SKRIPTA ZA GEOGRAFIJU- 6 RAZRED

Географија VI разред

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ - ХИДРОСФЕРА Хидросфера је један од четири земљина омотача који чине географски омотач Земље. Обухвата све воде на земљи које су међусобно повезане и стално се обнављају. Вода покрива око 70% површине Земље. Стално се креће и једина је материја која се при обичним температурама налази у сва три агрегатна стања. Осим у светском мору, воде има и на копну.

ОКЕАНИ И МОРА Хидрологија је дисциплина физичке географије која проучава све воде. Дели се на хидрологију мора и хидрологију копна. Хидрологија мора се зове и океанографија. Водена површина на Земљи зове се светско море или светски океан. Океани су највеће водене површине на Земљи. Можемо издвојити 5 океана: - Тихи океан. Другачије се зове и Велики океан или Пацифик. Заузима половину светског океана. Простире се од источне обале Азије, Малајског архипелага и источне обале Аустралије до западне обале Европе и Африке. Због кретања литосферних плоча на његовом дну се налазе ровови. У пет ровова (Маријански, Тонга, Курилски, Јапански и Филипински) има дубину већу од 10.000 метара. Највећа је дубина у Маријанском рову (11.034 метара). - Атлански океан. Зове се и Атлантик. Простире се правцем север - југ у облику латиничног слова S. Простире се од источних обала Америке до западних обала Европе и Африке. Због кретања литосферних плоча, по средини океана, на његовом дну се налази подводно узвишење. - Индијски океан. Простире се од источне обале Африке, преко јужне обале Азије до Малајског архипелага и Западне обале Аустралије. - Северни ледени океан. Најмањи је и простире се око Северног пола. Границе су му северне обале Америке, Европе и Азије. - Јужни океан. Издвојен је као океан у 17. веку, али прихваћен 2000. године. Налази се око Јужног пола, испод 60º ЈГШ. Мора су делови океана који су мање или више издвојени. Могу бити: - унутрашња или средоземна, - ивична и - међуострвска. Унутрашња мора су окружена скоро са свих страна копном. Преко уског воденог пролаза повезана су са другим морем или океаном. Пример: Средоземно, Црно, Јадранско, Црвено. Ивична мора се већим делом наслањају на континент. Од океана су одвојена острвом или полуострвом. Пример: Северно, Берингово, Охотско, Јапанско, Жуто. Међуострвска мора се налазе унутар архипелага. Од океана су одвојена острвима. Пример: Сулу, Целебеси (Сулавеси), Јаванско. Обала је узак копнени појас поред мора који запљускују таласи. Она нигде није права линија. Одступање обалске линије од праве линије зове се разуђеност обале. Облици разуђености су: -

мореузи, заливи, полуострва и острва.

Најмање су разуђене обала Африке и Аустралије, а највише је разуђена обала Европе. Мореузи су уски водени појаси између два копна. Они повезују два мора или два океана или океан са морем. Значајни су за саобраћај. 1


Заливи су делови мора или океана који су мање или више увучени у копно. Постоје три врсте залива: - Заливи настали формирањем копна: - велики су и широко су отворени према мору - пример: Бискајски, Лионски, Ђеновски. - Фјордови: -

уски заливи стрмих страна који дубоко залазе у копно настали су потапањем ледничких долина налазе се северно од 50º СГШ и јужно од 45º ЈГШ. највише их има у Норвешкој.

- Ријаси: - настају потапањем речних долина уз обалу - има их на северу Шпаније, југу Кине и истоку Аустралије. Магеланова експедиција - прошли су између Јужне Америке и Огњене земље. У Атланском океану је вода била узбуркана, док је у Пацифику била мирна, па су дали име Тихи океан. Гренланд је највеће острво на свету. Део је Данске. Има своју владу. Геолошко је део Северног архипелага. Има поларну климу и већи део је под ледом. Становништво су Данци и Ескими. Баве се риболовом и прерадом рибе.

СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ Иако је повезана у целину, вода светског мора нема свуда исте карактеристике. Воде океана и мора разликују се по: -

сланости, температури, боји и провидности.

Сланост Морска вода, за разлику од копнене, има растворене соли. Зато јој је укус сланогорак. Количина растворених соли у води зове се сланост или салинитет. Јединица за салинитет је промил (‰). Промил показује колико грама соли има у једном килограму морске воде. Због соли, морска вода не може да се пије ни да се користи за наводњавање. Сланост морске воде повећава се испаравањем, а смањује се приливом слатке воде (од падавина, притока са копна или отапања ледника). Просечан салинитет светског мора је 35‰. Највећи је око повратника (38‰), јер је ту велико испаравање и мале количине падавина. Због веће количине падавина, сланост се смањује према екватору и половима. Температура Сунце је главни извор топлоте којом се загрева светско море. Знатно мањим делом се вода загрева због Земљине унутрашњости. Температура воде зависи од географске ширине, највећа је на екватору и опада према половима. На екватору је просечна температура 28ºC, у умереном појасу 15ºC, а у поларним областима је -1ºC. Због морских струја и мешања топле и хладне воде, опадање температура није правилно са променом географске ширине. Провидност и боја Провидност и боја зависе од чистоће вода и садржаја органских и неорганских материја. Велику провидност имају тропска и суптропска мора (до 60 метара). Њихова боја је модроплава. У њима има мало планктона. Зато се каже да је модра боја мора знак пустоши у 2


мору. Хладнија и субполарна мора у себи имају више планктона и провидност им је мања (до 10 метара). На обали је провидност и мања, због наноса које стварају реке са копна. Зато им се мења и боја од плаве и плавозелене до жуте и мрке. На боју мора утиче и боја неба, боја дна, кретање воде и угао под којим сунчеви зраци падају на површину воде. Кретање морске воде Постоје три вида кретања морске воде: - таласи, - морске струје и - плима и осека. Таласи су кретање површинских слојева воде. Они настају због ветрова, подморских земљотреса и ерупција вулкана. Висина и дужина таласа зависе од брзине и трајања ветра и простора на коме талас настаје. Велики таласи отежавају пловидбу. Сваки талас има таласни брег и таласну долину. Висина таласа (h) је вертикално растојање од врха таласног брега до дна таласне долине. Дужина таласа (L) је хоризонтално растојање између врхова два суседна таласа или таласних долина два суседна таласа. Таласи на отвореном мору су правилни и, без обзира на величину, мање су опасни од таласа поред обале. Таласи који настају због ветра имају велику разорну снагу. Али, већу разорну снагу имају цунамији. Цунами су таласи који настају због подводних земљотреса или ерупција. Морске струје су кретање површинских слојева воде светског мора у виду огромних река, у одређеном правцу. Настају због утицаја сталних ветрова, сезонски ветрови могу да им мењају правац. По температури воде, струје могу бити топле и хладне. Топле морске струје настају на нижим географским ширинама и крећу се ка половима. Оне загревају хладна мора и ваздух изнад њих. Хладне морске струје настају на вишим географским ширинама и крећу се ка екватору. Њихова хладна вода улази у топла мора. Пошто настају због сталних ветрова, струје су сталне и не мењају правац и брзину. Плима и осека су кретања морске воде због привлачне силе Сунца и Месеца. Плима и осека се правилно смењују по два пута у току 24 часа. Зато се зову морска доба или морске мене. Плима је издизање нивоа мора и надирање воде на копно, а осека је спуштање морског нивоа и повлачење воде са копна. Разлика између нивоа мора за време плиме и осеке није иста на свим морима. Креће се од десетак центиметара (Црно море) до 21 метар (у Канади).

ВОДЕ НА КОПНУ Вода испарава. Највећи део воде која испари врати се у облику падавина у океане или мора. Мањи део ветрови однесу на копно. Водена пара изнад копна: - делом испари, - делом отиче у облику река у језера или мора, - делом понире кроз подлогу. Тако настају воде на копну које проучава хидрологија копна. Копнене воде се деле на: - површинске (реке, језера, мочваре, баре, ледници) и - подземне. Подземне воде се налазе у Земљиној кори, пукотинама и шупљинама у стенама. Део воде који у облику падавина падне на површину копна, под дејством силе гравитације пропада у унутрашњост Земље. Она понире кроз растресите наслаге и кроз пукотине у кречњацима све док не дође до непропустљивог слоја (обично је то глина). Ту се нагомилава и испуњава шупљине. Тај слој подземне воде се зове издан. 3


Количина воде у издану зависи од падавина. Када је период киша или отапања снега, воде има више, а када је суша, воде има мање. На местима где површина Земље пресеца непропустљиве стене, подземна вода се појављује на површини. Место где подземна вода избија на Земљину површину се зове извор. Постоје и следеће врсте вода: - минералне воде, које у себи имају велику количину минерала јер их растварају када пролазе преко минералних стена, - термалне воде, које су топле и - термоминералне воде, које су и топле и богате минералима. У зависности од воде која избија из њих, постоје: - минерални извори, - термални извори и - термоминерални извори. Када избије на површину, подземна вода постаје површинска. Она отиче по површини и ствара се водоток. Водотоци настају и од падавина и отапањем снега и леда. Вода својим ерозивним деловањем ствара речно корито.

РЕКЕ Сваки водоток има извор и ушће. Извор је место где почиње водоток. Водоток може почети од: - извора подземне воде, - језера или мочваре и - ледника. Мањи водоток се зове поток. Потоци настају спајањем већег броја мањих водотока (поточића) или од јачег извора. Највећи водотоци су реке. Настају спајањем више речица или од јаког извора. Саставак је место где се спајају два потока или две мање реке. Сутока је место где се спајају две реке средње величине (З. Морава и Ј. Морава). Става је место где се спајају две велике реке (Сава и Дунав, Мисисипи и Мисури). Место где се река улива у другу реку, језеро или море зове се ушће. Дужина водотока је растојање од извора до ушћа, дуж водотока. Обично се мери од ушћа, јер је оно тачно одређено. Извориште је понекад тешко одредити. Често се као извор узима саставница. Реке које се уливају у мора која имају велику разлику плиме и осеке имају посебна ушћа. Таква ушћа зову се естуари. Они су у облику левка отвореног према мору. Пример: Гарона, Об, Темза, Јенисеј. Према количини воде у кориту, водотоци могу бити: - стални, - периодични и - повремени. Стални водоток настаје када у реку улази више воде него што се из ње губи. Периодични водотоци настају тамо где има падавина у одређено време године. Када је сушан период, они потпуно или делимично пресуше.

4


Повремени водотоци настају у сушним пределима, када повремено падне вода и испуни сува корита. Сува корита у Африци се зову вади (или уади), а у Аустралији се зову крикови.

РЕЧНИ СИСТЕМ И РЕЧНА МРЕЖА Речни систем чини главна река са својим притокама. Често се притоке сврставају у редове. На пример, Сава је притока првог реда Дунава. Дрина је притока првог реда Саве (улива се у Саву), а другог реда Дунава. Речну мрежу чине сви водотоци на некој територији. Важна одлика сваке територије је густина речне мреже. Густина речне мреже територије је просечна дужина река по једном квадратном километру. Густина речне мреже зависи од климе, врсте стена и рељефа. Највећа је на планинама које су богате падавинама, а најмања је у сушним областима.

РАЗВОЂЕ И РЕЧНИ СЛИВ Површинске воде се под утицајем гравитације, са узвишења сливају у корита. Узвишења која раздвајају сливове зову се развођа. Развођа могу да раздвоје и језера и мора. Развођа ограничавају површину са које се све површинске воде сливају у један речни систем, у једно језеро, море или океан. Та површина се зове слив. Највећу површину међу рекама има слив реке Амазон. У брдским пределима су развођа прецизно одређена. У равницама постоје неодређена развођа. У кречњачким (крашким) областима постоје посебне реке - понорнице. Оне теку по површини, па нестају у понорима и опет се појаве на површини. Највећа понорница на Балканском полуострву и у Европи је река Требишница.

ЈЕЗЕРА Језера су већа удубљења на копну испуњена водом. Елементи језера су: - језерски басен (оно што је за реку корито) и - вода која га испуњава. Важно је проучити како су настали басени. Језера се не требају сврштавати у стајаће воде. Вода на језеру се креће преко таласа, постоје и плима и осека, језерске струје - слична су морима. По начину настанка, језера се деле на: - природна (басени им настају природним путем) и - вештачка (басене им праве људи, преграђивањем река или прављењем брана). Природна језера могу бити: - тектонска, - ерозивна и - акумулативна. Тектонска језера - настају тектонским процесима, дуж раседа. Пример: Велика језера (Ири, Онтарио, Мичиген), Бајкалско језеро, Њаса, Охридско језеро, Преспанско. Она су веома дубока. Ту спадају и реликтна и вулканска језера. Пример реликтног језера је Каспијско и Аралско језеро. Она су настала тамо где су некад била мора. Издизањем копна, прекинута је њихова веза са морем. Вулканска језера настају када вода попуни кратер угашеног вулкана или када лава прегради реку. Тектонска језера настају и када, приликом великог земљотреса склизне велика количина копна и прегради реку. 5


Ледничка језера - настају када вода попуни удубљења која ерозијом и акумулацијом направе ледници. Ледничка језера настају у удубљењима некадашњих циркова или валова. Ледничка акумулационим језерима настају на местима морена. Ледничка језера се често зову "горске очи". Речна језера настају речном ерозијом или акумулацијом. Пресецањем меандра настају језера у облику потковице која се зову мртваје. Код нас се таква језера зову баре (Обедска бара, Царска бара). Скупљањем воде у крашким удубљењима настају крашка језера. Тамо где дувају јаки и стални ветрови, а где је површина земље од песка могу да настану еолска језера. Ветар ствара удубљења, а та удубљења испуни вода. Таквих језера има код нас око Суботице, а највеће је Палићко језеро. Нека језера, у областима где испарава више воде него што дотиче, језера могу бити слана. Она могу бити сланија и од мора. Такво језеро је Мртво море. Каспијско језеро је познато по депресијама - земљишту које је 28 метара испод нивоа мора.

ЗНАЧАЈ, ЗАГАЂИВАЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА Значај вода У морима и океанима налазе се велике количине воде. Вода заузима 71% површине земље, а копно 29%. Такав однос копна и воде утиче на климу Земље и на услове живота. Кружењем воде врши се стална десалинизација морске воде (прочишћавање од соли) и снабдевање копна чистом слатком водом. Водена пара која настаје испаравањем морске воде кондензује се у облацима у облику ситних капљица воде. Ваздушне струје преносе кондензовану водену пару која се изнад континената излучује у облику кише. Живи свет на Земљи настао је у светском мору. Човек и данас живи поред светског мора, које је најсигурнији извор хране (риба, шкољке, ракови). Најстарије цивилизације су настале, развијале се и комуницирале на обалама мора. Уз обале мора одвијао се морски саобраћај, који је најјефтинија врста саобраћаја. Данас су најважнији поморски путеви на северу Атланског океана и повезују Северну Америку и Европу. Важан је и поморски пут од Европе преко Суецког канала до Индијског океана и јужне и источне Азије. Светско море располаже огромном енергијом, која се мало користи. У Северном мору и Мексичком заливу налазе се велике резерве нафте и земног гаса. На обалама мора су и најважнија туристичка места. Пример за то је Средоземно море, са лепим плажама, природним лепотама и културно - историјским споменицима. Подземне воде (бунари) користе се за водоснабдевање. То су најчистије и најквалитетније воде јер се споро крећу кроз слојеве земље и пречишћавају. Подземна вода је најбоља питка вода. Посебно су важне и минералне и термоминералне воде. Оне се користе у бањама. Термалне воде се могу користити за загревање станова. Вода у рекама се користи за водоснабдевање, производњу електричне енергије, саобраћај, наводњавање, риболов, спорт и рекреацију. Речне долине су густо насељене. Природна и вештачка језера имају велики значај. Користе се за водоснабдевање, саобраћај, енергетику, наводњавање, риболов, туризам, спорт и рекреацију Загађивање вода Последњих година повећано је загађивање светског мора и копнених вода. Највећи загађивачи су нафта и њени деривати (уља и мазива) и друге опасне и отровне материје. Реке уносе у мора велике количине отпадне воде из индустрије, са пољопривредних површина и из градова. У мору се сакупља и радиоактивни отпад. 6


Подземне воде су изложене загађивању, преко падавина које у себи садрже пестициде и хербициде. Загађење подземне воде (издана) утиче и на загађење река. Зато се стално контролише квалитет воде за пиће. Највећи загађивачи река су индустрија, рударство и велики градови, јер сви имају отпадне воде. Индустријске отпадне воде су отровне, а воде из термоелектрана су топле. То има негативан утицај на живи свет у води, а и на здравље људи. Отпадне воде из великих градова зову се комуналне воде и оне смањују количину кисеоника у рекама, а преко река и у језера и мора. Заштита вода Еколошке кризе и катастрофе не могу да се зауставе на границама државе, већ сваки појединац и држава мора да штити светско море. Отпадне воде је потребно пречишћавати од отровних материја. За то се користе различити уређаји за пречишћавање (механичко, биолошко, хемијско). Заштити површинских и подземних вода мора да се посвети пажња да би се заштитило здравље људи и сачувала вода.

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ Биосфера је један од четири земљина омотача који чине географски омотач Земље. Биосферу чини живи свет који настањује преостала три омотача. Под живим светом подразумевају се сви живи организми, од бактерије до човека. Биосфера обухвата: - површински део литосфере, - приземни део атмосфере (тропосферу) и - целу хидросферу (до највећих дубина). Распрострањеност живог света зависи од више фактора. Они се могу сврстати у две групе: - абиотске (вода, ваздух, земљиште, рељеф, светлост, температура, ваздух, ветар) и - биотске (живи организми, њихов однос и утицај човека). Вода је важан фактор. Без ње не могу да опстану живи организми. Неке врсте биљака и животиња живе у води. У води су растворене органске и минералне материје којима се биљке хране. Копнене животиње (и човек) користе воду за пиће. Рељеф и земљиште су важни фактори. Рељеф утиче на распрострањеност биљних и животињских врста (висина, нагиб). Површински слој земљишта је подлога на којој расте велики број биљака. Он је и станиште неких животиња. Светлост, температура и ветар су климатски елементи који утичу на распрострањеност биљака и животиња. Променом климатских типова мењају се и природне зоне у којима живе разне биљке и животиње. Постоје следеће зоне: -

тропских кишних шума, савана, пустиња, суптропских шума, шума умереног појаса, степа, тундри и поларних пустиња.

ТРОПСКЕ ШУМЕ Распрострањене су у подручју екваторске и монсунске климе. Тропске шуме су густе, тешко проходне. Биљне врсте су по спратовима. Највиша стабла достижу 60 метара и траже највише светлости. У дрвећу се налазе пузавице и лијане. 7


У Јужној Америци, око реке Амазон, тропске шуме се зову селваси. У Африци се тропске шуме се зову прашуме, а у Азији џунгле. Због сталног опадања лишћа и велике количине падавина, органске материје се брзо распадају и земљиште у тропским шумама је веома плодно (плодни слој дебео 10 метара). Заступљене су следеће биљке: махагони, тиково и сандалово дрво (на високој цени, некада су били скупљи од злата). Остале биљке: какаовац, кининово дрво, каучук, индиго, абонос, хлебно дрво, зачини (бибер, цимет). Из коре каучуковог дрвета добија се каучуково млеко (латекс). Од њега се прави гума. Потиче из Јужне Америке, пренето је у Азију где боље успева. Азијске земље су данас водећи произвођачи латекса. Бамбус је биљка која брзо расте. Каже се да стрпљиви посматрач може да гледа како расте бамбус. Бамбус може да нарасте до 30 м. У Азији формира читаве шуме. Кафа је жбунаста биљка. Потиче из Африке (област Кафа, Етиопија). Пренета је у Јужну Америку, где су јој више одговарали услови. Сушењем бобица и одвајањем семена добија се кафа, која је веома тражен производ. Животињске врсте су такође разноврсне. Поједине врсте се могу наћи само на једној територији, а многе су ретке и заштићене. Јужна Америка: колибри, јагуар, тапир, тукан, ара (папагај), анаконда. Африка: горила, шимпанза, питон. Индија: тигар. Малајски архипелаг: рајска птица.

САВАНЕ Саване се простиру северно и јужно од влажних тропских шума. Пошто се налазе у тропској клими имају један сушан и један влажан период. Саване имају високу траву и ретко, појединачно дрвеће. Саване су равничарски предели са повременим рекама. У њима се налазе стабла акација. У Јужној Америци, код реке Ориноко се саване зову љаноси, а у Бразилу кампоси. Земљиште саване има мање органских материја. У сушном периоду земљиште испуца. Најпознатије дрво у саванама је баобаб. Стабло је високо и до 20 метара, пречник може бити и већи од 10 метара. Животињске врсте у саванама Африке су: зебре, жирафе, антилопе, слонови, носорози, лавови, леопарди, гепарди, хијене и друге. У Аустралији је распрострањено дрво еукалиптус, који може да нарасте до 100 метара.

ПУСТИЊЕ У областима око повратника и у сушним деловима континенталног појаса јављају се пустиње. Пустиње око повратника одликују се великом разликом температуре у току дана, а пустиње у умереном појасу имају велике разлике у температури у току године. Површински слој у пустињама су матичне стене (камените пустиње - хамаде) или песак који настаје распадањем матичних стена (пешчане пустиње - ергови). Понекад у пустињама умереног појаса може се наћи и обрадиво земљиште. Због високе температуре и мале количине падавина, живот у пустињама је тежак. Пустиње су ретко насељене, има мало биљака и животиња које су се прилагодиле тешким условима. У пустињи живе биљке које могу у свом телу да чувају воду и храну. У Америци је то кактус, а у Африци млечика. Кактус и млечика се разликују по томе што ако се оштете, из кактуса тече провидни а из млечике млечно бели сок. На северу Африка, тамо где се подземне воде налазе на малој дубини, оне извиру у пустињи и ту се налази бујан биљни свет. Та плодна места зову се оазе. У њима расте урмина палма. 8


Камиле су типичне животиње у пустињама. У Африци живе двогрбе камиле, а у Азији једногрбе камиле. Осим камила, у пустињи живе и пустињски зечеви, пустињске лисице, скочимишеви, гуштери, змије, шкорпије, шакали. Многе животиње у пустињама су прилагођене да дању живе у песку, а ноћу да се крећу по пустињи.

СУПТРОПСКЕ (СРЕДОЗЕМНЕ) ШУМЕ Суптропске шуме се налазе у области средоземне климе. То су ретке шуме у којима расту храст, приморски бор, чемпрес, маслине и ловор. Биљне врсте које живе у овим шумама тешко се прилагођавају другим стаништима. Пример је маслина. Она се тако тешко прилагођава, тако да су границе њене распрострањености у ствари границе суптропских шума. Да би се добиле обрадиве површине и дрво за бродове, храстове шуме око Средоземног мора су искрчене. Уместо шума сада се налази вегетација камењара и макија. Макија је зимзелена, густа и тешко проходна жбунаста вегетација. Чине је рузмарин, зеленика, кадуља и друге биљке. У тим областима се узгајају винова лоза, смоква, нар и агруми (лимун, поморанџа, мандарина, грејпфрут). На кречњацима у овим областима се ствара црвена земља - црвеница, која настаје разлагањем кречњака. Животињски свет је сиромашан. Има гуштера, змија, птица и инсеката (шкорпије, пауци, стоноге). Има и мањих глодара (мишева и зечева). У планинама живе дивокозе. У Аустралији живе врсте којих нема нигде другде у свету (кенгур, коала).

ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА У умереном топлотном појасу, где влада умерена клима, заступљене су листопадне шуме. Према северу, са повећањем хладноће, оне се претварају у четинарске шуме - тајге. У листопадним шумама је земљиште растресито, а због разлагања лишћа које опада, оно је плодно. Ту се ствара смеђе шумско земљиште. Према северу је оно мање плодно, пепељастосиво и зове се подзол. У листопадним шумама расте: храст, буква, јасен, јавор, граб, кестен. У подножју дрвећа расту купина, кукурек и папрати. У тајгама расту: бор, јела, смрча, ариш. Због густе крошње, у четинарским шумама је хладовина и има врло мало приземних биљака. У шумама умереног појаса живе: инсекти, птице, вукови, лисице, медведи, јелени, дивље свиње, куне, ласице.

СТЕПА Степа је вегетација ниске траве и она је карактеристична за подручје са малом количином падавина. Она се налази у унутрашњости умереног појаса, далеко од мора. Ту је заступљена сува континентална клима. У Северној Америци се степе зову прерије, а у Јужној Америци пампаси. У степама трава расте у бусеновима. Ради стварања плодног земљишта, степе су претворене у обрадиву површину која се зове културна степа. Ту се гаји: пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа и друге биљке. Од дрвећа, због мале количине падавина, расте топола, врба и јова. У степама има много органских материја и јавља се земља која се зове црница. Она је најплодније земљиште, али се мора обогаћивати вештачким ђубретом.

9


Животињски свет чине: инсекти (пауци, скакавци, мрави), глодари (зечеви, мишеви, кртице), птице (соко, кобац, орао, фазан, препелица), степски вук. У Северној Америци живе и бизони, који су данас ретка врста.

ТУНДРЕ Око поларника, у области субполарне климе, налазе се тундре. У тундрама се налазе биљке и животиње које су прилагођене хладној клими, где се снег задржава и по десет месеци. Због дугих периода са температуром испод 0 степени, земљиште је замрзнуто и до 1 метар у дубину. Зато ту расту лишајеви и маховине. Понегде, у јужним крајевима тундре, расте поларна бреза и поларна јова. Земљиште у тундри је мочварно и каменито. Од животиња у тундри живе: ирваси, поларне лисице, поларни зечеви, поларне сове. У летњем периоду долећу птице са југа.

ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ Област око Северног пола (Арктик) и око Јужног пола (Антарктик) су области где је поларна клима и где је вечни лед и снег. У тим областима нема услова за биљке. Од животиња, ту живе бели медведи, туљани, моржеви. На Антарктику се налазе пингвини. Животињске врсте у поларним пустињама живе поред мора и хране се рибом. Бели (поларни) медвед је највећи копнени месојед. Може да достигне и тежину до 600 кг. Бело крзно га маскира и добар је пливач. Спада у угрожену врсту зато што се много лови и због отапања поларног леда.

ВЕРТИКАЛНА ЗОНАЛНОСТ На планинама се, са променом надморске висине, такође смењују климатски појасеви. Тако настају вертикални вегетацијски појасеви. Вечити снег и лед. Врхови високих планина су стално под снегом и ледом. Граница вечитог снега и леда зависи од географске ширине на којој се налази планина. Планински пашњаци. Четинарске шуме. Налазе се на надморској висини где има довољно падавина за опстанак дрвећа. Око екватора, горња граница шуме је до 4000 метара, у умереном појасу је до 2500 метара. Листопадне шуме.

ЖИВИ СВЕТ ОКЕАНА И МОРА Морска средина није богата природним зонама. Зато је биљни и животињски свет сиромашнији од копненог. Али, живи свет у води се користи у индустрији и у исхрани. На дну мора и океана живе морске траве и алге разних облика и величине. Ту живе слабо покретљиве животиње (морске звезде, јежеви, шкољке, пужеви) или непокретљиве врсте (корали, сунђери). Планктон чине једноћелијски организми који се не крећу, већ плутају по води. Планктон је главна храна за многе животиње. У мањим дубинама живе животиње које су добри пливачи: рибе, сисари (кит, делфин, фока, морж), главоношци (лигње, сипе, хоботнице), ајкуле, ража и др.

10


У дубинама мора и океана влада потпуни мрак и велики притисак. Ту живе животиње које су се прилагодиле таквим условима. Хране се остатцима живих организама који падају са површине, а неке су грабљивице и хране се другим врстама животиња.

ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА Заједница живих бића на њиховом станишту зове се биоценоза. У биоценози је свака врста значајна за опстанак осталих. У току свог развоја, човек је мењао природу. У почетку је зависио од природе. Затим је почео да припитомљава животиње и да гаји биљке. Осим тога, користи биљке и животиње за индустријску производњу. Прављењем културних степа и исушивањем мочвара, човек је истребио поједине животињске и биљне врсте, јер им је уништио станиште. Употребом ђубрива и хемикалија људи су уништили неке биљне и животињске врсте. Тако је прекинут ланац исхране и угрожене су неке животињске врсте. Осим тога, отпадне воде и издувни гасови уништавају мора, океане, воду, ваздух, земљиште. Данас човек мање зависи од природе, али му је природа ипак потребна, јер је он њен део. Ради заштите природе, човек може да уради следеће: -

ограничи сечу шума, смањи коришћење хемикалија, смањи количину отпада, пречисти и преради отпад, прави резервате и националне паркове.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА Податке о свом становништву држава прикупља пописом. Попис се обично ради на сваких 10 година. На основу података са пописа добијају се подаци о становништву.

ЕКУМЕНА И СТАНОВНИШТВО Демографија је научна дисциплина која проучава становништво. Подаци који се добију пописом се обрађују и анализирају. У периоду између два пописа, подаци о становништву се добијају проценама на основу уочених законитости. Процењује се да је 2007. године на Земљи живело 6,6 милијарди становника.Сви делови Земље нису подједнако насељени. Насељени део Земље зове се екумена, а ненасељени део Земље се зове анекумена. Чак и у насељеним крајевима нису једнаки услови за живот. Због тога је и екумена неравномерно насељена. Просечан број становника по једним квадратном километру територије зове се густина насељености. Израчунава се тако што се укупан број становника на некој територији подели са површином територије. Изражава се у становника по километру квадратном (ст/км2). Четири најнасељенија подручја су: источна Азија, јужна Азија, западна Европа и североисточни део САД. Ту живи преко половине светског становништва. Најнасељенији континенти су Азија и Европа, а најмање насељени континент је Аустралија. На Антарктику нема стално насељених људи. Густина насељености зависи од: - природних фактора (рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет, природна богатства), - друштвено - економских фактора (природни прираштај, миграције, економска развијеност). Један од најважнијих фактора је клима. Скоро 3/4 светског становништва живи у северном и јужном умереном топлотном појасу, остатак живи у жарком појасу, а у хладном појасу скоро и да нико не живи.

11


Рељеф такође утиче на густину становништва. Највећи број људи (преко половине укупног броја) живи у равницама, котлинама, долинама река или на обалама мора и океана. Преко 3/4 становништва живи на надморским висинама мањим од 500 метара. Густина становништва је већа у градовима, пошто су тамо повољнији услови живота (рудна богатства, могућност запослења и зараде, забава, култура, школе...).

ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ Сваке секунде у свету се роди или умре одређени број људи. Рађање и умирање су биолошки процеси. Због тога се мења број људи и то се зове природно кретање становништва. Број живорођених у неком периоду назива се наталитет. Број умрлих у неком периоду назива се морталитет. Разлика између наталитета и морталитета зове се природни прираштај. Наталитет и морталитет се изражавају у промилима (‰), односно на 1000 становника. Природни прираштај је различит за поједине континенте и државе. У мање развијеним земљама и сиромашним крајевима (Африка, Латинска Америка, Блиски Исток) природни прираштај је висок. У развијеним крајевима (Европа, САД, Јапан, Русија), природни прираштај је низак и негативан. Негативан прираштај значи да умире више људи него што се роди. Та појава се зове депопулација. У крајевима где је висок прираштај, већа је густина становништва, незапосленост, сиромаштво и глад. У крајевима где је прираштај низак и негативан становништво стари и има све мање људи који могу да раде.

СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА Осим броја становника, пописом се добијају и други подаци о становништву. На тај начин се показује структура становништва (однос по старости, полу, припадности раси или нацији, вероисповести, по занимању, писмености, образовању...). Полна структура је однос броја женског и мушког становништва. Она се формира рођењем, али се касније мења (пресељења, смртност, ратови ...). Старосна структура се одређује према броју људи у старосним групама. Старосне групе могу бити једна, пет или десет година (зависи шта се испитује). Полна и старосна структура се често приказују у полно-старосним пирамидама. То су графикони који показују колико људи припада одређеном полу и одређеној старосној групи. Анализом полно - старосних пирамида можемо много тога да закључимо о становништву. Постоје три врсте полно - старосних пирамида: - прогресивне, - стационарне и - регресивне. Прогресивна полно - старосна пирамида има широку основу и сужава се према врху. То значи да има већи број младих људи (велики природни прираштај). Пошто се нагло сужава према врху, значи и да је смртност велика. Пример су неразвијене земље. Стационарна полно - старосна пирамида показује да је прираштај мали (скоро нула). Регресивна полно - старосна пирамида је уска при основи, широка у средини и поново уска при врху. То значи да је природни прираштај негативан и да има много старих људи. Смртност је мања - људи дуже живе. Пример су развијене земље. Постоје три расе људи: бела (европеидна), жута (монголоидна) и црна (негроидна). Становништво беле расе највише живи у Европи, југозападној Азији и северној Африци. Жуте расе има највише у Азији и Америци, а црне расе у Африци. Раније су припадници црне расе најчешће били робови. 12


Мешањем раса настају мелези. Мелези који настају мешањем беле и црне расе зову се мулати, црне и жуте расе замбоси, а беле и жуте местици. Национална структура приказује структуру становништва према националности. Према националној структуру, државе могу бити: - етнички хомогене (становници припадају једном народу), - етнички хетерогене (живе разни народи). Због великог природног прираштаја, поједини народи су се територијално ширили и прихватали језик, обичаје и религију народа у окружењу. Процес постепеног сједињавања са другим народима се зове асимилација. На тај начин су неки народи потпуно нестали. Значајна је и анализа језичке и верске структуре народа. Некада су Велика Британија и Шпанија биле велике силе и имале су много колонија. Зато су и дан данас енглески и шпански језик најраспрострањенији у свету. Највећи број људи на свету припада хришћанству (33%, Америка, јужна Африка, Европа, Аустралија). Хришћани могу бити православци и католици. Осим тога, постоје и мање групе у хришћанству (протестанти, адвентисти ...). Друга вера по затупљености је ислам (20%, северна Африка, југозападна и југоисточна Азија). Једна од најстаријих вера је јудаизам (вера Јевреја). Јевреји живе у разним деловима света и покушавају да сачувају своју веру. Највише су страдали у другом светском рату. У Азији су распрострањене вере: хиндуизам, будизам, конфучионизам и таоизам.

МИГРАЦИЈЕ Миграција је свако кретање становника са једне територије на другу. Напуштање територије је емиграција, а долазак на другу територију је имиграција. Учесник миграције је мигрант. За територију коју напушта, он је емигрант, а за територију где долази, он је имигрант. Миграције су механичко кретање становништва. Највише миграција се дешава из економских разлога (тражење бољих услова живота). Осим тога, миграција може бити и присилна, због природних непогода, ратова итд. Миграције се могу поделити на: - према територији: унутрашње (унутар једне територије) и спољне, - према дистанци: локалне, међурегионалне, међудржавне, међуконтиненталне, - према времену (дужини трајања): сталне, привремене, сезонске, недељне, дневне. Кроз историју су се мењали правци миграције. У средњем веку је становништво из Европе одлазило у новооткривене континенте. Због привредног развоја западне Европе, у 20. веку највећи број миграција је ишао у том смеру. Миграција није само једноставно пресељење. Свака миграција има последице и за подручје емиграције и за подручје имиграције. Ако је миграција масовна, на подручју емиграције се смањује број и густина насељености. Понекад нека насеља остају без становника, а природна богатства неискоришћена. Истовремено, у подручју имиграције се повећава број становника и густина насељености, расте незапосленост, стамбени проблеми, итд.

НАСЕЉА Некада је човек зависио од улова дивљих животиња. Људи су стално били у покрету, јер су пратили животиње које су ловили. За заштиту од дивљих животиња и временских непогода користили су природна склоништа, најчешће пећине. Иако су пећине прва места која је човек насељавао, оне нису насеља.

13


Када је човек почео да гаји биљке и животиње, почео је дуже да борави на једном месту. Тако су настала прва насеља, најчешће поред река (сојенице) или на узвишењима поред река, ван домета поплава. Куће су грађене од различитог материјала (грање, дрво, кожа, камен). Насеља су се развијала развојем привреде и друштва, посебно развојем трговине и занатства. Развијала су се утврђена насеља и у њих су се досељавали трговци и занатлије. Та насеља су прерасла у градове. Тако је дошло до раздвајања два основна типа насеља: села и градови. Села су мања насеља и у њима се становништво претежно бави пољопривредом. Слабије су уређена од градова. Куће су ниске. Често постоји боље уређен центар села, где се налазе продавнице, пошта, кафане итд. Градови су већа насеља, где се људи баве занатством, индустријом, трговином, туризмом и другим непољопривредним делатностима. Боље су уређени од села и имају вишеспратне зграде. Центар града је старо језгро града и у њему се налазе трговински и услужни објекти. У градовима се налазе центри локалне управе (општина, суд итд.), а у главном граду је и центар државне управе. Постоје три типа насеља: збијени, разбијени и линијски. Језгра збијених насеља су често некадашња утврђења. Куће су се градиле збијено, због лакше одбране. Разбијени тип насеља се јавља у брдским и планинским насељима, али и у равницама где има великих обрадивих површина. Насеља линијског типа се пружају дуж путева, у котлинама или речним долинама. Због стена које ограничавају котлине, не могу да се развијају у ширину. У неразвијеним земљама и земљама у развоју честа је миграција из села у градове. Због тога се повећава број становника и градови се шире. Процес настанка и развоја градова и повећања броја његових становника зове се урбанизација. Сваки град има своја предграђа, која са градом чине градску област. Град се шири повезивањем са својим предграђима. Када се повежу две или више градске области, настаје конурбација, а даљом урбанизацијом се стварају мегалополиси. Конурбације и мегалополиси постоје у природно развијеним земљама. Пример конурбација: Велики Лондон (8,2 милиона становника) или Рур (12 милиона становника). Мегалополиса је мање. Пример је појас Тајхејо у Јапану, са градовима Токио и Јокохама. Ту живи 83 милиона људи. Мегалополис је и БосВаш у САД, који обухвата градове од Бостона до Вашингтона. Ту живи 60 милиона људи. Први милионски град у свету постао је Пекинг (1800. године). Данас има око 500 градова са преко милион људи. У неразвијеним земљама има великих градова, због великог природног прираштаја.

ПРИРОДНА И ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА Човек је нераздвојиви део природе. За разлику од других бића, ом може да мисли, учи, памти и закључује. Својим радом човек данас све мање зависи од природе. Човек мења природу и ствара нову средину прилагођену својим потребама. Природна средина или природа је окружење у коме живимо. Човек је њен нераздвојиви део. Природну средину чине: - жива бића (биљке, животиње, људи) и - неживи елементи (вода, стене, земљиште и ваздух). Сви елементи природне средине су међусобно повезани, условљени и зависе једни од других.

14


Географска средина је средина коју је човек створио мењајући природну средину својим активностима (култивисањем биљака, припитомљавањем животиња, грађењем насеља). Са техничким и технолошким развојем друштва све више су се користила природна богатства. Човек је све више мењао природну средину, тако да данас у свету има све мање природне средине. Док мења природну средину, човек често не води рачуна о последицама. Често те последице наносе велику штету и угрожавају опстанак многих живих врста, па и људи. Штетни гасови из возила и фабрика, сагоревање нафте и њених деривата загађује ваздушни омотач. То негативно утиче на климу, а самим тим и на живот људи. Вода је основ живота за сва жива бића, а она је данас, због промена у природи, загађена. Биљке и животиње су угрожене.

ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ Географске регије су мање или веће територије на Земљи које се разликују од других, околних територија, по неким природно-географским или друштвено-географским одликама. Могу се издвојити на основу различитих фактора: рељеф, клима, вода, плодно земљиште, рудна богатства, биљни и животињски свет, насеља, становништво, привредне регије. Границе између појединих регија нису оштре и прецизне. Регије проучава регионална географија. Она обједињује резултате географских дисциплина на неком простору Земље. Она има задатак да подели Земљу на регије и проучи утицај природних и друштвеноекономских фактора на стварање и изглед те регије.

ПРИВРЕДА Човек је од давнина користио природна богатства да би задовољио своје животне потребе. Прво се бавио сакупљањем плодова, ловом и риболовом. Након тога је почео да гаји биљке и животиње и да гради насеља. Правио је оружје и оруђе. Сваки члан првобитне људске заједнице имао је неки задатак, односно дошло је до поделе рада. Временом је човек усавршио оруђа и задужења људи су постала занимања. Пошто су оруђа била боља, људи су почели да производе више него што им је требало за живот. Тај вишак су почели да размењују за неке друге производе који су им били потребни. Тако је настала трговина, која се временом развијала. Да би створили потребна средства, људи узимају материјале из природе, обрађују их и прилагођавају их својим потребама. Процес којим човек, улажући свој рад, мења предмете и материјале из природе и прилагођава их својим потребама, назива се производња. Сви природни материјали и природна богатства која људи користе у процесу производње неопходних средстава за живот зову се природни ресурси или сировине. Они могу бити необновљиви и обновљиви. Необновљиви ресурси су руде, угаљ, нафта и природни гас. Могу се употребити само једном, а за њихово стварање потребни су милиони година. Њихове залихе су ограничене. Обновљиви ресурси су сунчева енергија, вода, биљни и животињски свет. Они се не губе у потпуности када се употребе и брзо се обнављају. Ако се користе нерационално, могу се уништити или постати неупотребљиви. Привреда је скуп свих делатности којима се производе и размењују добра и услуге ради задовољења човекових потреба. Делатности привреде су груписане у 4 целине: примарне делатности, секундарне делатности, терцијарне делатности и квартарне делатности. Привредне делатности се деле на привредне гране. Примарне делатности Примарне делатности су делатности којима се човек бави од давнина. Оне обухватају добра која су човеку потребна за исхрану и која се користе као сировине за индустрију. То су: - пољопривреда, 15


- шумарство - лов и риболов. Примарним делатностима бави се највећи број становника на свету. Тај број није исти у развијеним и неразвијеним земљама. Увођењем савремених средстава и алата смањује се број људи који се бави примарним делатностима. Пољопривреда је једна од најважнијих делатности примарног сектора и привреде. Дели се на две гране: земљорадњу и сточарство. Земљорадња обухвата узгајање биљака и дели се на ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. Сточарство обухвата узгајање животиња и дели се на: говедарство, овчарство, свињогојство и живинарство. Секундарне делатности Секундарне делатности су све остале производне делатности, осим пољопривреде. То су: -

рударство, производно занатство, индустрија и грађевинарство.

Иако су секундарне делатности почеле да се развијају још у праисторији, свој успон су доживеле у 19. веку, када се десила индустријска револуција. Тада је нагло повећан број становника и градова, па је велики број људи почео да се бави секундарним делатностима. Због технолошког напретка, аутоматских машина и компјутера мања је потреба за људском снагом у секундарним делатностима, посебно у високоразвијеним земљама. Најважнија секундарна делатност је индустрија. Индустрија је прерада сировина до полупроизвода или готових производа машинским путем. Дели се на тешку и лаку индустрију. Тешка индустрија обухвата производњу средстава и материјала који се користе у даљој производњи и њене гране су: енергетика, металургија, петрохемија, машинска индустрија и др. Лака индустрија обухвата производњу средстава која долазе до крајњих корисника. Њене гране су: прехрамбена индустрија; електроника; дуванска индустрија; индустрија гуме, коже и обуће; дрвна индустрија; графичка индустрија и лака хемијска индустрија. Терцијарне делатности Терцијарне делатности су услужне непроизводне делатности. То су: -

трговина, туризам, угоститељство, саобраћај и услужно занатство.

Број људи који се бави овим делатностима стално се повећава, посебно у развијеним земљама. Квартарне делатности Квартарне делатности су непроизводне делатности. То су: -

школство, здравство, култура, наука, државна управа, војска и полиција. 16


За разлику од терцијарних, квартарне делатности не остварују приходе. Иако су подељене у секторе, делатности су међу собом повезане. Ниједна делатност не може да постоји сама од себе. Све заједно чине привреду. Човек својим радом мења природне ресурсе и прилагођава их својим потребама. Али, он још увек зависи од природе. Природни услови и даље утичу на живот човека, исхрану и привреду. Природни фактори имају различит утицај на привреду: - рељеф и надморска висина утичу на климу и на стварање појединих врста земљишта и количину влаге у земљишту; - од начина настанка рељефа и састава земљишта зависи рудно богатство; - променом климе због географске ширине и надморске висине мења се температура ваздуха, врсте и количина падавина; - распоред мора, језера, река утиче на привредне делатности. На привреду утичу и друштвени фактори. Развијеност земаља је један од најважнијих друштвених фактора. На развијеност земље утиче наука и образовање људи. Све земље света могу се поделити на: - високоразвијене - средњеразвијене и - неразвијене. У неким неразвијеним државама друштво је још увек племенско и користе се примитивна средства. Када се анализира структура запослених по привредним секторима, може се одредити степен развијености неке државе. У неразвијеним земљама је обично највећи број људи запослен у примарном сектору. У развијеним земљама је највећи број људи запослен у терцијарним и квартарним делатностима.

ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ Европа заједно са Азијом чини Евроазију. У односу на Евроазију, Европа је полуострво. Међутим, по друштвеним, културним и историјским карактеристикама, то су два одвојена континента. Источна граница Европе иду линијом: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, планина Кавказ, Црно Море, мореуз Босфор, Мраморно море, мореуз Дарданели, Егејско море. На југу је Средоземно море, на западу Атлански океан, а на северу Северни ледени океан. Европа се целом површином налази на северној полулопти. Најјужнија тачка је рт Мароки у Шпанији (36°N), а најсевернија је рт Нордкап (71°N). Највећи део Европе је на источној полулопти, а мањи део на западној. Најзападнија тачка је рт Роко у Португалији (9°W), а најисточнија је северни Урал (67°Е). Постоје три објашњења имена Европа. Прво је из грчке митологије - Европа је жена коју је отео Зевс тако што је узео облик бика. Овај мит не објашњава име Европа. Друго објашњење је да су Грци све што је северно од Средоземног мора звали Европа. Треће објашњење је да су Месопотамци оно што је источно од њих звали Асу (излазак Сунца), а оно западно Ереб (залазак сунца). У почетку су Европљани познавали само још Азију и Африку, па се ти континенти зову Стари свет. Морепловци су касније открили нове континенте - Америку, Аустралију и Антарктик, који се зову Нови свет. Са површином око 10.390.000km2 Европа је на претпоследњем месту испред Аустралије, а по броју становника (710 милиона људи) је на трећем месту, иза Азије и Африке.

РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛА Обала Европе је веома разуђена. Постоје острва, полуострва, заливи и мореузи. 17


Ерозивним радом ледника на северу настали су фјордови. Неки су дугачки до 180km. Северно море је мореузима Скагерак и Категат повезано са Балтичким морем. Оно има три залива: Ришки, Фински и Ботнички. Ту су и острва Фин, Селанд и Лоланд. Најсеверније острво је Исланд. На обалама западне Европе је Бискајски залив и ту има много потопљених речних ушћа естуара. Разлика између плиме и осеке је и по 15 метара. Радом таласа на острвима Велике Британије и Ирске настају клифови. Између острва и континента налази се канал Ламанш. Јужна Европа се састоји од три полуострва: Пиринејског, Апенинског и Балканског. Апенинско полуострво са острвом Сицилијом дели средоземно море на два дела. На западу је оно Пиринејским полуострвом одвојено од Атланског океана. Веза са океаном је Гибралтарски мореуз. Ту се налазе и острва Сардинија, Балеари и Корзика, као и Еолска острва са својим вулканима. Познати су и заливи (Ђеновски, Лионски) и мора (Лигурско и Тиренско). Између Сицилије и Африке налази се Сицилијански пролаз. Јужно од Сицилије је група острва где се простире Малта. На источном делу Средоземног мора прво се налази Јадранско море. Његова источна обала је веома разуђена. Преко Отранских врата повезано је са Јонским морем. У јонском мору највеће је острво Крф. У Егејском мору се налази велики број острва (Тасос, Еубеја, Лезбос, Родос) и групе острва (Северни и Јужни Споради и Киклади). Најјужније острво је Крит. Мореузом Дарданели улази се у Мраморно море, а онда мореузом Босфор у Црно море. На северу Црног мора налази се полуострво Крим и Керчки мореуз, који повезује Црно и Азовско море. Салинитет Црног мора мањи је од Средоземног мора (велики број река).

РЕЉЕФ ЕВРОПЕ Средња надморска висина Европе је 300 метара. Заједно са Аустралијом то је најнижи континент. Највећи део Европе је испод 500 метара надморске висине, а само 1% је на висини која је већа од 2000 метара. Највећа низија је на истоку Европе. То је Источноевропска низија, која се наставља у Прибалтичку и Западноевропску низију. То су континенталне низије. Панонска низија и Влашка низија су тектонске низије. У јужном делу Европе налазе се низије које су настале таложењем наноса река. Громадне планине: север Европе (Скандинавске планине), средња Европа (Харц, Рудне планине, Шумава, Судети, Шварцвалд), западна Европа (Ардени, Вогези, Централни масив) и све планине на острвима Велика Британија и Ирска. Громадне су и планине у средишњем делу Пиринејског полуострва, Родопске планине на Балкану и Урал. Веначне планине су Бетијске планине, Пиринеји, Алпи, Апенини, Динара, Балканске планине, Шарско-пиндске планине, Татре и Карпати. На Кавказу је највиши врх Европе (Елбрус). По некој теорији где је граница Европе северније од Кавказа, највиши врх Европе је Мон Блан који се налази у Алпима. Вулканске планине: све планине на Исланду (Хекла је познати активни вулкан) и јужни део Апенинског полуострва (Везув, Етна, Вулкано и Стромболи). Због тога што набирање планина није завршено, у јужној Европи чести су земљотреси.

КЛИМА ЕВРОПЕ Европа се налази у северном умереном појасу. Зато су заступљене умерене климе. Дуж западних обала креће се топла Голфска струја, па је зато повећано испаравање. Топао ваздух преносе на копно западни ветрови. Ту је заступљена атланска (океанска) клима. Лета су свежа, а зиме су благе. Количина падавина је велика и правилно распоређена током целе године. Снег ретко пада и кратко се задржава. 18


Удаљавањем од Атланског океана ка унутрашњости континента смањује се количина падавина. Колима постаје континентална и сува. постоје две врсте континенталне климе умерена и сува. Сува континентална клима влада на истоку Европе и има хладне и снежне зиме и веома топла лета. Количина падавина је мала. У средњој Европи је умерено континентална клима са умерено топлим летима и умерено хладним зимама. Јужни део Европе је под утицајем топлог ваздуха са севера Африке. Ту влада средоземна (медитеранска) клима. Одликује се дугим, сувим и топлим летима и благим кишовитим зимама. Јесен је топлија од пролећа. Снег ретко пада и, када падне, кратко се задржава. Планински венци спречавају да ова клима продре дубље у континент. Неки простори на северу и истоку Европе су под утицајем хладног ваздуха са северног пола. То је субполарна и хладна континентална клима. Зиме су хладне и дуге, а лета су свежа и кратка. Мала је количина падавина. На вишим надморским висинама је планинска клима. Лета су краћа и свежија, зиме су дуже и хладније, повећава се количина падавина.

ВЕГЕТАЦИЈА ЕВРОПЕ Пошто у Европи владају различите климе, различита је и вегетација. У Европи су многе биљне врсте или нестали или им прети истребљење. У областима са атланском климом, заступљене су листопадне шуме храста. Те шуме су искрчене због прављења простора за градове и индустријске области. Са смањивањем количине падавина према истоку налази се вегетација ниских трава - степе. Шуме се јављају на ниским планинама (листопадне шуме храста, граба и цера). Плодно земљиште степа је претворено у обрадиво земљиште (културна степа). Исушивањем мочвара настала је ритска вегетација (трска, јова). Простори око Средоземног мора некада су били под храстом китњаком. То дрвеће је коришћено за бродове, па је сада присутна вегетација камењара, макија, ловора, маслина, јужног воћа. У хладним пределима северне и источне Европе је област четинарских шума јеле - тајге. На крајњем северу је тундра - вегетација лишајева и маховина. На високим планинама, где се мења клима са променом надморске висине, мењају се и типови вегетације (листопадне шуме, мешовите шуме, четинарске шуме, планински пашњаци и камене голети).

ХИДРОГРАФИЈА ЕВРОПЕ Због различите количине падавина и различитог рељефа, европске реке се разликују међу собом. У источној Европи има мало падавина, па има и мање река. Међутим, због низија, речни токови су дужи. Ту су најдуже европске реке: Волга, Дњепар и Дон. Њихов водостај се мења у току године. У пролеће, када се топи снег, водостај је већи, а у лето и јесен, због високих температура, водостај је нижи. Развође је на Валдајском побрђу. Западно од њега су реке које припадају Балтичком и Беренцовом сливу (Западна Двина, Северна Двина и Печора). Према југу иду реке Каспијског слива (Волга), Црноморског слива (Дњепар и Дњестар) и Азовског слива (Дон). Реке северне Европе теку ка Балтичком мору (Њемен, Висла и Одра) и у Северно море (Лаба, Везер). Оне нису тако дугих токова, а водостај им се колеба. Река Дунав је друга по дужини у Европи (преко 2800km). Реке које припадају Средњеморском сливу су кратке и великог пада. Количина воде им варира. Највиша је у зиму и пролеће (због киша и топљења снега), а најмања у лето. У 19


Средоземно море се уливају реке Ебро (Пиринеји), Рона (југ Француске), По и Тибар (Апенини), Неретва, Дрим, Вардар и Марица (Балкан). У западној Европи су реке богате водом и водостај им је уједначен током целе године. Све (осим Роне) се уливају у Атлански океан (Рајна, Темза, Сена, Лоара, Гарона, Дордоња, Дура, Тахо, Гвадијана и Гвадалкивир). Већина река источне и западне Европе је пловна. Ради регулисања речних токова и речне пловидбе изграђени су канали. Најпознатији је канал Дунав - Рајна - Мајна којим се повезује Црно море (лука Констанца) и Атлански океан (лука Ротердам). У Европи има много језера. Она се могу сврстати у три групе: балтичку, алпску и балканску. Балтичка језера настала су радом ледника. То су Ладога, Оњега, Венер и Ветер. И алпска језера су ледничка. Мања су од балтичких, али су важна за туризам. То су Женевско, Боденско, Мађоре, Комо, Гарда, Бледско и Бохињско. На Балканском полуострву су језера различито настала. На планинама су ледничка језера "горске очи". Крашко је Скадарско, тектонска су Охридско, Преспанско и Дојранско. У Панонској низији је плитко језеро Балатон, чији је басен настао спуштањем раседа. Ту је и канал Дунав - Тиса - Дунав, који се користи за наводњавање, риболов, пловидбу, рекреацију, туризам и водоснабдевање.

СТАНОВНИШТВО ЕВРОПЕ У Европи живи 710 милиона људи на површини од 10.390.000 km 2. После Азије, Европа је најгушће насељени континент. Густина насељености је 68 становника/km2. Највећа густина насељености је у развијеним индустријским областима (југ Енглеске, север Француске, Холандија, Белгија, запад и југоисток Немачке, југ Пољске и Чешка). Густо су насељени и велики градови. Северни и источни делови Европе су ретко насељени. У Европи је ниска стопа природног прираштаја, али је наталитет већи од морталитета. Због развоја индустрије, науке и технике, напредовала је медицина и повећан је животни век људи. Просечан животни век жена је 76 година, а мушкараца је 70 година. Преко 70% становника Европе живи у градовима. Највише су насељени градови западне Европе (око 90%), а најмање градови јужне Европе (око 65%). У Европи има преко 60 народа и говори се толико језика. Становништво је из 3 групе народа: - словенска - источни (Руси, Белоруси, Украјинци), западни (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби), јужни (Срби, Црногорци, Хрвати, Словенци, Македонци, Бугари, Румуни) - германска (Немци, Аустријанци, Холанђани, Фламанци, Енглези, Данци, Норвежани, Швеђани и Исланђани) - романска (Италијани, Французи, Шпанци, Португалци, Каталонци, Валонци). Поред ових група, ту су и Келти (Ирци, Шкоти и Велшани), Хелени (Грци), Угро-финци (Мађари и Финци), Албанци и Баски. Језици припадају следећим групама: -

индоевропски (словенска, германска и романска група, грчки и албански), келтски (ирски, велшки и бретонски) уралски (фински, естонски, мађарски) и алтајски (турски, неки народи Русије).

Најраспрострањенија религија је хришћанство (православље и католицизам).

20


Православље: Русија, Украјина, Белорусија, Молдавија, Србија, Црна Гора, Македонија, Бугарска, Румунија, Босна и Херцеговима, Грчка. Католицизам: земље западне Европе, Француска, Белгија, Луксембург, Аустрија, Пољска, Чешка, Мађарска, Португалија, Шпанија, Италија, Малта, Словенија, Хрватска. Протестантизам: Шведска, Норвешка, Финска, Немачка, Швајцарска, Велика Британија. Муслимани: Турска, Албанија, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Русија. Јевреји исповедају јудаизам. Миграције су у 15. веку биле усмерене из Европе ка новим континентима. У 20. веку су усмерене ка Европи, због привредног развоја.

ПРИРОДНА БОГАТСТВА И ПРИВРЕДА Заједно са САД и Јапаном, Европа је најразвијенији део света. То су омогућили повољни услови. Простране низије су прекривене плодним земљиштем и ту се гаје житарице, поврће и индустријске биљке. Због река и канала има довољно воде за наводњавање. Сточарству погодује то што има доста хране за животиње, па има много фарми. У брдским и планинским областима гаји се стока. Ту су и виногради и воћњаци. Виногради су посебно распрострањени на југу Европе, која је позната по винима. Густе шуме на северу Европе су извор сировина за дрвну индустрију. Посечена стабла се транспортују планинским рекама до пилана и центара дрвне индустрије. Планине су богате рудама метала и неметала. Рударство је основа за разне индустријске гране. Има много угља, нафте и земног гаса. Значајан извор енергије су и брзе реке, плимини таласи, ветрови и извори топле воде. Мора су богата рибом. Зато је риболов важна грана привреде на северу, западу и југу Европе. У низијама се налазе саобраћајнице (путеви и пруге). Развијен је и речни саобраћај кроз велике реке и канале. Сви већи градови су повезани и ваздушним саобраћајем. У почетку су се државе развијале око Средоземног мора, и ту је цветала привреда, занатство, трговина, бродоградња. Из Европе су кренула и откривања Новог света. Прави процват је настао развојем индустрије. Крајем 18. века развија се тешка индустрија. Због много угља и гвожђа, Немачка, Велика Британија и Белгија су постале најразвијеније државе света. Развој тешке индустрије и примена парних машина омогућиле су и развиј текстилне, хемијске и осталих индустрија. Сировине су допремане и из колонија. Временом су се користили нови извори енергије, па се индустрија мање везују за налазишта угља. Због тога се развијају и остале земље у Европи. У 20. веку, због развоја науке и научних открића, развија се електроиндустрија (роботика, мокроелектроника), информатика, хемијска индустрија, медицинска опрема, саобраћај, средства за комуникацију.

ПОЛИТИЧКА И РЕГИОНАЛНА ПОДЕЛА И ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ Између појединих регија Европе постоје разлике у рељефу, клими, богатству вода, типовима земљишта, биљном и животињском свету. Осим тога, разликују се и по начину живота, култури, историји, привреди. На основу тога, Европа се дели на 5 регија: - Јужна Европа - Северна Европа - Западна Европа 21


- Источна Европа - Средња Европа Политичка карта Европе изменила се у последњих 15 година. Крајем 20. века настало је нових 15 држава у Европи (распадом Совјетског Савеза и Југославије). Регије се могу поделити и по неком другим одликама: подунавске земље (14 земаља кроз које протиче Дунав), алпске земље (7 земаља у којима се простиру Алпи) итд. Ради стварања јединственог тржишта, 6 држава је 1957. године формирало Европску економску заједницу - ЕЕЗ (Француска, Немачка, Италија, Белгија, Холандија, Луксембург). Она је 1967. године прерасла у Европску заједницу, а 1993. године у Европску унију (ЕУ). Данас у ЕУ има 27 држава, три су званичне чланице за пријем и четири су потенцијални кандидати. Основни циљ ЕУ је формирање слободног тржишта. Парламент ЕУ је у Стразбуру, Европска комисија и Савет у Бриселу, а суд је у Луксембургу. Поред ЕУ, све земље Европе су чланице Организације уједињених нација, а Француска, Немачка, Италија, Русија и Уједињено краљевство су чланице Г8 - групе 8 најразвијенијих земаља света (заједно са САД, Канадом и Јапаном). Заједничка монета ЕУ је евро.

ЈУЖНА ЕВРОПА Јужна Европа обухвата 3 велика полуострва (Балканско, Апенинско и Пиринејско) и многа острва у Средоземном мору. Северна граница су високе веначне планине које је одвајају од западне и средње Европе. Површина је око 1,5 милиона km2 (14% Европе). Јужна Европа је претежно планинска регија, са много веначних и мало громадних планина. Громадне планине се налазе у средишњем делу Пиринејског и Балканског полуострва. Низије се налазе поред мора и у доњем делу токова река. Највеће низије настале таложењем речних наноса су Падска низија (Апенини), Андалузијска низија и Арагонија (Пиринеји) и Солунска низија, Тракија и Тесалија (Балкан). Пошто набирање веначних планина још увек траје, чести су земљотреси. Највећи део Јужне Европе је под утицајем средоземне климе (уз обале Средоземног мора). Њен утицај се осећа и у долинама великих река. Са удаљавањем од обале, клима се мења у континенталну и планинску. На западним обалама Пиринејског полуострва заступљена је атланска клима. Уместо шума храста китњака, сада је распрострањена средоземна вегетација камењара, макија и медитеранског бора. У пољопривреди се користе маслина, ловор, средоземно воће и винова лоза). Са планина ка Средоземном мору спуштају се реке кратког тока и великог пада. Оне немају сталан водостај и често пониру у кречњачке стене. Због тога настају проблеми у водоснабдевању. Природна језера су већином ледничка. Налазе се у Алпима (Мађоре, Комо, Гарда). На Балкану се налазе крашка (Скадарско) и тектонска језера (Охридско, Преспанско). У Јужној Европи живи преко 160 милиона људи (1/4 становништва Европе). Просечна густина је 113 становника/km2. Становништво је романског (Шпанци, Португалци, Италијани, Каталонци), словенског (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Бугари), Грци и Албанци. У Јужној Европи није изражена урбанизација и у градовима није велики проценат становника). Становници су одувек били усмерени ка мору. Одатле су кренула и поморска открића (Колумбо, Да Гама). Средоземно море је до 16. века имало велики значај, али, када је откривена Америка и Аустралија, оно је изгубило значај. Поново је добило значај када је прокопан Суецки канал, чиме је скраћен пут за Индију. 22


Становници се баве риболовом. Међутим, Средоземно море није богато рибом као северна мора, тако да риболов није главна делатност. Због повољне климе, гаје се медитеранске културе. Клима је најважније природно богатство. Поред тога, има много острва, полуострва, залива, културно-историјских споменика. Због тога је туризам добро развијен.

БИВШЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РЕПУБЛИКЕ Некада је постојала држава која се звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Од ње је настало укупно 6 нових држава: Македонија (1991. године), Словенија, Хрватска и Босна и Херцеговина (1992. године), Србија и Црна Гора (2006. године). На целом простору је рељеф претежно планински. На крајњем северозападу су Алпи, дуж Јадранског мора су Динарске планине које се настављају на Шар планину. На истоку су Карпати и Балканске планине (веначне планине). Ту су громадне Родопске планине. На северу је Панонска низија. На обалама Јадранског мора влада средоземна клима (осећа се и у долини реке Вардар). На планинама влада планинска, а у низијама је умереноконтинентална и континентална клима. Има велики број река, које припадају црноморском, јадранском и егејском сливу. На планинама се налазе ледничка језера, ту су и крашка (Скадарско) и тектонска језера (Охридско, Преспанско). Сачуване су природне шуме. Панонска низија је претворена у културну степу. На јадранском приморју присутна је медитеранска вегетација.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА Површина: око 88.000 km2. Број становника: око 9,5 милиона. Главни град: Београд (1,6 милиона становника). Службени језик: српски. Валута: динар. Србија је континентална држава, највећим делом је у југоисточној Европи, а делови изнад Саве и Дунава су у средњој Европи. По географском положају она је балканска, средњеевропска и подунавска земља. По површини је највећа од бивших југословенских република. Северни део Србије је равничарски, а централни и јужни је планински. Највиши врх је Ђеравица, а у ужој Србији је Панчићев врх. Србија је вишенацонална држава. Највише има Срба (око 83%), након тога Мађара, Бошњака, Рома и Југословена. Осталих народа има мање од 1%. Народи у Србији су већином словенског порекла. Поред тога има Угро-финаца и Албанаца. Природни прираштај је негативан -0,2‰. Просечан животни век је 74 године (71 мушкарци и 76 жене). Писменост је преко 96% (94% жене и 99% мушкарци). У Србији има угља за наредних 55 година, а нафте и гаса за 20 година. У Србији има много река (Дунав, Сава, Мораве, Тиса, Дрина, Тимок...). Највише хидроцентрала има на доњем току Дунава, Дрини и Морави. Повољна клима и плодно земљиште погодују пољопривреди (житарице и поврће). На брдима и планинама су услови за сточарство, воћарство и виноградарство. Гране тешке индустрије: рударство, енергетика, металска, хемијска и електроиндустрија. Гране лаке индустрије: прехрамбена, текстилна, дрвна, гума, кожа, обућа, дуванска. Већи градови у Србији су Нови Сад, Ниш, Крагујевац ...

РЕПУБЛИКА ЦРНА ГОРА 23


Површина: око 14.000 km2. Број становника: око 700.000. Главни град: Подгорица (око 140.000 становника). Службени језици: црногорски, српски, бошњачки, албански, хрватски. Валута: евро. Република Црна Гора је најмања држава бивше Југославије. Она је изразито планинска држава. Ту се налазе Динарске планине. Рељеф је крашки. Равнице су уз Скадарско језеро (Зетска равница и Никшићко поље) и Црногорско приморје. Због мало обрадивог земљишта лоши су услови за развој пољопривреде. У приморју се гаје маслине, смокве, бадеми, агруми, винова лоза, дуван и поврће. Посебно су значајне шуме, које су заштићене као национални паркови. Извори енергије су планинске реке и угаљ. Нафта и гас се увозе. Од руда, највише има боксита. Индустрија је слабо развијена. Најразвијенија грана привреде је туризам. Црна Гора има бројна туристичка места - приморје, Бока Которска, Скадарско језеро. Важнији градови су Никшић, Котор, Тиват, Херцег-Нови, Будва, Бар, Улцињ. Највећи проблем Црне Горе је недостатак вода.

РЕПУБЛИКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Површина: око 51.000 km2. Број становника: око 4 милиона. Главни град: Сарајево (преко 300.000 становника). Службени језици: бошњачки, српски, хрватски. Валута: конвертибилна марка. Босна и Херцеговина је постала независна 1992. године. Тада је избио рат између Бошњака, Хрвата и Срба. Рат је завршен 1995. године потписивањем Дејтонског мировног споразума. По том споразуму БиХ чине 2 целине, које су скоро једнаке површине. То су Република Српска и Федерација Босна и Херцеговина. Чине је и три народа: Бошњаци, Хрвати и Срби. На северу Републике Српске (Српска Крајина, Посавина, Семберија) налазе се обрадиве површине, које чине више од половине њене територије. У Подрињу и Херцеговини налазе се пашњаци на којима је развијено сточарство. Шуме заузимају више од трећине њене територије. Рудно богатство је разноврсно (угаљ, гвожђе, олово. цинк, боксит, неметали). Индустрија је у развоју. Највећа богатства Федерације БиХ су шуме, угаљ, гвожђе и камена со. Обрадивих површина има мало у северозападном и северном делу Федерације и у долини Неретве. Долина Неретве је под утицајем измењене средоземне климе и ту се производе дуван и вино. Од индустрије је у развоју црна металургија. Главни град је Сарајево. Већи градови у Републици Српској су Бања Лука, Приједор, Бјељина и Требиње. У Федерацији БиХ су већи градови Мостар, Зеница, Тузла и Бихаћ.

РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА Површина: око 56.500 km2. Број становника: око 4,5 милиона. Главни град: Загреб (око 800.000 становника). Службени језик: хрватски. Валута: куна. Република Хрватска се налази на западном делу Балканског полуострва. Лако се препознаје на карти, јер је у облику потковице око Босне и Херцеговине. У Хрватској се разликују три велике природне целине: - Панонска Хрватска (средишњи део Хрватске и Славонија), - Планинска Хрватска (Динариди, издвајају се Лика и Горски Котар) и - Јадранска Хрватска (обала и острва у Јадранском мору). Велике реке у Хрватској су: Сава, Драва, Купа, Чазма, Крка. Језера: Плитвичка и Госпићко. У Славонији се налазе резерве нафте и земног гаса, а угаљ и водене снаге немају велики значај. Руде: боксит, бакар, гвожђе и неметали. Познат је мермер са острва Брач.

24


Панонска Хрватска је главна пољопривредна област. Гаје се: житарице, индустријско биље, воће, дуван и винова лоза. У приморју се гаје винова лоза и маслине. Трећина површине Хрватске је под шумом. Значајне гране индустрије су: пертохемија, црна металургија, бродоградња, прехрамбена, машинска и текстилна. У приморском делу је развијен риболов и индустрија прераде и конзервирања рибе. Значајан је и туризам. Већи градови су: Сисак, Осијек, Вараждин, Карловац, Пула, Задар, Шибеник, Сплит, Дубровник.

РЕПУБЛИКА СЛОВЕНИЈА Површина: око 20.000 km2. Број становника: око 2 милиона. Главни град: Љубљана (око 300.000 становника). Службени језик: словеначки. Валута: евро. Република Словенија је Средњеевропска, Алпска, Јадранска и делом Панонска држава. Она је привредно најразвијенија од држава бивше Југославије. У Словенији се могу издвојити три велике природне целине: - Алпи, - део Панонске низије и - Јадранско приморје. Веће реке су: Сава, Драва, Мура, Крка и Сутла. Већа језера су: Велико природно богатство Словеније су шуме и планински пашњаци. Рудно богатство није велико, али је разноврсно. Значајна су налазишта живе. У Словенији има мало нафте, земног гаса и угља, али то није довољно, па се увози. Енергија се добија из хидроелектрана и једне нуклеарне електране. Пољопривреда је главна привредне делатност, али је и индустрија веома развијена. У пољопривреди се гаје житарице, поврће, воће, хмељ и винова лоза. Словенија је позната по производњи вина и пива. Сточарство је добро развијено, а посебно говедарство. Развијене индустријске гране су: хемијска индустрија, електроиндустрија, индустрија кућних апарата, текстилна индустрија, дрвна индустрија, индустрија намештаја. Важна привредна делатност је туризам (планински и приморски). Већи градови су: Марибор, Цеље, Крањ, Ново Место, Копар.

БИВША ЈУГОСЛОВЕНСКА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА Површина: око 26.000 km2. Број становника: око 2 милиона. Главни град: Скопље (око 500.000 становника). Службени језик: македонски. Валута: денар. БЈР Македонија је најјужнија република бивше Југославије и налази се у централном делу Балканског полуострва. Има важан транзитни значај. Река Вардар спаја неколико котлина. Долина реке Вардар зове се Повардарје. Вардар дели БЈР Македонију на два дела: источну и западну Македонију. Оба дела Македоније су планинска. У источној Македонији планине су ниже од оних у западној Македонији. Највеће планине су: Осоговске планине, Јакупица, Кораб. Познате котлине су: Скопска котлина и Тиквеш. Реке: Вардар, Пчиња, Брегалница, Треска, Црна река. Језера су: Охридско, Преспанско и Дојранско. У Македонији живи више нација. Највише има Македонаца (64%). Албанаца има 25%. Поред тога има Турака, Рома и Срба. Албанци чине већину у западном и северозападном делу. Обрадиве површине налазе се у котлинама. Лета су топла и сува, па је зато потребно наводњавање да би успевале пољопривредне културе. Због измењене средоземне климе може се гајити рано воће и поврће, дуван, мак и пиринач. Тиквешка котлина позната је по виновој 25


лози и вину. Македонија има много планинских пашњака, па је развијено и сточарство, посебно овчарство. Рудно богатство је разноврсно, има много обојених метала (олово, цинк, хром, бакар, сребро и злато). Развијене су металургија, хемијска, прехрамбена, дуванска и текстилна индустрија. Већи градови су средишта котлина: Велес, Ђевђелија, Прилеп, Битољ, Охрид, Куманово.

РЕПУБЛИКА АЛБАНИЈА Површина: око 29.000 km2. Број становника: око 3,6 милиона. Главни град: Тирана (око 300.000 становника). Службени језик: албански. Валута: лек. Република Албанија налази се на западном делу Балкана. Највећи део обале излази на Јадранско море, а мањи на Јонско. Обала је ниска и мочварна. Копнена границу Албаније су планине преко 2000 метара, које праве природни бедем. То су венци Динарских, Шарских и Пиндских планина. Низија се налази уз обалу мора. Клима се, са порастом надморске висине мења из средоземне, преко континенталне у планинску. Реке имају висок пад. Њихов хидроенергетски потенцијал је добро искоришћен (97% електричне енергије добија се из хидроцентрала). Најдужа река је Дрим, који настаје спајањем Белог и Црног Дрима. Албанија са суседима дели три језера: Скадарско са Црном Гором, Охридско са Македонијом и Преспанско са Македонијом и Грчком. Албанија је дуго времена била у добровољној друштвеној и привредној изолацији. Животни стандард је низак. Већину становништва чине Албанци, али је верска структура специфична - 65% су муслимани, 25% су православци (на југу) и 10% су католици (на северу). Природни прираштај је највиши у Европи и износи 7,3‰ (пре 10 година био је 20‰). Албанија је привредно најслабије развијена земља. Од природних богатстава има шуме, нафте, гаса, цемента, никла и хрома. Пољопривредом се бави већина становништва и она је заостала. Гаје се житарице, воће, поврће, шећерна репа, дуван, маслине и агруми. Индустрија је орјентисана на прераду нафте и производњу асфалта, који се извози. Мало боље су развијене текстилна и прехрамбена индустрија. Већи градови су Елбасан (индустријски центар), Драч, Валона и Скадар.

РЕПУБЛИКА БУГАРСКА Површина: око 111.000 km2. Број становника: око 8 милиона. Главни град: Софија (око 1,5 милиона становника). Службени језик: бугарски. Валута: лев. Бугарска се налазу на крајњем истоку Балканског полуострва и на југоистоку Европе. Источном границом излази на Црно море. Северну границу са Румунијом, скоро целом дужином, представља река Дунав. Средишњим делом Бугарске пружа се Стара планина (Балкан). Она дели Бугарску на две целине. Северно се налази равница, део Влашке низије. Јужно од планине Балкан налазе се Родопи, громадне планине, са Рилом и Пирином. Између Балкана и Родопа налазе се котлине повезане реком Марицом која се отвара у Тракијску низију. Планина Балкан је и граница климатских подручја и морских сливова. Јужно од Балкана заступљена је средоземна, а северно континентална клима. На планинама је заступљена планинска клима. Реке северно од Балкана припадају црноморском, а јужно од Балкана средоземном сливу. У планинама се налазе ледничка језера. Бугарска је пољопривредна земља. Више од половине становништва живи на селу и бави се земљорадњом и сточарством. Гаје се житарице, воће, поврће, индустријске биљке, дуван и памук. Гаји се и винова лоза и руже (јужно од Балкана), од којих се праве парфеми. Рудно богатство није велико. Има угља, гвожђа, бакра, олова и цинка. Развијене су хемијска, прехрамбена индустрија и металургија. На обалама Црног мора развијен је туризам. 26


Главни град, Софија, је испод планине Витоша. Она је административни, културни, економски и образовни центар Бугарске. Већи градови су Пловдив, Варна, Бургас и Русе.

РЕПУБЛИКА ГРЧКА Површина: око 132.000 km2. Број становника: око 11 милиона. Главни град: Атина (око 750.000 становника). Службени језик: грчки. Валута: евро. Грчка заузима југ Балканског полуострва. На западу се налази Јонско а на истоку Егејско море. У њима се налази преко 3000 острва која припадају Грчкој. Највеће је Крит. Грчка је претежно планинска земља. На западу се налазе веначне Пиндске планине, које се настављају на планине на Пелопонезу и Криту. На североистоку су громадни Родопи. Највиши планински врх је Олимп. Низија има мало и настале су таложењем речних наноса. То су Тракија, Солунска низија и Тесалија. Копно је нестабилно, чести су земљотреси. Клима је претежно средоземна, у унутрашњости је континентална, а на планинама је планинска. На западу има више падавина него на истоку. Реке су кратке, стрмог пада и нису пловне. Има два велика језера - Дојранско језеро које дели са Македонијом и Преспанско језеро које дели са Македонијом и Албанијом. Доскора је била сиромашна земља, али се нагло развила и сада се сврстава у богате земље. Рудно богатство није велико. Од сировина има боксита, мангана, никла и гвожђа. Сировине се зато увозе, а индустрија је сконцентрисана у лукама. Развијене су прехрамбена индустрија, индустрија коже, хемијска индустрија и бродоградња. Камен је главни грађевински материјал, а познат је грчки мермер. Пошто има велики број острва, развијено је поморство и поморски саобраћај. Познате су бродовласничке породице Хадрис и Оназис које имају велике флоте бродова. Медитеранске културе су главне у пољопривреди. Гаје се агруми, маслине, винова лоза, памук и дуван. Сточарство је слабо развијено, гаје се овце и козе. За Грчку је значајан туризам. Годишње Грчку посети преко 10 милиона туриста. Они долазе због климе, топлог мора и културно - историјских споменика из античког доба. Многа острва и живе од туризма. Метеори и Атос познати су по манастирима. Метеори су изграђени на неприступачним врховима камених стубова, а на Атосу се налази око 20 православних манастира, међу којима је и велика српска светиња Хиландар. Атина је административни, културни, економски, финансијски, политички и образовни центар Грчке. Заједно са Пирејом она је и највећи град на Балкану. Позната је по храмовима и споменицима богињи Атини, као и по томе што су у њој живели познати антички филозофи, попут Сократа и Софокла. Већи градови су Пиреј и Солун.

РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА Површина: преко 300.000 km2. Број становника: око 60 милиона. Главни град: Рим (око 2,7 милиона становника). Службени језик: италијански. Валута: евро. Италија се налази на Апениснком полуострву и заузима средишњи положај на Средоземљу. Обухвата и острва Сицилију и Сардинију. Од Балканског полуострва је одвојена Јадранским морем. На северу се налазе Алпи, који су природна граница од северних и западних суседа. Дуж целе Италије пружају се Апенини. Између Алпа и Апенина налази се Падска низија. На јужном делу се налазе активни вулкани. Због померања литосферних плоча чести су земљотреси. Највећи део Италије је под утицајем средоземне климе. Лета су дуга, топла и сува, а зиме су благе. На Алпима је заступљена планинска клима, а у Падској низији умерено континентална клима.

27


Река По је највећа река у Италији. Она извире на Алпима и тече према истоку. Улива се у Јадранско море, ушће јој је мочварна делта. Остале реке су кратке и променљивог водостаја. Највећа међу њима је Тибар. На Алпима се налазе ледничка језера. У Италији 95% становника су Италијани. На северозападу живе и Французи (Пиједмонт), а на северу, у области Алпа живе Немци (град Болцана). Ту су у употреби и француски и немачки језик. Мањине чине Румуни, Арапи, Албанци и Украјинци. Италија је данас земља у којој живи велики број имиграната - око 5% становника. Северни део Италије је гушће насељен и индустријски развијенији од јужног дела. У јужном делу основна делатност је пољопривреда. Најјачи енергетски извор су воде. Угља и нафте нема, има врло мало природног гаса у Падској низији. Рудно богатство није велико и сировине се увозе. Једино има боксита и сумпора, Цењен је мермер из града Карара. На северу Италије је индустријски троугао - Милано, Торино и Ђенова. Ту се налази велики број фабрика, од којих је најпознатија фабрика аутомобила "Фијат". Развијене су бродоградња, текстилна и хемијска индустрија. Италија је позната по модним кућама и Милану (Армани, Версаће, Гучи, Роберто Кавали, Долче и Габана, Бенетон). У пољопривреди се гаје маслине, агруми и винова лоза. Италија је произвођач веома квалитетних вина. Поред тога познати су и по неким јелима - пица и шпагете. Највише плодног земљишта има око реке По. Ту се гаје житарице, шећерна репа, воће и поврће, а у доњем току и пиринач. Има доста стоке - говеда (на Алпима) и свиња и оваца (на Апенинима). У Италији је посебно развијен туризам. Туристи посећују обале Средоземног мора због топле климе, посећују Алпе у којима се налазе бање и ледничка језера, вулкане. Туристе привлаче и споменици из доба Римског царства, музеји, кухиња. Рим ("Град на седам брежуљака" или "Вечни град" је главни и највећи град у Италији. Он је вековима био центар западне цивилизације и католичке цркве. У њему се налази највише споменика из античког доба. Знаменитост Италије су и њихови фудбалски клубови Јувентус, Интер, Милан, Лацио, Рома.

КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА Површина: преко 500.000 km2. Број становника: преко 45 милиона. Главни град: Мадрид (око 3 милиона становника). Службени језик: шпански. Валута: евро. Краљевина Шпанија заузима највећи део Пиринејског полуострва. Припадају јој и Балеарска острва у Средоземном мору, као и Канарска острва у Атланском океану. Шпанији припадају и два града у Мароку - Сеута и Мелиља. Шпанија је претежно планинска земља. Највећи средишњи део земље заузима стара висораван Мезета, са које се уздижу громадне планине. Висораван на севери затварају Пиринеји, веначне планине које одвајају Шпанију од Француске. На југу су веначне Бетијске планине. Низија има мало, око обала океана. Веће низије су Андалузија у долини реке Гвадалкивир и Арагонија у долини реке Ебро. Северозападни део Шпаније излази на Атлански океан, па је под утицајем влажне атланске (океанске) климе. То је шумовито подручје са пуно падавина и зове се "зелена Шпанија". Кантабријске планине, које се пружају уз обале Бискајског залива спречавају да влажна клима продре са Атлантика у унутрашњост полуострва. Зато Мезета има суву континенталну климу. Вегетација висоравни Мезета су степе. У току сувих лета већина река пресуши. Уз обале Средоземног мора влада средоземна клима. Шпанија је вишенационална земља. Око 89% становника су Шпанци, а осталих 11 % су националне мањине - који живе у Баскији, Галицији, Арагонији, Валенсији, Каталонији и Андалузији). Поред шпанског, званично се користе још 4 и незванично још 3 језика. На граници са Француском, на западу Пиринеја, живе Баски. Постоји њихова терористичка организација која се зове ЕТА, која жели самосталност. 28


Скоро 3 века је Шпанија била највећа поморска сила на свету. Њени морепловци су откривали нове територије, након чега су их заузимали шпански освајачи - конквистадори. У 16. веку су Шпанци покорили скоро целу Средњу и Јужну Америку. Привредни развој Шпаније почео је у 20. веку, посебно после уласка у Европску Унију. Основа за развој индустрије је велико рудно богатство. Главни извор енергије је угаљ, а трећина електричне енергије добија се у нуклеарним електранама. Од руда, у Шпанији има гвожђа и обојених метала. Развијена је црна и обојена металургија, машинска индустрија, индустрија моторних возила, бродоградња, електроиндустрија и хемијска индустрија. У пољопривреди је запослено само 7% људи, али је и пољопривреда значајна. Гаје се маслине и грожђе. Позната су шпанска маслинова уља и вина. У унутрашњем делу Шпаније проблем за пољопривреду је то што има мало падавина. Али, изграђени су системи за наводњавање, па зато има житарица, поврћа и индустријских биљака. Развијени су сточарство и риболов. Позната врста мерино овца води порекло из Шпаније. По туризму је Шпанија међу водећим земљама, не само у Европи, него и у свету. Туристи долазе због повољне климе, топлог мора, споменика, кориде, фламенка и вина. Балеарска острва и Канарска острва су чувена туристичка места. Познате су и Коста Брава (Барселона) и Коста дел Сол (Малага). Коста дел Сол позната је као родно место сликара Пабла Пикаса и глумца Антониа Бандераса. Од историјских споменика су познати цртежи у пећини Алтамира. Мадрид се налази у центру државе. Он је значајан индустријски центар, град палата, паркова и споменика, кориде, фламенка, кастањета. Познати су фудбалски клубови Реал из Мадрида и Барселона из Барселоне.

РЕПУБЛИКА ПОРТУГАЛ Површина: преко 90.000 km2. Број становника: око 11 милиона. Главни град: Лисабон (око 3 милиона становника). Службени језик: португалски. Валута: евро. Република Португал се налази на југозападу Пиринејског полуострва. Португал је најзападнија држава на континенталном делу Европе. Својим обалама излази на Атлански океан. Португалу припадају Азорска острва и острва Мадеира у Атланском океану. По природно-географским и друштвено-географским одликама, Португал је подељен на два дела. Граница та два дела је река Тежо која је веома значајна за Португал. Северно од те реке је планински део, а јужно од ње се налазе простране низије. У северном делу влада атланска (океанска) клима, која је свежа и влажна, а у јужном делу средоземна клима, која је сува и топла. У Португалу 99% становништва чине португалци. Иако је Португал дуго имао колоније (Бразил до почетка 19. века, у Африци скоро до краја 20. века и у Азији до 1999. године), он је данас привредно најслабије развијена држава у Европској Унији. Привреда Португала се базира на производњи и извозу текстила, одеће и обуће, плуте и папира, воћа и поврћа. Рудних богатстава нема много. Значајнија су налазишта уранијума и ретких метала. Индустрија је развијенија у северном делу, где је главни центар Порто, који је познат по извозу истоименог вина. У јужном делу доминира пољопривреда. Гаје се житарице, воће и поврће. Ту су и велике плантаже храста плутњака и маслина. Значајна је и винова лоза од које се праве позната вина. Туризам је добро развијен у јужној области Алграве. Лисабон је највећи град и најважнији туристички центар. Налази се на ушћу реке Тежо у Атлански океан. Има много споменика из времена Феничана, Грка, Картагињана, Римљана. Из њега је испловио Васко да Гама. Познат је и по фудбалским клубовима Бенфика и Спортинг.

ГИБЛАРТАР 29


Гибралтар је прекоморска територија Уједињеног Краљевства. Има важан стратешки положај. Налази се у Гиблартарском мореузу, који одваја Европу од Африке. Развијена је индустрија (текстилна, дуванска, прерада и конзервирање рибе) и туризам (годишње га посети око 7 милиона туриста). На Гибралтару су изграђене ваздухопловна и прекоокеанска база.

КНЕЖЕВИНА АНДОРА Андора је мала држава која се налази у источним Пиринејима, између Француске и Шпаније. Просечна надморска висина Андоре је око 2000 метара, а највиши врх Кома Педроса је на висини од 2946 метара. Зато је у Андори развијен зимски туризам. Годишње је посети око 9 милиона туриста. Њеном развоју су допринели повољни порези и царине. Становништво се бави сточарством и трговином. Значајна је и прерада дрвета и дуванска индустрија.

КНЕЖЕВИНА МОНАКО Монако је друга најмања и најгушће је насељена држава на свету (густина насељености је преко 18000 ст/км2. Он је град држава који је смештен на обали средоземног мора. Монако има индустрију парфема, ликера, воћних сокова и керамике. Највеће приходе има од туризма и коцкарница. У Монаку се не плаћа порез, па су у њему регистроване фирме из целог света. За туристе су привлачне трке формуле 1. Монако је наследна кнежевина, а законодавну власт врши кнез. Ако кнез после смрти нема наследника, Монако се припаја Француској.

РЕПУБЛИКА МАЛТА Република Малта је острвска држава, која се налази у централном делу Средоземног мора, између Африке и континенталног дела Европе. Њену територију чини архипелаг са стри већа острва Малта, Гозо и Комино. Она је средње развијена држава, а главна делатност је пољопривреда. Гаје се пшеница, јечам, рано поврће, јужно воће, винова лоза, дуван и цвеће. Од индустрије, развијене су индустрија коже, прехрамбена индустрија, дуванска индустрија, индустрија обуће и бродоградња. Велики приход доноси и туризам, а годишње је посети преко милион туриста.

ВАТИКАН Ватикан је најмања држава на свету и по површини и по броју становника. Налази се на територији града Рима, на десној обали реке Тибар. Ватикан је средиште римокатоличке цркве и њеног поглавара папе. Њени становници су римокатолички свештеници и чувари ватиканских зидина, припадници швајцарске гарде. Она спада у најбогатије државе, а богатство су јој уметничка дела (слике, фреске, књиге, вајарска дела). Ватикан посећује велики број туриста.

РЕПУБЛИКА САН МАРИНО Сан Марино је проглашен републиком 1463. године. То је најстарија и најмања република на свету, а трећа најмања држава у Европи, после Ватикана и Монака. Налази се унутар Италије, испод планине Монте Титано у источним Апенинима. Развијена је пољопривреда, текстилна, керамичка и прехрамбена индустрија. Значајан је и туризам, а годишње га посети преко 3 милиона туриста.

СРЕДЊА ЕВРОПА Средња Европа обухвата подручје од Балтичког мора до високих веначних планина које чине северну границу Јужне Европе. Она повезује све остале регије Европе и сви путеви од запада ка истоку и од севера ка југу воде преко Средње Европе. У њој се налази и канал Дунав - Мајна - Рајна који повезује Атлански океан са Црним морем. На југу се налазе Алпи, који су веначне планине. Од њих се у облику лука настављају Татре и Карпати. Између веначних планина налазе се Панонска низија (између Алпа, Карпата и Динарида) и Влашка низија (између Карпата и Балкана). На северу, поред Балтичког мора налази се стара Прибалтичка низија, која се зове и Немачко - пољска низија, 30


јер јој се највећи део налази у те две државе. У средишњем делу Средње Европе налазе се громадне планине (Харц, Рудне планине, Шумава, Судети, Шварцвалд), које немају одређен правац пружања, ниске су и са зарављеним врховима. Средња Европа има континенталну климу, пошто је удаљена од океана. Али, та континентална клима се разликује. Западни делови Средње Европе, као и област око громадних планина, имају више падавина и под утицајем су умерено континенталне климе. Источни делови су под утицајем хладног ваздуха са севера, па имају хладну или оштру континенталну климу, са веома хладним зимама. Са повећањем надморске висине, клима се мења у планинску. Панонска и Влашка низија, пошто су окружене веначним планинама, имају праву континенталну климу. Речна мрежа Средње Европе је добро развијена. Највећи број река се улива у Балтичко и Северно море. Река Дунав извире испод планине Шварцвалд и улива се у Црно море. У горњем току је повезана са Мајном и Рајном. Језера се налазе у источном делу Прибалтичке низије, на Алпима и у Панонској низији (Балатон). У Средњој Европи живе представници свих европских група народа. Половина су Германи, затим следе Словени, Романи и Угро-Финци. Државе се разликују по животном стандарду, развијености и односу градског и сеоског становништва. Заједничко за све државе је низак природни прираштај. Природна богатства су велика, али нису једнако распоређена у свим државама. Зато све државе нису једнако развијене. Све државе су чланице ЕУ, осим Швајцарске. Државе Средње Европе су: Немачка, Пољска, Швајцарска, Аустрија, Лихтенштајн, Словачка, Чешка, Мађарска и Румунија.

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА Површина: преко 357.000 km2. Број становника: преко 82 милиона. Главни град: Берлин (око 3,5 милиона становника). Службени језик: немачки. Валута: евро. Немачка се налази на северозападном делу Средње Европе. Источним делом својих обала излази на Балтичко море, а западним делом излази на Северно Море. Данашња Немачка формирана је 1990. године уједињењем Савезне и Демократске Републике Немачке. После другог светског рата, Немачка је подељена на 4 дела, који су припали Великој Британији, САД, Француској и Совјетском Савезу. Део који је припао западним силама повезан је у Савезну републику Немачку и главни град му је био Бон. Берлин, као највећи град, такође је био подељен на четири дела. Део који је припао Совјетском Савезу био је високим зидом одвојен од остатка града. Берлински зид срушен је 1989. године, након чега су се две Немачке ујединиле. По географским карактеристикама, у Немачкој се могу издвојити следеће регије: - Северна Немачка: то је подручје Прибалтичке низије. Земљиште је мање плодно, песковито и шљунковито. Клима је хладна. - Средња Немачка: то је подручје громадних планина. Клима је умерено континентална. Тај део је богат рудама и шумама. - Јужна Немачка: обухвата веначне планине, а, како се иде према југу, надморска висина је све већа. - Рајнска област: област где су индустријски градови повезани каналом Рајна - Мајна Дунав. Све веће реке у Немачкој су пловне, повезане су каналима и користе се за пренос сировина и робе. Осим река, за саобраћај се користе аутопутеви и брзе пруге. Пољопривреда је у Немачкој веома развијена, механизована и аутоматизована. Гаје се житарице, поврће и индустријске биљке. Посебно је значајан хмељ, од којег се прави пиво, по чему је Немачка позната у свету. Ипак, пољопривреда нема велики удео у привреди. Индустрија је најзначајнија привредна грана. У Немачкој има много индустријских центара, али се посебно издвајају центри у областима Рур и Сар. У области Рур некада је било угља, а сада се угаљ, 31


нафта и гас увозе из Ротердама преко реке Рајне. Ту су градови: Дортмунд, Дуизбург, Есен, Дизелдорф, Солинген (машинска индустрија), Леверкузен (хемијска индустрија и лекови), Келн и др. У Сарској области велики центри су Сарбрикен, Кајзерслаутерн, Карлсруе, Манхајм, Визбаден, Франкфурт на Мајни. Велике луке су Хамбург и Хановер. По аутомобилској индустрији су познати Волфсбург (Волсваген), Минхен (БМВ) и Штутгарт (Мерцедес). Нирнберг је познат по електронској индустрији (Сименс). У источном делу индустријски центри су Лајпциг, Дрезден и Јена (индустрија оптичких уређаја). Немачка је позната по успешним спортистима у екипним спортовима (фудбал) и појединачним спортовима (пливање, атлетика, формула 1). Главни зимски центар је Гармишпартенкирхен. Берлин је највећи и главни град Немачке. Први пут се помиње у 13. веку, а престоница је од 18. века. До 1989. године био је подељен на два дела Берлинским зидом, а од 1990. године поново је главни град Немачке. Парламент Немачке налази се у згради Рајхстага.

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА Површина: око 310.000 km2. Број становника: око 40 милиона. Главни град: Варшава (око 1,7 милиона становника). Службени језик: пољски. Валута: злот. Пољска обухвата источни део Прибалтичке низије. Простире се од Балтичког мора на северу до Карпата на југу. Средња надморска висина Пољске је око 170 м, а само 3 % територије је на висини преко 500 м. То су громадне планине Судети на југозападу и веначне планине Татре на југу, које су део Карпата. Источни део Прибалтичке низије је мочваран са много језера. Као и у Немачкој, и у Пољској Прибалтичка низија није велике плодности. Клима је континентална, лета су кратка и топла, а зиме су дуге и хладне. Реке у Пољској теку од планинског југа, према северу. Највећа река у Пољској је Висла. Трећина територије Пољске је под шумама. Скоро 98% становништва Пољске чине Пољаци, тако да је Пољска једна од најхомогенијих држава на свету. Остатак становништва чини двадесетак мањина. Природни прираштај је низак, а исељавање је веома велико, тако да се смањује број становника. Пољопривредом се бави четвртина становника Пољске. Али, због слабе продуктивности, пољопривреда нема значајан удео у привреди. Пољска је позната по производњи кромпира, ражи и шећерне репе. Развијено је и сточарство (говеда и свиње). Пољска је извозник меса и коже. Рудно богатство је разноврсно и велико. Најважнија рудно - индустријска област је Шљонск, на југоистоку земље. Пољска поседује велике количине угља, гаса, бакра, олова, цинка, сребра, сумпора и соли. Велике луке на северу (Гдањск, Гдиња и Шћећин) су и значајна бродоградилишта. Развијена је и прерада дрвета. Туризам је развијен и области Високих Татри. Варшава је настала у 9. веку. Шире градско подручје има око 3,5 милиона становника. Осим Варшаве, велики град је и Краков. Индустријски центри су и Вроцлав, Лублин, Познањ и Лођ. Туристички центар су Катовице.

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА Површина: око 80.000 km2. Број становника: око 10 милиона. Главни град: Праг (око 1,2 милиона становника). Службени језик: чешки. Валута: чешка круна. Чешка је изразито континентална земља, која се налази између Немачке, Пољске, Аустрије и Словачке. До 1993. године, заједно са Словачком, чинила је државу Чехословачку. Чешкој припада и око 30000 m2 докова у Немачкој луци Хамбург, што ће бити враћено Немачкој 2018. године. Рељеф Чешке је претежно планински. На северу, западу и југу, граница су јој ниске громадне планине. Оне затварају брдовити средишни простор, у коме се налази Чешко - моравска висораван и Чешка низија. На истоку, према Словачкој, налазе се обронци Карпата. У југоисточном делу Чешке, у Моравској, налази се мања низија. Клима у Чешкој је умерено континентална. 32


Река Влтава и остале реке западног дела отичу према Елби (Лаби) и, са њом, према Северном мору. Река Одра улива се у Балтичко море. Дунав не протиче кроз Чешку, али све реке у Моравској уливају се у Дунав и припадају црноморском сливу. У Чешкој се налази велики број бања. Основни извор енергије је угаљ. Осим угља, користи се и нуклеарна енергија. Рудно богатство је велико и разноврсно због чега је развијена индустрија, посебно металургија и машинска индустрија. Позната је фабрика аутомобила "Шкода" и фабрика кристала "Бохемија". Шуме чине трећину територије, тако да је развијена и дрвна индустрија. Иако има мало обрадивих површина, пољопривреда је веома развијена. Гаје се житарице и поврће. Посебно се гаје јечам и хмељ. Позната су и чешка пива из града Плзен. У моравској се гаји и винова лоза и праве се позната вина. Туризам има важну улогу у привреди Чешке. Познате су бање (Карлове Вари), пећине, замци и други културно - историјски споменици. Осим Прага, већи градови су Брно, Оломуц и Острава.

СЛОВАЧКА РЕПУБЛИКА Површина: око 50.000 km2. Број становника: око 5,5 милиона. Главни град: Братислава (око 500.000 становника). Службени језик: словачки. Валута: словачка круна. Словачка је настала 1993. године, након мирног одвајања од Чешке. Словачка је слабије развијена од Чешке. Словачка је претежно планинска земља. На средишњем и северном делу Словачке налазе се Татре и Западни Карпати. У јужном делу Словачке налази се северни део Панонске низије који је подељен на три низије: део Моравске низије на западу, Подунавска низија на југу и Потиска низија на истоку. Клима је умерено континентална. Реке имају велики хидропотенцијал, који се више користи него у Чешкој. Планине су под шумама и пашњацима. Словачка је у 2007. години имала велики привредни раст, због страних улагања у аутомобилску индустрију, електро индустрију, индустрију кућних апарата, саобраћај и комуникације. Пољопривреда је значајна за Словачку. У последње време се смањује број људи који се бави пољопривредом, јер се пољопривреда модернизује. Скоро половина земље је под обрадивим површинама. Посебно су плодне низије на југу. Гаје се житарице, поврће и воће и индустријске биљке. Развијено је и сточарство, посебно овчарство. Рудно богатство је разноврсно. Словачка има угаљ, гвожђе, олово, цинк,, бакар и неметале. Развијена је тешка индустрија. За туризам Словачке, због зимских спортова, значајне су Високе Татре. Словачка има много културно - историјских споменика, бања и пећина. Туристички центар је и главни град Братислава.

ШВАЈЦАРСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА Површина: око 41.000 km2. Број становника: око 8 милиона. Главни град: Берн (око 130.000 становника). Службени језици: немачки, француски, италијански и романш. Валута: швајцарски франак. Швајцарска је савез који чини 26 федералних јединица које се зову кантони. Од почетка 19. века Швајцарска је неутрална земља. То значи да не припада ниједном савезу и не учествује у светској политици. Швајцарско становништво одбило је чланство у Европској унији, а чланица Уједињених нација Швајцарска је постала тек 2002. године. Швајцарска има три природне целине. Јужни део чине швајцарски Алпи, које реке Рајна и Рона деле на два паралелна венца. Дуж северозападне границе је планина Јура. Између Јуре и Алпа је висораван Митленд са ледничким језерима (Женевско, Циришко). Због неутралности и стабилности земље развијено је банкарство. многи богати људи у свету свој новац чувају у швајцарским банкама, због сигурности и тајности. Услова за развој земљорадње нема. Развијено је сточарство, посебно говедарство. Швајцарска је позната по производњи млека, сирева и чоколаде. Велике приходе привреди доноси туризам. Туристи долазе због зимских спортова, бања и језера. 33


Због хидроенергије и увозних сировина развијена је машинска индустрија. Посебно је развијена индустрија сатова и прецизних мерних инструмената. Цирих је познат по електротехничким и машинским производима, а Базел по фармацеутским. Берн је главни град, али не и највећи. Већи су Цирих, Женева и Базел. Значајни градови су Лозана и Луцерн.

РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА Површина: око 83.000 km2. Број становника: око 8,5 милиона. Главни град: Беч (око 1,7 милиона становника). Службени језик: немачки. Валута: евро. Аустрија је планинска држава средње Европе. Целом њеном дужином, од запада до ситока, пружају се Алпи. Северно од Алпа је Подунавска низија и Бечки басен, који су западни делови Панонске низије. На северној граници Аустрије су громадне планине. Клима је разноврсна, од планинске до континенталне. Аустрија је алпска и подунавска земља. Речну мрежу чини Дунав са својим притокама. Највећа притока је река Ин. На Алпима се налазе ледничка језера, шуме и пашњаци. Аустрија је етнички веома хомогена земља. Природни прираштај је веома низак, а већина становништва живи у градовима. Службени језик је немачки, али у покрајинама где живе Словенци, Мађари, Чеси и Словаци користе се и њихови језици. Земљорадња се одликује малим, породичним фармама. Фармери обезбеђују 80 % хране. Значајно је и сточарство. У високим планинама се гаје говеда и овце, а у низијама свиње и живина. Месо и млечни производи се извозе. Две трећине енергије добија се из хидроелектрана. Рудно богатство чине угаљ, гвожђе, олово, цинк и бакар. Развијена је индустрија машина, возила, хемијска и текстилна индустрија. Алпи су значајни за туризам. Тамо се налази педесетак скијашких центара (Инсбрук и Кицбил). Туристе привлаче културно - историјски споменици, природа, обичаји људи. Беч је значајан индустријски, културни и туристички центар.

РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА Површина: око 90.000 km2. Број становника: око 10 милиона. Главни град: Будимпешта (око 1,7 милиона становника). Службени језик: мађарски. Валута: форинта. Мађарска је низијска земља. Налази се на подручју Панонске низије. У северном делу налазе се ниске громадне планине, од којих је највиша Матра. На истоку је најплоднији део Мађарске - низија Алфелд. Између Дунава и Тисе су наслаге леса и пешчаре. Део западно од Дунава је са ниским планинама (Мачек, Бакоњска гора). На граници са Хрватском је река Драва. Велико језеро је Балатон. Клима је права континентална. Већину становништва чине Мађари. Најбројније мањине су Роми и Немци. На југу државе живе Срби, који су се ту населили у току две велике сеобе. Нема великих налазишта нафте, али зато има много гаса. Осим тога, има и боксита и угља. Остале сировине се увозе. Развијене су петрохемија, текстилна, хемијска и електроиндустрија. Пољопривреда је добро развијена. Гаје се житарице, индустријске биљке и поврће. Лесно и песковито земљиште погодује гајењу воћа и винове лозе. Мађарска је позната по винима. Туризам је значајна привредна грана, иако су туристички центри само Балатон и Будимпешта. Мађарска има много бања и термалних извора, који се не користе у довољној мери. Осим Будимпеште, већи градови су Дебрецин, Мишколц, Сегедин и Печуј.

РЕПУБЛИКА РУМУНИЈА 34


Површина: око 250.000 km2. Број становника: око 22 милиона. Главни град: Букурешт (око 2 милиона становника). Службени језик: румунски. Валута: леј. Румунија је најисточнија средњоевропска држава. Има излаз на Црно море, а јужна граница је Дунав. По неким својим карактеристикама убраја се у земље југоисточне Европе. Рељеф Румуније одликују Карпати, који се пружају у облику лука, прво правцем север - југ, а после оштро мењају правац у смеру запад - исток. Унутар Карпата налати се област Трансилванија (Ердељ). На западу, југу и истоку Карпата налазе се низије. На западу је Панонска низија, на југу је Влашка низија и Добруџа, а на истоку је Молдавија. Све три низије имају плодно земљиште и праву континенталну климу. Речна мрежа је добро развијена, а највећи значај има Дунав. Већинско становништво су Румуни. Румунски језик припада групи романских језика. Најбројније мањине су Мађари и Роми. На југозападу живи велики број Срба. Природни прираштај је негативан. Емиграција постоји, али није велика. Зато се број становника Румуније смањује. Половина људи живи у градовима. Пољопривредом се бави око 40% људи. Реке Румуније имају велики хидроенергетски потенцијал, али се то слабо користи. Највеће хидроелектране су на Дунаву и Румунија их дели са Србијом. То су Ђердап I и Ђердап II. Више од половине енергије добија се у термоелектранама, а четвртина у две нуклеарне електране. За привреду Румуније значајна су налазишта нафте око града Плоешти. У Карпатима и Трансилванији има много руда, посебно угља, гвожђа, олова, цинка, алуминијума и уранијума. Развијене гране индустрије су петрохемија, металургија, машинска индустрија, дрвна индустрија и текстилна индустрија. Развијена је и индустрија аутомобила. Око 40% територије су плодне низије, па је зато добро развијена земљорадња. Гаје се житарице, индустријске биљке, воће, поврће и винова лоза. На планинама је развијено и сточарство. На обали Црног мора налази се неколико туристичких центара, али туризам је још увек у развоју. За развој туризма погодују културно - историјски споменици, замкови, ски стазе и термоминерални извори. Главни град је Букурешт и налази се на југу земље, у Влашкој низији. Познат је по парковима, ботаничкој башти и старим зградама. Већи градови су Темишвар, Крајова, Браила, Турну и Северин.

ЗАПАДНА ЕВРОПА Западна Европа је атланска регија. Све државе, осим Луксембурга, излазе на Атлански океан. Француска излази и на Средоземно море, па зато има повољнији положај. Осим континенталног дела Европе на крајњем западу, ова регија обухвата и два већа острва - Велику Британију и Ирску, као и групе мањих острва у Атланском океану. Подручје Западне Европе је стари део континента. Чине га старе низије из којих се уздижу громадне планине - Централни масив, Вогези, Ардени, као и планине на острвима). Дуж обала Атланског океана пружа се плодна и ниска Западноевропска низија. Само на граничном делу Западне Европе налазе се веначне планине - Алпи и Пиринеји, који је одвајају од Јужне Европе. Клима Западне Европе је углавном атланска. Према унутрашњости, она прелази у умерено континенталну, а на Алпима и Пиринејима је планинска клима. Јужни део Француске има средоземну климу. Речна мрежа је добро развијена, а реке су богате водом. На подручју громадних планина постоје и термоминерални извори. Западна Европа је најгушће насељена регија Европе. Посебно су густо насељени град Лонгон, северна Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург). Највећи број становника је германског и романског порекла, осим тога има и келта, Бретонаца и Баска. Природни прираштај је низак. Животни век је дугачак због високог стандарда. Велики број људи живи у градовима.

35


Када су Шпанија и Португалија изгубиле превласт на мору, поморске силе су постале Велика Британија, Француска и Холандија. Велика Британија је под својом влашћу имала четвртину светског копна. Западноевропске земље су индустријски најразвијеније земље на свету. Рудно богатство је велико, али, пошто је производња велика, оно је недовољно, па се сировине увозе. Пољопривреда је развијена, модерна и механизована. Има пуно обрадивих површина и клима је повољна. Најбољи пример за прављење обрадивих површина је Холандија. Велики део те земље је био под морем. Море је ограђено насипима и исушено је, па су тако добијени полдери - плодно и обрадиво земљиште. Саобраћај у Западној Европи је веома развијен. Има аеродрома, лука, путева и пруга. Највећи подухват је тунел испод канала Ламанш, који је дуг 50 километара и повезује град Кале у Француској и Довер у Великој Британији.

УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО Површина: око 250.000 km2. Број становника: око 60 милиона. Главни град: Лондон (око 8 милиона становника). Службени језик: енглески (незванично). Валута: фунта. Пун назив ове државе је Уједињено краљевство Велике Британије и Северне Ирске, али се краће зове Уједињено Краљевство. Код нас се користи назив Велика Британија, Британија или Енглеска. Наравно, ти називи су погрешни, јер се односе само на један део територије Уједињеног Краљевства. Уједињено Краљевство обухвата острво Велику Британију, североисточни део острва Ирска и више мањих острва (Хебриди, Оркнијска, Шетландска, Каналска и др.). Чине је две краљевине - Енглеска и Шкотска. Уз њих је и кнежевина Велс и покрајина Северна Ирска. Уједињено Краљевство је парламентарна монархија. На челу државе је монарх (краљ или краљица), а државом управља парламент. Иако је остало без својих колонија, Уједињено Краљевство је једна од најразвијенијих земаља света. Подручје Шкотске и Велса је планинско, док у северном делу Енглеске преовлађује побрђе, са планинама нижим од 1000 м. Јужни и западни део острва је низијски. Северна Ирска је брдовита, а брда се смењују са плодним низијама. Клима је атланска. Источни до острва има мање падавина од западног. Због влажног и топлог ваздуха са Атланског океана, на острвима су честе веома густе магле. Уједињено Краљевство је веома густо насељено. Трећина становништва живи на југоистоку државе. Уједињено Краљевство је вишенационална заједница. Због велике имиграције присутне су различите вере и културе. У Уједињеном Краљевству нема службеног језика, а највише се користи енглески језик. Уједињено Краљевство је богато рудама, посебно угљем и гвожђем. Осим тога, користе се нафта и земни гас из Северног Мора. У побрђима и ниским планинама има много пашњака, па је развијено сточарство, посебно овчарство. Поред металургије и бродоградње, развијена је и текстилна индустрија. Посебно је развијен и туризам. Уједињено Краљевство има многе културно - историјске споменике (Стоунхеџ, Биг Бен, Бакингемска плата...) које посећују туристи. Уједињено Краљевство познато је и по чувеним писцима (Шекспир), књижевним ликовима (Шерлок Холмс), универзитетским градовима (Оксфорд, Кембриџ). Познате су и музичке групе Битлси и Ролингстоунси. Такође, Уједињено Краљевство је познато по спортовима (фудбал, тенис, голф, рагби, крикет). Лондон је град који је настао у доба Римског царства у естуару реке Темзе. У 17. веку погодиле су га две велике катастрофе - куга и велики пожар. Данас је Велики Лондон конурбација у којој живи око 9 милиона људи.

36


РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА Површина: око 550.000 km2. Број становника: око 62 милиона. Главни град: Париз (око 2 милиона становника). Службени језик: француски. Валута: евро. Република Француска обухвата западни копнени део Европе, од Атланског океана до Алпа и Средоземног мора. Осим тога, обухвата и острво Корзику. Француска има и прекоморске територије: Сен Пјер и Микелон, Француска Гвајана, Мартиник и друга острва у Атланском, Индијском и Тихом океану. У северном и западном делу Француске су низије и ниска побрђа. Према унутрашњости се постепено прелази у Средишњи масив - висораван са ниским планинама. У североисточном делу налазе се Вогези. На југоистоку су Алпи, а на југу су Пиринеји. Планине су богате шумама и рудама. Просечна густина насељености није велика. Најгушће су насељени Париски басен и подручје око града Лиона. Већину становника чине Французи, мањина су Баски и Корзиканци. У Француској живи и велики број имиграната, посебно из бивших француских колонија у Африци (Мароко, Алжир и Тунис). Једна од водећих привредних делатности Француске је пољопривреда. Обрадиве површине налазе се у западном и јужном делу земље, где влада и повољна клима. Гаје се житарице, винова лоза, воће и поврће и медитеранске биљке. Француска је позната по винима (Бордо и Бургундија) и шампањцима (покрајина Шампањ). Прерадом вина добија се чувени француски коњак. У Француској има много пашњака, па је развијено и сточарство - посебно говедарство. Француска је позната по производњи млека и млечних производа, посебно сирева. Рудно богатство је велико и разноврсно. Најзначајнија рударска област је североисток Француске (Алзас и Лорена). Развијене су и индустрија превозних средстава, авио и космичка индустрија, текстилна индустрија. Производе се аутомобили (Пежо, Рено и Ситроен), камиони, бродови, авиони (Конкорд и Мираж). Осим Русије, Француска је једина европска земља која има космичку индустрију и космодром у Француској Гвајани. Познате су модне куће (Коко Шанел, Диор, Ив Сен Лорен) и парфеми који се праве од латица цвећа (покрајина Прованса). Саобраћај је развијен. Градови су повезани аутопутевима и брзим пругама. Значајни су и тунели Ламанш и Монблан. Туризам је веома развијен. Француску годишње посети око 80 милиона туриста. Туристима су посебно занимљиве бање. Осим тога, туристи посећују Алпе (зимски центар Шамони) и Азурну обалу (Ница и Кан). Париз - "Град светлости" је познат и по забави, уметности. Његов симбол су Ајфелова кула и Тријумфална капија.

СЕВЕРНА ЕВРОПА Северна Европа обухвата крајње северне делове Европе. То су Скандинавско полуострво, континентални простор између Ботнијског и Финског залива до Баренцовог мора на северу, полуострво Јиланд и острво Исланд. Осим Исланда, Северна Европа је најстарије копно у Европи. Тај део се зове Финскоскандинавски или Балтички штит. У средишњем делу је тај штит улегнут (Балтичко море), а на западном је издигнут (Скандинавске планине). Радом ледника цео тај простор је уравњен (планински платои који се зову фјелдови) и избраздан ледничким долинама кроз које сада теку реке према морима. У Северној Европи има пуно језера. Острво Исланд се по настанку и одликама разликује од остатка Северне Европе. Настало је вулканском активношћу и на њему се налази велики број активних и угашених вулкана. Због надморске висине и географске ширине, острво је већим делом године под ледом. Зато се Исланд зове "острво леда и ватре". Северна Европа се простире од 55° до 71° СГШ, па се крајњи северни делови налазе у северном хладном топлотном појасу. У тим деловима регије се у току године смењују поларни дан и поларна ноћ. Оштру континенталну, субполарну и поларну климу ублажава утицај Голфске струје. Топла 37


вода која се креће дуж западних обала Скандинавског полуострва греје воде Норвешког мора и ваздух изнад њега, а утицај Голфске струје осећа се и дуж јужних обала Исланда. Због велике количине падавина које доноси влажан ваздух са Атланског океана у Скандинавске планине, снега и леда који се отапају у пролеће и лето, велики број река има довољну количину воде током целе године. Све реке имају велики енергетски потенцијал, који је одлично искоришћен. Електрична енергија се добија у хидроелектранама (у Норвешкој 100%). Становништво Северне Европе је углавном германског порекла. Швеђани, Норвежани, Исланђани и Данци су потомци викинга - нордијских Германа. Финци и Лапонци припадају угро - финској групи народа. Лапонци насељавају Лапонију, која обухвата северне делове Норвешке, Шведске и Финске. Животни стандард у Северној Европи је највиши у Европи, природни прираштај је низак, а неписмених нема. Осим хидроенергије, највеће богатство Северне Европе су шуме, посебно четинарске шуме - тајге. Обрадивих површина је мало (осим у Данској, где обрадиво земљиште заузима половину територије). Испод Северног мора има много нафте и гаса. Од половине 20. века Норвешка је изградила платформе за вађење нафте, која се подводним нафтоводима транспортује до рафинерија. Од руда, значајна су налазишта гвожђа, олова, цинка, урана, ретких метала и неметала. Богатство Исланда, због вулкана, је и геотермална енергија. Северноевропске земље имају добро развијену индустрију. Шведска и Финска су водеће земље по производњи дрвета, целулозе и папира. У норвешкој и на Исланду значајан је и риболов и прерада рибе. Данска је међу водећим земљама у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Државе Северне Европе су: Шведска, Норвешка, Финска, Данска и Исланд.

КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА Површина: око 450.000 km2. Број становника: око 9 милиона. Главни град: Стокхолм (око 800000 становника). Службени језик: шведски. Валута: шведска круна. Краљевина Шведска се налази на истоку Скандинавског полуострва, а обухвата и неколико острва у Балтичком мору. Према Норвешкој и Финској има копнену границу, а са Данском је повезана мостом. То је држава фјелдова и хладне климе, а међу првима у свету је по животном стандарду. Крајем 19. и почетком 20. века, велики број Швеђана се иселио у Канаду. Због неутралног статуса у рату и високог стандарда после рата, Шведска је циљ емиграната. Већину становништва чине Швеђани, а на северу су мањина Финци и Лапонци. Највећа богатства Шведске су шуме, хидроенергија и руда гвожђа. Обрадивих површина је мало, и налазе се на југу, где је плодно земљиште. Привреда Шведске је модерна. Индустрија је веома развијена. Иако је клима оштра и тешки су услови за одржавање путева, југ земље је повезан са средњим и северним делом модерним путевима. Налазишта руде гвожђа су на северу земље (рудник Кирун). Одатле се руда транспортује го луке Лулео, где је смештена металургија. Познати су аутомобили Саб и Волво, камиони Волво и Сканија, бродови, авиони, електроундустрија Ериксон, дрвна индустрија, индустрија намештаја. Главни град је Стокхолм. Чак 85% становника Стокхолма запослено је у терцијарним и квартарним делатностима. Он је и један од најчистијих главних градова на свету, јер скоро и да нема тешке индустрије у њему. Већи градови у Шведској су Гетеборг и Малме.

КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА Површина: око 400.000 km2. Број становника: око 5 милиона. Главни град: Осло (око 600000 становника). Службени језик: норвешки. Валута: норвешка круна. Краљевина Норвешка се налази на западном делу Скандинавског полуострва и обухвата неколико острва у Атланском океану (Свалбард и Јан Мејн). Обале су јој веома разуђене и излази на 38


Норвешко и Северно Море. Једна трећина "Земље поларног сунца" се налази у северном хладном топлотном појасу. Норвешка је претежно планинска земља. Чак две трећине територије је преко 600 метара надморске висине. Хладну климу значајно ублажава Голфска струја. Кратке и брзе реке које са Скандинавских планина теку ка мору користе се за добијање електричне енергије. Велике површине су под шумом. Већину становништва чине Норвежани, скандинавски Германи, који су потомци Викинга. Викинзи су били гусари, опасни пљачкаши, али и добри земљорадници, трговци и бродоградитељи. Због малих површина обрадивог земљишта, пољопривреда Норвешке усмерена је на сточарство и риболов. Риба се прерађује и извози. Развијена је и петрохемија, захваљујући богатим налазиштима нафте у Северном мору. Извози се дрво и хартија. Значајна је и прерада гвожђа и обојених метала, ко и туризам. Осло је један од најскупљих градова на свету. Он је и велика лука и културни, образовни и туристички центар Норвешке.

ИСТОЧНА ЕВРОПА Источна Европа обухвата подручје од Средње и Северне Европе на западу до границе са Азијом на истоку. На северу се простире до Баренцовог мора, а јужну границу чине Црно море, Кавказ и Каспијско језеро. То је подручје европског дела некадашњег дела Совјетског Савеза, односно данашње Русије. Цела регија је пространа низија - Источноевропска низија, заталасана побрђима. То је стари део европског копна и чини га Руска плоча. У области Каспијског језера низија прелази у депресију. Источна Европа има изразито континенталну климу. Та клима се, правцем север - југ, мења од оштре климе на северу, преко праве континенталне климе у степама до суве климе, скоро пустињске у области Каспијског језера. Само је око Црног мора присутна измењена средоземна клима. Због велике низије, реке су дугих токова. Ту се налазе и најдуже европске реке, али, због мале количине падавина, немају развијену речну мрежу. Пловне су, са великим вештачким језерима, а неке, попут Волге и Дона су повезане каналима. У Источној Европи живи претежно становништво словенског порекла. Најбројнији су Руси, после тога Белоруси и Украјинци. У прибалтичким државама живе народи угро - финског порекла, а у Молдавији живе Романи. У последњих 20 година се природни прираштај значајно смањио, а миграције су велике. Источна Европа има велике плодне површине, шуме, разна рудна богатства и климу. Индустријска производња је слаба, због застареле технологије. Државе Источне Европе су: Украјина, Молдавија, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Руска Федерација (која се простире у Европи и у Азији).

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА Површина: око 17.000.000 km2. Број становника: око 140 милиона. Главни град: Москва (око 11 милиона становника). Службени језик: руски. Валута: рубља. Руска Федерација обухвата простор источног дела Европе и северног дела Азије. Од истока до запада се простире на дужини од 8000 километара и кроз 11 часовних зона. По површини је највећа, а по броју становника међу првих десет држава света. Руску федерацију чини 21 република, које имају делимичну аутономију. Свака република има своје органе власти, али их у међународним институцијама представљају јединствени органи власти Федерације. У Руској федерацији се, због огромног простора, издваја више природних регија, са различитим карактеристикама. Европски део Русије чини велика Источноевропска низија. На том простору живи две трећине становништва. На југу се налази Кавказ, са највишим врхом Елбрусом. Европски део Русије је од азијског дела одвојен планином Урал. То је планински масив који се пружа правцем север - југ у дужини од 2000 километара. 39


Азијским делом Русије доминира Сибир. Западни део Сибира - Западносибирска низија, је једна од највећих низија на свету. Она је највећим делом мочварна. У средњем делу је Средњосибирска висораван, са које се уздижу громадне планине. У рељефу источног Сибира се смењују громадне планине и котлине. Јужни Сибир је планински простор (Алтај, Сајан, Јаблоновске планине и др.). Ту се налазе и велики раседи, где је и Бајкалско језеро, које је најдубље на свету. Дуж крајњих источних обала Русије, поред обале Тихог океана, налази се Далеки исток, са два велика полуострва - Чукотско и Камчатка. Осим тога, ту је острво Сахалин и Курилска острва. Камчатка и Курилска острва су део ватреног појаса Пацифика. У азијском делу Русије клима је изузетно континентална, јер је далеко море и извори влаге. Северни делови Сибира су под утицајем поларне климе. Према југу је заступљена субполарна и оштра континентална клима. У затвореним котлинама, где се хладан ваздух дуго задржава, измерене су и најниже температуре на Земљи (Верхојанск -67,8°С). Понегде се јављају и пустиње. Са планинског југа Сибира према северу (Северни ледени океан) и истоку (Берингово и Охотско море) теку велике реке, од којих су неке и међу најдужима на свету (Об, Јенисеј, Лена и Амур). Већину становништва (око 80%) чине Руси. Пошто је реч о великом простору, ту живи и велики број разних мањина (Татари, Украјинци, Чечени, Армени). Службени језик је руски, али се користи још 27 језика. Због негативног природног прираштаја и емиграције смањује се број становника. Природна богатства су разноврсна, али природни услови отежавају да се она потпуно искористе. Нафте и земног гаса највише има у Поволжју, области око Каписјког језера и на подручју Западносибирске низије. Угља има у Уралу и у Сибиру. У Уралу и Кузњецком басену има и гвожђа. Руда обојених метала има на целом северу Русије и у Уралу. На југу Сибира такође има много руда, али су оне тешко приступачне. На североистоку Сибира су највећа налазишта злата и дијаманата. Обрадивих површина је мало - само 10% од целе територије. То земљиште се налази у јужном делу Источноевропске низије и, јужном делу Урала и јужном делу Западносибирске низије. Највише се гаји пшеница и остале житарице, поврће и индустријске биљке. После Другог светског рата, да би одржала равнотежу са западним земљама, Русија је почела да развија тешку, машинску и војну индустрију. Највећи центри црне металургије и тешке индустрије налазе се у европском делу, у Уралу и Кузњецком басену. Због великог простора развијена је и индустрија превозних средстава. Посебно је добро развијена железница (Транссибирска магистрала), која се користи за пренос робе и сировина. Познати су руски авиони. Русија је и космичка сила. У орбити око земље се налазе руски вештачки сателити. Поред тога, значајне су дрвна индустрија, електроиндустрија, бродоградња и хемијска индустрија. Проблем Русије је застарела техника и опрема, што се покушава решити. Сви већи руски градови налазе се на европском делу. Москва је главни културни, образовни и туристички центар Русије.

РЕПУБЛИКА УКРАЈИНА Површина: око 600.000 km2. Број становника: око 50 милиона. Главни град: Кијев (око 2,7 милиона становника). Службени језик: украјински. Валута: гривна. После Русије, Украјина је друга по величини држава Европе. Заузима јужни део Источноевропске низије. Постала је независна држава 1991. године одвајањем од Совјетског Савеза. Јужним границама излази на Црно и Азовско море. Део јужне границе са Румунијом налази се на Дунаву. Зато је Украјина црноморска и подунавска земља. Азовско море са запада затвара велико полуострво Крим. Украјином доминира низија, а на западу је виши део (Подолска висораван). На крајњем западу државе су Карпати. Са севера се ка Црном мору спуштају реке Дњестар, Дњепар и Доњецк. На Дњепру се налази неколико вештачких језера. Клима је права континентална, а уз обале Црног мора се осећа утицај средоземне климе. Број становника се 40


смањује због негативног природног прираштаја (-7 ‰) и емиграције. Већину чине Украјинци (78%), затим ту живе и Руси (18%), Белоруси, Мађари, Бугари, Татари, Молдавци, Румуни. Привредни развој је почео од 1990. године. Данас је Украјина по развијености међу првих 30 земаља света. Привреда се одликује фармама које дају велике приносе. Индустрија је модерна и добро развијена. Украјина се одликује високообразованом радном снагом и добрим образовним системом. Богате су резерве гвожђа, каменог угља, обојених метала и неметала. Највише су развијене машинска индустрија, индустрија превозних средстава, хемијска и прехрамбена индустрија. Плодно земљиште, повољна клима и добро наводњавање ду добри услови за развој пољопривреде. Узгајају се пшеница, сунцокрет, шећерна репа, лан, дуван, соја, хмељ, поврће и воће. Развијено је и сточарство, а Украјина је извозник меса, млека и млечних производа. Главни град, Кијев, налази се на реци Дњепар. Већи градови су Дњепропетровск, Харков, Доњецк, Лавов и лука Одеса.

41

SKRIPTA ZA GEOGRAFIJU- 6 RAZRED

Recommend Documents