I Uvod u Sociologiju 1. Predmet sociologije je:
c) društvo u celini i njegove pojave
2. Sociologija je:
a) nauka o društvu sa specifičnim pristupom, predmetom i metodologijom
3. Pod sociologijom se podrazumeva:
c) posebna nauka o društvu
4. Sociologija proučava:
c) strukturu i dinamiku društva u celini
5. Pojavu i razvoj sociologije omogućili su: c) buržoazija
6. Nastanak sociologije se vezuje za: c) XIX vek
7. Sociologija je nastala zahvaljujući: b) buržoaziji iz XIX veka
8. Za razvoj sociologije presudnu ulogu ima: a) razvoj drugih nauka
9. Naturalizam u sociologiji označava: c) tumačenje društvenih pojava isključivo kao posledica prirodnih faktora
10. Jedan od pravaca u sociologiji je: a) naturalizam 11. Psihologizam je:
b) posebna sociološka koncepcija
12. Fenomenalizam predstavlja: b) pravac u sociologiji
13. Ko se smatra osnivačem pozitivizma: b) Ogist Kont
14. Ko je dao ime sociologiji: c) Ogist Kont
15. Ko je Rajt Mils:
b) Američki sociolog dvadesetog veka
16. Šta je predmet sociologije: c) društvo i sveukupnost društvenih pojava
17. Šta je sociologija: b) posebna nauka o društvu
18. Da li sociologija ima svoj jezik i svoju terminologiju:
b) sociologija ima svoj jezik i svoju naučnu terminologiju
19. Šta je saznajni zadatak sociologije: c) naučno objašnjenje društvenih pojava
20. Koje su tendencije globalnih g lobalnih (makro) procesa: b) socijalizacija, modernizacija, kibernetizacija, masovna kultura i multikulturalizam
21. Koje su metode za sređivanje i prikazivanje podataka: c) klasifikacija, merenje, statistički metod i analiza sadržaja
22. Koji su poznati predstavnici kritičke sociologije: c) Rajt Mils, Alvin Guldner, Tomas Botomor
23. Šta je sociometrija u sociologiji: a) specifična tehnika za merenje društvenih i s ocijalno-psiholoških veza i odnosa unutar manjih društvenih grupa
24. Koje su glavne metode za prikupljanje podataka:
c) posmatranje, razgovor, anketa i alanliza sadržaja
25. Kako se vrši naučno posmatranje: a) naučno posmatranje se odvija prema unapred predviđenim pravilima, planu i sa unapred određenim ciljem
26: Šta karakteriše sociologiju kao nauku: a) predmet, teorijski pristup, jezik i metodologija istraživanja
27. Kakav je metod multivarijantne analize:
c) reč je o kvantitativno-statističkom postupku za proučavanje uzročno-posledičnih i drugih determinističkih odnosa u društvu
II Odnos priroda, čovek i društvo 28. Oruđa za rad predstavljaju: b) neophodni element rada sa kojima se deluje
29. Šta su oruđa za rad: a) sredstvo preko koga čovek deluje na predmete rada
30. Šta predstavljaju oruđa za rad: a) jedan od najvećih ljudskih izuma
31. Navedite šta su oruđa za rad: a) sredstva preko kojih se deluje na predmete rada
32. Za ljudski rad se može reći da je: a) svesna i svrsishodna a ktivnost čoveka
33. U predmete rada spada:
c) sadržaji na koje čovek deluje
34. Mašina kao oruđe za rad se razlikuje od drugih oruđa po tome što: a) služi i kao izvor energije
35. Sredstva za rad su:
b) predmeti koje čovek upotrebljava
36. Kao osnovni elementi rada smatraju se:
b) oruđa
37. Šta je osnovna funkcija kulture: b) kultura povezuje ljude i razdvaja društvo od prirode
38. Šta je rad u odnosu na društvo i kulturu: k ulturu: c) rad je osnovni društveni i kulturni proces kojim se posreduje između čoveka i prirode
39. Koji su strateški st rateški resursi u postindustrijskom društvu: b) u postindustrijskom društvu strateški resurs je znanje
40. Koja su tri osnovna činioca svake društvene proizvodnje: c) čovek sa svojim znanjem i iskustvom, sredstva za rad i predmeti rada
41. Koji su ključni k ljučni pokretači proizvodnje u praistorijsko doba: b) ključni pokretači proizvodnje u praistorijsko doba su vetar, voda, snaga mišići ljudi i životinja
42. Prema tehnološkom kriterijumu, dosadašnji istorijski razvoj deli se n a tri perioda: b) predindustrijski (agrarni) period, industrijski period i postindustrijski period
43. Šta je demografija: b) demografija je nauka o stanovništvu, o kretanju i razvoju stanovništva
44. Koji je glavni oblik svojine u kapitalizmu: b) glavni oblik svojine u kapitalizmu je privatna svojina
45. Tvorac “večitog zakona o razvoju stanovništva” je: c) Robert Maltus
46. Šta čini prirodnu sredinu: a) prirodnu sredinu čini celina okolnosti i uslovi koji utiču na neko društvo
47. Koji je motiv zaposlenih u kapitalizmu: a) motiv zaposlenih u kapitalizmu je dobra zarada
48. Koji je kadrovski profil u postindustrijskom društvu: b) kadrovski profil u postindustrijskom društvu je naučnik, stručnjak informatičak
III Struktura društva 49. Strukturu društva čine:
a) elementi i odnosi između elemenata
50. Pod pojmom svojina se podrazumeva:
b) odnos između ljudi i stvari gde ljudi prisvajaju stvari
51. Društveni sloj je: b) skupina ljudi koji imaju isti položaj
52. Klase su: b) velike skupine ljudi istog položaja i uloge
53. Za partiju i stranku se može reći da predstavljaju: a) elemenat političke strukture
54. Partija i stranka kao društvene tvorevine su: a) društvene organizacije
55. Šta su po vašem mišljenu produkcioni odnosi: b) odnosi u proizvodnji nastali usled delovanja svojinskih odnosa
56. Koje su revolucionarne promene nastale na prelasku iz robovlasništva u feudalizam: b) promena produkcionih odnosa
57. Ideologija kao društvena tvorevina je: c) pogled na svet određene veće skupine ljudi
58. Za filozofiju kao društvenu tvorevinu se miže reći da je: c) načelan prilaz u objašnjenju stvarnosti
59. Moral kao poseban oblik društvene svesti predstavlja: c) elemenat pravno političke nadgradnje
60. Običaji kao društvena tvorevina su: b) specifična pravila regulisanja društvenih odnosa
61. Šta je društvena grupa: a) skupina ljudi radi izvršavanja određene uloge
62. Šta je oligarhija: c) oblik vladavine manjeg broja ljudi
63. Šta je tehnokratija: a) specifičan društveni sloj
64. Društvena uloga predstavlja: a) elemenat horizontalne strukture društva
65. Društvena zajednica je društvena tvorevina koju posebno karakteriše: a) trajno zajedništvo radi obavljanja jedne ili više delatnosti
66. Svojina je:
c) specifičan društv eni odnos gde ljudi prisvajaju stvari
67. Nacije kao društvene tvorevine su pre svega: b) etničke zajednice
68. Za kaste kao društvene tvorevine se može reći da predstavljaju: b) zatvoreni društveni slojevi
69. Šta je nacionalizam: b) nacionalizam je pokret nacionalne isključivosti i hegemonije, gde se sopstvena nacija nekritički pozitivno vrednuje u odnosu na druge nacije
70. Šta je svojina: b) svojina je istorijski ustanovljen društveni odnos nejednakih mogućnosti individualnog, zajedničkog ili kolektivnog prisvajanja, korišćenja i raspolaganja ograničenim prirodnim i društveno-kulturnim dobrima
71. Šta je društvena institucija: b) društvena institucija je ustaljen, usvojen, uobličen način vršenja društvenih delovanja koji je značajan za održavanje i funkcionisanje društvenog poretka
72. Šta je grad u sociološkom smislu reči: b) grad je gusto naseljeno mesto, sa većim brojem stanovnika i razvijenim globalnim društvenim funkcijama
73. Kakvo je elitističko shvatanje društvene strukture: b) elitističko shvatanje društvene strukture jedno je od najrazvijenijih stanovišta u savremenoj sociologiji
74. Kakva je organizacija prostora na selu: c) organizacija prostora na selu je spontana i segmentarna
75. Kakva je socijalna interakcija u gradu: a) socijalna interakcija u gradu je formalna i sekundarna: brojni, raznovrsni, površni i kratkotrajni susreti sa nepoznatim licima
76. Šta je pravo u sociološkom tumačenju: a) pravo je sistem pisanih pravila koja propisuje država
77. Ko su demokratski akteri građanskog društva:
a) demokratski akteri građanskog društva su aktivni građani
78. Koji je okvir demokratskog delovanja u građanskom društvu: c) lokalne zajednice
79. Koja su sredstva delovanja i načini regulacije demokratskog poretka u pravnoj državi: a) pravne procedure i pravila političke igre
80. Šta je ideologija:
c) ideologija je skup stavova veće skupine ljudi o važnijim pitanjima društva
81. Šta je politika: c) politika je veština upravljanja društvom posredstvom specifičnih javnih ustanova i organizacija (države i političke stranke)
82. Šta je buržoazija: b) buržoazija je klasa koja svoj društveni i ekonomski status zasniva na kapitalnim odnosima
83. Šta je alijenacija: a) alijenacija je otuđenje, odvajanje čoveka od o d njegove ljudske suštine, poremećaj odnosa sa drugim ljudima, gubljenje ličnosti
IV Dinamika društva, društvene promene, kretanje, pokretljivost 84. Dinamika društva je: a) promena u strukturi društva
85. Progres karakteriše: a) nastanak novih elemenata i novih odnosa u društvenoj strukturi
86. Društvena revolucija predstavlja: b) nastajanje novih odnosa u društvu
87. Stagnacija društva je: b) relativno mirovanje elemenata i odnosa u strukturi društva
88. Revolucija u sociološkom pogledu je: b) promena odnosa između elemenata u strukturi društva
89. Evolucija je:
c) promena elementa u strukturi društva
90. Progres je:
c) nastanak novih elemenata i novih odnosa u strukturi društva
91. Stagnacija je:
b) relativno mirovanje elemenata i odnosa u društvu
92. Pod globalizacijom u savremenom svetu se podrazumeva:
b) savremeni društveni odnosi, procesi i pojave svetskih razmera
93. Egalitarizam je:
b) politička, ekonomska i pravna jednakost ljudi
94. Oblici društvene pokretljivosti su: b) horizontalna i vertikalna
95. Horizontalna društvena pokretljivost je: b) promena uloga pojedinaca u društvu
96. Vertikalna društvena pokretljivost je: a) promena položaja ljudi u društvu
97. Migracija je:
c) kretanje stanovništva
98. Emigraciju čini: b) stanovništvo koje se iseljava
99. Koje su revolucionarne promene nastale na prelasku iz robovlasništva u feudalizam: a) promene produkcionih odnosa
100. Koje su najznačajnije promene nastale na prelasku iz feudalizma u kapitalizam: a) tehničko tehnološke promene
101. Kada je nastala robna proizvodnja: b) na prelasku iz feudalizma u kapitalizam
102. U razvoju r azvoju koje oblasti je poreklo tehničko tehnološke revolucije: b) razvoju nauke
103. Šta se podrazumeva pod industrijskom revolucijom: b) promene u vrsti i načinu proizvodnje
V Promene i razvoj društva 104. Šta obuhvata društvena pokretljivost: c) promene uloga i položaja pojedinaca i grupa u društvu
105. Šta je društveni napredak: a) društveni napredak je onaj društveni razvoj koji je usmeren prema pozitivnim ciljevima i fundamentalnim vrednostima čovekovog društvenog života
106. Šta je društveni razvoj: a) niz povezanih promena istog smera koje dovode do stvaranja novih tvorevina u društvu kao celini ili u nekom njegovom važnom delu
107. Koji oblici društvene pokretljivosti postoje:
b) horizontalna pokretljivost, vertikalna pokretljivost i prostorna pokretljivost
108. S kojim procesima je povezana savremena pokretljivost: c) procesima industrijalizacije, deagrarizacije i urbanizacije
VI Kultura I društvo
109. Šta je govor: b) govor je opšta sposobnost i mogućnost čoveka da se izrazi na artikulisan način
110. Čime je čovek utilitarno rukovođen u svojim moralnim postupcima: c) čovek je u svojim moralnim postupcima utilitarno rukovođen brzim sticanjem imetka, ličnim uspehom, srećom i zadovoljstvom
111. Šta je cilj masovne kulture: c) cilj masovne kulture je da značajne kulturne vrednosti, pomoću masovnog komuniciranja popularizuje, i učini ih dostupnim širokim slojevima društva
112. Šta je elementarna socijalizacija: c) elementarna socijalizacija je usvajanje već stvorenog kulturnog nasleđa
113. Šta je inkulturacija: c) inkulturacija je faza u razvoju r azvoju u kojoj se čovek prema ponuđenom kulturnom nasleđu odnosi aktivno
114. Šta je jezik: b) jezik je konkretna manifestacija opšte čovekove sposobnosti da se izrazi na artikulisan način
115. Šta je interakcija: a) interakcija je međudelovanje, uzajamno uticanje na ponašanje između najmanje dve ličnosti
116. Šta je društvo: c) društvo je velika skupina ljudi sa funkcijom stvaranja uslova opstanka te skupine
117. Šta je konformizam: a) konformizam je prilagođavanje većinskom i vladajućem obrascu ponašanja
118.Šta je kič: b) kič je tvorevina koja podseća na umetnost
119. Šta je šund: a) šund je deo kiča koji podseća na književnost
120. Čime se odlikuje vrhunska kultura: c) vrhunska kultura se odlikuje originalnošću, neponovljivošću, duhovnošću, elegancijom elegancijom i stvaralačkom inovacijom
