9.Biraci i Apstinenti u Srbiji

Zoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana Logar, Logar, Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi}, Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti}, Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi}, Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}

Bira~i i apstinenti u Srbiji

Urednik Zoran Lutovac


2

Sadràj

Zoran Lutovac (ur.), (ur.), Zoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana Logar, Logar, Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi}, Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti}, Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi}, Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}


Institut dru{tvenih nauka

Beograd 2007.

3



Izdava~i: Friedrich Ebert Stiftung Fakultet politi~kih nauka Institut dru{tvenih nauka Za izdava~e: Zoran Lutovac Milan Podunavac Mirjana Ra{evi} Urednik: Zoran Lutovac Lektura i korektura: Maja An|elkovi} Priprema za {tampu: APP tim, Beograd [tampa: Libra, Beograd Tira`:

5000 50

Beograd, 2007. ISBN 978-86-83767-21-2 4

Sadràj

Sadràj Zoran Lutovac Uvod

7

Zoran Stojiljkovi} Gra|ani Srbije i demokratija - izme|u nezadovoljstva i nepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke

9

Zagorka Golubovi} Angaòvanost gra|ana i apstinencija u postoktobarskoj Srbiji

63

Svetlana Logar Vrednosne orijentacije bira~a i apstinenata

81

Zoran Pavlovi} Uticaj izborne participacije na strukturu interesovanja

97

Aleksandra Sajc Antoni} O zna~enju glasa kao ~iniocu izbornog pona{anja u Srbiji

113

\or|e Vukovi} Specifi~nosti izborne apstinencije u Srbiji

133

Srbobran Brankovi} Apstinencija u istraìvanjima javnog mnjenja: razlozi neu~estvovanja na izborima

151

Sre}ko Mihailovi} Apstinencija i partijska identifikacija

169

Irena Risti} Apstinencija kao politi~ki stav

193 5


Jasna Milo{evi} \or|evi} Socijalna i politi~ka homogenost izbornih apstinenata

205

Milo{ Mojsilovi} Odnos bira~a i apstinenta prema pitanjima granica i ure|enja politi~ke zajednice

217

Bojan \uri} Odnos bira~a i apstinenata prema Ha{kom tribunalu i pomirenju

237

Sr|an Bogosavljevi} Odnos bira~a prema drugim strankama i koalicijama

6

255

Sadràj

Uvod Pred nama je jo{ jedna u nizu publikacija posve}enih izu~avanju politi~kih stranaka i politi~kog ìvota u Srbiji koje se objavljuju u saradnji Friedrich Ebert fondacije sa Fakultetom politi~kih nauka i Institutom dru{tvenih nauka iz Beograda. Srbija je od uspostavljanja vi{epartijskog sistema gotovo u stalnoj stalno j izbornoj kampanji - bilo da su u pitanju redovni, bilo vanredni izbori na razli~itim nivoima: od lokalnih do predsedni~kih. Politi~ke stranke, analiti~ari, mediji, istraìva~i javnog mnjenja tom prilikom izu~avaju gra|ane s pravom glasa, najop{tije ih svrstavaju}i u bira~e i apstinente - na one koji glasaju i one koji ne glasaju iz razli~itih razloga. U izbornim kampanjama, naj~e{}e se pominju narod i gra|ani, ali tek raslojeni na bira~e i apstinente, oni odre|uju rezultat izbora i pravce politi~kih kretanja i, kao takvi, predmet su posebnog interesovanja istraìva~a, medija i gra|ana uop{te. Iako u sredi{tu interesovanja, pre svih, medija, ali i {ire publike, bira~i i apstinenti izu~avaju se vrlo retko sistematski i produbljeno. Veoma ~esto, dobijamo pojednostavljenu sliku o njima, upro{}ene klasifikacije prilago|ene prose~nom konzumentu medijske stvarnosti. Pri tome, nije samo sveden jezik jez ik i stil koji se nudi gra|aninu, nego se, neretko, plasiraju i {aroliki kriterijumi na osnovu kojih se klasifikuju, svrstavaju, grupi{u, a potom i tuma~e, kako oni sami, tako i njihovi postupci ili opredeljenja. Mnogo je pitanja za koja {ira publika misli da zna odgovor, za koja veruje da nisu potrebna istraìvanja, ~ak ni neka naro~ita pa`nja, da je dovoljan zdrav razum kako bismo dobili valjan odgovor. odgovor. Iskustvo nam, me|utim, govori ne{to sasvim drugo: naizgled bliske nam teme izmi~u na{oj pa`nji, pa ~ak i pa`nji onih koji bi o njima mogli dosta toga da nam kaù. Otuda i poku{aj da se jednom ovakvom publikacijom pokrene produbljenije izu~avanje bira~a i apstinenata. Ova publikacija bi mogla da podstakne sve one koji se ovom problematikom bave neposredno ili posredno da zagrebu po povr{ini naizgled o~iglednih pojava i doga|aja i svima nam pomognu da ih bolje razumemo. 7


Autori ovog zbornika upravo nam pomaù da se sa vi{e pa`nje osvrnemo na bira~e i apstinente u Srbiji kako bi smo ih bolje razumeli, a preko njih, i na{e dru{tvo, pojave i zbivanja u njemu. [ta je to {to nas ~ini bira~ima ili apstinentima? Zbog ~ega se gra|ani opredeljuju za jednu ili drugu politi~ku opciju? [ta je to {to ih ~ini zadovoljnim ili nezadovoljnim i {ta od toga presudno uti~e na njihovo njiho vo politi~ko opredeljenje? Kako gra|ani Srbije poimaju demokratiju i kako je vrednuju? Kako gledaju na proces tranzicije, na njegove posledice i perspektive? Kakav je socijalno-psiholo{ki profil bira~a i apstinenata i kakvo dru{tvo i dràvu èle? Kako su vrednosno orijentisani bira~i i apstinenti i kako uti~e izborna orijentacija orijentaci ja gra|ana na strukturu njihovih interesovanja? [ta bira~i i apstinenti zameraju politi~arima, a u ~emu ih podràvaju? Imaju li poverenja u dràvu i njene institucije? Koliko su spremni da se angaùju i u kojoj meri? Kako gledaju na sopstveni poloàj i perspektivu? Kakve su socijalne i demografske karakteristike bira~a i apstinenata i kakav je njihov odnos prema klju~nim politi~kim i {irim dru{tvenim pitanjima? To su samo neka od pitanja koja se postavljaju u ovom zborniku. Na pojedina se nude odgovori, nekim pitanjima se samo na~inju {ire teme, a na neka se nadovezuje niz drugih pitanja. Sve u svemu, dovoljno za otvaranje stru~ne, pa i op{te javne debate o mestu i ulozi gra|anina u politi~kom sistemu i dru{tvu uop{te, o odnosu politi~kih stranaka i gra|ana, o nezainteresovanosti za politiku, apatiji, fenomenu apstinencije, glasa~ima, bira~ima i angaòvanim gra|anima... Zoran Lutovac

U Beogradu, avgusta 2007.

8

Gra|ani Srbije i demokratija - izme|u nezadovoljstva i nepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke

Zoran Stojiljko Stojiljkovi} vi} Fakultet politi~kih nauka, Beograd

Gra|ani Srbije i demokratija izme|u nezadovoljstva i nepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke Saètak

Demokratija danas u Srbiji ne uìva status, konsenzusom prihva}enog, najboljeg poretka, niti ima tretman urgentnog cilja i klju~ne vrednosti. Da je demokratija, uz sve mane i ograni~enja, najbolji poredak misli tek ne{to manje od polovine gra|ana Srbije. Istovremeno, dobro funkcionisanje demokratije prvi je izbor i cilj za svakog jedanaestog ispitanika. U uslovima tegobne, u velikoj meri zakasnele i deformisane, tranzicije i masovno ra{irenog ose}anja gubitni{tva i egzistencijalne iznudice, dobijeni rezultati i ne predstavljaju neko naro~ito iznena|enje. Zabrinjava, me|utim, nalaz da, gotovo sedam godina nakon zapo~etih demokratskih promena, "dru{tveni puls" gra|ana Srbije u sve ve}oj meri obeleàvaju gubitak energije za promene i poverenja u demokratske politi~ke aktere, ali i dru{tvo (trust in society), uklju~uju}i i spremnost na samoangaòvanje i solidarnost. Plitka i uslovna podr{ka demokratiji, rezultat je i prisutnog i ra{irenog autoritarnog nasle|a i mentaliteta. No, iz nesigurne, protodemokratske pozicije gra|ana ne treba zaklju~iti da u Srbiji neku realnu {ansu i podr{ku imaju otvoreno nedemokratski reìmi. Suprotno, sasvim je izvesno da }e, pod pretpostavkom kona~nog odre|enja odre|enj a statusa Kosova i definisanja dràvnog okvira i identiteta (koje ne bi bilo preterano frustriraju}e), kao i stabilizovanja razvoja i rasta standarda, rasti i spremnost da se postigne konsenzus oko prihvatanja vizije Srbije Srbij e kao pravne, demokratske, socijalno odgovorne i u evropske integracije uklju~ene dràve i dru{tva. Klju~ne re~i: demokratija, tranzicija, poverenje, vlast, politika 9


Tranzicija iz monoorganizacionih, jednopartijskih, j ednopartijskih, ideolo{kih i autoritarnih reìma u pluralne, kompetitivne i demokratske poretke pokazala se daleko sloènijim i neizvesnijim procesom, sa daleko ve}om socijalnom cenom, nego {to su to analiti~ari i, posebno, gra|ani zemalja u tranziciji o~ekivali i èleli. Status, sudbina, ali i {anse liberalno-predstavni~ke demokratije i njenih razli~itih modaliteta u Srbiji, unutar tranzicionog okvira i klju~a, bili su predmet analize u seriji od sedam CeSID-ovih istraìvanja, sprovedenih tokom 2005, 2006. i 2007. godine. U fokusu ovih istraìvanja, bile su, zapravo, linije politi~kopartijskih podela posmatrane iz ugla i vizure gra|ana Srbije. Status i {anse demokratije razmatrani su, dakle, kroz prizmu razli~itih politi~kih profila, kapaciteta i socijalnih pozicija i stavova koje zauzimaju gra|ani Srbije. Unutar "demokratskog kompleksa", analizirana su ~etiri uà problemska kruga: 1- stavovi o demokratiji i njenom funkcionisanju; 2 - raspodela mo}i i stepen poverenja u klju~ne politi~ke i socijalne aktere; 3 - sklonost gra|ana nedemokratskim merama i reìmima i 4 - poèljni model demokratije, dràve i dru{tva. Polazno i krajnje sumarno, mogli bismo konstatovati da se odnos gra|ana Srbije prema demokratiji koja se, u tegobnom socijalnom okruènju, ne vidi kao klju~ni i urgentni cilj i vrednost, kre}e izme|u nezadovoljstva, sumnji i nepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke. Pritom, nemogu}e je govoriti o gra|anima, njihovom licu i socijalnom portretu, u jednini. Srbija je jo{ uvek duboko podeljena; ona ima bar ~etiri svoja lica. Jedno, liberalno-demokratsko, odlu~no je okrenuto ka budu}nosti. Drugo, autoritarno i socijal-nacionalno, zagledano je u pro{lost. Tre}e, nacional-demokratsko, neodlu~no ne odlu~no je: ono bi u budu}nost stalno se, me|utim, preispituju}i i povremeno se osvr}u}i unazad, veruju}i da }e tako i sti}i gde je naumilo. êtvrto, nemu{to, odavno je prestalo da, nad svim onim {to nam se de{ava, stavlja upitnik. Svi me|usobni aran`mani, promene odnosa snaga i politi~ki razvodi i brakovi jo{ su u igri, pa je u Srbiji, bar na kratak rok, svaka pri~a jo{ uvek mogu}a. 1. Vladavina nekredibilnih aktera u protodemokratskom dru{tvu

Sadràj nalaza o stepenu (ne)poverenja u politi~ke i civilne aktere akte re i institucije, distribuciji vlasti i mo}i, kao i prihva}enosti demokratije u 10


Srbiji, dobijenih istraìvanjima, mogli bi se, sumarno, predstaviti kao svest o vladavini nedovoljno kredibilnih aktera i institucija institucij a u tek protodemokratskom dru{tvu, odnosno, pomalo cini~nom konstatacijom, da demokratija (jo{) ne stanuje ovde. Uru{eno poverenje

Jedanaest analiziranih aktera i institucija bi se, polaze}i od stepena poverenja koje uìvaju me|u gra|anima, mogli svrstati u ~etiri grupe ili kategorije. Grafikon 1: Poverenje u aktere i institucije (april 2006) 70 60

59

50

43 40

33

30 20

40

27

39

35

35 34

39

37 31

29

44

42 35 30

34 28

Poverenje Nepoverenje

27

23

18

10 0 a k s j o V

ja i c li o P

e ij b r S k i n d e s d e r P

U E

o v t s d u S

r e ij m e r P

a d la V

O V N

it a k i d n i S

e ijt r a p e k ~ it il o P

a in t { p u k S

Prvu grupu - "{ampione nekredibilnosti" ~ine akteri i institucije prema kojima nepoverenje znatno preteè nad zna~ajnim, delimi~nim i velikim poverenjem. Veoma je indikativno da nju ~ine politi~ke stranke i Skup{tina Srbije, odnosno njeni poslanici kao narodni izabranici. izabrani ci. Strankama i Skup{tini ni{ta ne veruje izme|u dve petine i polovine gra|ana, a u znatnoj meri, poverenje im ukazuje tek svaki ~etvrti gra|anin. Razliku do 100 odsto ~ine gra|ani koji imaju malo, nedovoljno poverenja, ili koji o odre|enom akteru nemaju formiran stav. stav. U drugu grupu, aktera kod kojih nepoverenje, ipak, preteè nad poverenjem, spadaju Vlada i njen premijer pre mijer Vojislav Ko{tunica, na jed11


noj, i civilni akteri - sindikati i NVO, na drugoj strani. Poverenje ne{to manje od tre}ine gra|ana pra}eno je, u slu~aju NVO i sindikata, i postojanjem velikog broja gra|ana i gra|anki - njih petine, koji o ovim organizacijama nemaju ne maju formiran stav. Tre}u grupu ~ine pojedinci i institucije kod kojih je poverenje ne{to ve}e od nepoverenja. U ovom istraìvanju, re~ je, pre svega, o sudstvu - tre}oj grani vlasti, prema kojoj je poverenje i nepoverenje prakti~no izbalansirano. Evropska unija, po svim dosada{njim istraìvanjima vi|ena kao poèljna ekonomska i politi~ka destinacija, za kvalifikovanu ve}inu gra|ana Srbije, uìva tek ne{to ve}e poverenje od nepoverenja (39% : 35%), {to re~ito govori o stepenu poverenja i elana sa kojim se ide ka EU. Predsednik Srbije, Boris Tadi}, Tadi}, u koga poverenje ima dve petine, a ne veruje mu tre}ina gra|ana, prakti~no je na granici izme|u ove i naredne grupe koju ~ine akteri kod kojih poverenje znatno preteè nad nepoverenjem. Tu, ~etvrtu grupu, u ovom istraìvanju ~ine "represivni dràvni aparati" (Luj Altiser) - policija i, naro~ito vojska, gde je poverenje vi{e od tri puta ve}e od nepoverenja (59% : 18%). Izgleda da se, me|u gra|anima Srbije, radi o rasprostranjenoj, istina, u poslednjoj deceniji, opadaju}oj ljubavi i poverenju prema uniformi. Posebno ako se u vidu imaju i sve{teni~ke mantije i lekarski mantili, odnosno jo{ zna~ajniji stepen poverenja u Crkvu, ali i obrazovne i zdravstvene institucije - radi se o rezultatima dobijenim ranijim istraìvanjima. Istovremeno, logi~no je da, u tranzicionim vremenima, od deficita legitimnosti pre i vi{e boluju politi~ki i ekonomski akteri i ustanove, odgovorne za nizak standard i kvalitet ìvota, nego institucije i akteri odgovorni za bezbednost i "pomo} i brigu o duhu i telu". Svojevrsnu potvrdu ovom stavu predstavlja i niska korelacija izme|u radno-svojinskog statusa, pa i partijske i izborne orijentacije (Ck = 0,22) i odnosa prema vojsci i policiji. Na drugoj strani, zna~ajna kontigencija postoji izme|u izborne orijentacije i stava prema Tadi}u Tadi}u (Ck = 0,52), Ko{tunici (Ck = 0,4), kao prema EU (Ck = 0,44) i NVO (Ck = 0,37). Zna~ajan, indikativan izuzetak u odnosu na vojsku ~ini daleko ve}e nepoverenje od poverenja koje pokazuju pristalice LDP-a êde Jovanovi}a (50% : 17%). U vojsku ne{to ve}e nepoverenje od proseka pokazuju privatni vlasnici (30%), u~enici i studenti student i (21%) i, pomalo 12


neo~ekivano, poljoprivrednici - njih ~etvrtina. Na drugoj strani, vojsci najvi{e veruju doma}ice i penzioneri. Natprose~no nepoverenje nepoverenj e prema policiji, pored pristalica LDP LDP,, pokazuju i, iz poznatih razloga - nerasvetljenih ubistava sa politi~kom pozadinom, pristalice SPO (38% : 27%). U sudstvo natprose~no ne veruju, pored "standardno nepoverljivih" pristalica prista lica LDP, LDP, i dve petine simpatizera simpat izera opozicionih opozi cionih radikala. rad ikala. Ne{to iznad proseka, u sudove, pak, veruju pristalice SPS, PSS i DSS. Poseban, u odnosu na sudstvo specifi~an, jeste stav pristalica Nove Srbije - oni su, istovremeno, i natprose~no kriti~ni (52%), ali i ukazuju natprose~no poverenje (42%), dakle, sudovi i sudije ih ne ostavljaju ravnodu{nim. U odnosu na, izbornom orijentacijom u zna~ajnoj meri zasi}en, stav prema EU (Ck = 0,44), ispitanici se mogu svrstati u tri grupe. Prvu ~ine pristalice stranaka biv{eg reìma - socijalista i radikala koji pokazuju natpolovi~no nepoverenje prema EU: 57% pristalica SPS i ~ak 61% radikala. Istovremeno, kakvo-takvo poverenje u EU ima svaki peti radikal i tek svaki deveti socijalista. Drugu grupu, grupu izbalansiranog poverenja i nepoverenja, ~ine neodlu~ni i apstinenti, pri ~emu je nepoverenje ne{to ve}e od poverenja kod ispitanika koji najavljuju izbornu apstinenciju (35% : 30%), a poverenje kod (jo{)neodlu~nih (38% : 33%). Tre}u grupu ~ine pristalice svih drugih partija kod kojih je, sa izuzetkom PSS, udeo onih koji veruju EU natpolovi~an. Unutar ove grupe, mogu se, dalje, formirati dve podgrupe: podgrupa gotovo postignutog konsenzusa oko podr{ke i poverenja u EU (pristalice DS, LDP, pa i vladaju}ih SPO i G17 plus) i podgrupa stranaka kod kojih poverenje u EU ne prelazi tri petine (pristalice vladaju}ih DSS i NS). Predsedniku Predsedni ku Tadi}u, Tadi}u, ne{to iznad izna d proseka (Ck = 0,27), veruju slu`benici, stru~njaci i studenti, a, ne{to vi{e od drugih, ne veruju mu radnici i seljaci. No, on, vi{e od svih drugih, deli gra|ane zavisno od njihove izborne izborn e orijentacije orijentacij e (Ck = 0,52). U Tadi}eve Tadi}eve pristalice, pristali ce, ta~nije one koji mu bar delimi~no veruju, pored pristalica DS (88%), spada i tri ~etvrtine pristalica LDP i G17 plus, stranaka ~iji su simpatizeri, naj~e{}e, ranije bili glasa~i DS, ali i pribli`no dve tre}ine pristalica vladaju}ih SPO, DSS i NS. Prose~no poverenje pov erenje u Tadi}a Tadi}a pokazuje pokazuj e dve petine neodlu~nih i jo{ manje - tre}ina pristalica PSS PS S i apstinenata. TadiTadi}u, me|utim, kako-tako veruje i svaki sedmi radikal i tek svaki jedanaesti socijalista. 13


Tek ne{to manje od Tadi}a, bira~ko telo deli stav (ne)poverenja prema Vojislavu Vojislavu Ko{tunici (Ck = 0,4). Sem kod pristalica "svog" DSS (87%), Ko{tunica ima "prolaz", natpolovi~no, kod pristalica G17 plus i PSS. Njegov "problem" jesu pristalice radikala, socijalista socij alista i apstinenti. No, on je "prava mora" za pristalice LDP: od njih deset, sedam mu nimalo ne veruje. Ina~e, Ko{tunici ne{to manje od proseka (Ck = 0,23) veruju, o~ekivano, nezaposleni, kao i zaposleni kod privatnika, u~enici i studenti, a ne{to vi{e penzioneri i zaposleni u dràvnom sektoru. Vlada Srbije u velikoj meri sledi sudbinu svog premijera. Njoj, recimo, najmanje veruju tehni~ari i radnici. No, i na stav o Vladi najvi{e uti~e izborna orijentacija. Vlada uìva natpolovi~no poverenje pristalica stranaka vlasti - pre svega DSS, kao i pristalica PSS i to bez obzira na njen aktuelan sukob sa Kari}ima. Indikativno je da ne{to ve}e poverenje od nepoverenja u Vladu pokazuju aprila 2006. godine i pristalice DS (36% : 29%). Vladi koliko-toliko veruje i ~etvrtina neodlu~nih i petina apstinenata i pristalica radikala i socijalista. I ovoga puta su najkriti~nije pristalica LDP - tek svaki osmi od njih bar delimice veruje Vladi. NVO, tako|e, u znatnoj meri dele izborno telo (Ck = 0,37). Kao i u ranijim istraìvanjima, natpolovi~no poverenje u njih imaju pristalice gra|ansko-demokratskog gra|ansko-demokrats kog bloka: LDP (63%) i DS (60%), kao i nacionalno-demokratskog, vladaju}eg NS (48%). Na drugoj strani, njima natpolovi~no ne veruju pristalice socijalnacionalnih SRS (60%), SPS (52%), kao i PSS (50%). I u pogledu tipa veze radno-svojinskog statusa i stava prema NVO (Ck = 0,33) nema zna~ajnih promena: NVO na nivou proseka podràvaju radnici i tehni~ari a natprose~no slu`benici, stru~njaci i, posebno, natpolovi~no u~enici i studenti (52%). Suprotno prethodnim akterima, stav prema sindikatima u celini (ali ne i prema pojedinim od njih) u slaboj je vezi sa izbornom orijentacijom ispitanika (Ck = 0,27). U dlaku je isti intenzitet veze obrazovanja i radno-svojinskog statusa sa stavom gra|ana prema sindikatima. Indikativno je, me|utim, da ve}e poverenje od nepoverenja pokazuju pristalice malih stranaka, prete`no socijaldemokratske orijentacije (61% : 20%), DS (42% : 29%), kao NS i G17 plus (37% : 26%), pa i socijalista (33% : 20%). Natprose~no nepoverenje nepoverenj e pak pokazuju potencijalni apstinenti (38% 14


: 20%), pristalice radikala (43% : 30%) i, posebno, "antisindikalni"simpatizeri SPO i LDP (44% : 6%). Natprose~no poverenje u sindikate pokazuju gra|ani sa vi{im i visokim obrazovanjem, zapravo, jedine tri kategorije kod kojih je poverenje u sindikate ne{to iznad nepoverenja jesu slu`benici (41% : 30%), stru~njaci (34% : 33%) i u~enici i studenti (31% : 27%). Na drugoj strani, najve}e nepoverenje, uz prose~no poverenje, pokazuju nekada{nja sindikalna upori{ta i oaze, odnosno pripadnici grupa koje sindikati nisu uspeli da za{tite od udara tranzicione recesije - pre svih KV i VKV radnici i tehni~ari (39% : 29%). Kada je o partijama re~, uticaj izborne orijentacije na stav o partijama (Ck = 0,37) izraàva se preko uticaja obima i intenziteta njihove partijske identifikacije. O~ekivano, najve}e nepoverenje prema partijama pokazuju apstinenti (55%), neodlu~ni (50%), kao i pristalice novoformirane "partije "parti je novog tipa" - LDP (44%). Interesantno je da partije uìvaju najve}e poverenje me|u privatnim vlasnicima (43%) {to, verovatno, govori i o nasle|u uzajamno povezanih poslovnih interesa preduzetnika i partijskih vrhu{ki. Odnos prema Republi~kom parlamentu, instituciji koja zbog duha nagodbi, cenkanja i trgovine mandatima i podr{kama, ima najve}i deficit legitimiteta, uslovljen je, pre svega, odnosom koji stranka, koju gra|anin podràva, ima prema vlasti (Ck = 0,3). Tako, Tako, o~ekivano natprose~no negativan stav prema Parlamentu imaju pristalice novoformirane, vanparlamentarne LDP (75%), opozicionih radikala (50%), kao i poluopozicionih socijalista i apstinenata (48%). Na drugom polu, natprose~no poverenje u Skup{tinu pokazuju pristalice vladaju}ih DSS (53%), SPO (50%) i u jo{ manjoj meri G17 plus (38%). Nalazi istraìvanja, vr{enog juna 2007. godine, dakle nakon odrànih, sedmih po redu parlamentarnih izbora i formiranja, formiranja , posle gotovo ~etiri meseca dugog i na momente dramati~nog, dramati~ nog, ~ak mu~nog procesa koalicionog pregovaranja (cenkanja), nove, ve}inske vlade demokratskog bloka, pokazuju dalji pad i uru{avanje poverenja u politi~ke aktere i dru{tvene institucije. Za ne{to vi{e od godinu dana zabeleèn je dalji pad poverenja koji se kre}e od pribli`no 5% kod institucija koje su i ina~e uìvale najniè poverenje (parlament, NVO) do ~ak petnaestak odsto u slu~aju vojske, policije i sudstva. 15


Od 10 ispitanih institucija i aktera sistema, poverenje je natpolovi~no samo u slu~aju Crkve; u slu~aju dràve Srbije i vojske poverenje je ipak ve}e od nepoverenja, a u slu~aju predsednika Republike Srbije, policije i nevladinih organizacija nepoverenje je za 8 do 12% ve}e od poverenja. Na drugoj strani, u slu~aju Vlade, predsednika Vlade i sudstva nepoverenje je duplo ve}e od poverenja, dok je u slu~aju Skup{tine nepoverenje tri puta ve}e od poverenja. Grafikon 2. Ne/poverenje u dru{tvene institucije i aktere (u %) jun 2007 18

Skupština

48

Sudstvo

48

29

23

Predsednik Preds ednik vlade vlade

47

31

22

Vlada

46

33

21

Policija

34

42 39

Predsednik Republ R epublike ike

Država Srbija

25

Crkva

14 0%

Poverenje

29

43

33

42 62

24 20%

Ni nepoverenje ni poverenje

25

38

28

Vojska

31

30

37

NVO NVO

Nepoverenje

31

27

40%

60%

80%

100%

Gledano u celini, prose~na ocena (ne)poverenja u institucije je blizu trojke, ali zahvaljuju}i prvenstveno poverenju gra|ana u Crkvu, dràvu Srbiju i vojsku. Ko vlada Srbijom

Rezultati istraìvanja iz prole}a prole }a 2005. i 2006. godine, pokazuju da, po mi{ljenju gra|ana, postoji svojevrsni trijumvirat vlasti u Srbiji. U ovom trijumviratu oficijelni politi~ki akteri i institucije, koji ina~e uìvaju mali kredibilitet i nedovoljno poverenje, drè ne{to vi{e od tre}ine akcija vlasti. Izvr{na vlast - Vlada (13%) i njen predsednik (3%) imaju 16


gotovo jednaku mo} i uticaj, kao i politi~ke stranke (15%) i Parlament (3%). Da predsednik Srbije Boris Tadi}, Tadi}, koji u krugu politi~kih aktera uìva najve}e, istina tek polovi~no poverenje, vlada Srbijom misli tek svaki pedeseti ispitanik. Drugu tre}inu "vlasti u senci" drè vlasnici velikih preduze}a (8%) i jo{ pre kriminalci (22%). Nalaz da gotovo ~etvrtina gra|ana smatra da Srbijom vladaju kriminal i kriminalci, {to je pojedina~no i naj~e{}i odgovor, zvu~i krajnje alarmantno. alarmant no. On re~ito govori o stavu gra|ana o meri ra{irenosti kriminala i korupcije i uticaju koji kriminogene strukture imaju u Srbiji. Radi se, ujedno, i o negativnoj oceni koju gra|ani daju merama preduzetim na njihovom suzbijanju. O~ito da kriminal nije samo stvar podzemlja krugova izvan javnih i politi~kih institucija nego da, po mi{ljenju velikog broja gra|ana, deluje i unutar njih. Izgleda da gra|ani Srbije i mnoge privrednike i politi~are naprosto percipiraju kao "kriminalce i lopuè". Izvesnu, slabu utehu predstavlja ~injenica da je, u prole}e 2005. godine, udeo gra|ana koji smatraju da kriminalci vladaju Srbijom bio za pet posto ve}i nego godinu dana kasnije. Najzad, da vlast "ne stanuje ovde", odnosno da je fakti~ka mo} odlu~ivanja u rukama klju~nih aktera me|unarodne zajednice, misli petina gra|ana, {to je jasan refleks jo{ uvek nezavidne politi~ke i ekonomske pozicije zemlje. Grafikon 3: Ko vlada Srbijom 2 2

Predsednik Srbije

3 3 3

Skup{tina Premijer

Prole}e 2006.

5 8

Vlasnici preduze}a

Prole}e 2005.

7

13 13

Vlada Politi~ke partije

15

13

20 19

Me|. zajednica

22

Kriminalci

27 0

5

10

15

20

25

30

17


Pore|enje sa prethodnom, 2005. godinom pokazuje i da, uz manje oscilacije, raspored mesta u distribuciji mo}i ostaje nepromenjen. Stavovi o distribuciji mo}i i vlasti su, tako|e, najpre uslovljeni izbornom orijentacijom (Ck = 0,35). Tako, Tako, recimo, stav o vladavini kriminalaca o~ekivano natprose~no podràvaju pristalice opozicionog SRS (31%) i apstinenti (27%) kao i "obave{teni" zaposleni kod privatnika (28%) i seljaci (25%). Da klju~ni akteri me|unarodne zajednice vladaju Srbijom natprose~no misle pristalice stranaka biv{eg reìma - radikala (28%), i posebno socijalista, njih gotovo polovina (46%). Aktuelnu politi~ku vlast, Vladu i njenog premijera, kao "klju~ne igra~e" natprose~no vide kriti~ne pristalice LDP (33% Vladu i svih 20% premijera Ko{tunicu) ali i pragmati~ni glasa~i NS (po 16% Vladu i premijera). Vladavinu partija - partokratiju, vi{e od drugih percipiraju "realisti~ne" pristalice G17 plus (44%) i PSS (33%), kao i glasa~i DSS (26%) i DS (21%), odnosno visokoobrazovani i tako|e indikativno zaposleni u dràvnom sektoru (20%). Vrednosno neutralno odre|enje o vladavini vlasnika krupnih preduze}a, ne{to vi{e od drugih, o~ekivano, prihvataju pristalice PSS (17%) i SPO i G17 plus (13%), kao i zaposleni kod privatnika i u~enici i studenti (12%). Interesantno je da, verovatno zbog sukoba u stranci i podele unutar poslani~ke grupe, pristalice SPO, daleko vi{e od drugih (12% : 3%), smatraju da Parlament vlada Srbijom. 2. Limitirani aktivisti~ki potencijal i ambivalentan odnos gra|ana prema demokratij demokratijii

Spremnost na participaciju u politici, {iri socijalni aktivizam, i posebno ra{irenost, ~vrstina i stabilnost demokratskih uverenja gra|ana (njihova privrènost demokratskim procedurama i institucijama), svakako spadaju u osnovne pretpostavke procesa stabilizovanja i konsolidovanja demokratije u Srbiji. Aktivisti~ki potencijal gra|ana Srbije, u ovom istraìvanju, analizirali smo istraìvanjem i komparacijom tri grupe indikatora: a) stavova gra|ana o sopstvenoj politi~koj kompetentnosti i uticaju na politiku; 18


b) ostvarene politi~ke participacije i civilnog angaòvanja, kao i c) verovatno}e izbijanja sukoba i sopstvenog angaòvanja u politi~kim i socijalnim protestima i nemirima. Odnos prema demokratiji je, kao i u ranijim CeSID-ovim istraìvanjima, analiziran preko dve grupe indikatora: na~elnog stava gra|ana prema demokratiji, kao i mnjenjima o njenim prednostima i ograni~enjima u pojedinim oblastima dru{tvenog i politi~kog ìvota. Politi~ka kompetencija i uticaj

Kao klju~ni indikator politi~ke kompetencije gra|ana, posluìo nam je njihov ose}aj razumevanja i sposobnost snalaènja na trusnom, nestabilnom socijalnom i politi~kom tlu i konfliktnoj i fragmentiranoj partijsko-politi~koj sceni Srbije. Na osnovu dobijenih nalaza, moglo bi se zaklju~iti da tre}ina gra|ana ima ose}aj politi~ke kompetentnosti, odnosno da smatra da su joj stvari i odnosi u politici potpuno (12%) ili uglavnom jasne (23%). Grupi marginalizovanih, onih gra|ana kojima politi~ki doga|aji i jesu i nisu jasni, pripada petina ispitanika (22%). Najbrojniju grupu, vi{e od dve petine ispitanika, ~ine oni gra|ani kojima ni{ta nije jasno (22%) ili kojima nije jasna ve}ina odnosa i doga|aja u politici (21%). Uz izvesno pojednostavljivanje, njih bismo mogli okarakterisati kao politi~ki inferiorne.

19


Grafikon 4. Politi~ka kompetencija Ništa mi nije jasno

22 21

Dosta toga mi nije jasno

Koliko mi je jasno toliko i nije

12

Uglavnom mi je jasno

22 Sve mi je jasno

23

O~ekivano, na ose}aj razumevanja politike najvi{e uti~e stav prema politi~kim strankama i pripadnost pojedinima od njih (Ck = 0,33). Na jednom polu, me|u politi~ki inferiornim, i nferiornim, natprose~no su prisutni gra|ani koji imaju ose}aj indiferentnosti ili ~ak averzije prema strankama, odnosno potencijalni apstinenti, preko polovina njih. Na drugom polu, politi~ki kompetentnih je najvi{e, polovina, me|u pristalicama DS i, posebno, unutar aktivisti~kog aktivisti~k og jezgra "malih" partija - SPS, NS i LDP - ~ak oko tri petine.

20


Tabe abela la 1. Politi~ka kompetencija i partijska identifikacija (u %) Ni{ta mi Dosta nije toga nije jasno jasno

Koliko jasno toliko i nije

Uglavnom Sve mi mi je je Ukupno jasno jasno

Ravnodu{an, ne podnosi stranke

32

19

23

17

9

100

DS

8

20

22

39

12

100

DS S

10

23

26

29

12

100

SRS

14

29

18

22

17

100

SPS

21

13

14

24

29

100

G17 plus

3

32

32

26

8

100

LDP

19

14

14

36

17

100

Neka druga

16

21

13

24

26

100

Ne èli da kaè

19

21

27

19

13

100

Prosek

22

21

22

23

12

100

Ck 0,33 Na ose}aj politi~ke (ne)kompetentnosti uti~e i stepen obrazovanja (Ck = 0,28) i, u slaboj meri, radno-svojinski status (Ck = 0,22). Politi~ki doga|aji nisu jasni i razumljivi - "neprozirni" su za dve tre}ine onih koji imaju jedva osnovno obrazovanje, odnosno za tri petine doma}ica i poljoprivrednika. Na drugoj strani, kompetentnih je natprose~no me|u ispitanicima sa visokim obrazovanjem - (tek) polovina njih, kao i me|u privatnicima i zaposlenima u dràvnom sektoru - njih dve petine. Jo{ nepovoljnije je stanje u pogledu procenjenog sopstvenog uticaja na proces politi~kog odlu~ivanja. Gotovo dve tre}ine gra|ana (62%) smatra sebe politi~ki inferiornim, odnosno nalazi da je njihov uticaj na politiku nikakav. U ovoj grupi je najvi{e - tri ~etvrtine gra|ana koji su ravnodu{ni prema strankama ili ~ak prema njima ose}aju averziju. No, ovoj grupi pripada i oko tri petine pristalica SPS i DSS.

21


Grafikon 5. Politi~ki uticaj Nikakav Nikakav

62

1

Veoma mali Veoma mali Mali Mali

4

Osrednji Osrednji

13

Veliki Veliki

20

Za inferiornima sledi i tre}ina marginalizovanih, odnosno tre}ina gra|ana koji svoj uticaj na politiku procenjuju kao mali (13%) ili ~ak veoma mali (20%). Na drugoj strani, tek svaki dvadeseti ispitanik smatra sebe uticajnim u osrednjoj (4%) ili velikoj meri me ri (1%). Me|u njima su natprose~no zastupljene pristalice DS. Moèmo konstatovati da "sila partijsko-politi~ke teè", kako-tako, doseè do pribli`no dve tre}ine gra|ana, a da je zona politike ~vr{}e ukorenjena me|u tre}inom politi~ki kompetentnih, pri ~emu tek svaki dvadeseti gra|anin smatra da moè da u znatnijoj meri uti~e na tok politi~kih doga|aja. Politi~ka participacija i {iri socijalni aktivizam

Iznetu tezu, na bar posredan na~in, na~in , potvr|uju i stavovi o u~e{}u u politici. Izvan zone politike je tre}ina (samo)marginalizovanih koje politika ne interesuje i ne doti~e. Do dalje ~etvrtine (22%) veoma je te{ko dopreti - oni imaju izvestan interes za politiku i svest o njenom zna~aju ali, po sopstvenom iskazu, nemaju ni vremena, ni volje za sopstveno angaòvanje. Radi se, zapravo, o tek povremenim izbornim participantima. Politi~kim posmatra~ima i "kibicerima" pripada gotovo dve petine (38%) politi~ki obave{tenih, ali prete`no neaktivnih. Najzad, grupi povremeno (5%) ili trajno angaòvanih u politici (3%) pripada manje od 22


desetine gra|ana, odnosno manje nego {to ih je u ~lanstvu politi~kih stranaka. Grafikon 6. Kakav je va{ odnos prema politici? (u %) Politika me ne interesuje

32 Donekle me interesuje, ali nemam vremena za politiku

3

22

5

Nastojim da budem u toku politi~kih zbivanja, ali se li~no ne angaùjem Ponekad se politi~ki aktiviram, ali ne zadugo Sebe smatram politi~ki aktivnom osobom

38

Na stav o u~e{}u u politici, logi~no, najvi{e uti~e partijsko-politi~ka identifikacija (Ck = 0,43). Tako je me|u politi~kim marginalcima i autsajderima o~ekivano najvi{e, polovina, prema strankama ravnodu{nih i alergi~nih, ali i 1020% strana~kih simpatizera. Postavlja se opravdano pitanje {ta su njihovi motivi za izlazak na izbore i glasanje za odre|enu stranku. Kada je o obrazovanju re~, pokazuje se da je ste~eno visoko{kolsko obrazovanje, ili bar posredovanje srednjeg stepena obrazovanja, ozbiljna pretpostavka za kakvu-takvu obave{tenost i uklju~enost u politiku. Unutar kako-tako politi~ki angaòvanih je relativno najvi{e, petina, pristalica "malih" stranaka. Natprose~no, ali ispod {estine, me|u aktivnim politi~kim participantima je privatnika, zaposlenih u dràvnom sektoru i nezaposlenih. Kao {to je za stranke i politiku nezainteresovana tre}ina, tako i ne{to vi{e od tre}ine anketiranih gra|ana ne zna {ta su to NVO i udruènja gra|ana. Polovina, me|utim, ima kakvu-takvu svest i znanje o organizacijaorganizacija ma civilnog dru{tva. 23


Najzad, ne{to manje od petine prati i poznaje rad (12%), odnosno aktivno je u manjoj (3%) ili ve}oj meri (1%) u ovim organizacijama. Mogli bismo konstatovati da jezgro civilnog sektora u Srbiji ~ini 50.000200.000 ljudi - pre svega onih iz gradskih sredina, obrazovanih i (relativno) mladih. Tako, Tako, recimo, {ta su to NVO i udruènja gra|ana - ne zna pribli`no dve tre}ine gra|ana sa osnovnim obrazovanjem, poljoprivrednika i doma}ica, ali tek desetina u~enika i studenata i manje od petine (18%) zaposlenih u dràvnom sektoru. U pogledu politi~kog identiteta (Ck = 0,31), logi~no je da neaktivni i prema politici indiferentni pokazuju odnos ignorisanja i prema organizacijama civilnog dru{tva. Protestna participacija

Brojne i razli~ite forme gra|anske neposlu{nosti, protesta i ukupne nenasilne akcije i otpora, predstavljaju zna~ajan, dugo zanemarivan i malo istraìvan, deo politi~ke participacije. U ovom istraìvanju analizirali smo stavove gra|ana o verovatno}i izbijanja masovnih protesta i nemira i njihovoj spremnosti da u~estvuje u njima. Kada je re~ o protestima i nemirima, uslovljenim prete`no politi~kim razlozima, nema jasnih ve}ina u pogledu verovatno}e njihovog izbijanja. Ipak, uz ne{to vi{e od tre}ine neodlu~nih neodlu~ni h (35%) znatno ve}i je broj onih koji misle da do njih ne}e do}i, od broja onih gra|ana koji predvi|aju njihovo izbijanje (39% : 26%). Pritom, natprose~no, ali jo{ uvek ispodpolovi~no, da }e do njih do}i drè pristalice opozicionih SRS (44%) i SPS (37%). Ako bi do politi~kih protesta i nemira do{lo, u njima bi u~e{}e uzeo svaki sedmi gra|anin Srbije (16%). Politi~ka identifikacija se pojavljuje u ovom slu~aju tek kao slaba determinacija u~e{}a u politi~kim protestima (Ck = 0,24). U politi~kim protestima bi bile natprose~no spremne da u~estvuju pristalice opozicionih i vanparlamentarnih stranaka - pribli`no njih tre}ina, odnosno oko 600.000 ljudi, i to kako stranaka biv{eg reìma - SPS i SRS, tako i onih iz sastava demokratskog bloka - LDP i SPO. U pogledu verovatno}e izbijanja protesta i nemira, uslovljenih ekonomskim i socijalnim razlozima, o~ekivanja o~ekiva nja gra|ana su gotovo izjedna~ena (35% : 33%). 24


Natprose~no, proteste i nemire predvi|aju ispitanici sa zavr{enom {kolom za radni~ka zanimanja (45%), nezaposleni (43%) i penzioneri (39%), {to, bar posredno, govori o teìni njihove pozicije. U pogledu politi~ke identifikacije (Ck = 0,25), proteste vi{e od drugih o~ekuju pristalice opozicionih SRS (54%) i SPS (43%). ( 43%). U socijalnim protestima spremna je da u~estvuje nezanemarljiva ~etvrtina gra|ana. Me|u njima je natprose~no pristalica SRS (43%) i SPS (31%), odnosno iz posebno ugroènih grupa - nezaposlenih (37%), radno-aktivnih generacija generaci ja izme|u 30 i 55 godina, zaposlenih u dràvnom sektoru i protestima sve sklonijih poljoprivrednika. Pitanje je, me|utim, koliko bi sindikati i udruènja uspeli da koordiniraju, usaglase, kanali{u i izdignu iznad politi~ke zloupotrebe ove, po svojoj prirodi, veoma raznorodne, zahteve i njihove nosioce. 3. Demokratija (jo{) ne stanuje ovde

Priroda, tok i efekti eventualnih protesta i nemira, odnosno na~in artikulacije, kao i regulacije i institucionalizacije konflikata, u velikoj meri, zavise od snage demokratskog sentimenta i politi~ke kulture gra|ana. a) Globalno prihvatanje i utemeljenost demokratije

Da je demokratija, uz sve svoje slabosti i ograni~enja, ipak najbolji mogu}i poredak smatra polovina gra|ana Srbije (52%), tri od deset gra|ana su, u ovom pogledu, neodlu~ni, odnosno zauzimaju zauzimaj u tek protodemokratsku demokrats ku poziciju. Ne{to manje je od petine (18%) otvoreno antidemokratski pozicioniranih gra|ana koji negiraju da je najbolji izbor demokratski poredak Stav prema demokratiji je u najve}oj meri uslovljen partijskim identifikacijama (Ck = 0,45). Me|u pristalicama stranaka demokratskog bloka je, po pravilu, izme|u dve tre}ine i ~ak vi{e od ~etiri petine zagovornika stava da je demokratija ipak najbolji mogu}i poredak. Me|u neodlu~nim je, o~ekivano, relativno najvi{e ravnodu{nih i alergi~nih na stranke i politiku (dve petine). Na drugoj strani, me|u onima koji i na ovoj, najglobalnijoj ravni razmatranja, imaju pre negativan nego pozitivan stav o prirodi i efektima demokratije, pre svega, nalaze se pristalice stranaka predokto25


barskog reìma - radikala i socijalista. Odnos protivnika i pristalica demokratije u ovim strankama je, pribli`no 4,5:3,5, u korist njenih protivnika. Mnogo nepovoljnije stvari stoje kada se viziji demokratije, kao najboljeg mogu}eg reìma, suprotstave, kako relativno direktna antidemokratska pozicija (tvrdnjama da su u mnogim slu~ajevima antidemokratski reìmi efikasniji i bolji od demokratskih), tako i prema demokratiji indiferentna pozicija, sadràna u stavu da je "za ljude poput mene svejedno u kakvom poretku ìvim". Uz petinu neodlu~nih i ne{to manje od petine nedemokrata, javi se i gotovo ~etvrtina (22%) indiferentnih prema svakom, pa i demokratskom poretku. Posledi~no, udeo pristalica demokratije padne sa pribli`ne polovine na dve petine (39%). Grafikon 7. Odnos prema demokratiji i partijska identifikacija (jun 2007) SRS SRS

15 %

SPS SPS

16%

Ravnodušan

28%

3 8%

2 9%

28%

Ne želi da kaže

37%

2 7%

45%

DSS DSS

17 %

G17 Plus

30%

22 %

17 %

54%

11%

15%

68 %

Za ljude kao ja, i demokratski i nedemokratski režim su isti

16 %

22%

13 %

DS

Demokratija je bolja od svih drugih oblika oblika v ladavine

18%

15 %

50%

Neka druga

19%

18%

13%

11%

8 1%

8%

8%

6%

U nekim sluč ajevima nedemokratska vlada može bii bolja od demokratske

5%

Ne zna LDP LDP

86%

Prosek 0%

39%

10%

20%

0%

22%

30%

40%

50%

18%

60%

70%

11%

3%

21 %

80%

90%

100%

Pritom, promena formulacije pitanja i kompariranje demokratije sa drugim modelima i pozicijama ne dovode u pitanje spremnost pristalica stranaka demokratskog bloka da i dalje podràvaju demokratski izbor.. Za demokratiju je i dalje izme|u polovine i dve tre}ine pristaliizbor ca DSS, odnosno ~ak vi{e od ~etiri petine pristalica DS. 26


No, me|utim, pristalicama stranaka starog reìma - SRS i SPS, uvo|enje solucije ravnodu{nosti prema demokratiji i tipu reìma, prepolovi tre}inski udeo (proto)demokrata. Dosledno prodemokratsku poziciju prihvata sada tek 15% socijalista i 16% radikala. U pogledu delovanja obrazovanja, generacijske pripadnosti i radnog statusa na stav prema demokratiji, moglo bi se konstatovati, na osnovu ovog i prethodnih istraìvanja, da je srednja {kola vododelnica njenog (ne)prihvatanja, odnosno da su demokratski sentimenti i praksa natprose~no ukorenjeni me|u visoko obrazovanim i mladima, pre svega u~enicima i studentima. b)Prednosti i ograni~enja demokratije

Konkretan odnos gra|ana prema funkcionisanju demokratskih institucija i procedura testirali smo kroz stepen prihvatanja tri negativne ne gativne tvrdnje: da u demokratiji lo{e funkcioni{e privreda, da ona ima vi{e problema sa odràvanjem reda i da je sama demokratija, po svojoj prirodi, spora, neefikasna - "previ{e demokratska i sklona raspravama". Na drugoj strani, testirali smo da tek demokratske institucije omogu}uju uticaj na proces politi~kog odlu~ivanja. Dobijeni nalazi potvr|uju pomalo ironi~nu ocenu da demokratija jo{ ne stanuje na trajnoj adresi u Srbiji, odnosno da jo{ nije "jedina igra u gradu" (Linc i Stepan). Grafikon 8. Stavovi o demokratiji 60

48

50 40 30

33

Ne slaže se

42

36 32

Slaže se

52

29

24

20

21

18

10 0 Demokratije nisu Privreda u uspešne u demokratiji loše održavanju reda funkcioniše

Demokratija je dobra jer omogucava da se utice na politiku

U demokratiji je Demokratija suviše možda ima neodlucnosti i svojih mana, ali raspravljanja je bolja od drugih oblika oblik a vladavine ladavine

27


Naime, saglasnost sa tvrdnjom da tek demokratija omogu}uje efektivan uticaj na dono{enje odluka iskazuje tek relativna, ispodpolovi~na ve}ina (42%), uz ~etvrtinu gra|ana koji se ne slaù, ili, i li, pak, ne vide ni ovaj demokratski pomak. Na drugoj strani, da je demokratija mlitava i neefikasna, previ{e neodlu~na, sklona raspravama i beskrajnim nadmudrivanjima, odnosno da je treba "racionalno ograni~iti" misli gotovo polovina (48%) anketiranihh gra|ana, me|u njima ~ak dve tre}ine pristalica anketirani pristalic a SRS i SPS. Na drugoj strani, uz permanentnu tre}inu neodlu~nih, tek je petina tvrdih branitelja demokratije koji shvataju da demokratija i njene procedure imaju ugra|eni rizik sloènih i otvorenih rasprava, odnosno cenu koja se mora platiti. U pogledu delovanja demokratskih procesa odlu~ivanja na funkcionisanje privrede i, posebno na odràvanje reda, reda , gra|ani su podeljeni na gotovo tri jednaka dela, pri ~emu su politi~ki indiferentni natprose~no neodlu~ni, a pristalice stranaka pozicije i opozicije dominantno slede logiku pozicije svojih partija. Tako, Tako, recimo, da, polovinom 2007. godine, u Srbiji lo{e funkcioni{e privreda pri vreda i da dràva ima problem sa odràvanjem reda misli preko tri petine pristalica SPS i SRS. Ponderi{u}i negativne i pozitivne iskaze gra|ana o (ne)mogu}nostima i ograni~enjima demokratije formirali smo indeks stava prema demokratiji. Relativna ve}ina, preciznije, izme|u dve petine i polovine gra|ana Srbije (44%) ima pozitivan stav prema demokratskom poretku i njegovim upravlja~kim kapacitetima. Dalja jaka tre}ina (35%) ima prema demokratiji me{ovit, ambivalentan stav. stav. Najzad, petina gra|ana (21%) pokazuje antidemokratski stav i sentiment, odnosno smatra da je ona, sa stanovi{ta efikasnosti upravljanja, inferiorna inferi orna u odnosu na nedemokratske poretke. c) Socijalni korelati odnosa prema demokratiji

U odnosu na socijalno-strukturalno utemeljenje demokratije, uz sva pojednostavljivanja, moglo bi se zaklju~iti da su sigurne, prodemokratske grupe - privatni vlasnici (64%) i u~enici i studenti (58%) a me|u zaposlenima: stru~njaci (64%), slu`benici (54%) i tehni~ari (50%), odnosno da je za izvesno demokratsko opredeljenje potrebno bar srednje obrazovanje (47%), kao i pripadanje mla|im generacijama. 28


Opravdano bi se moglo pretpostaviti da {irenje i snaènje podr{ke demokratije ide ruku pod ruku sa ose}ajem otvorenih perspektiva i realnim, opipljivim rastom i "dobrim zdravljem" ekonomije. Samoocena li~nog poloàja i percepcija demokratije

Tranzicija, naime, donosi brojne nevolje "obi~nom" ~oveku. One se naj~e{}e ti~u (ne)izvesnosti njegovog zaposlenja, visine primanja, standarda, pa se iz ove perspektive ocenjuju i sva druga pitanja dru{tvenog i politi~kog karaktera. Tabe abela la 2. Odnos prema demokratiji i ose}anje li~nog dobitni{tva/gubitni{tva Ni jedno, Prete`no Prete`no ni drugo, Ne zna dobitnik gubitnik sredina Demokratija je bolja od svih drugih oblika vladavine

77%

30%

45%

18%

Za ljude kao ja, i demokratski i nedemokratski reìm su isti

8%

17%

14%

10%

U nekim slu~ajevima nedemokratska vlada moè biti bolja od demokratske

7%

30%

18%

13%

Ne zna

8%

23%

23%

59%

Ukupno

100%

100%

100%

100%

Veza izme|u ocene li~nog dobitni{tva, odnosno gubitni{tva i shvatanja demokratije gotovo je idealtipska. Oni koji sebe vide kao dobitnike, gotovo u ~etiri petine slu~ajeva, vide i demokratiju kao najbolji oblik vladavine! Ovo je za budu}nost demokratije, istovremeno, istovreme no, optimisti~an, ali i opominju}i nalaz. Naravno, ose}aj gubitni{tva i dobitni{tva svako tuma~i na li~nom planu ili planu socijalne grupe kojoj pripada. Moèmo pretpostaviti, ipak, da se ose}aj dobitni{tva, na primer,, najvi{e dovodi u vezu sa poslovnim uspehom, uspehom u pomer bolj{anju standarda, uspehom u obrazovanju. Iz toga sledi i zaklju~ak - {to bude vi{e onih koji sebe shvataju kao dobitnike, odnosno 29


{to tranzicija bude bezbolnija, to }e i demokratija biti poèljniji poredak. Na drugoj strani, oni koji sebe vide kao gubitnike, u znatno ve}oj meri su spremni da prihvate i nedemokratske reìme ukoliko }e ih oni dovesti do toga da prestanu da se ose}aju kao luzeri. Mada, i me|u njima je gotovo tre}ina onih koji su pristalice demokratije. Oni koji su na sredini na kontinuumu dobitni{tva/gubitni{tva dobitni{tva/gubitni{tva,, nalaze se i na "sredini" kada je re~ o prihvatanju demokratije. Ohrabruju}e Ohra bruju}e za demokratiju je to {to je gotovo polovina njih, ipak, bliskija demokratskom, nego nekim drugim tipovima reìma. Dakle, ono {to su produkti i doìvljaj tranzicije na li~nom planu i te kako uti~e na prihvatanje, odnosno neprihvatanje demokratije. Naime, oni koji tvrde da ìve "dobro" i "srednje", u natpolovi~nom broju (64% i 55%) su spremni da podrè demokratiju. Oni koji tvrde da ìve "podno{ljivo" i "te{ko podno{ljivo" u 46%, tj. 33% su skloni demokratskoj orijentaciji, dok je taj procenat najmanji kod onih koji kaù da ìve "nepodno{ljivo", 25%. O~igledno, ovakva veza izme|u "subjektivnog blagostanja" i demokratske orijentacije mnogo govori demokrat ija nema {anse bez ekonomskog razo tome da politi~ka demokratija voja, iako je i obrnuta korelacija, bar sa stanovi{ta jednog broja ispitanika, mogu}a, ~ak poèljna (setimo se petine onih koji kaù da u nekim slu~ajevima nedemokratska vlada moè biti bolja - ~itaj efikasnija - od demokratske). Socijalne i demografske karakteristike gra|ana kao korelati odnosa prema demokratiji

Razli~ite socijalne grupe, kao referentni okvir pojedinaca i mesto formiranja nekih od bazi~nih stavova, znatno uti~u na formiranje grupnih stavova o "sekundarnim" pojavama koji se izraàvaju kroz javno mnjenje. Ni stav o demokratiji nije izuzetak. Od svih karakteristika ispitanika koje ga svrstavaju u odre|enu socijalnu ili demografsku grupu, u najve}em stepenu korelacije sa odnosom prema demokratiji nalazi se zanimanje ispitanika, odnosno njihov klasni poloàj (Mojsilovi}, 2006:8).

30


, ik n e ~ U

a k i n a ti p s i e j n a m i n a z i ij it a r k o m e d a m e r p v a t S . 3 a l e b a T

t n e d tu s

% 5 6

% 0 1

% 1 1

% 4 1

% 0 0 1

a ic } a m o D

% 5 1

% 7 1

% 4 1

% 4 5

% 0 0 1

k ja n ~ rtu S

% 3 6

% 0 1

% 5 1

% 2 1

% 0 0 1

% 8 5

% 5 1

% 7 1

% 1 1

% 0 0 1

% 4 5

% 1 1

% 7 1

% 7 1

% 0 0 1

ik n d ra

% 8 3

% 8 1

% 5 2

% 8 1

% 0 0 1

ik n d ra

% 1 3

% 0 1

% 6 2

% 4 3

% 0 0 1

ik n d re v

% 6 3

% 5 1

% 9 2

% 0 2

% 0 0 1

a n z e N

o n p u k U

ik n e b ` lu S r a ~ i n h e T K V il i V K K P il i K N irp o jl o P

ih v s d o a lj o b e j a j ti a r k o m e D

e in v a d a l v a k il b o ih g ru d

i i k ts a r k o m e d i a j o a k e d u lj a Z

ti is u s m i ` e r i k ts a r k o m e d e n

a m i v e j a ~ lu s m i k e n U

e ` o m a d a l v a k ts a r k o m e d e n

e k ts a r k o m e d d o a lj o b tii b

31


Demokratija, dakle, naj~vr{}e upori{te ima me|u u~enicima i studentima, koji su, po prirodi, grupa kojima pripadaju, najliberalniji i najspremniji za promene. Za njih je demokratija, pre svega, otvoreno dru{tvo u kom oni tek treba da dobiju svoju {ansu. Iza njih se nalaze stru~njaci, visoko obrazovani sloj koji je, uprkos svom statusno visokom poloàju, bio potcenjen u smislu materijalne satisfakcije u prethodnom periodu. Stru~njaci demokratiju vide kao stanje stvari koje }e "sve dovesti na svoje mesto", dati svakom ono {to zasluùje, a njima dati {ansu da naplate svoju stru~nost. Osim njih, natpolovi~no demokratiju prihvataju i slu`benici i tehni~ari. Kod ostalih, nedemokratske orijentacije (odnosno zbir odgovora onih kojima su svi reìmi isti i onih koji veruju da nedemokratska vlast moè biti bolja od demokratske) preteù nad demokratskom orijentacijom. Kod poljoprivrednika i radnika je taj odnos oko 4:3 u korist neke od dve ponu|ene nedemokratske orijentacije. Demokratija najgore stoji kod doma}ica (15%), ali ne u korist nekog od "nedemokratskih" odgovora, ve} zato {to one vi{e ne znaju ni o ~emu ih pitamo. I kod generacijske pripadnosti uo~ljive su razlike prema stavu o demokratiji. Ona "najvi{i rejting" ima kod mladih do 30 godina ({to korelira sa prethodnim nalazom da su u toj grupi u~enici i studenti). Me|u onima od 30 do 60 godina demokratski i nedemokratski modeli su u ravnoteì, dok se ona naglo naru{ava u korist nedemokratskih stavova kada je re~ o onima koji imaju preko 60 godina starosti. Tabe abela la 4. Stav prema demokratiji i starost 18-29

29-39

39-49

49-59

Preko 60 god.

Demokratija je bolja od svih drugih oblika vladavine

53%

44%

47%

44%

29%

Za ljude kao ja, i demokratski i nedemokratski nedemokratski reìm su isti

12%

12%

14%

14%

17%

U nekim slu~ajevima nedemokratska nedemokratska vlada moè biti bolja od demokratske

14%

24%

17%

21%

24%

Ne zna

21%

20 2 0%

22%

21 2 1%

30%

Ukupno

100%

100%

100%

100%

100%

32


Sli~na situacija je i sa nezavisnom varijablom koja govori o obrazovanju ispitanika. Pravilnost da su manje obrazovani skepti~ni prema demokratiji, ili o njoj nemaju do kraja odre|en stav a vi{e obrazovani skloniji ovom obliku vladavine, ovde je o~igledna. Tabe abela la 5. Stav prema demokratiji i obrazovanje [kola za Osnovna Srednja radni~ka {kola {kola zanimanja

Vi{a i visoka {kola

Demokratija je bolja od svih drugih oblika vladavine

26%

46%

50%

61%

Za ljude kao ja, i demokratski i nedemokratski reìm su isti

14%

16%

13%

13%

U nekim slu~ajevima nedemokratska vlada moè biti bolja od demokratske

22%

20%

20%

15%

Ne zna

37%

18%

17%

11%

Ukupno

100%

100%

100%

100%

O~igledno da u Srbiji postoje zna~ajne politi~ke podele, podele u domenu psiholo{kih percepcija objektivne stvarnosti i sociodemografskih karakteristika karakteristika koje se reflektuju na razli~it stepen prihvatanja demokratije kao poèljne vrednosti. U podeljenom dru{tvu i demokratija je "podeljena" i rastrzana izme|u razli~ito formiranih dru{tvenih i politi~kih grupa. Demokratski politi~ki politi ~ki poredak, pre svega, moè jo{ uvek da ra~una na pristalice stranaka koje su bile nosioci promena iz 2000. godine. Uprkos njihovim me|usobnim razlikama, nesumnjivo je da pristalice ovih stranaka jo{ uvek ~ine jedinstven blok, bar kada je re~ o odnosu prema demokratiji. Demokratski poredak preferiraju preferiraj u i oni koji sebe vide kao dobitnike i oni koji danas smatraju da ìve bolje nego ranije. O~igledno, to su oni koji su uspeli da zadovolje svoje interese u domenu egzistencije i koji mogu da se okrenu zastupanju vrednosti koje nisu u direktnoj vezi sa standardom, ali i te kako uti~u na njega. Oni koji jo{ uvek nisu zadovoljni kako ìve i sebe smatraju gubitnicima, demokratiju kojom ne mogu da plate pristigle ra~une, i ne smatraju ba{ poèljnim stanjem stvari (Mojsilovi}, 2006:10). 33


Za demokratiju su, dakle, u~enici, studenti, stru~njaci, tehni~ari i slu`benici. Poljoprivrednici i radnici su podeljeni, jer iako kod njih prevagu odnose neki od dva pominjana oblika nedemokratske orijentacije, ta prevaga nije velika. U skladu sa prethodnim, demokratiju proteìraju mladi, srednje i visoko obrazovani ljudi oni koji tek traè svoje {anse i koji u demokratiji vide mogu}nost da do|u do izraàja. Broj onih koji gaji prodemokratsku orijentaciju 6-7 godina nakon promena je smanjen za deset odsto u odnosu na nalaze istraìvanja iz 2000-2001. godine. Na demokratskim politi~kim elitama leì najve}i teret odgovornosti za pad popularnosti demokratije. Njihove me|usobne razmirice, sporost i neefikasnost neumitno vode razo~arenju u demokratiju o kojoj oni mnogo govore. Uporno govore}i da ìvimo u demokratiji, ali, u isto vreme, vladaju}i na stari partokratski na~in, uz mnogo optu`bi za korupciju, elite dovode do toga da obi~an ~ovek zaklju~i da "ako je ovo ta demokratija o kojoj toliko bruje, onda mora da postoji ne{to druga~ije". Dakle, od odgovornog (i kontrolisanog) postupanja elita zavisi u velikoj meri stepen budu}e podr{ke demokratiji. Za utehu, uprkos ovakvom stanju stvari, demokratija ima upori{te u onim grupama koje tek treba da preuzmu stvari u svoje ruke - a to su mladi i obrazovani, uspe{ni i modernisti~ki usmereni ljudi. d) Nezadovoljstvo ostvarenim promenama i odnos prema demokratiji

Logi~no i o~ekivano, plitku, opadaju}u, polovi~nu podr{ku demokratiji u velikoj meri obja{njava i formirani, (aprila 2006.) gotovo dvotre}inski konsenzus oko negativne ocene i nezadovoljstva njenim funkcionisanjem, uz tek ne{to manje od ~etvrtine gra|ana relativno zadovoljnih funkcionisanjem demokratskih procesa i institucija u Srbiji.

34


Grafikon 9: Zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije (vrednosti su u %) 100%

7

7

9

6

9

6

20

90%

14

80% 70%

39 52

52

60%

Ne zna

72

50%

80

63

83

63

Zadovoljan

40% 30%

Nezadovoljan

54 41

20%

39 22

10% 0% S S D

S D

e k n a tr s e l a t s O

S S P

23

17 i ln a ji c n e t o P

11 ti n e n ti s p a

S R S

11 S P S

k e s o r P

Zna~ajan uticaj (Ck = 0,38) na stav o funkcionisanju demokratije ima, ponovo, partijsko opredeljenje. Dok su pristalice stranaka liberalno-demokratskog bloka gotovo ravnomerno podeljene, uz ne{to ve}i broj nezadovoljnih funkcionisanjem demokratije u Srbiji (52% : 40%), pri ~emu su o~ekivano, ne{to manje kriti~ne pristalice stranaka tada aktuelne manjinske koalicione vlasti, me|u pristalicam pristalicamaa socijalnacionalnog bloka gotovo je sedam puta vi{e nezadovoljnih (80% : 12%). I u ovom pogledu, neodlu~ni i apstinenti su, izme|u ove dve politi~ke formacije, ovoga puta bliè poziciji socijal-nacionalnog bloka. Me|u njima je, naime, ~etiri puta ve}i broj nezadovoljnih od zadovoljnih postignu}ima "nove demokratske vlasti" u Srbiji. Indikativno, dvotre}inska, negativno odre|uju}a saglasnost postoji i u pogledu nezadovoljstva efektima privatizacije. Da se privatizacija uglavnom dobro sprovodi, misli tek svaki sedmi ispitanik - pristalice vladaju}ih G17 plus (38%) i SPO i NS, ne{to ~e{}e od drugih. Na drugoj strani, gotovo dve tre}ine (64%), uz dalju petinu neodlu~nih, drì da se izme|u procesa privatizacije u Srbiji, njenog lo{eg sprovo|enja, (33%) pa ~ak i plja~ke (31%), moè staviti znak jednakosti. 35


Grafikon 10. Negativan odnos prema privatizaciji (vrednosti su u %) 100% 90%

6 6

6 6

19

11

15 30

80%

4

29

29

27

21

70%

14

60%

15

24 ne slaže se

50% 40%

89

88 neodlučan ne zna

77 62

30%

56

56

20%

64

slaže se

47

10% 0% S P S

S R S

S S P

i ln a ji c n e t o P

ti n e itn s p a


S S D

S D

l a t o T

Stav prema efektima privatizacije, tako|e je u zna~ajnoj meri uslovljen partijskim afinitetima. Najnezadovoljnije privatizacijom su pristalice SRS i SPS - njih gotovo devet desetina (89%), kao i vi{e od tri ~etvrtine (77%) pristalica Pokreta snaga Srbije. Neka vrsta izlaza traì se u èlji, gotovo tri ~etvrtine gra|ana, da se teret bolnih tranzicionih promena {to ravnomernije raspodeli. Pritom, gotovo izjedna~en broj onih koji su za postupne, manje bolne promene, makar to i usporilo reforme, i pristalica suprotne teze da samo brze i odlu~ne reforme, i po cenu trenutnih gubitaka ve}ine, vode stabilnom razvoju (formiran odnos 40% : 33%) govori o potrebi gra|enja delikatne ravnoteè izme|u efikasnosti i socijalne odrìvosti (i izdr`ljivosti) promena.

36


Grafikon 11. Pozitivan odnos prema brzim i odlu~nim reformama (vrednosti su u %) 100%

20 38

80%

31

10

34

47

16 60%

32

35

19

52

20 18

40%

28

37

neodlucan ne zna

19 64 52

50

20%

0% S D

S S D


ne slaže se

slaže slaže se

45

S S P

35

S P S

31 i ln a ji c n e t o P

29

ti n e itn s p a

S R S

38

k e s o r P

O~ekivano, za sporiji ritam promena su natprose~no, u ovom slu~aju natpolovi~no, pristalice socijalista, radikala, kao i PSS i Nove Srbije, odnosno poljoprivrednici, nezaposleni i penzioneri. Na drugom polu su privatnici i pristalice gra|ansko - demokratskih stranaka - DS, G17 G1 7 plus, LDP i LSV LS V. 4. Reìm po aktuelnoj meri i ukusu u kusu gra|ana Srbije

Konstatovana ograni~ena, ograni~ena , tek relativno ve}inska, podr{ka gra|ana Srbije demokratiji i demokratskim institucijama i procedurama odlu~ivanja, neposredno je uslovljena sopstvenom (nezavidnom) pozicijom i ukupnom dru{tvenom situacijom, odnosno nezadovoljstvom gra|ana efektima tranzicionih promena i nepoverenjem nepoverenj em u klju~ne politi~ke, ali i aktere civilnog dru{tva. Pitanje je, me|utim, da li su nezadovoljstvo i nepoverenje funkcionisanjem, u svesti bar dela gra|ana, uslovljeni i prisutnim razvijenim antidemokratskim sindromom, odnosno sumnjom i neprihvatanjem njene su{tine i formativnih karakteristika. Naredno pitanje ti~e se dileme u kojoj meri svest o slabostima i ograni~enjima ograni~e njima demokratije demokr atije predstavlja predsta vlja osnov, ili, pak, izgovor izgovo r, za prihvatanje nedemokratskih mera ili podr{ku polu-demokratskim reìmima, ili ~ak vodi u prihvatanje otvoreno nedemokratskih procedura. 37


Sklonost nedemokratskim merama i reìmima

Tako, recimo, re{enje nagomilanih dru{tvenih problema ve}ina gra|ana vidi (njih ~ak dve tre}ine) tre}i ne) u vlasti eksperata i izboru u Vladu njih, nji h, a ne "omrznutih" politi~ara, kao i u realizovanju stava (tri petine gra|ana) da na{i ljudi funkcioni{u kako treba tek pod paskom ~vrste ruke, odnosno u kombinovanju tehnokratskog i autoritarnog iskrivljavanja "ograni~enoj primeni demokratije". Kombinacija mr{avih po~etnih efekata tranzicionih promena, o~uvanog autoritarnog obrasca vladanja i ra{irenog klijentelizma klijent elizma i korupcije, sa nasle|enim autoritarnim mentalitetom i navikama, vodila je dominaciji stava "da mi i nismo narod i ljudi spremni i sposobni na punu, pravu demokratiju". Za nas kao da je najbolji "prosve}eni apsolutizam" i ~vrsta paternalisti~ka (i populisti~ka) vlast "oca ili doma}ina" koji nas povremeno ne{to i pita, ali odlu~uje i vlada sam. Ako, pritom, pokazuje i dovoljno realizma, pameti i znanja ili se povremeno izlaè izbornoj proveri - tim bolje. Tako, recimo, da nam ne treba ~vrsta ruka misli tek ~etvrtina (26%) prete`no liberalno - gra|anski orijentisanih, dok je njenih zagovornika natprose~no (tri ~etvrtine) me|u pristalicama SPS i SRS. Naj{ire, ali, ipak, ispod polovi~no, antiautoritarno jezgro poseduju pristalice DSS (41%).

38


Grafikon 12. Pozitivan odnos prema "~vrstoj ruci" u politici (vrednosti su u %) 100% 10

11 90% 80%

2 10 19

11

23

6 16

17

16 29

41

70%

30

26

Ne zna

28

60%

Ne slaè se

50% 40%

77

74

79

Slaè se 61

30%

57

55

50 20% 10% 0% S P S

S R S

S S P

i ln a ji c n e t o P

it n e in t s p a

S D

e l a t s O

e k n a rt s

S S D

k e s o r P

Razo~aranost efektima tranzicionih promena i prate}i val nostalgije prema "dobrim starim vremenima" iskazuje i uverenje gotovo polovine gra|ana (46%) da je komunizam dobra ideja, koja je tek lo{e sprovo|ena. Uz dalju ~etvrtinu neodlu~nih, ne{to manje od tre}ine ispitanika (31%) je protiv pozitivnog vrednovanja komunizma, {to govori, bar posredno, o relativno plitkoj podr{ci konceptu liberalnopredstavni~ke demokratije znatnog broja gra|ana. O~ekivano, prokomunisti~ki sindrom najvi{e iskazuju gotovo tri petine pristalica SPS i gotovo polovina pristalica SRS i PSS, kao i dve tre}ine penzionera. Ovi nalazi u potpunosti korespondiraju sa nalazima brojnih istraìvanja koja pokazuju da u postkomunisti~kim dru{tvima prosocijalisti~ke vrednosti sigurnosti, solidarnosti i blagostanja imaju status trajnih finalnih vrednosti a da se politi~ke slobode, pluralizam i posebno, strana~ka utakmica za vlast i politi~ko trì{te u velikoj meri vide kao instrumentalne (i uslovne) vrednosti.

39

9.Biraci i Apstinenti u Srbiji

Recommend Documents