Skrivanic, Gavro - Organizacija Srednjovekovne Vojske u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

,.

Dr Gavro Skrivanic ORGANIZACIJA SREDNJOVEKOVNE VOJSKE U SRBIJI, BOSNI I DUBROVNIKU* Organizacija srediljovekovne vojske potice od dolaska starih Slovena na Balkansko poluostrvo i njihovog rodovskog drustvenog uredenja. Ona se razvijaJa uporedo sa stvaranjem i razvojem feudalnih driava, sve do njihove propasti. Zhog toga je potrehno da vojnicku organizaciju razmotrimo ponaosoh - u rodovskom i u feudalnom drustvenom uredenju. Stari Sloveni su ziveli podeljeni po rodovima i mnogohrojnim rnalim plemenima. Prema svedocanstvima vizantijskih pisaca, njihovo drustveno-ekonomsko uredenje u VI i VII veku nalazilo se u prelaznoj fazi - od zajednicke rodovske svojine, iii tzv. seoskih opstina, ka individualnoj, privatnoj svojini, koja se pocela stvarati u ranofeudalnom periodu. S druge strane, drustveno-politicko uredenje predstavljalo je tzv. vojnu demokratiju zhog toga sto su rat i organizacija za rat postale redovne funkcije narodnog zivota, i sto je, preko skupstina, vlast hila u rukama naroda. 1 Potvrdu za to nalazimo u iskazima Prokopija, koji ka:le da Sloveni »:live u demokratiji« i da na zajednickom skupu svrsavaju drustvene poslove.2 A Pseudo-Mavrikije navodi da :live u hezvlascu i da imaju mnogo glavara.' Zanimljivo je napomenuti da Konstantin VII Porfirogenit, u X veku, kaze da Srhi i Hrvati, kao i ostala slovenska plemena, imaju samo »starije zupane«, a ne glavare. ZiveCi u rodovima, odnosno u mnogohrojnim malim plemenima, Sloveni su stvarali vojnicku organizaciju koja je odgovarala takvom drustvenom uredenju. Vojska je nastala spajanjem i zdruzivanjem rodova u plemena i plemena u plemenske saveze. Tako stvorena vojska hila je stvarno narodna, jer je predstavljala naoruzan narod. Narodna vojsk~, koja je nastala u vreme plemenskih saveza, zadrzala je svoja ohelezJa i u ranofeudalnom dohu, iako su se u to vreme uz vladara vee pocele formirati tzv. druzine. Prirodno je da je narodna vojska iz vremena * U tekstu ce mestimieno biti reci i o srednjovekovnoj vojsci u nekim delovima Hrvatske. ' D. Jankovic', lstorija drzave i prava naroda FNRJ, Beograd 1952, 26. ' Prokopije, preveo i obradio F. Barii'sic, Vizantijski izvori I, Beograd 1955, ~r;. ' Pseudo-Uawikije, obradili F. BariSit i B. Krekic, Vizantijski izvori I, Bf>ograd 1955, 134, 138.

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

plemenskog saveza bila jaca od one nastale kasnije, u feudalno doba.~ Rodom je obicno upravljao najstariji i najsposobniji clan, a plemenom glavar, koji ze zvao iupan i koji se birao na plernenskim skupstinama. Zupan je bio vojvoda plemenske vojske i sudija, ukoliko sporove nije sudio vladar. Upravljanje vojskom bila je njegova najvaznija funkcija. To zvanje i funkcija zadrzali su se sve do nasih dana. S istim znacenjem to zvanje nalazimo u Madzara (vojvoda, vajda) i u Rumuna (vojevod). 5 U srednjovekovnoj Srbiji i Bosni postojalo je jos i zvanje veliki vojvoda. U Dusanovo'm zakonu iz 1349. godine, u cl. 129. stoji: •>Na svakoj vojsci da zapovedaju vojvode isto kao i car«." Osim vojvoda, postojao je i izraz vot.d. (dux) sa sirirn znacenjem. I to zvanje se zadr:lalo sve do danas. · Na plemenskim skupstinama zupani, odnosno vojvode, odabirali su za ratovanje najsposobnije clanove roda. U starih Slovena izabrani clanovi su se zvali ratmci; od staroslovenske reCi rat izvedene su jus ·reci ratovati i ratni, a voinik i vojevati od staroslovenske reci voina. 7 Na osnovu tragova u kasnijim izvorima o zvanjima: tisucnik, satnik, pedesetnik i desetnik, moze se pretpostaviti da je u plemenima postoiala podela po dekadnom sistemu, kako je to bilo i u vizantijskoj vojsci. ' U Letopisu popa Dukljanina, koji, po miSljenju N. Radojcica, predstavlja »ratnicki zbornik«, nalazimo tragove stare slovenske vojnicke organizacije, kao i tragove njenog razvoja. Prva ratnicka celina oleo vode je grupa srodnika (parentes), pa onda tek narod (gens). Najcesci izraz za vojsku je gens, a zatim exercitus, pa populus i, naposletku, milites. 8 Srodstvo je moglo biti, kaze N. RadojCic, citava mala vojska, slucaj kada su braca i sestriCi Bodinovi pobegli u Dubrovnik sa 40 naoruzanih ljudi i odatle napadali njegovu vojsku, i dr." Medutim, tako prikupljena ratnicka celina nije se sastojala samo od clanova porodice vee i od onih koji su biii ekonomski vezani za doticni rod. U teskim i kriticnim ratnim situacijama uzimani su u vojsku svi sposobni clanovi roda i zajednice uopste, bez obzira na godine starosti. Dovoljna je bila sposobnost nosenja i rukovanja oruzjem. Videli smo da su u napadu na Carigrad, 626. godine, na monoksilima ucestvovale i slovenske zene. Svakako, i sama okolnost sto su Avari angazovali Slovene za rat uticala je na formiranje vojnickog i drzavnog uredenja Slovena. To irn je olaksalo da se oslobode dotadasnjeg rodovsko-plemenskog uredenJa u kome su do tada ziveli. ZiveCi pod avarskom vlascu, slovenska plemena su se privukla na zajednicki zivot s ostalim jednorodnim plemenima, a zatim i na jednog gospodara. Posle oslobodenja od tudinske vlasti

taj zajednicki zivot je produzen, ali sada pod vlascu jednog plemena. To j~ vreme ka~a je poni~la kn~zev~ka vlas~. i kada ~e, prema miSljenju l. N1ederla, pocela orgamzovat1 VOJska, koJa se baz1rala na imetku pojcdinaca.10 Takode, to je vreme kada je stvorena nova drustvena organizacija, odnosno feudalno uredenje, koje ce u zajednici sa hriScanskom crkvom odrediti socijalnu strukturu i ideoloski sadr:laj srednjovekovne civilizacije. . ~eu?aln?. ured~nje i hri.~~ansk>za njegovu vernu sluzbu« 12 dao dve zupe. U jednoj drugoj svojoj povelji, iz 1331. godine, ban Stefan potvn1uje ranije darivanje zupe Banice i Peei, »Za vernu sluzbu<< koju mu je pokazao u ratu sa raskim kraljem. 11 I Tvrtko 1367. godine potvrduje Pavlu Vlkosavicu .darivanje zbog njegove sluzbe »poctene sa stitom i sulicom«. 14 U naknadu za to vlastelin je bio duzan o svom trosku da dode »na vojsku,< odnosno u punoj ratnoj opremi na konju, sa izvesnim brojem vojnika, takode opremljenih u punoj ratnoj opremi. Dakle, vlastelin se odazivao pozivu vladara, a naseljenici bastina su isli na poziv njihovih bastinskih gospodara. Ovako stvorena vojska zvala se bastinicka. Da bi bastina mogla odgovoriti svojoj obavezi, tj. zagarantovati sredstva za sto bolju opremu obaveznog broja vojnika, dat joj je ekonomski imunitet, ~ito se lepo vidi iz Dusanove povelje Ivanu Probistitovicu, koja je izdata 1350. godine, dakle, posle Zakonika, i u kojoj stoji: »I o_svobodi mu carstvo mi da ne imaju (nabrojena u povelji imanja - G. S.) ni jedine 15 rabote carstva mi ni male ni velike, ni da im je koji podanak«. Iz navedenog se vidi da nije postojala vojska kao stalna organizacija. Ona se skupljala u ratu, iii kada se za to ukaze potreba. Dalje, u org;:mizovanju srednjo\ekovne vojske bio je sproveden sistem milicije - sluzenje vojske u slucaju potrebe iii kada se to naredi. Prema tome, nije postojao krmin vojsku sluziti, vee vojsku vojevati, sw doslov~o znaci iCi u vojni pohod. Zbog toga, vojska u srednjovekovnom znacenJU predstavlja privremene, ad hoc formirane, vojne jediniceY· Prema tome,

142

143

~ D. Jankovic, n. d., 91 i 92.

i 490.

' L. Niedcrle. tivot Starych Slovamt dllu lll. svaze!: 2, v. Praze 1~1 25, 1R9.

' . ' Du!iarwl' zakonik 1349-1354, preveu, predgovor i uvod napisao N. Radojcic. Nevi Sad 1950. 'i7, .:!. 129, str. 57. ' Niederlc, n. m. $ N. RadojciC, Drustveno i driavnr; wedenje kod Srba u ranom SreJnjem veku, GSND, XV, 1936, 21. . '.F. SiSiC, Leta pis papa DukljaHina, Beograd-Zagreb 1928, 362; \t Mosin, L]etopls papa Duk/janina, Zagreb 1950, 97-98.

., Niederle, n. d., 476 i !\77. " Dusanov zakonik, cl. 42, str. 45. . . ' 2 L. Tha!loczy, Studie11 zur Geschichte Bosniens und Serbiens m Mttu~la/ter, Mlinchen- Leipzig 1914, 8. " Thalloczy, n. d., 18. " Thalloczy, n. d., 26. . . '; Povelja cara Dusana Ivanku ProbiStitovicu iz 1350. Zakonski spomemCI, Beograd 1912, 306-307. " F. Taranm·ski, lstorija srpskog prava I, Beograd 1931, 28.

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

j voina obaveza je postoja1a samo kao obaveza koja je trajala koliko vojni pohod. Po nasem miSljenju, ta obaveza je trajala od jednog do tri meseca, dok K. Jirecek, na osnovu narativnih izvora, kaze da su Srbi nerado ostajali pod vojnom obavezom preko mesec dana. Koliko je vojnika, konjanika, iii pesaka, morao vlastelin opremiti za vojnu nije nam poznato. Svakako da je to zavisilo od veliCine dobivene bastine, broja naseljenika na bastini-posedu, i od odnosa vlastelina prema vladaru. Kod velikih bastina i jake centralne vlasti, ohaveze su bik vece. U susednoj Ugarskoj, prema odlukama TemiSvarskog sahara iz 1397. godine, hilo je utvrdeno da svaki vlastelin i zemljovlasnik na svakih 20 naseljenika vlastelinstva opremi jednog lako naoruzanog vojnika - konjanika (pharetrarivs)Y Ova ohaveza se u Madarskoj na7irc u imenu husari, laka konjica (20 se na madarskom jeziku kaze »husz<-:). 1 ~ Nije iskljuceno da je slicno merilo krajem XIV i pocetkom XV veka bilo i u Srhiji, naroCito kada su despoti hili u vazalnom odnosu prema Ugarskoj. Pored obaveze t•ojevati vojsku, izraz koji se pominje u povelji Sv. Bogorodici Bistrickoj (1234-1243), vlastela su hila ohavezna ida dolaz0 na kraljev, odnosno carev dvor, kako za dostojanstvenika, taka i za vrsenje dvorske sluzhe. Po F. Taranovskom, dvorska sluzha je hila skola u kojoj se vlasteoska omladina, pored ddavnih poslova, ucila i vojnoj ohuci i viteskim igrama. 19 Ohuku vlasteoske omladine izvodili su najverovatnije i iskusni ratnici iz redova vlastele-dvorjanina, ili, kako stoji u Dusanovom zakoniku, 1atnici koji »stoje u kuCi carstva mi vsegda«, a u svakom slucaju i najamnici iz raznih krajeva Evrope i Azije. Vlastela na dvoru predstavljala je izvesnu vrstu stalne vojske, koja je vladaru stajala na raspolaganju za licnu odhranu i hila jezgro vojske u vojnim pohodima. Svakako da je kralj Milutin, uglavnom, sa ovum vlasteoskom vojskom ugusio pohunu Meleka, vade turskih najamnika. I Stefan Decanski je u ratu 1330. godine protiv hugarskog cara Mihajla, sa polja zvanog Dohrice, krenuo za Velhuzd sa neprikupljenom hastinickom vojskom, zahvaljujuCi samo tome sto je pored sehe imao navedenu vlastelu i najamnike. Crkvena vlastela je dugovala vernost crkvi, za razliku od ddavne vlastele, koja je vernost dugovala ddavi. Ova se lepo vidi u Svetostefanskoj povelji, u kojoj stoji: »Takozde i Dohrosavu Stepkovicu clah selo u Rase strani Bekova, gde si i prede ddal i dogde je veran crkvi_.,. Njihova duznost je hila da »prate igumana na putu« i da ga oruzjem stite, u stvari, to je hila igumanova straza, koja se starala 0 njegovoj hezbednosti. Sem staleskog karaktera sluzhe, crk vena vlastela je hila ohavezna da ucestvuje i u zemljoradnickim poslovima, kao na prir:1eL oranju »hedhom«, kosenju sena »Zamanicom« i radom u vinogradima.

Po F. Taranovskom, to je hila »degradacija« siromasnih slojeva plemstva.20 Manastirski ljudi behu oslohodeni vojne duznosti, ali su z:1to jll10rali cuvati manastirske kule, kao na primer u Prizrenu, iii su davali straze na hilandarskim dobrima za Svetu Goru. 21 U Dusanovoj povelji Hilanda["skom pirgu, o. 1331. godine, kralj oslobada ljude »Celije spasave svih rabota kraljevstva mi«, ukljueujuCi tu i »Gradskih rabota, vojske« itd.22 OCiglednro je da su naseiljenici Hilandoo-skog pirga bill namenjeni za njegovu zastitu, kada ih je kralj oslohodio svih obave.,;a pa i vojne. Na osnovu davanja bastine u posed vlasteli, razvio se banderi]al11i sistenz. I'o tom sistemu vlastelin, odnosno gospodar hastine. dugovao je gospodaru-vladaru utvrdeni kontingent vojske. U srednjoveko\'noj Srbiji i Bosni postojalo je zvanje stegonose, od stega, koje ~:u imali vJadari, vojvode ili banovi za svoje ohelezje. Kada je 1293. godine usarski kralj darovao hrvatskom banu Pavlu Brihirskom i njegovim potomcima za >>sva vremena« Primorsku banovinu (Banatum Maritimum), ovaj se obavezao dace kralja pomagati u svim ratnim pohodima sa 500 !judi. Prema ovome, banderij je iznosio 500 ljudi. U srednjovekovnoj Hrvatskoj banderij se delio na manja odeljenja, tj. na poluvine, cetvrtine i osmine handenjaY Kao sto smo ranije napomenuli, vlastelin je uz hastinu dohijao i ]jude na njoj, kako za njenu ohradu, tako i za odazivanje vojnoJ sluzhi. Usled ove povezanosti izmedu vojne sluzhe i bastine, stariji izraz za vlastelina bio je vojnik.. Sava Nemanjic u hiografiji Stefana Nem::mje pise da su na saboru u Rasu prisustvovali vojini (vojnici), tj. vlastela. Takode, u Zickoj povelji (oko 1220. godine) mala vlastela, odnosno vlastelicid, zovu se vojnici. 24 Po ranije pomcnutoj povelji ( oko 1322. go dine), bosanski ban Stefan Kotromanic daje knezu Vlkoslavu, sinu kneza Hrvatina »kljuckog~,,, dve zupe: Banicu i Vrhanju i dva grada, Kljuc i Kotor, »da sluzi gosp~­ dinu (banu) oruziem koliko moze naiholje«. 25 Prema Danilovom kazivanju, kada je Decanski dobio izvestaj da car Mihajlo ide »U njegovu dr:Zavu u mesto zvano Zemen«, krenuo je sa prikupljenom vojskom u tom pravcu, s tim da tamo saceka onu vlastelu koja je zadocnda.M ~.1c­ dutim, Grigorije Camhlak kaze da je Decanski naredio da se prikupi vojska koja ce iCi za njim, a sam se zurio da pretekne bugarskog cara. Pozivanje ba'itir:iiCke vojske kralj je vrsio pismom. Tako, naprime!, Gligorije Camblak kaze: »bi pozvan Junac pismom na vojskw<, i nastavl1a malo dalje: »podigavsi ont koje je imao u vlasti iuase sa velikim Ycse-

144

17 Magyar tortenelmi tar. III 213; citat: K. Jirecek - J. Radonic, Istorija Srba II, Beograd 1952, 416, nap. 1. " K. Kovacevic, Crtice v statistici i o vojnickim u~tanotuma u r.1oublid Dubro,~ackoj, GZM. XXVIII, 1916, 304. . Taranovsk1, n. d., I, 32.

·~

j,.

t" i

e

;

-:

l

145

0 ' Isto, 4l-42. ·' Jirecek, I storijcz Srba, II, 115, nap. 70. " NovakoviC, Zakonski spomenici 486, l\1MS 120. _ " V. Klaic, Povijesz Hrvata II, Zagreb 1901, 11, 24-25; F. sH;k, bi!l:a ked Nzkopolja (25_ /)( 1396), Glasnik Zemaljskog muzeja, VIII, Sarajevo t:.;9:J, 75. " f. Mikbsich, Monumenta Serbica, Viennae 1858, 13. " Thalloczy, Studien, 7 i 8. " Danilo, tivoli kraljeva i arhiepiskopa srpskih, preveo L. Mirkovic, Beograd

1935, 136 i 137. 10 Vojnoistorijski glasnik

Vojnoistorijski glasnik

ljcm (odnosi se na Junca). Iz ovoga se lepo vidi kako kralJ podize >>na vojsku« vlastelu i kako ona vodi svoje naseljenike sa vlastelinstva. 27 U Dusanovom zakoniku vlasteoska obaveza nije pracena nikakvim sankcijama. Medutim, pominjanje pobeglaca (cl. 144), onaj koji j.:: iz vojske pobegao da ne ratuje, ocigledno ukazuje da su za dezertere postojale i odgovarajuce kazne. 28 Iz sofijskog prepisa cl. 84 poznijeg prepisa Dusanovog zakonika vidi se da je postojala detaljna krivicna sm.kcija za onu vlastelu koja se ne odazove vojnoj obavezi: »Jegde imat branj biti siji rec 'vojska, vsaki knez i vojt;Woda i boljarin da prijedet sa svojom vojskom k caru svojemu gde ljubo budet, i vsak boljarin ili vlastelin ize ne prijedet sa svojom vojskom na branj k caru da lisiti se ljuto zivota i imenija jego vsa da budut careva«.29 Dubrovacka Republika donosi odluku 6. VII 1361. godine da kazni one Kotorane, dubrovacke gradane, koji sene odazovu pozivu da dodu na mesec dana u Dnbrovnik da ga brane, kao njegovi gradani, i to: oduzimanjem dubrovackog graeanstva i imanja na dubrovackoj teritoriji. Odlukom Repuolike od 24. XI 1361. godine prodana su imanja onih Kotorana koji se nisu odazvali pozivu i oduzeto im je gradanstvo.JO Sto se tice obaveza koje su u pogledu vojne duznosti imali primorski gradovi u nemanjickoj Srbiji, napominjemo da je grad Budva bio duzan da daje caru Dusanu, kada car »imperador« licno ucestvuje u ratnom pohodu, 50 naoruzanih ljudi - vojnika ·- pod komandom jednog kapetana na konju, i to samo do Skadra, do Zete i do Kotora. Kapetan je za to imao platu koliku imaju dva ratnika i opstinskog konja. 31 Tuzi (danas selo ju~:no od Titograda) po skadarskom popisu iz 1416. godine, kada je imalo 150 kuca, davalo je Mlecanima 500 (!) vojnika, koje pesaka, koje konjanika. 3l Vojna sluzba stranaca - Dubrovcana koji su bili stalno ili pri· vremeno naseljeni u Srbiji, hila je regulisana .sa nekoliko pove!ja i ugovora izmedu Dubrovnika i srpskih vladara. U povelji kra1ja Milutina od i4. IX 1302. godine stoji, izmedu ostalog, da trgovci, koji idu po njegovom kraljevstvu, ne hode na vojsku.« 33 Povelja iz 1308. godine garantuje Dubrovcanima na srpskoj teritoriji »slobodu od vojske i od gradozidanja i gradobljudenija«. Dalje se kaze da •>im se konji pod riznicu ne uzimaju ni na koju robotu«. Naposletku im se priznaje i ueprikosnovenost kuce. Jz ovoga se vidi, zakljucuje F. Taranovski, da sc nisu imali u vidu samo oni Dubrovcani koji putuju po zemlJi, nego i tmi " C'amblak, G. zivot Stefana Decan:>kog, Stare srpske biogmfiJe, pr-.:veo M. B.asic, Beograd 1936, 24 i 37; Glasnik Srp. ucenog drustva XI, 1859, 90. " Dusanov zakonik, cl. 144, str. 59. " Taranovski, n. d., I, 30. ·"' Mon. Rag. HI, 90, lOS, 144. " Budvanski Statur u Monum. Hist. Jur. III, 4. »La terra nostra a far hoste de homeni 50 fin a Scutari, find a Zenta, et fin a Cattaro, quando misser lo imperador andasse personallmente ... et il capitanio dell'hoste habbia iii soldo per doi hostadori et il cavalo del comun«; Jirecek, /storija Srba II, 106-107. '' F. Cordigliano, Catasto Veneto di Scutari, vol. I, Tolmezzo 1944. 82-83. " Stojanovic, pov. i pis. I 39 (36).

Srednjovekovna··vojska u Srbiji, Bositi i Dubrovniku

147

-~oji su se naselili.'"' Medutim, u poveljama kneza Lazara;s

1 Vuka Brankovica36, 1387. godine, zatim despota Stefana od 2. XII 1405. i desrota Burda od 13. XII 1428. i 17. IX 1445. godine tacno je odredeno da oni dubrovacki trgovci koji su se >>zabastinili u Novom Brdu ili po moih gradoveh<<, moraju ,zidati grad i moraju ga cuvati ( tazi da zide gr-ad i da cuva). A oni tko h su gostie i nesu se zabastinili, da im e na voli, kako im gode« Y U povelji kralja Dusana od 22 I 1333. godine o ustupanju poluostrva .Rata (danas Peljesac), kralj postavlja uslov Dubrovcanima >da ne vojuje covek Stona, iz Rata sa Peljesca na zemlju kraljevstva mi·-<.3~ U slucaju da rat zatekne dubrovackog trgovca na teritoriji Srbije, ili Bosne, onda mu se u takvim slucajevima ostav!ja i 5 do 30 dana da napusti zemlju. U povelji bosanskog bana Stefana Kotromanica od 1332. godine stoji da ako dode do rata izmedu Bosne i Dubrovnika, da da >>gospodin ban Stepan rok Dubrovcanom 6 meseci da si podu u Dubrovnik svobodno, ta im je vera gospodina bana Stepana:c .39 I car Dusan to is to navodi u svojoj povdji od 20. IX 1349. godine. 40 Indenticne odredbe ualazimo i u poveljama kneza Lazara od 9. I 1387. i Vuka Brankovica od 20. I 1387. godi.ne u kojima potvrduju ranije izdate povlastice od srpskih vladara. 41 Izgleda nam da je rok od sest meseci bio uobicajen u navedenim zemljama.

Pronijarska vojska I pronijarska vojska se zasnivala na bastini, tj. na zemljisnom posedu, s razlikom sto se bastina dobijena za vojnu sluzbu nije smela prodatJ, odnosno otuuiti. Ovaj oblik bastine zvao se pronija (od grcke reei pronoia) pa se zbog toga i vojska koju su cinili bastinici pronija zvala pronijarska vojska. U stvari, to je posed narocitog tipa, koji je l!Slovljen vojnom sluzbom i koji se nalazi pod kontrolom dr:lave. 42 Vlasnici pronija zvali su se pronijari a pripadali su vlasteoskom stalezu.41 Ovu organizaciju primili smo iz Vizantije, koja se tamo i raZ\•ila . .Iz Dusanovog zakonika, kao i iz drugih izvora, vidimo da su pronije postojale u svima oblastima srednjovekovne Srbije. U Zakoniku za pronije stoji: >>Proniju da niko nije vlastan prodati, ni kupiti, ko nema bastinu; od pronijarske zemlje da niko nije vlastan podloziti pod crkvu, ako podlozi da ne vazi«. 44 Taranovski, n. d., I. 114; St. Novakovic, n. d., 161-162 (II, IV, XlTI). Stojanovic, n. d., I, 127 (s. 121) (XIII). NovakoviC. n. d., 204 (X). Stoja,novic, n. d., I, 138, 202, II 16. Novakovic, n. d., 299, VII. Is to, 165 (XI). Isto, 171 (XIV). Isto, 202, (XXI). G. Ostogorski. Prmzija, Beograd 1951, 130. " J sto, n. d., 131. " Dusanov zakonik, cl. 59, str. 47. «

" '' '' " '' '' " "

Vojnoistorijski glasnik

Srednjo\lekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su i crkveni pronijari, za razliku od Vizantije gde ih nije bilo. U Milutinovoj povelji, manastiru Sv. Doraa u Skoplju, 1299/1300. godine kralj daje Manoti proniju svoga tasta »da rabota crkvi u vojnicki zakon«.45 Pronijar je bio duzan da se za dobiveno imanje-proniju odazove pozivu vladara sam ili sa izvesnim brojem ljudi opremljenih o njegovom trosku,. sto je, najverovatnije, zavisilo od veliCinc pronije. Kao i bastinik, pronijar je uzivao imanje dok je trajala sluzba, odnosno primljena obaveza, i dok je bio veran vladaru. U povelji kneza Stefana Lazarevica iz oko 1392. godine stoji da je oduzeo bastinu od Obrada (DragosaljiCa) »Za njcgovu neveru uzeh mu i da njegovu bastinu vlastelinu momu u promijU<<. Izgleda da su pronije prvo stvorene u prigranicnim - novo osvojenim - krajevima, odnosno u krajinama, tj. u krajevima koji su hili prvi na udaru neprijatelja. Iz Skadarskog katastra iz 1416. godine vidimo da su Mlecani u predelu Skadra zatekli veliki broj pronijara. Despot Lazar Brankovic ( 1457) dao je svome riznicaru Radoslavu u proniju selo Tupsince u »vlasti Golubskoj«, s tim da ostane, ako se on zakaluderi, ili umre, njegovim sestriCima Radoslavu i Radovanu da ga »drie u proniju«, a >>da rabotaju i vojuju kako ini pronijari«. 46 Jz ove povelje saznajemo da je bilo jos i drugih pronijara, kao i da je pronija postojala u srednjovekovnoj Srbiji sve do njene propasti. Postojanje pronijara u skadarskoj oblasti pocetkom XV veka, i u >>Vlasti Golubskoj« pocetkom druge polovine XV vcka, ukazuju na postojanje pronija u prigranicnim krajevima. Mnogo viSe podataka o pronijarskom sistemu nalazimo u skadarskoj oblasti za vreme mletacke vlasti. Pod Mlecanima pronijari su zadriali, uglavnom iste obaveze i sacuvali privilegije, kao i imovna prava koja su imali u prethodnoj srpskoj vlasti. Pronijarski sistern u 0blasti Zete takode je nastao pod uticajem Vizantije u doba dok su ovi krajevi bili u sastavu srpske drzave. Odatle njegovim proucavanjem pod mletackom vlascu mi ga proucavamo u doba srpske uprave. 47 Obaveza pronijara za vreme Mlecana bila je, isto taka, vojnog karaktera, kao sto je bila za vreme vizantijske i srpske uprave. U povelji mletacke vlade, od 9. III 1400. godine, zahteva se od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju iste obaveze koje su ispunjavali za vreme svojih bivsih gospodara, tj. Srba, da vrse konjicku sluzbu (equitare). 48 U drugoj jednoj mletackoj instrukciji, od 13. III 1455. godme, govori se o pronijarima koji imaju sluziti sa svojim konjima (cum suis equis scrvire tenentur). U istoj instrukciji se povlaci razlika izmedu pronijara koji su duzni da drie konje i onih koji to nisu ( »iure proniarum suarum non obligarentur tenere equos«) .49 Iz ovih primera jasno se vidi da 3u

obaveze pronijara zavisile od veliCine dobivene pronije i sredstava sa kojima je pronijar raspolagao. Vece pronije nametale su i vece obaveze. I obruuto. Mnogi sitniji pronijari licno su vrsili vojnu sluzbu, bilo na konjima, ako su ih imali, iii peske. Posednici velikih pronija davali su citave odrede opremljenih pesaka iii konjanika. Tako, na primer selo Podgora je davalo 300 vojnika, od kojih 80 konjanika.'(l Bilo je slucajeva kad su krupni pronijari imali i >>komandadore«, koji su komandovali pojedinim odeJjcnjima njihovih vojnika. Georgije Dukadin, jedan od najveCih p~onijara pocetkom XV veka, ima? je uvek spremnih 40 konjanika i 100 pesaka za upotrebu tamo gde nared1 rektor. 51 Pronijari su bili potcinjeni predstavnicima lokalnih mletackih vlasti. Medutim nadzor i rukovodenje bilo je u nadleznosti rektora. Mletacka vlada je strogo vodila racuna o tome da pronijari vrse vojnu sluzbu i ispunJavaju svoje obaveze, naroC:ito pocetkom druge polovine XV veka, kada su zetski pronijari sve vise poceli da izbegavaju vrsenje vojnicke siuzbe zbog sve tezcg polozaja u koji je dolazila mletacka vlast. 52 • Mletacki pronijari u skadarskoj oblasti, za razliku od vizantijskih, bili su duzni da placaju, u vidu desetka, izvesne dazbine svojih sela. Prema ranije navedcnoj povelji, od 9. III 1400. godine, kojom se zahteva od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju obaveze kao i prema svojim predasnjim gospodarima ( Srbima) kada su morali ( >>equitare et facere certas angrarias«), vrsiti vojne, gradanske ili privredne sluzbe, da se zakljuciti da su i srpski pronijari imali takve obaveze. 53 Uostalom, to se vidi iz povelje Lazara Brankovica iz 1457. godine, koja govori o duznosti pronijara »da rabotaju i vojuju«. Pod rabotom su se podrazumevale gradanske sluzbe, a ne kulucenje. 54 Prirodno je da su se pronijarske duznosti, obaveze i dazbinski sistem povecavali ukoliko je rasla opasnost od Turaka. Dovoljno je uporediti visinu dazbina s poreskim obavezama pronijara iz Dusanovog doba i onih iz XV veka. Za Dusana su meropsi na pronijarskim dobrima davali >>carsku perperu«. U jednom drugom Clanu Zakonika >>carski dohodah smatrao se »kabao zita«, koji je svako bio obavezan da daje na irne soca i izvesnih drugih poreza. Kabao zita se mogao zarrieniti placanjem »perpere dinarmk Meilutim u Skadarskom zemljiSniku iz 1416. gq4irw pronijari i poglavari sela sk.~dv~rsk~ oblasti dav~l~ ~u od ~vake ld.i~e po 1 dukat u novcu, po 1 modiJ z1ta 1 povrh toga JOS 1 4 grosa na ime »obroka<< o Bozicu i Uskrsu i desetak u prosu. Slovenski nazivi izvesnih dazbina upucuju na njihova formiranje za vreme srpske vlasti. 55 Pronije u Zeti su dobijale karakter naslednog vlasniStva, kao i one u Srbiji, i nisu se pretvarale u bastine. U Crnoj Gori one su se zadriale pod upravom Crnojevica, tj. do poslednjih godina XV veka. 56

. " R. Grujic, Tri hilendarske povelje, Zbornik za istoriju Juzne Srbije, Skoplje 1936, 15; Ostrogorski, n. d., 129 i 130. " M. Lascaris, Actes Serbes de Vatopeni, Extrait de Bvzantino - Slavica VI, 1935, 20. ' ., G. Ostrogorski, Prorzija, Beograd 1951, 152 i 153. •• Listine IV, 422; Ostrogorski, n. d., 161 i 162. " Ustine X, 52 i 53.

'" Ful. Gordignano, Catasto Veneto I; Tolmczzo 1944, 36 " Ostrogorski, n. d., 162. '' lsto, 163; Listine X, 52 i 445. " lsto, 163 i 164. " lsto. '' Isto, 164 e 165. " F. Fulvio Cordignano, Cataste Veneto di Scutari, Tolmezzo, 1944. vol. I, 76, 90, 95, 97, 99. i 101. »Ouesto homeni d'arme non paga cossa algunac (str. 90).

148

149

1 SO

~.:__

Vojnoistorijski ___________ __ _ glasnik ____ :___

___.:_

___.:_

--~-~

---~~-

Srednjoveko\'na vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

-\

Za zastitu granica postojali su jos krajiSnici, tj. vlastela koja je dobila na uzivanje granicarske zemlje u krajinama sa ohavezom da spretava neprijatelju upade na driavnu teritoriju. Kraistna voiska je davala, najverovatnije, straiu za pogranicnu sluzhu, o kojoj govori kralj Stefan Dragutin ( 1276-1281) u svojoj povelji manastiru Hilandaru, u kojoj stoji da prigranicna sela kod Prizrena daju straiu protiv Grka. 57 Iz povelje kneza ;t-azara manastiru Ravanici ( 1381) saznajemo da je postojalo krajiste u predelu Golupca, a iz povelje despota Stefana od 1427. godine, i u predelu Novog Brda.58 U Dusanovom zakoniku stoji: »Vlastela kraji§nici, koja tuda vojska dode i opleni carevu zemlju, te opet prode kroz njihovu zemlju, ta v]astela, kroz ciju je driavu prosla sve da plati<< .59 U stvari, to je isto sto i bastinicka vojska, s razlikom sto se krajiSnicka vojska moze upotrehiti samo za zastitu granicnog pojasa, dok se bastinicka vojska moze upotrehiti i u zemlji i van nje. Voiske kraistne, kako se zove ova vojska u povelji despota Stefana "Lavri sv. Atanasija na Svetoj Gori od 20. I 1427 niko nije mogao hiti oslohoden, kao ni one potjecice, tj. zamanicne, koju vodi licno despot.l\()

Najamnicka vojska Najamnicka vojska je hila jedina stalna vojska sa kojom je vladar neograniceno raspolagao, pa je zhog toga, uprkos svoje malohrojnosti, predstavljala znacajan Cinilac u zemlji koja ju je imala. Njeno postojanje je zavisilo od sredstava sa kojima je kralj raspolagao, zbog cega je najamnicka vojska ohicno nazivana kraljeva vojska. U Rimskom Carstvu su namesnici maloazijskih pokrajina ddali najamnicke vojske da hi se zastitili od iznenadnih upada, a od cara Kon&tantina Velikog (306-337) uohicajeno je bilo da carska garda hude sastavljena od stranaca. Infiltriranje stranih najamnika pojacano je kada su dignute pregrade sa· rimskih granica i kada su nastala unutrasnja trvenja. Tu praksu su primili od Rimljana Vizantinci, koji su. pored Germana i Turanaca, uzimali u najamnu sluzbu i Slovene. Tako, Prokopije navodi da su prilikom prve opsade Rima, 538. godine, vizantijske vojskovode Martinius i Valerijan krenuli u Italiju sa oko 1.600 konjanika Huna, Slovena i Anta.61 U sastavu vizantijske vrojske, koja je 949. godine upucena protiv Krita, nalazili su se u Sloveni.62 Sloveni naseljeni u Opsikionu (Mala Azija) hili su ovako placeni: poglavari po 5, a svi ostali po 3 nomisme. 63 Posle formiranja juznoslovenskih ddava srecemo Juzne Slovene kao najamnike u raznim vojskama. Tako, prilikom napada na Siciliju " Spomenik SKA, III, 1890, 11. Petkovic, Ravanicka hrisovulja 75 ... »nad KraiSte«; A. Solovjev, Nepoznate povelje despota Stefana Vatopedu, JIC, I, 1935, 483. •• Dusanov zakonik, cl. 49, str. 46. .. Novakovic, n. d., 500. •• Procopio di Cesarea, La Guerra Gatica I, Roma 1895, 189. ., B. Ferjancic, Vizu11tijski izvori II 1959, 76-77. ... Ferjancic, n. d., 77. 58

.

..... I

I '

151

1027. godine, u vizantijskoj vojsci, pod komandom vojvodc Areste, nalazile su se i bugarske cete.64 Iz jedne hrisovulje cara Aleksija Komnena iz 1088. godine, vidi se da je vizantijska najamnicka vojska hila sastav: ljena od Germana, Italijana, Spanaca, Francuza, Varega, Kulpinga, Alana Slovena i drugih naroda. 65 Vrlo je verovatno da se rec »Sloveni<< odnosi na Juzne Slovene, koji su se tada nalazili u susedstvu i na samoj teritoriji vizantijske carevine. Za rat Mihaila Paleologa protiv suparnika u Pelagoniji, 1259. godine, carski stab je unajmio strane trupe da bi ih uootrebio protiv francuske konjice. Bilo je unajmljeno 300 ncmackih konjanika pod komandom vojvode od Karintije, 1.500 strelaca na konlima iz Ugarske 66 i 600 iz Srbije. U pismu upueenom papi Grguru X cdki kralj Otokar II govori da su se na ugarskoj strani u hici kod Krojsenhruna ( Croissenbrunn) 1260. godine borili mnogo sizmatici: Grci, Bugari, Srbi i Bosanci.67 Svakako, tu su posredi najamnici raznih narodnosti, a ne saveznici iii vazali. Najamnicka vojska je placana gotovim novcem, za razliku od ostalih srednjovekovnih vojski (hastinicke i pronijarske), koje su bile vezane za zemljisni posed. To je, u stvari, profesionalna vojska, kojoj je oruije bilo alat, a ratovanje zanat i sredstvo za zivot, pa se zato moglo racunati da ce hiti verna onome kome je sluzila, naroCito ako je hila dobro placena i nagradena. Izgleda da je stalesko uredenje driave omogucivalo i podanicima tadanje Srbije da stupaju u najamnu sluzbu drugih zemalja, onako isto kao sto su i strani podanici stupali u srpsku sluzhu. Odlazak u najamnicku vojnu sluzhu hio je moguc kada drzava nije bila u ratu. Tako Andronik II Paleolog ( 1282-1328) uzima u sluzhu 6,500 Katolonaca- najamnika, koji su hili slobodni, posto se zavrsilo dvadesetogodiSnje ratovanje izmedu Anzuanaca i Aragonaca u Italiji. 68 Kao sto cemo docnije videti, Gruhac DapCic odlazi 1403. godine iz Srbije u najamnicku sluzbu Duhrovacke Republike, dakle, u vreme kada je despotovina, posle turskog poraza kod Angore (1402), zivela u miru. Za vreme konavoskog rata (1430-1433) Dubrovacka Repuhlika uzima najamnike iz Bosne i Pastrovica, a Mletacka Republika, posredstvom korculanskog kneza, najamnike ( 1448) iz dubrovacke okoline. Medutim, desavalo se da nije bilo dozvoljeno podanicima jedne ddave da stupe ~ najamnu sluzbu druge. Knezovi Stjepan i Ivan Frankopan, gos~oda.n Krka, Senja, Gacke i Modruse, nisu dozvoljavali Mlecanima da uzim~JU u najam njihove podanike. Trogir i Duhrovnik zabranili su 1364. godme ~luzenje tudinu. 69 Sa privrednim jacanjem feudalnih driava jacala je i centr~lna vlast, jer je vladm raspolagao sa vise sredstava i hio u mogucnost1 da

-----.. F. Racki, Borba Juznih Slavena, Rad JAZU 25, 1873, 22.

•' F. Miklosich - W. .MUller, Acta et dtplomata VI 47; citat: St. Novakovic, Stara srpska vojska, Beograd 1893, 78. ' " W. MUller, The Latine in the Levant, London 1958, 11. ., Eng. Darko, Byzantinisch-Ungarische Beziehun~en, 1933, 17. .. K. Jireeek, Istorija SrlJa I, preveo 1. RadomcJ.. Beograd 1952, 196. •• D. Gruber, Dalmacija za vreme Ludovika I, Kad JAZU 170, 1907, 39-40.

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 153 ·--------------

Vojnoistorijski glasriik

t52

-~-----

drii najamnicku vojsku; S~ nj?~ ~e mog~o .~spesn~j~ sup~o!staviti bastinickoj, u stvari, staleskoJ VOJSCI, 1 nezaVISniJc vodtti osva.1acke ratove. Jedinstven primer koriscenja najamnicke vojske nalazimo u srednjovckovnoj Srbiji. U ':'ezi sa razvojem rudarstv~, u nj~j n~lazimje neprijatelje, »inoplemene narode« .71 U Vukanovoj buni protiv brata Stefana Prvovencanoga stoji: »Ali i ako su s njime inoplemeni pukovi hili mnogobrojni, sile bozje:<, iii »i padosmo u plen inopmenika«. 72 Iako je Vukan ratovao uz pomoc ugarskog kralja Emerika, kao sto je Stefan Prvovencani ratovao uz pomoc bugarskog kralja Kalajovana, nije iskljuceno da se navod »inoplemeni« ne odnosi samo na Vukanove saveznike Ugre, vee i na njegove najamnike, jer tc5ko je pretpostaviti da veliji kne(., odnosno veliji zupan, u jednoj feudalnoj dr:lavi nije imao najamnike u vreme kada se borio da se docepa vlasti. Za vreme Stefana Urosa II Milutina kao najamnici u srpskoj vojsci pominju se Kumani, ma1oazijski Turci, ukrajinski Tatari i Oseti sa Kavkaza. Osim njih, ima i veoma iskusnih ratnika sa Zapada. Na jednom natpisu u Trevizu (Italija), iz 1304. godine pominje se neki Franciskus de Salamone koji se odlikovao u sluzbi srpskog kralja Urosa (Orosius rex Rasciae). 73 Uspomena na najamnicku sluzhu u Srhiji sacuvala se u itali·,o

1930, 39. 71

St. Prvovencani, t.ivot Stefalla

Nemanje, prcveo Mil. Basic, Beograd

Isto 40 " Isto: 63: " Jirecek- Radonjic, lslorija Srba II, llO.

"

,.

janskom viteskom romanu: »Fortunatus Siculus ossia L'Aventuroso CiciIiano«. Pet bataljona, francuskih pristalica, krenuse tohoze posle Sicilijanskog vecernja (1282) u tudinu. Meser Ulivo de Fontana stupa sa deset pristalica u sluzbu srpskog kralja (Re di Rascia), koji moze da naoruza 20.000 konjanika. Ubrzo je Ulivo postao marsal i generalni kapetan kraljeve vojske. 74 Stetan Uros III Decanski u ratu sa Bugarima 1330. godine imao je u najamnickoj vojsci, po podacima Nicifora Grigore, 1.000 konjanika Kelta, a po Kantakuzinu, 300 oklopnika Alamana. Prema podacima iz Dubrovackog arhiva, vidi se da to nisu hili Kelti, pa ni Alamani, vee Spanci?' Prema pisanju Grigorija Camhlaka, hugarski car Mihajlo imao je vojsku od »razliCitih naroda, a prizvavsi jos i ne malo pomoc Gota, koji su ziveli s onu stranu Dunava«. OpisujuCi gonjenje potucene hugarskc vojske, i Danilo kaze da je ona hila sastavljena od mnogih naroda. 76 U horhi sa bratom Konstantinom, Stefan Decanski, posto je imao spremnu vojsku za borhu, porucuje hratu »da ne ratuju koristeCi se tudim narodima na svoje otecestvo, dovoljno je meni i tehi ziveti u tolikoj sirini zemlje« .77 Iz dokumenta u Mletackom arhivu vidi se da je kralj Dusan uzimao najamnike sa Zapada. Mletacka Repuhlika odohrava 6. XII 1336. godine da moze prod kroz njene oblasti 300 najamnika pesaka za kralja Raske. ~ Iz jednog docnijeg akta, od 5. V 1341. godine, vidi se da Mletacka Republika uskracuje srpskom kralju Dusanu da unajmljuje vojsku u mletackoj ohlasti.70 Docnije vidimo da Dusanovu telesnu strazu cine 300 nemackih najamnika pod komandom viteza Palmana. Orhini navodi da je Dusan imao i odred turskih najamnika, koji su hili dislocirani hlizu Danja. 80 Despot Stefan Lazarevic imao je ugarske najamnike, sto se da zakljuciti iz despotove hiografije, koju je napisao Konstantin Filozof. U njoj se navodi kako su naricali ugarski vitezovi, despotove sluge: »kamo ces nas sada slati? sta smo dr:lavi tvojoj sagresili i ovako nas najedanput odgonis? gde cemo naCi tvoje slave i krasote i mnogih darova?, od sada se nalazimo siromasi i strani«. 81 Poslednja recenica tazhija svaku sumnju da se ovaj Konstantinov opis odnosi na ugarske najamnike kod despota, a ne na ugarsku vlastelu. Da je u pitanju vla7

,. Isto, 112-114. " Isto, 110--111, nap. 51. »Johannes Martine de Ponte de partibl!s. Yspanie, constabilie regis Servie et Maritime regions, Petrus Seminus constab1hs, Petrus Lope, uodricus de Spura de Aragonia«. 76 Danilo, n. d., 140. " Camblak, n. d., 20. '' Srbski istorijski spomenici Mletackog arhiva, GSUD XI, 1859. 339. »Quod ad petitionem domini regis Raxiae concedatur, quod usgue ad usgue III cent pedites, quos intendit lacere soldizari extra Venetias possint transire per nostrum districtum, ad suas partes«. " S. Ljubic, Listine 2, 1870, 111. " M. Orbini, II Regno de gli Slavi, Pesaro 1601, 261. »Teneva etiando alquanti degl"istessi Thurchi al soldo i quali faceva habitare in Zenta apresso Dagno«. " Konstantin Filozof, :ti•'ot Stefana Lazarel'ica, preveo L. Mirkovic, Beograd 1936, 117.

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

stela onda ne bi imalo razloga da stoji »sta smo driavi tvojoj sagresiJi

oca arhiepiskopa i svega sa bora srpskoga<<, komandovao je veliki vojvoda Novak Grebostrek. Iz ovoga se jasno vidi da je kraljevom gardom, sastavljenom od najamnika, kralj slobodno raspolagao, dok je za vecu v/a!;teosku vojsku, dakle, za vojsku iz Srbije. bio potreban »blagoslov« arhiepiskopa i celog sabora srpskoga. Sto sc tice brojne jacine najamnika u nemanjickoj Srbiji ona znatno izostaje za bastinickom i pronijarskom vojskom. NajveCi do sada poznati broj najamnika iznosio je 2.000 Kumanaca i 1.500 Turkopula pod Mlekom, ~a vreme kralja Milutina. Prema uvodu Decanske hrisovulje, Stefan Decanski je· u bici na Velbuzdu imao svega 1.000 do 1.500 najamnika, dok je glavninu cinila bastinicka i pronijarska vojska, a car Dusan u Svetoarhandelovskoj hrisovulji govori izricno: »sabrasmo vojsku zemlje otacestva nasega, koja je od mene priugotov-

154

i ov~ko nas najedanput odgoniS?«, iii »Od sada se nalazimo siromasi i

strani». I u susednoj Bosni, za vreme bana Stefana Kotromanica (1330), spominjt: se, kao voda najamnika, Italijan Rudero (Ruggiero).82 Osim srpskih vladara, i albanski knez Karla Topija uzima 12. VIII 1386. godine u najam orqzare i balistare-samostrelce, mletacke P<;>danike, i nabavlja oru.Zje iz Mletaka. Sa svoJe strane, Mletacka Repubhka postavlja uslov 18. VIII iste godine da ih Topija ne sme upotrebljavati van utvrdenih mesta.83 U razvoju odnosa izmedu vladara, vlastele i najamnika vidi se i upotreba uajamnicke vojske u srednjovekovnoj Srbiji. Sve borbe za presto dinastije Nemanjica, naroCito za vreme Stefana Nemanje, Stefana Urosa II Milutina, Stefana Urosa III Decanskog i cara Urosa, oslanjale su se na vlastelu, pri cemu su vidnog udela imali najamnici. Po reCima Camblaka, posle Milutinove smrti najamnici su resili sukob u korist Stefana Decanskog. Eva kako Danilo opisuje tu borbu za presto: »I bese mu (Urosu) velika nevolja. Jer sva njegova vlastela odmetnu se i n~ imadase ni jednog na koga bi se pouzdao ... Jer te godine njegove skrbi mnoge vojnike narocito tatarskog i turskog i jaskoga dosavsi predadose mu se. I sa njima posavsi odbi nasilje onih koji su borbu vodili sa njime.84 U najviSe slucajeva vernost i odanost najamnicke vojske zavisila je od veliCine ugovorene nagrade, pa je zbog toga postojala opasnost da je neprijatelj u odsudnom momentu borbe ne podmiti i okrene protiv sopstvenog gospodara. Ana Komnena, koja istice hrabrost najamnika sa Zapada, kudi njihovu gramzivost za novcem i potkupljivost i govori kako su oni kadri da za novae prodaju i sto im je .najdraze. U nasoj istoriji je poznat primer Meleka, vade turskih najamnika Turkopula, koji je sklopio zaveru protiv kraJja Milutina, s namerom da opljacka driavu. Medutim, kralj je na brzu ruku sakupio vojsku od vlastele, srodnika i tclesne straze i pobedio zaverenike. Melek je uhvacen i pogubljen, a njegovi najamnici delimicno poseceni, dehmicno prodani kao roblje, a jedan cleo proteran preko granice."5 Najamnicku vojsku je prikupljao kralj i placao iz svojih sredstava. Ovom vojskom je kralj neograniceno raspolagao, kako u miru taka i u ratu, pa se, kako smo to vee rekli, s pravom prozvala kraljeva vojska. Zanimljiv primer licnog raspolaganja s najamnickom vojskom vidimo kod kralja Milutina, kada je prvi put uputio pomoc svome tastu, vizantijskom caru Androniku II. Po kazivanju NiCifora Grigore, ta vojska se sastojala od 2.000 konjanika Kumana, kraljeve garde, kojom je komandovao jedan kraljev rodak. S drugom vojskom, za koju Milutin kafe da je skupio iz Srbije i da je primio blagoslov od »gospodina i 82

JireCek, Jstorija I, 20i-208. . " Ljubic, Listine 2, 228-229. »Si erant Veneti vel habitatores Venetiarum 1~e dominus Karoli eos in fortificiis, et non mittat, ipsos extra ad campum ahquo modO«. " Danilo, n. d., 273. " Isto, 118-119.

c

...

...

155

ljena«.~

Najamnici su uzimali za kraCi vremenski period, tj. dok je postojala potreba za njima, kao sto je bio slucaj narocito kod kralja Milutina, cara Dusana, arhiepiskopa Danila i dr. Od ovoga se izuzima Palman, voda nemackih najamnika, koji je proveo u sluzbi kod kralja, docnije cara Dusana, preko dvadeset godina (od 1333. do 1355. godine). 87 Dubrovacka Republika je 1430. godine unajmila 300 najamnika iz Italije na svega tri meseca, i to za vreme rata sa Radoslavom Pavlovicem.88 Prilikom mletacke opsade Zadra, u oktobru 1345, Mlecani su odlucili da najamnicima produze sluzbu jos za dva meseca, zatim da ih zamene novim itdY Uostalom, i na Zapadu se racunalo samo na 200 ratnih dana u toku godine, tj. od kraja aprila do pocetka novembra, pa su za taj rok najamnici i uzimani. 90 U nasoj narodnoj tradiciji sacuvana je izreka koja je svakako proizvod ranije prakse: »Durdev danak hajducki sastanak, Mitrov danak hajducki rastanak«. Posle bitke na Kosovu polju (1389) Srbija je imala vazalni polozaj, prvo prema Turcima, a zatim prema Ugrima. Despot je bio obavezan da jednc i druge u ratu pomaze izvesnim kontingentom vojske. Te obaveze su primorale despota Stefana Lazarevica da uvede vojnicki danak, koji se zvao voinica, a sluzio je za izddavanje vojske. Od voinice niko nije mogao biti osloboden, pa ni manastiri. Za vreme despotovine najamnici su uzimani iz Ugarske i Italije, a medu njima bilo je i Turaka. Od stranih vojskovoda narocito su hili poznati Turci: vojvoda Sabin i vojvoda Alijaz-beg. Vojvoda Altoman je yodio operacije 1452. godine na Crnogorskom primorju sa 12.0~0 Srba 1 Turaka, a malo docnije Toma Kantakuzin sa 25.000 Srba i furaka. Iako je skoro izvesno da su ovde posredi najamnici, ipak nije isklju91 ~.eno da Turci nisu ratovali kao saveznici despota Durda. 86 Deeanske hrisovulje, izdao Mil. M. Milojevic, GSUD XII, 136. " M. Dinic, 0 vitezu Palmanu, Zgodovinski casopis VI-VII,

398-406.

1952-53,

"C. Truhelka, KO!tavoski rat (1430-1433), GZM 29 1917, 160--161. . .., D. Gruber, Vojevanje Ljudevita I u Dalmaciji sa Hrvatskim velmo~ami t sa Mlecanima 1342-1348, u Pozegi 1888, 24, 29~32. .., J. R. Strayer, The Crusade Against, Speculum January 1935, 107 " Ljubic, Listine 9. 1890, 438; Jirecek, Istorija I, 376, II, 417.

156

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

--------------------

Kao sto smo na pocetku istakli, najamnici su regrutovani od stranaca, obliznjih suseda, pa i od domorodaca, koji su ponekad hili podesniji, pa i jeftiniji, ukoliko su mogli da sluze s obzirom na druge obaveze. Ddavno uredenje je omogucavalo da naseljenik nekog vlastelinstva moze da ide u najam ako nije obavezan prema svome viastelinu. Zato vidimo Srbe i pripadnike drugih balkanskih naroda u vizantijskoj, ugarskoj, mletackoj i drugim vojskama, a u Srbiji Italijane, Nemce, Spance, Turke i dr. Dubrovacka Republika u konavoskom ratu uzima najamnike iz Bosne, PastroviCa, Huma i dr. Placala im je ponaosob 6 i 7 perpera mesecno, a njihovim staresinama dvostruko. 92 Godine 1450. zali se herceg Stefan na Dubrovacku Republiku da mu zatvara podanike i sprecava svojim ljudima da stupe u njegovu sluzbu, klevecuCi ga. 93 U mirovnom ugovoru sa Omisom, 1274. godine, Mletacka Republika je unela odredbu da moze uzimati u najam vojnike iz okoline OmiSa.94 Zanimljiv je izvestaj korculanskog notara od 18. VII 1448. godine u kome kaze da je uputio 50 dobrih strelaca iz dubrovacke oblasti, koje ce Republika rnoci upotrebiti kada joj zatrebaju. 95 U mirno vreme vitezovi-stranci upotrebljavani su kao instruktori vlasteli koja se nalazila na kraljevom dvoru, a u ratu kao staresine jedinica. Potvrdu za ovo nalazimo kod Orbina, koji kaze da su se vezbali u oruzju i takmicili svi oni koje je Dusan ddao na svome dvoru.% Izddavanje najamnicke vojske biio je o ddavnom trosku, odnosno vladaocevom. Ako je i vlastela imala najamnike, ona se sama starala o njihovom izddavanju. U ratu svu tezinu izddavanja vojske, ukljucujuCi i najaumike, snosila su sela i zupe kroz koje bi vojska prolazila. Malo podataka irnamo o uslovima stupanja u najamnicku sluzbu, a pogotovo o velicini nagrade i drugim pogodbama izmedu ugovoraca. Marin Gusctic unajmio je tri MleCica da sluze na srpskim galijama »danju i nocu« mesec dana za 6 dukata. Medutim, ovaj ugovor je raskinut obostranim sporazumom.97 Za nas je veoma zanimljiv ugovor Grubaca Dapcica iz Lustice (sa srpske teritorije) i Dubrovacke Republike iz 1403. godine. Po tome ugovoru se zakljucuje: - da Grubac DapciC dovede u Dubrovnik iz Gore Lustinicke 50 dobrih vojnika, odevenih, sa oruzjem, s tim da su jedni naoruzani lukovima i strelama, a drugi macevima i stitovima; - da Dubrovacka Republika placa svakome od recenih vojnika mesecno 5 perpera, s tim da su oni duzni da se bore na strani Dubrovcana gde god se naredi; - Lusticani su duzni da od plena dadu Republici jednu petinu, a ostalo da po pravu zadr:Ze za sebe; ako pak zarobe neprijatelja, onda ce za svakog vojnika dobiti 10 perpera i toliko isto za svakog ubijenog neprijateljskog vojnika; "'93 Truhelka, n. d., 161. Jorga, Notes ll, 435-436. 96 T. Smiciklas, Codex diplomaticus VI, 1909, 77-84. 95 F. Racki, Prilog za povijest Slavenskog juga, Starine XXVII. 1895, 235. 96 Orbini, n. d., 260. " Jirecek- RadonjiC, n. d., II, 116, nap. 73.

"

•

157

Dubrovcani sa svoje strane obecavaju pomoc ako bi se kome oruzje razbilo iii slomilo, a isto tako se obavezuju da ih pomazu slrelama; - Dubrovcani se obavezuju da ce za svakog ranjenog najamnika davati lekara i lekarije da se leCi, s tim sto ce za celo vreme lecenja primati platu, kao da je zdrav. Ako neki od najamnika bude zarobljen, Dubrovcani obecavaju da ce ga zameniti za odgovarajuceg neprijateljskog vojnika. Za vrcme konavoskog rata Dubrovcani su unajmili 100 naoruzanih Poljicana uz mesecnu platu od 3 dukata, iii 2 dukata ako se hrane o trosku Dubrovacke Republike. Takode, unajmili su jos 100 ljudi iz Ljuslice, 30 iz Neretve, 40 iz Groblja itd. 98 Navedeni podaci uglavnom osvetljavaju materijalnu stranu najamne sluzbe i ukazuju na razlike koje su u njoj postojale u raznim krajevima. Ugovor o najamnicima se potpisivao tek posto se proverila ispravnost oruzja najamnika, njihova uvezbanost i, na posletku, njihova fizicka spremnost. Kapetan Antonelo od Savorna (Antonello de Savorno) stigao je sa 150 italijanskih najamnika 18. IX 1433. u Dubrovnik i potpisao ugovor sa Dubrovcanima. Ceta je polozila zakletvu na vernost, a zatim je izvela veibu kako bi pokazala svoju izvezbanost.99 Zamanicna vojska

....

,. .

~

l!

I i ;.-"·

f

Jedino sto se o zamanicnoj vojsci moze sa sigurnoscu reCi to je da se dizala u krajnjoj potrebi, kada je sve bilo u opasnosti. U zamanicnoj vojsci niko nije mogao biti osloboden. Iz povelje despota Stefana LazareviCa 1425. godine manastiru Vatopedu vidi se da manastirska sela placaju tzv. vojstarik iii unce da bi se seljaci oslobodili vojne sluzbe, sem u slucajevima kada gospodar ( vladar) sam ide »glavom« na vojsku, kao i za vreme vojske potjecice (zamanicne) i vojske krajisne.100 Medutirn, iz jedne povelje 1417. godine vidi se da se u Srbiji seljaci oslobadaju od vojske daljne, u ddavi »gospodstva mi«, ali se zato nc oslobadaju od vojske u Turske, tj. pomocne vojske (obavezni kontingent), i, naposletku, wojske onde o krajistu metoha novobrdskoga«, dakle, krajiSke vojske. 101 Da niko nije mogao biti osloboden zamanicne vojske vidi se i iz povelje bosanskoga kralja Stefana Tomasevica, kojom 14. X 1458. godine potvrctuje prava srpskom vlastelinu Stefanu Ratkovicu. U poYelji se ka:ze, izmeau ostalog: »kada gospodstvo ni grede nasom glavom n~ koju voisku, tada da i on bude polag nas sa svojim slugama; kada h je zamanicna vojska po rusagu (zemlji-dr:Zavi) sto inomu rusagu nast>mu, taj i njegove selom<<. 102 '·' Truhelka, n. d., 160-161. " Isto, 161. '"'' A. Solovjev, Nepoznata povelja despota Stefana Vatopedu, JIC, I, 1935, 482. 101 Solovjev, n. d., 483. 102 Novakovic, Zakonski spomenici, 345.

Vojnoistorijsk.i glasnik

ISS

Zahvaljujuci jednom turskom dokumentu, istina iz 1536. godine, u mogucnosti smo da nesto odredenije kaiemo i o tome koga je obuhvatala ohaveza sluzenja u zamanicnoj vojsci. Tu ohavezu je preuzela vojna organizacija osmanske dr:lave za Vlahe stocare severne Srhije, tada krajiste. 103 Prema odredhama ohjavljenog >>Tapu deftera«, kada je dolazilo do carskog_ pohoda ili kakve sluzhe na granicama, u pohod je iz pet kuca odlazio jedan Vlah sa svojim konjem kao petnik, a kada je na tim granicnim krajistima bivalo odvise hitnih zadataka i poslova odredivan je po jedan covek iz svake vlaske kuce, kao zamanica, pa je odlazio, neko peske a neko na konju, i izvrsavao odredene zadatke. Cinjenica da su Osmanlije preuzele organizaciju zamanicne vojske sa ohavezom Vlaha na garnicnim krajiStima, i da je zamanica slovenska rec, daju osnova za pretpostavku da je u nasoj srednjovekovnoj vojnoj organizaciji zamanicna vojska sakupljana po istim principima, tj. da je svaka kuca davala po jednog za rat opremljenog coveka. Odredbe iz navedenih pove1ja despota Stefana i deftera ukazuju da se zamanica koristila u prigranicnim ohlastima, odnosno krajiStima, kod krajisne vojske, kada se u najkracem vremenu i sa sto veCim brojem vojnika trebalo suprotstaviti neprijatelju. S druge strane, iz pisma Dubrovacke Repuhlike ugarskom kralju ligmundu od 20. VI 1430. godine, dakle, za vreme konavoskog rata, vidi se da je Radoslav Pavlovic ( 1420-1441) izdao naredenje svojim podanicima da »SVaki koji je sposoban za nosenje oruzja hude spreman da se posalje gde se naredi.« 104 Iako se ovde izricno ne pominje zamanica, same okolnosti pod kojim je naredenje izdato govore da se radi o njoj. Ukoliko bi ova postavka hila tacna, onda, hi »dizanje« zamanicne vojske ohuhvatalo ne samo po jednog coveka- vojnika iz svake kuce, kako to stoji u ranije pomenutom defteru, vee svih ljudi koji mogu nositi oruzje, kako to tvrdi St. Novakovic. 105 Za izdrzavanje zamanice kod Turaka sandzak-beg je ubirao iz svakog scla, prema broju ljudi koje je ono davalo u zamanicu, po nesto malo pscnice, jecma, mesa i masla. Ova odredha potvrduje navode M. Vlajinca da sc zamanicna vojska hranila o svome trosku.U16 Vladar, ili oblasni vlastelin-krajisnik, najverovatnije je sam donosio odluku koliku ce zamanicnu vojsku podiCi, upravljajuCi se prema situaciji u datom momentu, jer nije isto da li se radi o pljackaskom upadu ili zavojevackom pohodu.

Srednjovekovna ·vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovnilru

*

f .

~'

t~~

I

~

.

10

;

~·~

·. •·.•..

*

Ne.z;avisno od navedenih vrsta vojske, pojedini delovi vojske su dohijali imena prema zadatku. Tako, na primer, u pismu kraljice Jelene Duhrovcanima, oko 1280. godine, stoji: »I ako ime hteti kralj poslati vojsku na Duhrovnik, ili gusu, ili sto godje pakostiti Duhrovniku ...« Iz ovoga se vidi da je srpski kralj raspolagao ne samo sa vojskom, vee i gusom, tj. delom vojske koji je namenjen za gusarenje, odnosno pljackanje.w7 Da je gusarenje isto sto i pljackanje ima bezhroj dokumenata. Primera radi: u odgovoru kneza RadiCa Pastrovica, pisanom u Trehinju 1420. godine Dubrovcanima, govori se o gusarima koji su C:inili stetu na zemljiStu duhrovackom »sto mi pisete za ludi moe i za ine gusare ... Ni jedan nas clovik u toj gusi (taj) dan nije ucestvovao.«108 Godine 1359. knez Vojislav Vojnovic je poslao Milmana da pljacka zupu dubrovacku. Dalje, prema kazivanju Konstantina Filozofa, u »hajduckim zemljama« hese neki muz po prirodi slican lavu, koji je potresao »srca ismailjcanskoga dela«. Kada je Sulejman trazio od despota Stefana da mu ga izruci, ovaj je odgovorio da je to razhojnik koji zivi u gorama. 109 Iz daljeg kazivanja se vidi da ovi odmetnici nisu hili ohicni hajduci, iii pljackasi, vee horci koji su napadali i uznemiravali neprijatelja. Tako, na primer, kada je Sulejman prolazio kroz Toplicu za Ovce polje, napred receni muz Karaljuk, nastavlja Konstantin Filozof, oteo je neke stvari od »carskih stanova« i predao ih despotu, a ovaj ih je vratio sultanu. Ovaj podatak ocigledno ukazuje na povezanost despota sa >>horcima u hajduckim zemljama.na u · Po istom izvoru, slicna organizacija je postojala i kod Osmanlija, ali pod imenom pljackaske, viteske i razbojnicke vojske. U stvari, to su hili delovi glavnine Jedne vojske, ili armije, kako hi se danas reklo, sa razlicitim zadatkom. Na neprijatelja je prvo slata, danju ili nocu, pljackaska vojska sa zadatkom da ga iznenadno napadne i zapodene horhu. Viteska vojska je prihvatila pljackasku vojsku u slucaju njenog povlacenja, sve po pristizanju glavnine. Razhojnicka vojska je hila sastavljena od razbojnika, koji su se krili po sumama. 112 1

"

Vojska

tl

Dubrovackoj Republici

'

,. ·lt

·' D. Bojanic --- Lukac Ko je ucestvovao u zamanicnoj vojsci, Vesnik Vojnog Muzeja JNA 6-7, 1962, 240-i44. 104 J. Gelcich - L. Thalloczy, Diplomatarium relationum Republicae Ragusanae, Budapest 1887, 347-348. »Et idem Rados~avus per tota eius territoria mand_a~um fecit, quod uniusquisque, patens arma ferre sit quaque hora paratus, ut possthre, quo per ipsum mandatum fuerit«. 105 NovakoviC, Stara srpska vojska, Beograd 1896, 69. '"' Milan Z. Vlajinac, Bedba i zamanica kao mobarska i kulucarska rabota lL Srba, srednjeg veka, GSND, 1-2, 1927, 63--65.

rl.

*

159

ZahvaljujuCi jacanju trgovine, kako sa zaledem tako i sa spoljnim

s~etom, organizacija duhrovacke vojske sprovedena je po milicijskom

ststemu, sto :maCi da je sluzha u vojsci bila obavezna, uz platu, i kada se za to ukaze potreha. Za razliku od hosanske i srpske vojske, kod ko_

117

St. Nov.akovk, Zakonski spomenici 154-155; Miklosich, Monumenta Ser-

Inca, 69-70.

Jireeek, Spomenici srpski, Spomenik SKA XI, 1892, 69 (str. 72). Konstantin Filozof, prcveo MirkoviC, 90-91. llJ Isto. 1 " lsto, 102. ''' Isto, 955. 1 "' 109

t60

Vojnoistorijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

---------------------------~----~ -------------------~~----------

jih je osnovu cinila hastina (kao i kod ostalih feudalnih vojski), organizacija duhrovacke vojske poCivala je, uglavnom, na novcanoj osnovi. U prvom slucaju vojsku je i~dr.Za_va~a ?astina, ~ u drugom_-- _l?_uhrovacka RepuhJika. Takode, postoJala Je 1 h1tna razhka u orgamzaCIJI komandovanja. U srpskoj i hosanskoj vojsci vrhovni komandant je hio vladar-kralj (car) odnosno opunomoceni vojvoda, ili pak, neki feudalac, a kod Duhrovcana je organizacija komandovanja, upravljanja i snahdevanja hila tako sprovedena da su u njoj ucestvovala sva upravna tela Opstine Republikc. Komandant vojske hio je generalni kapetan, kome je hio dodeljen jedan ili viSe savetnika. U ratu sa hosanskim kraljem Ostojom (1403) Veliko vece je odredilo 2. III 1403. godine dva generalna kapetana (capitaneorum generalium ciuitatis) i dva savetnika sa ovlasc-enjima koja traju dva meseca: za generalnog kapetana hili su odredeni Marin Bunic i Stefan Lukarevic. Za kapetana Stona u Vecu umoljenih (Consilum Rogatorum) izabran je 23. V 1403. godine Junije Durdevic, a za savetnika Marin Bunic i Ivan Durdevic.l13 Zanimljiv je predlog pao 16. juna u Vecu umoljenih da dva kapetana, koji treba da budu izabrani za odhranu Stona i Malog Stona, budu potvrdeni na cetiri meseca i da svaki od njih ima mesecnu platu po 50 perpera. Jedan kapetan je imao biti u tvrdavi Stona, a drugi u tvrdavi Malog StonaY4 Prilikom pripremanja napada na Konavle, 1451. godine u Cavtat su dosli, izmedu ostalih, 12 savetnika sa dubrovackim vlastelinom, koji je bio odreden za kapetana. 115 Za operacije van dubrovackih granica donelo je Vece umoljenih 14. XI 1403. godine odluku kojom se generalni kapetani ovlascuju da mogu ostetiti neprijatelja, tj. napadati ga na njegovoj teritoriji u unutrasnjosti i na primorju.U6 S druge strane, vidimo da je knez sa .Malim vecem (Consilium Minus) i Vecem umoljenih (Consilium Rogatorum) naredio 3. decembra kapetanu flote (jacine dve galije, jedan brigantin i lada iz Stona) da operise do Omisa i prode pored Krajine, s tim da ne nanese nikakve stete sem straha, ni Omisu ni Krajini. 117 Generalni kapelani Marin Bunic i Jakov Gundulic izdaju 11. decembra detaljnu instrukciju kako da se dejstvuje protiv neprijatelja u Sutorini, Dracevici i Konavlima. 118 Naposletku, generalni kapetani predvode dubrovacku vojsku, koja prodire na neprijateljsku teritoriju dolinom reke Nerelve i dalje do Rame. 119

1,---------- - · - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----~----

..._!

-113

• DA Ref. XXXII, 218; G. skrivank, Rat bosanskog kralja Ostoje sa Dubrovnzkom, Vesnik Vojnog muzeja, 5, 1958, 5, 39. "' DA Ref. XXXII ... 149 »quod dicti duo capitanei eligenti ad dictam custodiam hebe.ant firmam pro quatuor mensibus ET habeant pro Qualibet de salario ypperperos quinquaginta quoliber mense«. SkrivaniC, n. d., 43, nap. 23. 1 " Cirkovic, Festi Broglio di Lavelo' 178 nap. 35 ... Uno laro -zi entilamo con duodici. 11

DA Ref. XXXII, 179, skrivank, n. d, 55. Chronica Rag J. Restii, 208. ' ' Dipl.. Rag. 148--149, skrivaniC, n. d., 57. "' Chron. Rag. I. Restii, n. d. ' 117

1

·.~~

·,. t$4~· •'.

~­

t;;).

!l~·,

,,_./

.,·;:

'

i~~·.

.

~;

161

Nadle.Znost izabranih kapetana za odbranu Stona i Malog Stona se na mere lokalno-odbramhenog karaktera, koje je trebalo ,P~?uz!m~ti u sarad~ji sa knezom Sto~a, ili sa deleg.atima, _izahranim · naJcesce Iz Malog veca. Takode, nareduJe se »kapetamma nase vojske'< (capitaneis nostris exercituum) u Brgatu i Konavlima da nc smeju dejstvovati van nasih granica, bez nase dozvole. 120 Slicno je 22. VII 1430. godine naredeno i kapetanu Antonelu de Sauorno, vodi italijanskih najamnika. Prilikom napada na neprijatelja on mora ostavljati dovoljno snaga za zastitu polozaja na Tumbi; on ne sme, zapravo, bez odobrenja voditi operacije van dubrovacke teritorije.m Funkcije generalnih kapetana nisu bile samo vojnicke; one su prelazile i u politicku nadleinost. Tako, na primer, od generalnih kapetana se 21. X 1403. godine traii misljenje o pismu kojim je kralj Ostoja traiio prim1rje. 122 IIi, u drugom slucaju, Vece umoljenih 17. avgusta ovlascuje generalne ka:petane da mogu zakljuCiti savez sa Dura5eviCima iz Zete i s drugima 1z »onih strana<<. 12, Generalnim kapetanima je 15. i 17. avgusta dato ovlascenje od strane Veca umoljenih da mogu unajmiti Simeona Bononija pod uslovima za koje oni nadu da su pogodni124 Vece umoljenih 6. septembra ovlascuje generalne kapetane da mogu dozvoliti Vlasima dolazak u Dubrovnik prema svome nahodenju. 125 U vezi toga, u Malom vecu je reseno da se naredi generalnim kapetanima da niko ne sme nista slati na neprijatel]sku stranu niti primati u grad pre nego kapetani licno pregledaju. 126 Pre toga, 11. jula, u Vecu umoljenih je odluceno da se da puno ovlascenje generalnim kapetanima da narede ljudima Astereje da se sa podanicima i imetkom povuku u Dubrovnik. 127 Za razliku od srpske i bosanske, dubrovacka vojska se sastojala od pesadije i mornarice, iii flote, kako se nazivala. Jezgro pesadije cinili su samostrelci iii balestari, kako su se zvanicno u aktima Dubrovackog arhiva nazivali. Ostali delovi pesadije sluZili su kao borci i za pomocne sluzbe, pa su prema tome i hili naoruzani. Obicni srelci su hili nao.ruZani sa lukovima i strelama, zatim macevima, kopljem, stitom, a i slemom. Ojacana gradskim zidinama, sa kojih je dejstvovala, dubrovacka pe5adija je uspesno odbijala sve pokusaje neprijatel.ia da zauzme grad. ZahvaljujuCi bogatstvu i rnalobrojnosti, dubrovacka vojska je hila dobro opremljena i snabdevena.

\

·',;.:.,, +'·:

120

Cons. Rog IV 213. isp. Skrivanic'a. DA Let, de Lev. 184. i 184. "' DARes. XXXII, 175; skrivanic, n. d. 53, nap. 75. "' DA Ref. XXXII, 164; skrivanic, n_ d., 49, nap. 56 1 " DA Ref. XXXII, 159 i 159. »De dondo libertatem capitaneis nostris generalibus conducendi si eis videbitur ad stipendium nostricomunis nobilem virum Siomeonem Bononia«. Skrivanic n. d., 49, nap. 54. "' Ref. XXXII 167; skrivaniC, n. d., 52, nap. 68. 12 ' DA Ref. XXXII, 60-62; skrivanic, n. d., 55. "' DA Ref. XXXII, 157 i 157; L. Beritic, Stonske utvrde, Dubrovnik 1958, 42-43. 121

11 Vojnoistorijski

gla~n1k

Vojnoistorijski glasnik ----------------

162

Dubrovacka Opstina- Republika vodila je, uglavnom, odbrambene ratove pa je i organizacija njene vojske hila usmerena u tom smislu. U ovu' svrhu stalno su dogradivana gradska utvrdenja- u Dubrovniku i Stonu, i, naposletku, u Cavtatu. Uporedo sa ovim, tvrdave su snabdevene sa tada najmodernijim odbrambenim opsadnim spravama i najsavremenijim topovima, samostrelima i drugim sredstvima potrebnim za uspesnu odbranu. Vodilo se racuna da su tvrdave snabdevene vodom, hranom, municijom, radionicama, strucnim radnicima, dezinfektantima (krecom i sircetom) itd. U mirno doba utvrdenja su cuvala gradske straze. Tako, na primer, 28. III 1323. godine reseno je u Malom vecu da se za cuvanje grada odaberu 24 plemica, od kojih 2 kapetana. Jedan kapetan sa 11 ljudi strazari jednu noc, tako sto 6 strazara dezura od 6 do pola noCi, a 5 od pola noCi do zore. Drugi kapetan sa drugih 11 ljudi strazarice skdecu nocY8 Po K. Kovacevicu, u XIV veku najviSe straza su davale bratovstineY" Zanimljivo je da se 24. IV 1322. godine zabranjuje gradanima Dubrovnika i strancima nosenje ma kakvog ubojitog oruzja u gradu ( offensibilia) yn Da bi dobili priblil:nu sliku o pripremama koje su preduzimane u Dubrovniku uoCi rata, donosimo u izvodu do sada neobjavljenu naredbu Kneza, Malog veca i Veca umoljenih, od 1. V 1430. godine, pred rat sa Radoslavom PavloviCem. U naredbi se, uglavnom raspravlja: o uobicajenom izboru vlastele, koja ce izvrsiti savesno popis svih ljudi na teritoriji Republike od 15 do 70 godina, a posebno onih ljudi koji su sposobni za vojsku; pri tom se naglasava potreba za strogom kontrolom 0 tacnosti iskaza, koje daju clanovi porodica; prvenstveno se mora iL:vrsiti popis za decene Stona; popis tako izvrsiti da se u slucaju potrebe tacno zna na koliko se ljudi, od 16 do 60 godina, u Astareji i na ostrvima moze raC:unati; popis vrsiti od mesta do mesta, sa opisom sposobnih ljudi za vojsku. Dalje, rektor sa Malim vecem resava: da se u toku leta izvrse opravke i doteraju gradski zidovi, ali ne po izgledu, vee po fortifikacijskoj jacini; u Malom vecu da se odaberu tri vlastelina koji ce izvrsiti pregled i opis stanja celokupnog naoruzanja, zatim vesala za galije; galije koje se nalaze u arsenalu, u vodi, da se ne izvlace na suvo. I tako dalje. U pogledu ishrane, naredeno je da se izvidi kolike su zalihe brasua, zatim da se radi sigurnosti napravi hleb, od svake vrste kako bi se ocenila njegova vrednost. Po obicaju, Malo vece je imalo da se postara da grad bude dobro snabdeven svima potrebama. U tom smislu dajll: se uputstva za cuvanje tvn1ave Lovrijenac, koja treba da je zaklju6:ma preko dana, kao i po noCi; zatim, da se umesto cetiri stra.lara salje sest, koji ce se smenjivati u isto vreme kao i njihov vlastelin.

------1

Mon. Rag. 80-81 a za 1344. god. vidi Mon Rag. 1, 165. M. Kovacevic, Crtice o statisrrci i o vojnickim w;tanovama u republici DubrovackoJ, GMZ XXVIII, 304-307. 130 Mon. Rag. 1. 120. "

129

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

163

Malo vece treba da posalje u Ston 2 plemiCa da sa stonskim knezom izvrse opis celokupnog naoruzanja, pregledaju utvrdenje i podnesu izvestaj. Ponovo se govori, 12. V 1430. godine, o smestaju po 50 stari zita i toliko bra3na u Stonu i Malom Stonu, s tim da se svake godine, pocev od 1. jula pa do kraja septembra, obnavlja novim zalihama. Da se sacini inventar (inventario) oruzja i municije, s tim da jedna kopija ostane u kancelariji kneza u Stonu. Prilikom smenjivanja proveriti da nesto od inventara ne fali, iii da nije osteceno, itd. Na slican nacin ima da postupi knez Konavala sa »kastelanom« tvrdave Sokol. 131 Popisano musko stanovnistvo, sposobno za vojsku, imalo se uvesti u evidenciju za raspored po decenim.a, u stvari desetinama, iii za veslace i borce na galijama i drugim ladama, ili za pesadiju. Prilikom odredivanja 1judstva za ga1iju, koja se salje na duzdevo tra:Zenje za rat protiv Zadra, 1345. godine u Velikom vecu je reseno da se niko ne sme uzimati iz domova gde je samo jedan covek, a gde ima dva ili viSe, moze se uzeti samo jedan, sem ako nije vlasnik broda ili cuvar vinograda (pudadca). 132 Osnovna jedinica dubrovacke vojske bio je decen, odnosno desetina, jacine 10 ljudi. Postoja1i su deceni plemica i deceni pucana. Tako, za odbranu Stona odluceno je 4. IV 1403. godine u Vecu umoljenih da se uputi jedan decen dubrovackih plemica i cetiri decena pucana. 133 Malo vece je 4. avgusta resilo da sva dubrovacka vlastela, pod pret134 njom kazne mora iCi na strazu kad joj dode red. Koji ce od popisanih decena biti upotrebljen, u konkretnom slucaju resavalo se »zrebljenjem.«135 Napominjemo da se izraz decen upotrebljavao i za odredivanje povrsine zemljista. Tako su Konavli, posto su pripali Dubrovackoj Repub1ici, podeljeni na deceneY6 Samostrelci su iznajmljivani iz redova gradana-plemica i pucana. Pod pretnjom kazne, svaki gradanin od 16 do 40 godina bio je obavezan da o praznicima ucestvuje u vezbama nadstreljivanja. 137 Samostrelci, ili balistrieri, koliko smo mogli utvrditi, odredivali tSu se najcesce brojno. Tako je 2. III 1403. godine u Vecu umoljenih od1uceno da se za odbranu Stona uputi 40 balistriera kako piSe u aktirna dubrovackog arhiva138 , a 20. juna je receno da se uzme 50 samosttelaca sa platom za odbranu stonskih utvrdenja.B9 Za staresinu decena postavljao se kapetan.

----Cons. Rogatorum 4, 136, 137 i 137, ispisi G. Skrivanka. 131

"'Mon. Rag. 1, 183-4. . m DA Ref. XXXII, 141, >>de mitendo ad dictam custodiam unum decemum ex nobilibUs nostris ad custodiam Stagni« ..• str. 141 »de mitendo ad dictam cu_stodiam Stagni de deceniis popurloru nostrorum« pa je od.lueeno... »de mttendo quatuor ex dictis deceniis« skrivanic, n. d., nap. 9 i 10. '" DA Ref. XXXII, 49; Skrivanic, n. d., 50. IJ; DA Ref. XXXII, 141 i 142. 136 DA Libro Rosso - Mattizza. "' DA Ref. XXIV 143, za 21. IX 1380. 13 ' DA Ref. XXXII 138, »de mitendo ad dictam custodiam XL balisterios«. Skrivanic n. d., 39, nap. 9.

Vojnoistorijsk.i

164

Srednjovek.ovna vojska u Srbiji, Bosni

glasnik

----··--

1

151

i

151,

n. d. 40 i

i Dubrovniku

16

----------------------

OPf AHH3AIJ;H51 CPEAHEBEKOBbiX APMHff B CEPI>HH, OOCHHH H A YI>POBHHKE

»quod inueniantur ad stipendium quinquagint

n.

140

Cons. Rag. IV, 170. ,., DA Ref. XXXII, 150 i

150; Skrivanic, n. d., 56. 37 i 3i; skrivaniC, n. m. 1 .., DA Ref. XXXII, 37 i 37; skrivanic, n. d. 44. 144 Mon. Rag. 1, 183-184. ,., DA Ref. XXXII, n. m; Skrivanic, n. m.

··- ---·-- ·--·

PE310ME CTATbH

Iz odluke Vcca umoljenih od 4. VI 1430. godine vidi se da se ovlascuju knez i Malo vece da mogu iz Italije unajmiti do 200 pesaka, medu kojima i 8 caporalisa, cije plate treha da hudu dvostruko vece od pesackih. Takode, u istoj odluci stoji da se mogu unajmiti 200 do 300 ljudi iz Bara i ,,Alhanije« (mletacke), uz platu do 6 perpera, a caporalisi dvostruko viSe. 140 Iz ovoga se vidi da su medu najamnicima, kako onim u Italiji, tako onim u nasim krajevima, postojali cinovi caporalis ili kapor{lli, pa hije iskljuceno da je te Cinove usvojila i Duhrovacka Republika u organizaciji svoje vojske. Za snahdcvanje lnanom, municijom i drugim potrehama odredivani su od strane Malog veca posehni Cinovnici, koji su se zvali officiaies iii ofiCiali. Dubrovacka mornarica hila je, uglavnom, podeljena na dva dela: za zastitu prihrezne ohale-teritorije i za dejstvo protiv neprijateljeve flote i teritorije. Prvi deo Cinile su lake plovne jedinice, lade, plate i brigantini, a drugi cleo su Cinile galije, kojima se, prema potrehi, pridavao po neki hrigantin. U ratu 1403. godine lade za zastitu »Stonskog mora« imale su 6 veslaca, 2 samostrelca i 1 mali top. 141 Galije su imale prosecno od 170 do 200 veslaca, a od naoruzanja samostrele i topove. 142 U ratu sa hosanskim kraljem Ostojom Dubrovacka Repuhlika je imala ukupno 6 galija, 6 do 8 naoruzanih lada, a 1 do 2 hrigantina. Lade i hrigantini su stitili »ovo i ono more« kod Stona i Malog Stona. Flotom je komandovao kapetan sa savetnicima. U Malom vecu ~u 30. aprila izahrani komandanti pojedinih galija, a na jednoj knez. ;.ilismo mogli utvrditi kakva je razlika izmedu komandanta i kneza. 143 Prema ranije pomenutoj odluci Velikog veca (18 .. VIII 1345), u kojoj stoji da se rnletackom duzdu stavi na raspolaganje, izmenu ostalog, 1 galija sa knezom izgleda nam da hi to moglo hiti isto zvanje kao i komandant galije."• Za posadu 4 galije uzeto je ljudstvo: iz Sipana (Gornj~g i Dojeg) 180; sa Lopuda 70; Kalamote (Kolocepa) 70; Poljica 30; Zatona ; Rijeke (Ombla) 80; Vrhice u Rijeci 20; Lozice 10; Mokosice 10; ruza 50; Brgata 30; Sumeta 70; Zupe 70; Mlina 70 - svega 820 ljudi. Malom ve6u je odluceno da se .l(ockom odredi koji ee se ljudi, po javedenom razrezu, odrediti za veslace, a koji za paluhnu sluzhu. 145 . Kao i kod suvozemne vojske, i ovde su detaljna uputstva o radu lote davali kncz sa Malim vecem i Vecem umoljenih. .. DA Ref. XXXII, allisterii ...« i!ikrivanic,

------· ---

,., DA Ref. XXXII

I

~ .

.

·,

Y CTapbiX CAaBHH apMHH IIOHBHAHCb B pe3yAbTaTe COeAHHeHHH H OObeAHHeHH poAOB H IIAeMeH a rrAeMeHHbie coJ03bi. C03AaHHbie TaKHM rryTeM apMHH 6biAH Hi pOAHbiMH apMHm.m. IIAeMeHeM ynpa.BAHA ,)KynaH", KOTOpbiH 6biA ,BoeBOAOH" IIA~ MeHHOH apMHH u cyAJ>eH. MH BeAeHHH BOHHbl )KyrraHbi HAH BoeBOAbi Bbr6upaAu 11 pOAOB HaHOOAee CIIOCOOHbiX AJOAeH, KOTOpbiM Ha OCHOBe CTapocAaBHHCKHX CAO ,paTh" H ,BOHHa" AaHO Ha3BaHHe ,paTHHK" HAH ,BOHHHK''. 0CBOOOAlfBUIHCb OT qy)Ke3eMHOH BAaCTH, CAaBHHe IIPOAOA)KaAH )KHTb BMecT DOA BAaCTb!O OAHOfO H3 IIAeMeH. B TO BpeMH B03HHKAa ,KHH)KeCKaH BAaCTb" Obi C03AaH cpeoAaAbHbiH CTpOH H Ha'iaAH opraHH30BbiBaTbCH apMHH Ha 6a3e HMymecTB, OTAeAbHhiX AHQ. BAaAeAbQbi ,6aUITHH" (3eMAH) 6biAH 06H3aHbl ITO rrpHKa3y rrpc; BHTeAH Bbl;\eAHTb AAH apMHH HeKOTOpoe 'iHCAO CBOHX AJOAeH. C03AamtaH TaKlll nyTeM apMHSI Ha3hiBaAaCh ,OaUJTHHH'iKaH apMHH". Y:TOObl 6aUJTHHa MOfAa Kal MO)KHO AY'iille CHap5.1AHTb orrpeAeAeHHoe 'iHCAO BOHHOB, eH 6biA rrpeAocraBAeH 3KC HOMH'ieCKH.if HMMYHI1TeT. ,baUITHHa'!KaH apMHH" C06upaAaCb B CAy'iae HaAOOHOCU ' a C3biBaA ee npaBHTCAb CBOHM ,llHCbMOM". IlpuMopcKue ropoAa I>y ABa u KoTop HMeAH crreQuaAhHhle o6H3aHHOCTH, a nc AO)KeHHe rpruKAaH Ay6poBHHKa B Cep6HH u l>ocHHH 6hlAO orrpeAeAeHo orAeAhHC B c,\\;cme soiiHhi npaaureAH Cep6uu u l>ocHmi pa3pernaAH rpa)KAa.HaM AyopoBHHK< 6ecnpemncrseHHO ocraaAHTh cTpaHy. C 1387 r. rpa)KAaHe Ay6poBHHKa, KOTOpbi1 UOCTOHHHO )KHAH B Cep6HH (B ropOAaX), 6biAH oOH3aHbl CTpOHTb KperrOCTH H OO
,,

Vojnoist,9rijski glasnik

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku

B apMHH B KaqecTBe HaeMHHKOB cAy)KHAH rAaBHLIM o6pa30M AJOAH H3 HraABH H OrocAaBCKHX o6Aacreii:. KpoMe apMHH, Pecny6AHKa Ay6poBHHK HMeAa u cpAor, KoopLIH B 1403 r. COCTOHA H3 6 raAep, 6-8 Boopy)KeHHbiX KOpa6AeH H 1-2 6pHfOB.

. Sur l'armee temporaire on peut dire avec certitude qu'elle n'etait rassemblee ; au'en cas de necessite extreme. Personne ne pouvait etre exempte de service dans ~- ttarmee temporaire. Les Turcs ont adopte des Sevbes cette organisation de l'armee : temporaire. lls prenaient un Serbe sur cinq maisons et quand Ia situation l'exigeait ·; dlaque maison devait donner un soldat. L'armee de Ia Republique de Dubrovnik a ete organisee d'apres le systeme ~e roilice - le service paye et en cas de besoin. Un ou plusieurs CO!Ilseillers etaient ' affectes au commandant de l'armee de Dubrovnik, qui etait nomme ,le capitaine~eneral". II y avait des ,capitaines" qui commandaient o::ertains elemetnts de . 1armee. Comme unites c'etaient des ,.decenis" et Ies detachements formes pour Jes taches speciales. C'etaient les nobles qui commandaient dans l'armee. Dubrovnik engageait en general des mercenaires d'Italie et de regions yougoslaves. A cote de l'armee, Ia Republique de Dubrovnik avait sa marine, qui en 1403 com.. prenait 6 galeres, 6-8 navires armes et 1-2 brigantins.

166

RESUME L'ORGANISATION DE L'ARMEE EN SERBIE, · BOSNIE ET A DUBROVNIK AU MOYEN AGE

Chez les Slaves antiques I'armee etait organisee par !'union et Ia jonction es gens en tribus et des tribus en alliances des tribus. L'armee ainsi creee etait Jopulaire. La tribu etait dirigee par le joupan qui etaiJt le vo"ivode de I'armee tribale t je jtige. Les joupans, ou Ies volvodes, prenaient les membres de Ia tribu les }Us habiles a la guerre d'ou provenait !'expression ,ratnik", OU ,voi"nik"; le guerier du vieux mot slave ,rat" ou ,, voina" (Ia guerre). Apres Ia liberation du pouvoir etranger, les Slaves ont continue de ''ivre en :ommun, sous l'autorite d'une tribu. C'etait l'epoque du pouvoir des princes, quand e regime feodal etait cree c~ I'armee commenc;:ait a s'organiser sur Ia base de Ia ortune individuelle. Les grands proprietaires des terres (bastinici) etaient tenus le se presenter, avec un nombre fixe de leurs gens, a l'appel du prince. L'armee insi formee s'appelait bastinicka (des proprietaires). L'immunite economique tait donnee aux grands proprietaires pour leur permettre de mieux equiper le ombre obligatoire de soldats. Cette armee de proprietaires etait rassamblee d'apres !s exigences de Ia situation. L'appel de ~ette armee etait fait par la )ettre" du rince.

* * * Les villes sur Ia cote, telles Budva et Kotor, avaient des obligations specJatandis que Ia situation des citoyens de Dubrovnik vis-a-vis lia Serbie et la osnie etait reglee a part. En cas de guerre, Ies souverains serbes et bosniaques ermettaient a ceux-ci de quitter libremant Ie pays. A partir de 1387, Ies citoyens ~ Dubrovnik constamment domicilies en Serbie (dans Ies villes) devaient prendre :trt a I.a. fortification eta lli defense de Ia ville en cas de besoin. II existait aussi une autre espece de l'armee-l'armee de proniyars, qui etait :alement organisee sur Ia base de possession des terres, mais avec Ia difference le cette propriete (dite .proniya") n'etait pas alienable. Les proprietaires de ~s proniyas etaient nomm~s Ies proniyars. Les Serbes ont adopte cette organisa>n des Byzantins. La proniya representait une possession qui etait conditionnee tr Ie service militaire et elle se trouvait sous Ie controle de l'etat. Le proniyar ait oblige de se presenter a l'appel du souverain, avec un certain nombre de ·ldats, equipes aux frais du proniyar. Le nombre de soldats dependait de I'etenre de Ia proniya. Pour la, defense des regions des frontieres Ies grands proprietaires de ces rres avaient organise l'armee de frontiere. Ils etaient responsables au souverain •ur tous les pillages faits par I'ennemi dans le passage a travers leurs regions. apres Ia charte de 1427, personne ne pouvait etre exempte de cette armee de >ntiere. En Serbie, il y avait aussi une armee mercenaire. On fait mention de ccs !rcenaires pour Ia premiere fois au temps de Ia Iutte de Nemanja contre ses ~re~. C:ette armee et.ait surtout develbppee pendant le regne du roi Stefan Uros .Milutm. En Bosnie, ii y avait des mercenaires pendant le ban Stefan Kotroma· : (1330). Parmi les mercenaires en Serbie on cite des Italiens, Allemands, FranIS, Catalons, Coumans, Turcs, Ta,tares et d'autres. Le roi payait Iui-meme ses ~rcenaires, c'est pourquoi on Ies appelait ,,'armee du roi". Les mercenaires etaient ~ages pour une courte periode, jusqu'on en avait besoin. Les mercenaires etran~s etaient plus payes que seux-ci du pays.

~s.

167

SUMMARY

ORGANIZATIONBgfNff~N~Egh~~'b\r~f~Y IN SERBIA, Among the old Slavs, the army was formed By the linking up of families in tribes and tribes in tribal alliances. The tribe was ruled by the iupan, who was the military leader (vojvoda) of the tribal army and judge. The iupan i. e. vojvoda chose the most able members of families for warfare, hence the term .,ratnik" or ,voinik" (,warrior"), from the Old Slav words for war, for these chosen people. After freeing themselves from foreign rule, the Sla.vs continued to live together under the rule of one tribe. This was the preiod when the rule of the knez (,prince" or ,.chief") was estabHshed, when the feudal system was created and the army began to be organized on the basis of individual landholdings. The holders of inherited land (bastina) vere obliged to send a oertain number of their men at the ruler's request. To enable the bastina to equip the required number of warriors as well as possible, it was granted economic immunity. This feudal army was summoned, whenever there was a need, by the ruler's ,letter". The coastal towns of Budva and Kotor had special obligations, while the posi~ion of citizens of Dubrovnik in Serbia and Bosnia was separately regulated. In trme of war, the Serbian and Bosnian rulers allowed the citizens of Dubrov!lik to leave the country freely. From 1387 onwards, those who permanently settled m Serbia (in the towns) were obliged to help build the walls and defend the town when necessary. . There was also another type of army, likewise based on landholding, but With the difference that this holding (pronija) could not be taken away. The owner of the hotding was known as a pronijar. Under this system, taken from Byzantium, the pronija was held by virtue of military serviye and was under th:e control of the state. The pronijar was obliged to come at the ruler's request With a certain number of men equipped at his own cost. The number depended on the size of the holding. For the defence of frontier regions there was also a border (kraistna) II;I"IDY supplied by the feudal lords who had been granted land along t~e frontier. These march lords were responsible to the ruler for all plundermg and damage by an enemy passing through their region. According to a charter from 1427, no one could be freen from service in the border army. . Serbia also had a mercenary army. Mercenaries are mentioned for the first time during the struggle between Stefan Nemanja and his brother. This army developed partiqularly during the reign of King Stefan Uros II Milutin. In Bosni!l! mercenaries are mentioned from the time of ban (governor) Stefan Kotroman1c

168

Vojnoistorijski glasnik

------------

------~-

(1330). Among the mercenaries in Serbia, mention is made of Italians, Germans, French, Catalonians, Kumans, Turks from Asia Minor, Tartars and other. Since the king paid for the Sll.l.pport of mercenaries, this was known as the .. king's army". The mercenaries were engaged for a certain, fairly short period, while there was a need for them. Foreign mercenaries were paid more than natives of the country. Of the so-called zamanicna army, all that can be said with certainty is that it was raised in extreme need and no one could be exempted from service in it. The Turks adopted the organization of this type of army from the Serbs. They took one person from every five houses, and when the situation required it, one from every house. The Dubrovnik army was organized on the militia system - service with pay and when the need arose. The commander of the Dubrovnik army, the .,general captain" was assigned one or more advisers. There were also ,,captains" in charge of certain sections of the army. The units consisted of .,tens" and petachments formed for special tasks. The army was commanded by members of the nobility. Dubrovnik engaged mercenaries mainly from Italy and South Slav regions. The Republic of Qubrovnik also had its navy, which in 1403 consisted of 6 galleys, 6-8 warships and 1-2 brigantines.

yARSAVSKI USTANAK // ~kl ~ak

ima izuzetno veliki znacaj za nov ske. Izbi~u sitauaciji, karakteristicnoj po tome sto se •-warala narodna vlast, koja je nasla svoj potpun izraz t komiteta nacionalnog oslobodenja 1 i objavljivanj . Time je bio utpoceo proces revolucionarnih d _.itickih promena u Poljskoj. Tome je pogodovala vrlo pov1 situacija. 03novni cinilac te situacije bio je por SSSR-a u antihitlerovskoj koaliciji, Ciju su materij~ - ..t-.mliale vclike vojnicke pobede Crvene armije na istoc1 da je doslo do nacionalnog oslobodenja Poljske o okupadje ulaskom Crvene armije u Poljsku, im za demokratske snage u Poljskoj i za njihovu bor Izmedu tri velike sile, clanice antibitlerovske koal lll!l;nviPto:k-i Savez bio saveznik demokratskih snaga u Pol; i Sjedinjene Americke Driave poddavale l reakcije, koje su predstavljale poljska emig i njene ekspoziture u zemlji - Delegatura2 , I 4 jedinstva3 i Glavna komanda Armije krajove.

Komitet Wyzwolenia Narodowego - PKWN. - prva I1 Poljske, koju je osnovao Zemaljski nacionalni savet :kom (kasnije je delovala u Lublinu), na prvom oslobc 1 ]e oslobodila Crvena armija. Prvog januara 1945. prerasta ske u Varsavi. :..tura Rzadu - (Delegatura vlade) - ekspozitura polj ondonu, delovala ilegalno u zemlji. Jednosci Norodowej - RJN - politicki predstavnik si ~lrrat ..lcih anm<>rija. Imala je patronat nad Korpusom bezbedi: sa Armijom krajovom, a ksnije, <>eptembra 191 nacionalnog saveta (KRN). ' - AK - ilegalna vojna organiz.acija, potCi~ SaCinjavala ju je veCina budo.askih I priznavale emigrantsku vladu. U njen sastav ulazile ~ .~;~~~;;~ rl~~nih socijalista (Poljska socijalisticka partija »~ - Polska Partia Socjalistyczna »Wolnosc, Ro~ i desne struje Seljacke stranke (Sl - Stronn stranka, demokratska, uglavnom predstavnik in '"W'&La.Sa.. Meaunm, u mnogim okruzima zemlje, u njenim osnovnim c ma znal:ajan uticaj su imali radikalni seljacki elcmf emigrantskom bloku partije). Ara ..nr~~Q