Maturski rad
Predmet: Baze Podataka
Auto-skola
Bijelo Polje ,maj.2011
SADRŽAJ 1. UVOD................. UVOD................................... ....................................... .......................................... ....................................... ..................................... ...............................3 ............3 1.1 Baze podataka - Access..................................................................................................3 1.2 OSNOVNI ELEMENT ELEMENTII KREIRANJA BAZA PODTAKA U ACCESS-u...................4 ACCESS-u............ .......4 1.2.1 Tabele.............. Tabele.................................. ....................................... ...................................... ........................................ ....................................... .............................4 ...........4 1.2.2For 1.2.2Forme......... me........................... ....................................... ........................................ ....................................... ....................................... .................................... .................44 1.2.3Upi 1.2.3Upiti........ ti........................... ....................................... ....................................... ........................................ ....................................... ...................................... ....................55 1.2.4Izv 1.2.4Izvjest jestaji...... aji......................... ....................................... ....................................... ........................................ ........................................ .................................. ...............55
2. ZADATA ZADATAK................ K..................................... ......................................... ....................................... ...................................... ........................................ ........................7 ...7 2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE............................................................7 2.1.1 Interak Interaktivn tivnii rad..................... rad.......................................... ........................................ ....................................... ....................................... .............................7 ..........7 2.1.2Štampani izvjetaji...........................................................................................................7 2.1.3 Relacioni Relacioni model podataka................. podataka...................................... ....................................... ....................................... ....................................7 ...............7 2.1.4 Izrada tabela........................ tabela.......................................... ....................................... .......................................... ....................................... ............................10 ..........10 2.1.5 Izrada formi, upita i izveštaja............... izveštaja.................................... ........................................ ....................................... ...............................10 ...........10 2.1.6 Izrada switchboarda..... switchboarda........................ ........................................ ........................................ ....................................... ....................................1 ................144 3. ZAKLJUČAK..... ZAKLJUČAK........................ ........................................ ........................................ ....................................... ....................................... .............................15 ..........15 4. LITERATURA…………………………………………………………………………16
2
1. UVOD 1.1 BAZE PODATAKA - ACCESS A CCESS Baza podataka se definiše kao organizovan skup logički povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na slične pojmove ili predmete, organizovanih za određenu namenu. Znači, baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani organizovani po više različitih različitih obeležja obeležja po kojima je moguće primenom primenom odgovarajućih odgovarajućih mehanizama mehanizama baze vršiti pretraživanja pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. Brigu o podacima, vezama među podacima, ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka (DBMS – Database Management Sistem). Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znači da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takođe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, veze, odno odnosno sno relacij relacijee (relat (relations ionships hips)) za pove poveziva zivanje nje datote datoteka ka (tabel (tabela) a) baze poda podataka taka u strukturiranu celinu. Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95, 98/NT i XP, i stiže u okviru paketa Microsoft Microsoft Office Office XP Professional. Professional. Ova verzija verzija Access-a Access-a ne raditi na 16-bitnim 16-bitnim verzijama verzijama Windowsa (Windows 3.x). Access omogućuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao i stvaranje izvještaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne mogućnosti Access-a su sledeće: - Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih programa. - Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na način koji se želi. - Brzo stvaranje izvještaja ili priprema ispis nalepnica za pisma upotrebom svih ili samo dela podataka. podataka. - Kreiranje formi kako bi manje stručni korisnici mogli unositi nove podatke u bazu podataka. - Stvaranje upita koji će reziltirati izveštajem zavisno od uslova koji su postavljeni
3
1.2 OSNOVNI ELEMENTI KREIRANJA BAZA U ACCESS-U Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: - tabele, - forme, - upiti i - izveštaji - makroi i VBA.
1.2.1 TABELE Osnovni elemenat svake baze podataka je tabela. Svaka tabela sarži kolone i redove a u njihovom preseku nalazi se polje ili ćelija u koje Access smešta karakterističan podatak. Red tabele predstavlja jedan slog koji sa svojim poljima daje grupu podataka čiji je karakter određen kolonama tabele. Definisanjem kolone, odnosno karaktera podatka koji će se slagati u koloni, polja u koloni se definišu i svrstavaju svrstavaju u određen tip, koji može biti: tekst, tekst, broj, datum/vreme, datum/vreme, logičko polje, memo polje (polje u koga se može uneti tekst proizvoljne proizvoljne veličine), polje za unos brojeva brojeva u novčanom formatu, posebno polje u kome se automatski automatski po započetom unosu sloga inkrementira broj (polje AutoNumber), hiperlink polje (pokazivač na adresu na Internetu)
1.2.2FORME Svi podaci podaci koji se unose u bazu podataka podataka završava završavaju ju u tabeli tabeli i spremni spremni su za obradu. Pomalo je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se kreiraju posebne maske tzv. forme kako bi se lakše unosili podaci. Forma omogućava stvaranje stranice kako bi se kasnije unosili željeni podaci na najjednostavniji način.
4
Access povezuje formu i tabelu pa podaci koji se unesu u formu neposredno se slažu u tabelu formirajući novi slog tabele. Forma za unos podataka može sadržati slike, komandne tastere (pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...), može sadržati podformu itd.
1.2.3 UPITI Upit je način skrivanja informacija koje se žele videti, a da bi se informacije koje se žele prikazati prikazati videle videle što jasnije. jasnije. U tom smislu smislu bitno bitno je iz mnoštva mnoštva podataka podataka izdvojiti izdvojiti samo samo one koji su neophodni ne bi li se dobila egzaktna informacija. Tako se uz pomoć upita mogu filtrirati podaci kako iz jedne tako i iz mnoštva drugih tabela u okviru baze podatak baze podatakaa.
1.2.4 IZVEŠTAJI Izveštaji predstavljaju elektronski oblik klasičnih papirnih obrazaca koji se mogu gledati na ekranu ili štampati na papir. Podaci prikazani u6 izveštaju mogu biti izvedeni iz tabela ili iz upita (filtrirani podaci). Kreiranje izveštaja je veoma slično dizajniranju formi. 5
1.2.5 MAKROI I MODULI Makroi i moduli predstavljaju dva alata za kreiranje elemenata baze podataka pisanjem programa. programa. Nije retkost da se javlja potreba za formiranjem formiranjem funkcija koje ne postoje u Accessu, ili se grupe funkcija moraju vezati u jedu celinu, pa se za razvijanje i automatizovanje baze podataka podataka mora pristupiti pisanju programa. Makroima se iz konačnog skupa funkcija funkcija i naredbi automatizuje automatizuje rad baze, oni se uglavnom koriste prilikom aktiviranja aktiviranja nekog objekta ili događaja na objektu. Međutim, korišćenje makroa se u novijim aplikacijama izbegava, jer se puna sloboda i funkcionalnost ostvaruju tek kreiranjem i upotrebom modula. Objekat, modul predstavlja niz procedura procedura i funkcija funkcija koje nisu napisani napisani za neke konkretne forme ili izveštaje. izveštaje. Access Access poseduje poseduje mogućnost direktne upotrebe Visual Basic-a u svrhu kreiranja modula.
2. ZADATAK 6
2.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE APLIKACIJE AUTO-S AUTO-SKOL KOLA A je aplikaci aplikacija ja koja koja obezbeđu obezbeđuje je sve evidenc evidencije ije o stanju stanju auto-sk auto-skole ole,, neophodnih za organizovano i ažurno vođenje. Ova aplikacija prati broj korisnika koji su se prijavili prijavili na polaganje polaganje ispita, broj broj dostupnih dostupnih automobila, automobila, kategorija kategorija vozila, vozila, cijenu itd.. itd.. Aplikacija Aplikacija podržava obrade sa više subjekata.. subjekata..
2.1.1 INTERAKTIVNI RAD
Glavni meni aplikacije AUTO-SKOLA obezbeđuje: - Un Unos os i ažuri ažurira ranje nje mat matičn ičnih ih poda podata taka ka roba roba,, - Upite na ekranu, - Preglede na štampaču, - Prelazne i završne obrade, automatsko otvaranje i dr.,
2.1.2 ŠTAMPANI IZVEŠTAJI
-
broj broj pola polazn znik ikaa po po inst instru rukt ktor oruu ko je duze duze od godi godinu nu dana dana u sko skoli li nisu isu pol polozi ozili nista polozili testove polozili vo voznju vozi vozila la na na koji kojima ma su su polo polozi zili li vozn voznju ju
2.1.3 RELACIONI MODEL PODATAKA
Na osnovu definisanog definisanog projektnog projektnog zadatka a u cilju što efikasnijeg efikasnijeg manipulisanja manipulisanja podacima, podacima, uzimajići uzimajići u obzir činjenicu da može biti više desetina hiljada podataka, potrebno je izvršiti organizaciju podataka. U tu svrhu koristi se metod E-R modelovanja podataka. Ovaj model omogućuje analitičaru da identifikuje objekte i njihove veze. U smislu strukturne analize, ovakvo modelovanje pruža detalje u vezi skladišta podataka i njihovih veza prema procesima prikazanim prikazanim u modelu modelu toka podataka. podataka.
7
Osnovna karakteristika ovakvog modelovanja je kreiranjeentiteta odnosno pojma za koji postoji interes da se posmatra, odnosno da se posmatraju neke od njegovih osobina. Te osobine nazivaju se obeležja ili atributi. Svaki od entiteta sadrži određen skup osobina gde svaka konkretna vrednost obeležja iz skupa osobina čini podatak. Takođe u skupu obeležja postoji podskup koji se naziva identifikator entiteta odnosno primarni ključ. Svi ostali atributi iz formiranog skupa dodatno opisuju entitet i mogu se po potrebi pojaviti kao sekundarni ključevi. Entitet Entitetii se dele dele na objekte objekte,, osobine osobine i veze. veze. Ulogu Ulogu objekta objekta obično preuzim preuzimaju aju čvrsti čvrsti (primarni) elementi sistema koji ne zavise od drugih primarnih elemenata, ali i objekti koji su u određenom stepenu zavisni od drugih. Osobine opisuju objekat koji se posmatra, dok su veze posebni entiteti entiteti ili pridružene pridružene osobine osobine koji koji povezuju povezuju dva ili više više objekata. objekata. Na osnovu osnovu E-R modela identifi identifikovani kovani su sledeći entiteti entiteti sa sa pripadajućim pripadajućim atributim atributima: a: ENTITET auto-skola
ENTITET instruktori
ENTITET polaznici
8
ENTITET vozila
Do kraja, definisano je cetiri cetiri entiteta entiteta sa definisanim atributima atributima kao i njihovim tipovima tipovima podataka podataka gde se za svaki entitet entitet utvrdio utvrdio primarni primarni kljuc. kljuc. Veze, odnosno relacije između ovih entiteta prikazani su na sledećoj slici:
2.1.4 Izrada ada tabela Sve tabele kreirane
su
9
korišćenjem Design View -a mada Access dozvoljava kreiranje tabela i uz pomoć čarobnjaka (Create table by using wizard) importovanjem tabela iz Microsoft Excela -Import Table ili Link Table - čarobnjak koji kreira tabelu koja je "povezana" (znači da ta tabela nije u bazi koja se kreira već već u nekoj drugoj, ali je moguće pozvati pozvati iz baze koja se kreira) kreira) sa nekom tabelom tabelom iz spoljne datoteke. Kroz Kroz primer primer definisanj definisanjaa tabele tabele prometa prometa prikaza prikazann je način način definis definisanja anja svih svih tabela tabela koje su formirane za potrebe kreiranja ove aplikacije. Kreirano je deset tabena sa definisanim primarnim ključevima, kolonama i definisanim poljima unutar tabela. Kao rezultat ovog dela projektovanja aplikacije stvorena je osnova za nastavak razvoja aplikacije jer sada je moguće formirati sve ostale elemente koji čine jednu aplikaciju odnosno formirati forme za unos podataka, upite i izveštaje.
2.1.5 Izrada formi, upita i izveštaja Na osnovu kreiranih kreiranih tabela potrebno je formirati formirati forme za unos podataka. Naravno da se podaci mogu direktno direktno unositi u tabele, tabele, ali potrebno je omogućiti lak i ne smetan unos podataka koji mogu da koriste i priučeni operateri na krajnje jednostavan način. U tu svrhu kreiraju se forme koje sadrže sve elemente jednog sloga tabele ali imaju mnogo prijatniji izgled. Forma je komponenta baze podataka čija je funkcija interakcija sa korisnikom. Korisnik ne vidi tabele već forme. Forme se koriste za: - unos po podataka, - stvaranje stvaranje "switchboa "switchboard"-a rd"-a tj. forme forme iz iz koje se otvaraju otvaraju druge forme, forme, pokreću pokreću upiti i tabele. tabele. Kao i kod kreiranja tabela, Access nudi više mogućnosti za kreiranje formi: - Design Design view – stva stvaram ramoo formu formu od praznog praznog prozora prozora forme, forme, moramo moramo sam kreator kreator doda dodavati vati sve kontrole na radnu površinu. Izgled forme zavisi potpuno od autora i njegovim potrebama - Form Form wiza wizard rd – čaro čarobn bnja jakk pomo pomoću ću koje kojegg se može može izgr izgrad adit itii osno osnovn vnii tipo tipovi vi for formi uključujući i subforme. Forme za ovu aplikaciju kreirane su uz pomoć čarobnjaka ali nakon što su kreirane korišćenjem dizain dizain opcije opcije poboljšava poboljšavani ni su neki element elementii kak kakoo bi forme dobile dobile na lepšem lepšem izgledu izgledu ali i funkcionalnocti (dodavanjem tastera za izlaz iz forme). Za potre potrebe be ov ovee aplik aplikaci acije je kreir kreirano ano je cetiri cetiri forme forme od od kojih kojih devet devet služe služe za direktno unošenje podataka u tabele
10
Unošenje Unoše njem m pod podat ataka aka kroz kroz form formee pop popun unja java va se baza baza i tada tada se stvar stvaraa mogu mogućno ćnost st za pretraživanje pretraživanje podataka po različitim različitim kritetijumima. kritetijumima. U tu svrhu formiraju formiraju seupiti odnosnoQuery. odnosnoQuery. Dakle, upit je komponenta baze podataka kojom se koristimo kada se želi naći, izvući i/ili promeniti promeniti određeni podatak ili grupa podataka, podataka, iz jedne ili više tabela, pored toga oni se mogu koristiti kao podloga za izveštaje ili forme. Baš kod kreiranja upita najviše do izražaja dolaze ključevi koji su definisani pri formiranju tabela. Oni sada omogućuju da se iz tabela mogu izdvajati samo pojedini atributi, i time se umnogome olakšava i ubrzava pretraga podataka. Takođe, kao i kod tabela za kreiranje upita otvorita se upit grupa i odabiraNew gde Access nudi takođe više izbora za način kreiranja upita, i to: - Design Design View View – Otvara Otvara prazan prazan upit u kkoji oji autor autor sam sam postavl postavlja ja polja polja koja želi u njem njemu. u. - Simple Simple que query ry wizard wizard – Č Čarob arobnjak njak koji ubrzava ubrzava i pojednos pojednostavl tavljuje juje proces, proces, odab odabira ira polja polja u upitu (preporučeno korištenje). Za potre potrebe be ove aplik aplikaci acije je krei kreira rano no je sest sest upita upita najveć najvećim im delo delom m za filt filtri rira ranje nje pod podat ataka aka namenjenih formiranju izveštaja ali i kao pomoćni podatak na formama.
11
Izveštaji Izveštaji se koriste koriste kada se želi neka grupa podataka, najčešćedobijena kroz upite, pripremiti za štampu. U osnovi izveštaj se ne razlikuje mnogo od forme, izuzev što je u izveštaju moguće samo gledati podatke.
12
Izveštaji se kreiraju na isti način na koji se kreiraju i forme, znači uz pomoć čarobnjaka ili direktno u Design wiev-u gde kreator aplikacije ima veću slobodu pri grafičkom uređivanju tj. slobodnije može stavljati slike, birati izgled i boju fonta,... Pored toga u samom izveštaju moguće je računati sume, proseke, izvoditi totale, itd. Za potrebe ove aplikacije kreirano kreirano je sest izveštaja.
2.1.6 Izrada switchboarda s witchboarda Nakon što su na osnovu kreiranih tabela formirane formirane forme, forme, upiti i izveštaji izveštaji potrebno ih je objediniti u jednu jedinstvenu celinu, odnosno kreirati korisnički interface gde će na jednoj masci na ekranu korisnika biti omogućeno lako i jednostavno korišćenje elemenata baze. U tu svrhu Access omogućava kreiranje forme, odnosno SWITCHBOARD-a. Ova forma kreira se tako da pokretanjem baze automatski se pokrece Switchboard i program je aktiviran.
13
3. ZAKLJUČAK Baze Baze poda podatak takaa danas danas predst predstavl avljaju jaju neizbeža neizbežann alat u poslova poslovanju nju svake svake firme. firme. Laka Laka dostupnost bazama (Access u okviru Microsoft Office-a) uslovila je da praktično ne postoji firma koja nema ma kakvu bazu podataka što je i pokazano ovim maturskim radom radom radom da se na vrlo jednostavan način može kreirati baza podataka koja može da zadovolji većinu prosečnih korisnika. Ovim maturskim radom želelo se pokazati osnonovni elementi kreiranja aplikacije AUTOSKOLA. Aplikacija sadrži samo osnovne elemente auto-skole ali ostaje otvorena za sve vrste dora dorada da i dopun dopunaa ne bi li se mogl moglaa dire direkt ktno no prime primenit nitii i pril prilag agodi oditi ti željam željamaa i potre potreba bama ma konkretnog poslovanja.
14
4. LITERATURA http://hr.wikipedia.org/wiki/ http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/access-help/osnove-baza-podataka-HA010064450.aspx
15
