насеља. (Т. Смичиклас, 149, 257; В. Ђерић, Ђерић, 128). Славонија се сматра српском земљом од кад су је Срби населили. населили. Године 1703 кардинал и арцибискуп острогонски, острогонски, Л. Колонић помиње српски народ (gens Rasciana) у јужној Угарској и Славонији и препоручује босанске Гр. Чеваповић, Чеваповић, “Sinop. фрањевце за тамошње Србе католичке вере. вере. (Гр. memor, catal., 1823 стр. стр. 184 и 202; В. Ђерић, Ђерић, 117 и 118). А године 1706 21 /VI. помиње се у службеном писму бечком “дворског кам. кам. савета” савета” српски краљевски судија у Славонији” Славонији” (Фидлер, Фидлер, “Архив” Архив” за ауст. ауст. историју од 1867, 1337 В. Ђерић, Ђерић, 118).
Славонија се назива “Рашком” Рашком” Србијом, Србијом, “Малом Влашком” Влашком” — (“Апологија српског народа у Хрватској и Славонији”, Славонији”, стр. стр. 58. В. Србијом. Србијом. (“Апологија Ђерић, Ђерић, 118).
Год. Год. 1673 Е. Браун описујући свој пут кроз Угарску и помињући мост преко Драве код Осека вели: вели: “Ово је Ово је највећи пролаз у Угарску из Србије и “ А. Brief Account of...”, стр. стр. 67; В. Ђерић, Ђерић, турских области” области” (Edward Brown, “А 173). Год. Год. 1691 Март. Март. СентСент-Ивањи (Miscellaneor. Decad. Secund. Р. I. р. р. 148— — Српска Српска — — има има са запада Славонију (тада су 50) овако описује: описује: “Рашка — се загребачка, загребачка, вараждинска и крижевачка жупанија звале Славонијом), Славонијом), са севера Угарску и реку Драву, Драву, са истока утоку Саве у Дунав, Дунав, повелики део Угарске, Угарске, с југа Босну и Србију, Србију, од којих је (Рашку) Рашку) раставља река Ђерић, Сава. Сава. Има три жупаније: жупаније : пожешку, пожешку, валповачку и сремску” сремску” (В. Ђерић, 114). На мађарским географским каптама Славонија се означава као “ Рашка” Рашка” — Србија, Србија, у “Theatrum Europ.” 1701 године стоји “Рашка” Рашка” — Српска — налази се између Драве и Саве, Саве, на западу од Срема. Срема. По српским насељеницима жупанија пожешка, пожешка, валповачка и сремска тако исто и торонталска, торонталска, од краја шеснајестог па до половине 18 века у обичном Ђерић, језику носе име “Рашка” Рашка” (Czoernig, “Ethnografie” II. 1857. 161. В. Ђерић, 117). Год. Год. 1807 јавља француски конзул из Травника, Травника, П. Давид: Давид: “Прича се да је букнула буна у аустријској Србији. Србији. Овако Турци називају Славонију и Вјек. Јелавић, Јелавић, ‘Гласник ‘ Гласник земаљ. земаљ. музеја за Б. и X. 16-1904, стрна 281. Банат”. Банат”. (Вјек. В. Ђерић, Ђерић, 127). Становништво Славоније се назива српскимсрпским-рацким именом. именом. Да наведемо славонског писца 18 века М. П. Катанчића, Катанчића, који говорећи о српском је,, заиста, заиста, нашим Илирима тако обично, обично, да се свуда имену, имену, пише: пише: “Оно је Србљима зову, зову, не само они који живе у Србији, Србији, него готово по свему Илирику, Илирику, а и по Дацији... Дацији... Они се тим највише од других разликују, разликују , што Катанчић, “De Istro eiusque adcolis” 1798, стр. стр. се зову Србљи, Србљи, Србљани” Србљани” (Катанчић, 217; В. Ђерић, Ђерић, 126).
Хрвати, ово На другом месту у истој књизи Катанчић пише: пише: “Хрвати, приповедам по свом уверењу, уверењу, нас Раце и Илире, Илире, који се од њих у језику Катанчић, “De Istro...”, 1798, стр. стр. знатно разликујемо, разликујемо, све зову Власима” Власима” (Катанчић, 227. В. Ђерић, Ђерић, 49).
Интересантно је, је, што још тада Катанчић констатује које покрајине говоре српским језиком: језиком: “Добро знамо да се и данас заиста разликују Хрвати од Далматинаца и по отаџбини и по начину говора... говора... А што је узрок да Илири уз Јадранско Море, Море, Србијанци, Србијанци, Босанци, Босанци, Срби (Раци), Раци), који живе у Угарској, Угарској, на једној на једној и другој обали Дунава, Дунава, истим језиком истим језиком говоре, говоре, којим и Далматинци, Далматинци , а од Хрвата се разликују? разликују? Свако зна, зна, колика је даљина између Илира, Илира, што живе на обалама Дунава и Дубровчана, Дубровчана , а ипак нема Катанчић, друге разлике у говору, говору, него да их је их је обоје родила једна мати!” мати!” (Катанчић, “De Istro...”, стр. стр. 108). подаци, од О досељавању Срба у Лику и Хрватску постоје небројени подаци, којих смо неке у I. делу “Срп. Срп. хрв. хрв. спора” спора” на стр. стр. 7 и 8 поменули. поменули. Неће бити без интереса да изнесемо само још само још неколико примера. примера. Већ године 1447 пише угарски краљ Владислав Србима, Србима, који су насељени око Медведграда, Медведграда, Грубер, Вјесник краљ. краљ. Хрватске, Хрватске, Раковца, Раковца, Калника и Копривнице (Д. Грубер, Славоније и Далмације VII-1905. 130). — А године 1602 граф Зрињски пише цару Рудолфу и вели: вели: карловачки генерал је из Турске извео неке Влахе или Србе и населио их на мом дједовском опустелом имању, имању, које Ивић, “Сеоба “Сеоба Срба у Хрват. Хрват. и Слав. Слав. стр. стр. 11). се зове “Гомирје” Гомирје” (А. Ивић, Почетком 17 века пише Никола Иштванфи, Иштванфи, да се год. год. 1596 сакупила Радослава... и од војска у Банији: Банији: “Ту су били и српски гласници с писмом Радослава... свих других (Срба), Срба), који живе од Купе до Јадранског Мора” Мора” (Н. Иштванфи “Regni Hungar. Historia”, 1685 — 1446. — В. Ђерић, Ђерић, 51). Год. Год. 1604 помиње велики војвода Матија да су Срби заузели некаква имања у Словеначкој (Windischland) и у крижевачкој жупанији. жупанији . А године 1605 исти војвода Матија у једном писму спомиње “Србе око Копривнице, Копривнице , Лопашић, “Спом. Спом. хрв. хрв. крајине — I — којих је било око 3.000 душа”. душа”. (Р. Лопашић, 1884. 323. А. Ивић, Ивић, “Сеоба “Сеоба Срба у Хрват. Хрват. и Слав.”, Слав.”, 37. В. Ђерић, Ђерић, 51).
Годне 1697 граф А. Коронини извештава аустриску дворску канцеларију о приликама у Хрватској, Хрватској, у Лици и Крбави и каже: каже: “У Лици има око 1000 (хиљаду кућа и то, то, 130 покрштених муслимана, муслимана, 160 Влаха католика, католика , који су дошли из Крмпота и Светог Ђурђа, Ђурђа, 60 кућа Хрвата (“Croati”), који су дошли из Бриња и Оточца и 140 кућа Крањаца (Cragnolini). Остало су Лопашић, “Сп “ Сп.. хрват. хрват. крај. крај. III Власи шизматици, шизматици, т. ј. ј. православни Срби”. Срби”. (Лопашић, 1889—109. В. Ђерић). Ђерић). Дакле, Дакле, од 450 кућа католика, католика, само 60 хрватских! хрватских! Године 1740 Фи. Фи. Рићепути, Рићепути, описујући свој пут од Модруша до Загреба, Загреба, спомиње католике, католике, понајвише северно од планине Капеле, Капеле, и каже ...“Између ...“Између њихових (католичких) католичких) парохија живе врло многи Власи или Срби, Срби, којих има три пута више него Хрвата” Хрвата” (Д. Фарлатус “Illyrici Sacri” IV-1769, стр. стр. 176. В. Ђерић 61, види I део “Срп. Срп. хрват. хрват. спор”, спор”, стр. стр. 8). А сењски бискуп С. Главинић у спису Лика и Крбава говорећи о новској околини вели да их за војску има “од наших Хрвата 120 лица, лица, а од покрштених (муслимана) муслимана) и Лопашић, “Спом. Спом. хрват. хрват. крај. крај. III, 1889, стр. стр. других Влаха шизматика 500” (Лопашић, 50. В. ђерић, ђерић, 105). На овом месту ваља нешто споменути о Србима унијатима, унијатима, или како их сада Хрвати називају “ГркоГрко-католицима”. католицима”. Год. Год. 1611 потврди Папа Симеуна Вратању за свидничког унијатског владику. владику. У писму се каже “Симеун, Симеун, владика Срба католика грчког обреда, обреда, који живе у Угарској, Угарској, Хрватској и Славонији и у Крањској” Крањској” (А ( А. Ивић, Ивић, “Сеоба “ Сеоба Срба у Хрват. Хрват. и Славон.” Славон.” стр. стр. 12; В. Ђерић, Ђерић, 52). А године 1615 поменути Симеун Вратања назива се “Српски владика” владика” ( Черниг, Черниг, “Етнограф. Етнограф. аустр. аустр. монар., монар., III, 1857 — додаци 102. В. Ђерић, Ђерић, 52). Године 1651 загребачки бискуп Петар Петретић каже, каже, да је архимандрит манастира Марче, Марче, Сава Станисављевић, Станисављевић, ишао у Рим да добије од Папе потврду за влашко или српско владичанство у Хрватској и Славонији. Славонији. (Р. Грујић, Грујић, “Аполог “Аполог.. срп. срп. нар. нар. у Хрват. Хрват. и Слав.”, Слав.”, 74, 75. В. Ђерић, Ђерић, 54). Године 1654 изјавио је калуђер Павле Алепски, Алепски, да досељени гркогркоШишић, источњаци око Марче и Чазме говоре “Србским језиком” језиком” (Ф. Шишић, “Хрв. Хрв. повјст”, повјст”, II, 165).
Год. Год. 1658 пише “гвардијан” гвардијан” манастира Лепавине Висарион (ћирилицом) ћирилицом) у име своје и осталог братства загребачком бискупу Петру Петретићу: Петретићу: “Ми “Ми смо покорни оцу Папи кано и првим папама (сигурно су врдали) врдали) и цркви матери великој апостолској.. апостолској.. Ваше госпоство вели да ниесмо велике цркве католици, католици, ми говоримо да смо прави католичани... католичани... А што нам ваше госпоство беседи за патријарху цариградскога да га се отвржемо, отвржемо, богме, богме, мало за њега и маримо, маримо, он је он је Грк, Грк, ми смо Србљи... Србљи... Аз старац гвардиан Висарион (“Србобран (“Србобран”” 1909. г. 22/25. VIII. В. Ђерић 54). о поменутој књижици “Dissertatio Brevis ac Sincer. Hingar. Histor.” на стр. стр. 22—23 стоји: стоји: “Да “Да Хрватска буде сигурна и мирна ко је ко је други бранио него Срби настањени по оним високим планинама, планинама, које се пружају од Јадранског Мора до крајева карловачких? карловачких? Ко је ... други био на стражи него Срби на Уни, Уни, на Сави и Илови за спас грађана, грађана, који су стрепели и у варошима, варошима, зидовима утврђеним и у селима” селима” (В (В. Ђерић, Ђерић, стр. стр. 68). Од коликог су значаја били Срби за аустриску “Војну границу” границу” (што управо и објашњава густа српска насеља у покрајинама, покрајинама, које су се ондашњом турском Империјом граничиле, граничиле, почев од Лике, Лике, Кордуна, Кордуна, Срема и Баната), Баната), сведочи то што је њихово насељавање извођено систематски кроз више од два века. века. Нарочито су Аустријанци много полагали на православне Србе. Србе. (Види: Види: Павловић, Павловић, “Србија и последњи Аустро турски рат”). рат”). Чак је закон о “Војној граници” граници” штампан и српским језиком. језиком. “Начелни закони за карлштатско вараждинскувараждинску-Баналну (Банијску)Банијску )-Славонску Славонску Воену Грујић: Границу, Границу, преведен из немецког оригинала на Србски језик (Р. Грујић: “Аполог. Аполог. срп. срп. народа”, народа”, 210). Кад је реч о Босни и Херцеговини, Херцеговини, неисцрпном расаднику Српства, Српства, Хрвати просто изгубе памет. памет. У недостатку ма каквих историских доказа и неимању било каквих писаних докумената, докумената, они измишљају бајке за децу. децу. “Зар Херцеговина, Херцеговина, што рађа само змије и Србе — хрватска?!” хрватска?!” (...како (...како нам једном приликом песник Ј. Дучић рече: рече: — Хрвати сада и сами верују у оно што су некад измислили и слагали! слагали! У “Хрватском Дневнику” Дневнику” од 2. IV. 1939 год. год. у чланку “Кроз прошлост босанске Крајине” Крајине” размануо неко болећиво пером и евоцира “догађаје”, догађаје”, као из лепо декорисаног филма. филма. Ту се помињу хрватски кнезови и племићи: племићи: Франкопани, Франкопани, Зрињски, Зрињски, Карловићи, Карловићи, Кеглићи, Кеглићи, Иванчићи, Иванчићи, Кружићи итд. итд. који
никакве везе с Босном немају. немају. “Код старосједалаца Босне, Босне, били муслимани или православни, православни, све више избијају типови старих Хрвата. Хрвата. Они, Они, којима је вјера била више него земља, земља, одилазе у Крањску, Крањску, Штајерску, Штајерску, Аустрију, Аустрију, Угарску, Угарску, па чак у Ческу и Моравску!” Моравску!” По Богу брате, брате, па куда ћете даље? даље? Па ми вама, вама, Хрватима, Хрватима, то и кажемо, кажемо, да сте напустили све крајеве и побегли у бели свет. свет. Зар вам није било доста да одете у “хиљадугодишњу” хиљадугодишњу” Хрватску — него побегосте чак у Ческу и Моравску?! Моравску?! — Шта — Шта сад тражите ви Хрвати по крајевима које су Срби пре два, два, три века потпуно опустеле населили, населили, па чак и да су раније су раније у истини били хрватски? хрватски? Што се онда љутите кад вам се каже, каже, да сте се утопили у немачко и мађарско море? море? Зашто се онда џапате, џапате, кад вам се каже истина у очи, очи, да јужно и источно од ваше престонице, престонице, Загреба — живе — живе само Срби? Срби? Тракија и данас постоји, постоји, али Трачана нигде нема! нема! “Народ који допаде ропства, ропства, спасава се у Исламу и Православљу(!)”. Православљу(!)”. Ово рече, рече, али нит, нит, поцрвене, поцрвене, нит оком трену кад слага! слага! Па, Па, зар православци највише јада Турцима задавали па ће католици да траже спаса преласком у православље, православље, да се тиме заштите против турске обести?... обести?... Наравно кад је чланкописцу и српски велики жупан Мутимир — хрватски владар, владар, зашто не би и православни крајишници били — Хрвати — Хрвати!! “Хрватски дневник” дневник” од 11 јуна 1939 год. год. доноси из пера Милићевића чланак: чланак: “Исправа босанског краља у Сарајеву” Сарајеву” Повеља краља Томаша од г. 1459 враћа се у Босну после 400 година лутања. лутања. Нас интересује само титула краљева. краљева. “Ва име Боже, Боже, амен, амен, Ми Стефан Томаш милостју Божиом краљ Србљем, Србљем, Босни Усори, Усори, Соли, Соли, Приморју Доњим Крајем” Крајем” (ћирилицом). ћирилицом). Дакле, Дакле, у титули краља Томаша Хрвати се и не спомињу, спомињу, као лањски снег! снег! Тако исто и у титули краља Твртка: Твртка: “Стефан Твртко, Твртко, с Христа Бога Краљ Србљем Босни и Приморју”. Приморју”. Босански владари увек оно “Краљ Србљем”, Србљем”, то јест “Краљ Србије” Србије” истичу на прво место, место, чиме се даје првенство Србији у ширем смислу и сувереном српском народу, народу, а остали крајеви по важности. важности. Потчињени народ и његова земља или се уопште не спомиње, спомиње, или ако се и помене, помене, онда тек доцније или на крају. крају. То се види на другом месту где се Стефан Томаш (Остојић) Остојић) овако потписују: потписују: “Краљ Србљем, Србљем, Босни, Босни, Пирморју, Пирморју, Хумсци Земљи, Земљи, Далмацији, Далмацији, Хрватом, Хрватом, Доњим Крајем, Крајем, Западним Странам, Странам, Усори, Усори, Соли, Соли, Подринији и к тому” тому” (Фр. Фр. Миклошић “Monum. serbica”, стр. стр. 438) (ћирилицом (ћирилицом). ).
Сва позната документа сведоче, сведоче, да се Босна од увек сматрала еминентно српском земљом, земљом, а њени становници без обзира на веру, веру, Србима. Србима.
Посавски владалац Лудвиг — Људевит — због примицања франачке војске из Италије год. год. 822 побеже из града Сиска Србима “који народ живи у великом делу Далмације ( римске) римске) т. ј. ј. у Босни”. Босни”. (Франач ( Франач.. летописац Ајнхард Ф. Рачки, Рачки, Документа, Документа, VII — 1877 — стр. стр. 327). Око 1180 спомиње грчки писац Кинам, Кинам, реку “Дрину која раздваја Босну од остале српске земље”. земље”. — А — А године 1188 потврди римски потврди римски папа стара права Босну”. (Д. Фарлати, дубровачке цркве и у писму спомиње “Српску државу Босну”. Фарлати, “Eclessiae Ragusinae Histor.” — 1800, стр. стр. 82. Ђерић, Ђерић, 37). О босанским бановима Кулину и Матије Нинославу смо раније спомињали (види I део “Срп. Срп. хрват. хрват. спора”, спора”, стр. стр. 5). Римски папа потврђује 1227 нека права дубровачке цркве, цркве, и у свом писму спомиње “Српску државу Босну”. Босну”. (Фарлати, Фарлати, “Ecclesiae Ragusinae Histor.”, 1800 — стр. стр. 96). Вараждински каноник Рогерије (Руђер), Руђер), каже да је године 1245 татарски краљ “уништио српску ( рашку) рашку) државу Босну” Босну” (Швандигнер ( Швандигнер,, “Scriptor. rerum Hungariae,” 1; 1746, стр. стр. 318). — Године 1252 у писму дубровачког архибискупа Ивана, Ивана, опет се помиње “српска држава Босна” Босна” (Фарлати: Фарлати: “Ecclas. Ragusinae Histor.”, стр. стр. 1036. — В — В. Ђерић, Ђерић, 38). Године 1346 поставља папа дувањског владику Ивана и препоручује га... га... и бану Стјепану “српском (босанском) босанском) владару”. владару”. (А ( А. Тајнер, Тајнер, “Vet. mon. histor. Hungar. sacr. Illyr.”, I — 1859, стр. стр. 832. В. Ђерић, Ђерић, 49). Језик у Босни и Херцеговини од увек се називао српским. српским. (види у овој књизи стр. стр. 8, 9.). Године 1333 босански бан Стјепан Котроманић, Котроманић, приликом уступања Рата, Рата, Стона, Стона, Превлаке и околних острва Дубровчанима написао је четири повеље: повеље: “двие латинсци, латинсци, а двие српсцие” српсцие” (Ф (Ф. Миклошић, Миклошић, “Monumenta serb.”, стр. стр. 107). Године 1529 неком службеном потребом аустиских власти наређује: наређује: Ивић, “Нека се босанском војводи Хасану пише на српском језику”. језику”. (Ивић, “Споменици Срба у Угарској, Угарској, Хрватској и Славонији ”, стр. стр. 16. — Ђерић — Ђерић,, 40).
Фра Матија Дивковић године 1616 нам штампа свој мали “Наук карстијански” карстијански” у коме се налази “Плач блажене дивице Марије, Марије, кои плач Маретић, исписавши серпски, серпски, фра Матие Дивковић из Иелшак” Иелшак” (Т. Маретић, “Архив за слов. слов. филолог”, филолог”, Беч, Беч, VII 1884, стр. стр. 416, Ђерић, Ђерић, 162). Године 1679 Аустријанци шаљу писмо Сарајлијама на турском и Брлић, “Добровољ. Добровољ. учешће Срба и Хрвата...”, Хрвата...”, стр. стр. 221. српском језику (А Брлић, Ђерић, Ђерић, 161). У споменутој књижици “Dissertatio Brevis...” на стр. стр. 18 стоји: стоји: “Србијанци и Бошњаци, Бошњаци, које Мађари по рашкој држави називају Рацима, Рацима, никад се у свом језику не зову Рацима него Србљанима, Србљанима, нити кад свој језик или Ђерић, стр. стр. 44). народ зову рацким, рацким, него српским”. српским”. (В. Ђерић, Кад хоћемо да говоримо о Херцеговини не можемо је одвојити од данашње јужне данашње јужне Далмације. Далмације. Данашња југозападна Данашња југозападна Херцеговина се састојала 1) из Неретве. Неретве. Између доњег тока реке Цетине и реке Неретве. Неретве. 2) Захумља, Захумља, од Неретве до Дубровника и 3) Требиња с Конављем, Конављем, између Дубровника и Котора. Котора. Око године 950, каже К. Порфирогенит, Порфирогенит, како је грчки цар населио Србе по својој држави и то у областима Србије, Србије, Неретве, Неретве, Захумља, Захумља, Требиња и вели: да живе између доње Неретве и доње Цетине; Цетине; Конавља. Конавља. За Неретвљане вели: за Захумљане каже да живе од Неретве ка југу до Дубровника; Дубровника; за Требињане и Конављане да живе између Котора и Дубровника (који тада још није био насељен Србима) Србима) (види Рачки, Рачки, “Документа”, Документа”, стр. стр. 274, 403, 407 и 408. Ђерић 14). Ово исто што је Константин Порфирогенет изнео о насељавању Срба у западне крајеве, крајеве, понављају доцније историци. историци. Трогиранин Иван Лучић Далмације , који се пружа између истиче, истиче, како су Хрвати заузели онај део Далмације, стр. 522. Истре и реке Цетине, Цетине, а Србљи остатак све до Драча (“Memorie”, стр. Ђерић, Ђерић, 27). (Кад ( Кад се има у виду да река да река Цетина иде паралелно с морем, морем, лако је лако је разумети како је како је узан простор, простор, који су Хрвати заузели.) заузели.) Jos. Mikoczi каже (1806 год.) год.) да је Хрвате и Србе у 7 веку у Далмацији стр. 1). — Поп — Поп Андрија Ciccareli с делила река Цетина (“Otiorum Croatiae” I, стр. острва Брача вели: вели: ...“Источни ...“Источни део од Цетине до реке Дрима припада
Србима” Србима” (“Programma” задар. задар. гимн. гимн. 1859-60, стр. стр. 33, 34). Исто то тврди Иван Каталинић (Storia dela Dalmazia” I—III, 1834, страна 138).
А сам Фр. Фр. Рачки, Рачки, говорећи о Хрватима, Хрватима, пише: пише: “Хрвати у први мах, мах, побједивши Аваре, Аваре, посјели су земљу између Цетине па према сјеверозападу, сјеверозападу, гдје Уна утиче у Саву (“Vijek i djelovanje sv. Cirila i Methoda ”, (357, 24) (доцније је доцније је ово поправљао). поправљао). Дубровчанин Лука Свиловић “Земља Србљах се је међу Цетином и Баром дијелила у четири жупе, жупе, тј. тј. Неретву Захумље, Травуње с Конављем и Дукљу” Дукљу” (“Поганију (“Поганију”” били некрштени), некрштени), Захумље, (Кратка повијест Далмације 186 — 42) (узето ( узето од Ђерића, Ђерића, 28). Оволико о средњевековној граници Срба и Хрвата на Приморју. Приморју. Године 925, на католичкој црквеној скупштини у Сплиту били су папски изасланици, изасланици, а били су и Срби.... Срби.... “На “На сабору спљетском судјеловао је не само хрватски краљ Томислав са својим великаши, великаши, него и захумски кнез Михајло са србским великаши.... великаши.... Спљетска метрополија, метрополија, односно бискупије њезине деле се на Хрватске и захумске (српске). српске). Хрватске бискупије су у Осогу, Осогу, Крку, Крку, Рабу, Рабу, Задру, Задру, Спљету, Спљету, Дувну и Сиску. Сиску. Над првима је Хрватски краљ, краљ, над другима је захумски књаз са српским велможама. велможама. “Српске бискупије су у Стону, Рачки, Стону, Дубровнику и Котору”. Котору”. (Рачки, “Documenta” VII — 1877, стр. стр. 190)). Дакле, Дакле, сплитски црквени сабор, сабор, одредио је већ у 10 веку за тамошње католике Србе три српске католичке бискупије. бискупије. Године 1334 Цар Душан каже: каже: “И јешче су се заклели краљевству ми властеле дубровчци, дубровчци, да пребива поп сербски, сербски, и да поје у црквах, црквах, које су у Стону Рату, Рату, како јест повељевало краљевство ми” ми” (како сам наредио). наредио). (Миклошић, Миклошић, “Monumenta serb.”; 108, 109). Године 1407 Прибислав Похвалић, Похвалић, изасланик В. Вукчића и Сандаља Хранића овако каже: каже: “Ва име божие амен! амен! Ја Прибислав Похвалић... Похвалић... с листом српсцим.. а други лист који за овим иде српски ест писан. писан. В лето рожества Христова тисушчно и четири сто и шесто лето мисеца декембра двадесети дан” дан” — “Ва име божие амен! амен! в лето рождества Христова... Христова... ови Пуцић, “Спомен “ Спомен србски” србски” II лист српски... српски... у другом листу српском..” српском..” (Медо Пуцић, 1862, стр. стр. 51, 53, 54). Овај Прибислав Похвалић је католик и икавац, икавац, а за разлику од талијанских песама нарочито наглашава да пише српским
језиком. језиком. Исти Прибислав Похвалић пише 1411 године: године: ...“оваи ...“оваи лист овогаи мога писан... писан... у сием тетрагу”. тетрагу”. — “И з другим листом српским кои е за овим листом у сием тетрагу (пакету) пакету) писан”. писан”. (К. Јиречек, Јиречек, “Срп. Срп. Спомен.” Спомен.” у Спом. Спом. срп. срп. краљ. краљ. акад. акад. XI—1892 год., год., стр. стр. 54). Године 1769 каже Д. Фарлат да фра. фра. Петар Антоније назива макарског бискупа Фрању “Крајинским”, Крајинским”, која је (т. ј. ј. Крајина) Крајина) у Херцеговини у Стр. 189. В. Ђерић, Ђерић, 161). Србији”. Србији”. (“Illyric. sacr.”, IV—1769, Стр. Из наведених докумената види се да су становници у тим крајевима Срби проф. и да се језик искључиво назива српским! српским! Од интереса је што вели проф. загребачког универзитета Н. Нодило: Нодило: “У Дубровнику, Дубровнику , ако не од првог почетка, почетка, а то од памтивјека, памтивјека , говорило се српски, српски, говорило како од пучана тако од властеле; властеле; како код куће тако и у јавном животу. животу. Јесте истина, истина, да су се записници разних вијећа водили латински, латински, а прилика је такође, такође, да под кнезовима млетачким, млетачким, њих ради, ради, на вијећима се понешто расправљало и млетачким и којекаквим говором. говором. Него у опћини, опћини, од Млетака опроштеној, опроштеној, српски је српски је расправни језик расправни језик”. ”. (“Рад (“Рад”, ”, 65, 117). У споменицима 14 и 15 века се налази “Србљин” Србљин” и “Влах”. Влах”. Назив “Влах” Влах” у то рреме не значи оно исто, исто, што се доцније употребљавало за православне Србе. Србе. “Власи” Власи” су посрбљени остаци Романа, Романа, којих је било и православних и католика. католика. Исто што и Морлаци у Далмацији, Далмацији, који су се доцније сасвим посрбили. посрбили. У “Старом Влаху” Влаху” такође. такође. Отуда се у повељама и за Дубровчане каже “Власи”. Власи”. (“Ако (“Ако верује Влах Србљина...” Србљина...” (Рачки (Рачки,, “Рад “Рад”, ”, 57, стр. стр. 141). Године 1434 потврђује Јурај Војисаљић, Војисаљић, војвода Доњих Крајева, Крајева, стару баштину војводи Павлу, Павлу, кнезу Николи и кнезу Влатку Јурјевићима и кнезу Вуку Вукићевићу (Вратар, Вратар, Нови и Крушевац, Крушевац, на десној обали Неретве) Неретве) (ћирилицом писано): писано): ...“У ...“У всем, всем, у чем застаемо, застаемо, у држању или Србљину или Влаху”.. Влаху”.. (Миклошић. Миклошић. “Monum. serbica”, стр. стр. 378; В. Ђерић, Ђерић, 16). Године 1447 помиње се српски пристав из Херцеговине (К. Јиречек, Јиречек, “Срп. Срп. Спом.”, Спом.”, Споменик срп. срп. краљ. краљ. академ., академ., XI, стр. стр. 85). А године 1451, кнез Владислав син Херцога Стјепана уговара са Дубровчанима и вели: вели: “Да несам вољан, вољан, ни да могу никада ре забранити ни уставити ни едне мое људи, људи, ни
Влахе ни Србље слободно ходити у Дубровник трговати”. трговати”. (Миклошић, Миклошић, “Monum. serbica”, 445 — Ђерић — Ђерић,, 17).
Године 1481 објављује господар Херцеговине Ајазбаша, Ајазбаша, да у Дубровнику више нема болести и да може свак слободно тамо ићи и трговати: трговати: “воиниках “ воиниках и кнезовом и катунаром и кметовићем и сваке врсте људем, људем, влахом и је) годи у земљи херцеговои србљем, србљем, свеми малим и големим колико их ( је) пода руку нашу”. нашу”. (Ми смо изоставили танко и дебело јер). јер). (Трухелка, Трухелка, Гласник зем. зем. муз. муз. у Босни и Херц., Херц., 23 1911, стр. стр. 67; Ђерић 160). За Дубровник поред Нодиловог гледишта изнећемо још само неке податке. податке. Тако године 1364 потписује се међу сведоцима писар дубровачке општине “Ја Нико Белић, Јиречек, “Спом. Спом. српски’’. српски’’. стр. стр. Белић, дијак српски” српски” (К. Јиречек, 33 — Ђерић — Ђерић,, 30). Дубровачки кнез и властела пишу 1409 г. у Србију да су српском изасланику, изасланику, Ст. Ст. Ризничару “... рекли рекли и приповидели пред добреми људми, људми, инех.” (М. Пуцић, Пуцић, “Спом. Спом. србски,” србски,” I, 1858, грађани латини Србље и много инех.” 99. — В — В. Ђерић, Ђерић, 30). Овде нарочито пада у очи, очи, што Дубровчани деле грађане на Латине ( романе) романе) и Србље. Србље. Звјездићу, Године 1447 кнез и судије дубровачке “рекоше Никше Звјездићу, Јиричек, “Спом. Спом. српски,” српски,” стр. стр. дијаку српском, српском, да упише све по реду.” реду.” (К. Јиричек, 86). Проф. Проф. М. Решетар је доказао у Јагићевом “Архиву” Архиву” слов. слов. Фил. Фил. (XVI, 332—336, 7) да су ти “српски” српски” писари дубровачке општине били прави Ђерић, 31). О тим “српским дијацима” дијацима” има доста података. података. Дубровчани. Дубровчани . (В. Ђерић, Један хрватски “академичар” академичар” пише у “Раду југ. југ. акад. акад. наука” наука” (115 — стр — стр.. 204) и каже: каже: то су били тумачи “србијанског језика србијанског језика.” .” (Ђерић (Ђерић,, 31). Дубровчанима : на омоту тога писма Године 1476 пише султан Мехмед Дубровчанима: стоји записано: записано : “српско писмо” писмо” (“Срђ (“Срђ.. Srdj.”, V, стр. стр. 335). Ђерић 162 — У дубровачком архиву на омоту, омоту, у коме је писмо Сулејмана II којим године 1524 потврђује Дубровчанима пријем данка стоји записано, записано, да је ту и Гласн. земаљ. земаљ. музеја у “ једно писмо на српском језику српском језику о пријему данка.” данка.” (Гласн. Босни и Херцеговини, Херцеговини, 24/ 1912/412 — Ђерић — Ђерић,, 162).
Године 1605 Дубровчанин Јаков Лукаревић прича у својој “Copioso ristretto degli annali di Ragusa” ( стр. стр. 144), “како “како су Турци после Мохачке Битке (1526) у Стоном Београду разорили краљевске гробнице и како се “српски пјесници изјадиковаше у дирљивим стиховима над њиховом злом песнике, пошто у судбом.” судбом.” (В. Ђерић сматра да се то односи на дубровачке песнике, то време није било других српских песника. песника. “О “О срп. срп. имену,” имену,” стр. стр. 31—32). Дубровчани никад нису ни за свој народ ни за свој језик употребљавали хрватско име. име. (В (В. Ђерић, Ђерић, 35). За северну Далмацију поред раније изнетих података има да се спомену и ови: ови: Године 1741 пише задарски арцибискуп В. Змајевић у Рим: Рим: “Кад сам дошао овамо, овамо, нашао сам у мојој дијецези, дијецези, а много више у сусједним дијецезама и нинској, нинској, шибеничкој и у скрадинској велико мноштво Ник. Милаш, Милаш, “Списи “Списи”” I 248). Срба.” Срба.” (Ник. Године 1744 пише осорски бискуп Матија Караман о Србима православне вере у Далмацији и каже: каже: “Ако би се у Будви и поставио православни владика, владика, требало би онда поставити владике у которској, которској, макарској, макарској, спљетској, спљетској, трогирској, трогирској, шибеничкој, шибеничкој, скрадинској, скрадинској, задарској, задарској, нинској и у хварској дијецези, дијецези, јер свих десет има Срба грчког закона . . . али будући да има и Срба католика, католика , тражили би и они Србина католика за бискупа... бискупа... У време бечког рата, рата, није у задарској околини било српског владике, владике, па ипак је цела насељена Србима, Србима, који су за време рата дошли из Босне.” Босне.” (Никод. Никод. Милаш, Милаш, “Списи “Списи”” I, стр. стр. 260; Ђерић, Ђерић, 21). Године 1750 задарски бискуп Матија Караман шаље извештај о Србима православне вере у Далмацији и каже, каже, да су Срби насељени у северној Далмацији “све до планине Велебита, Велебита, која их раставља од аустриских Милаш, ‘‘ ‘ ‘Списи” Списи” I, стр. стр. 316; Ђерић, Ђерић, 62). То значи у Лици су, су, већ, већ, Срба.” Срба.” (Д. Милаш, опет Срби. Срби. Године 1760 у извештају задарске католичке арцибискупије стоји, стоји, да у Задру и Шибенику има само мало грчких (српскосрпско-православних) православних) породица, породица, Милаш, “Спомен” Спомен” I, остали су Власи (Морлаци), Морлаци), а зову их “Србима.” Србима.” (Н. Милаш, 399; В. Ђерић, Ђерић, 23).
И по северној Далмацији се је језик називао српским само онај мали број чакаваца, чакаваца, наравно називао је свој језик хрватским. хрватским. Трогиранин Иван Лучић овако каже (1666): “Ипак, Ипак, Далматинци и Словени, Словени, који су им сусједи, сусједи, не зову језик словенским, словенским, већ хрватским или српским, српским, према стр. 281; В. ђерић, ђерић, 18). томе којим дијалектом говоре.” говоре.” “De regno,” 1666, I, стр. (Значи без обзира на веру и у Далмацији је већина говорила српским “дијалектом”). дијалектом”).
А то се види из велике збирке “тестамената” тестамената” у Архиву ц. и кр. кр. Намесништва у Задру, Задру, где су многи из 16 и 17 века писани глаголицом текстуалним талијанским преводом или у изводу. изводу. На једном На једном тестаменту пише Ја, Марин Пекјари (Пећар? преводилац “Ја, Пећар? — Pecchiari) писар илирске и Милчетић, “Starine Jugosl. Akad.” 33 и стр. стр. 457—8; српске канцеларије.” канцеларије.” (Милчетић, Ђерић, Ђерић, 160). 3АКЉУЧАК
Да у најкраћим потезима неке историске чињенице резимирамо чињенице резимирамо:: 1) Славонија, Славонија, Лика, Лика, Крбава и Банија биле су услед честих ратова између Аустрије и Турске изложене пустошењу, пустошењу, због чега је дошло до расељавања. расељавања. Пред турском најездом старо становништво је напуштало своје огњиште и тражило спаса у Аустрији, Аустрији, Мађарској, Мађарској, па чак у Чешкој и Моравској. Моравској. Тим избеглицама је у исто време била за навек запечаћена судбина, судбина, јер су се релативно брзо изгубили у аустроаустро-мађарском мору, мору, зато што нису имали своју народну цркву, цркву, која би их од интернационалног католицизма штитила. штитила. И онако мала вазална Хрватска свела се крајем XVI века на “шаку јада” јада” између Крањске, Крањске, Штајерске, Штајерске, Купе, Купе, Чазме и Драве и нешто у Хрватском Приморју. Приморју . То је све. све. “За време кад је Хрватска имала свој најмањи опсег, опсег, број димњака износио је износио је у свему око три хиљаде, хиљаде, а пре тога је сама крижевачка жупанија имала дванајест Предавец, “Село и сељаци”, сељаци”, Загреб, Загреб, 1934 г.) Сву хиљада димњака”. димњака ”. (Предавец, поменуту опустелу земљу населили су Срби потискивани с југа османлиском силом (у овој књизи стр. стр. 28). Као што смо видели, видели, Славонија се и на мађарским географским картама тога времена убележава као “РАШКА” РАШКА” (Србија). Србија). Она се тако назива око 200
година, година, не само док је била под Турцима, Турцима, него и кад су ови из ње протерани (стр. стр. 30, 31). Њу тако и путописци називају (30). У званичном попису становништва у 17 и 18 веку у Славонији Хрвати се уопште не спомињу као тамошњи живаљ (29. 30). Славонски писци 18 века, века, Катанчић и Рељковић, Рељковић, називају становнике Славоније Србима, Србима, Рацима, Рацима, а језик српски или рацки, рацки, али о Хрватима ни помена! помена! (стр (стр.. 31). Изрично се траже босански фрањевци за тамошње Србе католике (30). Води се борба против хрватских попова, попова, који незнају српски језик (стр. стр. 29 и 30) Срби су, су, дакле, дакле, населили целу Славонију са Сремом. Сремом. 2) Насељавање Срба у Лици и Хрватској догађа се истовремено кад и у Славонији. Славонији. Срби допиру до реке Купе, Купе, Чазме и до Крижеваца, Крижеваца, прелазе Крањску (“Бела (“Бела Крајина”). Крајина”). Бројно далеко надмашавају остатке хрватског становништва у Лици. Лици. Од хиљаду кућа, кућа, свега 60 (шесдесет) шесдесет) хрватских, хрватских, остало, остало, без мало све српске! српске! (стр (стр.. 31, 32). 3) За Босну и Херцеговину доказују небројени документи, документи, повеље, повеље, записи, записи, богумилски надгробни споменици итд. итд. да су еминентно српске земље, земље, у којима се одвајкада знало само за српско име (34, 35). 4) За Приморје сва документа сведоче, сведоче, да је река Цетина граница између Срба и Хрвата. Хрвата. Црквени сабор у Сплиту године 924, тачно одређује да су бискупије у Стону, Стону, Дубровнику и Котору српске. српске. (види (види:: “Decreta Croatorum et Serborum in concilio eorum Spalaten”. — “Jura”, I., страна 8). 5) У северној Далмацији бројно стање Срба изменило се на штету Хрвата, Хрвата, који су навалом Турака потиснути на север. север. (види: види: “Срп. Срп. хрв. хрв. спор” спор” I део, део, страна 6). 6) Дубровник, Дубровник, у почетку романски, романски, доцније српски. српски. Једино се може рећи, рећи, да у Далмацији, Далмацији, и сада, сада, у Сплиту, Сплиту, Шибенику и осталим северним приморским местима има мањих хрватскиххрватских-чакавских оаза, оаза, које су само пеге на огромном српском телу. телу. Да ли је Српски Народ у новој постојбини: постојбини: преко Динаре, Динаре, преко Уне и Саве и Дунава изгубио штогод од свог битног “српског”? српског”? Српски језик, језик, у свим тим крајевима, крајевима, које су Срби населили, населили, остао је нетакнут. нетакнут. Карактерне
особине остале су исте. исте. Обичаји исти. исти. Што је најважније, најважније, јака српска традиција остала је остала је неокрњена! неокрњена! Национална свест никад се није помутила. помутила. У северној Далмацији, Далмацији , као символ Српства, Српства, оснива се Далматинско култ, који непрестано опомиње Косово, Косово, где се и даље одржава косовски култ, тамошње Србе о минулој слави и моћи Српској. Српској. У Срему постаје нова Раваница понос “Српске Свете Горе”. Горе”. У Хрватској Марча, Марча, Гомирје... Гомирје... и друге. друге. У новој домовини дају имена новим насељима, насељима, која их опомињу на стари завичај... завичај...
Интернационална католичка црква обара се на српску народну песму и труди се свом строгошћу свог ауторитета, ауторитета, да ту усмену историју нашег народа бар код католичких Срба уништи, уништи, и да у исто време искорени народне обичаје, обичаје, ко. ко. ји ји су, су, као и песма, песма, заједнички и код једних и код других. других. (Види стр. стр. 23, 24). Поред свих настојања високог католичког клера кроз векове да се убије народни дух, дух, ипак наш народ је сачувао и спасао од пропасти и народну песму и народну традицију и народне обичаје, обичаје, за што има нарочитих заслуга српска православна црква не само код православних, православних, већ посредно и код католичких Срба. Срба. Једном речју и католици и православни пресељавањем нису ништа од свог “СРПСТВА”— СРПСТВА”— србизма србизма изгубили! изгубили!
Територије, Територије, које је које је тада српски народ у оним крајевима по свом досељењу из Босне и Херцеговине и других јужних покрајина заузео, заузео, и данас у истим границама држи. држи. Природно, Природно, да Хрвати нису остали на “три хиљаде димњака”, димњака”, али и поред повећања становништва, становништва, територијално се ништа нису увећали, увећали, јер више нису могли потиснути Србе из заузетих области. области. Хрвати су били принуђени на расељавање у прекоморске земље. земље. Само су појединци тумарали по суседним покрајинама. покрајинама. Хрвати су остали у оним границама с краја 16 века и данас. данас. Хрвати су били и остали сасвим мали народ!... народ!... На основу чега онда Хрвати захтевају за себе готово, готово, све оне територије Југославије, Југославије, које су раније биле саставни део аустро угарске монархије?... монархије?... “Pacta conventa”, које нико никад видео није, није, а још мање прочитао, прочитао, треба да нам докажу да Хрвати нису зором 12 века допали у мађарско ропство мађарско ропство,, него да је, је, попут Израјиља, Израјиља, “дванајест хрватских племена”, племена”, као претставници
слободног хрватског народа склопило уговор с Коломаном!?... Коломаном!?... Измишљено “хрватско хисторијско државно право”, право”, којим непрестано бацају прашину у очи, очи, треба да респектујемо, респектујемо, јер нас учи “што је некоћ хрватско било”!... било”!... Тешко је то, то, кад се историја једног народа није створила на бојном пољу, пољу, него се пише у професорским кабинетима... кабинетима... Много је Много је чега било, било, али сад више није. није. .. И Хрватска је Хрватска је била под Круном “Св. Св. Стевана”, Стевана”, па сад није … Хрвати као прави Скоројевићи, Скоројевићи, тек од јуче српском помоћу ослобођени аустроаустро-мађарске чизме, чизме, волели су у свему да имитирају веће народе. народе. По угледу на Мађаре и они су сковали своје “хрватско историско државно право”, право”, и они су правили неке “нагодбе”, нагодбе”, али поред свега тога у Хрватској је на железницама био званични језик мађарски, мађарски, а у Загребу пословни језик — немачки, немачки, све до уласка српске војске 1918 г. “Пуних 800 година налазили су се Хрвати под предоминацијом Мађара, Мађара, па зар је чудо што се политика загребачке буржоазије поготово њезин анахронистички хрватски национализам скроз наскроз инфилтрирао мађарским духом и аргументом “хисторијског државног права” права” (М. Банић, Банић, “Расп. Расп. на раскр.”, раскр.”, 154). И хрватски народић од милион и по душа, душа, тежи да завлада милионима Срба!? Срба!? Хрватско име до Уједињења било је сасвим непознато ван граница Монархије, Монархије, и да није било Срба, Срба, нико у Европи не би ни знао да Хрвати постоје! постоје! Загреб је још прошлог века био увртео у главу да буде центар “ЈУГОСЛОВЕНСТВА ЈУГОСЛОВЕНСТВА”, ”, иако он није имао услова да буде привлачна тачка на словенском југу, југу, из простога разлога, разлога, што је био мађарски вазал. вазал. Хрвати су мислили прво “Илирством” Илирством” па после “Југословенством” Југословенством” да Србима замажу очи... очи... “Да је Загреб тада тежио да окупи само Хрвате, Хрвате, врло мало би био захватио, захватио, јер је тада појам Хрват био апсолутно у уско покрајинском рангу... рангу... Али управо зато, зато, што је тежио да привуче читав словенски југ, југ, Тиме је стварно и започела борба Загреб је Загреб је посегнуо за именом илирским... илирским ... Тиме је о приоритет између Београда и Загреба. Загреба. Та борба још и данас траје. траје. Загреб је Загреб је a priori осјећао да су слобода и независност Србије необично снажан Банић, 12, 14). аргуменат у рукама Београда”. Београда”. (М. Банић, Хрватско име, име, као што знамо, знамо, вртело се само око Загреба, Загреба, па је с тога “Илирима” Илирима” и “Југословенима” Југословенима” било много до тога стало, стало, да бар за себе
придобију католичке Србе. Србе. Српски ренегат, ренегат, Анте Старчевић је отишао много даље. даље. Он је Србе просто назвао “православним Хрватима”, Хрватима”, а Словенце “планинским Хрватима” Хрватима” и тиме обновио ллан похрваћеног Ritter-Витезовића Ritter-Витезовића за “Велику Хрватску” Хрватску” — на — на папиру! папиру! После Светског рата Хрвати су били увукли рогове, рогове, јер сви могући њихови покушаји да изиграју Србију, Србију, били су пропали. пропали. Тада су они били много скромнији у својим захтевима... захтевима... “Хрватско питање, питање, које је пре доношења Видовданског Устава било скроз административне природе у границама садашње Савске бановине, бановине , постало је након тога, тога, питање бив. политичке и економске природе у много ширим границама”. границама”. (бив. председ. председ. Сената, Сената, пок. пок. Др. Др. А. Павелић, Павелић, — “Правда” Правда” божићни број за 1937 годину). годину). По свему судећи српскосрпско-хрватски спор (Хрватско питање) питање) ушло је опет у акутну фазу, фазу, и то у најкритичнији стадијум од кад постоји. постоји. Са хрватске стране оно се нарочито форсира, форсира, да се час пре, пре, преко колена реши... реши... “СпољноСпољно-политичко стање за решавање хрватског питања је повољно.... повољно.... Тако повољан положај одавно се није могао забележити... забележити... Последњи догађаји у дунавском базену, базену, који су довели до пуне самосталности Словачке(?!) Словачке(?!) учинили су у Хрватској највећи утисак!” утисак!” (из једног разговора једног разговора Кошутићевог са једним са једним страним новинаром). новинаром).
Та журба с хрватске стране, стране, да се то “горуће” горуће” питање на пречац реши, реши, много подсећа на уцењивања и претње у очи журног доношења и потписивања фамозне “Женевске декларације”. декларације”. И тада је србијанска опозиција била на страни опскурних и мрачних идеја, идеја, што умало није довело у питање све Србијине ратне тековине, тековине, а њене ратне жртве бескорисним учинило. учинило. И тада је и скупштинска и ванпарламентарна опозиција помагала политику стварања једнe једнe државе од српских територија под АустроАустроУгарском, Угарском, под именом државе “Словенаца, Словенаца, Хрвата и Срба” Срба” са центром у Загребу. Загребу. Две српске жиже, жиже, Србија и Црна Гора, Гора,биле су одлуком “Женевске декларације” декларације” оцепљене од осталих српских покрајина, покрајина, а Крфска декларација тиме би била анулирана! анулирана! (II део, део, 52, 53).
Та политика је определила др. др. Трумбића, Трумбића, Супила и остале да оду у “емиграцију” емиграцију” за време Светског рата. рата. Нису они емигрирали из жеље да помогну Србима, Србима, да се сруши Аустро Угарска, Угарска, него баш из страха и бојазни да се Монархији може што рђаво догодити “па да јој се у невољи нађу”! нађу”! Пропашћу АустроАустро-Угарске хрватски рачуни били би сасвим поремећени, поремећени, а нарочито римске Курије. Курије. Идеју да се “емигрира” емигрира” дала је католичка дипломација. дипломација. Курија је сасвим правилно калкулирала “да Антанта може, може, вероватно, вероватно, изаћи као победник из рата, рата, што би, би, наравно, наравно, значило пропаст за Хрвате. Хрвате. Емиграција је имала задатак да убеди католичке високе кругове, кругове, да Хрватска, Хрватска, Пропагандин експонент на Балкану, Балкану, не сме да буде жртва рата. рата. Ако се већ не може одржати цела Апостолска Монархија, Монархија, али “Хрватске земље” земље” ни у ком случају не смеју потпасти под власт православне Србије (види II део 29, 31, 42). За то се хрватска емиграција прве године рата непрестано и врзмала по Риму, Риму, кад је кад је Италија била још била још неутрална. неутрална. По савету католичке дипломације, дипломације, емиграција је обећала Антанти “обилну помоћ хрватских чета”, чета”, које никад нису стигле на савезничке фронтове! фронтове! Та иста политика је донела једновремено “Бечку — мајску декларацију” декларацију” и сасвим супротну “Крфску декларацију”, декларацију”, коју је “Женевска” Женевска” имала да изигра. изигра. Чудна случајност, случајност, да су готово исти људи творци и мајске и женевске! женевске! Ту хипокризију и перфидност “Југосл. Југосл. Одбора”, Одбора”, ваљда је још онда само стари Никола Пашић прозрео, прозрео, као што је лукавство Венизелосове владе у Солуну протумачио: протумачио: “Ако “ Ако победе Централне силе — Константин — Константин је ту; ту; ако победи Антанта — Венизелос — Венизелос је је за њу!” њу!” Увек два гвожђа у ватри!... ватри!... По споразуму удружене опозиције, опозиције, са српске стране и др. др. Мачека, Мачека, претседника и “вође” вође” хрватског народа, народа, на дан 9 октобра 1937 г., по речима самог др. др. Мачека било је ово утаначено: утаначено: “Све “Све што је што је од 1918 године на овамо било створено, створено, све је то протузаконито и ради тога нема друге, друге, него треба укинути наметнути устав, устав, расписати слободне изборе за Конституанту и онда дати ријеч заступницима народа хрватског и народа српског, српског, да изнова уреде своје међусобне одношаје”, одношаје”, (из Мачековог говора на изванредној седници “Хрватског народног Заступства” Заступства” на дан 8 маја 1939 год. год. у Загребу). Загребу). Као што је србијанска опозиција 1918 у Женеви лакомислено помагала “Југословенски одбор” одбор” у стварању загребачке државе, државе, тако исто је српска
опозиција пресирала да се према поменутом “споразуму” споразуму” од 7 X 1937 г., од уставног државног поретка створи “провизориум,” провизориум,” од државне територије нека врста српскосрпско-хрватског “кондоминиума,” кондоминиума,” од кога се имају хрватски “захтеви” захтеви” измиривати! измиривати! У “споразуму” споразуму” се ништа ближе не казује, казује, на које територије Хрвати “полажу право,” право,” што ће тек конституанта имати да реши, реши, чије одлуке има да прими већина Срба, Срба, већина Хрвата и већина Словенаца! Словенаца! Творци “споразума” споразума” на српској страни тврдили су да је ово камен мудрости, мудрости, али не кажу шта би било кад једна кад једна страна стави своје вето! вето! На који би се начин из створеног хаоса држава вратила у редовно стање у случају неспоразума?!... неспоразума?!... Овакви издајнички поступци неби се, се, наравно, наравно, ни са чиме могли оправдати! оправдати! Да је само неко био још лакомисленији од наше опозиције и да јој је тај експерименат допустио она би, би, заиста, заиста, то и учинила (што је у споразуму срочила), срочила), уздајући се у оно “ако већина Срба прими”... прими”... Шта заслужују ти људи?!. људи?!. .. Али ако је српска опозиција била на путу да направи непоправиму грешку, грешку, нико зато нема права да поново експериментише и да се игра са судбином ове напаћене и са огромним жртвама створене државе, државе, коју људи хоће коцкарски да упропасте и да се наругају сенима знаних и незнаних јунака — Неимарима — Неимарима Југославије! Југославије! Да овако мислимо даје нам право што смо у поменутом говору Др. Др. Мачека пред “хрватским заступством” заступством” прочитали: прочитали: “...Са “...Са српске стране је понуђено: понуђено: да се одмах споје Савска и Приморска Бановина заједно са срезом и градом Дубровником у једну Бановину... Бановину ... а по преуређењу државне заједнице тај хрватски териториј имао би се још повећати... повећати... За Турску Хрватску са српске стране пристало се на плебисцит”... плебисцит”... По обостраном споразуму колика ће бити Хрватска бановина — “хрватски териториј”, териториј”, сем онога што је са српске стране понуђено, понуђено, сложили су се у овоме: овоме: “Дефинитивни опсег Бановине Хрватске одредиће се одлуком народа путем гласовања у преосталим деловима Босне и Херцеговине, Херцеговине, те Срема”. Срема”. Сем онога, онога, дакле, дакле, што је са српске стране понуђено, понуђено, др. др. Мачек захтевао све до Дрине и Земуна, Земуна, јер се зато и каже “путем гласовања” гласовања” у преосталим
деловима Босне, Босне, Херцеговине (у колико не улази у Приморску Бановину) Бановину) те Срема! Срема! (Ово није верзија, верзија, јер је цео тај експозе др. др. Мачека пред “Хрватским заступством “оштампан и свуда растурен). растурен). Постоји верзија да Босна и Херцеговина остају засебна покрајина у својим историским границама, границама, ваљда да се одржи “Бошњаштво”? Бошњаштво”? Ми се у чуду питамо, питамо, како се је могла са српске стране учинити онаква лакомислена понуда Хрватима?!.. Хрватима?!.. Зар су се српски политичари толико срозали, срозали, да се надмећу ко ће више српских земаља дати на поклон др. др. Мачеку?! Мачеку?! Зар се опет не понавља она срамна кампања од новембра месеца 1918 године у Женеви?! Женеви?! Зар збиља нико од Срба не увиђа куда то води?!... води?!... Зар нису истините речи Ernsta Henry-а Henry-а, кад вели да “Католичка Акција” Акција” хоће “Свето Римско Царство” Царство” Средњега века и именује ко на томе у Југославији ради? ради? (види ( види стр. стр. 16). Зар Срби не виде, виде, да једна иста лица, лица, која су Мајском — Бечком, Бечком, а после Женевском Декларацијом хтела Србију да лише њених националних права и ратних тековина, тековина, да су та иста лица и сада протагонисте, протагонисте, главни фактори у цепању Југославије на западни хрватски, хрватски, католички део до Дрине, Дрине, Саве и Дунава и на источни српски део? део? За доказ овога је писање њиховог клерикалног органа, органа, који једнако бодри католички свет скорим и повољним окончањем “споразума”!! споразума”!! Зар Срби не виде да та “Католичка Акција” Акција” и форсира то, то, кобајаги “хрватско”, хрватско”, а уствари “католичко питање” питање” у Југославији и тражи њено цепање. цепање. “Хрватско питање” питање” нису покренули Хрвати. Хрвати. Хрватско питање покренула је преко високог хрватскохрватско-словеначког клера Католичка Акција да се створи католички фронт од Атлантског океана, океана, преко Алпа, Алпа, Апенина, Апенина, Балкана и Карпата на Балтичко Море против православне Русије, Русије, Бугарске, Бугарске, Србије, Србије, Грчке и Румуније. Румуније. Политика српске православне, православне, Св. Св. Савске цркве је нераздвојна са државном политиком Југославије. Југославије. Католичка црквена политика, политика, не само код нас, нас, свуда иде у раскорак са националном политиком. политиком. Политика православне цркве жртвује своје интересе државним, државним, док католичка црква тежи да државне интересе подчини својима! својима!
Целокупна хрватска политика за последњих 100 година, година, а нарочито од времена Штросмајеровог и Рачког своди се на ово: ово: цео словенскословенскоправославни југ православни југ (не изузимајући ни Бугаре), Бугаре), довести под папску власт — унијаћењем, унијаћењем , а Србе муслимане, муслимане, по сваку цену, цену, превести у католицизам и придобити за Хрватство. Хрватство. Хрвати су увек били само експоненти римске Курије на Балкану, Балкану, а Срби су носиоци државне идеје и народне мисли. мисли. После нове светске конфлаграције “Католичка Акција” Акција” треба да створи “Сједињене Државе Средње Европе” Европе” као зачетак “Светог Римског Царства” Царства” у чији састав улази и “Велика Хрватска” Хрватска” (стр (стр.15). .15). Садашњи напори Хрвата, Хрвата, да што је могуће више од територије Југославије одвоје, одвоје, био би само увод за остварење циљева “Католичке Акције” Акције” у Средњој Европи... Европи... Ето то је то је Хрватско питање.” питање.” Наш наивни свет мисли и верује, верује, кад би се Хрватима уступило све оно, оно, како им је са српске стране понуђено, понуђено, да би настао вечан мир, мир, братство и љубав. љубав. Тиме не би дошло до цепања Југославије, Југославије, већ би се знало шта је српско, српско, а шта је хрватско. хрватско. По њиховом схватању би с једне стране била српска, српска, а с друге хрватска домена “подручје.” подручје.” Али Хрвати никако не крију да је источна страна српско подручје. подручје . У “Хрватској Банији” Банији ” више се не Србијанцима, би смело ни рећи ни чути “српско’’ српско’’ — само “хрватско.” хрватско.” О Србијанцима, разним државним службеницима, службеницима, којих ни сада тамо нема не би могло бити ни речи ни речи,, а са тамошњим Србима?... Србима?... “Кад Србина у кнежини нађе, нађе, Топузом му ребра му ребра испребија”!... испребија”!... Дакле западна сфера је сфера је искључиво хрватска. хрватска. Са источном сфером не стоји тако. тако. Појавило би се “хрватско питање” питање” у Босни и Војводини, Војводини, ако не би дошло и до дипломатских заплета због “староседеоца” староседеоца” Хрвата у Ст. Ст. Србији! Србији! (Јањеву, Јањеву, Призрену итд.). итд.). По себи се разуме, разуме, све оно “хрватско” хрватско” чиновништво које се сад налази по српским покрајинама, покрајинама, остало би на свом месту, месту, само што би им се морале још неке концесије учинити. учинити. Наравно нове чиновничке кандидате из Хрватске и Словеначке морали би пласирати по овим
крајевима. крајевима. Осигурати у “Централи” Централи” високе положаје за Хрвате и Словенце, Словенце, јер по др. др. Мачековим речима: речима: “. . .Општа . Општа надлежност остаје заједничка централној власти за послове спољне политике, политике, народне одбране и Врховне државне управе” управе” итд. итд. (Није могуће набројати све “пријатности” пријатности” које би нас очекивале.). очекивале.). Да и не спомињемо ону одредбу из пројектованог “споразума,” споразума,” да ће се “дефинитивни опсег “Бановине Хрватске” Хрватске” одредити плебисцитом у преосталим деловима Босне, Босне, Херцеговине и Срема, Срема, него да видимо, видимо, да ли српски народ може примити и оно, оно, што су Хрватима понудили српски политичари? политичари? Ако узмемо у обзир да у Славонији, Славонији, Хрватској и Далмацији само православних Срба има више него што цела Далмација има становника, становника, онда, онда, по принципу реципроцитета, реципроцитета, логично је да Хрвати нама уступе целу Далмацију, Далмацију, тим пре што је она узак приморски појас, појас, чије је залеђе стопроцентно српско и што је Далмација за Србију животно питање, питање, а за Хрватску без залеђа не претставља ништа. ништа. Хрвати се позивају на историско право у Далмацији. Далмацији. По том праву, праву, само би био онај део Далмације њихов, њихов, што се налази између реке Цетине до њеног утока у море па на север. север. Од реке Цетине, Цетине, на исток и на југ, југ, и по историском праву, праву, а и по признању свих хрватских историчара (да и не спомињемо друге) друге) од увек . је је било и јесте српско. српско. Стара српска Неретва, Неретва, која сачињава највећи део данашње Приморске Бановине, Бановине, Захумља и Требиње с Конављем су и историски и де факто српске приморске земље (види стр. стр. 36. 37). Кад је Кад је реч реч о “уступању” уступању” Далмације, Далмације, онда се то, то, по “хисториским аргументима” аргументима” што Хрвати радо употребљавају, употребљавају, односи само на онај део, део, северно и западно од реке Цетине, Цетине, јер јужно и источно од Цетине и онако никада није било хрватско, хрватско, ни историски, историски, а још мање етнички. етнички. Према томе Хрвати би се имали одрећи само северног, северног, по историском праву, праву, хрватског дела Далмације, Далмације, а од Цетине на југ и исток, исток, и онако немају права с туђим располагати!... располагати!... Ми нарочито наглашавамо само по историји — — хрватски хрватски
део Далмације јер етнички ни тај један тај један део није хрватски, хрватски, пошто су Срби и тај простор у току векова населили. населили. Тај део Далмације има највећи број православних Срба, Срба, па према томе Хрватима не би било тешко ни с моралне стране ла га “уступе” уступе” Србима. Србима. По речима Рачког, Рачког , Хрвати су пренели свој центар у Загреб, Загреб, а Приморје оставили Млечићима, Млечићима, које су Срби, Срби, поступним насељавањем, насељавањем, сачували, сачували, да не постане романско; романско ; (Види II део 23).
Кад су у питању Хрвати, Хрвати, онда за њих важи “хрватско државно право”, право”, “хисториски аргументи”, аргументи”, “националнонационално-хисторијски индивидуалитет” индивидуалитет” и све могуће манипулаиије “хисторизма”, хисторизма”, а кад су у питању Срби, Срби, онда све оно побројано за њих не важи! важи! На Славонију Хрвати уопште немају никакво хисториско право, право, која је увек била провинција круне Св. Св. Стевана, Стевана, али никад хрватска. хрватска. Увек се каже: каже: Хрватска, Хрватска, Славонија, Славонија, јер се под именом “Хрватска” Хрватска” не узима и Славонија у обзир, обзир, како би Хрвати желели. желели. Славонија се око двеста година називала Рашком (Србијом), Србијом), јер су је сву населили искључиво Срби. Срби. То Хрвати не помињу. помињу. За српско Приморје не важи српско историско право, право, а за “Турску Хрватску”, Хрватску”, где ни једног Хрвата нема — важи — важи “хрватско државно право”?! право”?! Ми верујемо да је наша немарност, немарност, лењост и аљкавост много допринела, допринела, што се у иностранству погрешно мисли и суди о етнолошким односима Срба и Хрвата. Хрвата. Шта можемо очекивати од странаца, странаца, кад наши толики интелектуалци ни појма немају о националној историји, историји, а о миграцији нашег народа ни чули нису! нису! Један универзитетски професор на једном популарном предавању покушава да измоли од др. др. Мачека границу на Неретви?!... Неретви?!... Само тако се може објаснити, објаснити, да је из незнања и потекла она понуда Хрватима! Хрватима! (Кажу, Кажу, кад је др. др. Мачек чуо, чуо, шта се све са српске стране нуди, нуди, веровао је да се са њим спрдају, спрдају, па није смео ни да помене шта би захтевао, захтевао, бојећи се да га, га, као онај Србин, Србин, не пошаље “по српски” српски” у “место рођења место рођења”!) ”!) Да ли би српски народ смео пристати на онакав “споразум”, споразум”, чији је “пројекат” пројекат” др. др. Мачек пред “хрватским заступством” заступством” 8 маја т. г. објавио?... објавио?... Ни у ком случају на диктат др. др. Мачеков не смеју Срби пристати из многих разлога. разлога.
Прва Српска Краљевина основана је на Приморју у 11 веку са Михаилом Војисављевићем на челу. челу. Време је све изменило, изменило, али српски народ, народ, не само што није уништен, уништен, већ је далеко на Север допро. допро. Дуго се борио за своје слободно море. море. Кад се једном се једном испунио његов вековни сан, сан, сад му се оспорава право не само на ону обалу Јадранског мора, мора, коју је он очувао, очувао, већ му се оспорава право и на његово историјско Приморје, Приморје, на коме обитава, обитава, од кад је из прастаре постојбине дошао, дошао, и за које га толике традиције везују. везују. То право му ускраћују српски политичари и државници и одбацују га на неприступачну херцеговачко црногорску морску обалу! обалу! Српске земље биле би отсечене од приступачних лука Јадранског мора, мора, коме на целој дужини чине блиско залеђе. залеђе. Биле би осуђене да са Европом и осталим светом, светом, као осуђеник, осуђеник, само кроз “прозорче” прозорче” опште, опште, до кога кроз непроходне кршеве ни допрети не могу! могу!
Тежња католичке дипломације Европе, Европе, да нас помоћу Христа, Христа, што више парализује и онеспособи тиме би била остварена. остварена. “Хрватска Банија” Банија” би на врло дугом фронту, фронту, са релативно узаним појасом обухватила под оштрим углом западне српске земље и спречавала на тој страни везу са суседним земљама и целим иностранством. иностранством. Од какве и колике је важности, важности, економске и културне, културне, имати слободно море, море, најбоље осећају оне земље, земље, које га немају. немају. То смо ми Срби из Србије најбоље осећали. осећали. Хрватска тежња, тежња, да сва наша прекоморска трговина пролази кроз њихове руке, руке, и да нас економски себи потчине очигледна је. је. Недогледне би зле последице за нас настале... настале... Добровољним пристанком српских државника, државника, да целе српске покрајине дођу у хрватско ропство изложено је преко милион и по српског народа, народа, да подноси хрватске зулуме и обести, обести, какве су само Турци чинили. чинили. Кад тамошњи Срби нису нашли заштите у ‘ јединственој’ јединственој’ држави, држави, шта их тек у “Хрватској Банији” Банији” чека...? чека...? А за чију љубав треба да се одречемо нашег српског Сињег Мора; Мора; из којих разлога да напустимо чисто српске покрајине и да наш народ без икаква повода оде, оде, не знамо, знамо, у чије ропство чије ропство?... ?... Каква нас то голема невоља на самоубиство натерује?... натерује?... Ухватисмо се некад, некад, мали и јадни у коштац са
огромном Отоманском Царевином — изнесмо главе! главе! Нападоше нас две велике Империје — ујединисмо — ујединисмо се! се! А сад да капитулирамо пред Хрватима... Хрватима... Да нас њихов Мачек сиктерише из Далмације, Далмације, Лике, Лике, Баније и Славоније!?... Славоније!?... То би био најсрамнији пораз српског народа, народа, од кад историја Србе познаје... познаје... Па се још наши политичари, политичари, наша омладина, омладина, наш највећи “српски” српски” политички дневник нервира, нервира, шта се ваздан с тим “споразумом” споразумом” отеже?... отеже?... (Једино до сада, сада, колико знамо, знамо, Далмација је против ове срамне радње подигла свој глас, глас, не зато што у Вођству нема динарских Хрвата, Хрвата, јер га сачињавају Мачеци, Мачеци, Перчеци, Перчеци, Шутеји, Шутеји, Предавци, Предавци, Пернари, Пернари, Вилдери, Вилдери, Жиге Шол итд. итд. већ зато што су на себи искусили државничке способности Загреба). Загреба). Лаж је што Хрвати цепање “Хрватске Баније” Баније” од Југославије претстављају као “задовољење хрватских жеља”, жеља”, јер јер у ствари они то сматрају само као прву етапу у решењу “хрватског питања”. питања”. Стварањем “четврте” четврте” Бановине, Бановине, што је што је за сада верзија, верзија, продужила би се стара песма. песма. Уосталом, Уосталом, све иде, иде, за сада, сада, по интенцијама “Католичке Акције”... Акције”... Из свега што смо у овом III делу ‘‘Српско ‘‘Српско--хрватског спора” спора” изнели: изнели: “Хрватска Банија” Банија ” се географски и етнички простире између реке Лоње, Лоње, Чазме, Чазме, Драве, Драве, Муре, Муре, Словеначке и линије Сењ, Сењ, Огулин, Огулин, Глина, Глина, до утоке пруге, Лоње у Саву, Саву, са целим Хрватским Приморјем (због железничке пруге, иначе та линија треба да иде Сењ, Сењ, Гомирје до испод Карловца, Карловца, затим Купом и Савом до Лоње). Лоње). То и ништа више. више. Баш из тих разлога, разлога, што Хрвати, Хрвати, прво одвајањем “Хрватске Баније”, Баније”, па после и цепањем “Хрватске” Хрватске” од Југославије, Југославије, смерају да помоћу католичке дипломатије задају смртни ударац Србима, Србима, из тих разлога, разлога, понављамо, понављамо, ни у ком случају не сме се Хрватима више уступити сем те поменуте хрватске просторије. просторије. Само овако решење “Хрватског питања”, питања”, не би држави као целини, целини, готово, готово, никакву штету нанело. нанело. Уступањем српских крајева Хрватима демантовао би се цео рад на уједињењу Срба; Срба; све што су толике генерације урадиле, урадиле, значило би да је било бесмислено. бесмислено. Наши државници, државници, наши јавни радници, радници , наши родољуби, родољуби, значило би, би, нису знали шта раде... раде... Све бацити као у мутну Марицу!... Марицу!...
Опет је Хрвате обузело расположење, расположење, да ће на лак начин и на туђ рачун створити Велику Хрватску... Хрватску... Опет је код њих завладало уверење, уверење, да ће врло брзо уништити све оно, оно, што су Срби кроз 150 година надчовечанским борбама и напорима стекли; стекли; да ће нас економски подјармити и своју хегемонију наменути. наменути. А ми им на све то одговарамо речима одговарамо речима:: “Кад би Југославија била торпедована, торпедована, Српство би и након тога, тога, било важнији фактор у животу југоистичне Европе, Европе, него ли Хрватство; Хрватство; да се из темеља измијени савремени друштвени уређај.... уређај.... и опет би Српство играло важнију улогу од хрватства. хрватства. Српство имаде већу виталну снагу и већи прирођени размак у стварању од Хрвата, Хрвата, једном речју — — Српство Српство је је јаче од Хрватства”. Хрватства”. (М. Банић, Банић, “Расправа “Расправа на раскр на раскр.” .” 151)
На крају овде није само у питању, питању, да се извесна територија прогласи “хрватском” хрватском” и да се учини друга географска политичка подела државе. државе. Као пример нам служи Словачка, Словачка, која се прво “ разграничила” разграничила” са Чешком, Чешком, па се после оцепила. оцепила. А кад је у питању да се нешто отуђи, отуђи, онда у првом реду има реч српски народ, народ, који је све ово створио. створио. Из дома Народне Скупштине на Батал Џамији, Џамији, претставници српског народа има да подигну свој глас: глас: “Није ово средњи век! век! Не дамо да се руши стопедесетогодишња тековина српског народа! народа! Држава се није створила “саборским одлукама” одлукама” ни “споразумима”; споразумима ”; држава је створена силом мача, мача, само мачем може да се подели! подели! Ту одлучну реч претставника српског народа заповеднички очекују оне жртве, жртве, које су “за крст часни и слободу златну” златну” на том за нас светом месту, месту, на кољу издисале, издисале, чију мученичку смрт очевидац болно описује: описује: ‘“Јуче ‘“Јуче,, (28. I. 1815) су Турци у Београду 96 Срба са Атанасијем, Атанасијем, игуманом манастира Никоља, Никоља, пред Батал Џамијом живе на коље натакли. натакли. Од ТашТаш-мајдана до Стамбол капије, капије, с обе стране (друма), друма), међу натакнутим има свештеника и калуђера, калуђера, а многе су одоздо пси нагризали, нагризали, докле су могли дохватити... дохватити... Немогуће је тужнији призор од овога замислити. замислити. Дед, Дед, син и унук (напоредо) напоредо) натакнути... натакнути... Њихове жене, жене, сестре и деца наричу гледајући своје очеве, очеве, мужеве и браћу, браћу, како се по два три дана превијају у најгорим мукама пре но што издахну!”... издахну!”... (Гр (Гр.. Јакшић “Европа и Васкрс Србије” Србије” стр. стр. 223).
Овако се за Српство умирало... умирало... Дванаести је Дванаести је час... час... Срби, Срби, у памет се...! се...!
14 јула 14 јула 1939 год. год. Београд. Београд. У међувремену, међувремену, док овај III део СрпскоСрпско-хрватског спора” спора” чека на штампање, штампање, догодило се оно, оно, чега смо се највише плашили и од чега смо стрепили, стрепили, и што је, је, по нашем мишљењу, мишљењу, предигра најсудбоноснијим догађајима у историји српског народа. народа. Већ и ово, ово, што је до сада учињено преставља страховит удар српској народној мисли и пораз српске државне идеје! идеје! ... Створена је Створена је “Бановина Хрватска”, Хрватска”, у чији састав улазе српске покрајине: покрајине: цела Далмација, Далмација, Лика, Лика, Банија, Банија, цела Славонија, Славонија, највећи део Херцеговине, Херцеговине, делови Босне и Срема”. Срема”. Бановина Хрватска како се наглашава, наглашава, има се још “употпунити” употпунити” са остатком Босне, Босне, Херцеговине итд... итд... г. др. др. Мачек је 29 VIII т. г. рекао у Саборници хрватским заступницима:.... заступницима:.... “Тиме “Тиме није питање хрватске територије дефинитивно решено, решено, јер смо ставили у споразум најбитнију клаузулу, клаузулу, да ће се дефинитивни опсег Бановине Хрватске установити када се буде преуређивала читава државна заједница”... заједница”... Другим речима, речима, створена је “Велика Хрватска”, Хрватска”, што ни у сну Хрвати сањати нису могли, могли, да ће се без по муке то и остварити! остварити! Не сме се изгубити из вида, вида, да овде није само реч о спајању две Бановине у једну, једну, којој су придодати и делови из још три суседне бановине, бановине, већ је овде реч о стварању “Бановине Хрватске”, Хрватске”, која по својим атрибуцијама добија карактер хрватске државе... државе... “Зато “Зато је мени била прва мисао, мисао, вели даље г. др. др. Мачек, Мачек, да осигурам хрватску народну територију, територију, која има да носи име што му(?) му(?) припада, припада, а то име је Хрватска!... Хрватска!... Оно што је важно, важно, јесте да народ мора имати на свом подручју власт у својој руци. руци. Могу рећи да смо ми Хрвати, Хрвати, готово потпуни господари у својој домовини, домовини, која се зове Хрватска!” Хрватска!” (говор др. др. Мачека 29. VIII 1939) Ми Срби не можемо рећи можемо рећи,, да у Југославији имамо та иста права. права. Бановина Хрватска је искључиво и само Хрватска; Хрватска; дравска бановина је само словеначка. словеначка. По свима осталим бановинама је слободно и Хрватима и
Словенцима да баратају до миле воље, воље, јер ми Срби нисмо за нас осигурали српско “подручје”. подручје”. За сада само још само још једно једно питање да поставимо... поставимо... Да ли би се Хрватски народ покорио одлукама неколицине својих људи, људи, кад би те одлуке очигледно донеле пропаст хрватском народу?... народу?... Хрватски народ није фермао ни одлуке свога Сабора 1918 г. кад је изгласао уједињење са Србима, Србима, већ је после пет дана побуном у Загребу дао израза своме незадовољству. незадовољству. Зар Хрвати, Хрвати, збиља сматрају и верују да цигло један човек на српској страни сме и може да решава да решава о судбини српског народа, народа, без санкција његовог законитог преставништва, преставништва, пошто је највиши форум, форум, будући изнад обе парничке стране, стране, могао само да прими на знање ову погодбу! погодбу! Зар Хрвати не виде да прети опасност новог светског рата само због изласка на море и то на туђој територији, територији, и детињасто верују да ће се српски народ због хрватског каприса одрећи своје рођене морске обале, обале, свога у песми опеваног — Сињег Сињег Мора?!... Мора?!... Хрватске новине ни једном речју не споменуше прославу 25-годишњице 25-годишњице Церске победе, победе, јер они такве победе не бележе у својој историји... историји... Они прослављају педесетогодишњице певачких друштава и ватрогасних удружења а највећи београдски дневник доноси опширне дописе са свечаности мостарског певачког друштва “Хрвоја”, Хрвоја”, да сва српска јавност види, види, да је да је Шантићев Мостар — Хрватски — Хрватски!? !? Сав српски народ на будућим посланичким и сенаторским изборима, изборима, без обзира на веру и политичко обележје, обележје, има да се појави, појави, као један човек! човек! Хрвати ће сви као један као један сложно гласати за “Велику Хрватску”. Хрватску”. Српски народни претставници својим моћним гласовима нека сруше све илузије Хрвата, Хрвата, да могу Српско Сиње Море и толике покрајине српске приграбити! приграбити! СВИ СРБИ НА ОКУП! ОКУП! СРПСТВО ЈЕ У ОПАСНОСТИ! ОПАСНОСТИ!
30.VIII.1939 г. Београд. Београд. ХаџиХаџи-Мелентијева 8.
Др. Др. Ј. Ж. М.
ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ
У овом трећем делу, делу, издању Американског Србобрана, Србобрана, на неколико места позива се писац на: на: “Види “ Види у овој књизи страну 8—9” итд. итд. Реч у “овој књизи” књизи” не односи се на ово издање Американског Србобрана, Србобрана, него на раније прво, прво, оригинално издање у Београду. Београду. Због тога ово објашњавамо тако да читалац неби био у забуни. забуни.
