FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD GRAFIČKO INŽENJERSTVO I DIZAJN
Dr Dragoljub Novaković
MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA IZ PREDMETA
TEHNIKE ŠTAMPE
Školska 2003/04 1
Ovaj materijal je sastavljen u
cilju
olakšanja pripreme ispita iz predmeta Tehnike štampe u školskoj 2003/04 godini. On
predstavlja
predavanja a
osnovni
materijal
sa
šira literatura za ispit je
literatura pod /1/ i /2/ data u popisu literature.
Osnovni
sadržaj
nastavne
materije obuhvata obradu osnovnih tehnika štampe
obuhvaćenih
izlaganjem
na
predavanjima prethodne tri godine i to: VISOKE
ŠTAMPE,
RAVNE
ŠTAMPE,
DUBOKE ŠTAMPE, PROPUSNE ŠTAMPE I NOVE TZV. NON IMPACT PRINTING TEHNOLOGIJE.
2
UVOD Tehnike štampe obuhvataju izradu grafičkih proizvoda korišćenjem različitih tehnika dobijanja otiska. Realizuju se tehnikama koje se dele na: manuelne i industrijske Proizvodni segmenti za realizaciju tehnika štampe obuhvataju: Tehničke resurse – različite uređaje, alate, mašine... Tehnološke postupke – propisana pravila za izradu proizvoda Vrste materijala za štampu – na koje će se vršiti prenos otisaka Kadrovsku struktura – ljudi ... Finansije ... Prvo pitanje koje se postavlja u procesu štampe jeste: Sa kojom tehnikom (visoka, ravna, duboka, propusna ili digitalna) štampe je isplativo štampati ? Cilj nam je uz najmanji trošak postići što veći kvalitet otiska (gradacija, raster). VRSTE ŠTAMPE Podela štampe se najčešće vrši na osnovu štampajućih elemenata štamparske forme i same štamparske forme. Na ovoj osnovi se razlikuje pet vrsta štampe: četiri sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – konvencionalna štampa i peta sa skrivenom (latentnom) nekonvencionalna štampa.
štamparskom
formom
–
U okviru vrsta štampe se nalaze štamparski postupci, a unutar postupaka su tehnike štampe koje podrazumevaju kvalitet. Kada kažemo vrste štampe, mislimo na vrstu štamparske forme koju ćemo koristiti u štamparskim postupcima. Za svaku vrstu štampe postoje strogo definisane štamparske forme. Osnovne karakteristike štampe su štampajući i neštampajući elementi na štamparskoj formi. Podela prema štamparskoj formi: 1) Visoka štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – štampajući elementi su izdignuti, a neštampajući udubljeni. Sa izdignutih štampajućih elemenata se otisak prenosi na materijal za štampu. 2) Duboka štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – štampajući elementi su udubljeni, a neštampajući elementi leže na konstantnom izdignutom nivou. U procesu pod velikim pritiskom prenos boje na materijal za štampu se vrši iz udubljenja. 3
3) Ravna štampa - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – štampajući i neštampajući elementi leže u prividno istoj ravni (prividno znači da u mikronskoj veličini mogu biti ili malo izdignuti ili malo udubljeni). 4) Propusna štampa (šablonska štampa) - sa čvrstom (postojanom) štamparskom formom – na štamparskoj formi razlikujemo štampajuće elemente koji su otvoreni i propuštaju boju, i neštampajuće elemente koji su zatvoreni i ne propuštaju boju. Štampajući i neštampajući elementi su u prividno istoj ravni. 5) Digitalna štampa - sa skrivenom (latentnom) štamparskom formom – štampa na bazi NIP tehnologija (Non Impact Printing) takozvana bezkontaktna štampa koja je još u fazi razvoja. Štamparske forme su različite za različite tehnike tj. postupke štampanja (kvalitet, isplativost). Prvo smo imali drvene pa metalne štamparske forme, graviranje, pokretna olovna slova, linotip i danas fotopolimerne ploče. Formati podloga za štampu Formati podloga za štampu su: A, B, C i D. Format A je osnovni format (površina A0 je 1m²) i na osnovu njega su definisani ostali formati. B, C i D su dopunski formati. Format B je pogodan za štampu knjiga (udžbenici se najčešće štampaju u formatu B5). Za obrasce i formulare se koristi format A4, izveden iz formata A0. Mašine se takođe izrađuju u više formata. VISOKA ŠTAMPA Visoka štampa je direktni štamparski postupak koga karakteriše štamparska forma sa izdignutim štampajućim i udubljenim neštampajućim elementima. U okviru visoke štampe izdvajaju se sledeći postupci: knjigoštampa, akcidenična visoka štampa, novinska rotaciona štampa, štampanje beskonačnih obrazaca, fleksografska štampa, leterset štampa. Otisak visoke štampe se može prepoznati po vencu boje koji se stvara usled potiskivanja boje ka ivicama – tzv. “kveč” efekat, venac boje koji prlja površine prilikom slaganja tabaka. Kao posledica toga boja je bleđa u sredini nego na krajevima štampajućeg elementa. Isto tako, na poleđini otiska, kao posledica direktnog pritiska štamparske forme na podlogu, se javlja reljef. Ograničenje kvaliteta visoke štampe je linijatura rastera koja može biti oko 60 linija/cm. Kod visoke štampe moraju postojati četiri osnovna elementa za odvijanje procesa i to: štamparska forma, 4
deo za pritisak, podloga, boja. Štamparska forma igra vrlo bitnu ulogu. Ranije se najčešće koristila olovna štamparska forma: monotip – svako slovo i slovni znak se izlivao posebno. Problem koji se javljao jeste nejedenaka visina slovnih znakova i neujednačen otisak. Razlog tome je što su se neka slova koristila česće, a neka ređe. linotip – liveni su redovi teksta. Osim olova štamparska forma može da se radi i od nekog drugog metala, drveta ili plastike. Deo za pritisak određuje kvalitet otiska. Ako je pritisak prevelik može doći do deformacije štamparske forme tj. otiska ako je štamparska forma nedovoljno kvalitetna odnosno nedovoljno tvrda. Zato važnu ulogu igra navlaka koja se nalazi na delu za pritisak. Ona može biti: tvrda navlaka, srednje tvrda navlaka, meka navlaka, elastična navlaka. Koju ćemo navlaku odabrati zavisi od kvaliteta boje, materijala štamparske forme i materijala na koji se štampa. Boje za visoku štampu treba da su što tvrđe. Suše se oksidativnim putem (dodaju im se sikativi – dodaci za sušenje). Materijal za štampu je raznolik, mada je to najčešće papir i karton izuzev kod flekso štampe. On treba biti prilagođen boji, štamparskoj formi i mašini na kojoj se štampa. Sva ova 4 elementa moraju biti strogo usklađena ako želimo dobiti kvalitetan otisak. Tako na primer ako želimo dobiti tanku finu liniju, a na hrapavom papiru, ne možemo koristiti tvrdu boju. Stoga podloga koje se štampa mora biti glatka, a i štamparska forma tvrda. Isto tako tvrda boja, tvrda štamparska forma, tvrd materijal na koji se štampa zahteva postavljanje tvrđe navlake na cilindar za pritisak da bi dobili kvalitetan otisak, uz minimalan pritisak. Ako radimo sa materijalom lošeg kvaliteta moramo povećati pritisak, što će deformisati štamparsku formu. Uz to boja se mora razrediti i njen nanos povećati. Istiskivanje boje ka ivicama biće očigledno (“kveč” efekat) i za posledicu će imati deformisanu liniju (rastersku tačku). Zaključujemo, da ako radimo sa lošim materijalima ne možemo raditi sa finim linijama i oblicima već samo sa grubljim. Za reprodukciju visoko kvalitetnog otiska neophodan je 5
minimalni pritisak, potpuno ravan i gladak materijal, tvrda boja sa što je moguće manjom lepljivošću (bez rastezanja, da puca kada se odvoji) u minimalnom nanosu. Visoka štampa je na svom zalasku ali `70 – tih godina zahvaljujući hemijskim tehnikama - pronalazak novih materijala za izradu štamparskih formi fotopolimerne ploče (elastične su) se razvila flekso štampa. U flekso štampi se mogu izrađivati vrlo kvalitetni klišei. Raster je oko 60 linija/cm. Karakterišu je specijalne tzv. SLEEVE štamparske forme u domenu ambalaže i etiketa (kozmetička, hemijska industrija). `74 – te godine Heidelberg je proizveo leterset štamparsku mašinu, koja se koristi za štampu kutija i ambalaže. Iz ove štampe se kasnije razvio bezvodni ofset. Ova mašina je danas iskorišćena za štampu boja za oplemenjivanje (zlatna, srebrna, metalik). Ove boje se ne mogu koristiti u ofset štampi zbog oksidacije. Za svaki postupak visoke štampe postoji specijalna štamparska forma. Otiskivanje sa izdignutih štampajućih elemenata se vrši direktno na materijal za štampu (osim kod leterset štampe gde je način otiskivanja indirektan sa međuprenosačem). Gutenberg je izumeo pokretna slova (slog) da od njih slaže slogove, kasnije se pokretna slova rasture i ponovo koriste, prema načinu izrade prednost je što su unapred mogli sastaviti garniture slova. Linotip mašine - slaganje čitavih redova (linotip), nedostatak je bio u direktnom otiskivanju (tvrdi materijal) – olovna forma – Otisak je bio uslovljen jačinom pritiska. Da bi dobili kvalitetan otisak trebao je veliki pritisak što je dovelo do deformacije štamparske forme i podloge za štampu. Forma je bila u negativu (nečitka), brzo se trošila, kvalitet nije bio očekivan. To je bilo vreme razvoja štamparstva. Monotip mašine - pojedinačna slova sa pojačanom legurom, kvalitetniji slogovi ali posle jedne upotrebe su se bacali. Otiskivanje se vrši direktno na materijal za štampu. Prilikom otiskivanja boja se iz sredine potiskuje prema ivicama i stvara se venac. Treba koristiti što tvrđe boje da se ne bi desilo rasterivanje boje po štamparskoj formi usled pritiska, ali dolazi do čupanja boje i zato se u boju ubacuje razređivač. Bez razređivača otisak nam je lep ali prilikom razdvajanja štamparske forme i podloge za štampu dolazi do čupanja boje. Sa razređivačem imamo razmazan otisak. Visoku štampu karakteriše tvrda štamparska forma. Prilikom štampanja treba da težimo što manjem pritisku. Kod velikih pritisaka dolazi do deformacije štampajućih elemenata i do zaprljanja neštampajućih elemenata štamparske forme. Najidealnije bi bilo da je štamparska forma i materijal na koji štampamo tvrd i da uz minimalan pritisak prenesemo boju. To se u praksi ne dešava! Tvrda forma ne može da ide na tvrdu podlogu.
6
Koristili su se specijalni cinkani klišei za prenos slike u visokoj štampi. Klišei su se preko rasterske mrežice snimali na fotoosetljivi materijal i tako su sliku razbili na rasterske tačkice tj. raster. Rasterske tačkice se postižu preko rasterske mrežice. Što je finija struktura rastera više detalja se dobija na slici. Kvalitet otiska zavisi od štamparske forme i od materijala za štampu. U zavisnosti od materijala na koji ćemo vršiti otiskivanje koriste se različite boje i različite tvrde štamparske forme. Finoća štamparske forme je granica kvaliteta štampe. U visokoj štampi rasterska granica je oko 60 linija/cm. Efekat otiska visoke štampe je ″ masno slovo ″ zbog jačeg otiska. Karakteristika visoke štampe je da su štampajući elementi štamparske forme izdignuti, a neštampajući elementi udubljeni. Kod visoke štampe radi se o direktnom kontaktu valjaka sa štamparskom formom. Treba paziti da ne dođe do zaprljanja neštampajućih elemenata bojom. To je jako teško zbog toga što po formi prelaze valjci koji prenose boju. Ovi valjci imaju zadatak da prenesu boju samo na najviše izdignute elemente. Kvalitetna priprema štamparske forme je u suštini najvažnija. Ako je dobra priprema štamparske forme i na jeftinim mašinama mogu da se dobiju otisci vrhunskog kvaliteta. Kada se iz pripreme preuzima štamparska forma i predaje u proizvodnju, tj. štampu, forma mora da bude besprekorna. Tačno treba da znamo šta možemo da dobijemo od bilo koje štamparske forme u procesu proizvodnje. Kod cinkanog klišea važno je znati njegove karakteristike. Cink je vrlo krt i nakon određenog broja otisaka se deformiše i lako oksidiše. Ploče od mesinga, koji je tvrd, sa pozlatom daju visoko kvalitetan otisak. Moramo tačno znati kojim tehnologijama možemo napraviti proizvod i sa kakvim štamparskim formama treba da radimo. U visoku štampu spadaju: ksilotipija, metalotipija. Prve štamparske forme su bile od drveta (ksilografija). Ksilografija – drvorez – sa drvenim štamparskim formama. Najbolji majstor je bio Direr. Ksilos (grčki) znači drvo, a grafos – pisati. Neštampajući elementi su se izrezivali rezbarenjem. Svaka štamparska forma se morala unapred dobro pripremiti, da bi postigli vrhunski kvalitet otiska. Drvo treba da bude tvrdo i elastično, preparirano sa lanenim uljima da se boja lakše prihvata (i u boji ima lanenog ulja), da ne utiče vlaga i suvo vreme na podlogu. Forma može biti i metalna (bakar, cink). Metalotipija – metalografija – metalne (gvožđe, olovo, bakar, mesing, aluminijum, cink) forme kasnije nazvani klišei rezani su rukom ili hemijskim putem, nagrizanjem kiselinama. Veliki umetnik i majstor metalografije bio je Rembrant. Visoka štampa - štamparski postupci: štamparski postupak knjigo štampe (iz tabaka i iz rolne) štampanje aksidencija svakodnevnom životu)
(svi
proizvodi
koji
se
učestalo
koriste
u
postupak štampanja novina (konvencionalna štampa iz tabaka i štampa iz rolne) postupak štampanja ambalaže (pakovanja, etikete – leterset štampa) 7
štampanje beskonačnih obrazaca Finoća linija – za slike (rasterska tačka), za tekst (idealne linije). Postoje dve vrste modulacije rastera: AM (analogno modulirani) i FM (frekventno modulirani rasteri). Umesto linija/cm, danas se koristi dpi (tačaka po inču). Maksimalni raster sa cinkanom pločom iznosi 60 linija/cm (praktično je dokazano). Da bi ostvarili raster od 54 linije/cm moramo imati besprekorni materijal. To je kunstdruk, koji ima sastav: celuloza, keljiva, punila i tekstilna vlakanca koja mu omogućavaju da ima elastičnost u gornjem sloju. Značajnu ulogu ima izrada štamparskih mašina. Papir specijalno kondicioniran se dovodi do štamparske mašine pod temperaturom koja je u mašini. U svetu je ovo kompjuterizovano i preko kolor menadžmenta sve je umreženo. Da bi se znalo koliko je stara neka mašina u njemu imamo uređaj totalizator koji određuje iskorišćenost mašine. Jedna mašina može da bude 2 – 3 godine korišćena ali to ne znači da je nova. Iskorišćenost mašine zavisi od broja odštampanih otisaka. Vodeće firme su: Heidelberg Roland KBA... Karakteristike otiska u visokoj štampi: Jak pritisak ima za posledicu trajnu deformaciju i na suprotnoj strani papira – reljef otiska. Masno slovo – otisak ima venac, i boja polako bledi ka unutrašnjosti, zbog velikog pritiska. Rasterske tačkice su vidljive. Fleksografija Kod flekso štampe postoji velika razlika u debljini ploča (0,76mm – 6,35mm), zato je bitno zaštititi neštampajuće elemente od zaprljanja. Ako je štamparska forma jako tanka, dolazi do deformacije. Na mašini treba sve da bude besprekorno podešeno da bi moglo da se štampa sa vrlo tankim štamparskim formama. `70-tih godina je proizvedena štamparska forma od polimera, to je bila prekretnica u visokoj štampi – fleksografija, koja se ranije nazivala anilinska štampa. Kod anilinske štampe forma je bila od gume koja se pri štampanju deformisala (štampanje crne boje: sredina je bila siva, a samo su ivice bile crne). Bio je loš kvalitet štampe, dovoljan za štampanje omotnih papira. Primenom novih vrsta štamparskih formi (fotopolimeri), koje je proizveo WSF, postižu se vrlo visoki tiraži, bez deformacije i sa raznim debljinama ploče. Ploča debljine 0,76 mm je za fine metalne ili plastične folije. Specijalne višeslojne ploče se koriste da bi se izbegle deformacije. Fotopolimerna štamparska forma omogućava linijski raster od 60 – 80 linija/cm. Postoji velik dijapazon debljine ploče zbog štampanja na različitim proizvodima (od tankih papira i folija do veoma debelih kartona, elastičnih materijala). Štamparska forma mora da bude elastična da bi se lako 8
deformisala u mašini. Danas se može raditi na najrazličitijim proizvodima (od najtanjih papira do debelih, elastičnih folija). Fleksografija je u Vojvodini prilagođena za štampanje ambalaže u prehrambenoj industriji. Štamparske forme 1) gumeni klišei- bili su prva štamparska forma (ranije anilinska štampa, nazvana po bojama koje su se dobijale od anilina) 2) fotopolimerne ploče- postoje u različitim debljinama od 0,76 mm do 6,35 mm. Debljina i tvrdoća strogo zavise od vrste materijala na koji se štampa i sa njime se bira i kliše. U flekso štampi možemo štampati na svim vrstama materijala (talasasti kartoni, sve vrste papira, kartoni različitih debljina, plastične i metalne folije i kombinovani materijali). Talasasti kartoni mogu biti dvoslojni, troslojni i petoslojni za ambalažu, mekši ili tvrđi od lepenke. Koristimo boje koje su prilagođene vrstama materijala koji obrađujemo i moraju biti usaglašene sa materijalom u koji se pakuje. Moraju biti stručno kontrolisane i ne smeju u sebi da sadrže štetne reagense koji mogu da izazovu hemijsku reakciju sa prehrambenim proizvodima koje pakujemo u ambalažu.
Slika 1. Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme visoke štampe za kvalitetnu štampu od fotopolimera, elementi štampe na štamparskoj formi za različite vrednosti boje (Nyloflex, BASF) Boje mogu biti: Na bazi vode Sa sadržajem alkohola Sa sadržajem benzina Na bazi estera UV boje Sa dodatnim raznim razređivačima
9
Fluorescentne boje ne smeju da se koriste za štampu ambalaže prehrambenih proizvoda. Štamparska forma za flekso štampu može da se izrađuje na dva načina: Kao ravna ploča (BASF) u specijalnom uređaju gde se kroz trostepenu izradu izrađuju štamparske forme osvetljavanjem, ispiranjem i sušenjem. Direktno se izrađuje na cilindričnom telu SLEEVE (polimerizaciju vršimo direktno na cilindru van mašine, pa se gotov cilindar stavlja u mašinu). Štampa se vrši iz rolne u rolnu, pa je mašina rotaciona. Kada stavimo štamparsku formu od 0,76 mm – 6,35 mm debljine na cilindar, tako povećavamo njegov obim. Povećanjem obima cilindra skraćujemo crtež, a smanjivanjem obima tj. sa tankim štamparskim formama produžujemo crtež koji se nalazi na štamparskoj formi. Obim cilindra se naziva dijametar i on je vrlo značajan faktor. Svaki put kada menjamo štamparsku formu i materijal za štampu stvaramo nove dijametar uslove i unapred moramo meriti debljinu ploče. Štamparska forma se lepi duplom folijom na cilindar. Dijametri cilindara uvek utiču na preciznost onog što radimo, remete dužinu a ne širinu crteža i gubi se paser pri štampanju. Bitno je da uvek imamo dovoljan broj rezervnih cilindara različitih obima. Vrste klišea 1. Gumeni klišei- izrađuju se od sirove gume, posredstvom matrice, vulkanizacijom. Kada su sa gornje strane naneti štampajući elementi, mora da se obrusi sa donje strane da bi se dobila potpuna ujednačenost. Ovakav kliše ne daje dovoljno dobar otisak, jer je mekan i elastičan i deformiše se. Guma mora biti vrhunskog kvaliteta, ne sme da ima rupice i pore. Što je guma svetlija, to je kvalitetnija. Sa gumenim klišeima se može postići raster 24 linija/cm. Koriste se tamo gde se ne zahteva visok kvalitet (za štampu velikih i tvrdih materijala). 2. Fotopolimerni klišei- proizvode se u dve osnove: kao likvid (tečni) sistemi i solid (čvrsti) sistemi. Sirovi polimer se sastoji od elastomernih veziva, nezasićenih monomera i UV fotoinicijatora. Ploču moramo obraditi (otvrdnuti). Vrši se nekoliko načina osvetljavanja: predosvetljavanje, glavno i potpuno osvetljavanje. Predosvetljavanje se vrši sa gornje i donje strane da se ploča ne raziđe. Pri osvetljavanju štampajući elementi otvrdnjavaju, a neštampajući se speru vodom. Sa najtanjim pločama od 0,76 mm se ne može postići vrhunski kvalitet. Višeslojne ploče od 2,3 mm – 2,8 mm omogućavaju štampanje najkvalitetnijih otisaka. Pri glavnom osvetljavanju negativ film postavljamo na sirovi polimer i osvetljavanjem očvršćavamo štampajuće elemente. Moramo ostvariti besprekornu kosinu bokova štampajućih elemenata da bi rasterska tačkica bila postojana i tvrda (onda može da izdrži do 5 miliona otisaka). Između polimerne ploče i negativa otiska treba izvući vazduh. Posle osvetljavanja, polimerne ploče se ispiraju. Klišei treba da budu besprekorno izrađeni da ne bi došlo do deformacije. 10
Slika 2. Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanja a) tačkasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV osvetljavanje b) Ugao boka i međudubina (kod rasterovanih elemenata slike) kod jedne 1,14 mm digifleks ploče cca 0,6 do 0,7 mm, međudubina min 70 µm U visokoj štampi postoje dva načina otiskivanja: direktno i indirektno. U manuelnu visoku štampu spadaju: drvorez (ksilografija) – ksilotipija i metalotipija. Olovna slova su se kasnije izlivala u monotip i linotip. Štampalo se na pergamentu (koži mladih životinja). Štamparska forma predstavlja osnovni oblik u bilo kojim štamparskim postupcima i štamparskim tehnikama. Štamparski slog je celina sastavljena iz pojedinačnih slova, ubačenih ukrasnih linija (može da se sastoji iz teksta, slika i grafika). Štamparski kliše se može izraditi metalotipski, hemijski (nagrizanje kiselinama), mehaničkim graviranjem, elektronskim i laserskim graviranjem. Postoje dve vrste klišea: 1) Fototipski 2) Autotipski Fototipije na sebi imaju samo linije ili isprekidane tačkice (to su grafikoni i crteži u udžbenicima). Autotipije vrše prenos slike sa višestepenim tonskim prelazom. Postoje i kolorne autotipije koje se posebno pripremaju razbijanjem slike na sitne detalje (tačkice) pomoću rasterske mrežice, taj proces se naziva rastriranje. Svaka tačkica, koja se naziva raster, predstavlja štampajući element. Na tačkicu možemo da utičemo posredstvom pritiska, dodavanjem boje i retuširanjem. Knjigoštampa - je veoma stari postupak, izvodi se kroz različite procese štampe. Postoje tri štamparska principa primenjena u visokoj štampi: 1) Ploča prema ploči 11
2) Ploča prema cilindru 3) Cilindar prema cilindru
Slika 3. Štamparski principi sa primerima mašina a) štamparske mašine (ploča-ploča) b) štamparske mašine sa ravnom formom (cilinda-rploča) c) rotacione štamparske mašine (cilindar prema cilindru) Postoji četiri sistema zaklopnih mašina: 1) Liberti 2) Boston 3) Gordon 4) Gali Liberti - ploča je ugrađena u štamparsku formu, u slogu se nalaze potpuno različiti elementi. Boston - nosilac štamparske forme je ugrađen i konstruisan zajedno sa masivnim postoljem, spolja se zatvara i steže. Kod ovog sistema nema mogućnosti podešavanja pritiska po stranama. Štamparski klišei se rade na ravnoj površini. Olovna slova, aluminijum, mesingani elementi (linije) se rade 12
pritegnuti u ram, da ne bi ispali. Ako u ovakvom sistemu štamparska forma nije bila dobro zatvorena, prelaskom valjaka moglo je doći do ispadanja i lomljenja slova. Da bi slog bio besprekorno ravan, ispod se lepio mekani papir. O odlaganju slova se vodilo računa i uvek su se koristila slova iste istrošenosti i starosti (nije bilo mešanja slova). Kod monotipa se zbog greške menjalo samo jedno slovo, dok kod linotipa to nije bilo moguće (morao je da se menja ceo red). Na otisku mora da bude ujednačen istisni oblik svakog elementa štamparske forme. Navlaka sa kojom radimo mora da obezbedi da uz minimalni pritisak dobijemo efekat najvećeg kvaliteta. Ako imamo prevelik pritisak, dolazi do pojave reljefa na poleđini otiska (to je vrlo ružno, reljef mora biti što je moguće manji). Ploča prema ploči - ako imamo dva elementa koji deluju jedan na drugi. Jedan element je štamparska forma, a drugi je štamparska ploča koja deluje na formu i vrši pritisak. Prvo se stavi tvrda štamparska forma, ona se bojadiše, na nju se stavi materijal koji se oštampava (papir), a na papir se stavi pokretna metalna ploča i vrši se pritisak sa gornje strane. Između štamparske forme, boje i papira mora postojati elastična navlaka, da bi se obezbedio najbolji prenos boje sa štamparske forme na materijal za štampu i time kvalitetan otisak. Uvek moramo dobiti beskrajno istovetan otisak. Pritisak se vrši odjednom po celoj površini. Suština je da uz što manji pritisak prenesemo otisak na materijal za štampanje. Što je materijal mekši, pritisak mora da bude veći. Što je materijal upojniji treba da bude veći nanos boje, da ne bi dobili bledu sliku. Zaklopne mašine štampaju sa principom ploča prema ploči. Štampaju u formatu A4 do A3 (ne rade se u velikim formatima). Potrebna je velika snaga da bi se ostvario prenos boje. Jedna od najkvalitetnijih mašina ovog tipa je zaklopni Heidelberg tipa TP i TG. Ove mašine se više ne proizvode, ali se i danas koriste za štampanje numeracije. Otisak se postiže pritiskom ploče na čitavu površinu štamparske forme. Upravo zbog toga ove mašine ne mogu biti velikih formata, jer bi bila potrebna suviše velika snaga za otiskivanje. Zato se zaklopne mašine rade do formata A3. Takođe, ovakav način otiskivanja zaheva punu površnu sloga po čitavoj štamparskoj formi. Ploče kod zaklopne mašine mogu stajati: horizontalno uspravno koso tj. pod određenim uglom. Bez obzira kako neophodna.
su
ploče
postavljene
njihova
potpuna
paralelnost
je
Ulaganje tabaka vrši se polaganjem tabaka ručno na štamparsku formu.Brzina zaklopnih mašina je 100 – 200 kom/sat. Najkvalitetniji otisak u visokoj štampi se dobija na zaklopnom Heidelberg GT (Gross Tiegl) mašinom. Na ovim mašinama su se najviše radile akcidencije. Danas se one koriste za postupke oplemenjivanja: pregovanje 13
tzv. pozlata štancovanje ... Cilindru prema ploči - Uređaj koji se realizovan na principu cilindar prema ploči izumeo je Fridrich Köening. Ovde se pritisak ne vrši po celoj površini već postupnim prelaskom cilindra po liniji pritiska. Ona može biti tanja ili deblja, što zavisi od dijametra cilindra i od materijala na koji se štampa. Veći dijametar cilindra znači i širu liniju pritiska. Kvalitetniji materijal, kvalitetnije tvrde boje i tvrda štamparska forma zahtevaju manji pritisak, a samim tim i manju širinu linije pritiska. Za štampu na grubljim materijalima potrebno je povećati pritisak što se može postići podmetanjem navlaka ispod površine cilindra. To prouzrokuje potiskivanje boje, ali i potiskivanje navlake čime se stvara efekat talas boje i deformiše se otisak. Smanjena je površina pritiska, snaga se postupno prenosi po jednoj liniji pritiska koja može da se poveća. Mnogo je veća ravna površina štamparske forme, pa sada umesto jedne možemo istovremeno da štampamo 16, 32, ili 64 strane. Veći je format na koji može da se štampa (A1). Ovo su dobre mašine za knjigoštampu. Primer je cilindar Heidelberg (kasnije je ova mašina `65.-te godine pretvorena u ofsetnu mašinu sa oznakom K). Još i danas je u upotrebi za numeraciju i štancovanje. Ovo je tačna mašina jer je sa donje strane postavljen zupčanik i zupčasta letva koja usporava kretanje cilindra, a cilindar se vraća ubrzano jer je zupčasta letva uvučena i nema gubitka u vremenu. Može se štampati puna tonska površina. Tabak nema toliko iskrivljenja, možemo štampati deblje kartone. Prednost u odnosu na štamparski princip ploča prema ploči je što se dobija mnogo kvalitetniji otisak uz manju snagu, sa većom brzinom. Sila koja je potrebna za otiskivanje iste površine kod ovih mašina je mnogo manja nego kod zaklopnih, jer se prenosi preko linije pritiska. Tabak se dovodi pod pravim uglom u tri tačke dodira – na dve čeone i jednu bočnu marku. Brzina štampe je 1000 kom/sat. Kod ovih mašina je postojala mogućnost da se na ravnu štamparsku formu postavi bočna konstrukcija sa valjcima (koji su u početku bili presvučeni kožom) koji su služili za nanošenje boje. Ovo je predstavljalo veliki napredak u odnosu na zaklopne mašine kod kojih se štamparska forma ručno premazivala bojom. U samom početku postojao je problem štampe punih tonskih površina, jer su se na otisku videli tragovi nanosa boje. Ovaj problem je prevaziđen uvođenjem više valjaka koji su više puta premazivali štamaprsku formu pre nego što bi se vršilo otiskivanje. Uređaj za boju je dalje usavršen uvođenjem čeličnog noža i valjka duktora, koji su omogućivali doziranje boje, valjcima razribačima i valjcima nanosačima. U početku su sva 4 valjka nanosača bila istog prečnika, ali kako bi tragovi na površini otiska nestali uvedeni su valjci nanosači različitog prečnika i to tako da je prvi manji, drugi veći, treći nešto manji, četvrti veći. Boja se ručno sipala u bojanik. Valjci za nanošenje boje su se primenjivali i kod zaklopnih mašina ali su se morali iznositi van mašine da bi se izvršilo otiskivanje.
14
Ravna štamparska forma je predstavljala faktor ograničenja brzine ovih mašina. One su ostale i danas u upotrebi jer su visoko kvalitetne (naročito “Cilindar Heilderberg”). Danas se koriste za perforaciju i u štampi navčanica. Cilindar prema cilindru - Štamparska forma se ovde postavlja na cilindar, a sila se prenosi po liniji za pritisak. Konstukciono ograničenje kod cilindričnih mašina su cilindrični prstenovi. Ovde je jako bitna paralelnost cilindara s obzirom da nema nikakve mogućnosti kontrole pritiska već se on mogao samo smanjivati ili pojačati. U cilju dobijanja kvalitetnog otiska cilindar za pritisak se presvlačio navlakom. Međutim, zbog nemogućnosti kontrole pritiska nikada se nije mogao dobiti visoko kvalitetan otisak. U slučaju neravnina na štamparskoj formi pritisak se povećavao čime su tamne površine postajale još tamnije, slova gotovo nečitljiva, boja jako razlivena, a štamparska forma se jako utiskivala u podlogu na kojoj se štampa. Do pojave ovih mašina štamparske forme za visoku štampu su rađene u ravnoj formi pa se sada javio problem izrade cilindrične štamparske forme. Hajderberg firma pravi dvobojnu mašinu – Flach Rund – uz koju su napravili i uređaj za izradu štampraske forme cilindričnog oblika-stereotipne mašine. Način izrade bio je sledeći: štamparska forma se prvo radila u ravnoj formi, zatim se utiskivala pod presom u vlažnu lepenku a onda postavljala na cilindar da bi se osušila nakon toga se ubacivala u stereotipnu mašinu gde se ona izlivala olovo. Tako bi se dobila stereotipna štamparska forma za rotacione mašine. Brzina koja se štampala je 20.000 otisaka na sat. Na ovim mašinama su štamapani beskonačni obrasci i novine a one su imale dodatne uređaje za savijanje tabaka. Nekada se vršilo ubacivanje indigo trake i trećeg papira. Danas su razvijene mašine za akcidentičnu štampu, a one rade sa dodatnim sušarama. Rotaciona mašina za štampu iz tabaka – štamparska forma je ravna ploča, pa se kao kod ofseta zateže na cilindru. Postoji opasnost da dođe do deformacije. Javlja se problem kod slike koju krivimo da bismo je postavili na cilindar. Imamo razdvajanje raster tačkica, koje sada nemaju isti odnos i pojavljuju se bele površine između njih, pa se ovakva mašina može koristiti samo kao jednobojna. Ovde je moguće ostvariti pune tonove. Veća je brzina štampanja iz rolne (danas u preko 100.000 otisaka/h), nego iz tabaka (18.000 - 20.000 otisaka/h). Štamparska forma je tvrda, a kod flekso štampe je meka. Pritisak igra značajnu ulogu. Ako na cilindar za pritisak stavimo tvrdu navlaku, tako smanjujemo pritisak. Pritisak utiče na fleksibilnost štamparske forme. Cilj nam je samo dodir između cilindra za pritisak i štamparske forme (to je ostvareno u flekso štampi). Suština je da uz minimalni pritisak dobijemo kvalitetan prenos boje. Ako imamo vibracije, onda ne možemo dobiti ujednačenu sliku na otisku. Štamparske forme za flekso štampu mogu biti: jednoslojne, višeslojne i višeslojne za digitalnu Computer to Plate štampu. Flekso štamparske forme u suvoj strukturi imaju stabilizacioni sloj. Jednoslojne forme su debljine 0,7 mm - 6,4 mm i imaju stabilizacionu foliju, koja služi da ne gubimo paser (da se ploča ne rasteže), prima sve deformacije. Kod višeslojnih formi noseći sloj 15
prima deformacije. Kod digitalnih Computer to Plate formi štampajući elementi se odvajaju laserom od crnog sloja. Ove forme su još uvek u fazi razvoja. Mašine sa centralnim cilindrom (vrlo precizne) imaju 4, 6, 8 agregata za štampu. Vrši se sušenje između agregata. Direktan je prenos boje sa štamparske forme na cilindar za pritisak. SLEEVE se ubacuje u samu mašinu. Treba 1 ili 2 minuta da se promeni. Cilindar je okrugao (nema šav) i može ceo obim da se iskoristi kao štamparska forma. Knjigo štampa: štamparska forma je tvrda, štamparski cilindar ima elastičnu navlaku. Flekso štampa Štamparska forma je meka, štamparski cilindar je tvrd. Štamparska forma je izrađena od fotopolimera sa ugrađenim efektom tzv. vazdušnih mehurića unutar štamparske forme koji preuzimaju deformacije (venac boje) na sebe pa se dobija kvalitetan otisak. Od kvaliteta fotopolimera zavisi i kvalitet otiska. Štamparska forma se radi debljine od 0,8 – 6,4 mm, a najbolji efekat se postiže ako je njena debljina na 1,76 mm. Ova debljina štamparske forme dozvoljava da se prave manji ili veći odnosi između štampajućih i neštampajućih elemenata. Suviše tanka štamparska forma daje nezadovoljavajući odnos između štampajućih i neštapajućih površina. Visok kvalitet u flekso štampi se dobije pomoću raster valjka (aniloks valjka) sa rakelom. Aniloks valjak može biti napravljen od dva materijala: čelični i keramički. Keramički raster valjak je tvrđi i kvalitetniji (mnogo je finija struktura zrna). Prostorni ili kamel rakel se sastoji iz dva noža koji naležu na cilindar. Sa zadnje strane je zatvoreni prostor kroz koji neprekidno cirkuliše sveža boja. Kamel rakel omogućava besprekoran prenos boje i skida višak boje (ograničava suvišan protok boje). Nema taloženja boje (tiksotropije). Na raster valjku može da bude 100-600 linija/cm. Za svaku štamparsku formu sa određenom rasterskom finoćom moramo da napravimo 5,5 puta veću finoću raster valjka, da bismo boju kontrolisano preneli na štamparsku formu. Finoća rastera u flekso štampi iznosi i do 80 linija/cm. Da bi izbegli prljanje otiska, moramo da imamo besprekorno skidanje boje sa površine pomoću čeličnog noža. Rakel ne sme da ošteti raster tačkicu. U specijalnom koritu za boju, boja se stalno meša i mora da uđe u udubljenja raster valjka (i kod 600 linija/cm). Što je manja raster tačkica, raster valjak mora da bude finiji. Što više povećavamo gradaciju rastera, to ćemo više detalja dobiti na otisku i obrnuto, što je gradacija manja dobijamo manje detalja. Danas imamo i do 100 linija/cm raster u flekso štampi, sve se više približavamo kvalitetu ofset štampe sa aniloks valjcima. Prilikom štampanja treba da postignemo što verniju sliku originalnog predloška. Ako pojačamo pritisak odmah deformišemo fleksibilnu štamparsku formu. Da bi se to izbeglo, kod fotopolimernih ploča se prave višeslojne forme koje sadrže kompresibilni sloj koji preuzima na sebe deformaciju. Kompresibilni sloj se nalazi ispod reljefnog sloja. Savremena ofsetna guma u
16
sebi ima kompresibilni sloj koji na sebe prima deformacije. Ovaj sloj treba da omogući 100 linija/cm.
Slika 4. Knjigoštampa (Princip postupka)
Slika 5. Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema rakela 17
Slika 6. Prenos štamparske slike u fleksoštampi a) deformacija štamparske forme jednoslojna ploča b) dobar prenos štamparske slike kod štamparske ploče sa kompresibilnom podlgom, višeslojna ploča (BASF) Tipovi fotopolimernih ploča: Jednoslojne ploče (debljina 0,8 mm - 6,4 mm) - možemo vršiti štampanje na vrlo tankim folijama ili debelim materijalima. Ove ploče su elastične, nemamo visok kvalitet slike. Gradacija rastera je do 24 linija/cm. Višeslojne ploče (1,7 mm - 2,8 mm)- sa gornje i donje strane se nalaze zaštitne folije koje se pre početka rada skidaju (one štite ploču od oštećenja). Moramo dobiti besprekorno ujednačen prenos štampajućih elemenata sa forme na materijal za štampu, da nema “lufta” između njih. Pritisak po celoj površini štamparske forme mora da bude jednak (konstantan), zbog toga cilindar treba da bude ravan i štamparska forma mora da bude ujednačene tačne debljine. Radi se o termostatičkim principima prilikom formiranja konstrukcione postavke cilindra. Meri se svi izrađeni delovi. Svaki mašinski element prolazi kroz elektronsku kontrolu, nema velikih tolerancija, mora biti besprekorna montža sa dozvoljenim merama tolerancija. Kvalitetna mašina treba da napravi 300.000.000 otisaka. Moramo postići 100 pa čak i više tačkica u 1 cm. Da bi mašina bila svrstana u klasu A, ne smeju da postoje vibracije. Japan pravi znatno teže mašine od Heidelberga (koriste mnogo više materijala), da bi ublažili vibracije. Da bi mašina kvalitetno štampala, ne smeju da postoje vibracije. Prilikom velikih brzina rada svako trenje stvara toplotu. Zagrevanje direktno utiče na vrstu materijala na kojem radimo, na štamparsku formu i na samu mašinu. To primetimo mereći otiske na početku i završne otisake (velika su odstupanja). Te velike tolerancije stručnjaci se danas trude da smanje i da na neki način usaglase. Mašina, materijal, boja i štamparska forma se prate u
18
procesu trudeći se da imamo vrlo malo škarta. Veoma je važno voditi računa o klimatskim uslovima u štampariji (što kod nas izaziva velike probleme).
Slika 7. Gradnja različitih fleksoštamparskih ploča a) jednoslojna ploča (BASF) b) višeslojna ploča (BASF) c) CtP štamparska ploča digiflex BASF Tu dolazi do improvizacije, a svaka improvizacija ne dovodi do kvalitetne štampe. Nas u tehnikama štampe u suštini zanima kvalitet otiska. Treba da budemo objektivni. Moramo znati na kojim mašinama možemo postići rezultate koje želimo. Tipovi mašina koji nam stoje na raspolaganju u flekso štampi: 1) Sistem centralnog cilindra - papir koji se kreće iz trake prolazi zategnut na jednom velikom cilindru istovremeno kroz sve agregate. Mašina može da radi sa 8 boja (ima 8 agregata). Između štamparskih agregata se nalazi sušara u zavisnosti od vrste boje koju koristimo (UV sistem sušenja, IR, toplim vazduhom…). Ove mašine se rade u velikim formatima. 19
Slika 8. Koncepti mašina za višebojnu – fleksoštampu a) sistem centralnog cilindra, b) redni način gradnje – sistem u nizu c) kompaktni sistem gradnje 2) Sistem u nizu - Štampanje se vrši iz trake. Agregati se nalaze u nizu. Iza svakog agregata se nalazi sušara, koja donekle suši otiske, a na kraju se nalazi specijalna sušara koja jače suši. Sušenje je drugačije za upojne i neupojne podloge. Upojni materijali su jeftiniji, satiniraju se sa obe strane, upijaju boju, ali ona ne sme da probije na drugu stranu. Danas se najčešće štampa na neupojne podloge (one sadrže u sebi razređivač koji isparava u štampi i ne sme da se koristi sušara sa vatrom, da ne dođe do požara). Ovaj sistem je dosta kvalitetan u srednjem formatu. Mana je što je dugačak put trake između agregata i u zavisnosti od temperature se širi ili sužava, nemamo siguran visok kvalitet. U ovakvoj mašini imamo čitav niz različitih tehnika štampe (nemoguć je falsifikat proizvoda). Moramo koristiti dimenziono stabilne materijale. 3) Kompakt sistem- ovo je najnestabilniji sistem. Specijalne fotopolimerne ploče za Computer to Plate su tvrdoće do 75º Shore skala A. Merenje tvrdoće: 20
Shore A (za mekane gumene valjke i forme) i Shore D (za čvrste valjke od plastičnih materijala). Negativ film je crn (transparentni providni - štampajući elementi). Laser skida ablacioni sloj i dobijamo štampajuće elemente. Potrebno je 10-15 minuta za izradu štamparskih formi. Skuplje su od ofsetne ploče, ali se tiražem kompenzuje cena. Leterset štampa predstavlja indirektan postupak visoke štampe. Štamparska forma se radi sa izdignutim štampajućim elementima sa koje se boja prvo prenesi na gumeni cilindar, a zatim na podlogu koja se štampa. Ove mašine su bile konstruisane za finu štampu teksta jer tadašnja ofset štampa nije imala tu mogućnost. Problem koji se javljao bio je taj što se štamparska forma radila u ravnoj formi putema galvanizacije, a zatim navlačila na cilindar usled čega se manje ili više deformisala u zavisnosti od njegovog obima. Prednost ovih mašina je u tome što se boja prenosi indirektno pa dobijamo efekat pune tonske pokrivenosti, a uz to se i ne koristi voda pa je moguće nanositi i veći sloj boje . Zato su one korišćene za štampu ambalaže, a naročito kartona sa metalnim bojama. Koriste se kao dopunske mašine za štampu ambalaže, a više se ne proizvode. Proizvodi visoke štampe su: novine (koje su se nekada i štampale samo u ovoj tehnici na rotacionim mašinama) svi mogući obrasci nalepnice knjige (koje su uglavnom štampane na cilindričnim mašinama) RAVNA ŠTAMPA OFSET ŠTAMPA - Štampajući i neštampajući elementi se nalaze u prividno istoj ravni, štampajući elementi su nekoliko mikrona izdignuti ili udubljeni u odnosu na neštampajuće elemente. Cilj nam je da postignemo otisak sa 240 linija/cm. Fizikalno-hemijski postupak – ostvaruje se promena fizičkim efektima, a hemijskim postupkom se odvijaju reakcije. Ofset štampa pokriva 85% štamparske delatnosti u celom svetu. Postoji veliki broj različitih firmi i ustanova koje se bave proučavanjem ove tehnike štampe (mašinska industrija, hemijska industrija, proizvodnja boja i pomoćnih materijala). Na prvi pogled se čini da je u ofset štampi najjednostavnija priprema (ovo je varka jer ima mnogo parametara koji utiču na štampu). Litografija je prvi i najstariji postupak ravne štampe koji je 1796. godine pronašao i usavršio Alojz Senefelder. To je direktan postupak ravne štampe sa nečitkom štamparskom formom. Naziv litografija potiče od grčke reči litoskamen i grafia-pisati . Alois Zenefelder je 1796 god. izmislio hemijsku (litografsku) štampu, koja je preteča ofset štampe. Zasniva se na tome da se na neravnu površinu (kamen) masnom bojom iscrta lik. Litografski kamen ima debljinu 6-8 mm. Njegova mana je što svaka neravnina prilikom otiskivanja (pod pritiskom) puca. Zato je priprema morala biti temeljna. Površina se sa 21
gornje strane brusila da bi se dobila hrapavost, da pri vlaženju prima vodu (da bude hidrofilna). Na osnovu štampe sa litografskim kamenom se razvila ofset štampa. Litografija se danas koristi kao umetnički izraz, nije više industrijski. Hidrofilna površina lako zadržava vodu, dok hidrofobna odbija vodu i prima boju (oleofilna). Oleofobna površina ne mora da bude hidrofilna. Masnom (litografskom) kredom možemo da ispisujemo po površini (tako dobijamo štampajuće elemente, ali ih nismo vezali za površinu) – nismo dobili štamparsku formu. Moramo površinu ovlažiti i da ona ostane vlažna dok ne napravimo otisak, tako razdvajamo štampajuće i neštampajuće elemente (vlažni moraju biti neštampajući elementi). Tečnost ostaje i na štampajućim elementima, deo tečnosti se upije u papir prilikom otiskivanja. Litografija je fizičko-hemijski postupak sa kamenom štamparskom formom na koju se masnim tušem ili kredom nanosi crtež. Na čistim poljima porozne litografske ploče obrađene rastvorom azotne kiseline i gumiarabike stvara se azotno kiseli kalcijum koji je sklon upijanju vode i koji odbijajući masnoću sprečava prijem litografske boje . Na ovaj način stvorene su štampajuće i neštampajuće površine. Da bi se rešio zamornog crtanja tekstova i slika u obrnutom liku nastojao je da pronađe neki jednostavniji način rada. A. Senefelder je sasvim slučajno došao do ove tehnike štampe. On je počeo od visoke štampe tj. radio je kamenu štampasrsku formu sa blago izdignutim štampajućim elementima koje je dobijao graviranjem. Međutim, nije dobijao zadovoljavajuće rezultate jer su se štampajući elementi krunili. Na vlažan otisak slučajno mu je pala kapljica ulja. Primetio je da je ulje prihvatila samo boja na otisku, dok su vlažni delovi papira ostali nezamašćeni. To ga je podstaklo da jedan papirni otisak nakvasi vodom, premaže ga ređim rastvorom gumiarabike, a potom litografskom bojom. Boja se hvatala samo na obojena mesta, dakle na predhodno odštampana, dok su neodštampani delovi ostali čisti. Preko ovog lista postavio je čisti tabak papira i otisnuo ga u presi. Tako je dobio nov otisak, ali sa obrnutim likom crteža. Ovim je otkrio nov način prenosa crteža i odmah je počeo sa usavršavanjem. Uskoro pronalazi način prenošenja crteža sa papira na litografski kamen. U litografskom štampanju nosilac štamparske forme može biti litografski kamen, cinkane ili aluminijumske ploče. Litografski kamen je vrsta krečnjačkog kamena specifične strukture koji mora biti tvrd i sa finom strukturom zrnaca. Da bi kamena ploča bila podesna za štampanje morala se prethodno pažljivim brušenjem i glačanjem. Morala je da ima jednaku debljinu i potpuno ravnu površinu. Brušila se i glačala ručno sa specijalnim diskom izrađenim od livenog gvožđa. Izbrušena ploča ploča ispirala se vodom, sušila upijajućom hartijom i do upoterebe pokrivala. zaštitnim materijalom radi zaštite od prašine. Ozrnčavanje ploče se vršilo ručno. Preko ploče se postavljala druga manja ploča. Prethodno se po površini posipala specijalna vrsta zrnčanog peska i prelivala vodom. Trljanjem dve ploče na površini se stvarala fina ozrnčana struktura. Za određene vrste poslova ploča se morala i polirati. Poliranje se vršilo tamponom (drvena ploča 10x12 cm) natopljenim u oksalnu kiselinu i vodu. 22
Litografski kamen je bio pun pora (kapilara) kako bi se mogao iscrtavati tušem ili specijalnom litografskom masnom kredom. Specijalnom vrstom smolegumiarabikom štitile su se gornje površine neštampajućih elemenata, a pri tome se nisu štetili štampajući elementi. Gumiarabika se jako brzo suši, rastvorljiva je u vodi, a ima ulogu zaštite od oksidacije. Razlikujemo slatku i kiselu gumiarabiku. Kisela gumiarabika ima blago agresivno dejstvo i samim tim efekat čišćenja. Prvo litografsko štampanje vršilo se na litografskim presama, a prva litografska mašina izrađena je 1852. godine u Berlinu. Danas se litografija vrlo malim tiražima.
primenjuje samo za umetničke štampane proizvode sa
Zenefelder je izmislio i obradu metalne ploče. Svetlo štampa je još jedan postupak ravne štampe kod koga se omogućava prenos finih tonskih vrednosti bez razgrađivanja slike na rasterske tačke. Ona se po svom tehnološkom postupku razlikuje od drugih tehnika štampanja. I ovde se na površini ploče nalaze delovi koji prihvataju boju i delovi koji prihvataju vodu. Razlika je u tome što se štampanje ne vrši sa čvrste štamparske forme već sa površine svetloosetljive želatinske mase. Za izradu štamparske forme koriste se negativ filmovi. U pripremnim radovima za svetlo štampu najviše se pažnje treba posvetiti pripremi sloja na koji će se kopiranjem preneti crtež ili slika sa negativa. Kao nosilac forme služi 1 cm debela staklena ploča. Osim staklenih koriste se i plastične ploče koje su znatno veće krutosti u odnosu na staklo. Površina ploče se mora dobro očistiti sa vodom i sitno mlevenom kredom, a zatim odmastiti sa razblaženom sumpornom kiselinom. Na potpuno osušenu ploču nanosi se tanak prvi sloj koji se sastoji od želatina i vodenog stakla. On je osnova na koju će se kasnije naneti glavni svetloosetljivi sloj koga čini voda, vrlo kvalitetni želatin i kalijum bihromat. Ovaj sloj je nosilac štampajućih i neštampajućih površina i mora biti ujednačene debljine.Kopiranje se vrši u kopirnom uređaju, gde se na ovako pripremljenu ploču nanosi montaža sa filmovima i osvetljava. Nakon toga se vrši razvijanje. Na taj način se na površini ploče dobije veoma nežan reljef sa štampajućim i neštampajućim elementima. Neosvetljena mesta se u toku razvijanja napune vlagom i nabubre, dok osvetljena mesta očvrsnu. Kao i litografija i svetlo štampa se primenjuje samo za umetničku reprodukciju. Sa ovom vrstom štampe se ne može postići visok kvalitet otiska. Fransoa Rubel (štampar knjiga) je 1904 god. u SAD-u izmislio ofset štampu. To se desilo slučajno. Štampao je plakat sa velikim drvenim slovima direktno na papir. Pošto je dobijao loš kvalitet, stavio je gumeno platno na cilindar za pritisak. Način pritiska je cilindar prema ploči (otisak se dobija prenosom po liniji pritiska – pritisak je mnogo manji). Boje je razredio u potpunosti, a otisak nije mogao popraviti. Navlaku na cilindru je omekšao tako što je stavio gumirano platno, ali još uvek nije dobio kvalitetan otisak. Ulagačica je jednom zaboravila da stavi papir u mašinu, pa je sledeći papir bio obostrano oštampan. Tako je nastala tehnika indirektne štampe (ofset). Posle njega svet je bio 23
preplavljen mašinama za ofset štampu. Heidelberg je sve do 1967 god. pravio mašine za visoku štampu, a tada je počeo da pravi mašine za ofset štampu. U ravnoj štampi može se izvršiti podela na: manuelne postupke: -litografija – kamena štampa -svetloštampa industrijska ofsetna štampa koja je podeljena na štamparske postupke vezane direktno za: - štampanje akcidencija - štampanje knjiga - štampanje ambalaže - štampanje novina i časopisa -štampanje beskonačnih obrazaca, Danas primat u štampanju beskonačnih obrazaca preuzima digitalna štampa, gde razlikujemo štampanje po porudžbi (personalizacija) i uštampavanje tekstova na različitim jezicima na već odštampanim podlogama npr. katalozima (verzalizacija ). Tri glavna elementa ofset štampe su: 1. Cilindar nosilac štamparske forme, iznad njega je uređaj za vlaženje (da razdvojimo štampajuće i neštampajuće elemente). 2. Cilindar nosilac gumenog omotača (sa kompresibilnim slojem), on na sebe prima štampajuće elemente i prenosi na treći segment. 3. Cilindar za pritisak Sa četiri elementa ofset štampa je obostrana (dva cilindra nosiloca štamparske forme, dva cilindra nosilaca gumenog omotača i ujedno za pritisak). Dilito postupak – slično kao kod litografske štampe, gde se vrši direktno otiskivanje sa ofset ploče na materijal za štampanje. Mašine u ofset štampi: birografske (za umnožavanje), ofset mašine za štampu tabaka i rotacione ofset mašine. Baziraju se na tehnici štampe, potpuno razdvajanje štampajućih od neštampajućih elemenata. Najznačajniju ulogu igraju štamparske forme. Ofsetna ploča se može mikrofino obraditi.
24
Slika 9. Ofset štampa (ravna štampa - princip) Vlaženje površina i uglovi kvašenja – Na štamparskoj ploči nikada ne smemo dobiti kap vode. Stvara se emulzija koja puca i ne daje kvalitetan otisak (neadekvatno vlaženje).
Slika 10. Vlaženje površina i uglovi kvašenja 25
Kad imamo veći površinski napon kap vode prelazi u polulopticu, isto je nekvalitetan otisak. Dobar otisak mora biti tanji od 1 µm. Sva četiri sloja boje moraju biti unutar tog 1 µm. Najbolje je kada imamo tečnost za vlaženje i boju ujednačeno po celoj površini. Da ne postoji mogućnost emulgiranja (dozvoljeno je do 20%). Ako u mašini čujemo šuštanje to znači da ima mnogo više boje na valjcima nego što treba, ali dobijamo bleđi otisak jer nismo koristili adekvatnu boju i sredstvo za vlaženje. Ne smemo koristiti vodu veće tvrdoće od 8-12 dH i pH ne sme biti veći od 5,5. Bitno je dobiti ujednačen nanos tečnosti za vlaženje. Ovaj slučaj kvašenja, gde je ugao kvašenja Θ>90o, nije pogodan za ofset štampu s obzirom da kapljica jako slabo kvasi površinu štamparske ploče. Razlog tome je što su kohezione sile (privlačne sile koje vladaju između istorodnih čestica), koje vladaju između čestica sredstva za vlaženje, dosta jake. Površinski napon čvrstog tela (forme) je manji od površinskog napona tečnosti. Dakle, može se konstatovati da u ovom slučaju nema vlaženja. U ovom slučaju, kada je ugao kvašenja 0o< Θ <90o, štampanje je moguće ali je ovaj način vlaženja, gde je kapljica u obliku polukruga, neodgovarajući jer može lako doći do emulgovanja boje i vode iznad dozvoljenih 25%. Površinski napon forme je veći od površinskog napona tečnosti. Kohezione sile ovde još uvek nisu dovoljno slabe. U slučaju, gde je ugao kvašenja Θ =0o, tečnost u finom filmu prekriva čitavu površinu štamparske forme. Ovde je površinski napon forme mnogo veći od površinskog napona tečnosti, te sredstvo za vlaženje u potpunosti kvasi štamparsku formu. Ovaj slučaj naziva se prošireno kvašenje i upravo ovakvo vlaženje treba postići na svakoj ofset formi. Kohezione sile su ovde jako slabe. Zaključuje se da je za ujednačen prenos boje u procesu štampanja neophodno ostvariti prošireno vlaženje. U tom slučaju hidrofilne (oleofobne) površine odnosno neštampajući elementi primiće vodu, a oleofilne (hidrofobne) površine odnosno štampajući elementi prihvatiće boju. Tečnost za vlaženje se proizvodi kao gotova sa kontrolisanim sastavom i sa tačno određenom pH vrednošću (pH 4.8-5.5) i dH vrednošću (8-12 dH), tako da je korišćenje obične vode neadekvatno jer je ona nekontrolisana i to dovodi do lošeg otiska. Vlaženje štamparske forme ima višestruku namjenu. Osim što se posredstvom sredstva za vlaženje vrši razdvajanje štampajućih i neštampajućih elemenata na površini štamparske forme ono ima ulogu čišćenja površine forme. Osim konvenionalnog ofseta postoji i suvi ili bezvodni ofset, čija je osnovna karakteristika štamparska forma presvučena sa hidrofilnim silikonskim slojem. Osnovna površina je hidrofobna, te se uklanjanjem silikonskog sloja na mestima štampajućih elemenata oslobađaju oleofilne površine. Na taj način se dobijaju blago izdignuti neštampajući elementi. Flekso štampa nikad neće moći da postigne kvalitet ofset štampe zbog izdignutih štampajućih elemenata, koji imaju određen vek trajanja i raster.
26
Štampajući i neštampajući elementi kod ofseta su u prividno istoj ravni (izdignuti ili blago utisnuti). Štamparske ploče mogu biti na bazi bakra, cinka i aluminijuma. Ploče od papirne matrice se rade do formata A3, ali ne za kvalitetne poslove. One su predviđene za birografsku štampu. Kod papirne matrice ne možemo da garantujemo kvalitet otiska jer se zbog vlaženja forma deformiše i paser nije stalan. Postoje i plastificirane matrice kod kojih je teško dobiti odvojene štampajuće i neštampajuće elemente. Štamparska forma je glavni nosilac kvaliteta ofset štampe. Ona na sebe prima sve ono što nam posle daje kvalitetan otisak. Današnje ploče su na bazi diazo lakova. Diazo lak je jedan deo fotopolimera. Termo ploče rade na osnovu termoablacije. Debljine ploče su 0,10 0,15 i 0,30. Za jednu ofset mašinu nabavka ploče može biti samo iz kataloga. Format papira može biti manji, ali ploča nikako. Maksimalna brzina iz tabaka je 15.000 - 20.000 otisaka/h, dok je maksimalna brzina iz rolne 80.000 - 100.000 otisaka/h. Ofset štampa je višeparametarski sistem – postoji čitav niz dodatnih uticaja koji utiču na kvalitet štampe. Kontinuitet u štampi predstavlja postizanje tačno utvrđenog kvaliteta i njegovo održavanje kontinualno u celom procesu štampe. Uticaji na kvalitet otiska: 1) Uticaj štamparske forme Vrste štamparskih formi: cinkane, bimetalne (od dva metala), trimetalne. Jedan metal mora da bude tvrd, jer time omogućava kvalitetnu štampu. Drugi metal mora da bude mekan, da bi izradili štamparsku formu. Primer bimetalne štamparske forme je bakar + nikl (hrom). Vrši se elektroliza, brušenje, čišćenje, pa opet elektroliza. Druga elektroliza omogućava veći broj otisaka. Mana cinka je što je vrlo krt, brzo oksidira (što dovodi do toniranja štamparske forme), prljanje štamparske forme, ploča mora biti neprekidno vlažena. Cink je u početku bio vrlo pogodan jer se lako deformiše i savije za zatezanje cilindra na ploču. Nismo mogli da postignemo kvalitet otiska kao u visokoj štampi. Sa cinkanom pločom maksimalni raster je bio 60 linija/cm.
Slika 11. Deo slike štamparske forme a) konvencionalne b) bezvodene štamparske ploče 27
Obrada forme se vrši zato da bi se postigla svojstva prihvatanja vode i boje. Na površini cinkane ploče mora se dobiti kapilarnost. Razrađena kapilarnost – tečnost za vlaženje mora biti potpuno razlivena da bi održavala vlažnost površine (hidrofilnost). Na tu površinu treba da nanesemo štampajuće elemente pomoću dodatnog sloja koji mora biti oleofilan. Danas se koriste diazo lakovi na bazi fotopolimera, koji moraju biti fotosenzitivni, da vrše transformaciju štampajućih od neštampajućih elemenata. Diazo sloj se veže za osnovu dodatnim sredstvom, sloj otvrdnjavamo ili razaramo. Pozitivni sloj je razaranje kopirnog sloja na neštampajućim površinama dodatnim sastojcima u razvijaču. Kod negativnog sloja, otvrdnjavamo štampajuće elemente. Mora biti u sirovom stanju (likvid). Kod cinkane ploče morao se prethodno naneti jedan sloj “šihta”, vezati ga i obrađivati. Cinkana ploča se morala zaštititi slojem gumiarabike protiv oksidacije. Nakon toga smo pravili specijalne ploče koje se ne obrađuju mehanički. Vrsta materijala od koga se ploča pravi je aluminijum + cink = kemolitna ofsetna štamparska ploča. Iskorišćenjem negativnih osobina cinka kao što je oksidacija, sa kontrolisanom oksidacijom dobije se oksid na ploči debljine 1 µm i hidrofilnost površine sa mnogo finijom mikro strukturom. Ovaj proces se naziva anodizacija ili eloksiranje. Najveći kvalitet u ofset štampi je linijatura rastera. Na ofset ploči se dobija najfinija gradacija ili stepen iskorišćenosti raster tačkica. Danas raster u ofsetu iznosi do 240 linija/cm. To je strahovito velika preciznost (240 redova rasterske tačkice). Na orapavljenu površinu treba naneti 240 linija/cm. Ovaj raster za kvalitet otiska znači da je slika mnogo jasnija, sa mnogo više detalja i verna kopija predloška. Mikroskopske površinske odnose na štamparskoj formi postižemo anodizacijom ili eloksiranjem aluminijumske legure. Zasluga hemičara je diazo sloj koji se nanosi u vrlo tankom sloju na ploču i dobijemo najkvalitetniji otisak. Hemijsko – fizički slojevi (površinski naponi) borba između kohezionih i adhezionih sila. Ploču obradimo hemijskim ili mehaničkim putem uticajem kohezije i adhezije, samim tim direktno preko površinskog napona delujemo na segmente. Direktni uticaji na obradu štamparske forme: Površinski napon Granični napon Delovanje kohezije i adhezije Dolazi do diferencijacije kvaliteta štamparskih ploča. Da li je ploča pogodna za štampu određenih proizvoda. Razlika u štamparskim pločama za razne proizvode je u raznim materijalima podloge za štampu (hrapav papir, novinski), mikroskopskoj strukturi podloge, brzini štampe. Satinirani papiri imaju povećanu upojnost da boja ne probije na drugu stranu (prodire samo do
28
sredine). Na novinskom papiru raster ne može biti veliki (mikroskopska struktura se mora uzeti u obzir). Brzina mašine je 15.000 otisaka na sat, raster je 48 linija/cm. Lakše je štampati 40 linija/cm nego 240 linija/cm. Ploču moramo ovlažiti pre puštanja mašine u rad (ako ploča nije ovlažena, nije štamparska forma – prima boju po celoj površini). Svaka tabačna ofsetna mašina se sastoji od segmenata: ulagačka jedinica, transportna daska, štamparski agregat – glavna komponenta se sastoji iz uređaja za obojenje, za vlaženje i tri cilindra i jedinica za izlaganje. Rotaciona mašina ima ulagač velike rolne i dodatni element levak (kod novinskih rotacija). Može da se štampa iz rolne u rolnu i iz rolne u tabak. Ove mašine se sastoje iz tri segmenta sa dodatnim uređajima. Pozitiv ofsetna ploča – osvetljavanjem ploče se razgrađuje osnovni sloj (razgrađuju se neštampajući elementi). Razvijanjem skidamo osnovni sloj (neštampajuće elemente) i na ploči ostaju štampajući elementi. Preko uređaja za vlaženje raspoređujemo tečnost po ploči. Površinski napon tvrde metalne ploče je manji od površinskog napona kapi boje. Ova kap boje nam je nepotrebna u štampi. Boja i tečnost za vlaženje se mešaju i stvara se emulzija. Pri kretanju cilindra dolazi do pucanja kapi boje i do bleđeg otiska. Pufer je neutralna masa (neutrališe pH i dH vrednosti i smanjuje površinski napon u kapljici boje). I u tečnost za vlaženje treba da dodajemo supstance koje smanjuju površinski napon. Kod Computer to Press sistema poliestarska ploča postoji u mašini i obrađuje se. Vodu zamenjuje silikonski sloj (troslojne ploče), graviraju se laserskim putem direktno u mašini. Ablativnim procesom skidamo silikonski sloj i ostaju štampajući elementi. DI (Direct Image) - direktno oslikavanje na pločama koje se u mašini mogu direktno gravirati. Kod Computer to Print sistema nema štamparske ploče. Površinski napon igra vrlo značajnu ulogu u kvalitetu ofset štampe. Idealno bi bilo kad bi koristili originalne boje i originalno sredstvo za vlaženje. Štamparska forma može biti u cilindričnom obliku ili ravna ploča. Primer: u Dnevniku postoji mašina za probni otisak koja umesto cilindričnog tela ima dve ravne ploče između kojih se nalazi cilindar nosilac gumenog omotača. 2) Uticaj štamparskih valjaka Konvencionalni uređaj za vlaženje ima 5 valjaka. Ovaj uređaj ima veliki uticaj na kvalitet otiska. Valjci brisači (višeri) imaju dva zadatka: moraju neprekidno da vlaže ploču i da je neprekidno čiste. Valjak razribač preuzima prljavštinu sa valjka brisača i preko valjka hebera prljavština se vraća u korito za vodu. Iz korita se prljavština odstranjuje filtriranjem. Iznad ovih valjaka za vlaženje se nalazi sistem valjaka za prenošenje boje u sistemu obojavanja. Što je kvalitetnija ofset mašina, imamo više valjaka za obojenje. Sa gornje strane se nalazi bojanik koji se sastoji iz kućišta i čeličnih noževa. U samom bojaniku se nalazi valjak duktor (davač). 29
Slika 12. Šema mehanizma za boju i vlaženje jedne ofset mašine Količina boje na duktoru (metalni valjak) se podešava sa nožem koji se približava i odaljava od njega (što je nož bliži sloj boje je tanji). Valjak prenosač (heber) je gumeni valjak, on prihvata određenu količinu boje i predaje je valjku preuzimaču (metalni valjak) i on je prenosi dalje. Tačno je određen raspored valjaka. Valjak nanosač je gumeni. Raspored valjaka je takav da se ne nalaze dva metalna ili dva gumena valjka jedan do drugog. Koristi se međusobni odnos metalnog i gumenog valjka zbog mirnoće kretanja štamparske mašine. Ako imamo dva gumena valjka jedan do drugog javlja se erozija površina usled trenja i zagrevanje. Ako imamo dva metalna valjka jedan do drugog javlja se nepodnošljiv zvuk. Svaka promena temperature veće od 30ºC utiče na viskozitet boje i kvalitet otiska (boja postaje ređa i menja joj se konzistencija). Tri različite postavke uređaja za obojenje: Heidelberg, Roland i Kenig Bauer. Suština je kako boja stiže iz bojanika do štamparske forme. U svakom trenutku na otisku imamo 30
svežu boju. Kod Heidelberga je površina svih valjaka 8 puta veća u odnosu na štamparsku formu.
Slika 13. Koncepti mehanizma za boju za ofset štamparske mehanizme a - speed master 102 Heidelberg, b - Roland 700 MAN Roland, c - Rapida 104 KBA Osnovni uređaj za obojenje – Metalni valjak treba da bude besprekorno obrađen. Gumeni valjci su bitniji, jer oni prenose boju na štamparsku formu. Gumeni valjak u zavisnosti od korišćene ploče treba da ima odgovarajuću strukturu. Površinski napon ploče treba da bude što manji, da bi ploča na sebi lakše zadržala ofsetnu boju. Površinski napon ploče mora biti manji od površinskog napona boje. U zavisnosti od vrste ploče sa kojom radimo moramo da znamo sa kakvim valjcima treba da radimo (da ne dozvolimo agresivno dejstvo UV boja na površinu valjaka). Ako koristimo UV boje moramo imati valjke prilagođene njima. Površinski napon treba da bude takav da sprečava agresivno dejstvo boje. Hibridne boje se prilagođavaju valjcima i valjci ne moraju da se zamenjuju. Valjci treba da imaju blago somotasti sloj Valjci treba da budu besprekorno obrađeni Kretanje valjaka mora biti potpuno ujednačeno pri rotaciji (da nema nikakvog skakanja, potpuna paralelnost u odnosu na osovinu) Odnos valjaka mora biti kontrolisan. Veliki broj valjaka postoji zato da uvek ista količina boje dođe do forme. Gumeni valjci se ne smeju prati sa čistim benzinom, jer se tako uništi somotasti sloj koji prihvata boju. Svaki valjak mora imati određenu tvrdoću (Shore). Valjci se povremeno moraju vaditi i obrađivati. Kod ofseta moraju postojati 4 valjka koja naležu na cilindar štamparske forme. Ovi valjci se ne smeju vaditi, kao kod visoke štampe. Preko metalnih valjaka se stavlja plastična čaura – ako se valjak ošteti, menja se samo plastika. Ovo se koristi zato što metal prihvata povećanje temperature, a tvrda plastika ne. Na valjcima je dozvoljena temperatura 25-30ºC. Povišena temperatura (50ºC) utiče na boju, opada njen viskozitet, postaje tečnija, pa se 31
umesto crne dobije siva boja (bled otisak). Plastična čaura je tvrda i elastična, da bi se dobio vrlo fini prenos boje. Valjci moraju biti besprekorno paralelni, da bi sloj boje bio besprekorno raspodeljen. Ako bi dva valjka spojili i napravili dodirnu liniju trebalo bi da je ta linija širine 1mm, tada bi valjci bili idealno paralelni. U praksi je dodirna linija debljine 3, 5, 8mm jer zavisi od obima valjaka. Okretanje valjaka treba da bude besprekorno, da linija uvek bude iste debljine. Proba da li su valjci nanosači dobro namešteni: ploča se opere i osuši, postavlja se tačno ispod valjaka nanosača, oni se spuštaju i odmah podignu, okreće se cilindar forme i vidimo liniju pritiska. Tako se dobija odgovor da li su valjci nanosači postavljeni kako treba. Površina metalnih valjaka treba da bude besprekorno obrađena, ali ne i glatka (onda ne prihvata boju). Valjci treba da budu podešeni (baždareni), da imaju dodir po celoj liniji pritiska. 3) Uticaj gumenog omotača On omogućava besprekorni prijem štampajućih elemenata i njihovo predavanje. Njegov zadatak je da poboljša kvalitet otiska. Gumeni omotač treba da ima sledeće osobine: besprekornu ujednačenost gornjih površina viskozno-elastične osobine i tvrdoću kapilarnost (da lako prihvata boju i zadrži sredstvo za vlaženje) Danas gumeni omotač ima ugrađen kompresibilni (anulirajući) sloj, da na sebe u toku štampe prihvati sve deformacije. Nikada ne sme da se pere agresivnim sredstvima (čist benzin), jer se zbog brzog isparavanja javljaju ispucali kapilari i na otisku se pojavljuje kapilarni otisak (boja raznih nijansi). Gumeni omotač ima debljinu 1,95. Ispod njega podmećemo podlogu koja treba da se sastoji iz jednog ili dva elementa (za to se koriste kalibrirani UC kartoni). Ako stavimo više papira, onda imamo nepotrebnu (dopunsku) elastičnost. Gumeni omotač se kupuje posebno za svaku vrstu posla. Ako radimo na tvrđim papirima, guma takođe mora biti što tvrđa. Treba da budu što tvrđi međusobni odnosi pri otiskivanju. Karakteristična linija pritiska (otiska) može se meriti denzitometrom. Merimo na ploči, na otisku i na filmu i moramo dobiti isti dijagram (da nema odstupanja od karakterističnih linija na našem dijagramu). Nulta linija je ona koju treba da dobijemo. Što je linija bliža idealnoj, to imamo manji prirast rasterske tačkice i kvalitetniji je otisak. Kveč efekat predstavlja širenje boje pod jačim pritiskom (boja se potiskuje tamo gde je pritisak manji). Svaka ofsetna guma se sastoji iz više slojeva koji moraju biti besprekorno tkani. Linija tkanja pokazuje smer tkanja, mora da ide radijalno sa cilindrom (da ne bi pukla). Guma igra značajnu ulogu. Mora da bude viskozna, elastična. Skuplja se po širini. Guma treba da ima najmanje pet slojeva. Ako je gornji sloj najdeblji onda je ona ili za lakiranje ili za rotacionu novinsku štampu. Slojevi mogu biti od specijalno tkanih platna. Oni moraju da zadovolje: elastičnost (da prihvataju boju) kompresibilni sloj dimenziono stabilni 32
Na gumi se stvara staklasti sloj, ako se ona prala sa agresivnim sredstvima i taj sloj vrlo lako puca pri delovanju pritiska. Guma se bira na osnovu proizvoda koji se štampa. Kapilarnost gumenog omotača se vidi pod mikroskopom. Prvi sloj gumenog omotača je radni sloj, on ne sme da bude gladak nego treba da ima somotastu strukturu koja obezbeđuje površinski napon (površinski napon je sila adhezije koja mora biti manja od sile u boji). Idealno bi bilo da celu količinu boje prenesemo sa gumenog omotača na materijal za štampu. Međutim, zbog kapilarnosti na gumi uvek ostaje jedan sloj boje, na koji se kasnije nanosi drugi sloj boje i tako imamo veći nanos boje i dupli otisak. Na cepanje boje direktno utiče faktor α. Idealno je α = 0,5 (da uvek dođe do cepanja polovine boje), što u praksi nije slučaj. 4) Uticaj štamparske boje U ofset štampi možemo štampati na: papir, polukarton, karton (razlika je u gramaturi i debljini). Bitna je upojnost. Pošto koristimo vrlo različite podloge, moramo imati različite boje. Podela boja se vrši u odnosu na vrstu podloge. Boju takođe biramo u odnosu na mašinu sa kojom radimo. Uticaj štamparske boje igra značajnu ulogu jer uvek treba da znamo na kojim materijalima ćemo raditi, iz toga znamo koja i kakva boja nam treba. Na osnovu vrste materijala biramo boju. Kakvu ćemo boju nabaviti zavisi od karakteristika podloge na koju se štampa (osobine gornje površine na osnovu sastava, koliko ima punila, smer vlakana, kako će primiti boju). Uređaj za obojavanje – boja treba da bude dobro razrađena. Primer mašine: ima 4 valjka nanosača na ploču, veliki broj valjaka povezanih sa bojanikom, da se boja dobro razrađuje.
Slika 14. Prenos boje u mehanizmu boje Konzistencija – je suština kvaliteta boje. To je opšte stanje boje u svojoj masi. Usaglašeni odnos međusobno povezanih elemenata boje. Osnovni 33
elementi boje su pigment i vezivo. Dodaci boji su sušila i punila. Uređaj za vlaženje uslovljava neprekidni dodir graničnih površina između tečnosti za vlaženje i boje. Štamparska boja ima sastav na osnovu reoloških osobina (lepljivost, tečljivost, viskozitet, upojnost). Cilj nam je da radimo sa što tvrđim bojama. Najveći teret štampanja nosi štamparska boja. Viskozitet boje opada sa porastom temperature, opada tiksotropija, boja se razliva i zato se boji dodaju usporivači. Sa svakim dodatkom boji menjamo njen sastav, razbijamo pigmente i dobijamo bleđi otisak. Da bi se to sprečilo, na valjke razribače se ubacuju uređaji za hlađenje (temperirni sistem) da bi se temperatura vazduha u mašini održavala do 32ºC (idealna temperatura mašine je 32ºC). Ako je temperatura dostigla 50ºC, onda ne držimo proces tehnološki pod kontrolom. Tehnološki se moraju kontrolisati sve faze proizvodnje. Tehnički resursi moraju biti ispravni. Tehnološki resursi su vrlo različiti materijali i boje, moramo da kontrolišemo tehnološke faze.
Slika 15. Primer jednog "mehanizma kratkog toka boje" u jednom ofset štamparskom mehanizmu za novinsku štampu
34
Bezdrvna ofset hartija – je prilagođena ofsetnom štampanju. Ima finu rapavu strukturu, upojna je, bezdrvna (izrađena od celuloze), omogućava vrhunsku štampu. Vlakanca imaju svoj volumen (oblik vlakanaca je bitan). Ako je voluminiziran papir, lako upija i boja može da bude ređa (tečljivija). Nevoluminiziran papir nije upojan, koriste se tvrđe (gušće) boje. Kvalitet otiska tj. boje zavisi i od reoloških osobina tečnosti za vlaženje. Oslojen papir – ima svoj osnovni sloj i preko njega nanet novi sloj. Satiniran papir – je glačan papir. Može biti jednostrano satiniran (etiketni papir) ili obostrano satiniran, koji se koristi u dubokoj štampi zbog vrlo retkih boja (sredina ostaje nerazređena, boja se razliva u srednjem sloju i nema probijanja na drugu stranu). Razlika između novina i časopisa – novine su svakodnevni posao, loš kvalitet papira, koriste se rotacione novinske mašine, boje su tečne, uređaj za obojenje je jednostavniji. Časopisi se štampaju na specijalnim mašinama, koriste se kvalitetniji (satinirani) papiri, boje koje se koriste su HEAT SET (visoko kvalitetne boje za štampanje, prilikom rotiranja u mašini se zagrevaju i tope i u tom stanju se nanose na materijal za štampu, tu se vrši polimerizacija i brzo se suše u sušari sa hladnim vazduhom i na kraju imamo sjaj a da nije premazano). Postoje i COLD SET boje. Vlaženje i obojenje su u stalnom međusobnom odnosu i oni su najvažniji tehnološki faktori. Otiskivanje – je proces koji se dešava direktno u štamparskoj mašini međusobnim dodirom cilindra za pritisak i cilindra nosioca gumenog omotača. Štampanje – je ceo proces. Kopiranje ofsetne ploče – da nanesemo štampajuće površine na ofset ploču. Kupujemo predoslojene ploče, što znači da na ploči imamo fotosenzitivan diazo sloj na bazi fotopolimera i pomoću ovog sloja možemo postići efekat štampajućih elemenata osvetljavanjem. Postoje dva postupka osvetljavanja: pozitiv i negativ. Pozitiv- pozitiv montaža (P), predoslojen sloj je suv, montaža sa pozitiv filmom, štampajući elementi su crni, a neštampajući su providni. Prilikom osvetljavanja (jeftin postupak) suve ploče svetlo prodire kroz transparentna područja, razgrađuje sloj. Razvijanjem skidamo razorene delove, na površini ostaju štampajući elementi. Negativ- oznaka je N, ploča je blago vlažna sa negativ filmom, štampajući elementi su transparentni, a neštampajući elementi su crni. Štampajuće elemente otvrdnjavamo kada skinemo film. Razvijanjem skidamo površinu koja nije otvrdnjena. Konačni efekat oba postupka osvetljavanja je isti. Zašto onda postoje dva postupka? Zbog kvaliteta. Kvalitetniji je pozitiv postupak. Kod negativ postupka efekat svetla ima posledicu raspršivanje i dobijemo veću raster tačku i nemamo ujednačen kvalitet otiska. Danas je to anulirano Computer to Plate sistemom, jer termo ploče graviramo laserski (ablaciono skidanje sa mesta štampajućih elemenata, dobijemo blago udubljene površine).
35
Na primer za etikete ćemo koristiti ilustracione boje, jer je to kvalitetna višebojna štampa. Može da se koristi etiks papir ili metalizirani papir i u zavisnosti od toga koji se papir koristi, imamo različite boje. Ako radimo sa metaliziranim papirima, koristimo metalizirane boje. Ne smeju se izlagati u velikoj količini, jer će doći do slepljivanja. Apciguju se (dolazi do preslikavanja sa donje etikete na gornju) i odvaja se jedan sloj. Ove boje su tvrđe, ne smeju biti tečljive. Moraju biti kratke, jer je podloga neupojna. Mora da postoji sušara u mašini. Štampaju se na 4-bojnim i 5bojnim mašinama, mora da se štampa podloga (osnova je transparentna i boja bi probila) i zato se prvo štampa pokrivna bela boja koja u sebi sadrži olovo, da se boja čvrsto veže za podlogu. Zadatak bele boje je da zatvori pore na metalnoj osnovi, jer inače dolazi do promene nijanse štampane boje (dolazi do mešanja boja). Treba da se štampa sa što je moguće tanjim slojem boje, jer posle bele boje koja se nije osušila, štampamo mokro na mokro sledeću boju. 5) Uticaj tečnosti za vlaženje Valjci naležu direktno na štamparsku formu. Konvencionalni sistem vlaženja se sastoji od 5 valjaka (nulti položaj u međusobnom dodiru valjaka – besprekorna paralelnost). Valjci su u osnovi gumeni, preko je navučena somotasta čarapa. Oni direktno utiču na štamparsku boju ako nisu besprekorno paralelni, jer se povećava pritisak i imamo više tečnosti koja je usled pritiska potisnuta, stvara se talas i boja emulgira. Provera uređaja za vlaženje se vrši kad su valjci suvi. Tada možemo da utičemo na njih. Na ofset ploči ne možemo da štampamo zbog stvaranja emulzije, jer tada imamo celu kapljicu boje. Moramo kontrolisati tečnost za vlaženje u koritu. Svaka tečnost za vlaženje mora imati blagu kiselost. Provera kiselosti (pH vrednost) se vrši sa indikatorskim listićima i upoređuje sa skalom na kutiji. Ovi listići se kupuju u prodavnicama laboratorijske opreme. Najpogodnija pH vrednost je od 4,8 – 5,2. Ako je kiselost veća (3 ili 4) nema štampe, jer agresivno deluje na boju i boja biva razgrađena. Tvrdoća vode (dH vrednost) stvara penušavost. Skala od 0 – 30. Treba da bude 8 – 12 dH. Danas kupujemo pufere (neutralizatori), ali oni nisu osiguracija. Tečnost za vlaženje ima dvostruku funkciju: da u toku procesa štampanja neprekidno vlaži ploču i da održava ploču čistom. U uređaj za vlaženje se stavi specijalni gladak valjak (potpuno hromiran ili od plastike) da bi u toku procesa valjci koji skidaju nečistoću predali je ovom valjku. Dobro je da imamo neprekidni protok tečnosti (to je protočni sistem tečnosti). Sistem sa alkoholnim vlaženjem sa 4 valjka (kod konvencionalnog imamo 5 valjaka): jedan valjak za čišćenje (kod konvencionalnog imamo 2 valjka), imamo rezervni valjak i duktor. Nema mogućnosti povećanog emulgiranja zato što je uređaj za vlaženje u direktnom dodiru sa uređajem za obojavanje. Alkohol agresivno deluje na masnoću. Možemo da imamo povećano vlaženje zbog vrlo brzog isparavanja alkohola.
36
Slika 16.
Principi mehanizama za kvašenje
a) mehanizam za kvašenje sa podizačem b) filmski mehanizam za kvašenje c) indirektno nanošenje sredstva za kvašenje preko valjka za boju d) mehanizam za kvašenej četkom e) centrifugalni mehanizam za kvašenje 6) Uticaj materijala za štampu U zavisnosti od vrste materijala biramo boju i mašinu. Postoji čitav niz različitih materijala za štampu, kao i postupaka štampanja. Ofset štampa za štampanje na papir, karton i na plastične tabačne materijale sa sušarama bez grejanja (UV sušara). Najviše se štampa na papirima. Papiri sa drvenjačom – novinski papiri su jeftini, najnekvalitetniji, upojni. U ofset štampi se koriste kratki uređaji za bojenje preko aniloks valjaka sa graviranim čašicama. Koriste se vrlo retke boje. Štamparska forma je od 37
fotopolimera. Koristi se Computer to Plate graviranje štamparske forme. Boja se suši fizikalno (upijanjem), nikada se ne osuši u potpunosti. Dobro se vezuje za papir jer on ima dobro isprepletana vlakanca (izvanredan opacitet). Danas se novine štampaju u koloru. Štampanje knjiga – koriste se bezdrvne pisaće hartije (danas ofsetne hartije, koje imaju vrlo finu belinu, oblakootpornost – ujednačena struktura sive boje). Motling efekat se dobija kada imamo povećanu oblakootpornost (kada imamo bele oblake na sivoj površini). Može da se meri denzitometrom. Cilj nam je da dobijemo ujednačen otisak po celoj površini. Kad kupujemo mašinu treba da izvršimo proveru – da uključimo samo valjke za boju i napravimo otisak po celoj površini papira sa normalnim pritiskom (0,1mm) prenosa boje (visinski odnos pritiska). Svaka kvalitetna ofsetna mašina treba sa strane da ima klizne prstenove (šmic ring) koji se međusobno dodiruju. Oni postoje zato da bi imali besprekoran rad, da ne povećavamo pritisak, inače dobijemo pogrešan otisak. Na skali pojačamo pritisak i dobijemo otisak, na kome proveravamo prirast raster tačkice. Klizni prsten igra značajnu ulogu. Druga proba je sa specijalnim standardnim tabakom, koji na sebi ima rasterske tačkice od 0 do 99, aksijalne, radijalne i poprečne linije. Dobijamo različit otisak kada radimo sa različitim podlogama (etiks, kunstdruk papir), a sa istom bojom i štamparskom formom. Na etiks (ofset) papiru otisak će biti mnogo jači, nego na kunstdruk papiru. Na kustdruk papiru možemo da utičemo na veličinu raster tačkice sa pritiskom. Etiks papir će upiti više boje. Na kunstdruk papiru sa tvrđom bojom rasterska tačkica na otisku jednaka je sa rasterskom tačkicom na predlošku. Na ofset papiru otisak će biti bleđi, jer je veća upojnost papira, nije odgovarajuć kvalitet, treba da se pojača boja i sredstvo za vlaženje a ne sme da se pojača pritisak. Pojačanjem boje dobijamo prirast rasterske tačkice (puna tonska površina). Prirast rasterske tačkice je ustvari povećanje veličine rasterske tačkice. Na kunstdruk papirima izbegavamo punotonske prelaze. Fin prelaz (ferlauf) je najfiniji prelaz od 2 do 97 – 98 pun efekat rasterskih tonova (tačkica). Prilikom rada može doći do prirasta raster tačkice, povećanja ili smanjenja. Svako povećanje raster tačkice dovodi do odstupanja kvaliteta, a smanjenje do odstupanja tonskih nijansi otiska. Merimo veličinu tačkice na filmu, ploči i na otisku. Treba uskladiti tako da dobijemo iste vrednosti, ali to zavisi i od vrste papira. Na kunstdruk papiru povećavanjem pritiska, povećavamo veličinu rasterske tačkice. Na ofset papiru povećanje rasterske tačkice se vrši pomoću osvetljavanja. Većim osvetljavanjem povećavamo rastersku tačkicu, a manjim osvetljavanjem smanjujemo rastersku tačkicu. Iz ovog sledi da možemo direktno da utičemo na rastersku tačkicu. Radimo po probnim otiscima (inprimatur), strogo propisanim otiscima. Uticaj papira igra značajnu ulogu. Svaka promena papira u procesu može da izazove velike probleme. 7) Uticaj štamparskih mašina Postoje klizni prstenovi koji se međusobno dodiruju (omogućavaju miran hod mašine), onemogućavaju povećavanje pritiska u procesu. Merni prstenovi – u toku procesa možemo da povećavamo pritisak, a samim tim i deformaciju rasterske tačkice. Merni prstenovi se ne dodiruju. Roland koristi merne 38
prstenove, dok Heidelberg koristi klizne prstenove. Mašina mora biti besprekorno podešena. Mora da ima konstrukcijke postavke koje omogućavaju besprekorno podešavanje. Osnovni elementi štamparske mašine su: cilindar štamparske forme, cilindar nosilac gumenog omotača i cilindar za pritisak. Valjci nanosači boje nanose boju na materijal za štampanje po sledećem redosledu: prvi valjak nanosi 45% boje, drugi 38%, treći 10% i četvrti 7% boje. Treći i četvrti valjak vrše izravnavanje nanosa boje i vraćaju višak u bojanik. Suština je da je nanos boje još na početku određen. Na sredini tabaka se nanos boje povećava jer se pri sleganju boja izjednačava po celoj površini, dok je prema kraju tanji sloj boje. Boja na otisku mora ujednačeno da se suši.
Slika 17. Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretanja tabaka sa dvostruko većim cilindrom za pritisak Postoji čitav niz različitih mašina. Birografske mašine – mašine za umnožavanje. Kod njih se za najkraću moguću pripremu dobije otisak, ali ne možemo da očekujemo naročit kvalitet (umesto 4 valjka nanosača imaju 1 ili 2). Koriste sistem hidrokolora (boja i voda se unapred mešaju). Kasnije je stvoren komplikovaniji alkoholni sistem (voda i boja cirkulišu kroz mašinu i spajaju se tek na površini ploče). Štamparska forma je jednostavnija (papirna, plastificirana matrica, tanka metalna ploča). Ploča je perforisana i lakše se postavlja na cilindar, ali nije dobar paser.
39
Mašine za štampu – mogu biti izvedene kao jednobojne (sa 3 osnovna cilindra), dvobojne mašine u nizu, trobojne, četvorobojne, šestobojne, 12bojne. Nije svejedno da li jedan četvorobojni prospekt štampamo u jednobojnoj ili dvobojnoj mašini. U jednobojnoj mašini imamo štampanje mokro na suvo (posle sušenja prve boje štampamo na suvu neupojnu podlogu, može se desiti da prva boja dobije glazuru pa ne može da se prihvati sledeći sloj boje). Da se ovo ne desi nanosi se vrlo tanak sloj firnajsa (prajmer). Ako je višebojni posao započet na jednobojnoj mašini onda se štampa mora završiti u kontinuitetu (bez prekida). Na dvobojnoj mašini imamo štampanje mokro na mokro. Boje za višebojnu štampu se kupuju iz skale. Nije svejedno kojim ćemo redosledom štampati boje. Kod jednobojne štampe žutu ne smemo štampati kao prvu boju zato što za naše oči ona nije dobro uočljiva (zbog vizuelnog efekta). Startujemo sa plavom bojom jer ona ima puno štampajućih elemenata. Crna ne ide prva zato što nema puno štampajućih elemenata, malo ima nijansi i koristi se za kontraste. Štampa se zato prvo plava, zatim crvena, pa žuta i na kraju crna boja. Postoji veliki broj različitih mašina. Svaka ofsetna mašina za štampanje iz tabaka ima: ulagački aparat sa svim dodatnim segmentima, transportnu traku, štamparski agregat (3 osnovna cilindra + uređaj za vlaženje i obojavanje) i izlagački uređaj kao dodatni. Uređaj za ulaganje – svaki tabak mora da bude odvojen i postavljen na ulagaću dasku. Pozicioniranje tabaka se vrši tako da se on postavi u poziciju pravog ugla (3 tačke). Iz stanja mirovanja tabak treba da se ubrza na brzinu kretanja mašine (10.000 ili 20.000 tabaka/h). Postoji 4 vrste ubrzivača tabaka. Svaki tabak treba da se podigne od ostalih, da se postavi na čeonu marku. Tabak prihvataju hvataljke (donje, gornje, usisni stop doboš). Rendžer doboš prihvata tabak i predaje ga cilindrima. Postoji dva sistema ulagajućih aparata: stepenasto i pojedinačno (direktno) ulaganje. Stepenasto ulaganje omogućava veće brzine mašine. Tabaci se kreću u kontinuitetu, kao krljušt. Kretanje tabaka kroz mašinu je najvažniji uticaj na paser. Tabak se kreće pod određenim pritiskom. Čeone marke (3 tačke pozicioniranja) moraju biti pod uglom od 90º. Nikada se ne smeju pomeriti pre prve boje (imaju nultu poziciju za nameštanje tabaka). Kada završimo posao pomerene marke moramo vratiti u nulti položaj. Tabak mora biti obrezan sa 3, a nekada i sa 4 strane. Bočna marka je graničnik do koga stavljamo papir. Čeone marke utiču na podešavanje tabaka. Odnos tabaka prema bočnoj marki treba da bude pod 90º. Ako tabak nije isečen po 90º, nije paralelan, iskriviće se stranice ako se štampa knjiga. Fan efekat je unapred predviđanje poremećaja dimenzionih osobina papira, pa prema tome forma se pravi unapred manja ili veća. Registar položaja za štamparsku formu je vrlo važan, kao i registar boje. Dvobojna mašina Speedmaster može u toku rada da obrne tabak i da štampa na drugoj strani. Predložak je dokument na osnovu koga radimo. To može biti fotografija, iscrtani tabak, prethodno odštampani tabak. Na osnovu predloška pravimo štamparsku formu posredstvom tehničkog resursa (računara). Postoji velika 40
prepreka između aparata i uređaja jer imaju različite postavke boje: skener (RGB), u štampi nam treba CMYK. Kombinacija RGB i CMYK se naziva heksaton. Registar oblika – tabak se uvek postavlja pod pravim uglom. Registar boja (paser) – boje moraju biti međusobno uklopljene da bi dobili precizan otisak. Otisak pune površine iznosi 98-100%. Apsolutne vrednosti rasterskih tačkica (površina) iznose 2-98%. Određivanje kvaliteta u ofsetu – glatkoća i sjaj se mogu meriti u procesu (lakiranje, plastificiranje). Ispituje se belina tabaka pre štampanja, ne sme da bude prejaka da ne bi iritirala oči. Za štampu knjiga koriste se tabaci sa perl belinom (nisu sjajni). Apsolutna vrednost punog tona – nema rastera, debljina sloja svugde treba da bude ista. Osnovna karakteristika ravne štampe je ta da neštampajuće elemente moramo ovlažiti da bi ih odvojili od štampajućih elemenata. Osnovne karakteristike duboke štampe su - neštampajući elementi se nalaze u jednoj ravni, štampajući elementi su udubljeni (nagrizanjem – elektromehanički, graviranje dijamantskom iglom – laserskim putem). Tipovi duboke štampe su: bakro, čelična, tampon – indirektna duboka štampa (ima međuprenosnik silikonsku gumu). Silikonska guma karakteristika ofset štampe teško prima boju, dok kod tampona (silikon + dodaci) može pomoći kod prihvatanja boje pod pritiskom vakuumskim efektom koji boju sabije u udubljenja i povuče svu boju iz čašica tj. štampajućih elemenata. Kod bezvodnog ofseta supstitut neštampajućih površina je u vidu silikonskog sloja. Digitalna štampa (NIP) – ne postoji čvrsta štamparska forma. Za svaki otisak mora se vršiti ponovno oslikavanje štamparske forme. U odnosu na ofset to je negativno jer svaki put kad vršimo ponovno oslikavanje ako padne napon struje imamo drugačije oslikavanje, odnosno otisak. Propusna štampa se deli na: sito štampu i šablon. Štamparski postupci u ravnoj štampi zavise od vrste materijala koji se štampa. Akcidencije – su štamparski proizvodi u svakodnevnom životu (vizit karte, ulaznice, čestitke, plakati - afiš je specijalna vrsta plakata). Etikete spadaju u štampu amabalaže. Beskonačni obrasci – štampaju se iz rolne, mogu se doraditi perforacijom. U rotacionoj mašini štamparska forma osim rolne, može biti i ploča. Leterset – je indirektna visoka štampa, princip je isti kao kod ofseta (ima izdignute štampajuće elemente). Svaka štamparska mašina je objekat za sebe, radi se za dobro poznatog kupca, zavisi od vrste proizvoda koji se štampa. Na osnovu tehničkih karakteristika moramo da znamo šta mašina može da uradi. Heidelberg-ov GTO je idealan za štampu akcidencija. Za svaki proizvod moramo da radimo kalkulaciju, da bi videli da li nam se isplati raditi neki posao. Ako za jednu mašinu piše da štampa papire gramature od 30-600g/m², ne treba verovati da 41
je to zaista tako jer ako mašina dobro štampa tanke papire, onda je njena kontrukcija slaba tako da dolazi do istezanja lanaca i njihove deformacije pri štampanju kartona. Mašine za štampu kartona imaju oznaku CD (imaju ojačan cilindar). Jednobojna ofset mašina može biti izvedena u više formata: Sorm 52x74cm (B2) Sord 64x91,5cm (C) Sors 72x102cm (B1) Delovi ofset mašine: Aparat za ulaganje - se sastoji iz stola na kome su naređani tabaci, usisne glave i transportne daske. Aparat za ulaganje radi na principu kompresije (sabijanja vazduha) i dekompresije (usisavanja vazduha). Usisna glava se koristi i na aparatu za izlaganje i kod razribavanja valjaka za izduvavanje tečnosti. Glava ulagaćeg aparata se sastoji iz klipova, koji uduvavaju vazduh, ili to čine usisni pipci, zatim prenosni pipci; oni ne bi bili dovoljni da nema razduvača (koji odvajaju tabake i omogućavaju pipcima da uhvate samo jedan tabak). Za svaku vrstu materijala mora da se odredi jačina usisavanja i razduvavanja. Za svaki otisak mora biti podignut samo jedan tabak. Usisni i prenosni pipci uvek moraju biti u parovima. Mora da se poštuje zakon centralne simetrije- svaki tabak u mašini mora da bude postavljen po centralnoj simetriji. Svaki tabak pre stavljanja u mašinu mora biti savijen po polovini i tako se postavlja na središnju liniju mašine. Usisni i prenosni pipci takođe treba da se nalaze po centralnoj simetriji. Transportni valjak je prvi noseći prenosni valjak na kome se nalaze dva ili četiri gumena valjka postavljena na jednakoj udaljenosti. Dve vrste ulaganja: Stepenasto ulaganje Pojedinačno ulaganje Sa stepenastim ulaganjem skraćujemo vreme trajanja ulaganja. Pri pojedinačnom ulaganju prvi tabak biva prihvaćen od čeonih valjaka i tek kad on ode u mašinu, drugi tabak se pomeri. Ne sme se desiti da se otvaraju pipci. Sa usisnim pipcima u nizu (univerzal) možemo podizati 2-3 tabaka odjednom, da se to ne bi desilo dva pipka otvorimo i oni duvaju u prazno (lažni vazduh). Kada radimo sa kartonom, zatvorimo sve pipke; da bismo stvorili dodatni vakuumski efekat povećaćemo gumicu na pipku (gumeni šeširić). Špis ulagaći aparat je visoko precizan aparat (po nazivu firme koja se bavila njihovom proizvodnjom). Frikciono ulaganje se vrši pomoću malih frikcionih (gumenih) valjaka, nemamo garanciju kvaliteta. Preciznost ulaganja danas iznosi stoti deo milimetra. Rolnice treba da prihvate transportni valjak i na transportnu dasku transportuju tabake od ulagaćeg aparata. Postoje dva tipa: sa konvencionalnim transportnim trakama- trake moraju biti jednako zategnute i univerzalni- bitno je da tabak na čeonim valjcima bude tako namešten da uvek dobijemo ugao od 90º. Iskrivljena transportna daska drži 42
tabak dok ga ne prihvate hvataljke. Uređaj za kontrolu dvostrukih tabaka – mehanički, zvučni i optički. Ovo je veoma osetljiv uređaj, ne sme da propusti dva spojena tabaka. Kod malih mašina imamo odvod viška tabaka ispod mašine u korito. Transportne trake se postavljaju preko daske i moraju se zateći. Trake se nalaze u parovima i moraju se isto zateći (istom jačinom zatežemo sve trake da ne bi došlo do iskrivljenja tabaka). Mogu biti gumirane, platnene i ojačane, širine 2-3cm. Ako su suviše jako zategnute mogu da puknu.
Slika 18. Podešavanje tabaka na stolu za ulaganje na prednjim reperima i bočnom reperu Glavni zadatak – sa gornje strane se nalazi metalni okvir koji se može podići i spustiti. U njemu su postavljeni mali sistemi četkica, gumenih rolnica, limene pločice da bi se prilikom prenosa tabak lakše kretao. Svaki od tih elemenata ima oprugicu koja vrši pritisak na četkice, gumene rolnice. Metalne rolnice od gvožđa ili čelika treba postaviti tako da nikad ne pritiskaju tabak na dole, jer onda ne bi imali poziciju od 90º. One se postavljaju na transportnu dasku iza tabaka. Treba da budu 5mm udaljene od tabaka (da drže tabak blago potisnutim da se ne vrati sa čeonih marki, a ne pritisnutim). Tabak je stigao do čeonih marki, ali ga nismo pozicionirali. Bočne marke imaju zadatak da dovedu tabak na poziciju 90º. Postoji dva tipa bočnih maraka po sistemu potiskivanja. Skoro sve mašine imaju dve bočne marke, sa obe stane po jedna ali je jedna uvek isključena a drugu koristimo. Okretanje tabaka se vrši na tri načina: Po dužoj strani Po kraćoj strani Samo po svojoj osi 43
Okretanjem po dužoj strani tabaka čeoni deo ostaje isti od linije početka štampanja do početka tabaka. Okretanjem po kraćoj strani smo poremetili odnos ivice tabaka do početka štampe. Svi tabaci moraju biti besprekorno izrezani. Okretanje samo po svojoj osi se vrši samo kod kvadratnih papira pri štampanju akcidencija. Mašina sa oznakom P (perfektor) ima uređaj za okretanje tabaka (dobro kod knjigoštampe). Pretpostavka kvalitetnog otiska u ofset štampi je da papir uđe na pravi način u mašinu. Pozicioniranje tabaka u tri tačke (tri tačke čine dve čeone marke i jedna bočna). Čeone marke se nalaze sa prednje strane, a bočna marka sa bočne strane tabaka. Najvažniji podatak kod ofset mašine je njen broj. Ovaj broj je lični broj svake mašine, označava datum proizvodnje i sve ostale informacije o toj mašini; ugraviran je u mašinu. Ako se jedan deo mašine pokvari, ne možemo da nabavimo novi ako ne znamo ovaj broj. Svaka mašina se radi u granicama tolerancije, zato ima svoj identifikacioni broj. Mašina ima svoje tehničke podatke i moramo ih poštovati. Ne možemo nikada odstupiti od parametara koji su dati u dokumentaciji svake pojedinačne mašine. Kod mašina velikih formata nisu dovoljne tri marke (tvrd karton može da se idealno pozicionira sa tri marke, ali etiks papir ne može). Zato se tu koriste četiri, pa čak do deset čeonih marki, postavljenih prema centralnoj simetriji. Čeone marke treba da obezbede odgovarajuće naleganje papira i da ne dođe do njegove deformacije. U odnosu na osu mašine čeone marke treba da leže u besprekorno istoj liniji. Svaku marku treba postaviti u nulti položaj, to nam garantuje da je to fabrički baždaren prav ugao. Prva kontrola je provera čeonih u odnosu na bočnu marku. Ako imamo četiri čeone marke, moraju biti postavljene besprekorno u odnosu na osu mašine u istoj liniji po celoj dužini tabaka. Naslaga papira u ulagaćem aparatu mora biti postavljena u odnosu na osu simetrije, i tabaci moraju potpuno pravilno da se kreću u mašinu. Dozvoljeno odstupanje je 1-2mm levo ili desno zbog pasera. Elementi za usisavanje imaju zadatak da uzmu samo jedan tabak. Njihovi uslovi rada za različite gramature papira nisu isti. Treba nam jači pritisak kod većih, a manji kod manjih gramatura, da bismo obezbedili prihvatanje samo jednog tabaka. Vazduh mora biti prilagođen vrsti papira. Gumeni šeširići se postavljaju kada usisni agregat nije u mogućnosti da podigne papir. Ovi šeširići su različite tvrdoće u Shore-ima, potrebni su da se napravi veća površina i da ne bi došlo do deformacije tabaka. Moraju biti tačno određenog kvaliteta. Danas ima dosta stvari koje se u mašini moraju uraditi ručno.
44
Slika 19. Sistemi za ubrzavanje tabaka u mašini Proces ubrzavanja tabaka u mašini je značajan segment. Prenosni grajferi (hvataljke) su veoma bitni. Sistem hvataljki se sastoji iz jednog mosta sa puno pojedinačnih sistema (grajfera). Hvataljke su prvo otvorene, pa kada tabak padne na njih zatvaraju se. Prihvataju tabak u tačno određenoj poziciji, i 45
prenose ga sa prenosnim dobošom. Negde umesto hvataljki imamo usisne mostove. Sistem za ubrzavanje tabaka može biti postavljen sa: gornje strane donje strane na rendžer dobošu na stop dobošu Mašina koja nema sistem za ubrzavanje tabaka iz stanja mirovanja, ne bi mogla da štampa brže od 2.000 otisaka/h. Ispod tabaka se formira vazdušni jastuk, transportni valjak i transportne rolnice ga dovode na transportnu dasku. Vazdušni jastuk prati tabak po celoj putanji u mašini. Ako su rolnice jako pritisnute, nastaje vakuum (vazduh stvara efekat balona). Postoji opasnost od gnječenja (falcovanja) tabaka, svaki dodatni pritisak stvara deformaciju. Tako dobijamo loš otisak i gubimo tačnost registra. Sa takvim papirom ne možemo raditi. Zato se svi dodatni elementi na transportnoj dasci moraju podešavati na pritisak, da ne bi došlo do stvaranja vakuuma. Vazdušni jastuk treba da bude zaštita kretanja, zato se podešava blag pritisak pomoću opruga. Prednje hvataljke prihvataju tabak, ispod njega je još uvek vazdušni jastuk. Predaju ga cilindru za pritisak, vazduh ispod tabaka biva potisnut, da nema falcovanja na površini papira (da imamo ravnu površinu tabaka). Na krajevima tabaka može doći do gužvanja, treba istisnuti vazduh. U praksi to moramo ispraviti – smanjimo razduvavanje, promenimo šeširiće. Pritisak između dva cilindra ne sme biti veći od 0,1 visinske razlike (izuzev cilindra za pritisak i cilindra nosioca gumenog omotača, kada imamo kompresibilnu gumu – tada je 0,15). Svuda imamo prisilno kretanje tabaka kroz štamparsku mašinu, kao i ograničeno kretanje. Da ne bi došlo do falcovanja tabaka, treba da smanjimo format papira iako time produžavamo vreme štampanja. Najbolje bi bilo da smo papir kondicionirali kad smo ga primili. Hidro uređaj (mač) sa digitalnim pokazivačem se koristi za merenje vlažnosti u papiru. Danas se fabrike papira trude da naprave nove vrste papira sa isprepletanim vlakancima, da bi dobili dimenzionu stabilnost. Konstrukcija mašine doprinosi sasvim različitom otisku, rasterska tačka nije ista, svaka promena utiče na vizuelni izgled otiska. Rendžer doboš ima rebra (nije ceo cilindar), nema vazdušnog jastuka. Predaje tabak cilindru za pritisak. Isti sistem hvataljki postoji i na cilindru za pritisak. Prilikom primopredaje dok hvataljke doboša drže tabak, i hvataljke cilindra za pritisak ga hvataju (u stotom delu sekunde hvataljke doboša i cilindra za pritisak ga zajedno drže). Kad je cilindar za pritisak prihvatio tabak, doboš ga ispušta. Paser treba da bude odgovarajući u stoti deo milimetra. Tri osnovna segmenta kod ofset štampe su: cilindar nosilac štamparske forme, cilindar nosilac gumenog omotača i cilindar za pritisak. Cilindar nosilac štamparske forme – ovaj cilindar je okruglo cilindrično telo, štamparska forma se nalazi na njemu. Sastoji se od besprekorno obrađenog 46
cilindričnog tela (sa unutrašnje strane ima ojačanje – rebra). Ova rebra održavaju jednakost gornje površine cilindra. Sa strane ima klizne ili merne prstenove. Da bi cilindar bio tehnički prilagođen ofset štampi ima svoje rotiranje. Dodirna tačka prilikom okretanja i dodirivanja uvek mora da bude ista. Idealno okretanje cilindra: mora da ima svoju osu, pri okretanju mora imati idealan krug. Mora pored kliznih prstenova da ima paralelne zupčanike. Zadatak zupčanika je da okreću cilindre. Zupčanici se međusobno prinudno okreću. Imamo tri cilindra sa tri para zupčanika. Postoje dva identična cilindra koji stoje jedan pored drugog. Kada bismo ih rukom okrenuli (bez zupčanika) dobili bismo istu liniju dodira, zato što su pravljeni od istog materijala i istih dimenzija. Kod ofset štampe imamo tri cilindra koji u svojoj osnovi imaju isti materijal, ali na cilindar nosilac štamparske forme se postavlja štamparska forma, na cilindar nosilac gumenog omotača se postavlja gumeni omotač, a na cilindar za pritisak se postavlja papir. Imamo tri različita materijala na cilindrima. Ta tri cilindra pri kontruisanju nisu po obimu iste veličine, jer je gumeni omotač deblji od štamparske forme, a oba su deblja od papira. U procesu štampe dijametri sva tri cilindra treba da su isti. Na te cilindre su postavljeni zupčanici koji ih na prinudan način okreću i ovako dobijamo istu tačku dodira cilindara. Ovi zupčanici su za sva tri cilindra isti. Odštampavanje punog rasterskog tona je dobar pokazatelj kvaliteta mašine. Prilikom montaže mašine samo delovi istih tolerancija se smeju montirati, ili sa jako malim odstupanjima tolerancija. Kada se istroši neki zupčanik ili cilindar, trebalo bi menjati sva tri. Okretanje dva međusobno različita cilindra bez zupčanika je sa totalno različitim dodirnim tačkama. To možemo ostvariti sa zupčanicima, ali dolazi do poremećaja površina cilindara. Pod prinudom vršimo dodir dva cilindra u istoj tački. Treba da se postignu istovetni dijametri cilindara. Da bismo dodirnu tačku dobili u istoj tački, bez deformacija površinskog sloja cilindara, zupčanici moraju biti u deobnom krugu (visina teoretskog dodirivanja zupčanika). Tri teoretska kruga prilikom okretanja zupčanika su: deobni krug (prečnika našeg cilindra sa formom, papirom i gumom) podnožni krug temeni krug podnožni i temeni krug se nikada ne smeju dodirivati. Postolje mašine se lije iz jednog komada da bi imalo svoju kompaktnost i da bi u procesu okretanja cilindara izbegli vibracije (svaka vibracija u toku štampe smanjuje kvalitet i tačnost otiska). Cilindar dimenzija 205cm x 150cm se kreće brzinom od 15.000 otisaka/h. Klizni prstenovi se međusobno dodiruju u nultoj tački, ali se međusobno ne pritiskaju. Ovako mogu u toku štampe da prime na sebe sve deformacije cilindara. 47
Na cilindru za pritisak umesto kliznog prstena postavljen je merni prsten. Kod njega je ravna površina na podeonom krugu (podeoni krug je zamišljena linija dodirnih tačaka naših cilindara). Cilindar nosilac štamparske forme ne treba dirati u toku procesa. Jedino cilindar nosilac gumenog omotača možemo pomerati pri regulisanju pritiska. Cilindar za pritisak nema klizni prsten da bismo mogli privući cilindar nosilac gumenog omotača. Zbog pasera nikad ne pomeramo cilindar za pritisak, nego ploču na cilindru. Imamo tri potpuno različite površine cilindara u procesu (u mašini). Cilindar nosilac štamparske forme nije uvek metalni, može da bude i papirni. Anodizirana površina je anodnom oksidacijom (kontrolisanom oksidacijom) obrađena površina ploče. Cilindar nosilac štamparske forme mora da bude besprekorno ravan. Na pritisak utiče visinska razlika čak 0,1mm. Mora da ima besprekornu rotaciju. Odnos između radne površine i visine kliznih prstenova – kada imamo ploču debljine 0,3 mm onda visina kliznih prstenova iznosi 0,2mm. Visinski odnos između deobnog kruga, tj. visine kliznih prstenova i radne površine gumenog cilindra je 3,2mm. U ofset štampi dobijamo kvalitetan otisak. Boja ulazi čak i u pore gumenog omotača. Te pore gume boju prenesu i na rapave površine podloge za štampu. Kod montiranja forme na cilindar, obim cilindra zajedno sa formom u visinskom odnosu višlji je 0,1mm od kliznih prstenova. Komparater – meri debljine navlake na cilindrima. Nama na cilindru nosioca gumenog omotača visinski odnos pri montiranju gume treba da bude u istoj ravni sa kliznim prstenovima. Kalibrisani papiri su za stavljanje ispod gume na cilindar. Gumeni omotač se sastoji od 5, 6 ili 8 slojeva. Kod kompresibilne gume možemo da idemo sa ±0,05mm jačim pritiskom (bolje je +0,05). Kod cilindra za pritisak imamo merne prstenove da bismo mogli raditi sa različitim debljinama papira. Klizni prstenovi se dodiruju u nultoj tački i tako primaju na sebe sve vibracije stvorene okretanjem cilindara. Frikciono ulaganje papira se vrši preko rolnica. Svaki porast rasterske tačke posredstvom pritiska kvari otisak. Visina gumenog omotača–visina navlake koju stavljamo je 3,2mm kod SORM. Guma se radi 1,90mm debljine. Kupujemo uvek ove debljine gume, pa ispod stavljamo kalibracioni papir da bismo dobili visinu gumene navlake 3,2mm. Umesto kalibracionog papira kod štampanja na teškim kartonima koriste se tanje gume za postavljanje ispod štamparske gume. Kompresibilna guma dozvoljava jače pritiske, pa kad nestane pritisak vraća se u prvobitni oblik i položaj. Kada radimo sa debljim papirima mi povećavamo dijametar cilindra za pritisak, i dobijamo duži otisak. Na svaki 0,10 mm povećanja dijametra, dobijamo 0,4 mm kraći otisak. Kada cilindru za pritisak stavimo deblji papir za 0,10 mm onda ako smo idealne uslove ostavili na formi i na gumi dobićemo 0,4 mm duži otisak.
48
Idealni uslovi za štampu su: ploča 0,1 mm izdignuta od kliznih prstenova, guma na nuli, papir debljine 0,1 – sada dobijamo idealne otiske. Filmove pravimo kraće ili duže u odnosu na vrste i debljine materijala. Površina cilindra štamparske forme se naziva radna površina. Ova površina mora biti besprekorno obrađena, da bi imali dobar nanos boje. Boja se može naneti na dva načina: krećemo sa većim nanosom pa ga smanjujemo ili krećemo sa jednom debljinom pa na sredini povećamo nanos boje i pri kraju smanjujemo debljinu na početnu. Ako je loš kvalitet cilindra za pritisak, onda ako smo štampali milionski tiraž manjeg formata, posle ako radimo sa većim formatima tabaka doći će do manjeg pritiska u sredini slike. Radna površina cilindra za pritisak treba da bude što tvrđa, prekrivena hromom ili niklom zbog pritiska. Rebra unutar cilindra se vezuju za osovinu. Moramo da koristimo ploče koje odgovaraju u mašini. Ploča treba da se namesti do kliznih prstenova. Žljeb služi da se u njemu nakupi nečistoća. Iza se nalazi radna površina. Ležajevi moraju biti višeredni, sa igličastim postavkama da prihvataju vibracije. Navlaka na cilindru može biti papirna, metalna sa fotopolimerima (termo ploče) – mora biti polimerizovana zbog razdvajanja neštampajućih i štampajućih površina. Ofset štampa može biti na bazi tečnosti za vlaženje i bez tečnosti za vlaženje. Supstitut neštampajućih površina je silikon, a polimer je nosilac štampajućih površina. Kada radimo sa bezvodnim ofsetom jači je nanos boje, postoji opasnost da prašina dođe na sloj gde su štampajući elementi i da se lepi za boju. Tada dobijamo otisak sa tačkicama, pa moramo da peremo mašinu. Zato mora biti besprekorna čistoća mašine i okoline. Postoje različiti uređaji za vlaženje postavljeni na cilindru nosiocu štamparske forme. Uređaj za vlaženje mora biti postavljen paralelno sa cilindrom nosiocem štamparske forme. Cilj nam je da stvorimo na otisku što tanji nanos boje. Konvencionalni uređaj za vlaženje – se sastoji iz pet valjaka (dva višera koji direktno naležu na štamparsku formu, razribač, prenosač heber i valjak duktor u posudi – dozirni valjak). Funkcija ovih valjaka je da neprekidno vlaže i čiste štamparsku formu u toku procesa štampanja. Kod bezvodnog ofseta radimo sa malo debljim nanosima boje, nego kod konvencionalnog ofseta. Na površini našeg otiska moramo postići nanos boje manji od 1µm. Kada bismo za svaki sloj boje dobili 1µm, mogli bismo da smanjimo sušenje. Alkoholni uređaj za vlaženje – broj valjaka je isti kao kod konvencionalnog vlaženja, ali donji valjak ne naleže na štamparsku formu nego prihvata višak alkohola. Pošto alkohol brzo isparava koristimo izopropil alkohol, koji u sebi vezuje čestice tečnosti za vlaženje. Možemo zbog neprekidnog isparavanja naneti veći nanos tečnosti za vlaženje. Mana je to što je zbog isparavanja teško održati kontinuitet tečnosti za vlaženje u mašini i može doći do poremećaja. Osim toga, isparavanja su veoma štetna. Dalgrin uređaj za vlaženje – smanjen je broj valjaka, ali im je povećan obim. Doziranje se vrši suprotnim okretanjem valjaka.
49
Alkolor sistem – tzv. trostepeni sistem vlaženja. Kod njega je uređaj za obojenje odvojen od uređaja za vlaženje. Zasniva se na vlaženju alkoholom (supstitucijama alkohola). Ovo je idealan način vlaženja za ujednačen nanos boje. Štampar prvo uzima kanticu i poliva sa tečnosti za vlaženje. Zatim pušta makulature (loše odštampane tabake) da bi izvršio balans tečnosti za vlaženje i boje pre nego što krene sa štampom. Vrši se neprekidno mešanje i doziranje alkohola i vode u filteru (uređaj sa dve posude za alkohol i vodu) i regenerisana tečnost dolazi u uređaj za vlaženje. Trostepeni sistem: 1) Tečnost iz Baldvin uređaja (uređaj za regeneraciju tečnosti za vlaženje) u tačno određenim odnosima dolazi u posudu za vodu, prenosi se sa dva valjka. Istovremeno se boja razrađuje. 2) Boja i tečnost za vlaženje se mešaju u besprekornom međusobnom odnosu. 3) Dolazi do otiskivanja. Prednost je što ne treba da se koristi makulatura. Alkohol ima specijalna svojstva da skida nečistoće, a ne deluje na štamparsku formu. U alkoholnom sistemu tečnost za vlaženje je besprekorno čista. Treba da kupujemo gotove specijalne tečnosti usaglašene sa bojom, od istog proizvođača. Uređaj za obojenje Moramo da znamo sa kojim kvalitetom mašina može da radi. Vrhunski kvalitet otiska zavisi od uređaja za vlaženje. Uređaj za vlaženje je prilagođen uređaju za obojenje. Od broja valjaka zavisi kvalitetan prenos boje. Bitan je površinski odnos svih valjaka sabranih, u odnosu na štamparsku formu (1:8 kod Heidelberga – osam puta je veća količina boje nego što je potrebno za obojavanje podloge). Da bi imali potpun nanos boje na otisku, na početku je isti nanos boje kao na kraju a u sredini se povećava jer se boja sleže posle sušenja. Jednak nanos boje po celoj površini daje kvalitet ofset štampanja. Nanos boje se meri denzitometrom. Denzitometar meri: gustinu boje, kontrast boje, prepoznavanje linije otiska. Spektrofotometar je skup uređaj, meri nanos boje, nijansu boje. Može da meri horizontalno, vertikalno ili dijagonalno. Faktor cepanja boje u procesu je α. Kada je α=0,5 to znači da ½ boje ostaje na gumiranom platnu. Kada je α=0,8 imamo veći nanos boje. Područje kvaliteta boje – moramo tačno znati koje boje kupujemo za koju štamparsku mašinu. U ofset štampi zbog indirektnog prenosa možemo sa lošijim materijalima da dobijemo bolji otisak. Imamo mašine sa 2, 3, 4 ili 1 valjkom nanosačem. Jedan valjak nanosač postoji kod hidrokolor sistema. Kod savremenih mašina tri valjka razribača se kreću u suprotnim smerovima aksijalno 3,5 cm, da bi se na taj način uradilo potpuno razribavanje boje. Na štamparskoj formi se valjci nanosači kreću 4-7 mm aksijalno. Postoji minimalni efekat preoblikovanja količine boje na štamparskoj površini: minimalna debljina, maksimalna debljina i aritmetička sredina. Za prenos boje u procesu vezan je površinski napon omotača gumenih valjaka. Valjci razribači su tvrđi od valjaka nanosača, 50
da ne dođe do frikcije, proklizavanja i potiskivanja (stvaranja talasa boje). Koristi se kratak uređaj za obojenje sa malim brojem valjaka i sa kratkim kretanjem boje. Funkcija uređaja za obojenje je da prenese boju od bojanika do štamparske forme. U tom procesu se boja razribava, jer je cilj da se podjednako nanosi sloj boje. Suština je kakve proizvode radimo, na kakvim materijalima radimo, pa prema tome biramo boju i mašinu na kojoj radimo. Vrste ofset mašina: 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10, 12 – bojne (trobojna mašina se koristi ako proizvod to zahteva – etikete u tri boje). Mašinu biramo po vrsti proizvoda koji radimo, osim kod akcidencija. Za štampu na kartonima se koristi Speedmaster CD, a za štampu na papirima se koristi Speedmaster SM. Za štampu dnevnih listova se koristi rotaciona novinska mašina, dok se za štampu kataloga (potreban bolji kvalitet štampe) koristi ilustraciona rotaciona mašina (Veb rotacija)– obostrana štampa. To je 4-cilindrični sistem (2 cilindra vrše dvostruku funkciju) - I sistem. Da bi se izvršio pritisak koristi se tvrđi gumeni omotač. Papir za ilustracije je kvalitetniji i možemo regulisati zatezanje trake. U nizu se nalazi 4 agregata, traka prolazi kroz njih i imamo vrlo visok kvalitet štampe. Tabačni Speedmaster se ne može porediti sa Veb rotacijom. Kod novinske štampe bojanici su u postavci vrlo različiti. Za štampanje tabaka postoje razna sušenja: upijanjem, UV zracima, toplim zracima, isparavanjem. IR sušenje stvara toplotu, pa je ograničeno brzinom. Ako štampamo 15.000-20.000 otisaka/h moramo imati UV sušaru. Takođe valjci moraju biti prilagođeni UV sušenju. HEAT SET boje (specijalne boje) se koriste kod 4-bojnih rotacija, one su topive na visokim temperaturama a hlađenjem vrlo brzo otvrdnjavaju polimerizacijom. Sušara radi na principu gasa, traka ide kroz komoru između dva grejača bez dodira jer je boja rastopljena (pri dodiru nastaju ogrebotine). Sa ovim bojama na nekvalitetnim papirima dobijemo kvalitetan nanos boje. COLD SET – hladne boje. HEAT SET i COLD SET postavka – trake dolaze sa dve strane (hibridna rotaciona mašina koja je na sredini sa uređajem za savijanje), jedna strana se štampa 4/4 boje a druga jednobojno. Na sredini se seku, spajaju u časopis. Časopis je kombinacija četvorobojnih i jednobojnih stranica. Novinske rotacije mogu biti izvedene: parterno i etažno (na 1, 2, 3 sprata). Novinske rotacije se grade za tačno određen časopis (koliko ima stranica, u koliko boja se radi). Kod I sistema rolna se nalazi u istoj ravni sa agregatima. Y sistem za štampu 2/1 - ovaj sistem nije za štampanje punog kolora. Sistem mostne postavke (most sistem) Sistem sa 8 cilindara – možemo štampati 4 boje sa jedne i 4 boje sa druge strane. Kod rotacionih mašina postoji postavka sa jednom rolnom, kod jednostavnih mašina. Kod sistema sa dve trake kada je traka pri kraju to se detektuje 51
poluautomatski, pa se pušta druga traka. Automatski sistem – sa tri trake (jedna traka je rezervna) automatsko prebacivanje i menjanje trake, pri čemu mašina ne usporava. Najmanja brzina rotacione mašine je 25.000 otisaka/h, a najveća do 100.000110.000 otisaka/h. CIM sistem – kompjuterom integrisana proizvodnja - štampa. Geometrija uređaja za obojenje – treba da bude takva da smanjimo količinu boje i sredstva za vlaženje. Treba da imamo optimalnu gustinu rastera po površini da bi bio potpuno ujednačen nanos boje. Kod Heidelberga je odnos 1:8. Imamo 8 puta veću količinu boje na valjcima za obojenje, da bi se dobila optimalna količina boje na formi. Treba da imamo dugačak sistem obojavanja. Kod novinskih rotacija se koristi kratki sistem obojavanja zbog retkih boja, brzine uređaja, lošeg kvaliteta papira, upijanja penetracijom (prirodnim sušenjem upijanjem). Fan efekat – traka se u toku procesa širi ili sakuplja. Kod jako širokih traka fan efekat se mora unapred uzeti u obzir. Fan efekat je posledica vlažnosti papira. Karakteristika otiska u ravnoj štampi: Rasterske tačkice su ravnomerno i ujednačeno raspoređene na otisku. Intenzitet boje je jači nego kod visoke štampe. KONTROLA ŠTAMPE ....
RASTERSKA REPRODUKCIJA U OFSETU Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika Industrijski način proizvodnje zahteva tehnologiju i odreden pristup radu. Uslov za takav pristup: o opremljenost mašinama, uređajima, aparatima i o raspolaganje odgovarajućim stručnim kadrom.
Koji vid modernizacije ima najveću ekonomsku opravdanost? Korišćenje iskustva, ili mehanizacije zavisi od: o zahteva proizvoda koji se izrađuju, o zahteva kupaca o spremnosti da plate viši kvalitet. Automatizacija i kompjuteri umnogome smanjuju odstupanja u kvalitetu Savremena tehnologija zahteva stručni kadar Otisak koristi vrlo često raster za reprodukciju originala. Dobijanje reprodukcije koja će, odgovarati originalu. Kada je optička gustoća na otisku jednaka optičkim gustoćama na originalu, smatra se da je reprodukcija u potpunosti objektivna. 52
Reprodukcije gde se postižu optimumi, a ne objektivni prenosi, nazivaju se relativnim reprodukcijama tonova odnosno originala. PRIKAZ TEHNOLOŠKOG PROCESA POMOĆU GUSTOĆA OBOJENJA y
original ---------------> višetonski negativ
y
višetonski negativ ----> rasterski dijapozitiv
y
rasterski dijapozitiv --> štamparska forma
y
štamparska forma --->
otisak
Ponekad je objektivna reprodukcija u potpunosti moguća. Da li je objektivna reprodukcija uvek ono što je potrebno postići Da li će se težiti objektivnoj ili najpovoljnijoj reprodukciji? Efekti su naročito važni kod reklamnih otisaka U praksi se gotovo nikad ne radi o objektivnoj već o relativnoj reprodukciji RASTERSKA TAČKICA Uticaji od samog početka sve do konačnog položaja na otisku. o napon gume, o kvalitet gume, o vlažan ili suv vazduh u pogonu, 53
o toplota ili hladnoća, o kiselost sredstva za vlaženje, o hrapavost podloge, o upojnost podloge, o karakteristike boje, o karakteristike postupka štampe. Glavne osobine tačkice: o veličina i forma rasterske tačkice, o tonska vrednost, o broj linija i vrsta rastera.
Ponašanje rasterske tačkice od filma do papira NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TAČKICE Smanjenje rasterske tačkice: smanjenje slobodnostojeće tačke i povećanje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice. Povećanje rasterske tačkice: povećanje slobodnostojeće tačke i smanjenje neotisnutih površina uz održavanje značajnih osobina forme tačkice. Povećavanje rasterske tačkice (pozitivna deformacija tačkice) Smanjenje rasterske tačkice (negativna deformacija tačkice)
54
RASTERSKA TAČKICA
SMANJENJE Probni otisak
POVEĆANJE
DEFORMACIJA
POLOŽAJ
Kopija
Reprodukcija Forma rasterske tačke Nagib linija
Navlaka Klima Broj linija
Štamparska mašina
Podloga i boja
Motiv
Vlaženje
Ploča Vrednost tona rastera
Različiti uticaji na rastersku tačku Rasterska tačkica je teoretski definisana onda kad pokriva tačno određen deo elementarnog kvadratića
Elementarni kvadratić za merenje rastera Geometrijska deformacija rasterske tačkice je površina kružnog prstena koja se najčešće izražava u %.
55
Pozitivno i negativno deformisanje rasterske tačkice ČEMU U OTISKU TREBA POSVETITI PAŽNJU ? Za rastere manjih linijatura postotak povećanja je manji, jer oni sadrže veće rasterske tačkice, dok je kod rastera većih linijatura postotak veći, oni formiraju rasterske tačkice manjih površina. Svaka promena određenog položaja tačkice na tabaku je greška. Punija i slabija rasterska tačkica - stanje kad je tačkica u otisku punija nego na filmu (otklanjanje - manipulacijom uređajem za obojenje). Proširenje rasterske tačke najlakše se otkriva pomoću kontrolnih mernih traka (stripova) - vizuelno ili pomoću mernog instrumenta
Prikaz izgleda punije tačke na kontrolnoj mernoj traci Punija rasterska tačka može imati za posledicu zatvaranje rastera. U tom slučaju slobodne površine crteža počinju primati boju, mogu i sasvim nestati Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanja boje ili preslabog dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro zategnuta.
56
Prikaz zatvaranja rastera na kontrolnoj mernoj traci Vrlo retko rasterska tačkica može postati oštrija, čak manja nego na filmu
Oštrija rasterska tačka na kontrolnoj mernoj traci U normalnim uslovima otiska i kod tačne kopije rasterska će tačka biti uvek punija na otisku nego na filmu. Zbog grešaka pri kopiranju ofsetna ploča može postati slepa ili postati oštrija ( pomaže pranje gumenih navlaka i bojanika, te eventualno promena redoseda boja). Deformacije rasterske tačkice Izdužena rasterska tačkica - neusklađenost hoda cilindra, odnosno različitih radiusa cilindara. Neusklađenost između ofsetne ploče i gumene navlake ili između gumene navlake i papira dolazi do prinudnog povlačenja rasterske tačke. Umesto okruglog dobija izdužen ovalni oblik i to u smeru otiska ili popreko Ako istovremeno dolazi do povlačenja u oba smera, onda će rasterska tačkica biti razvučena u kosom smeru na tok otiska.
Prikaz izduženja rasterske tačkice na kontrolnoj mernoj traci u smeru štampanja 57
Prikaz izduženja rasterske tačkice na kontrolnoj mernoj traci poprečno u odnosu na smer štampanja Izduženje rasterske tačkice najbolje se pokazuje na kontrolnoj mernoj traci s linijskim rasterom. Te, linije su međusobno u okomitom položaju i u mnogim slučajevima mogu pokazati smer izduženja. Izduženje po strani retko nastupa samo po sebi, naročitu pažnju posvetiti materijalu na kojem se štampa i gumenoj navlaci. DUBLIRANJE
Prikaz dubliranja na kontrolnoj mernoj traci Mrljanje. Mrljanje odnosno razmazivanje boje sa rasterske tačkice nastaje zbog mehaničkih uticaja nakon otiska.
Efekt mrljanja na kontrolnoj mernoj traci KONTROLA KVALITETA U OTISKU Kod svakog posla kvalitet i vremenski rokovi moraju biti usklađeni Kvalitet štampanog proizvoda može se vršiti merenjem samo upoređujući predložak i gotov otisak.
58
Stepen podudaranja predloška i gotovog otiska zavisi od mnogih faktora: registra, pasera, tona boje, kontrasta itd. Način kontrole kvaliteta
Obeležje kvaliteta
samo vizuelno bez kontrolnih mernih traka
vizuelno i sa kontrolnom mernom trakom
sa kontrolnom mernom trakom i vizuelno
X
X
O
Punija i oštrija tačkica
X
#
O
Pomeranje
X
#
O
Dubliranje
X
#
#
Balans sivog (odstupanje boja)
X
#
#
Primanje boje
X
X
O
Nečistoće, ogrebotine,
#
#
#
X
#
O
Jednomeran nanos boje (gustoća)
mazanje, greške papira i sl. Kontrola kopironja X
- ne baš dobro
O - dobro
#
- vrlo dobro
Tabela mogućih kontrola samo vizuelno, vizuelno sa kontrolnom mernom trakom i vizuelno uz kontrolnu mernu traku Vizuelno - iskustvom je moguće odrediti u kojoj se meri predložak i konačni proizvod podudaraju. Upotpunjavanje sa nekim pomoćnim sistemima. Kontrolne merne trake koje imaju i polja koja se mogu meriti. Kontrola kvaliteta pomoću mernih polja postaje objektivnija 59
KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE Oznaka kvaliteta
Pomoćna sredstva za vizuelnu kontrolu
Boja tona
Odobreni tabak
Nanos boje
Odobreni tabak
Primanje boje
Odobreni tabak
Jačina rastera
Odobreni tabak, Lupa
Deformacija rasterske tačke
Lupa
Paser, registar
Registri, krstići, registar marke, lupa
Mehanička oštećenja štampe Nema pomoćnih sredstava Kontrola kvaliteta bez kontrolne merne trake UPRAVLJANJE KVALITETOM Kvalitetom se počinje upravljati u ofsetu još u reprofotografiji Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati znači kretati se u stalnom zatvorenom krugu, pri čemu se sam proces kontrole odvija kontinualno. Zajedničko svojstvo svih kontrolnih mernih traka za vizuelnu kontrolu je da optički pojačavaju grešku koja je nastala kod otiska. Te trake pritom moraju biti što manje tako da se mogu smestiti na rubovima, odnosno delovima koji se kasnije odrezuju od tabaka. Kontrola proizvoda, treba rezultirati boljim finansijskim efektima.
Kružni proces kontrole u štampi 60
Povećanje ili smanjenje rasterskih tačkica Sve kontrolne merne trake uglavnom pokazuju povećanje ili smanjenje rasterskih tačkica na jednakom principu, na principu grubog i finog rastera. Ako otisak postaje puniji, mogući uzroci: previše boje, pomicanje ili dubliranje. Ako otisak postaje slabiji, uzrok može biti u preslabom obojenju ili neodgovarajućoj ofsetnoj ploči. Traka oko brojeva je izrađena u jednakom tonu grubog rastera. Brojevi od 0 do 9 koji su smešteni na navedenoj traci izrađeni su od finijeg rastera, a njihova tonska vrednost opada od broja 0 prema 9 (GSTF Dot Gain Scale). Kod kvalitetnog otiska brojka 3 i polje grubog rastera trebaju pokazivati jednake vrednosti. U takvom slučaju brojka 3 se praktično na prvi pogled više ne razlikuje, odnosno gubi se u tonu grubog rastera koji je okružuje. Ako prilikom otiska dođe do pojave punije rasterske tačkice, dolazi do pomicanja jednakih gustoća objenja prerna broju 9.
Uvećani signalni strip u obliku trake: dobar otisak, punija te slabija rasterska tačka (a) i signalni strip u prirodnoj veličini (b)+tekst SLUR
61
Otisak slabije rasterske tačkice dovodi do izjednačavanja rastertonske vrednosti grubog rasterskog polja i rastertonskih vrednosti navedenih brojki kod broja koji je niži od broja 3. U tom slučaju brojka 3 će se isticati od grubog rastera kojim je okružena manjim stepenom zacrnjenja. Osim vizuelnog posmatranja signalnog stripa golim okom, mogu se posmatranja sprovesti i upotrebom povećanja. Poželjno je da vidno polje povećanja bude što veće.
Prikaz uz upotrebu povećanja dobrog punijeg i slabijeg otiska Prostim okom bez jakog povećanja teško je samo pomoću brojeva sa sigurnošću odrediti da li se stvarno radi o punijem otisku ili se radi o pomicanju ili dubliranju. Da bi se uklonila ta poteškoća, u nastavku trake stripa nakon brojeva nalazi se upisan jedan tekst (SLUR - nejasno) koji se pojavljuje u slučaju dubliranja ili pomicanja. Kad se radi samo o punijem ili slabijern otisku rastera taj tekst ostaje gotovo nevidljiv.
Prikaz dobrog, punijeg i slabijeg otiska pomoću signalnog stripa u obliku zvezde Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake Bočno pomicanje se golim okom vidi kao puniji otisak.
Bočno pomicanje otiska prikazano na delu stripa SLUR 62
Ponašanje tačkastog i linijskog rastera prilikom bočnog pomaka otiska, prikazano kroz uvećanje ili mikroskop
Pomicanje u pravcu otiska lepo je uočljivo na delu stripa s tekstom SLUR
Ponašanje tačkastog i linijskog rastera prilikom pomaka u smeru otiska prikazano uz povećanje uvećanjem ili mikroskopom
Prikaz dijagonalnog dubliranja na signalnom stripu u obliku trake
Dubliranje na signalnom stripu u obliku trake, posmatrano sa mikroskopom sa jakim povećanjem
63
Prikaz pomicanja u stranu i po obimu, dubliranje pod 45° na zvezdastom signalnom stripu Dodatni signalni elementi Za kontrolu registra i pasera u višebojnom otisku
Koncentrične kružnice za kontrolu registra kod višebojnih radova FOGRA-nonius merni element pokazuje veličinu deformacije tabaka papira zbog prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i štamparskog cilindra, pogrešno odabrane gumene navlake, pogrešnag smera toka vlakanaca papira, prevelikog dovodenja sredstva za vlaženjei sl.
FOGRA-nonius merni element
64
primer signalnog stripa kako bi on trebao izgledati na ofsetnoj ploči taj strip radi na principu fini raster - grubi raster pri normalnom, punijem i slabijem kopiranju, sitniji raster jače reaguje od grubljeg na punije ili slabije kopiranje,odnosno na pozitivnu i negativnu grešku tačkice.
Prikaz kontrole kopiranja pomoću signalnog stripa DUBOKA ŠTAMPA Karakteristika duboke štampe je da su štampajući elementi udubljeni. Na klišeu postoje štampajući elementi koji su različite dubine i širine. Koriste se ploče od cinka (ima loše osobine, ali se lako obrađuje). Manuelne tehnike u dubokoj štampi su: bakrorez, radirung, akvatinta. Danas su to umetničke tehnike crtanja. Vrste duboke štampe su: čelična, bakro i tampon štampa. Vrste izrade duboke štampe su: 1) Konvencionalna forme)
duboka
štampa
(dubinski
promenljive
štamparske
2) Poluautotipska (dubinski i površinski promenljive štamparske forme – možemo štampati višetonske radove) 3) Autotipska (površinski promenljive štamparske forme – nemamo sve tonske različitosti) Za nas je bitna veličina i dubina čašice. Boja za duboku štampu je retka (kao mastilo). Gradacija (stepenovanje) rasterskih površina – veća ili manja udubljenja. U dubokoj štampi imamo rastersku mrežicu od 40 – 140 linija/cm, štampajući elementi su udubljene površine u mrežici. Između dva udubljenja se nalazi ravna površina (štegovi). Funkcija štega je da održava rakel uvek u istom nivou. Rakel ima ulogu da neprekidno skida boju sa neštampajućih elemenata. Rasterska površina je besprekorno obrađena mreža koja naleže na cilindar. Rakel nož je od finog čelika i naleže malo položno na površinu rasterske mrežice i pri okretanju cilindra klizi i skida svu boju sa neštampajućih elemenata. Boja ostaje samo unutar čašica. Svako oštećenje rakela dovodi do propuštanja boje i dobijamo liniju na otisku. Svaka štamparska forma je prevučena niklom ili hromom, koji su tvrđi od čeličnog rakela. 65
Slika 20. Varijante izrade formi duboke štampe
Slika 21. Mikro foto duboke štampe a) elektromehanički gravirana forma duboke štampe b) Otisak sa jedne gravirane forme duboke štampe (poluautotipijske, četvorobojna) struktura "zuba testere" na ivicama - znak raspoznavanja duboke štampe. 66
Cilindar za pritisak (preser) preuzima boju vakumskim efektom iz čašica i prenosi je na materijal za štampu. Razlika između visoke, ofset i duboke štampe: Visoka štampa: vidljiva rasterska tačkica; Ofset štampa: vrhunski kvalitet štampe sa ujednačenim izgledom rasterskih tačkica; Duboka štampa: nemamo više rasterskih tačkica, imamo štegove koji razdvajaju naše čašice. Boje se sastavljaju bez rasterskih tačkica. Duboka (bakro) štampa – posle završene obrade bakarnog cilindra elektrolitički se nanosi nikl i hrom. Bakarni cilindar se gravira: mehanički (dijamantskom iglom) hemijski (nagrizanjem) laserski (ablacioni postupak) Nakon graviranja se cilindar galvanizuje (na slobodne površine nanosi nikl i hrom). Čašice tj. štampajući elementi se ne nikluju. Duboka štampa je jedan od najjednostavnijih postupaka.
Slika 22. Princip duboke štampe Imamo korito sa bojom, štamparski cilindar sa formom je uronjen u korito, rakelom skidamo višak boje i iznad štamparskog cilindra se nalazi cilindar za pritisak (preser) koji je gumeni. Cilindri su širine 2,4 m – 3,6 m za ilustracionu duboku štampu i 1,2 m – 1,4 m (max 1,6m) za ambalažnu duboku štampu. Danas se u dubokoj štampi štampaju ilustrovani časopisi, ambalaža na metalnim folijama. Treba na glatku površinu naneti tečnu boju pri brzini 15 m/s (80.000 otisaka/h). 67
Dve vrste duboke štampe: 1) štampanje na upojne podloge (retke boje koje se upijaju penetracijom) 2) štampanje na neupojne podloge (boje sa razređivačem koji brzo ispari kada dođe u dodir sa podlogom) Sušenje treba da bude takvo da ubrza isparenje razređivača. Ova isparavanja su štetna po zdravlje ljudi. Ne možemo da radimo bez sušara (sa plinom, živom vatrom, UV…). UV sušare ne koristimo zato što imamo retke boje. Vrši se sušenje sa toplim vazduhom i dodatni deo sa hlađenjem. Kod duboke štampe iza svakog agregata mora da se nalazi sušara.
Slika 23. Konstruktivna gradnja jedinice za probno štampanje - duboke štampe (KBA) Papir mora biti upojan i obostrano satiniran (da bi se postigao visoko kvalitetan obostrani prenos boje), sa upletenim mrežicama u papiru koja omogućava da boja prodre u materijal za štampu, ali da ne izbije na drugu stranu. Papir mora imati svoju određenu vlažnost. Papir se mora kondicionirati! Papir treba da se donese do štamparske mašine (48 sati pre upotrebe) i na njega se stavi neki teret (daske). Svakih 7 sati se najlon u koji su upakovani tabaci 68
malo iseče da bi ušla vlaga i vazduh. U velikim štamparijama postoji mašina za merenje vlažnosti. Papiri na bazi drvenjače su vrlo nekvalitetni. Nije isplativo štampati samo jednu boju, već treba da štampamo višebojno sa obe strane. Treba da postoji uređaj za okretanje papira. Kod duboke štampe imamo izvanredan prenos boje, dok kod ofseta imamo veliku preciznost otiska. Knjige se ne štampaju u dubokoj štampi. Tiraž ispod 500.000 primeraka je neisplativo štampati u dubokoj štampi zbog skupe pripreme štampe. Debljina boje na otisku u dubokoj štampi je 3, 4, 5, 6, ili 8 µm. 80% proizvoda u dubokoj štampi su ilustracioni časopisi. Mašina za štampu iz tabaka za kartonažu ima jedan agregat, a višebojna ima dva agregata. Ovo su vrlo skupe mašine. Tabak se vodi kao kod ofset štampe. Kod duboke štampe je najveći problem sušenje. Štamparska forma Priprema štamparskog cilindra – kupujemo gotov cilindar. Cilindar se mora besprekorno odmastiti, zatim ulazi u mašinu za glačanje, nanosi se prvi bakarni sloj, pa sloj za odvajanje Balardovog sloja i radni sloj bakra. Balardov sloj se sastoji od bakra i košuljice. Sloj za odvajanje Balardovog sloja je neka vrsta masti. Elektrolizom se nanosi bakarni sloj, pa cilindar ide na mašine da se izglača, zatim da se odmasti, pokriva se specijalnom košuljicom i ide u drugu fazu. Heliograf se sastoji iz dva dela: 1) sa jedne strane se nalazi naš cilindar odmašćen sa bakarnim slojevima 2) cilindar sa dobošom sa originalima (ono što želimo da prenesemo na cilindar) sa 8, 12, 16 ili 32 očitavajućih glava – za skeniranje. Iznad cilindra se nalaze glave za graviranje.
Slika 24. Očitavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan, Hell -svetlo-sistem gravure 69
Kada se mašina pusti, očitavajuće glave očitavaju nijanse od bele do crne i pretvaraju u impuls. Na svetlijim delovima daje slabiji impuls, a na crnim daje jači impuls. Slabiji impuls – male čašice, a jači impuls uzrokuje dublje čašice. Sive partije uzrokuju srednja udubljenja. Ovde ne možemo da dobijemo lep prelaz (ferlauf), jer dubine čašica određuju veličinu nanosa boje.
Slika 25. Graviranje cilindra pomoću igle- dleta (peckanje-ubadanje) a) upravljanje glavom za graviranje b) elektromehaničko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem) Ranije se koristilo hemijsko nagrizanje – pigmentna hartija se lepi na cilindar i sa njom se zaštićuju neštampajući elementi od nagrizanja. Pigmentni papir ne omogućava dobar kvalitet. Doboš i bakarni cilindar se nalaze jedan pored drugog, sinhronizovani su, kako doboš očita tako se gravira. Bakarni cilindar koji je izgraviran ide na čišćenje i svaki cilindar ide na probni otisak i na osnovu toga na bakarnom sloju vršimo korekturu. Zatim cilindar ide na niklovanje, izglača se, izbrusi i potpuno gotov ide na odmašćivanje i stavi se flanelska košuljica za zaštitu. Sada se cilindar stavi u magacin. Cilindri se nikad ne dižu ručno, nego postoje uređaji za ubacivanje i izbacivanje cilindara u i iz mašine. Proces izrade gotovih štamparskih cilindara traje 2-8 sati. Duboka štampa je zastupljena 15% u svetu (Nemačka, SAD). Duboka štampa je danas sa trendom opadanja (jeftinija flekso štampa joj preuzima posao). Tampon štampu je indirektan postupak duboke štampe. Kod tampon štampe postoji otvoren i zatvoren sistem. Otvoren sistem – boja se direktno nanosi na štamparsku formu, pa se rakelom svlači.
70
Nikada se ne štampa boja preko boje. Boja do boje – DA (da bi se otisak mogao lakše osušiti). Najbolje boje su sušive boje. UV (polimerizovane) boje su sjajne i glatke. Zabranjeno ih je koristiti u štampi za prehrambenu industriju. Boja se naglo suši i nikada se ne može osušiti skroz. Unutar boje na otisku može doći do probijanja tečnosti na površinu. Karakteristike otiska u dubokoj štampi: Imamo ”razlivanje” pojedinih elemenata slike uz efekat ”testere”. Primetne su čašice i staze – štegovi. Vrlo je dobra reprodukcija slika zbog raster čašica različitih dubina. SITO ŠTAMPA Sito štampa je vrlo rasprostranjen postupak. Koristi se u štampi ambalaže. Sa fluoroscentnim bojama (sa fosforom) se štampa sito štampom u SAD-u. Debljinu nanosa boje kontrolišemo šablonom.
Slika 26. Područni delovi kod postupka štampanja (sito štmpa) Tri načina nanošenja šablona su: 1) direktni šablon – diazo sloj (vrsta fotopolimera) se osvetljava UV svetlošću i otvrdnjava (tečni, likvid šablon) 2) indirektni šablon – posebno se radi šablon van sita. Osvetljavamo pigmentne folije i nanosimo na donju, štampajuću, stranu sita zbog rakela. 3) direktno – indirektni šablon (kombinacija) – pigmentnu foliju lepimo sa donje strane sita i nakon toga je obrađujemo. Sa direktnim šablonom nanosimo emulziju, šablonat. Ne možemo dobiti kontrolisane debljine nanosa boje na materijal za štampu, dok sa ostala dva načina možemo. Tehničko oslojavanje – provodni elementi koji provode temperaturu, energiju i sl. štampaju se u sito štampi. 71
Najjednostavnija vrsta šablona je solid (čvrsti) šablon. Izrezivanje se vrši na čvrstoj osnovi, otvaramo otvore kao štampajuće elemente i postavljamo na staklenu ili drvenu osnovu. Sa četkom pređemo preko šablona i boja prođe na osnovu. Ovim poslom se bave firmopisci. Četka koja se koristi može biti obična, mekana i boja se direktno prenosi na materijal za štampu. Savremeniji pristup je sa samolepljivim šablonom. Grafički programi i AutoCAD služe za direktno izrezivanje štamparske forme. Sito štampa omogućava besprekoran prenos boje, na najjednostavniji način.
Slika 27. Štamparska forma: sito sa šablonom a) viđeno sa strane štampanja b) štamparska forma u preseku Mana – da se šablon ne raspadne, moramo da ostavimo veze između štampajućih elemenata.
Slika 28. Šablon za predložak jednog veza
72
Somotski efekat – nanos specijalne boje na materijal, boja se potpuno osuši i kada pređemo preko nje čeličnom četkom dobijamo somotski efekat. Ovo se može raditi ručno i sa rotacionom mašinom. Sito – nije štamparska forma, nego samo nosač šablona i ostvaruje direktnu vezu između štampajućih elemenata. Na sito možemo besprekorno naneti štampajuće elemente pomoću tehnika nanošenja šablona. Možemo štampati od linijskih crteža do kolornih višebojnih slika. Raster je 40 linija/cm. Gustina sita mora biti najmanje 200 niti/cm, jer treba da bude najmanje 4 puta veća od rastera sa kojim radimo. To je zato da bi kroz otvore mogli proći pigmenti boje. Trebali bi da koristimo mikro mlevene pigmente za veću rastersku gradaciju i veću gustinu sita. Nit treba da bude što je moguće tanja, da bismo imali veće otvore. Značajne su dve stvari: broj niti u 1cm i debljina niti.
d - debljina niti (prečnik) a - odstojanje niti w - mera (otvor petlje) Slika 29. Specifikacija geometrije sita Gustina sita je 10 – 200 niti/cm. Najkvalitetnije sito je od nikla. Tri osnovna elementa kod sito štampe su: 1) sito 2) ram 3) zategnutost sita Kod višebojne štampe kada vršimo izdvajanje boje, pomeramo ugao za 7,5º da ne bi imali rozetu ili moare. 73
Ram mora biti besprekoran (drveni, čelični, najbolji je od aluminijumskog profila), dovoljno čvrst da ne dođe do deformacije zategnutosti sita. Sito mora biti potpuno zategnuto u oba pravca. Šablon može biti tečni i čvrst. Tečni šablon je na bazi fotopolimerne emulzije. Imamo pozitiv film, očvršćavaju se neštampajući elementi. Zatezači sita se stavljaju sa sve 4 strane. Zatezanje ne sme biti ni preveliko da ne bi došlo do razilaženja sita. Ovo se kontroliše uređajima za merenje. Koristi se dvostruki ram – kada se zategne sito stavi se ram koji omogućava da sito ostane u zategnutom stanju. Sito mora da bude u punom elasticitetu, da bi se posle prelaska rakela vratilo u početni položaj. Umetnici koriste drvene ramove. U industrijskoj proizvodnji sito mora da ima elastičnost.
Slika30. Uređaji za zatezanje sita sa ručnim zateznim stezačima i mernim uređajem Kalander – je dodatni uređaj za glačanje. Sito se glača sa gornje strane, da ne bismo imali problema prilikom otiskivanja kada rakelom prelazimo preko sita. Šablon isto mora da ima elasticitet, vezan je za sito. U sito štampi možemo da radimo na svim vrstama materijala. Za svaku vrstu materijala moramo kupiti novu vrstu boje i moramo uraditi test probu (napravimo otisak, osuši se i posle 48h operemo u veš mašini). Korona – vrši se razgrađivanje (bombardovanje) osnovne površine da bi se boja prihvatila. Direktni postupak koristimo u dva slučaja: mehaničko (sa solidnim šablonima) i hemijsko (sa likvidnim šablonima). Likvid šablon nanosimo sa rakelom, radimo sa vrlo tankim slojem, može da se nanosi 2-3 puta, treba da bude besprekorno nanešen na celu površinu sita. Koriste se za svakodnevne akcidenične poslove. Likvid šablon ima u sebi sastojke fotopolimera, tj. fotoosetljiv je, da bi kasnije film dorađivali ili razvijali. Brzo se priprema. U sito štampi radimo sa dek bojama, ne stavlja se boja preko boje nego boja pored boje. Ne koristimo transparentne boje. 74
Serigrafija – je umetnička sito štampa, crta se sa bojama od voska. Kružna sita – ne rade se na ramu, nego se stave u rotacionu mašinu. Boja se nalazi unutar cilindra i rakelom se potiskuje. Postoje i bešavni cilindri sa sitima, kao što je dekorativna štampa (tapete). To su cilindri na kojima ima štamparska forma i nema prekida. Cilindar za pritisak je gumeni cilindar. Postoji tri načina dobijanja otiska: 1) princip štampanja ravno-ravno (ravno ležište) 2) princip štampanja ravno-kružno (štampanje na telo) 3) princip štampanja kružno-kružno (rotaciono sedište)
Slika 31. Štamparski principi u sito štampi a) ravna osnova b) štampanje na telu c) rotaciona štampa 75
Kod fluoroscentnih boja radimo sa što većim nanosom boje, jer ako je nanos tanak onda ne vidimo efekat fluoroscentne boje.
Slika 32. UV - Direktna projekcija kod osvetljavanja šablona sito štampe U sito štampi možemo da štampamo bilborde 3m×6m sa velikim sitima. Da bi se uštedeo film, pravi se manji film, stavlja se u projekcioni aparat i projekcijom se uveličava na film na kojem želimo da radimo. Osvetljavanje sa ovim projektovanim filmom ide jako brzo. Radi se sa gigantnim rasterom (3-4 tačke u 1cm). Gigantografija služi za projekciono povećavanje rasterske tačkice. Ink-jet postupak – direktno sa kompjuterom upravljamo sa nanosom voska i boje, zatvaramo štampajuće elemente, dolazi do očvršćavanja neštampajućih elemenata i zatim ispiramo vosak.
Slika 33. Prenos slike na štamparsku formu (Izrada maske u ink-jet postupku), Voštana boja, 1016 dpi (firma JetScreen), Svetla mesta odgovaraju štamparskoj slici (štampajući elementi); Voštana boja će posle osvetljavanja biti isprana Computer to Screen – direktno na suv cilindar se nanosi sito, laserom se vrši oslikavanje. Ovo je najnoviji postupak. 76
Kod rotacione sito štampe rakel se kreće napred i vraća se podignut i opet kreće. Imamo razne varijante: rakel se kreće - sito stoji, rakel stoji - sito se kreće, itd. Kod sito štampe nikada se ne sme dva puta preći preko slike. Rakel ide napred i ne sme se prevući nazad, jer bi dobili dve slike. Rakel se vuče samo u jednom smeru. NON IMPACT PRINTING TEHNOLOGIJE Kvalitet otiska biće određen kroz mogućnost razgradivosti slike, sistema oslikavanja (izraženo u dpi, dots per inch), kroz kvalitet oblika pojedinačnih elemenata slike (Pixel), mogućnosti prenosa različitih količina boje po slikovnom elementu i rastriranju.
Slika 33. Struktura slike otiska iz pojedinačnih slikovnih elemenata u digitalnoj štampi.a. Rasterska tačka iz Pixel-a (slikovni elementi) kod različite razgradivosti, b. Izvedba slikovne strukture sa sistemom različite razgradivosti, c. Modulacija gustine rasterske tačke (Pixel-a) kroz različiti nanos boje 77
Slika 34. Međuzavisnost širine rastera, razgradivosti i sivih vrednosti kod digitalnog rastriranja slike Sistemski koncept za višebojnu štampu na bazi jedne štamparske jedinice (Multipass sistemi)
Slika 35. Multipass sistem za višebojnu štampu (Satelitska postavka uređaja za obojenje); sakupljanje izvadaka boja na traku kao međunosač (NC 5006, Ricoh)
78
Slika 36. Multipass sistem za višebojnu štampu (Karusel sistem sa prebacivanjem dovoda tonera), sakupljanje izvadaka boja na materijalu za otiskivanje sa četiri obrtaja prenosnog doboša za četvorobojni otisak (Canon)
Slika 37. Multipass sistem za višebojnu štampu sa prebacivanjem dovoda tečnog tonera i sakupljanjem izvadaka boja na otisnom cilindru kod čvrsto zategnutog otisnog tabaka, prenos boje posredstvom međucilindra (E-Print 1000, Indigo)
79
Sistemski koncepti za (Singlepass sistemi)
višebojnu
štampu
sa
više
štamparskih
jedinica
Slika 38 Sistemski koncepti sa više štamparskih jedinica za višebojnu štampu (Singlepass sistemi) Uređaji za okretanje/mogućnosti za obostranu štampu (Duplex) u jednom štamparskom sistemu Sa Computer to Print sistemima je takođe moguća i obostrana Inline štampa, što znači bez međuodlaganja posle štampe prve strane, posebno na osnovu činjenice, da je kod Non Impact štamparskih tehnologija sistemski uslovljeno sušenje boje, koja je obično posle otiskivanja več suva i da tabaci ili papirna traka mogu biti direktno odnešeni na dalju obradu. Posle otiska prednje strane je materijal za štampu ponovo doveden do iste štamparske jedinice nakon izvedenog okretanja ili je to druga štamparska jedinica specijalno instalisana za štampu poleđine, ovo je naročito pogodno za jednobojnu štampu prednje i zadnje strane sa visokom produktivnošću. Boje za Non Impact Printing sisteme Principijelno zahtevaju Non Impact Printing tehnologije postupku prilagođene boje. Kod uobičajenih postupaka bez štamparske forme biće na nosaču slike formirana latentna (skrivena) slika (ne kod Ink Jet). Ona može biti izvedena kao uzorak električnog naboja ili magnetnog polja. Prenos boje na ovakve nosače slika zahteva zbog toga boje, koje odgovaraju njihovim fizikalnohemijskim osobinama a koje su prilagođene fizikalnim efektima strukture 80
latentne slike. Tako se naprimer kod električnih polja, koja nastaju kod elektrofotografije, koriste boje sa prilagođenim polaritetom kod procesa obojavanja, kako bi usledio nesmetan transport boje od uređaja za obojenje na oslikavajuću površinu. Tako zahteva naprimer, pozitivni naboj (potencijal napona) oslikavajuće površine, koji odgovara štampajućoj slici, negativni naboj čestica boje (Toner). Sistemske komponente za Computer to Print Na blok šemi prema slici 39 pretstavljene su komponente jednog Computer to Print sistema na bazi NIP tehnologije. Iz ove sistemske strukture proizilazi, da upravljanje štamparskog sistema preko Raster Image Processor-a proizilazi iz digitalno definisanog radnog naloga koji razrađuje Bitmap, za upravljanje jedinicom osvetljavanja i štamparskom jedinicom. Zatim je pretstavljeno, da preko Scaner-a predložak može biti digitalizovan kao originalni predložak i doveden u štamparski sistem na dalju obradu, za dopunu predloženog seta informacija štamparskog naloga ili direktnu reprodukciju analognog predloška, eventualno posle prethodne obrade slike/poboljšanja preko upravljačkog sistema. Več prema zahtevima finalnog proizvoda može sistem biti dopunjen posredstvom uređaja dalje prerade.
Slika 39 Sistemske komponente za Computer to Press sa NIP tehnologijom (Computer to Print) ELEKTROFOTOGRAFIJA Princip elektrofotografije Na slici 40 pretstavljen je princip elektrofotografije. Proces elektrofotografske štampe može se podeliti u pet faza: 1) Oslikavanje, 81
2) Obojavanje, 3) Prenošenje tonera (otisak), 4) Fiksiranje tonera, 5) Čišćenje (kondicioniranje).
Slika 40 Princip elektrofotografije Za izvedbu oslikavajućeg uglavnom tri mogućnosti:
doboša
odnosno
fotoprovodnog
sloja
postoje
oslojavanje sa Arsentriselenidom (As2 Se3) ili sličnom vezom sa sadržajem Selena; organski fotoprovodnik (OPC: Organic Photo Conductor) amorfni Silicijum (označen sa a-Si ili
-Si).
Najproširenije je oslojavanje sa organskim višeslojnim sistemima, uvođenje amorfnog Silicijuma ( -Si) je u porastu, a primena legura sa sadržajem Selena u opadanju. 1. Oslikavanje Oslikavanje se izvodi posredstvom naboja pogodne fotoprovodne površine (izrada homogene slike naboja) priključnim oslikavanjem preko upravljanog izvora svetlosti; ovo može biti skenirajuće lasersko svetlo ili svetlo, koje će biti emitovano sa dioda LED Array (Light Emitting Diodes)(kod jednostavnijih kopirnih uređaja takođe i direktnom optičkom projekcijom analognog predloška). Pozicioniranje svetlosnog impulsa na fotoprovodnom dobošu odgovara slici otiska. Osvetljavanjem će homogena slika naboja na površini biti delimično ispražnjena, što znači da će željena slika otiska biti srazmerno 82
promenjena. (Kako se kod elektrofotografije može oslikavati laserskim svetlom ali i sa svetlosnim diodama, pa zbog toga najčešće korišćeni naziv »laserski štampač« umesto »elektrofotografski štampač« nije korektan.) Kod direktnog oslikavanja kopirnim aparatom, za osvetljavanje originalnog predloška biće primenjeno Halogeno svetlo. Bela, slobodna mesta predloška reflektuju svetlost, osvetljavaju fotoprovodni doboš a stvaranje naboja izvodi se srazmerno postupku. Več prema području talasnih dužina jedinice oslikavanja prilagođena je i osetljivost oslojenja. Kod digitalnog oslikavanja obično se osvetljavanje vrši u područjima talasnih dužina od ca. 700 nm. 2. Obojavanje Za elektrofotografiju su primenjene specijalne boje. One mogu biti praškasti toner ili tečni toner, strukturno različitog sastava ali je značajno, da slika otiska sadrži određujuće komponente boje u obliku pigmenata ili obojenih materija (dyes) (vidi takođe sliku 5.1-4). Obojavanje se postiže preko sistema (uređaja za obojenje), koji fine čestice tonera veličine oko 8 m usled potencijalne razlike (električnih polja) bez dodira prenosi na fotoprovodni doboš. Naboj tonera je tako konfigurisan, da regioni naboja fotoprovodne površine preuzimaju toner. (U pojednostavljenoj postavci na slici 40 sledi oslikavanje slike negativa, koja odavde osvetljavanjem odvodi pozitivni naboj čestica.) Posle obojavanja je latentna slika pod nabojem na fotoprovodnom dobošu, nanosom tonera, postala vidljiva. ( zbog toga je sistem obojavanja označen i kao jedinica za razvijanje). 3. Prenošenje tonera (otisak) Prenošenje tonera može biti izvedeno direktno na papir ali i preko posrednog sistema, naprimer doboša ili trake. Kako je prikazano na slici 40, toner se najćešće direktno prenosi sa fotoprovodnog doboša na materijal za otiskivanje. Da bi se čestice tonera pod nabojem mogle transportovati sa površine doboša na papir, biće posredstvom nabojnog izvora (Corona) u liniji cepanja otiska (engleski: nip, nikako zameniti sa NIP!) proizvedene elektrostatičke sile, koje obezbeđuju prenošenje tonera na papir. Ovo prenošenje biće podržano otisnim kontaktom između površina doboša i papira. 4. Fiksiranje tonera Da bi se čestice tonera kod izrade stabilne slike otiska čvrsto vezale za osnovu papira, neophodna je fiksirna jedinica. Ovo je konstrukcijski rešeno tako, da dovodom grejanja i otisnog kontakta dođe do topljenja čestica a time vezivanja boje za osnovu papira. 5. Čišćenje (kondicioniranje) Kako je prikazano na slici 40, mogu posle prenošenja otiska slike sa fotoprovodnog doboša na papir ostati na dobošu ostaci naboja i pojedinačne čestice tonera. Da bi se doboš pripremio za otisak sledeće slike, neophodno je izvršiti prvo mehaničko a zatim električno čišćenje njegove površine. Mehaničko čišćenje preostalih čestica tonera može se izvesti četkanjem ili usisivanjem; električno »čišćenje« (neutralizacija) biće postignuto homogenim osvetljavanjem površine (često i promenom električnog polja/AC-Corona). 83
Time je površina električki neutralizovana i oslobođena čestica tonera.Kao i u prvom procesnom koraku sledi sada ponovo punjenje fotoprovodnog doboša sa homogenom slikom naboja za celu površinu preko Corona uređaja (ili za postizanje višeg kvaliteta sa Scorotron uređajem, i konačno oslikavanje, srazmerno željenoj slici otiska. Iz opisanih procesnih koraka postaje jasno, da elektrofotografija radi bez štamparske forme sa čvrsto utisnutom slikom otiska (fixed Image) i da svakim okretom može na fotoprovodni doboš naneti različitu sliku naboja – dakle moguće je svakim okretom proizvesti potpuno različitu sliku otiska (variable Image). Treba li ovim postupkom proizvesti naprimer 100 indentičnih otisaka, mora se suprotno drugim štamparskim postupcima sa štamparskom formom, proizvesti svakim okretom doboša nova slika otiska, ponovo, u obliku latentne slike naboja. Ovo može dovesti, uslovljeno procesom, do odstupanja u kvalitetu slike otiska, sa jedne strane tolerancijom kod oslikavanja pri izvedbi naboja slike a sa druge i tolerancijom, koja nastaje tehničkim postupkom kod obojavanja fotoprovodnika tonerom i sledećim prenošenjem na papir, potpomognuta elektrostatičkim silama. Time mogu kod elektrofotografije i generalno kod Non Impact štamparskih postupaka načelno nastupiti veča odstupanja unutar tiraža nego, kod sa štamparskom formom povezanih postupaka. Kvalitet i stabilnost kod štampe sa elektrofotografijom značajno zavisi od kvaliteta oslikavanja, ujednačenosti i preciznosti prenošenja boje kroz jedinicu razvijanja, prenosa na papir ili međunosač kao i kondicioniranja oslikavajuće površine (i, u slučaju da postoji, međunosač) za sledeći korak štampe. Ovo zahteva proverene i tehnološki najkomplikovanije komponente. Različiti i neophodni izvori punjenja (naboja); Corotron-punjač za homogeni naboj fotoprovodnog doboša, Corona za preuzimanje tonera sa doboša na papir kao i Corona promenljivosti napona za neutralizaciju površine pre procesa čišćenja, usisavanje tonera i osvetljavanje lampom za pražnjenje naboja. Na primeru, objašnjena je štamparska jedinica sa fotoprovodnom trakom. JONOGRAFIJA Na slici 41 pretstavljena je pricipijelna struktura jedne štamparske jedinice za NIP tehnologiju postupka Jonografije. Oslikavanje se izvodi jonskim izvorom, koji sa danas raspoloživom tehnologijom može biti izgrađen kao bočno prošireni Array (naprimer širine ca. 310 mm) razgradivosti 600 dpi. Obojavanje se vrši tonerima, koji se koriste i za elektrofotografiju. Posle prenošenja na papir potrebno je čišćenje površine doboša posredstvom mehaničkih i električnih uređaja. Neprovodno dielektrično oslojenje oslikavajućeg doboša poseduje vrlo visoku mehaničku tvrdoču, tako da se čišćenje rakel sistemom kontaktom prema površini doboša može izvršiti delotvorno i jednostavno (kako je to primenjeno i realizovano kod 84
fotoprovodnog oslojenja sa OPC materijalom; ali ne baš tako kod tvrđih oslojenja kao što su a-Si, vidi takođe 40).
Slika 41 Komponente kod izvedbe jedne štamparske jedinice za Jonografiju (Delphax) MAGNETOGRAFIJA Princip Magnetografije
Slika 42 Komponente jednog štamparskog agregata na bazi NIP tehnologije Magnetografija (Nipson) Na slici 42 pretstavljen je štamparski agregat jednog štamparskog sistema na bazi Magnetografije Kao nosač slike služi magnetisani doboš, koji se sastoji od nemagnetnog jezgra, oslojenog mekomagnetnim FeNi slojem (ca. 50 m), na njega dolazi dodatni tvrdomagnetni Co-Ni-P sloj (ca. 25 m) i najzad jedan zaštitni sloj (debljine ca. 1 m), kojim se održava visoka postojanost površine. 85
Oslikavanje se vrši preko magnetne ispisne glave. Oblikovanje magnetnog uzorka na površini nosača slike počiva na preusmeravanju magnetnih dipolova unutar materijala. Kroz spoljnje magnetno polje do preorijentacije magnetnih usmerenja unutar radnog područja, čime će biti izvršeno magnetisanje oslikavajućeg sloja, koje vodi proces dalje do magnetnog polja na površini oslikavanja. Iz Hystereznog toka između postavljenih jačina magnetnog polja i datog magnetisanja, uprkos spoljnjoj jačini polja »nula« ostatak magnetisanosti, podleže jednoj remanentnoj magnetizaciji. Ovo znači, da je posle nanošenja magnetnog uzorka na površinu doboša, latentna slika memorisana i da principijelno može biti korišćena za otiskivanje sadržaja slike više puta, bez neophodnog ponovnog ispisivanja. (Ovaj efekat, do sada nije iskorišćen, verovatno zbog koncepcijsko sistemske postavke i destabilizujućih efekata unutar materijala i okoline, koji mogu dovesti do smanjenja kvaliteta u štampi.) INK JET Computer to Print sa Ink Jet postupcima Pored elektrofotografije je Ink Jet najčešće primenjena Non Impact tehnologija u strukturi digitalnih štamparskih sistema. Pregled Ink Jet tehnologija Na slici 43 su Ink Jet postupci. Najznačajnije varijante postupka su Continuous Ink Jet i Drop on Demand Ink Jet.
Slika 43 Ink Jet tehnologije: pregled postupaka Ink Jet postupak je jedna Computer to Print tehnologija, kod koje se boja prska iz mlaznica, tako da principijelno nema potrebe za nosačem slike; vrši se oslikavanje kod Ink Jet postupka direktno na materijal za štampu. Podaci digitalno opisanog radnog naloga za štampu biće prenešeni direktno u 86
upravljački sistem jedinice oslikavanja. Jedinica oslikavanja je u ovom slučaju sam sistem Ink Jet, koji več prema tehnologiji prenosi boju preko mlaznica direktno ili indirektno na materijal za štampu. Funkcionalne jedinice sistema oslikavanja, nosač slike i uređaj za obojenje konstrukcijski spojeni i prenose boju direktno na papir. (Postoje takođe i Ink Jet sistemi, kod kojih se štampanje vrši preko međunosača.) U Ink Jet postupku mogu dakle za štampu značajne informacije najkračim putem, sa minimumom funkcionalnih elemenata (kod bočno proširenih mlaznica Arrays čak i bez pokretnih delova), biti prenešene na papir; ovo je takođe i pokretačka snaga stalnog razvoja i novih tendencija u razvoju Ink Jet sistema i postupaka. Na slici 44 data je jednostavna skica principa postupaka.
a
Slika 44 Način funkcionisanja Ink Jet tehnologije a Continuous Ink Jet; b Drop on Demand Ink Jet/Thermal Ink Jet; c Drop on Demand Ink Jet/Piezo Ink Jet; d Elektrostatički Ink Jet
87
Varijante postupka Dok kod Continuous Ink Jet postupka iz jednog kontinuirano proizvedenog protoka malih kapi boje dospeva samo jedan mali deo, slikovno zavisnih, na papir za otiskivanje, su kod Drop on Demand Ink Jet postupka pricipijelno proizvedene kapi boje, kada su one potrebne za štampanu informaciju. Continuous Ink Jet se može podeliti u varijante postupka Binary-Deflecting i Multi-Deflecting. U prethodnim poglavljima bile su opisane varijante binarne defleksije (Binary-Deflecting), kod kojih kapi imaju jedno od dva stanja naboja: bez naboja kod prenošenja na papir i sa nabojem kod skretanja u električno polje (vidi sliku 44a). Kod Multi-Deflecting postupka su proizvedene kapi sa razlićitim nabojem, tako da su kod prolaska kroz električno polje različito usmerene i prenešene na različite pozicije materijala za štampu. Drop on Demand Ink Jet postupak dopušta različite izvedbe pojedinačnih kapi boje prema vrsti i načinu postupka. Kod Thermal Ink Jet to se događa zagrevanjem tečne boje do isparavanja, gde će pritiskom mehura pare biti iz mlaznice izbaćena količina boje – zbog toga takođe i naziv »Bubble Jet« (slika 44b). Kod Piezo Ink Jet sistema vrši se izvedba kapljica promenom volumena unutar komora za boju usled Piezo-električnih efekata. Kapi boje če i ovde biti izbaćene kroz sistem mlaznica (slika 44c). Kao treća varijanta za Drop on Demand Ink Jet postupak je principijelno pretstavljen na slikama 43 i 44d takozvani elektrostatički Ink Jet. Ovde postoje vrlo različite izvedbe postupaka; ali je svima zajedničko, da se između Ink Jet sistema i štampajuće površine nalazi jedno električno polje a promenom slikovne zavisnosti može se u Ink Jet sistemu mlaznica ili podesiti ujednačenost sila ili odnosi površinskog napona između boje i izlazne mlaznice i tako promeniti, da se silama električnog polja odvajaju kapi boje. Preko električnog polja se u izvesnoj meri može pripremiti preuzimanje boje iz mlaznica, upravljački impuls (naprimer električni signal ili dovod toplote) prouzrokuje tada odvajanje kapi. TERMOGRAFIJA Pregled postupaka termografije Može se NIP tehnologija Termosublimaciju.
Termografija
podeliti
na
Termotransfer
i
Kod oba postupka je boja nanešena na jedan noseći materijal (tabak ili traku). Zagrevanjem sledi prenos na materijal za štampu (ili uslovljeno sistemom na međunosač za konačni prenos na materijal za štampu). Na diagramu 45 je termografija podeljena na direktnu termografiju i transfernu termografiju. Transferna termografija će biti dalje podeljena na termotransfer i termosublimaciju.
88
Slika 45 Pregled termografskih postupaka Kod direktne termografije je materijal za štampu snabdeven specijalnim oslojenjem, koje dejstvom toplote menja svoju boju. Ovakve vrste specijalnih papira nalaze svoju primenu kod Fax uređaja i za etiketiranje ili kodiranje (Bar Code i dr.). Odgovarajući uređaji sa termičkim ispisnim sistemima (termo štampači) koriste se i kao etiketni ili kaširni štampači. Direktna termografija ovde neće biti obrađena, več će biti opisani postupci, nezavisni od supstrata a kod kojih će boja biti dovođena sistemski. Nasuprot direktnoj termografiji je kod transfer termografije boja akumulirana na jednom nosećem materijalu i biće na materijal za štampu prenešena dejstvom toplote. Kod termotransfera će biti, uprošćeno rečeno, sa nosećeg materijala razgrađen deo obojenog sloja i prenešen na materijal za štampu (to ima za posledicu prenos veće količine boje). Boja na nosećem materijalu može biti vosak ili specijalni polymer (Resin). Termotransfer je zbog toga označen takođe i kao »Thermal Mass Transfer«. Kod termosublimacije suprotno tome sledi prenos boje sa nosećeg materijala na materijal za štampu difuzionim efektima. Zagrevanje ima za posledicu 89
topljenje boje, pa kroz to sledi difuzioni proces obojenog sredstva na papiru. Ovo zahteva specijalno oslojenje materijala za štampu kod preuzimanja difundiranih obojenih materija. Termosublimacija je zbog toga nazvana fizikalno-hemijski precizno kao »Dye Diffusion Thermal Transfer«, skraćeno D2T2.
Slika 46 Struktuiranje slojeva nosača boje a Termotransfer; b Termosublimacija sa oslojenjem papira difuznim slojem (prihvatni sloj za boju) Na slici 46 pretstavljena je struktura slojeva nosača boje. Postaje jasno, da je posebno kod termosublimacije (D2T2) potrebno usklađivanje između oslojenja materijala za štampu i sloja boje na nosećem materijalu. Dok kod termotransfera kod prenosa u svakom slučaju nosač boje stoji u vezi sa materijalom za štampu, može kod termosublimacije postojati malo odstojanje između prihvatnog sloja materijala za štampu i sloja boje, naprimer držaćima odstojanja, koji se nalaze ili na prihvatnom sloju materijala za štampu ili u nosaču boje (naprimer kuglaste čestice koje obrazuju specijalnu strukturu površine).
90
Slika 47 Princip prenošenja boje na materijal za štampu kod termotransfera (Multipass sistem) Na slici 47 je pojednostavljeno pretstavljen osnovni princip jedne štamparske jedinice na bazi termografije. Za višebojnu štampu su na jedan nosač boje naprimer, nanešene procesne boje crna, žuta, magenta i cyan. Termografska glava za oslikavanje je u kontaktu sa nosačem boje. Kroz slikovno zavisno upravljanje grejnim elementima u termografskoj glavi (na raspolaganju su sistemi razgradivosti do 600 dpi) sledi prenos boje sa nosača na papir. Nosač boje je, kako je napred objašnjeno, u direktnom kontaktu sa papirom odnosno materijalom za štampu. Shodno slici 47 sledi višebojno otiskivanje, pri čemu će termografskim postupkom biti prenešeni izvadci boja, jedan za drugim, na materijal za štampu. Na slikama 48 i 49 pojednostavljeno su pretstavljeni principi termotransfera i termosublimacije. Shodno slici 48 sledi kod termotransfera zagrevanjem nosača boje topljenje boje na nosećoj foliji. Pod lakim pritiskom će tečna boja biti prenešena na materijal za štampu. U jednostavnom binarnom procesu postignuta je optička gustina u štampi kroz konfekcioniranje nosača boje sa definisanom debljinom sloja, koncentracijom sredstva obojavanja i tona boje. Ovo je izvorna verzija termotransfera, jednog postupka, kod koga će biti, kako je pretstavljeno na slici 48, u jednom binarnom procesu boja prenešena na materijal za štampu, što znači upravljanjem grejnim elementima ispisne glave, prenošenje celog sloja boje po Pixelu na papir; kod isključenih grejnih elemenata nema prenosa boje.
91
Slika 48 Termotransfer a Princip prenošenja boje kod termotransfera; b Termotransfer kod štampanja sa bočno proširenom jedinicom oslikavanja; c Primer poređaja kod izvedbe prenosnog sistema Kroz mogućnosti mikromehanike i mikroelektronike kod mehaničkog razvoja termografskih glava i kontrolisanom elektronikom, moguće je finim doziranim zagrevanjam oslikanih mesta, preneti različite količine boje. Pri tome ostaje održana koncentracija prenosa boje, uslovljena sastavom sloja boje, veličina tačke može svakako varirati, što znači da manje ili veće količine boje mogu biti 92
prenešene definisanim topljenjem. Ove varijante termotransfera označene su takođe i kao VDT (Variable Dot Thermal Transfer) (vidi sistematiku na slici 45).
Slika 49 Termosublimacija (ili D2T2: Dye Diffusion Thermal Transfer). a Princip nastajanja slikovne tačke (Primedba: termo sistem može stajati u direktnom kontaktu sa trakom nosača boje, naprimer sa termo ispisnom glavom ili bez dodira kod primene termičkih laserskih izvora); b Princip kod višebojne štampe sa bojama cyan, magenta i žuta (Tektronix) Na slici 49 pretstavljen je princip termosublimacije. Kod termosublimacije dolazi do lokalnog isparavanja boje zagrevanjem i sublimacioni proces će biti iskljućen. Fizikalno definisano je sublimacija prelaz iz čvrste faze direktno u gasovitu fazu bez međustepene tečne, ovo kod takozvane termosublimacije nije bezuslovno slučaj, bolji odnosno primereniji opis za tekući proces je dat preko difuzionih efekata (Dye Diffusion Thermal Transfer, D2T2). Već prema toplotnoj energiji, koja je dovedena do slikovne tačke, biće prenešena na supstrat razlićita količina boje (obojeno sredstvo/Dyes u sloju boje). Materijal za štampu 93
zahteva, kako je i objašnjeno na slici 46, specijalno oslojenje, u koje će boja prodreti difuzijom. Po slikovnoj tački mogu se posle toga, več prema difundiranoj količini boje, predstaviti više sivih vrednosti, upravljanih temperaturom i/ili trajanjem toplotnog signala. Nasuprot prethodno objašnjenom termotransferu sa varijabilnom veličinom tačaka ostaje ovde promer slikovne tačke približno iste veličine ali se menja gustina boje. ELEKTROGRAFIJA Non Impact štamparski postupci na bazi elektrografije koriste nasuprot elektrofotografiji u principu jedno električno polje, da bi se slikovna informacija prenela na materijal za štampu [50 i 51]. Ako je sada papir shodno slici 50a oslojen sa dielektričnim materikalom, može tako latentna slika naboja biti ispisana direktno na papir. Moguće je izvesti 3stepeni štamparski proces: oslikavanje, obojavanje i fiksiranje. Shodno prikazanoj predstavi (slika 50) sa vazdušnim procepom između papira i ispisne elektrode neophodne su velike sile u električnom polju.
Slika 50 Izvedba latentne slike kod elektrografije. a Ispisna elektroda (Stylo) bez kontakta sa materijalom za štampu, b Ispisna elektroda u kontaktu sa materijalom za štampu, c Ispisna elektroda preko provodno sposobne tečnosti u kontaktu sa dielektričnim slojem materijala za štampu 94
Slika 51 Oslikavanje i obojavanje kod elektrografije Kod elektrofotografije biće posredstvom fotona proizvedena slika eletričnog naboja na nosaču slike (naprimer fotoprovodni doboš). Preko električnog polja između jedinice razvijanja sa tonerom i oslikavajuće površine biće toner transportovan na nosač elektro-naboja, a zatim sledi prenos tonera na materijal za štampu.
Slika 52 Elektrografija u strukturi Non Impact štamparskih otisaka
95
Kod jonografije će uzorak elektro-naboja biti proizveden na dielektričnoj površini preko jonskog izvora, a oslikavanje, obojavanje tonerom, vrši se kao i kod elektrofotografije. U oba postupka će slika elektro-naboja za otisak na materijal za štampu biti proizvedena bez specijalnog oslojenja odnosno dielektričnih osobina na jednom među nosaću, zatim obojena elektrostatičkim silama, kod dodatnog prenosa boje na materijal za štampu, dakle indirektnim, elektrostatičkim procesom posredstvom jedne slike elektro-naboja. Ako će slika elektro-naboja biti proizvedena u električnom polju direktno između boje i materijala za štampu a prenos boje sledi bez međunosača, biće ovaj proces oznaćen kao direktni elektrostatički štamparski proces. Pojam elektrografija nije jasno definisan. Ako se elektrografija objasni kao postupak, kod koga će slika kao uzorak elektro-naboja biti proizvedena preko električnog polja i prenosa elektro-naboja (a ne preko fotona), mora biti prikljućena i jonografija. Tamo će preko jonskog izvora biti proizvedene čestice električnog naboja a slika elektro-naboja će biti prenešena na dielektrično oslojeni papir za konačno obojavanje tečnim tonerom. FOTOGRAFIJA Otisak slike je proizveden na specijalno oslojenom materijalu. Na dielektrični sloj materijala za štampu biće dovedena latentna slika elektro naboja iz koje će biti proizvedena vidljiva slika otiska u jednom dodatno izvedenom procesu obojavanja i fiksiranja. Višebojni otisak nastaje višestrukim oslikavanjem i obojavanjem. »X« - GRAFIJA 1) TonerJet Printing tehnologija (firma Array Printers); 2) Direct Imaging Printing tehnologija (firma Oce); 3) Elcography (firma Elcorsy Technology). TONER JET PRINTING TEHNOLOGIJA Godine 1993 izveštavalo se o jednom postupku, kod kojega se praškasti toner shodno slici 53 preko Array otvora, okružen prstenastim elektrodama, prenosio direktno sa dovodnog sistema na papir. Pri tome je toner preko magnetnog valjka elektroda Array (prstenaste elektrode) dovođen sa malom debljinom sloja, razgrađen električnom silom polja iz zatvorenog filma tonera i prenešen na papir. Preko napona upravljačkih elektroda biće otvori ili uključeni za prolaz tonera ili zatvoreni. Slika tonera će biti kao i kod drugih NIP postupaka na bazi tonera u daljem fiksirnom procesu zagrevanjem (najčešće pod pritiskom) na papiru rastopljena i fiksirana. Ime TonerJet dato je sa osloncem na Ink Jet, gde se toner iz mlaznica dejstvom sila električnog polja prenosi na materijal za štampu. Kao i kod Ink Jet tehnologija mogu se sa Toner Jet postupkom principijelno izgraditi relativno 96
Slika 53 Toner Jet tehnologija: transport tonera u električnom polju posredstvom upravljanih prstenastih elektroda. a Princip kod transporta tonera; b Struktura štamparskog agregata; c Prstenaste elektrode Array, (Array Printers)
97
jednostavni štamparski agregati, kod kojih se bez međunosača slika direktno prenosi na papir.
Slika 54 Princip izvedbe jednog višebojnog štamparskog sistema posredstvom Toner Jet tehnologije (Array Printers) a Princip kod transporta tonera; b truktura štamparskog agregata; c Prstenaste elektrode Array, (Array Printers) Elkografija (Elcography) 1996 godine bila je pretstavljena jedna tehnologija, koja se zasnivala na elektrokoagulaciji (zgrušavanju vrlo malih čestica boje u jednoj tečnosti). Ovaj postupak je koristio specijalne boje, koje su se sastojale iz jedne vodene noseće tečnosti, u koju su bili umešani kao koloidni rastvor kratkolančani polimeri sa fino raspodeljenim pigmentima i drugim dodacima.
Slika 55 Štamparska jedinica na bazi NIP tehnologije elkografija Preko električnog polja je izveden hemijski proces, kod kojega su iskorišćeni metalioni (naprimer gvožđe), obrazovani iz površine oslikavajućeg cilindra; U zavisnosti od vremenskog trajanja električnog impulsa koagulirali su fino
98
raspodeljeni sastavni delovi boje u veće delove, koji su se taložili na oslikavajućem doboš Direct Digital Printing tehnologija 1996 godine prezentirala je firma Océ jedan digitalni višebojni štamparski sistem na bazi nove tehnologije oslikavanja.
Slika 56 Digitalni višebojni štamparski sistem na bazi NIP tehnologije Direct Imaging Printing
Slika 57 Struktura oslikavajućeg cilindra i princip prenosa tonera posredstvom magnetskih i električnih polja 99
Literatura: 1. Helmut Kipphan (Hrsg.): Handbuch der Printmedien, Technologien und Produktionsverfahren, Springer, 2000. 2. Novaković, D.: Grafički procesi, deo II, skripta, FTN, Grafičko inženjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2003 3. Novaković, D.: Prilog rukovanju grafičkim materijalom, Doktorska disertacija, FTN, Novi Sad, 2001. 4. Bingold, K.: Tehnologija ravne štampe, I, II, III, IV, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1989. 5. Mesaroš, F.: Grafička enciklopedija, Tehnička knjiga, Zagreb, 1970. 6. Heidelberg, prospektni materijal proizvoda, Drupa, Dieseldorf, 2000. 7. Bolanča, S: SUVREMENI OFSETNI TISAK, Školska knjiga, Zagreb, 1991 . 8. Drupa - 2000 Prospektni materijal 9. Kauten, M. Šandor, M., Zeljković V,. Đurđić, Lj.: Tehnike štampesistematizacija materijala sa predavanja, seminarski rad, FTN, Grafičko inženjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2003. 10. Dedijer, S., Šegrt, M.: Tehnike štampe-sistematizacija materijala sa predavanja, seminarski rad, FTN, Grafičko inženjerstvo i dizajn, Novi Sad, 2002. TEHNIKE ŠTAMPE – ISPITNA PITANJA 1. Tehnike štampe sa čvrstom štamparskom formom i njihove osnovne karakteristike 2. Tehnike ofsetne štampe i uticajni parametri na otisak (štamparske ploče, boje i vlaženje) 3. Uticaj uređaja štamparske jedinice ofset štampe na otisak (uređaji za obojavanje, vlaženje) 4. Kvalitet ofset štampe - uticajni parametri 5. Ujednačenost optičkih gustina punih i rasterskih površina (ofset štampa) 6. Prenošenje rasterskih (šabloniranje, motling,
tonskih vrednosti traping)
i
efekti
u
ofset
štampi
7. Apsolutne vrednosti optičkih gustina, mesta boja i uticaji na otisak 8. Uticaj na otisak parametara transporta tabaka kroz mašinu u ofset štampi 9. Uticaj podloge za štampu na otisak u ofset štampi 10. Uticaj vrsta štamparskih agregata na otisak u ofset štampi (3-cilindrični sistem, 5-cilindrični sistem, prenosni sistemi, cilindar za ploču, klizni prsten, merni prsten, cilindar za gumu) 11. Jednostrana i dvostrana ofset tabačna štampa (varijante x/x) i načini okretanja tabaka 12. Postupci i uticaj izlagajućih aparata na ofset otisk (vrste izlaganja, zaprašivanje) 100
13. Postupci sušenja otiska u ofset štampi (IR, UV, topli vazduh) 14. Oplemenjivanje ofset otiska (postupci, lakiranje, specijalni efekti) In line dalja obrada ofsetnog tabaka 16. Oplemenjivanje ofset otisaka 17. Specijalni efekti oplemenjivanja ofset otisaka 18. Tehnike in line završne obrade ofset otisaka 19. Rasterska reprodukcija u ofsetu 20. Prikaz tehnološkog procesa pomoću gustoća obojenja 21. Goldberg-Jonesov dijagram 22. Ofsetna navlaka (uticaj na otisak, vrste, ispitivanja) 23. Rasterska tačkica (oblici, uticaji, glavne osobine) 24. Geometrijska deformacija rasterske tačkice 25. Čemu u otisku treba posvetiti pažnju (ispravnosti i neispravnosti rasterske tačkice) 26. Deformacije rasterske tačkice (izduženja, dubliranje, mrljanje) 27. Metode kontrole kvaliteta u otisku 28. Upravljanje kvalitetom u ofset reprodukciji (tok kontrole) 29. Kontrolne merne trake (signalni stripovi) 30. Pomicanje i dubliranje na signalnom stripu u obliku trake (tačkasti i linijski raster) 31. Dodatni signalni elementi 32. Identifikacija i odstranjivanje loših (makulaturnih) otisaka u ofset štampi 33. Tehnika rotacionog ofset štampanja i vrste otisaka 34. Potrebe sušenja otisaka kod ofset štampe različitih proizvoda 35. Uloga hlađenja ofset otisaka na rotacijama uz pomoć valjaka za hlađenje 36. Uticaj snabdevanja bojom i sredstvom za vlaženje na otisak 37. Uticaj kretanja trake (podloge za štampu) na ofset otisak 38. Uticaj koncepta gradnje štamparskih agregata na ofset otisak 39. Tehnike vlaženja i uticaj vlaženja na otisak 40. Tehnike novinske štampe 41. Identifikacija kvaliteta otiska na savremenim ofset mašinama 42. Tehnike merenja nanosa boja na ofset otisku 43. Merenje registra boje i podešavanje (lupe, čitač registarskih oznaka, optičke komponente) 44. Tehnike regulacije (podešavanja) kvaliteta otiska i merenja u sistemu za štampu, In line merenje boja, In line merni sistemi registra boje 45. Automatizacija tehnike ofset štampe 101
46. Mogućnosti razvoja tehnike ofset štampe 47. Boje u ofset štampi i njihov uticaj na otisak 48. Tehnike duboke štampe - osnovne karakteristike 49. Tehnike duboke štampe štamparske forme
-
Konvencionalni
-
dubinski
promenljive
50. Tehnike duboke štampe - Autotipski - površinski promenljive štamparske forme 51. Tehnike duboke štampe - Poluautotipski - dubinski i površinski promenljive štamparske forme 52. Uticaj uređaja štamparske jedinice duboke štampe na otisak 53. Uticaj podloge za štampu na otisak u dubokoj štampi 54. Uticaj vrsta štamparskih cilindara i njihove izrade na otisak duboke štampe 55. Postupci prenosa i nanošenja boje na podlogu u tehnici duboke štampe 56. Uticaj uređaja za obojenje na otisak duboke štampe 57. Postupci sušenja otiska u ofset štampi 58. Osnovne karakteristike otiska duboke štampe (prepoznatljivost, kvalitet..) 59. Uticaj koncepta gradnje štamparskih agregata na otisak duboke štampe 60. Jednostrana i dvostrana duboka štampa podloge
i načini okretanja i vođenja
61. Probni otisci duboke štampe (specifičnosti postupka i uređaja) 62. Mogućnosti i prognoze razvoja duboke štampe 63. Boje u dubokoj štampi i njihov uticaj na otisak 64. Otisak u tampon štampi 65. Štamparske forme i podloge za tampon štampu 66. Tehnike tampon štampe - otvoreni sistemi 67. Tehnike tampon štampe - zatvoreni sistemi 68. Tehnike industrijske tampon štampe 69. Uticaj tampona, boje i podloge na kvalitet otiska 70. Tehnike visoke štampe - osnovne karakteristike 71. Razvoj tehnika visoke štampe (tipografska štampa) 72. Leterset tehnika štampe 73. Karakteristike tehnika otisaka visoke štampe 74. Uticaj uređaja štamparske jedinice visoke štampe na otisak 75. Uticaj podloge za štampu na otisak u visokoj štampi 76. Uticaj uređaja za obojenje na otisak visoke štampe 77. Fleksografska štampa - osnovne karakteristike 78. Uticaj i vrste štamparskih formi fleksografske štampe 102
79. Sleeve tehnike dobijanja otiska 80. Uticaj koncepta gradnje flekso mašina na otisak 81. Boje visoke štampe i njihov uticaj na otisak 82. Propusna štampa - osnovne karakteristike 83. Sito štampa 84. Uticaj vrste štamparskih formi na otisak sito štampe 85. Podloge sito štampe i uticaj na kvalitet otiska 86. Tehnike otiskivanja u sito štampi 87. Izrada velikih formata tehnikom sito štampe 88. Specijalne tehnike izrade otiska 89. Tehnike štampe vrednosnih papira 90. Tehnike štampe novčanica 91. Štampanje etiketa, dokumenata i formulara 92. Klasifikacija boja u ofset štampi, osobine, područja primene i načini sušenja 93. Klasifikacija lakova za oplemenjivanje otiska 94. Višebojne tehnike štampe i primena 95. Tehnike štampe bez štamparske forme 96. Principi i osnovne komponente tehnika štampe bez štamparske forme 97. Computet to press (Direct Imaging i Computer to print) tehnike dobijanja otiska 98. Boje za tehnike štampe bez štamparske forme (Boje za inkjet, Termo transfer) 99. Elektrofotografija - tehnika dobijanja otiska 100. Jonografija - tehnika dobijanja otiska 101. INK Jet - tehnika dobijanja otiska 102. Termografija - tehnika dobijanja otiska 103. Elektrografija - tehnika dobijanja otiska 104. Fotografija- tehnika dobijanja otiska 105. "X" grafija 106. "Toner jet" štamparska tehnologija 107. Elkografija (Elcography) 108. Pregled hibridnih tehnologija i postupaka dobijanja otiska 109. Hibridne tehnike za inline i offline proizvodnju
103
