Opis vojne organizacije u srednjovekovnim srpskim zemljama.
Prilozi o izucavanju poljoprivrede i njenim razvojem kod Srba tokom Srednjeg veka, odlicna knjiga gosp Blagojevica, koreni poljoprivrede kod srpskog naroda
Prilozi o izucavanju poljoprivrede i njenim razvojem kod Srba tokom Srednjeg veka, odlicna knjiga gosp Blagojevica, koreni poljoprivrede kod srpskog narodaFull description
Prilozi o izucavanju poljoprivrede i njenim razvojem kod Srba tokom Srednjeg veka, odlicna knjiga gosp Blagojevica, koreni poljoprivrede kod srpskog narodaFull description
G. Milosevic, Stanovanje u Srednjovekovnoj SrbijiFull description
S. Bojanin Homoseksualnost u srednjovekovnoj Srbiji
Bitka kod Angore, njen znacaj za imidz srpske srednjovjekovne konjice, hrabrost Stefana Lazarevica kao Bajazitovog vazala i saveznika
Ovo je zbornik tekstova o bogumilima u Bosni i Hercegovini, njihovoj crkvi, glavnim učenjima i istorijskim okolnostima njihovog prelaska na islam...
o rodnoj ravnopravnosti
zbornik radova naučnog skupa „ISLAMSKI DISKURS U/ZA BiH: STANJE, PERSPEKTIVE I PRIORITETI“ Sarajevo, 20. januar 2010.
Srednjevekovna arhitektura u Srbiji
Pisma i Pismenost u Srednjovjekovnoj BosniFull description
Full description
Full description
Karta naseljenih mesta u Srbiji sa imenima naselja
Arheologija u Srbiji 2011Full description
Putevi u Srednjovjekonoj Srbiji
Prikaz rezultata istraživanja koje je sprovedeno od strane mreže SteadyHealth na uzorku od 200 majki u Srbiji, kako iz urbanih područja tako i iz okolnih ruralnih sredina, krajem 2016. godin…Full description
Seminarski iz teorije i organizacije zivotne sredineFull description
Full description
Full description
. \
,
1,
,
,
.
.
. l
'
срП'СК А'ЛК АДЕмиЈл
!
�"
,
,
,;
"
.
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
\,
КЊИГА ' CCXCIII,. ,
\
, ,
!
I
" .'
ОДЕЉЕЊЕ ДРУШ1'ВЕНих, нАУКА 1 ·
л .
.,
,
.
. '\. '
,.
.
,,
,
/'
, 1
,
'
\
',1'
'
, '1
. '--
Ј,
"
1/
/
.
1
'
,
1,
' ;,
\,
[ "
,:
'
ГАВРО А. ШКРИВАНИЋ'
.
....
. �' ..
.
.
-,
1.
./
','
1
У р едн' ик ' AI<адемик ГЕОРГИЈЕ ОСТРОГОРСКИ CeKP�Tap Одељења дРУШТБе� наука :
'
,
I
КЊИГА' 24
"
'. � >
'... ,
' с р п с к А АК А Д Е М И Ј А- Н А У К А
(
ПОСЕБНА И3ДАЊА КЊИГА CCXCIII
ОДЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА КЊИГА 24
Уредник Академик ГЕОРГИЈЕ ОСТРОГОРСКИ . Секретар Одељења друштвених наука·
Submitted to the Ind Meeting оС the Section for Social Sciences, оп 3 March 1956. IП
•
100-101 101-111 111-114 114-117 117-121
.
•
Одбранбено оружје
штит оклоп • шлем .ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ IV Тойови и йушке • • • • • • • • • • V Израда и набавка оружја у средњовековној Србији и VI Бродови и њихово наоружање ЗАКЉУЧАК. , . " " . " . , ЛИТЕРАТУРА , . . " " , . " . ПОПИС ЦРКАВА ИЗ КОЈИХ СУ УЗИМАНИ ПОДАЦИ " РЕЗИМЕ СПИСАК СЛИКА . СПИСАК ТАБЛИ РЕГИСТАР ИМЕНА РЕГИСТАР СТВАРИ
122-136 136-149 149-158
.'
,
BEOGRAD
1957
Слог : Издавачка установа "Научно дело" , С А Н, Београд, Вука Краџића 5 Штамшi и повез : Fрафичко предузеће ,,Академија";. Београд, Космајска 28
Грађу за рад о оружју у средљовековној Србији� Босни и Ду бровнику прикупио сам из разноврсних публикација� у .актима Др жавног архива у Дубровнику и Котору� затим у исписима покојног Мих: ПетеРRовиhа.и Ст. СтанојеВИhа у Иcroриском институту CAН � по музејима 'Србије� Црне Гope� Македоније� Босне и Херцеговине и XpBaTCKe� и напослетку на терену обилазеhи средљовековне спо менике манастирских цpKaBa� па сам лично и нацртао и израдv.о највећИ део слика са разних живщrиса и музејских предмета . . За оружје у средњовековној Србији нашао сам богату грађу на живописима средњовековних задужбина-манастира� док за· Босну углавном у сачуваним предметима и тек донекле у средљовековним некрополама. У актима� пак� Дубровачког архива нашао сам богату грађу за проучавање средљовековног оружја како у Србији тако и у .. Босни и Дубровнику. За утврђиваље терминологије средњовековног оружја� која је добрим делом из употребе ишчезла� искористио сам разна писана доку Ју1ента: повеље� ПИС�lа� животописе� упутства итд. Овом приликом желим да захвалим Управи Историског инсти 'ТУта CAH� која ми је омогуhила рад; затим Управи Народног музеја за дозволу коришhења фототеке; Управама музеја и Управ�ма ма настира� које су ми' омогуhиле несметан рад. TaKoђe� захваљујем и члановима комисије за полагање доктор ског испита� који су ме у раду помагали саветима; а посебно захваљујем д-ру Ј . Ковачевиhу� који ми је ставио на располагање нешто од својих скица� и д-ру Д. Меда1<овиhу� који ме је упозорио на извесне податке. Напомиљем да је овај мој рад био поднет Српској А1<адемнји наука под насловом: "Оружје у средњовековној Србији и Босни"; :али� према савету А1<адемијине испитне комисије� наслов је ПРО�lењен у; " з,Оружје у средњовековној Србији� Босни и Дубро внику . . ПИсац
t Оружје
у
средњовековној СРбији, Босни и Дубровнику
УВОД
';-..'.
.. ,
Са пропашhу средњовековне српске и босаlIске државе нестале су феудалне војске и са љима и њихово оружје. Непријатељске '.нва зије, затим дуго рооов&ње, УНl'.штили су МЕоге трагове ове тековине наше старе материјалне културе. _ Старије оружје, УКОЛИI<о је сачувано; губило се све више у мно ЖИЮi оружја које је непријатељ донео собом у Србију и Босну, а које се, све до новијег времена, употребљавало заједно са старим. Због тога је данас тешко правити·разлику између средљовековног оружја и оног из касЮiјих времена. Досадање щ::оучаваље средњовековног оружја у Србији и Босни заснивало се на ограЮiчеЮiМ писаним изворима. Тако,- например,у раду на средњовековном оружју у Србији ликовни азвори су м:.ни мално или нису никако нскоришhавани, а при обрзди оружја у' БоСЮi није било одвојено старо· од новијег оружја, тј. од оног из турског периода. МногобројЮi1l1 преДМЕ.тима недостају основни археолош}{И подаци (налазишта, услови налаза итд.) који би олаRшаЈ]Ji њихово изуЧавање. Такође није обрађено оружје на старим српсЮfМ и бо санским. печатима и НОВЦИма. Уколико је lrскоришhена народца· тра диција, то је рађено без научне анализе, тј. није се ис;питивало из кога је времена податак, и да ли он одговара томе времену. Проучавајуhи оружје на фрескама наших средњовеко�них цр';' кава и манастира, утврдР.:о сам да је на lIlНОГИМ живоnисима сликано и оружје које је тада било у употреби. То ми је дало повода да интец зивно наставим проучавање живописа, са задатком да ову врсту из ворце грађе што потпуније искористим за обраду ове теме. Оружје је насликано на светим ратницима, хапшграфски важној групи светитеља, затим на композицијама које илуструју црквене текстове. Ликови светих ратника сликани су у највише случајева у природној величини .. а оружје пропорционално, те је ОМОГУћено и одређхшање пр,,:-ближно тачних димензија. С друге стране, сликзње светих ратника у доњој зони централног дела цркава олаRшава прилаз и искоришhfње пода така који се· односе на оружје. Сасвим је друга ситуација код КОllШО зиција које су неприступачније, затим се Дfшава да је СJllшање лица и предмета непропорционаЛRО, па се код оваквих слика једино поуздано могу искористити облици и општи изглед оружја, док димензије теже. И поред овог недостатка, I{ОМПОЗlщије имају велико преимуhство над
4
Гавро
А. Шкриваниh
осталим деловима живописа у томе што се на љима налази далеко више података о разноврсности оружја и опремеЈ а нарочито о многобројним начинима употребе. Овакав начин коришhеља фресака омогуhио ми је прикупљаље највећег дела грађе на терену по цpI<ВaMa. Сем тогаЈ грађу сам прикупљао И по музејима су БеоградуЈ НишуЈ КрагујевцуЈ При.ШТИНИЈ Титовом УЖИЦУЈ Сарајеву и ЦеТИЉУ)Ј затим у Дубро вачком архивуЈ међу исnисима Станоја СтанојеВnћа И Ми:хаила Петер ко�иhа у Историском nнституту САНЈ даље у објављенnм nyблика ЦИЈамаЈ п напослетку користио сам се И фототеком Народног. музеја у Београду. Оружје се у нашем народу-одуВек необично ценило и оно није било само средство у борби већ И украс ратника и дома. Кроз оружје се огледа И -култура једног народа до које је дошао сам својим радом и nскуством йЛn чије је појеДйне облике примио од дpyгnx народа. Због тога оно заслужује да се свестрано проучи како у погледу љеговог порекла тако nСТО у погледу материјалаЈ израдеЈ украшаваља и.тд. Споменици се све више губеЈ а у. народу успомене бледе. С, друге странеЈ нагли и непреющни прогрес технике у усавршаваљу старог и пронала :нељу новог оружја баца у заборав старо класично оружје. Оно нестаЈе и о љему се све маље зна. Појава штампе и ширеље ЈШС MeHOC1� јако су ослабnли МОћ народне традиције. Уколико још ЖИВИЈ она НИЈе више у стаљу да сачува од заборава сазнање о појеДйностима. Многи делови оружја и ратне опреме потпуно су заборављеНИЈ а да и не ГОВОрnМО о изразима који су у вези са оружјеМЈ љеговим ношељем и употребом, Све је маље ЉУДИЈ који старо оружје знају по имену и могу да га распознају; због тога сам настојао да из средњовековних цисаних извора пронађем старе називе ,оружја, и љихових делова и да И� као TaI<Вe употребим. Имајуhи све ово у ВИДУЈ одлучио сам се да приступим обради ове теме .--, о оружју у средљовековној Србl'!'ји и Босни - како би се' постојеhа празнина у овоме делу исторnје културе српског народа по пунила. Настојао сам да у овоме раду истакнем оно што је нашеЈ и од . �ојИм од онога што није нашеЈ да за страно утврдим одакле и .зашто је . . Је дошло до нас, > '
ИСТОРИОГРАФИЈА О средљовековном оружју много се писало Ј нарочито У Великој БрnтанијИЈ НемаЧI<ојЈ ФранцускојЈ АустријИј Италији и другим др жавамаЈ али известан део тих дела носи више дескриптивни карактер комеЈ у извесним деловимаЈ недостаје научнокритична обрада 1. У Не- мачкој је постојао и специјалан чаСОШIС за проучаваље старог и оружја уопште. Часопис се нарочито истицао стручном обрадом на научној основи. Сем тога постоје скоро у свим веhим државама каталози разних м:узеја са средљовековним оружјем2• Међутим о· средљовековном оружју у Србији и Босни мало је писано. Има неколико лепих ПРйЛога за проучаваље појединих врста средљовековног оружјаЈ док веома мало за проучаваље оружја као целине. И поред тога што су код нас о оружју ЈШСЗЛИ историчарИЈ етнограФИЈ археОЛОЗИЈ војници и дpYГnj највеhи број писаца ограничио се само на уопштено описиваље оружјаЈ без слика и каталога. Сем тогаЈ многи подаци из историске литературе и извоrа нису искоришhени. Зидно сликарство минимално је йско ришhеноЈ' и уопште лИКОВНИ 11 предметнn извори:' Архивска .грађа· ду__
,.. ,
1 А. D е т т i п, Kriegswaffen j� ihren geschichtlichen Entwicklungen, Leipzig 1893. М. Ј а h п s, Geschichte der Kriegswissenschaften'vornehmlich in Deutschtand, Miinchen 1889. W. G о h 1 k е, Die blanken Waffen und die Schutzwaffen,- Berlin Leipzig 1912. W. В о h е i т, Handbuch der Waffenkunde, Leipzig 1890. О. Н е п п е. Geschichte des Rittertums, Leipzig. V. Р о s с h е п Ь u r g, Die Schutz- und Trutz waffen des Mittelalters, Stuttgart 1939. С ћ. О т а п, History cf the art of war in the Middle Ages, London 1924. G. S а r t о п, lntroduction to the History of Science, Baltimore 1947, v. lП, part 1, 726, Н, 1553. L. G а u t i е r, La Chevalerie, Paris, Ј. . R е vзl, Histoire de l'Armee Frащаisе, Paris 1929. Dr Ј. S. z e n dr ej, Ungarische kriegsgeschichtliche Denkmiiler, Budapest 1896. . Нама непристynaчна дела: G. у Р. L а k i ng, А Record bf European Armour зпd Arms Thtough SeveIi Centuries, (5v.), London 1920-22. Ј. Н е i п r i с h v о п Н е f п е r - А 1 t е п е с k. ,_
--
,
.'
.
-
. ._
-
' .
_
.
Ein Beitrag zur historischen Waffenkunde vom Beginn des Mittelalters bls gegen Ende des 17. Jahrhunderts, Frankfurt 1903. С. Ј. F о u 1 k е s, Armour and Weapons. London 1909. S . Ј. R о т о с k ј, Geschichte der Explosivstoffe, Berlin 1895. Т ћ. Т о u t, Firearms in England in the fourteenth century, Englich historical Revew 26; 666-702 (191 1), reprinted in Collected papers 2, 233-275, Manchester 1934. ' а . ZеitsсhrШfiir Historische Waffenkunde (Dresden) ; Часоnис је излазио од . --. 1897 до ·1914 године. чи Према Сартону, наро то су занимљиви каталози' и' nyбликацИј е - О, оружју я: разној војничкој опреми, у музејИll!.а Лондона, Париза. Беча, Мадрида, Њујорюt . (С а р т о н, н. д. lП, 1, 726). _
Гавро
6
А.
I
ШкриваНllћ
бровачког и других архива такође је недовољно искоришhена� а исто тако и стара српска кљижевност� писма и повеље итд. Код највећег дела наших писаца примеhује се оскудно и једнострано описиваље оружја. TaKO� например� када историчари пишу о оружју� најчешfiе то чине само на основу писаних извора� везујуhи га само за изве стан дoгaђaj� као например битку� или ограничени период времена. Ј�дино археологија се бави пореклом� развојем типа и датираљем оружја� али нажалост то чини узгредно само на бази нађених предмета. Етнографс:ка наука проучава оружје да би објаснила оно које се· налази код Hapoдa� 13езујyhи га за обичаје� украс и т. сл.� И при овоме не раз матра оружје у љеговом ИСТОРИСКОМ развоју. Војна наука скоро редовно даје детаљне описе оружја на бази историске литературе да би се што боље разумела љегова тактичка употреба� не упуштајуhи се у исто риско испитиваље. Ретко се наилази на податке који омогућавају јед новремено проучаваље порекла� развоја и употребе извесног средљо вековног оружја. Наместо TOгa� разбацаност и неповезаност објављених извора свих категорија� затим највеhи део до данас неискоришhеног материјала� онемогућавају добиваље' верне слике о стаљу оружја. у средљовековној Босни и Србији. Детаљан и исцрпан опис старословенсI<ИХ мачева дао је' Франо Радић у опису � како их он назива "старохрватских" мачева из Биску пије3• Расправљајуhи о пореклу мача�Р а д и h не уважава мишљеље страних археолога и других научника да су ови мачеви сличних или истих облика германског порекла� већ долази до оригиналцог закључка� да су Словени донели из своје прадомовине овај облик мача и тех. нику коваља.
Лубор Нидерле у својим делима� базирајуhи свој рад на свим кате горијама ИЗВ-Јра� разматра свако оружје понаособ уносеhи притом богат материјал о оруљју старих Словена. ПИсац. помиље и оружје Јужних . Словена� али оскудно према осталим Словенима4• . ' . Описујуhи' металне предмете нађене у гробовима у Далмацији� Љубо Караман даје и опис облика и порекло оружја5. Говореhи о об лицима оружја конст?тује да је облик старохрватског мача био наро чито раширен у западној Европи у каролинШI<О доба. По· Караману се тип старохрватсног, мача јавља· већ у меРОВИНIlli{О' доба. (до прве половине VПI B.)� док код Хрвата најраније у другој половини VIП BeKa� па према ТOMe� закључује К а р а м а H� отпада Р а д и h е в о . нагађаље да су Немци примили, .облик." мача и технику коваља , . од Словена." " • F.
243-247;
' R а d i с. Starohrvatski ratni тас, Starohrv�tska, prosvjeta IV,
I
ј
7
Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику
у I<ЊИЗИ М. Гарашанина и Ј. Ковачевиtiа "Преглед материјалне културе Јужних Словена"� размотрено је и старо оружје6• После кратког прегледа изворних писаца� који говоре о оружју старих Словена� дат је ИСТОРИСI<И ' преглед за свако оружје понаособ обухватајуhи и неке делове кољске опреме И· опреме кољаника. Напослетку� оригиналну студију о мачевима раног Средљег века написао је З. Вински. Поред утврђиваља порекла и датираља, писац је пратио и развој мачева везујyhи их типолоШI<И. Оригинални су пишчеви закључци у погледу израде мачева. Тако исто, Ш1сац је размотрио и питаље шлемова нађених у селу Виду код Метковиhа и у Батајници код Земуна. Заслуга је ВИНСКОГ што је заиста први успео да расправи и начисто изведе порекло и датираље наведеног оружја у јужнословенс:ким земЉама?. Путописац XVI века Марко Аншонuo Пшафеша� XYMaIllicтa из Виченце� ' приликом. своје посете Раваници упозорио је на портрете светих ратника или како их он назива� "капетана грч:ких"8. Свакако да је ова збрка код. Пигафете vастала највероватније због ношње� а никако због оружја на светим ратницима� које не само да се битно разликује од оног из античког доба већ неко није ни постојало. у другој половини XVI века видимо да се расоноша Лонгuн држао старих узора' приликом израде познате иконе из Дечана са сценама из живота Стевана Дечанског9• Леви војник држи у левој руци палицу (буздован� I<Ијачу)� која је по облику иста са оном код св. Теодора Ти рона из цркве Св. Богородице у Пеhкој патријаршији, ИШЈ код архан ђела Михаила у Леснову. Штит је тако исто идентичан са оним код св. Мер:курија у Грачаници� св. Георгија у Леснову� затим са оним у сцени Јудина издаја у цркви Св. Спаса у Пеhкој патријаршији.. То исто· важи за насликани мач код десног војника и за шлемове код војника над одром св. Краља. Све ово· указује на то да се расоноша Лонгин са' старијег прилИIЮМ сликаља иконе користио насликаним оружјем . . . живописа. Кроз 'цео ХVП и ХVПI век па све до половине XIX века прет стављаље средљовековног оружја било је ИЗВИТОТIерено. Тако, на ба крорезима ХрисшuфораЖефаровиtiа п Захарије Орфелина претстављени су св. ратници са оружјем из различитог времена .од XV дО краја . ХVП .: века.10 Док се 'У. класицизму теЖило да претстављаље ратн:Ика и оружја буде сли.чно или истоветно ономе из античког дo�a�, дотле се у роман тизму ишло.за ТИМ',да се на основу проучавања средњовековне историје_ '
''_
6 М. Г.а р а ш а н и н ,- Ј. К о в а ч е в и ћ, Преглед. материјалне'. културе Јужних Словена, Београд, 1950, ' 112-125. . " . . 7 Z. V i п s k i, Osvrt па тасеуе tanog Srednjeg vijeka u nasim krajevima, Vesnik МшеЈа JNA 2, 1955, 34-52. Ein Sp ngenhelm aus dem 6stlichen Syrmien, Germania, . 32, 1954, heft 3 . .' . ' " в. Р . М а t k' о v i {;, Putovanja ро balkanskom poluotoku ХУI vijeka , (Putopis. . . , . . , ;. '� ,, : '" о:. М. А. Pigafete), Rad JAZiU С, 1890, 124. . , " 9 Слика је рађена између,Ј574 и 1586'ГОДI�е; Види·в .'Петковиli, Легенда. _ . ,,; .. св. Саве у старом живопису српском, Глас СКА CLIX, . 1933, 62.' ':;> . 1 0 Бакрорези се налазе у Народном музеју у Београду. ":" ... " : .... ;'.1 . •
1895;
4 L. N i е d е r 1 е;' Zivot Starych Slovanli IП, 2, v Praze 1925. Мanuel de l'antiquite slave, Paris 1925. Rukovet slovanske archeologie, Praha. 193 1 , & Lj . К а r а т an; Iz ko1ijevke hrvatske proslosti, Zagreb 1930, ' 124-125. Iskopine drustva Вihзеа u Mravincima i starohrvatska groblja, Rad JAU r. 268, Zagreb 1940, 27:-28. Osvrti па neka: pitanja iz. Arheologije i povijesti umjetnosti, Starohrvatska prosvjeta IП, 1952, 87-88; •
I
'
. ..
8
. Оружје у средњовеновној Србији, Босни и Дубровнику
Гавро А. Шкриванин
да што вернија претстава. У о:квиру романтизма први је Димишрије Аврамовиn предузео lIаучно путоваље по манастирима Св. Горе и Србије
са lЏ1љeM да прибави материјал за СJllшаље композиција са темом из Средљег века. У оба издања своје кљиге помиље и средљовековно оружје које је нашао на Св. Гориll. Исто тако је и АнасШа с Јов анови !i настојао да се у своме раду документује средљовековним материјалом. у своме огласу уз "Споменике србске" он каже да се за упознаваље ношље и оружја помогао CJllU{аЈ\Ш које се налазе у Амброзиској збирци и ц. к. оружници у Бечуl2. Јовановиh сматра да ће оваковим- радом издржати сваку критику и да неће пасти у грешку као они који су Ми лошу Обилиhу дали ношљу грчку Ахиловог времена од пре 3000 година" итд. Међутим.. када је Анастас Јовановиh радио своје литографије у Споменицима србским, он то није научио применио. Иако без нарочитих резултата.. сам покушај и историска запажаља Д. Аврамовиhа' и А . Јо": ваНО13иliа умногоме су допринели да се романтизам отресао "класичне заблуде" у претстављању оружја и ратниi<а уоroпте. И поред свих настојаља да се добије верна слика средЊовековних ратника и оружја .. у томе се није успело све до 73орђа Крсшиnџ, и Лаје Јовановића.. када се заиста почело са реалним сликаљем оружја на основу претходног проучаваља. Приликом рада на композицији Пад Сталаhа Крстиh се' обраhа министру просвете са молбом да му одобри: осуство. за Минхен ради набавке (sic!) оружја које му је потребно при радуl3. И Паја" Јовановиh је на композицији "Проглашеље законика" базирао претставу средљовековног" оружја на студији. У ову СВрХУЋроучавао је оружје на фрескама св. ратника у Жичи.. а особито у Грачаници. За фреске св. ратника у Грачаници каже да су то портрети моhних ЉУДИ" па је љихово оружје и одело пресликао и употребио у композицији. "Проглашење законика". Душанове најамнике је насликао са немачl<ИМ наоружаљем XIV века.. а српску властелу у талијансl<ИМ оклопима" јер се српска војска снабдевала оружјем из талијанских радионица. За хералдику је искористио кљигу ,,Armaria" I11yricorum" из Дворске библиотеке у Бечу .. која је донесена из манастира Житомислиhа у Хер цеговини14• На композицији Женидба цара Душана оружје је реално претстављено. Занимљива је и композиција Сшевана Toд opoвuna од лазак Растка у манастир и Марка Мураша Душанов долазак у Дубровник. Претстава оружја на композицијама је углавном реална 15. Успех роман тичара Стевана Тодоровиhа једино се може протумачити чиљеницом што је реализам" у времену рада К9мпозиције (1907)" већ прошао. 11 Д. А в р а м о в и li ь, Оnисании древности" србски' У Светои (атонскои) � гори, Београд 1847, 12 и 13. Света Гора, у Београду 1848, 33. _," : ." . а Пример огласа и веhина литографија из Споменика србских налази се у Музеју града Београда. ".... ]8 С. В е iп о в и н, Ђорђе Крcтиli и његова композиција "Пад Сталalia". : , Музеји 7, 1952, 1 19. 1& П. Ј о в а н о в и н, Како је настала слика "ПрогЛашење Душановог за� КОНИI
о
""
"
. .
-
"
_
-
,С
_
"
,
""
- -
"
.
•
О
"
Резимирајyhи напред изнето видимо да су романтичари не само говорили већ и KOНI
О
о
I
1 1
\
,
� ...
_
-
о
О
-
"
_
О
" ј а т о в и н, ДeC�;;T Ђурађ Бранковиh 1, Београд '1880, "1 02-103, 17 П. С Р е н к о в и н, Историја српског народа 1 и 11, Београд 1884 и1888. ]8 Ј; М и ш к о в и ћ, Косовска битка, Београд 1890, 56-- 60. 1t Љ'. Ј о в а н о в и Н, Расправа Јованао Мишковина о боју Косовском, БеО град 1891. 2 0 М И Ш К О В И Н, н. д., 57-58. 21 Ј о в а н о в и Н, н. д., 1 1 6. 11 С '1'. Н о в а к о в и ћ, Стара српска војска, Београд 1893. -- ']а
ч.- М
И
с,
"
\
Гавро
10
А.
Шкривани11
оружје употребљено, колико Ј:<омада, где је израђено, итд. Све везује за историске догађаје позивајуhи се на стране и домаће изворне писце .и историс.ку литературу,а и на народну традицију. Међутим не даје опис оружја,нити слике I
•
'
28 Ј. т о м и 11 - С т. С т а н о ј е в и 11, Стара српска војска од, Ст. HOBa� I<ови11а, Дело Н, 1894, 379-399. , . . Средњовеновно 'српско оружје помиње С т. С Т а н о ј е в и 11 и у следеhим СВОјИМ радовима: Битка нод Бара 1042; Хенрих Лав у Ћуприји; Из српске прошлости Београд 1923, 24-28 и 34-37. Топови на Косову, Политика од 15-18 априла 1933. . 24 К. Јиречек, Историја Срба J� Београд 1952, 85, 273, 300, 429 К. Ј и р еч е к - Ј. р а Д о н и 11, Историја Срба Н, Београд 1952, .107-..-109 и 249. 26 Исто, 417 и 418. ' 26 С. Т р о ј а н о В и ћ, Оружје, HapO�H� Е��и�опедиј а ЈП, i 928, 217-225. •
1Ј
Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику
I<ОРИСНИХ података о: оружју, добар је прилог пишчев у одређивању правилне терминологије. Штета што писац није обрадио и одбранбено оружје, као и опсадне справе. 'о појави, развОју.и стању ватреног оружја у Дубровнику и су седним земљама Босни,Србији и 3ети написао је студију М. Ј. Дuнuli .27 ,3ахваљујуhи свестраној и обилатој употреби грађе из' Дубровачког архива,који ш�сац одлично познаје,унето је много нових и досада не познатих података,I
Непотпун преглед старог оружја у Босни и. Херцеговини дао је Иван Зовко у своме раду под насловом: 3бирчица о оружју.29 Писац је највеhим деЛОl\l обрадио оружје из турског периода,а маЊИlll средњо BeI
1
27 М. Д и н и 11, Прилози за историју ватреног оружја у Дубровнину и су седним земљама, Глас СКА CLXJ, 1934, 57-97. 28 А. Д е р о к о, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Маке.. донији, Београд 1950; 32-36 и 56-57. 29 Ј. Z о v k о, Zbircica о ortJzju, Sarajevski 1ist ХVП, 1896.', , 80 Л: Г р ђ и 11 Б ј е л о I< О С И 11, И. ЗОВI<О;' Збирчица о оружју; Зора Мо- . старска 1898, 37-40, 79-80 И.123-125. � ��H e �;лтурне сп�ме�ик� БоСн�, ГЗМ . '81 Ћ. Т р у х е л к а, Осврт на cped; j БХ ХХУЈ; 1914, 221-252. ; _
'
"
.
.
.,
.
'
.
.
-
"
'
.
_. .
.
.
12
Гавро А. Шнриваниh
Поред Трухелке о старинском оружју у Босни и Херцегови� IШсао је и Вејcuл Ћурчufi у два наврата.З2 Прва обрада обухватала Је веhим делом ватрено оружје" а маљим хладно. Уз ОIШс коме може да се приговори у погледу Детаља" IШсац је прилржио и педесет и шест леmrх слика ОIШсаног оружја. Ћурчиh је овим радом дао добар и ко ристан прилог за упознаваље старог оружја у БОСШI и Херцеговини" али нажалост само из турског периода. на овај Ћурчиhев рад написао је позитиван приказ TUXOlrtup Р. 'Еорђевufi . ЗЗ Независно од ове расправе" Ћорђевиh износи шта би требало све да обухвати обрада, нашег старог оружја и љегове историје. Притом даје податке о литер�тури и ука зује на пут којим би требало поhи.И стварно" Ћурчиh. Је делимично поступио по примедбама" свој рад је проширио и на cpeДЉOBeKOB�O оружје у Босни и Херцеговини" али нажалост неке делове ове СВОЈе друге расправе обрадио је непотпуно. Због тога се ова расправа може размотрити једино у односу на прикупљени материјал" а не и на начин научне обраде. Поред предметних извора" писац је обилато искористио народне песме" загонетке" разне споменике" стари босански новац и печате" а нароЧ1IТО раније поменуту IфИТИКУ Луке Грђиh.а Бјелокосиh.а. Рад пружа доста материјала који се може добрим делом и ИСКОРI:СТИТИ. оо
:
. ;,
-
�
.
:'. '
ИЗВОРИ I '
i
!
•
'о
За' проучаваље И;, упознава�е" средљовековног оружја у СрБИјИ . и Босни" као' дела материјалне културе српског народа" потребно Је да искористимо целокупни изворни материјал" који ће нам омогуhити рад на постављеном задатку.'ИЗВОР1I� материјал углавном се састоји из: писаних докумената на'српском и страним језицима; из материјалних остатака оружја и делова" као и свих ликовних претстава 'оружја;' и донекле традиција сачуваних: у језику" песмама Ц послови;цама.84 С обзиром на' предље,,' и целокупuи наш рад у овој расправи усмерен је на при,купљаље Ц одабираље материјала"" критичко разма траље" оцену и напослетку употребу. Напомиљемо да смо у нашем раду истицали ликовне изворе" а нар
1. ПИСАНИ ИЗВОРИ
Писани извори претстављају живу реч о предметним и ликовним изворима" јер говоре о постојаљу разних врста оружја� љиховој из ради и набавци� затим руковаљу.) употреби итд. Према томе" И важност писаних извора је да попуне празнине које остављају сами предмети и ликовни извори" а у недостатку да цх замени. Приликом коришh.еља писаних извора потребно је да се поведе рачуна о поузданости извора" јер није свеједно да ли се извесни подаци налазе у архивској грађи" или у разним путописима" а нарочито романима" где описи оружја могу битц изопачени; О ратној вешти�" па пр�роДно и'о opy�jy" мало се писало у раном (:редљем, веку. Тактичка увежбаност и дисциплина су се оснивали више на традицији него на војној науци" која је тада слабо негована. Аналогно овоме и дела из области ратне вештине и познаваља оружја базирана су на ратним искуствима. Ово се нарочито примеhује код рашхх, ви-:; зантиских писаца. У својим делима 'они помиљу оружје по Ј3рстама '"' о
88 У . с u r � i с, S tarinsko oru�je u Bosni i Hercegovini, G 2M BH юь. ХХХVПI, 1926, 109-138, i pod istim naslovom drugi put u GHDM IV, 1943, 21-225 . 88 Т И Х. Р. Ћ о р ђ е в и ћ, нритина на В. Ћурчиh, Старинсно ОРУЖЈе у БХ, ГЗМ БХ юь. ХХХVПI, 1926, 109-138 У Прилозима за. КЈИФ VП, 1927, 337-342.
град
84 С Т. С Т а 1937, 1-3.
н
ојеви
ћ,
о
,
,
о
Историја' српсног народа у Средњем вену 1, Бео'
Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику
Гавро А; Шкриваниh
14
употреби само онолико колико је то потребно да послужи ратницима као потсетник� а не и за проучаваље. Према томе и љихов начин ШiCаља није описан већ ексцерптан. Од значајних византиских писаца који у својим делима расправ љају о оружју варвара и Словена јесу: Прокойије из Цезаpuје не само да именује врсте оружја код Сло вена већ и даје глобалне описе као наПРИlY\ер: Словени носе у рукама мале штитове� мала копља за бацаље итд.З5 Подаци су драгоцени јер потичу од савременика и учесника у ратовима. Менандер Прошикшор доноси одговор словенског кнеза' Даврентија aBapCI
ceremoniis,42 због тога што наJIазимо обилато података о зваљима у вези са оружјем� која одговарају онима нод нас. Тано исто лепе и исцрmiе податке о оружју у суседној Византији� а помало и о оружју код Срба,. . за краЈ ХI и прву половину ХII BeHa� даје A1-la KOM1-leна у своме делу . АлеКСИЈада.4З Говореhи о борби код Д рача� помиље оклопе нод српских трупа (Далмати�а�а� кано Ана зове' Србе)� дрвену кулу' I<ОД Драча,. итд. Подаци КОЈе Је Ана забележила о визаНТИСl<ОМ и другом оружју УМНОГОll1е осветљавају ситуацију за упознаваље српског (јружја� на.ро чито у току ХII вена, за који H�MaMO много података. Византисюr исто ричар Joв � Кинам (I1l8-1176)4 4'изрично I<аже да су Срби� за време ' ' цара МаНОЈла� били наоружани копљем и дугим штитом.
н
,
'
,35 П Р � к о п и ј е, обрадио, Ф . Баришиh, Византиски извори Ј, Београд di Procopio. di Cesarea, publicato dell" 1955, 17-72. Comparetti , La Guerra Gothica . Istitиto storico Italiano, Roma 1896. 88 М е н а н Д е р,-обрадили Б. Крекиh - Л . Томиh, ВИЗ!Uiтиски извори 1"
Београд 1955, 85-98.
,87 Die Кirchengeschichte des Johannes von Ephesus, ed. Ј. М. SchOnfelder" Miinchen l862, 255. Б. Крекиh, Ви . 88 П С е у Д о � М а в р и к и ј е, обрадили Ф.' БарИ ' шиh ' зантиски извори Ј, Београд 1955, 127-141 . S t r а t е g i с о п Р s е и d о М а ur i с i ј, ed. Scheffer, Upsala 1664, 275. " '89 Т а с t i с а L е о ri i s Р h i 1 о s о р l:i i, XVIII, 99-108, ed. Mjgne Р. G L Византиски извори Ј, Београд. 107. Т а к т и к а Л а в а VJ, обрадио Б. Крекиh, ' . 1955, 257-262. 40. М i r а с и 1 а s. D е т е t r i ј, Tougard, · Иfstоirе profaneclьns les actes Grecs, Paris 1874, 1 18-126, 128-132. Ф . БаРИШИЋ, Чуда Димитрија Солунског као историски извор, Београд 1953. Miracula S. Demetrii I и II, обрадио Ф. Баришиh .. извори Ј, Београд 1955, 173-217. Византиски . 41 G у. М о r f. v С S i k'" R. Ј. Н. Ј е п k i п s, Constantine Porphyrogenitиs, De administrando imperio, Budapest 1949, 123-125. .
.
'
,
,
,
.
.
. '
15
-------
.
. .
у VIII веку на Западу пИше о 'Јружју Словена Павле ЂакоЙ,. ,на�одеhи како се боре камељем и секирама. 45 У опису пролаза Кроз Ср БИЈУ (1054) на путу за Христов гроб� камбрејски бискуп ЛиШберi,. између осталог� поменуо 'је и оружје "скитског народа." ОписујУћИ крсташки поход Хенриха Лава (I172) АР1iолд из Либека говори да су Срби у борби против крсташа код Равног употребљавали отровне ' стреле. 46 " Најстариј� ,српскохрватскИ писа� �звор и� краја ХII века је Летопис попа Дукљанина.47 Међу многобројним подацима који говоре о ратоваљу наилази се ту и тамо на понеки користан податак и о оружју> нароч-••то у опису битке код Бара (1042)� смрти кнеза Владимира� итд. . , Од ХIII, XIV� а нарочито од XV века има много више података о српском и босансКом.оружју. За овај период од визаНТИСКИХIIИсаца за нас су од нарочитог интереса: Нuћифор Гршора (1295-1359)� i<оји каже за становнике струмичке области' да су наоружани копљима и. секирама.48 Псеуд о-Кодин49 са својим делом De officialibus у КОЛlе се налази обилато података о разноврсном 'византиском оружју� па је као такво веома корисно за упоредну студију. Јовс.н Каншакузен5(} (1341-1354) даје обилато података о најразноврснијем византиском,. затим српском и бугарском оружју у бици код Велбужда (1330). За нимљиви су и љегови подаци о опсадним справама у рату са Латинима "
42 С О П S t. Р о r р h у i: о g � п i t и s, Ье Ceremoniis 1, Bonnae 1829, 10, 87" ' 99, 100, 148, 394. 43 Тће Alexiad of те Princess Anna Comnena� Translfted Ьу Elizabeth А. S.,. " Dawes, London 1928, 361-367, 377-381, 395. " 1 о а п п i s С i п п а т ј, Epitome Rerum аЬ Ioanne et Alexio Com�enis: Gestarum, Bonnae 1836, 105, 108, 271 . 46 Р а и 1 и s D i а с о п и s, Нistоriа'LangоЬаrdоrш,;,'VI, Hannoverae 1878, 223� 48 Р. М а t k о v i с, Putovanje ро BaJkanskom poluotoku, Rad JAZiU' XLII" 1878, 70-71. Arnoldi chronica Slavorum, Monumenta Germaniae Historica, Hannoverae 1868, 1 1 8 i 119. 47 Ф. Ш И Ш И ћ, Летопис попа Дукљанина; Београд 1 928, 48 N i с е р h о r i G r е g о r а е, Byzantina Historia Ј, Bonnae 1829, 377-378 4 8 С О d i п i С u r о р 1 а i: а е, De officialibus, Bonnae 1839, 29-50,. 80, 242" , 243, 312. 60 1 о h а п п i s С а п t а с и z е п i,Historiarum Ј, 1828, 173-174; II, 1831" " 356; IП, 1832, 73, 194. . ,
,
'
,
,
,
"
"
"
.
"
,
'
.
',
"
'
,
"
•
"
"
"
'
'
,
,
'
'
"
•
"
у ,
' 16
, и Турцю\а� јер су у овом последљем учествовали ' и Срби 1<ао византиски · савезници; . За разлику , ОД других , nисаца� Кантакузен , пружа : много детаљних и . стручних војцичкШ( описа оружја ;" Дука . оnи сује догађа је ,<:вог времена до 1462 године> па према томе ' и ТуРС1<о ра .. товаље против Србије> Угарске и Босне: · Између осталих 'података " о врстама оружја нарочито су ва»ЦlИ оци у којима детаљно описује ватрено оружје> првенствено ' пушке.5 1 Тако ИС'rо и ' даоН1Ж Халко . кондил обилује подацима о разноврсном оружју> али не тако детаљним . као ДуЈ<а.52 Сличне податке> али у маљем обиму> пружа и КрuШовул.5З Критовул описује и тада ' највеhи топ који, је употребљен , приликом опсаде и заузимаља Цариграда 1453 године ; У своМе .издаљу Крито вула Милер наводи да је други највећ'и топ израђен у Једрену од стране � Орбаноса Hungarus-a> а који иначе · помиљу и описују Халкокондил . ' ' -. ' и Дука . м . ' . " Турски хроничари XV века Ащик' Паше Заде ' ц Дурсун-бег . дају доста поузданих ' података , о ' раЗНО1li орул<ју .КОД , TypaKa� Срба И ' Боса наца.55 Подаци се односе на топове и пушке> љихову израду транспор товаље> руковаље и употребу. Има и неколико занимљивих · података о опсадним справама. ПотпУно нове податке о оружју код Срба и Ту рака у бици на KocoJ'.lY Пољу пружа И хроничар Не' щpuја (крај XV или " почетак XV� века) .56 Поуздане : податке о оружју налазимо код западног путоnисца Бершрандона, де ла Брокијера, који је нз пролазу кроз Београд описао топове у београдској тврђави и д::lO много стручних описа и података од војничког значаја О. турском оружју из прве половине XV века.57 . Од наших писаних извора за lIpоучаваље средљовековног оружја потребно је поменути наше средљовековне биографије.58 У љимаима мало података о .средљовековном оружју. Уколико се, и где> оружје помиље> то је вщпе у литерарној форми> од које сем потврде да је по·
·
·
'менуто оруљје постојало друге користи нема. Неколико корисних по датана ? оружју налаЗи се у Александриди.59 Садржај кљиге пун је фантаЗИЈе� међутим то се не може реhи за оружје које се у кљизи по..: миље . Неколико корисних података налазимо и у ПророчансUiву Сше вана Лазаревића. 60 ' , Веома дI:iагоцених зрна за проучаваiье старог српског и босанског оружја налазимо и у нашим средњовековни.м Йовеља.ма. Тако например из Душанове Повеље од 20 IX 1349 дате Дубровчанима сазнајемо да је ПОСТОјала забрана преноса оружја преко српске територије за про . даЈУ У суседне земље : Бугарску> Бесарабију�, УгарС1<У> Грчку И Босну. 6 1 У Дущаново.м 3()Ј(онику се предвиђа да> када умре властелин" поред доброг, коља и оружје се даје цару. 62 Више података налазимо �a крај ХIП; ц�ли XIV и XV век у Дубровачком архиву. Захваљу JyЋ� томе што � Је Дубровник био OKpy�eH територијом Србије" по СТОЈаЛЈ( су тесни и непрекидни односи кроз цели Средљи век. ПИсани ..грагови тих односа сачувани су благодареhи непрекидном постојаљу Дубровачке државе. ' Међу огромним материјалом за lJ3учавање исто рије српског Hapoдa� налази се И грађа за средљовековно оружје у Србији и Босни . Ова грађа се односи углавном на набавке оружја из Дубровника и Италије> Млетака> Фиренце> Апулије 'Итд." набавке материјала за оружје са територије Србије и Босне, узајамно унајмљи ваље мајстора-оружара> цене оружја" итд. Поред овога" највеhи део архивског материјала одНоси се , на дубровачко оружје" које иако није било увек истоветно са оним у Србији и Босни� свакако да је било веома (;ЛИчно> па се и ова грађа може добро ИС1<ористити> тамо где немамо о нашем оружју податаиа. Свакако да се много материјала налази у Млетачком архиву. Један мали део објавио је 1. Шафаpuк .63 У овим докуменrnма налази се материјал из прве половине XIV века и односи се на набавку ' оружја из Млетака за Србију (мачеви И разне врсте оююпа» набавку галија и љиховог наоружаља итд. ' � ,
, 11 1) U С а е М i с Ь. а е 1 i з, Ristoria Byzantina, Bonnae 1834, 66-67, ' ,
1\2 L Э о п. С h а 1 с о с о п d у 1 е, Histoire Generale des Turcs 1, Paris 1662, . . 1 57, 169, 223. . . . ' .. &8 С r i t � Ь u 1 u з, De rebus gestis Mechemetis II (1451-1467), еd. МiШеr, ; , 'Fragmenta historicorum graecorum 5, Paris 1870, 40--1 6С ' .' . , " G. S а r t о п, п. d. ВI, part II, 1553. && Г. В л е з о в и ћ, Два турсна хроничара из, XV вена, Братство XXVI, ,1932, 58, 60, 65, 97, 98, 104, 121, 122, 124.' . " ' . 18 Г. в л е з о в и ћ, Бој на Косову 1389 год. у историји Мула Мехмеда . . " Нешрије� Братство ХХХI, 1940, 52-53., " . � , &7 В е r t r а п d о п d е 1 а В r о k i е r ; Путовање прено мора, превео М. . : РаЈИЧИћ, Београд 1950, 133, 137. , " " . ' & 8 Т е о Д о с и ј е, Живот Св. Саве, ИЗД�О Ћ. Даничиh , у Биограду 186(). Д о м е н т и ј а н, Живот Св. Симеона и Св. Саве, издао Ћ. ДаНИЧИћ, у Биограду 1865. Д а н и л О. ЖиВОТИ нраЈ?>ева 'и архиеПИCl<опа СРПСl<Их, у изд. Ћ. ,Даничић, у Загребу 1866. Г Р и г о р и Ј е Ц а м б л а н, Житије Стефана Уроша, ед. Ј. Шафарин, ГСУД ХI, 1859, 35-94, К о н с т а н т и н Ф и л о с о ф, Живот Сте ф�на ;:rазареВ�ћа, издао В. Ja��, ГСУД XLII, 223-328. С т. С Т а н о ј е в и Ћ, Dle БlOgrарhlе Stefan Lazarevlc. S von Konstantin dem Philosophen аlз Geschichts quelle, Archiv f. slav. Phil. 18, 1896, 409-472. •
•
..
•
17
Оружје у средњовеновној Србији, Босни и ДубровнИ}(у
Гавро А. ШКРflваЦflћ --------�--�--
•
11
"
-
.
' �
ЛИКОБНИ ИЗБОРИ
Најбогатију грађу за npоучаваље средљовековног оружја нала зимо на зидном сликарству. На средљовековним црквеним спомени :цима> где је ова врста уметности нашла пуну примену> наилазимо на многе ликове светих раТника и - религиозне композиције на којима · је насликано оруЖје� па се питамо да ли међу �Ka� оружјем нема н _ . '"
' & 8 С Т. Н О В а н о в и ћ, ПриповеТl<а о Аленсандру Белином у старој СРПCl<ој ' , " ' ", , юьизи, ГСУД IХ, 1878. . . . ' ,, : ' '" . : 80 � Ћ. Д а н и ч и ћ, ПророштВо Деспота Стефа а ЛазареВИћа, Стари�е' IV; 1872, 81-85. . 81 F r. М � k 1 о s i с h, Monumenta Serbica, Viennae 1858, 146. . 81 Д У ш а н о в З а н о н и н, превеО предговор ' и увод написао Нинола ' "РадојЧИћ, Нови сад 1950, ЧЛ. 48. , ', 8з Ј. Ш а Ф а р и н, СрпсI<И историCI<И споменици Млетачног арХива, ГСУД ' ' :Хl, 1859, 317-463.
2 О ружје
у
средњовековној Србији , Босни и Дубровнику
i8
-
__ ___ _
-. �1
f
"
.
r-.
"'j � � <:" .� ' � " -'
гавро А., Illiфиванић
.�,
'
_
'. • .
...
I�
�
.
,
,
..
ј
Оружје у средњовековној Србији; Босни и Дубровнику
-------
��K��� k�je ?#���фа вре�е� �iЗ ,�?г� IiQ#i�ё, ��,ОПИС;,l'ј : Да, �и Ж. ?,НО·
'
'; :
'
,
-
{'9"
маТ,ери caBpeMeHQ� па се као. такво. МQже КQРИСТИТИ као.. ИЗВ,QРНИ ) ал,� . , : , , ' •. � � ж{ " 1,\ ,'�. Ј ,. ' � н QC р с p BeHe М?}<�7 � , )'M�:H T!i И }?�PJIe�\\, 91� c� H� ��eJHY, т э: r il( K толИчке на Западу Jt оне на праВQслаВНQМ ИСТQКУ� '� YJ �и,�i1нти)�, ,V СЛQвенским земљама� - приметиhеМQ �a" цp��e�a уме:!'lI
_"
' , .� .." .;
'./
.
.
" .
.
••
," .
,
-.
,
- '. '
"
"
� , ,
,
Ј'
[
. ,
о' .
"Ј
ft��јiIft��:'��kБ:�ЈјВ��� " црi<в" , на ,I(анчама (i s 17) 61: с заЉ� на исТој 6lliцn оКлоп
сликари су у другим детаљима За цркву је било · uмaщr битно. чување ИКQНQграфCI а .затим, .и ЉИХQ.вог. Qдела, и ,ОI<ЛQПз.. На ,тај начщ:l. 6ш.каРCI<ИМ раДИОнЙцама и у.м.еПппЩм.з. је ,ЩJI3. слоБQда избора става ' !!_.!!�QP'y": , жаЊа� сликар је МQЩО по fЛiif<й 8&Ао утiфђе &iЭ.јј ј 11 , Sp�Aie ИЛ�Ј да замисли� и напоёлеТку иако га је:
.слQБQДУ.
у ., ј3,ёhи�Ц" слуЧајева
..
о.стављена
"
fWjSj �6Jtй ii �ii�jgy Jid
?py�j� ;.f���.�.Н:�•.СВQјQј
СQБQМ.
' тј.
СЛQБQДНQј
/--
c� �. Г�oPЫjaJ�; 2),У,Фра�ё�,���?i. а ) � ! 5 т :
_
!Њ
гледао пред Да су ЖиБоriйсIЏf били сЛоБОднИ и y ' :кa�?� ставу cmt1<:lти tOBope следеliFt npимери = св; МёЈ)Йурај� � Св; Клuме�:Шу" . -:-:: Охрuд, сл. З ; св . Меркурије у сш . Нагоpuчuну <:miiфi J� �aJЬB��eHQM Ьi6ЉЬм; у Гр'itчанuцu ta ш::yi<�ним мач�м сЛ: 4� у ;ЦеЧ��zt"!.аi 9� �e�� ЛУКQМ� стрелама� итд.� у Псачu са мачем сл. 5� QКРУГЛИМ штитQм. Св,
1{ьје ве dру)кје
•
,
�:?
Сл. 2 ....., Дy('Sровн� , црква на Данч�м�, св. Ге�Ргиј�. .
је
БQдеЖQМ�
Гeopгuje у Леснову насликан са м.ачем� i
са БУЗДQваНQМ
"
,
" ' f
"-,,
:
.Јии -& i �'М: јДЫЉйГЈ'Щ ' r'"�,,ГЋ P- !1r!�{ " .., ....,"" , јЛ� " итд: сва насЛикаНir uiле-:-
'
_
-'�J;*-.
:"'.! �
�1�
�ДPV+Q
�"., 1" �'"
МQВИЈ" ман:еВ!Ji ,,.,Ц � j'H�" .�.�{� 1t-� J" ' } .J :.o tc�� . �� ; -�-��;r*.J� M Y CH"p�lr'1 �.paJ.:: J!l!�Y.ty t. аи ЦS!)' "Ч9),а!3.у'
ЗfРЏ,:lј�. сщ�е lisдu.l!.9..:..U!: даја из сш. пагорuчuна слйчнd је C�tii:CTOM сЦен6м у Св. АпQСТQЛУ У
ПеfiI
2
,
:-
"
Сл. 3.
-
,.
,.
\ ( ;:У <
ј 'P t \l� i С Ј ':
Охрид, црква св. :КЛИМ:ента; св. MepKYPIIJe
,
.
.
Гавро А. Шкриваниli
Оружје у средљовековној Србији, Босни и Дубровнику
патријаршији.64 Међутим та сличност композиције не одражава се на оружју. У Ст. НаГОРИЧИНСI<ој сцени од оружја су наСЛИI<ани бодеж� две врсте сеI<ира� Konљa и батина ' специјалног оБЛИI<а .. а у пеlшој ЦРI<ВИ мач, бодеж� Honљa, војници ' у .ОI<ЛОПУ са штитом, палица (буздован), итд.
мачевима на фреСI<ама. На 'западном зиду� са леве стране у�аза� 'у ЦРI<ВИ Св. Дu.миiйpиja у Лепи наСЛИI<ан је непознати св. ратник са С�lМострелом� (види СЛ. 63)� даме потпуно савременим оружјем. Идентичну обарачу на самострелу у Пеliи налазимо на самострелу из I<аталога МЛетаЧI<ОГ арсенала са напоменом да је из XIV BeKa� тачно нао и живоnис.65 Код св . Теодора Тирона у ДеЧани.ма наСЛИI<ан је шлем забачен за BpaTOM� (види сл. 89) . Тај исти шлем по оБЛИI<У налази се . у поменутом наталогу.66 Сликаље сабље� специфично оријенталног оружја, у Ст. Нагори чину� Грачаници� Деча нима, Манасији јавља се у времену јачег оријен талног утицаја на Ба.Јжан и додира са ТУРСI<Им на-: јамницима и турсном вој сном. Занимљиво је и то да се сабља� I<ОЛИКО је то досада познато � први пут помиље у аI<тима Дубро ваЧI<ОГ архива I
20
21
I
•
I ,
01<0 1 , 6 · м). Дужина маЧа . ширина сечива 4 смо .
Сл. 4.:- Грачamща, св. Мер:курије (веЈШчина фреске 71 СМ;
ширина накрснице 14
СМ;
Имајyhи слободу избора врсте оружја� поставља се �aљe да ли су Иl<оноnисци MOГ� СЛИI<ати и савремено оружје� тј . оно ноје су имали пред ' очима� или из фантазије� или пан оно ноје је можда утврђено Иl<онограф':' С1<И? На ово питаље ПО1<Ушаћемо да одговоримо следећим примерима . У рuзници .ма1Шсiйира Деча1Ш постоји један средљовеI<ОВНИ мач� без I<рснице-6алчаI<а и ножнице� даме у ствари само сечиво. Упоре';' ђивао сам ово сечиво са онима на фреСI<ама� водеliи притоме рачуна о величин фреСI<е према просечној висини човеI<а� и утврдио сам ' да · мач� односно сечиво� по своме оБЛИI<У и величини ОДГОIlзра неI<ИМ " V . Р е t k о v i с, PL XLVIlI i LXXXII.
La
Peinture Serbe du Moyen Age
11,
Beograd 1934,
t
1 . : 7) �
I
�
�.
�
..
. 65 а. d е L u c i a, La Sal� d'Armi nel Museo dell'arsenale di Venezia, Roma 1908, 76, сл. 63. V. Maglioli, lа balestra, armi antiche - settembre 1955 (Torino), 'No 1-2 стр. 106, tav. VI. 66 L u с i а, n. d., 28, 29, сл. 18 под д и е, а под именом "Bacine 110 bianco." 6 7 . Р. В а Ь i п g е r, Mehmed der Eroberer, Miinchen 1953, 152 и 153.
Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику
тога што обе Слике- потичу скоро . из истог времена . Међутим то није случај са сабљом у Манасији, која је СЈШкаН:l скоро сто година доrџшје. Наставимо ЈШ упоређивање и са осталим оруњ.јем, наиhи ћемо на веће или мање разлике, што зависи од самог развоја извесног оружја и разлике у времену живописања . · . . Пресликаваље одређеног типа светих 'ратника са истим оружјем наЈвише се примељивало при сликаљу оклопа, маље код шлемова.) а ређе за сликаље осталог оружја . На највећем броју фресака ратници су задржали римски грудни појас, оклоп од металних плочица нај разноврснијих облика, а сукња и рукави су најобичније оклопљени плочицама невероватних облика који се могу приписати једино фанта зији уметника. Но и поред овога наилазимо и на фреске на којима СУ насликани и савремени оклопи, тј . панцирне кошуље од гвоздених верижица (у Милешевu, Дечанu.ма, Равапици, Калenunу , итд .) : Окружени предметима своје тадашљице, Сликари су неоспорно били на њих упуhени као на узоре. Несумљиво да су они били везанИ црквеним прописима који су утврдили типове, али још увек је било доста сликарског замаха за изражавање љихове CJIИкарске слободе. СТ9га највеhи део сликаног оружја на нашим средњовековним фре скама одговара оружју времена љиховог живописања: Напомињемо да прили.ком искоришhавања фресака важи као правило : оружје сли l
Краљева црква у . СтудеН iЦИ (13 1 4)78; .Ст. Нагоричiшо . ( 1 3 1 8)79; Св : Апостола . у Пеhи8О; Св . Димитрије у . Пеhи - Патријаршија ( 1 3 1 6-1324)81; Грачаница (око 1320)82 ; Богородице у Пеhкој патри-: јаршији (око 1 330)83; Каран ( 1332-37)84; Дечarш (1338--:-1350)85; Лесново ( 1349)86; . Псача (између 1366 и 1 371)87; . Матејиh . (1355� 1360)88 ; Раваннца (1361)89; Андреаш (1389)90 ; Велуhе (крај XIV)91; Рудешща (1402-141 1)92 ; Калениh (почетак XV)93; Манасија (1406-
24
1418)94.
Тако исто . богату грађу за проучавање средњовековног оружја у Србији И Босни налазимо на миннјатурама на којима су претстављени ратници И оружје . На Западу постоје илустрована војна дела на којима се, · .поред текста, налазе многе слике ратних сцена са сваковрсниМ оружјем, као например у делу Карла Кинера из 1405, или Волтаријуса
.
71 Lj. К а r а m а п, CrkYica Sy. МЉаlја kod Stona, Vje5nik НЛD п. 8. ХУ,-: 81. 1 0. . ' : 71 Ф. М е с е � н е л, Нr.јстарији слој фресака у Нерез�ма, ГСНД VП-VПI'. . 1930, 1 19,-133. · · ' �З Н. л. О к у н е в; Милешево. Памятник сербского искусствэ' ХПI B.�· ВуzaпtЩ05Iауiса VП, Praha 1938, 33-107, tab. V i VПI. N. О k и п е У , Monumenta Лrtј8 Serbicae, Zagrebiae-Pragиe 1 928, 1-2, IV-2. ' ' 7', Н. л. О к у н е в,· Состав ' росписи храма в Сопочанах, ByzantinoslaYica , 1 ' 1929, 1 19-150, таб. 9. , О k и п еу, Monumenta 1-4. 7& Ф. М е с е с н е л, Охрид, Скопљ� 1 934 . . 78 Н. л. О к у н е в ь, Ариље. Па�ятник сербского искусства . ХПI в. • Sеmщаriu m Копdзkоујanит VIП, Прага 19З6,� 221-255, сл. 3 и 4. 77 Ни'е објављена. 97
.'
'
,
.
- 25
71
В л. Р. П е т к о в и ћ, Манастир Студеница, Београд 1.924, 60 сл. 74.. 79 В л. П е т к о в и В, и В . П о п о в и В, Ст. Нагоричино, Псача, Каленив, Београд 1933, таб. ХХ, XXI, XXIII, XXIV, ХХУ, XXVI, ХХVП, ХХVIП, и XXIX; N. О k u п е У, Monumenta IV-8. 80. Р е t k о У ј с, La Peinture П, ' PL. LХХХП и LХХХПI. 81 15to 1, fig. 78а ; П, PL. ХСП. 82 18to 1, fig. 53Ь, 54Ь, 55Ь, 58с, 61а, 63а � 6:1с; й, Pi. : LIX; LXVI, LXX ' ; LXXI, LXXVII и LХХVПI. М. К а ш а н и н; L'Art, fjg. 52 и 54. 8з В. П е т к о в и в; Живопис цркве Св. Богородице у Патријаршији Пев-' ној, Известия на Бъгарския , Археологически Институтъ IV, София 1926-27, таб.: VП, IX, ХПI. 84 М. К � пi �'. н 'и н, Бела Црква :Каранска, Београд 1928, c�. 1 7, 18, 19, и·20. _ ' 86 в: Р. ri е т к о � И ћ, ·Ћ. Б о ш к о � и в, Манастир Дечани, Беогр�д 1941, PL. LХХVПЈ, LXXIX, XCVI, XCVIII, XCIX, С , СПI, СХПI, СХVПI, CXIX, СХХII, СХХУ, CXXVI, CXXIX, CXLIV, CXLV, CLII, . CLIV, CLV, CLVII, СLVПI, CLX-I, СС, CCI, ССП, CCIV, CCVI, ССVП ССХПI; CCXXI, ССХСУ, CCXCIX, и CCCI. Н. О к у н е в, Монумента, 11-8. 8 6 Р е t k о У i С, Peinture 1, fig. 123, 125, 1 30 Ь и 131а; П, PL. CLVI, CLIX, и СLХП. М. К а ш а н и н, L'Art, fig. 64 . 8 7 В. П е т к о в и ћ, и П. П о п о в и В, н. д. таб. УII и VIII. 88 Н. л. О к у њ е в, Грађа за историју српске уметиости. 2. Црква cB.� . , Богородице Матеич, ГСНД VП-VIII (1930), 89-1 19, сл. 1 6 и 17. .В. П е т к о в и в La Peinture П, PL, CXLIV. 8 8 В. П е т к о в и в, Манастир Раваница, Београд 1922 : 80 У. Р е t'k О У i С , La Peinture 11, 39 fig. 45. 8 1 Није објављено. . 8 а л. М И Р к о в и в, Руденица; Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XI, (1931), 8 1-1 12. В. Р е t k о У i с, La Peinture 11, PL. CXCI. Манастир Каленив, Вршац 1 926, 8з В. Р. П е т к о в и В, и ж. Т а т и h , В. П е т к о в и в и П� П о п о в и В, н. д. Таб. ХУП сл. 57, 58, 59, 65 и 66. и ХVПI. М. К а s а п i п, L'Art, 8Л. 8 1 . N. О k и п ј е У, Monumenta lY-12. 94 С т. С L а н о ј е в и в, л: ' М и р ,( о в И В, Ћ. · Б .о ш F о В И 11, Маш.-_ стир Манасија, Београд 1928, Таб. XVI, XXI, ХХП. М. К э ш а н и н, L'Art, , fig. 8 1 су фрагменту). ,
.
i
.С
.
.
.
.
'
.
.
!
I \ Гавро А. Шкриваниli . " ,О
Оружје у средњовековној: Србији. Босни и Дубровнику
Поред ових илустроваJIИХ ЧИСТQ 'Војних дела n?стоје из 1472, итд.9.5 . многобројца и ' разноврсна ' ЦР}(Бена ' и' другi" дела� илуСтр6вана" р�ли: rИ6ЗН��' �. )��јр�знојзРС��ј �� 6q����� �а К9�и�а c� B�Д� �?H�!!�" � раТНИЧR1I: при �ори., nа у вез» �� ти�r и opY�j e . Та!<р у ���M д���� �pr�je се j �в.љ� KO� iI��� ј ал�: Џf>ир?��? � е Аа ��Cтpp�.a�a Д��� �()t: �чi<О;. Kap;a�Tep� �P�T�T��J?�j� �?уз�а� и�в?Р' з� п�?у��ва�е ll�jgдат�ка �el)1a :�r м.и,llхеНС1,<и џсалщцр' tKP�l ХЈУ) по богатству илустрација са сликаним разноврсним оружјем' прет"; ставља драгоцеНQ дел;q за проучаваЊе старе српске �ojC}(e 11: њеног наслинаном�� наор)')f<ању, qдеhи, . наоружања : 9� :Пр'�l'4!l ·с... .тилу · СЈlщ<ања, .. ; ... 1 _. ,� .. .. . ... ..
Jiнструме�тима JIТД., види се да је сликар цртао �отиве ИЗ СБQј� Щ
�
•
-,- .' ,
!
. �
'; "
";
.
.
"
. ,
. . , .' �
",
'. , :. ' ,
,о
,.."
•
.
"
· · '. ' ·.\.
'о
,
9
"
�;
'
. \
.
1'- '
-
··
i
• -,О
Ј.
. 1..
"'
- � ._)!
""
.ъ
"
..
'1.
'• .,
.'
.; � :. ,
� • .'
.�.
'"
'
:. :-
.Ј
_ �.
,,
) \
Т.Ј'
.
.
"
.
,;�_
_
. . }..
"""
L' о "
? �
> 1' .
\
"о
'
� ' ''' .
. 1..
�
•
.1, . '
..., , \.
�
•
'� i :
"
I
'
�:
\0
,
' о. . •
.
"
_
( .,
.
�
.,
. �. , �;.·_ c. .
. , �� К о
.......
_·tJ ·.�
... �..
1
\.0.
4 '
О '
Ј
��
. '_
�
.
•�
.6 .
_
's
<];
•
�
Il r
а d К у е s е � рођен је 1 36{) rодине у Франачкој, а 1405 ГОДИl�е . он.Itашњ�r о�уж)а написао је' дело "BelIifortis" и 'илустровао ra многим и.лустрацЈiJам� (М. Ј а h п s, Geschichte der ;' Кriegsviisse'nschaften '" vorilehm1ic�' , 'јп • Deuts.ch1and, Miin�hen und �eipzig 1889,- 249-�?) . � о Q '� х: t о У а ! 1 u r 1 о �аписаQ Је 1 460 годин� дело од 12 књига у коме је из�еђу осrалог дао доста илу�рација онд�ш�е� наоружања. Књига j� штампана 1 472 године у Верони, Италија. (Ј а h п S, н . д . 358-362. W� ?I �' i п s, jr�': ' Vo1ttirius D e te' rtli1itari, Виl1.' Metropolitan ' Museum, 1 926, 267. L. 9 1 i! с ћ. k ј, L� Livre еп �talie а travers �e� Siec1e�, F1or.enc� Ј 914, PL. +.:x', fig . 1 0 1 . Литературу по овоме види код G. S а r t о п, IntroductioI! �o the IЦstогу of Science, v. IП, part П, Ba1timore 1 548, 1 5�0-! �53 . . 9 8 Приликом кориU;h�ња � МИ��Ј';iyрэ! тР�ба ймати у . виду да се. деформације у фигурама испољавају код иницијала� 'а НОД композиција само ��шино кол�ко �o произилази од величине слике. Према томе и.одређивање димензИ)а изнесног оруж)а са минијатура могуће је утврдити пропорцИ)ом, и то 'само прибли>!ЩQ'. ,' . �1 Еванђiље 'Кнеза Мирослава, ед.' Љ: ' Стојановиh; Београд 1 897, 86, 1 09, 1 23 и 147. , : ј : ' : ;�. С в. Р а д о ј ч и ћ, Старе српске минијатуре, Београд 1 950, таб. IX. А . Д е р О к о ; н : д , 24 . ' " " 'ј ' l ' . ' i: . r" -,: " � , '.' , 99 Ј. $ � r z у g Q w s k ј, Die Miniatur.e!1 de� serbischeIl ?sa1ters, Wien 1 906, 20, 2 1 , 24, 2�, 35, 37, 38, 39, 5Q, �7,' 62, §5, ��, 69 и 71), СЈ1. 1 3 , 1 4, - 2 . , �8, 43, '44, �5, . . 46, 84, 94, 1 00, 1 06, 109 и 1 1 0. '
,.
'
.
<'
-
' "
•
,
"
_ , :
С
,
• ..
•
,.
.
'
'
.
·
'
Г
' ;
•
;
с
;
7. · ,
·
, -,
.
'
, ;
: ;
.
' .
� .'
О. �
,, ".
,
.
.ј
. ,, � .\
. ..
. �. ..
�
• _
,
..
, ;t �
.... �
....
. ,.
I . ,.
.
.
'),7
�
о -
•
о':;
, ,� ,-,-,-.� I "" , '
.1O
.
'"
_'
.
1.
.. ..,.
' t Н:У-'Й� ciР.ilу грађу због" ВОјВОДИ Г' појЈТретi р'атноГ опреМи -п� / а затим'н ЗQQГ прецизно насликаншс м..llНИјатуРа: Према -�OM�' иl 'Q�Fатс�во �гpaђe �e ' QдраЖаi3� се 'rолцkо у ' @qf)'- миiriiј�тур� ·i<Олtii{(;' у 'ЏаСЛиК3.$М д�rа-: jыlм�':: '9 в�СQдлика ' #I� j aTY a' у Х �? ј��6мt �с�лу ��§гућill�� �.,��� xo�y- CI!eCTpaHY уЦ:qтребу. �� 1 У 'I;iOCallCKOM или Срећкови!јево.ц ева1tQ.ељу (почеiаi :({уј;' на Jeд�6 j ' МЩIијаТ li' �иди се Ъбцйk Лука '�C�a.jЏ� �Y� kОВаЊа·· лУi<О�.l�� На :Есфигм��скоi 'цo�eљџ" О � t� I H�9,�, H�·I �oi?i�e!rIt*a irринчев�" »з··· · IlOрQДИц�· 'Вурра-Је :pp�Hi
/
f
� ,---
'
•
:.< . '
����f���:��lf:�·c����acJ�t�i;��!J�Qi�i�Ij�.��Yj;��J:B�Pг� ?оЛскuо, мuсал (изм.ё " 14QJ' ii 14! �, прёiстав�'ц "прво аз ед в
'.I. ! .. _
� ,....
'. 1
•• "'-
1,1
�F
Pi
р
,.
. . .
", 1
.�
.
..
.
П?ЛЦm?чсу �·
.
�':щr?РS���КУ,
'
• •
•
.
,
- ·- t
;"
,�f ·.
' .... "";.�.
�.
�' '': �
�. · �. - "' ..: , ' 1".
-"
� \
�
� ;' I�
' } ! · t:!:
,::; t· , ·.l ·,
-" 'с : i {:. Р а д о ј ч и ћ, Ми�ијатуре у српским Алекса ндридама, Умеrnички преглед ' 5;' 1 938,� l З 8"":"'14t: Уј'Р ё'! 1{ (J V i c; ' L� r()marгd��Јехаndtе ·'Шustl'� - dе"l:t � i�liotheqче nationa1� de �eograd, 1}.tti qe1 у Cb�gr��s� !p:�em�� i�l1�le. �Ч ��4! �јZЗl1: ., ,t1Ш, . Roma 1 940, tab. ХС! у , ХcУ , f. 1 1 2. "11)1�Y. 'Ja sr 1 c, ·' L'.' Т' h h 1 1 6'c z y . Р. W { с k h р Н, Missa1ti Glagoli ticum Hervoiae ''l)ucis Spa1ate-nsis,f VihdobOnae 1"891 , '1, :67; 87;' 98',' 11'5, c'fI'.' 5,) 1 8,! 30; 3 4; и' З 9 �"" ..\ � � . . .. '�""1' :� , . �- - "" .. � � . :; � � � ... t '1 1' �;"'''''' .... .; - . 1 0.� .м. � р е r !1 11 s � i ј, Е.јп bosnisches Еvзl1gеlium јп der Ii�Ildsch!ift:.�: t�m�I�Il�' � r��o� i� '�. �r��!� ��r ���v' j���� P��10�����' ��Ч�I.у, !?P�'� El-:���: 103 П. 1 1 О h о в и li и С. c м и р н о в, Mини)атура породице деспота Ђурђа на повељи у светогорском манастиру Есфигмену из године 1429, ГСНД XI, 1 93 1 , 97-1 1 0 . С. Р а д о ј ч и ћ, Портрети српских влацара у средњем Be�y, �копље :1 , " !} .. , . .
' .
· oo
·
.
�.' � !':
..
. ! l � ":"''':.· ·... �· 1;·t· .... · .
�
,-. "
•
,
.
:
"':"
-
_ '�
"'-' r? '
.
"
1 934, 71-73.
�
.� !
"
104 Ј. т э Д и ћ, Граћа о сликарској школи у Дубровнику ХIП-ХVI в., књ. 1 и П, Београд 1952; сл: 7 : М. К а ш а н и н, Уметност и уметници, Београд 1 943, 1 65, 166, и 169. 1C�5 Т а д и ћ, н. д. П., сл. 12. К а ш з н и н; н. д. 1 60. 108 N а § Ј а d r а п, Split 1938; 1 50. . 107 D . W е s t р h а 1, Ма10 poznata slikarska dje1a XIY do ХУН! vijeka, RAD JAZ .i U, ·.CCLYIII, 1 937. razr. 2,! s�. 57. ' 10 8 Т а д '� ћ, � . д. п.� сл 1 6 : N а § Ј а' d r a.n, 148, .
.
"
о
.
.
.
•
't'
' . -
.
..)
Гавро А. Шкривани11.
28
XVI)10 9 ; Ha riолиПтиху у сакристији Фраљеваца у Дубровнику на прет стави арханђела Михаила (30-тих (од. XVI в .) ; на полиптиху главног олтара цркве доминиканаца на Лопуду� на претстави св. Ђорђа који убија аждају (друга пол. XVI В .)110; на фрескама у дворцу Хист6риског lIнститута у Гружу и 'на фрескама дворца СоркочеВlIhа. ' у Ријеци Дубровачкој (из друге половин� XVI в .) . . Као 1I други ликовни lIЗiюри� и скулптура може корисно да по-: служи проучаваљу средљовековног оружја. Али на деi<6ративној пластици средљовеКОВНlIХ цркава оружје је ретко претстављено . Постоје са мо два случаја : Са леве стране арxnволте портала у Студе ници исклесан је- кентаур како запиље сложени лук�111 а над порталом спољашљег нартекса св . ' Ђорђе на кољу са мачем у пуном замаху: СпољаШЊlI нартекс је lIЗ ХIII века. На западном порталу у Дечанима lIсклесане су фиrypе са двооштриЧНlIМ мачеВlIма и КОПЉlIма. Скулп туре су мале и оштеhене� да би се могло подробније говорити о љи,: ховом дскоришhељу као изворне грађе за датира ље оружја� lIЉI утвр-' ђиваље љегове савремености. Од овога се. изузима мач� који својим обликом говори у прилог . са.времености оружја . 112 На многим средљовековним . надгробним споменицима уклесано је . оружје са фигуралним претставама или без љих. Налази у гробо вима� сачувано средљовековно оружје� као и ликовни И други извори показују да уклесано оружје на надгробним споменицима одговара по облику оружју времена из кога потиче гроб. Са друге cтpaHe� прика-: зано оружје потврђује да гроб припада ратнику. Ова врста надгробних споменика карактеристична је за средљовековну Босну� иако те исте споменике налазимо и у другим покрајинама. Због огромног броја ове врсте споменика који се у Босни зову стећак или билиг� узеhемо у оБЗlIР само оне који садрже најважније претставе оружја . У веhини случајева надгробни споменици носе карактер провинциске умет: ности� код које се незнаље оцртава у деформ:џ:саљу облика претстав љених . предмета. Мотиви са оружјем јако су стилизовани� доста при МИтивно рађени� без детаља;113. копља су без бодила� на cтehкy на планини Звијезди крај Вареша стИлизована је застаВlIца . на копљу .114 И . на овом подручју. уметничког стваралаштва као да се одржава и чува традиција архаистичког словенског примитивизма� 'који се на другим подручјима уметности� напосе у Далмацији� обележава дуго негованим конзервативизмом; У највише случајева претстављено је
сл.
109 Т а д и 11., н. д. П., сл. 226. 110 D . W е s t р h а 1, n. т. . 11l А. Д е р о к о, Архитектура у средњовековној Србији, Београд 1953, 70 ;
68.
118 В. П е т к о в и 11., Ћ. Б о ш к о в и 11., Манастир Дечани, Београд 1941 , 62-65, . PL. ХХЈХ. 118 А. Б е н а Ц, Олово, Београд 1951 , 53. ш У. с u r � i с, Starinsko oruzje u Bosni Hercegovini, GHDM god. IV 1 943, tab. П. -
• .
Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику
29
само нападно хладно оружје� тј . мач� сабља� лук� l<"опље� буздован (палица)� ceКlIpa� а од одбранбеног најчешhе штит са мачем� а ређе какав део оклопа. Код фигуралних претстава и у сценама из борбе; турнира и лова налази се више претстава оклопа. Стилизовано� грубо и на многим споменицима примитивно и непропорционално претстав� љено оружје онемогућава прикупљаље бlIТНИХ података за љегово детаљно упознаваље. Зато и искоришhеље веhине стећака за изворну грађу ограничено је на утврђиваље постојаља извесног оружја и утвр. . ђиваље љеговог облика. На надх:робној плочи казнаца Несйине (XIII) претстављен је ловац. како са копљем напада дивљег вепра.1l5 Бодил на копљу је ловачки. И поред примитивне израде: сцене бодил копља је верно претстављен., тј . са хоризонталним крилиМ:а� какви су заиста тада били у употреби. Веома интересантан је стећак из Доње 3гошnе (XIV) како ' по изради тако и по богатству материјала за оружје. Претстављено је разноврсно оружје., али нажалост не распознају се детаљи� нарочито код мачева., шлемова� ОI<Лопа� итј(.1l6 Некропола око · Шuроког Брuјега садрЖи не колико интересантних споменика у Трну� БареВlIШТУ и . ТУРЧИНОВlI;' hlIмa .117 Споменик у Трну са lIсклесаним мачевима може се ' датирати у почетак XV века због накрснице која има облик латинског слова ,.ССС., а ' која је карактеристична за XV век. Остали облици мачева одх:ова рају оним из XIV и XV века. За XV век говори и штит са каракте";: ристичним зарезом са cтpaHe� који ' је ' сЛужио за наслаљаље великог турнирског копља.1l8 На фиryралној КОМПОЗlIцији у Баревuшшу прет стављена је ловачка сцена из које се види само руковаље и употреба оружја у лову .11 9 На композицији у Турчuновun'uма између кољаника стоји женска фиryра� која ' десном руком придржава велики мач�120 који по укупном изгледу� . a нарочито с оБЗlIРОМ на дужину дршка и љеговом односу према накрсници., оставља утисак да је дворучњак, тј . оружје XV BeKa� па се и споменик може тако датирати. На cTehцlIMa Оловског краја нема фигуралних претстава. Наместо тога на два cтehкa' је претстављена рука са копљем и на два друга рука са мачем� а на једном рука са сабљом . 121 Сви мотиви су примитивно стилизовани , рука је савијена у лаi<ту са испруженим прстима на местима где се обично обу�·. хвата оружје. Мачеви у Мраморју и у Клuсu имају одлике мачева из XIV. и XV BeI
ХХУ, ХХУН, ХХЈХ, 118 В е п а С, н. 111 В е п а с, . н . 120 В е п а с, н. . 121 А. В е п а с,
