Skola Gajenja Jagoda

SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE Prof.. dr Nebojša Momirović Prof GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA

a r a n e d 0 2 2 • n K 2 2 • R U E 0 2 , 3 • M K 0 4 , 7 • a r a n i d 0 0 2 : a n e C

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Sadržaj Robna proizvodnja jagode ...................................... ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6

Dragi čitaoci, Dragi čitaoci, Neprestan Neprestanoo osluškujuć osluškujućii Vaše potrebe potrebe i povratne povratne reakcije, reakcije, primetili smo da je proizvodnja proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja speci jalizovanih jalizovanih izdanja izdanja Poljoprivr Poljoprivredno ednogg lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon Nakon izdanja izdanja Škola Škola gajenja gajenja povrća, povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, Momirović, prenos prenosii Vam svoje svoje bogato bogato iskustvo iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću Momiroviću na uložen uloženom om trudu trudu i nadamo nadamo se da ćete ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. i nteresuju.

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA SORTIMENTA ............................................ ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32

Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. odgovara.

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ................................................................. ....................................................................... ...... 60

Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grački dizajn: Prepress studio AGROTOP AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: [email protected], Direktor: [email protected] Marketing: [email protected], Novinari: [email protected] Knjigovodstvo: [email protected] Design i priprema: [email protected] Pretplata: [email protected] Redakcija: [email protected] www.poljoprivrednilist.co.yu

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

TRŽIŠTE

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća

Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva z ahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi

P

oslednjih par sezona promet jagode i sitnog sitnog voća obeležile obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem tržišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. U prethodne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode, maline i trešnje na strana tržišta, prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike, ali i u Sloveniju, Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja predstavlja svojevrsnu svojevrsnu prekretnicu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne privredne delatnosti. delatnosti. Najpre, Najpre, došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva, ali i drugih sirovina, u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. proizvoda. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora, 4

uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju proizvodnju i sekundarne sekundarne proizvode. proizvode. U svetu, posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija, ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne poljoprivredne proizvodnje. proizvodnje. S druge strane, potrošnja voća i povrpo vrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Naročito jagodasto jagodasto voće koje sadrži visoke visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje postaje predmet predmet prometa, prometa, često često i na vrlo velike udaljenosti. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, Španija, Italija i Grčka), u prvim godinama vrlo ograničenog obima, a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti, promenio u potpunosti standarde u pogledu navika navika i potreba potreba domaćeg domaćeg tržišta. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana, uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta, manipulacje i čuvanja, sa neizvesnm plasmanom. Zato je domaća jagoda iz zaštiće zaštićenog nog prostora prostora imala vrlo


visoku cenu, te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove do punskog grejanja. grejanja. U bližoj budućnosti, vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa, čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način, dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju vladaju u potpunosti potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti, načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji, što omogućuje omogućuje i naše pojavljivanje pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji, onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravničarskim

predelima predelima,, izmeštanjem izmeštanjem proizvodnj proizvodnjee na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage, može ostvariti puna protabilnost većih projekata. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača, ili malih proizvođa proizvođača ča povezanih povezanih u zadruge, zadruge, kooperative, ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda perioda plasmana plasmana.. Pri tom treba imati imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport, rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču, mora biti što brži i ekasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu, obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voća, prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2 EUR za kilogram, pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako-

vanje, obezbeđuje doradu, pakovanje i plasman. plasman. U Hrvatsk Hrvatskoj oj i Sloveniji Sloveniji asociasoci jacije jacije proizv proizvođača ođača jagode jagode su ove godine godine izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove, onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena, te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu

oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula jagoda jagoda je skuplja, skuplja, pa se u Italiji Elsant Elsantaa iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3,4 EUR/kg, a približne su cene i u Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena cena jagode jagode kretal kretalaa oko 4 EUR/kg EUR/kg što što je je znaznačajno više nego u Italiji i Evropi, jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta.


Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260.000 hektara, od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD 21.000 ha, Nemačkoj 14.200 ha, Turskoj 14.000 ha, Španiji 7.400 ha i Italiji 3755 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima regionima ove evropske evropske zemlje zemlje otkriotkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnj proizvodnjee jagode jagode u svetu svetu.. Najpre Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto, a od ukupne proizvodnj proizvodnjee 80 80 % je pod plastikom plastikom,, a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Na jugu jugu Itali Italije je dispe dispergov rgovan an je je dobar dobar deo deo proizvodnj proizvodnje: e: 826 ha Kampa Kampanija, nija, 320 320 ha Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U ravničarskom kontinentalnom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Vene to 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini površini od od 231 ha. ha. Najpri Najpribližn bližniji iji našim našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja, uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.

5

GAJENJE JAGODE

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća S

rbija ima izuzetne prirodne preduslove preduslove za za proizvodnju proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Geografska širina, karakteristike klime, reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine, proizvodnja u Srbiji treba da počevši počevši od maja maja meseca meseca,, pa sve sve do po jave prvih jesenjih jesenjih mrazeva mrazeva sredinom sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih proizvodnih površina površina sa povoljnim povoljnim prirodnim prirodnim uslovima uslovima za gajenje gajenje na različitim nadmorskim visinama, jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. U pojedinim reonima, kao što je npr. Arilje, Ivanjica, Javor i Sjenička visoravan, dostupnost vode za navodnjavanje, laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana, mogu se postići veoma dobri rezultati, pri čemu, osim prirodnih uslova, već imamo obezbeđenu i infrastrukturu, iskusne proizvođače, te njihove asocijacije i stručnu službu. Drugi regioni u kojima imamo rela tivnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko- Pocerski , Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvi jalnim zemljištima zemljištima pogodu pogoduju ju gajenju gajenju jagode, jagode, ali niske temperatur temperaturee tokom 6

zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%, poželjno poželjno oko 20%. Struktura Struktura mora da bude vrlo izražena, izražena, nikako preterano preterano na, a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Dubinom prola ne sme da se javi nepropusni nepropusni glinoviti sloj, kao kod pseudoglejni pseudoglejnihh zemljišta, zemljišta, jer jagodasto jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Dakle osobine kao što su brzina inltracije, brzina ltracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuć preovlađujuće, e, jer jer se u protivnom protivnom zbog prevlaženost prevlaženostii korenovog korenovog sistema sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5,5 do 7,0. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti, niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. mS/cm. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specičnost. Tako se


najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima, a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim, ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast porast i razviće razviće useva jagode jagode su 1822°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C, i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C, a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. U plodonošenju plodonošenju visoke temperature temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema problema u ziologiji ziologiji useva. useva. Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika.

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA

Aqua

Vodeni topovi

Parcijalno kružni rasprskivači

Udarni rasprskivači

11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493, 011/31-32- 128 www.agrogas.co.yu

GAJENJE JAGODE

Prirodni uslovi

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslih uslova za gajenje jagodastog voća u gajenju jagode

K

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? jagode? Odgovor Odgovor na ovo ovo pitanje pitanje podrapodrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih zioloških procesa procesa tokom pojedinih pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, biljaka, zatim pravilan pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pra-

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Regulacija temperature

Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku

vilno navodnjavanje i

8


zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pri begava begava dopun dopunskom skom osvetljavanju osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih is termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom is navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti do bro prezimljavanj prezimljavanjee bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

bez snega. snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i

ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja oštećenja plodova plodova.. Zbog Zbog toga toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. Količina svetlosti

U objektima zaštićenog prostora, pravilan pravilan menadžmen menadžmentt svetlosti svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od zioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,

bele mušice, mušice, te tripsa, tripsa, grinja i minera, minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem nansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno posebno pogodu pogoduje je intenziintenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna foli ja ili beli agrotekstil agrotekstil kao podloga, podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji proizvodnji na otvorenom otvorenom polju i srebr srebr-no braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije


koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Navodnjavanje

Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačeni jem i bržem porastu porastu i povećava povećava proceprocenat prijema frigo živića.

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i

K

kako ih ostvariti?

valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, prepliću, trebalo trebalo bi da se podrazume podrazumevaju, vaju, ali u mnogome mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu presudnu ulogu. ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog pravilnog navodn navodnjavajavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede na televiziji i mreži lokalnih tv stanica TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK RTV BATOČINA TV TOP 3 – PROKUPLJE TV LESKOVAC TV BOR JP TV T V PIROT TV AS – KREPOLJIN TV 2000 – LOZNICA STV – NEGOTIN RTV VK – KIKINDA RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ TV AS – ŠABAC TV JAGODINA TV JASENICE - SM. PALANKA TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR TV JERINA - SMEDEREVO TV KOPERNIKUS - NIŠ TV KRONIK - VALJEVO TV LAV - VRŠAC TV SAT - POŽAREVAC TV SPEKTAR - SOMBOR TV POŽEGA TV RESAVA - SVILAJNAC RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ TV VALJEVO

10

Četvrtak Utorak Subota Nedelja Subota Nedelja Subota Subota Subota Petak Subota Subota Nedelja Utorak Nedelja Subota Nedelja Nedelja Nedelja Subota Nedelja Subota Subota Četvrtak Nedelja Sreda Nedelja Nedelja Subota

10.15 Petak 12.15 20.00 Subota Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd


Agrotop marketing marketing • 011 239 80 39 [email protected]

N

a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Repu blike Srbije, na osnovu čega možemo preporučiti preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. Naime, Naime, gajenjem sorata različite različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione

sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom, sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene, od onih za svežu potrošnju, do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. preradu. Proširiti Proširiti njihovo njihovo gajenje gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva, od krajnjeg juga, pa do najsevernijih područja Srbije. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,


opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma, a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje, ili sa onim koje se gaje u specičnim klimatskim uslovima, odnosno dužini dana. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije, ili najviše gajene, kao i najperspektivnije za 2008 godinu.

11

Rane sorte vrlo rana rana sorta sorta koja koja u odAlba je vrlo

nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prosečni prinos prinos po živiću je od 0,8 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Clery, ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova plodova i zrenje zrenje su vrlo vrlo koncentris koncentrisani. ani. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana, sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

Clery je odlična rana sorta vrlo

dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine lajfa, visoke otpornosti i adapi šelf lajfa, tibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, plodove, dobrog ukusa i arome. arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Miss je vrlo rana sorta, vrlo pra-

vilnih, konusnih plodova, nešto svetlije boje. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima plodovima i dobru dobru postoja postojanost nost u manimani pulaciji. pulaciji. Potencijal Potencijal rodnosti rodnosti nije izrazit, osim na jako lakim i humoznim i plodnim plodnim zemljištim zemljištima. a. Ova sorta je jako jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokov prouzrokovano, ano, bilo bilo plamenja plamenjačom čom bilo bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem, čak i padanjem rasada.

12


Srednje rane sorte dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta je veoma osetljiva na ne povoljne povoljne uslove sredine. sredine. Treba Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima zemljištima,, jer je izuzetno izuzetno osetljiva osetljiva na bolesti bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju.

srednje rana sorta, koja Asia je srednje

zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti bolesti korena korena i na pepelni pepelnicu. cu. PloPlodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sjaja, sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvalju jući visokom visokom sadrža sadržaju ju šećera, šećera, i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukusu ukusu Elsante. Elsante. Odlične je transportabilnosti. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna Prosečna masa ploda, 26 do 30 grama, grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata.

Eva je novija sorta pogodna za

gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Ima vrlo kupne, uniformne plodove konusnog oblika, odlične čvrstine, crvene boje mesa i dobrog ukusa. Dobro se transportuje i čuva do prodaje.

Antea

je srednje srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte s orte Clery. Clery. Plodovi su ujednačeni, izduženo konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama, čak i na povišenoj temperaturi.

Darselect

je

Maya

ima biljke bujnog

habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Plodovi su krupni, kupasti, izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Vrlo pogodna pogodna za za gajenje gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima, gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troši manje radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta.

ranija

francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin karmin crvenu na visokoj visokoj tem peraturi. peraturi.

Madalleine ima vrlo bujni

Elsanta je holandska sorta se-

habitus i produkciju velikog bro ja korenovih korenovih vratova. vratova. Cvasti Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Sorta do brog ukusa i intenz intenzivne ivne crvene crvene boje koja brzo tamni i prelazi prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoće, čvrstine i uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromašnija zemljišta. Osetljiva je na antraknozu.

lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja predstavlja standardnu standardnu sortu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju plasiraju van glavne sezone. sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obilno zameće. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu, karakteriše ih izvanredan šelf lajf. Plodovi se beru na početku početku zrelosti, zrelosti, jer već tada ih odlikuje visok briks. Na taj način se

Italiji još Patty je sorta koja se u Italiji

uvek puno gaji u Veronskim Veronskim plastenici-


13

- RAGGIRAGGI-VIV VIVAI AI - Ravena - GEOPLANT - Će Ćezena zena - PROPLANT - Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća, jabuke, jabuke, kruške, breskve, nektarine, kajsije, šljive, trešnje.

- HABERLI - NEW FRUITS

Alba Rana, krupa, sjajna i čvrsta

Asia Krupna, blistava, vrlo ukusna

Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu

Roxana Vrlo rodna, obilna jesenja berba

Tuchampion Prinosna i ukusna sorta

Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta

Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju

Tulameen Standard za plasman u svežem stanju

Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos, za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade, ali su plodovi znatno mekši, iako izuzetnog sja ja. Odlične je otpornosti otpornosti na pepelnicu pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, jagoda, a prethodno prethodno se ne vrši dezindezinfekcija.

Sonata je nova holandska sorta

sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Ima krupnije plodove, tamni je crvene boje, boje, u većoj meri konusnog konusnog oblika, ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno približno ne ispunjava ispunjava standarde sorte Elsanta.

Sugar Lia je nova talijanska

sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Odlikuje je odličan ukus i aroma, visok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i čvrstina plodova. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti, ali odličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime..

Queen Elisa je odlična sorta

koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj, ova sorta može poprimiti poprimiti tamniju tamniju boju. Cveta veoma rano, a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti.

Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od

Marmolade. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost.

16


Srednje kasne i kasne sorte Dora je sorta novijeg datuma koja

se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima izvanredan potencijal rodnosti, koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus.

Marmolada je sorta sa kojom

obično započinje intenzikacija proizvodnje, ali posle izvesnog vremena gubi na značaju, ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i čvrsti plodova, sa briksom koji ne prelazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan, čak i vrlo osetljiva na bolesti korena, ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra, čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta.

Onda je vrlo krupna sorta i vrlo

prinosna prinosna koja se dosta gaji u Italiji, Italiji, mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike otprilike u isto vreme. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja, ali dosta osetljiva na bakterioze.

Roxanna ima

veoma bujnu

biljku, visoke visoke otpornosti otpornosti na bolesti bolesti kokorena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne, uniformne, atraktivne plodove, izduženo-kupastog izgleda, srednje konzistencije, jarko crvene boje, dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji proizvodnji i u hidroponsko hidroponskojj proizvodproizvodnji u vrećama. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosečna masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2, ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom.

Saint Pierre je nova nova sorta izu-

zetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih plodova, plodova, ali ne tako tako visokog visokog potencijapotencijala rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa kru pnim čašičnim čašičnim listićima. listićima. Boja u mnogome podseća na Elsantu, a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte.


17

Jako kasne sorte

Thuchampion je švajcarska

sorta, čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odličnog ukusa i mirisa. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada.

Thutop je kasna sorta krupnih,

vrlo slatkih plodova, sa malim sadržajem kiselina, ali sa briksom preko 7. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno obilno zameće, zameće, a plodovi su krupni krupni od početka do kraja berbe. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu.

Jako kasne sorte kasna sorta koja koja za Adria je jako kasna

Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo je slična slična po svojm svojm osobinama osobinama sorti sorti Record.

Idea je jako kasna sorta izuzetnog

kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji gaji u plastenicima, zbog visokog kvaliteta, odličnog ukusa i mirisa, čak i na visokim temperaturama.

Raurica je jako kasna sorta sa

uspravnim položajem listova, ne tako bujna. bujna. Ima krupne krupne plodove osrednje osrednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže 5 dana nakon Marmolade, a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.

Record je

sorta koja po svo jim osobinama osobinama odgova odgovara ra organskim organskim sistemima zemljoradnje. Može se ga jiti uspešno na slabim zemljištima, zemljištima, uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, nešto svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok.

Stalnorađajuće sorte

Albion je američka sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenuće i 18


Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija prinosnija je od sorte Dijamante, Dijamante, sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante, ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Ima visok briks i solidan ukus.

Ocena tržišnosti u Brežicama, maj 2008, Slovenija

Diamante

je američka sorta stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog ha bitusa i odlične odlične produktivnos produktivnosti. ti. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama, odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci.

Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama, maj 2008, Slovenija

Irma je

talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Ima lepe kru pne plodove sa dobro izbalansiran izbalansiranim im odnosom šećera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraženog sjaja, odlične čvrstine. francuska Mara de Bois je francuska

stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i neubedljivih plodova, ali izuzetnog ukusa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta.

Seescape je

američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Stajanjem jako gubi na masi. Osim sklonosti kaliranju, ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Pogodna za brdsko planinska planinska područja područja

Selva je stalnorađajuća sorta iz

Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošć produktivnošću. u. Ima krupne konusne konusne plodove, plodove, sjajne crvene crvene boje, dobre uniformnosti, odlične čvrstine, sa veoma dobrim ukusom, slatke i sa nim kiselinama. Sorta se nalazi u velikom usponu.

Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije, regiona Basilicata na jugu Italije, te u Španiji, Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima, ipak ih taksativno

U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu, sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama, kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvov prisustvovali ali prometnici, prometnici, stručno stručno osoblje osoblje savetodavne savetodavne službe, službe, naučni naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa, Candonga, Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana. Novi cilj selekcije selekcije u Italiji jeste čvrčvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa, Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima, sa namenom udaljenog transporta.

Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo


pomisli pomisli na sortu Zenga Zengana, Zengana, koja se i danas uspešno gaji, pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Nažalost, slabija produktivnost ne omogućuje visoku protabilnost u modernim sistemima gajenja

Syria je novosekcionis novosekcionisana ana indu-

strijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove, intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje smrzavanje i industrijsku potrošnju. 19

SORTIMENT

Alba Komentar više

Intenzikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu pogledu variranja variranja uslova proizvodnje, proizvodnje, već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu kru pnih, kupastih kupastih plodova, plodova, svetlije svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. U odnosu na Marmoladu, sorta Madalleinne je introdukcijo introdukcijom m došla nešto kasnije. Ova sorta stiže ranije, ima karmin crvene plodove, ali je i mnogo veće bujnosti, bujnosti, što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje, pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Kada je reč o zaštićenom prostoru, za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata, sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno prvenstveno uvođenjem uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više severnoevropski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost, odnosno specičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski planinski region i laka humozna humozna zeljišta, gde u uslovima nižih temperatura 20

i smanjenog pritiska inokuluma, može dati odlične rezultate. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Izuzetno rana i dobra sorta Clary, zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa, poput sorte Alba, i drugih srednje ranih sorata Asia, Lia, Queen Elisa,. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Inače su odličnog ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupastih plodova. Najrodnija među njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti, dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Važan element u odabiru sortimenta je

bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu odličnu čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo kasnija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i čvrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sorta. Mada Mada nije izuzetno prinosna, sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje poslednje vreme vreme dolaze dolaze iz selekcionog selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma, došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni, sitnim semenom, pravilnošću, ujednačenošću, krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukci je. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu, a veru jemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne, odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti, prvenstveno na sorte, mada se znalačkim navodnja plamenjaču plamenjaču i uvenuće, uvenuće, zbog čega čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remon perspektivnom perspektivnom.. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih švajcarskih sorata, sorata, koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne, podjednako se sa us prve. pehom mogu gajiti gajiti i za za svežu svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, preradu, jer jer imaju imaju visok visok briks briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti, bolesti, jer su stvorene stvorene ukrštaukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno izuzetno podseća podseća na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove ove sorte sorte i ima mnogo



21

SADNI MATERIJAL

Nabavka kvalitetnog sadnog materijala

a sve vrste voća, povrća i cveća, te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem, zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja predstavlja važan preduslov preduslov uspeha uspeha u proizvodnji, proizvodnji, posebno posebno god god podizan podizanja ja viševišegodišnjih zasada. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala, proizvodnja proizvodnja jagodastog jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove, uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Osim protivgradnih mreža, sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici, nadstrešnice od polietilenske folije, moderni tunelski objekti, ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Na tržišti-

Z

ma sa probirljivim kupcima, visoke cene jagode i drugog sitnog voća voća opravdav opravdavaju aju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili pak veoma veoma visoke troškove troškove transp transporta orta sa južne hemisfere. hemisfere. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea, sa Novog Zelanda i ko zna odakle, često nije ukusa na koju su potrošači navikli, a često dođe i do velikih poremećaja, pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3,5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da ostvarimo protabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije, jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost, neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.

Katego Kategori rija ja Dija Dijame meta tarr Napomena sadnica

Broj sadnica po paleti

Okvirna cena

Fri A- 1000 Fri A- 800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW

4 0 00 0 3 2 00 0 28000-31500 2 4 0 00 2 00 0 0 1 6 00 0 1 4 0 00 10000-12500 10000-12500 3 375 3 375 3 37 5 5 005 5 00 5

12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din

22

6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 1 8 mm 12-16 mm 16-18 mm > 1 8 mm 4.5 x 5 cm 4.5 x 5 cm

Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 10 0 0 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 25 0 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv.polje 60-68 Prezimeli živić otv. polje 60


Stoga je nabavka sertikovanog, bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. Kako se proizvodi ovaj sadni mater jal?

Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertikovanog sadnog materijala. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama, dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost, jer odsustvo vektora (vaši, grinja, tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona, bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića.

U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmno razmnožava žava iz iz različitih različitih kategorija frigo živića, sa ili bez pripadajućeg supstrata. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su A++ trej sadnice, sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm, smrznute smrznute sa pripadajućim pripadajućim supstratom supstratom na korenovom korenovom sistemu.

P R A V E

S A D N I C E

Hranljiva vrednost jagode J

agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal, kcal, odnosno odnosno 137 kJ (u 100 grama). Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti, što ih preporučuje svima koji žele da smršaju, a da, uz to, unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama), vitamin E (0,12 miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6 (0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016 mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre svih, vitamin C, koga ima čak 64 miligrama. Od minerala, značajno je pomenuti da u jagodi ima uora (24 mikrograma), koji štiti zube, kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova, blagotvorno delujući na bubrege, srce i kardiovaskularni sistem, ima i kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Prisutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu količinu saharoze, čini je dostupnom i dijabetičarima, a ima i broma pa oni

Alergen Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena, potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju, što uz mleko podrazumeva postupno postupno uvođenje uvođenje novih namirnica. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju preporučuju pre šestog, šestog, odnosno od šestog do desetog meseca života, a ako su roditelji alergični na ovu voćku, ili postoji veća sklonost pojavi alergija, jagode ne treba davati pre 12. meseca, odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode, potrebno je javiti se lekaru, lekaru, a ovo ovo voće, voće, na žalost, žalost, tre ba izbaciti izbaciti iz iz jelovnika. jelovnika.

Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom šoljicom kipuće kipuće vode. Stoji 10 miminuta, a potom se procedi. Uz sve to, jagoda gasi žeđ, jer sadrži 89,5 grama vode u 100 grama. Ona podstiče podstiče apetit, pa se preporučuje preporučuje da se jede pre glavnog glavnog obroka. obroka. Za bolji rad jejetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. Obiluju antioksidansim antioksidansimaa i tonutrijentima, posebno fenolima, koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna oboljenja, čir na želucu, a čak doprinose i smanjenju holesterola. Sami fenoli daju jagodama jagodama antikanceroge antikancerogena na svojstva, svojstva, a istraživanja su pokazala i da usporava ju starenje. starenje. Jagode su nezamenljive nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju, jer elagična kiselina u njima neutralizuneutralizu je kancerogenu kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.

koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. 24


Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstiče mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom šoljicom kipuće kipuće vode. Stoji 10 minuta, a potom se procedi.

Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama, pojačava pojačava antioksidantnu antioksidantnu snagu snagu tog voća, što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali, koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva, ako se uzimaju velike količine, pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.

U

obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija, odnosno tehnika i sezona gajenja, uključujući proizvodnju u plastenicima

i staklenicima sa ili bez grejanja, proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicim plastenicima, a, proizvodnju proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. U cilju cilju kontinuir kontinuiranog anog nastupa nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba


da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području, gde će on za berbu pristizati pristizati od sredine juna, juna, pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila, pa sve do novogodiš novogodišnjih njih praznik praznika. a.

25

GAJENJE JAGODE

Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru

P

roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji, koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Pošto jagoda predstavlja predstavlja atraktivnu atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru prostoru treba sagled sagledavati avati u odnosu odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana.

Zasnivanje useva Kada obaviti sadnju jagode?

Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, prinosu, daleko daleko prevazil prevazilaze aze živiće živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake, a za sadnju u plasteni-

Jednostavna proizvodnja na zemljištu Vrsta objekta Plastenički objekat Plastenički objekat 5,3m x 30m (159m2) 6,0m x 30m (1 (180m2) Model A Model B Pocinkovana konstrukcija + + Farbana konstrukcija + + Jednostruka folija + + + + Dvostruka folija duv. Dvostruka folija Mreža za zasenu + + + + Supstrat Živici + + + + Agrotekstil Mulch folija + + + + Navodnjavanje + + + + 2 Cena po m (EUR) 10.6 13.33 12.73 15.44 2 Broj živića po m 4 5 Prinos po m 2 3 kg 4 kg

Plastenički objekat objekat - model A

26

Plastenički objekat objekat - model B


cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica, sa ili bez supstrata. Kada se sadnja obavlja na zemljištu, onda se koristi A kategorija živića, najčešće A 500, ređe A700, u poslednjoj dekadi jula. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300, 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte, ali se obično svodi na sam početak avgusta. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti, dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem, sadnja se obavlja krajem avgusta, odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A, A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanj produžavanjem em dužine dužine dana dana nastave nastave sa cvetanjem i produkcijom. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi, a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu, ili eventualni tretman u aminokiselinama, huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoctonie, Phytiuma, i nekog insekticida npr. Prestige i dobro se ispere, neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta, jer će to usloviti propadanje živića. U kojoj gustini zasnivati usev?

Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju, u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju, ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. Brojnim ogledima je

Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (E (EUR) Broj živića po m 2 Prinos po m 2

Hidroponska proizvodnja na supstratima Plastenički objekat Plastenički objekat Plastenički objekat 2 2 8,0m x 50m (400m ) 8,0m x 50m (400m ) 8,0m x 50m (400m 2) Proizvodnja na leji Proizvodnja u vrećama Proizvodnja na binorima -

+

-

+

-

+

-

+

-

+

-

+

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg

Proizvodnja na leji

Proizvodnja u vrećama

Proiz vodnja na binorima

dokazano da broj sadnica po jedinici površine površine zavisi od tehnike tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu), odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. plodova. Pa ipak, čak i u uslovima uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem obilj em svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2, na Siciliji 14 biljaka/m2, u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2, dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju

jagode na supstratu supstratu pravilna pravilna distribudistribucija svetlosti, vode i hraniva, odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. Osim neadekvatne gustine, nepravlne distribucije svetlosti, vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. Živići nemaju prostora prostora za formir formiranje anje dovoljnog dovoljnog broja broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2, što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja.

Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom ekasnošću drenaže, smanjuje se i gustina useva. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine površine u plasteniku plasteniku onda je maksimaksi2 malna gustina 8 sadnica/m . Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju, ali i za manipulaciju i berbu. berbu. Odizanje Odizanje vreća je veoma značajznačajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži, pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. To To je dobar sistem sist em koji omogu-


27

GAJENJE JAGODE ćuje veću eksibilnost, brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u sluča jevima jevima nedov nedovoljnog oljnog vladanja vladanja znanjem znanjem u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša, te greške nisu katastrofalnog karaktera. Kada se jagoda gaji na zemljištu, onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Treba napomenuti da jagoda jagoda stiže stiže uvek ranije ukoliko ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta, koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem bržem kretanju kretanju useva u proleće. proleće. Negovanje useva do jesenje berbe

Ukoliko se zasad zasniva na vreme, polovinom polovinom jula jula najkasnije najkasnije u poslednjoj poslednjoj dekadi jula, onda u plastenicima obez beđujemo beđujemo dovoljno dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe, dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju, zametanju i berbi, niti da se smanjuje prinos u nekom nekom većem većem procentu. procentu. Treba Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno potpuno kontrolisani kontrolisanim m uslovima uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe takođe veoma veoma značajna značajna u pravilnom pravilnom zasnivanju useva. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera, povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću, kod ranih i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Kombinacijom dobrog provetravanja, zasenjivanja i orošavanja, poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Ukoliko je mlada biljka previše previše generativna generativna onda treba pristupiti pristupiti uklanjanju uklanjanju suvišnih suvišnih cvetova cvetova 28

ili čitavih cvetnih grana. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Voditi Voditi računa o higijeni i tosanitarnim pravilima. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte, te kategorije živića, berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra, što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi, sa čitavom cvasti. Negovanje useva do zimskog mirovanja

Nakon berbe i uklanjanja uklanjanja zaostalih zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Od prve dekade oktobra do početka no-

vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju produkciju i akumulaciju akumulaciju rezervi rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata, onda ih laganim kidanjem treba ukloniti, jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova, nekad i desetak, usloviti preobilno zametanje, sitnije plodove, koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič-


nih materija, poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljav prezimljavanje anje i manje manje štete štete od mrazemrazeva. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana, povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljav prezimljavanje. anje. Ukoliko Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature, onda usev pre prvih jačih zahlađenja zahlađenja treba pokriti agrotekagrotekstilom. Termozaštitne Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila, omogućuju idealno prezimljav prezimljavanje anje i brzo kretanje kretanje u proleće. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja

Na prekid prekid dorma dormantnost ntnost i na incijac incijacii ju formiranja formiranja cvetnih pupoljaka pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature, dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe, zasušivanje. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra, onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje praktikuje do 22 sati u toku večeri, večeri, odnosno dužina dana 14 do 16 sati, kako bi jagoda jagoda nakon nakon 6 nedelja nedelja od završetk završetkaa prvog ciklusa berbe nastavila nastavila normalno sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C, a dnevne 21 °C. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-

delje za fotoneutralne sorte, dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1,5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Negovanje useva do berbe

Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C za počinje počinje se sa čišćen čišćenjem jem zasada zasada jagode jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. Staro sasušeno lišće, donji listovi koji dodiruju malč foliju, promrzli i li ljubičasti

nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. Takođe je od presudnog značaja pravilno pravilno normiranje normiranje veličine veličine društava društava prema prema broju sadnica. sadnica. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja, sa većim brojem bumbara od optimalnog, velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Osim redovnog navodnjavanja, ishrane i zaštite zasada jagode, mere

jagoda. jagoda. Pavilno otkidanj otkidanje, e, bez jakog jakog pritiska na plodove, uredno slaganje i kali bracija bracija u PET posudice posudice i kasnije kasnije u gajbe, gajbe, brzo rashlađivan rashlađivanje je pre otpreme, otpreme, imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti, smanjuje se konzistencija, matira sjaj, a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima, pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama, tzv. šelf lajf.

nege obuhvataju i redovno uklanjanje

stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. Berba i pakovanje jagoda

Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja, treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva osetljiva operacija, operacija, od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u pro-

listovi sa decitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Odmah potom se pristupa pristupa zaštiti zaštiti useva useva primenom primenom bakar bakar-nih preparata, preko primene Ridomila i nekog akaricida, do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru prostoru sa dogrevanjem dogrevanjem održavaju održavaju na 12 do 13 °C, a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%.

Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada

Polinacija

Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. U zavisnosti od načina i tehnologije ga jenja za te namene namene se koriste koriste različite različite vrste solitarnih insekata, ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru, prostoru, kada su ose i pčele u prirodi malobrojne, a plastenici većim delom dana zatvoreni. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C, dok su bumbari aktivni već od 8 °C. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti, naročito kod nekih sorti je količina polena

izvodnji i prodaji. Naime, za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina, od čega presudno zavisi ukus i kvalitet, ali i tržišnost ubranih

Kod nekih sorata dugog dana, u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta, ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja, podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Polagano zasušiti usev u tra janju 3 do 4 sedmice. sedmice. Zatim se pristupa pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice, iako je regeneracija bila nešto brža. Posebno Posebno je to bez bez značaja značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti prekinuti ciklus ciklus zaraze zaraze.. Nakon kalusir kalusiranja anja ostataka ostataka lisnih lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0,4%, a potom kod olistavanja primeni metalaksila, fosetil aluminijuma i fostne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja, naj pre u odnosu NPK NPK 1:1:1, a potom 2:1:3, 2:1:3, uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata


29

o

Ponuda sorti sorti

frigoživića jagoda

firme AGRO-FertiCrop AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertikovani sadni materijal-sadnice materijal-sadnice jagoda, jagoda, frigo živiće, renomiranih italijanskih proizvođača. Takođe, kao i predhodnih godina, agronomska stručna služba rme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje, lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Živić predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, čekajući, frigo i kontejnerski. Frigo živići su živići koji koji se čuvaju u hladnjačama hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte:

ROXANA – srednje kasna sorta

Ćezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. DORA – srednje rana sorta

Verona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke produktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduženog oblika, vrlo ujednačen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg sjaja, čvrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima.

ALBA – izuzetno rana sorta IRMA – srednje rana sorta Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, toleranVerona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod tna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odličnog ukusa i mirisa. velik, izduženo – koničnog oblika, pravilan, srednje ujednačen, Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju oštrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko – kiselka plodova. plodova. Vrlo Vrlo rana sorta, širokog polja uzgajanj uzgajanja. a. Daje odlične stog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. polju. U plasteničk plasteničkoj oj proizvo proizvodnji dnji daje izuzetno izuzetno dobar jesenji jesenji priprirezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. nos. MAY MA YA - srednje rana sorta

Ćezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod velik i ujednačen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, crveno – blago narandžaste boje, visokog sjaja, odličnog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Srednje rana sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ne podnosi podnosi preter preterano ano azotna azotna đubriva. đubriva.

30

ONDA – srednje rana sorta

Ćezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno cveta. Plod velikih dimenzija, koničnog ili okruglo – koničnog oblika, ujednačen, otporne i suve površine, intenzivno crveno – narandžaste boje, ujednačene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa. Izuzetno izraženo srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. prinos.


Tehnologija proizvodnje

Folijarna prihrana

Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu, ili neko druHranljive materije primenjene direktno na listove pomažu go tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne brži oporavak oporavak od nedostatka nedostatka pojedinih pojedinih elemenata elemenata,, ali u slučaju slučaju sredine. dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 Parcelu navlažiti dan pre sadnje. dana, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Dejstvo folijarnog U zemljište, pre rasađivanja, uneti mineralno đubrivo Cropcare đubrenja je brzo, ima veliki značaj u regeneraciji biljaka, poma(5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 že biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 je – 1500 1500 kg/ha) kg/ha) kao i neki insekticid insekticid (Galation (Galation,, Rovocid Rovocid ili Foxim Foxim 1 đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomaže i poboljšava 2 kg/100m ). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za ekasnost sredstava za zaštitu, a tretmani primenjeni pre cvetasadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. nja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. Posle rasađivanja, ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0,3-0,5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2 Od početka cvetanja, FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0,5-0,7 – 0,3% (20-30 (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0,5 l) po živiću. živiću. Veće površine površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0,5-1,0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap U prvoj polovini vegetacije kondicioniranje, po kap tretir tretirati ati rastvor rastvorom om Fertica Ferticare re 15-30-1 15-30-15, 5, PHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6 2-3 puta prevencija 30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0,1%) radi zaštite živića od truleži. Navodnjava Navodnjavati ti svaki dan u 2 navrata navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata, odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). Đubri- umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to - tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0,2 – 0,3%). Posle, višom dozom vode kada se jagode prime i isprave, ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti, primena siste-

Prinos t/ha 5-10 10-15 15 i više

Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima Vrsta đubriva slabo srednje dobro CROPCARE 5-14-28 ili 35 0 3 00 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 40 0 3 50 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 600 400 250 CROPCARE 10-10-20

Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zaštićenom prostoru, gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem Period

Vrsta đubriva

Kg/ha

Napomena

Sadnja, zaliti

FERTICARE 15-30-15

25-40

0,2% rastvor

FERTICARE 15-30-15 Ca-nitrat Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat FERTICARE 10-5-26 ili Intenzivan rast plodova KALIUM NITRAT

50 15-30 40-60 30 30-50 30-50

Ukorenjavanje (jesen-proleće)

Pred zrenje i tokom berbe

FERTICARE 1010-5-26

40-60

Nakon berbe, do kraja vegetacije

FERTICARE 24-8-16 KALIUM NITRAT

20-30 5-8

Jedan tretman

mom kap po kap - folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo tečnosti, 2-3 puta za vreme sezone počevši pre cveta cvetanja. nja.

Za sva pitanja, kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi dipl. ing. Milutin Karas dipl. ing. Vuk Vuk Vujasinović Vujasinović dipl. ing. Malina Petrović dipl. ing. Radenko Nikolić dipl.ing. Aleksandar Lazar dipl. ing Boban Stanković

063/ 554-132 063/ 442-240 063/ 444-662 063/ 544-195 063/ 544-795 063/ 544-928

Nedeljno Nedeljno Nedeljno, prema potrebi u podeljenim dozama

ma/m2/nedeljno. Voditi Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje proizvodnje (koju ćete dobiti dobiti za za proleće) proleće) jagode pripremam pripremamoo da u proleće proleće daju daju pun i pravi pravi prinos prinos (1kg/ž (1kg/živiću) iviću)..

Uvoznik za Srbiju:

Dva do tri tretmana

AGRO-FertiCrop, Subotica; Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119 www.agro-ferticrop.co.yu www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rs e-mail: [email protected] [email protected] .yu


31

GAJENJE JAGODE

Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti, ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone, najpre iz ravničarskih, a potom i planinskih planinskih područja područja čak čak do 1000 m nadmorske nadmorske visine, visine, gde za za to postoje postoje dobri preduslo preduslovi. vi. Naše komšije u Sloveniji Sloveniji i Hrvatskoj Hrvatskoj već već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. Bez obzira na početno nesnalaženje, slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti.

Odabir parcele i poštovanje plodoreda

Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću, zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Proizvodnja jagode na lakim, humoznim zemljištima, koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom, nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh, uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Najvažniji Najvažniji preduslov preduslov u modernoj modernoj proizvodnji proizvodnji jagode na otvoren otvorenom om polju polju jeste mogućnost mogućnost navodnjavanja. navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeđuje obezbeđuje samo neopho neophodnu dnu vodu za porast i razviće useva, već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva, kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. jagode. Stoga, do parcela pogodnih pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. U dolinama reka i kotlinama, gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta, česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. U pribrežju je veći problem pronaći pronaći laka, peskovita peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje posvećuje veoma velika velika pažnja. Treba Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja, u prvom redu krompir, krompir, paradajz paradajz i papripapriku, druge vrste jagodastog voća, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode jagode na istu parcelu parcelu ne vraća za 6-7 godina. Ukoliko se ne može praktiko32

vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa, kukuruz, soja, pšenica), a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicim plastenicimaa gaje samo jednu jesen i jedno proleće proleće,, a potom se uz dezinfe dezinfekkciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu.

Agrotehnika zasnivanja zasada jagode

Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno blagovremeno i u potpunosti inkor porirati porirati sve žetvene žetvene ostatke ostatke preduseva. preduseva. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na


dubinu 35 do 40 cm, dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke, a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu površinu izbaciti izbaciti i ostatke ostatke kokorena, pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm, nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom, a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode, jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline,

ili pak kod peskovitih, malo humoznih zemljišta. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom, čime je aktivnost korena optimalna, pošto ne dolazi do prevlaživanja, a usev u proleće ranije prispeva, pošto se zemljište brže zagreva. zagreva. Plodovi Plodovi su su krupniji, krupniji, oboobo jeniji i čisti, čisti, tako tako da imaju imaju daleko daleko veću veću tržišnu vrednost. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom, da se zemljište

ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom s istemom kap po kap. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva, najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih, koja sadrže i huminske kiseline, magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Preporučujemo unošenje 400-600, pa čak i 800 kg/ha Multi

Comp Base đubriva, a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ovo đubrivo je formulisano formulisano od najkvalitetn najkvalitetnijih ijih pot puno vodorastvor vodorastvorljivih ljivih komponenti, komponenti, diamonijum fosfata i kalijum nitrata, pri čemu su u postupku postupku granulisanja granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrikacije (nitra pirin) i niz drugih komponenti komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Tokom izvođenja dopunske obrade, ili tokom samog formiranja bankova, unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka, grčica, rovaca i drugih zemljišnih štetočina, naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša, ili nakon razoravanja lucerke. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno, pa se odmah nakon pripreme leja, postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom prilikom primenjuje primenjuje 1 do 1,5 l/ha Talstara. Talstara.

Kada obaviti sadnju jagode?

Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-, A+ i AA+. Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu prolećnom prolećnom sadnjom sadnjom dati pristojan pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju, kao i sadnica sadnica iz kontejnera kontejnera koja je u zelenom zelenom stanju prezimela prezimela u zaštizaštićenom prostoru. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula, pri čemu se kod iskusnih proizvođača proizvođača i u dobrim uslovima uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do do 300 300 g u zavisno zavisnosti sti od sorte, snage živića i uslova i tehnike ga jenja. jenja. Krajem avgusta avgusta do polovine polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića, jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Prestige.


U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima vrhovima uvis, uvis, što onemogućaonemogućava pouzdan prijem. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje, kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem, truljenje i propadanje propadanje živića. živića. Visoke Visoke temperatur temperaturee pod malč folijom na jako vlažnom, vlažnom, ili potpuno saturisanom saturisanom zemljištu zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura, često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje praktikuje redovno redovno orošavanje orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno pravilno ukorene ukorene i počnu vegetativno vegetativno da razvijaju. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu porastu i razviću razviću jagode, jagode, bez bojazni bojazni od infekcije patogenima. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula, najkasnije do kraja jula početka početka avgusta, avgusta, ali samo ako rasporaspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege, pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti, kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastu panja jesenjih jesenjih mrazeva. mrazeva. Poželjno Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata, odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen, narednog narednog proleća proleća imaćemo imaćemo kašnjenje cvetanja, plodonošenja i mali rod. U septembru septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. Od polovine oktobra do polovine novembra, smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice, suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana, onda usev pre 33

GAJENJE JAGODE

prvih jačih zahlađenja zahlađenja treba pokriti pokriti agrotekstilom. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila, naročito one veće debljine 23 g/m2 omoguću ju idealno prezimljavanje prezimljavanje i u uslovima uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka (visoka zasićenost zasićenost vlagom). vlagom). Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C, uklanjamo sve promrzle i oštećene listove, kao i starije donje listove koji leže na foliji. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata, nakon čega se primenjuju i Ridomil

34

i Alliette u narednim tretmanima, a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fostna đubriva. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program program ishrane. ishrane. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva, naročito kod težih ti pova zemljišta zemljišta nastiranje nastiranje slamom slamom između bankova, kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu, a berači mogli svoj posao da da obavljaju obavljaju nesmetano nesmetano i odmah posle kiše. Nakon završetka završetka berbe berbe usev se jedno vreme održava vegetativno, a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem, nakon čega ponovo sledi program zaštite, ishrane i navodnjavanja. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti bujnosti sorte, a od početka početka oktobra oktobra se usev zasušuje. Od polovine novembra, a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Usev se obično gaji


tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova, bez elementarnih nepogoda, uz dosledno poštovanje preporučen preporučenee tehnologije, tehnologije, naporan rad, istrajnost, moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane, pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. Prinosi u Španiji i Italiji, gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu, godinu, gde se zemljište zemljište detaljno detaljno dezinkuje i gde se primenjuje vrlo na predna predna tehnologija tehnologija gajenja, gajenja, dostignuti dostignuti su prinosi od 45 t/ha.

GAJENJE JAGODE

Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala

C

ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %, a za opremu za navodnjavanje, folije i lutrasil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.000 dinara/ha, a povraćaj za folije i agrotekstil 15%, dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a, dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.

Naša ocena je da proizvodnja proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja predstavlja značajnu značajnu razvojnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti. Najvažnije pretpostavke pretpostavke za uspešan uspešan nastup nastup na stranim tržištima jesu, odgovarajući obim proizvodnje, proizvodnje, kontinuitet kontinuitet u snabdeva snabdevanju nju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i ekasan ekasan sistem prenosa prenosa savresavremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.

Specikacija

j.m.

kom

Cena po j.m. (€)

Cena (€)

Cena (€)

1,2mx1000mx25mic

rolna

6

127.00

766.00

766.00€

50 kg

vreća

12

52.00

624.00

624.00€

Dijametar 10-12 mm

Kom

40000

0.20

8,000.00

8,000.00€

3050 m

kolut

4

146.76

587.04

Priključna spojnica sa ventilom

Kom

40

0.80

32.00

Layflat 50mm

Kom

40

1.20

48.00

M

33

1.30

43.00

Obujmica 50 x ¾”

Kom

2

1.20

2.40

Spojnica M ¾” x 25

Kom

4

1.10

4.40

Lakat spojnica 25 x 25

Kom

2

1.80

3.60

Muf ¾” x ¾”

Kom

2

0.25

0.50

Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾”

Kom

1

235.00

235.00

M

2

0.40

0.80

Ventil M/F 1 1/2”

Kom

1

10.00

10.00

Spojnica M 1 1/2” x 50

Kom

1

3.15

3.15

Spojnica F 2” x 50

Kom

5

3.25

16.25

Filter 2” mrežni inox

Kom

1

14.35

14.35

Filter 2” disk

Kom

1

19.25

19.25

Teflon traka

Kom

3

0.60

1.80

Malč folija Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500

PE 50

PE 25mm/3,2

UKUPNO

1,021.54€ 10,411.54€

Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL

36

23 g/m2 - 4.05 m

9720

m2


0.14

1,360.80

1,360.80€

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T

ekst. M.V.

ili pišite na: Poljoprivredni list, Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 [email protected] 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE:

NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315

065 705 534

ili pišite na: Poljoprivredni list - predstavništvo, Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja velesajam) Banja Luka [email protected] 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Sve za jagode na jednom mestu Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu započetu pre 4 godine. godine. U 2008. 2008. godini uveden je niz novina. novina.

U

tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša, kvalitetnija i ekasnija, da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. jagoda. Kada je prvi put posadio posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenici plastenicima. ma. Pokazao je veliku zainterezainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom, hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima.

Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Brošura i lmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme, a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. Novim proizvođači proizvođačima ma isporučuje isporučujemo mo NAMENSKE NAMENSKE konstrukcije konstrukcije plastenika plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje, najnovije supstrate, vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. 40

U aprilu 2008. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELE NIH SERTIFIKOV SERTIFIKOVANIH ANIH KONTEJ NERSKIH SADNICA SADNICA JAGODA. JAGODA. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala, proizvodnju i promet sadnica, sadnica, PLANTAŽA PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama, tako da po kvalitetu tla, lokaciji, neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik is punjava sve neopho neophodne dne kriterijume kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja poizvodnja sadnica sadnica a u cilju dobijanja dobijanja sertikovanih, bezvirusnih sadnica.

landskih i italijanskih sorti jagoda. Pored zelenih, kontejnerskih, krenuće i proizvodnja frigo TRAY TRAY PLANT sadnica. Od ove godine rme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. To podrazumeva vrhunski sadni materi jal širokog sortimenta, kvalitetne folije, mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavan ja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca, zatim đubriva, sredstva za zaštitu i ambalažu.

Novo je to što će se vršiti ugovaran je proizvodnje i otkup industrijskih i svežih, konzumnih i klasiranih jagoda.

Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho-


Min. površina za ugovaranje je 0.5ha i min. rok ugovaranja je 4 godine, odnosno dva ciklusa sadnje. Preko ProCredit

Bank obezbeđeni su povoljni krediti. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje obezbeđuje prinose prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www.atpdoo.rs ili www www.miletic.mileticdoo.co.yu. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja, da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Generalno, frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom, po pravilu se uklanjaju cvetovi i

ne dozvoljava se jesenji rod. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod, ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN, POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DA DATI TI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula, čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici, odnosno na nivou 20 t/ha. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim, kontejnerskim sadnicama. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade izrade bankova propisane visine, pravilnog postavl janja sistema navodnjavanja, prihrane i zaštite, ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka.

BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62, 266 18 57, 063/80 37 132

Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula, ne daje jesenji rod, ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu, a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je protabilan. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda.

SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ, 024/550 131, 063/563 405.


41

ISHRANA JAGODE

Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima, naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata.

K

od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično praktično je nemoguće nemoguće u fazi porasta porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgov odgovaraara juću boju, sjaj, sadržaj šećera šećera i dobar ukus. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorola. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum, magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani.

Potrebe zasada jagode jago de za za azotom -N

Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode - i do 35-40 t/ha, potrebne potrebne količine količine azota od 120 kg/ha. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučasluča jevima: jevima:

- za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha), - za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju, - za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline,

Uticaj forme azota na pH zemljišta

42

- za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali razorali višegodišnje višegodišnje travno-legutravno-leguminozne smeše. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima:

- za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha, - za 20 kg/ha na posnim, siromašnim zemljištima, sa niskim sadržajem humusa, - za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka, - za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina, na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada, zbog brze mineralizacije i ispiranja, - za 20 kg/ha ukoliko su zime to ple, a padavine padavine od oktobra oktobra do do februara februara iznad 300 mm, zbog jakog ispiranja.

Potrebe zasada jagoda jago da za za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode tre ba prema generalnoj generalnoj preporuci preporuci ishraniti ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5, u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnos pristupačnosti. ti. Na zemljištima zemljištima bogatim bogatim krečom, sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov


Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta

sadržaj u zemljišnom rastvoru. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa prinosa jagoda, jagoda, potrebne potrebne količine fosfora uvećavaju se, ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha.

Potrebe zasada jagoda jago da za za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K 2O. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa, odnosno umanju ju za istu količinu količinu kod ranih i manje prinosnih prinosnih sorata. sorata. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje

poremećaje poremećaje u usvajanju hraniva. hraniva. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže, praktično praktično je veoma teško izvodljivo izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije, od pH 5,5 do pH 7 , optimalno 6,2. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode, jagode, ili su prihvatljive prihvatljive samo određene sorte. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma, čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g, a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najčešći problem problem u ishran ishranii je obezbeđeno obezbeđenost st gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta

sredini, kada obično dolazi do njegove precipitaci precipitacije je i stvaranje stvaranje nerastvornih nerastvornih jedinjenja. jedinjenja. Drugi Drugi veliki problem problem je nedostatak cinka, kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena, posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta.

drenčing. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Tada treba primenjivati helatno gvožđe, magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom, kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu, da bi pH zemljišta spustili na 6,2, što je optimum za jagodu. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe, onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti decit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima

Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju, fertigaciju, dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Najpre Najpre treba treba istaći istaći da se se jagode jagode gaje gaje samo na organo-mineralnim smešama, a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretansk poliuretanskim im penama. penama. Razlog za to je ukus i miris,

koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1,7 mS/cm, a u samom zrenju 1,5 mS/cm. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera, a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata?

Najčešće Najčešće se koriste različite različite vrste treseta, oplemenjene, sa pH vrednošću oko 5. Beli treset, grube strukture ima prednost nad crnim tresetom, u slučajevima kada se supstratna smeša priprema priprema za duže proizvodne proizvodne cikluse cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno neposredno nakon nakon sadnje sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji, ali kasnije u proleće, proleće, a naročito naročito u drugoj godini godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma, pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora rastvora i dolazi do precipitac precipitacije ije gvožđa i cinka i pojave njihovog decita. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva, onda je moguće rešenje izvesna koli-

Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze?

Jak decit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. Obično se javlja na na najmlađem najmlađem lišću iz centra centra bokora. Ukoliko se hloroza javi relativno rano, onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa, najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju, tzv


43

ISHRANA JAGODE jedinjenja jedinjenja usled usled dužeg dužeg stajanja stajanja do upoupotrebe, čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angaangažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. površinama. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. Šema fertigacije useva jagode kombinacijo kombinacijom m dozer dozer pumpi pumpi

čina bentonita, specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost, ali sa druge strane akumulira velike količine soli, koje se nakon izvesnog vremena slabije is piraju u odnosu odnosu na druge druge organ organoo minemineralne supstratne smeše. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Perlit je hladan mineral, niske adsorpcione sposobnosti, koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda, dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj

proizvodnji, proizvodnji, pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. Najčešći Najčešći sistem koji se primenjuprimenju je od samog početka početka jeste doziranje doziranje konačnog rastvora iz tankova, koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane, a mane su veoma brojne. Najpre, ovakav način rada podrazume podrazumeva va moguću moguću precipitaci precipitacijujutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44

kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Treći sistem je primena miksera i komjutera, vrlo složenih fertigacionih jedinica, jedinica, koje ne rade rade na proporci proporcionalonal-

nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. Visina drenaže, odnosno količina hran-


ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja, a određuje se na bazi kumulativne radi jacije i iznosi iznosi obično obično 5 do do 30%. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm K 2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno

165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 mS/cm, odnosno 1,5 mS/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju sortne specičnosti u zahtevima za hranivima, te brojni problemi sa pojavom decita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata, lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona, od-

Mg2+, Na+, i anjona HPO4-,NO3- HCO3-+,

SO . Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora, tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije, koji se razlikuju po složenosti, ali i po precizno preciznosti. sti. Prvi koncept koncept podrazum podrazumeva eva primenu primenu složeni složenihh NPK đubriva đubriva za hidro ponsku ponsku proizvo proizvodnju dnju,, koja u svom svom sast sastavu avu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. 24

U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan, u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. Dakle, obzirom na sve navedeno, najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. U hidroponskoj ishrani u prvom prvom delu vege vegetaci tacionog onog ciklu ciklusa sa se korikoristi formulacija sa više amonijačnog azota, a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot.

Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.

pH 7,3

EC mS/cm 0,67

Tvrdoća o nem 23,6

Soli g/l 626

Ca++

Mg++

K+

NH4+

Na+

NO3-

H2PO4--

SO4--

HCO3-

Cl-

Fe

85

41

7

-

39

-

4

97

5 24

13

0,014

Na osnovu proračuna, u ishrani treba uneti 18 ppm NH 4+ , 719 ppm NO3-, 93 ppm H2PO4-- , 215 ppm K+, 32 ppm Ca++, 50 ppm SO4-- i 7 ppm H+.

Količina đubriva na 1000 l vode.

Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata

Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina

175 g 68 g 194 g 2,8 g

nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0,5-0,6 mS/cm. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Ukoliko se vrednost elektro provodlj provodljivos ivostiti poveća, poveća, onda onda pristupa pristupamo mo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. Ukoliko je vrednost pH visoka, onda je pojedina pojedinačna čna norma norma mala, mala, a učestal učestalost ost nanavodnjavanja velika, pa dolazi do prevlaživanja korena. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC, sadržaj sledećih katjona: H +, NH NH4+, K +, Ca Ca2+,

Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata, kalcijum nitrata, magnezijum sulfata, kalijum nitrata i kalijum sulfata, te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata, uz dodatak fosforne kiseline. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku, koji nije podložan precipitaciji u baznoj baznoj sredini. sredini. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji.

134 g 228g 617 ml

Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina, kalcijum nitrat, kalijum sulfat, magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva, dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa.

Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima

Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P, kao P2O5: -Sadržaj K, kao K2O: -Sadržaj Mg, kao MgO:

17-10-27+me 11,3% 5,7% 17% 10% 27%

11-11-33+2MgO+me 9,0% 2,0% 11,0% 11,0% 33,0% 2,0%


-Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm

45

ISHRANA JAGODE

Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Prof. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE

OPTIMALNO VREME PRIHRANE

CILJ PRIHRANE

NAZIV ĐUBRIVA

1.

Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća

Formiranje novog korena i cvetova

Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME

2.

Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane

Intenzivan porast lista

Na početku cvetanja

3.

46

FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO

4.

Zametanje i rast plodova

5.

Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno

6.

U berbi jagoda 1 - 2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima

PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE

DVOGODIŠNJE

1-1.5 kg

2 kg

Polyfeed 20-20-20 + ME

1.5-2 kg

2-2,5 kg

Rast lista i pravilno formiranje plodova

Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat

1-1.5 kg + 0.5 kg

2 kg + 0.5 kg

Intenzivan rast plodova

Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro

1-1.5 kg

2 kg


Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME

1-1.5 kg

2-2.5 kg


Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME

1-1.5 kg

2-2.5 kg


NEDOSTATAK NEDOSTATAK KALCIJUMA - KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca

Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova

Folijarno

Poly Ca-LSA 15% CaO

50ml /10 l vode

NEDOSTATAK NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA - NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA Nakon uočavanja simptoma -Mg Magnisal / Bit(pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog termag u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK NEDOSTATAK GVOŽA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA

Folijarno- zalivanje 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno- zalivanje

Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije, a kasnije kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0,5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA - HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem navodnjavanjem Multi KZn u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK NEDOSTATAK BORA - OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA -B Cvetanje Multi Micro Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno folijarno Bor feed

Količina za jednu sadnicu Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1,5 g/sadnici Folijarno

OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA

U svim fenofazama na 10 do 15 dana Polyamin + Multi Đubrivo se primenjuje folijarno ProteK

100 ml /10 l vode Folijarno

20 ml + 30 g /10 l vode

KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%, SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka, pogodni za rad u baštama, voćnacima i vinogradima. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS, svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima, zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. 3 GODINE GARANCIJA. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. Traktorske Traktorske freze zahata 0,85 do 2m, dubine kopanja do 15 cm. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka, idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2,5;5;10cm. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori, zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Prskalice i atomizeri, nošeni i vučeni AGROMEHANIKA AGROMEHANIKA KRANJ KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni, atomizera i prskalica u iznosu od 50%.

Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/840 011/8409-528 9-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 011/8409-809 www.milurovickomerc.com offi[email protected] • [email protected]

Suncem do premijum kvaliteta

SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog, l ekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, gljiva, voća i povrća. Ova tehnološka novina na Novosads kom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika korisnika zato što daje produkte produkte sušenja sušenja u premijum kvalitetu, a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti, koja se može može dalje dalje prera prerađivati. ivati. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. NTIM d.o.o. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel./Fax. +381 11 3561958 [email protected] www.ntim.rs

Prednosti sušare? •

raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa isključen uticaj uticaj čoveka • isključen defini nisa sano no vođenje enje • defi procesa određivan ivanje je vrš vršn ne • odre temperature sušenja i odre određivan ivanje je zavr završn šne e vla vlage ge • CE standard HACCP standa standardi rdi • HACCP • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet

YARA - novo ime kompanije Kemira GrowHow o

stari džakovi

KEMIR EMIRAA - bivš bivšii pro proiz izvvodi, di, još još uvek uvek na trži tržišštu

YARA ARA - budu budućći izg izgle ledd star starih ih proi proizv zvod odaa

FERTICARE 15-30-15

FERTICARE 15-30-15

FERTICARE 14-11-25

FERTICARE 14-11-25

FERTICARE 24-8-16

FERTICARE 24-8-16

FERTICARE 10-5-26

FERTICARE 10-5-26

FERTICARE 6-14-30

FERTICARE HYDRO 6-14-30

FOLICARE 17-9-33 B

FOLICARE 17-9-33 B

FOLICARE 19-11-24 Cu

FOLICARE 19-11-24 Cu

FOLICARE 19-11-24 Zn

FOLICARE 19-11-24 Zn

CROPCARE 10-10-20

YaraMila Cropcare 11-11-21

CROPCARE STANDARD 5-14-28

YaraMila Cropcare 5-14-28

MULTICARE 5-10-25

Yara Mila Multicare 5-10-25

POWER 8-20-30

Yara Mila 8-20-30

KALCIJUM NITRAT

CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR

KALIJUM NITRAT

KRISTA K

KALIJUM SULFAT - prah i granul.

KRISTA SOP - prah i granul.

novi džakovi

NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. PROIZVODNJA GORE NA NAVEDENIH VEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA!

I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop, Subotica, Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119 e-mail: [email protected] [email protected] .yu www.yara.rs • www.agro-ferticrop.co.yu

ZAŠTITA JAGODE

Zaštita useva jagode jagode Zeleno uvenuće

Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama, a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Stariji listovi se uvi jaju duž centralnog centralnog nerva. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Živić je slab, nerazvijen, nerazvijen, kompaktan, kompaktan, a donji listovi žute. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten.

Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno poželjno je da rotacija rotacija traje najmanje 7 do 8 godina, što je ujedno i period odmora zemljišta, obavezan kod podizanja matičnjaka. Tokom prekida u gajenju jagode, jagode, treba izbegavati izbegavati i druge vrste jagodastog voća, povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz, papriku i plavi patlidžan, patlidžan, a najbolje najbolje je zemljište zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50

ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar, pupčar, te celoku pnu masu masu žetvenih žetvenih ostataka ostataka inkorpori inkorporirati rati u zemljište. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne po punjavati punjavati zaražena zaražena mesta. Gajiti otporne sorte jagode. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Otkako je metil bromid bromid izbačen izbačen iz upotrebe upotrebe i za branjen, branjen, koristi koristi se najviše dazomet dazomet (basa(basamid granulat), metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin.

prolećnog prolećnog kretanja kretanja useva i nakon nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Crna trulež korena jagode

Prouzrokovač: Phytoph Phytophthora thora fragariae var. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim, prevlaženim i loše dreniranim zemljištima, u hladnijem delu godine. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Manifestuje se crvenkastim, kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Biljka zaostaje u porastu, a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž, crvenu ili žućkastu boju. Za prevenciju plamenjače veoma je

Prouzrokovač: Rhizoc Rhizoctonia tonia fragariae, fragariae, Coniothyrium fuckelii, Cylindrocarpon spp., Haines Hainesia ia lythri lythri,, Idriel Idriella la lunata, Pyrenocha Pyr enochaeta eta sp., Pythium spp. Fusarium sp. Ramularia spp. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača, često praćena i napadom nematoda, naročito na težim zemljištima. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica, njihovo parcijalno parcijalno ili potpuno odumiranje, odumiranje, i na kraju pocrneo i sasušen izgled. U preventivnom pogledu je veoma važno iz beći teška teška zemljišta zemljišta i zasušivanje zasušivanje korena korena u fazi prijema frigo živića. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja gajenja jagode. jagode. Ne treba zasnivazasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid basamid granulatom granulatom daje odlične rezultate, ali je ne treba praktikovati na tem-

važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm, a kod hobista i čitavih 35 cm. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Dezinkovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. Gajiti otporne sorte. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosta, potom metalaksila metalaksila (Ridomil Gold). Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje, kod

peraturama peraturama iznad 30 °C. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlor pikrin. U novije vreme solidne rezultate rezultate

Plamenjača jagode


daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fostnih đubriva, kao što je Multi Protek. Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum, Colletotrichum fragariae, i Colletotrichum gloesporoides. Ozbiljno gljivično oboljenje koje na pada liske, lisne drške, stolone, korenove vratove i plodove. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova

Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inciranim listovima. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju razvijaju konidije konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove, koji jedino i mogu biti incirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Jako

ozbiljnom bolešću, dok je u nekim manje značajna. Kod nas je značajna samo na nekim sortama, mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U nekim zemljama D. obscurans prouzrokuje trulež plodova. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. plodovima. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih starijih listova. listova. Usled toga nastaje nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. P. P. obscurans obscurans parazitira

koju izaziva Colletotrichum acutatum. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Simptomi na tkivima su crne, izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. biljaka. Na lezijama lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvija ju narandžastonarandžasto- crvene spore. Incirani Incirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju poprimaju mrku do tamno mrku boju, dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Spore prezimljavaju prezimljavaju na biljnim ostacima, ostacima, bilo sasušenom lišću ili na mumikovanim

vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće, ali i nakon obnavljanja useva u leto. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege, sa sivim ili skoro belim oreolom, oreolom, dijametra oko 3 mm, koje kasnije izbele u sredini. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege, ali ih može biti i desetak. desetak. Tačke su smeđe do crne, tvrde i ne razvija se vlažna trulež. U slučaju da su biljke incirane u proleće, proleće, neophod neophodno no je kod obnavljanja obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0,5 cm iznad korenovih vratova. Bakarni preparati

samo biljke iz roda Fragaria Fragaria. Uopšte posmatrano, bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih, kružnih, crveno purpurnih pegica na listu. U začetku pege imaju sivkasti centar, centar, pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Duž većih nerava pege su eliptične, a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege - spoljna spoljna zona je purpurno purpurno cvene ili žućkaste boje, koja se vremenom menja u zelenu; srednja zona je svetlo mrka, a unutrašnja zona pega je tamno mrka. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Starije pege, koje se formiraju formiraju duž glavnih glavnih nera-

Antraknoza jagode

plodovima, plodovima, odakle se kišom ili mehanički prenose. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno, naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana, naročito u fazi zrenja. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. Antraknozu je teško zaustaviti zaustaviti nakon što se pojavi u

zasadu, te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Pegavost lista

daju odlične rezultate bakar oksihlorid, bakar hidroksid hidroksid ili bakarsulfat, bakarsulfat, hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Iprodion, koji se koristi u suzbijanju sive truleži, ima solidan efekat i na lisnu pegavost. Palež lista jagode

Prouzrokovač: Dendor Dendorophoma ophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. U nekim se područjima smatra


va, razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega, tada dolazi do njegove paleži i sušenja. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Vetar ne raznosi konidije. 51

ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. U područjima područjima u kojima je bolest značajna, mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe, pa do kraja vagetacije. vagetacije. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj ovoj bolesti. bolesti. Pepelnica jagode

Prouzrokovač: Podosph Podosphaera aera aphanis rec. Sphaerotheca macularis f. sp. Fra gariae,, Oidium gariae Oidium fragarie fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inciranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime, obično na starom sasušenom lišću. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od tem perature. perature. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka prevlaka na naličju postane postane jasno uočljiuočljiva, liske se uvijaju i kovrdžaju, a naličje prekriva prekriva beličasto-sivka beličasto-sivkastom stom navlakom, navlakom, koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Treba odabrati otporne sorte. Takođe treba voditi računa da obično

pepelnicu pepelnicu prati i napad napad grinja, grinja, koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52

preparate preparate na bazi propikonazola propikonazola,, azoksistrobina i kvinoksifena, te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora, ili triadimefona (Bajletona), heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Treba izbegavati preobilnu preobilnu ishranu ishranu azotom azotom u slučaju slučaju česte česte pojave ovog oboljenja. oboljenja. U suzbijanju suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje, azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor), kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikar bonat, ulje semena semena jojobe jojobe itd. itd. Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima, lisnim drškama

zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Neophodna je pravilno pravilno izbalansirana izbalansirana ishrana, ishrana, sa dosta kalijuma, kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima, naročito kod kišovitog vremena. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela, nepotrebna i neefektivna. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi, ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil

ili mumikovanim plodovima. Konidije inciraju cvetne drške, cvetnu ložu, ređe latice, dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Sa povećanjem gustine zasada, povećava se i opasnost od sive truleži. Cvetna drška postaje polako braon boje, a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako

u preparatu Switch vrlo ekasan. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta put a u sezoni, čak i ukoliko je to neophodno. Preparati poput vinklozolina (Ronilana), prosimidona prosimidona (Sumileksa) (Sumileksa) i iprodiona iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbi janju. Azoksistrobin Azoksistrobin (Quadris) (Quadris) se prime-

i deformišu često plod. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. plodova. Berba plodova treba da je na početku

njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor).

Siva trulež


Virozee jagode Viroz ja gode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. Sitemičnog su karaktera, a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Više viroza nanose veće štete. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri tri godine godine može biti zaražen zaražen vivirozama sa preko 90%. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Ga jenjem jagode kao jednogodišnje jednogodišnjegg useva, useva, uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal, izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode.

pred podizanje podizanje bankov bankova. a. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom preparatom Force. Force. Lisne nematode

Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Iza-

zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. biljaka. Mlađi listovi su umanjeni, umanjeni, deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni, kržljavi, a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake, odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Puževi golaći

Deroceras ret Deroceras reticulatu iculatum m Iako su izrazito polifagni i hrane se re pom, na žitima, žitima, repici, suncokretu, suncokretu, kukuruzu, najćeše se javljaju u mrkvi, krom piru, duvanu duvanu,, salati, paradajzu paradajzu i jagodi

Najvažnije štetočine useva jagode i njihov njihovo o suzbijanja suzbijanja Zemljišne štetočine

Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka, grčica i podgrizajućih sovica. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti primeniti zemljišne zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati intervenisati putem sistema kap po kap. Najviše Najviše se upotrebljava upotrebljava fenitrotion +

izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Osetljivi Osetljivi su su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Vaši Chaetosiphon fragaefolii, Vaši korena Aphis forbes forbesii Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. U proleće se razvijaju bespolne bespolne generacije, generacije, čim se temperatrure temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Vaši prenose opasna viru-

malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha, neposredno


sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV, SYEV, virus uvijenosti uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar), iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu, te ima relativno kratku karencu od 7 dana, ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Grinje

Tetranichus urticae urti cae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka, prezimljava na korovima. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima, na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %, kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva

promenu promenu boje na listovi listovima ma i zaostajan zaostajanje je u porastu porastu plodova. plodova. Populacij Populacijaa se se veoma veoma brzo razvija, najčešće tokom jula, a u plastenicima tokom aprila i maja, da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće, odnosno na 5-7 dana u leto. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Suzbijanju se pristupa pristupa kada kada se na liski liski uoči uoči prisustv prisustvoo do 2 jedinke. Od akaricida najčešće primenju jem dikofol dikofol ili insekticid insekticidee sa akaricidnim akaricidnim delovanjem. Odlično su se u preventivnoj primeni primeni neposredn neposrednoo pred cvetanje cvetanje pokazali pokazali preparat preparatii na bazi abamekti abamektina, na, u prvom redu Vertimec i Armade, ali je izuzetnu zaštitu pružio pružio i abastate abastate u kombinaciji kombinaciji sa okvašiokvašivačem Silvet. Primena endosulfana (Tiocida, Tiodan, Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima, prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. prvog. U letnjem letnjem periodu, periodu, nakon nakon obnavl obnavljajanja useva mogu se primenjivati primenjivati i klofentezin (Apolo), propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). 53

ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci,

Franckiniella occiden Franckiniella occidentalis talis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i

prenosi prenosi opasna virusna virusna oboljenja. oboljenja. Prag štetnosti je kada u redu, na deset dužnih metara, konstatujete makar jednu odraslu jedinku. jedinku. Suzbija se obično nekim kom binovanim binovanim insekticidom, insekticidom, akaricidom akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Condor), tretiranjem neposredno pred cvetanje, čime osim

tripsa, preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor, Laser) vrlo ekasno i

početku početku obično nekim kombinovanim kombinovanim insekticidom, kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje, čime osim vaši i tripsa, preventivno

malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom, najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem.

delujemo i protiv grinja i leptiraste. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti pristupiti hemijskoj hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan, Tonus), a kasni je se može intervenisati intervenisati i pirimofos pirimofos metimetilom (Aktelik).

Bela mušica

Trialeurodes vaporarioum Trialeurodes Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Suzbija se u

Jagodin cvet cvetojed ojed (Anthonomus (Anthonom us rubi) r ubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu, mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja koja se lomi, dok dok cvetni pupoljak pupoljak vene i otpada. otpada.

J

agodin cvetojed spada u red Coleoptera, porodicu Curculionidae. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda, iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak, crveno-smeđe boje, prekriven nim sivim dlačicama. Jaja jagodinog cvetojeda su bela, glatka i sjajna, ovalnog oblika. Larva je 3 do 3,5 mm duga, bele boje s crnom glavom. Prezime Prezime odrasli

Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda, kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Ima jednu generaciju godišnje. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima, a zatim dolazi do kopulaci je i do odlaganj odlaganjaa jaja. jaja. Ženka Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Takav Takav pupoljak pupoljak se ne razvija, već suši, a na kraju i otpada. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi, po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive.

54



55

Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA

FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO

1.

2.

OPTIMALNO VREME TRETIRANJA

Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća

4.

5.

NAZIV PREPARATA

PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA

KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE

Gljivična i bakterjska oboljenja

Bakarni preparti

0,30-0,70%

30-70 g

Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje)

40 - 45 gr cca 0,1 gr po sadnici i 1 dcl vode

0,35 - 0,40% 4 kg/ha

Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja

pegavost lista, pepelnica

Topas 100 EC

0.025 - 0.05%

2 - 5 mil

jagodin savijač, savijač, cvjetojed, vaši, pipe

Karate Zeon

0,025-0,030%

2 - 3 mil

Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja

antraknoza, siva trulež, pegavost lista, pepelnica jagodin cvjetojed, pipe, pipe, savijači, lisne vaši

Quadris 25 SC

0.08 - 0.1%

10 mil

Karate Zeon

0,025-0,030%

2,5 - 3,0 mil

Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U plastenicima se javlja ranije ranije

pauci - grinje, trips

Vertimec 018 EC + Mineralno ulje

0,08% + 0,25%

8 mil + 25 mil

Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. Proveriti Proveriti ima li lisnih vašiju. Ovo je zadnji termin za insekticide

pegavost lista, pepelnica

Quadris 25 SC

0.08 - 0.1%

10 mil

antraknoza, siva trulež

Switch 62,5 WG

0.08%

8 - 10 gr

Pred početak berbe (paziti na karencu)

antraknoza, siva trulež

Switch 62,5 WG

0.08%

8 - 10 gr

3.

Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina

BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO

Siva pegavost lista Pepelnica

Trulež korena - Fitoftora

Trulež ploda - Botritis

Lisna vaš

Jagodin cvetojed

Pauk - grinja

Antraknoza

Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana tretmana u toku

vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. Kasniji tretman je otežan, učinak lošiji, a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu

Reglone forte

1.0%

100 ml u 10 l vode

NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj NAPOMENA: bolesti i štetočina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu, prskalicu, zatim dobro promešati promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Sve do trećeg trećeg prskanja (zavisno (zavisno od 2 tipa i kvalitete prskalice prskalice ) utrošak vode treba biti 40 - 50 lit, a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m (cca 4500 sadnica). Vrlo Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak učinak preparata. 56


Folijarna prihrana jagoda tečnim đubrivom FLORA FLORAVIT VIT Super

avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih, sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi proizv proizvodn odnje je podraz podrazume umevaj vajuu doba dobarr prog program ram ishran ishranee uz uz obav obavezn eznuu prim primenu enu folijarnih đubriva. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predup predupređ ređuje uje nedost nedostata atakk hran hraniva iva i pove povećav ćavaa kval kvalite itett proi proizvo zvoda. da. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva hraniva u kombinaciji sa mikroelementima, mikroelementima, bez hlora hlora i tešk teških ih metala metala.. Nizak Nizak rast rast i gust gust sklop sklop ziolo ziološki ški aktivn aktivnog og lišća lišća jagode jagode omogu omogućav ćavaa laku laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod poliet polietile ilensk nskom om folijo folijom m i u početn početnom om razvoj razvojuu biljke biljke dok je koren koren još nedonedovoljno razvijen. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku, namenjeno prihrani voća, povrća i ratarskih kultura. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodov plodova, a, ubrz ubrzava ava njihov njihovoo sazre sazrevan vanje, je, poveća povećava va sadr sadržaj žaj šećera šećera u plodo plodovivima i intenzivira boju mesa i pokožice. SASTAV: AZOT (N) 7%, FOSFOR (P2O5 ) 7%, KALIJUM (K 2O ) 8% Mikroelementi: Mikroelementi: Fe, Cu, Mn, Zn, Co, Mo. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase, razvoj korenovog sistema i sta bla. bla. Znač Značajn ajnoo pove povećav ćavaa prin prinos os gajene gajene kultur kulture. e. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova, a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana.

S

Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka, zametanje plodov plodova, a, kao i njih njihov ov kvalit kvalitet. et. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda, te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora, već utiče na krupnoću, boju mesa i pokožice, sadržaj šećera, čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća, izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0,2-0,3 %. Oštećene biljke od insekata, suše, grada ili mraza prilikom primerne pestic pesticida ida obavez obavezno no prihra prihranit nitii tečn tečnim im đubriv đubrivom om koje koje će pospeš pospešiti iti oporav oporavak ak biljke biljke.. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi bazi sum sumpor pora, a, bakra bakra i alka alkalni lnihh meša mešavin vinih ih kreča kreča i to to sled sledeći ećim m redo redosle sledom dom:: voda -FLORAVIT super -pesticid. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu, popodne ili po oblačnom danu, ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu, a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0.1 %. dipl. inž. zaštite bilja Svjetlana Aleksić Aleksić

9 0 8 9 u 0 y 4 . 8 o / 1 r 1 p 0 m : a z i x a e c f s v • o @ 0 n o i r 1 k r g 8 u U 9 l i 0 m 7 4 o m 7 8 c 2 / . • 1 1 r m 1 1 c • 0 e o • 2 m c . 3 8 o i c 2 k a c v k 5 - i r s 9 v o u d 0 o r l i a r 4 u m 8 l / g 1 i o 1 m e 0 . @ e B : w c . fi l l e w f U t w o

LPINASTAR D.O.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.

A

ALPINASTAR D.O.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. godine. Za razliku od kupovine kod drugih, ALPINASTAR ALPINASTAR D.O.O. svojim kupcima pruža mnogo više: vi še: - tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine - instruktažu- obuku rukovaoca - servisne usluge- kako na terenu, tako i u našem servisu u predstavništvu rme - uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima, u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.O. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu, šumarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni, parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.

Srbija, Beograd, Vidikova;ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš, Jugovićeva 41, 018 / 528 810 www.alpinastar.co.yu • e mail: [email protected]

RECEPTI

Torta sa jagodama Pripremiti:

3 biskvitna lista za tortu, 0,5 decilitra od narandže. Za kremu: malo kremu: malo likera

500 grama jagoda, 3 listića crvenog želatina, 5 listića belog želatina, 5 decilitara slatke pavlake, 50 grama šećera. Za ukras:

3 decilitra slatke pavlake, 8–10 sitnih jagoda, 2 kašike sitno narendisane čokolade. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na kra ju umešati sitno naseckane jagode. Kremom slepiti s lepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag, omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom.

Sorbet od jagoda Sastojci:

60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna

Voćni šnit 6 jaja, 6 kašika šećera, 6 kašika brašna;

100 grama šećera, 250 grama maslaca, 250 grama prah šećera, 500 g jagoda

Za fl potrebno:

Za glazuru:

Za biskvit potrebno:

1/2 litra mleka, šlag pena, 2 pudinga od vanile, 1 kesica voćnog želatina. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer, dodati brašno i peći. Ohlađeni Ohlađen i biskvit biskvi t iseći na pola. Za l odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti maslac i šećer u prahu, pa mu dodati ohlađen krem. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Drugu koru premazati lom, pa na njega složiti isečene jagode. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. 60

Vodu i šećer prokuvajte, zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. šampanjac.


Pripremiti: beze kore:

6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna

dodatno:

krem:

1 kg jagoda

6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija

Beze torta s jagodama

3 listića želatina

šlag Za ukras:

3 dl slatke pavlake, 8–10 sitnih jagoda, 2 kašike sitno narendisane čokolade.

Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Podeliti Podeliti na tri dela, za tri korice. Peći u plehu, na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Kad posvetli dodati gustin, dobro promešati, sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Skinuti sa šporeta i dodati želatin, mešajući dok se sav ne rastopi. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice, pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Umuti šlag i poređati prestale jagode.

Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna limun a (sok) 4 lista želatina (beli)

Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Oprati ih, odstraniti peteljke, staviti u emajlirani sud i pošećeriti, a zatim nakapati sokom od limuna. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna, koji se prethodno rastvori u vodi. Prilikom kuvanja sud treba protresati, a penu skidati kašikom. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. celofanom.

Jagode oprati, očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). Sipati u šerpu, dodati šećer, limunov sok i staviti da se kuva. Kuvati oko 8 min. Za to vreme, listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. da u njoj stoje, zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Izvadimo želatin, iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Dobro promešati i odmah, tako vruću masu, si pati u tegle s hermetičkim her metičkim zatvaračima. Na isti način, nači n, priprema se i marmelada od malina, šljiva, jabuka, borovnica. boro vnica.


Džem od jagoda

(za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda, pomorandža, 1 kg šećera, 5 kašika likera od pomorandže po ukusu

Oprati jagode, očistiti ih i iseći na komadiće. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase, a kada provri, krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Po ukusu dodati liker od pomorandže. Sklonite sa šporeta, poklo pite, ostavite da se ohladi, a onda onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti.

61

Jedan časopis za sve sve poljoprivrednike poljoprivrednike

GODIŠNJACI

U prodaji su kompleti - G ODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12, 13 do 24 , 25 do 36, 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni

600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 [email protected] [email protected]

Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun rač un i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53, 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43

SPECIJALNA IZDANJA

KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT

Ukoričeno meki povez

300 RSD

Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od

možete poručiti natelefon O11/23-980-39 [email protected] [email protected]

možete poručiti natelefon O11/23-980-39 [email protected] u

300 RSD

Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam), Banja Luka E-mail: [email protected]

Skola Gajenja Jagoda

Recommend Documents