NASTAVNI PREDMET
MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE
SEMINARSKI RAD TEMA: UJEDINJENE NACIJE
PROFESOR:
STUDENT:
JOVAN ZELIĆ
BANJA LUKA, JUL 2012. GODINA.
Sadržaj 1. Uvod .......................................................................................................... 3 1.1 I stor ij a Uj edinj eni h Naroda ......................................................................................... 3
2. Struktura ujedinjenih naroda ................................................................ 5 Reforma vijeća .............................................................................................................. 5 2.1 2.2 Dodatne ovlasti opštoj skupštini .................................................................................. 6 2.3 Gener alni sekr etar ........................................................................................................ 7 2.4 I zbor .............................................................................................................................. 7
3. Ciljevi i aktivnosti ................................................................................... 9 3.1 Međunarodne konferencije .......................................................................................... 9
Međunarodne godine ................................................................................................. 10 3.2 Kontrola oružja i razoružanja .................................................................................... 10 3.3 3.4 M i r ovne misij e ............................................................................................................ 11 3.5 L judska pr ava ............................................................................................................. 12
Humanitarna pomoć i međunarodni razvoj .............................................................. 12 3.6 3.7 Sporazumi i međunarodno pravo .............................................................................. 13
4. Kritike i kontraverze ............................................................................. 14
5. Zaključak ............................................................................................... 15
6. Literatura ............................................................................................... 17
2
1. Uvod
Ujedinjeni narodi su krovna a ujedno i najvaţnija meĊunarodna organizacija u današnjem svijetu. Oni predstavljaju svojevrstan svjetski parlament te samim tim i poligon za mirno rješavanje sukoba te za ostvarivanje raznih vrsta suradnje meĊu drţavama ĉlanic ama. UN je nakon 2. Svjetskog rata kao organizacija proizašao iz neefikasne Lige naroda te je kao osnovni cilj postojanja dobio zadatke odrţavanja svjetskog mira, promicanja prijateljstva i suradnje meĊu narodima i drţavama te zajedniĉkog rješavanja probl ema. U ostvarivanju ovih ciljeva UN-u je na raspolaganju velik broj raznih opcija, od pregovaranja i poticanja drugih na
pregovore, savjetovanja pa sve do rezolucija Vijeća sigurnosti koje su obvezujuće za drţave ĉlanice. No unatoĉ svim sredstvima i mogućnostima koje UN ima na raspolaganju efikasnost same organizacije u spreĉavanju i razrješavanju sukoba ĉesto je bila upitna. Razlozi tome leţe u ĉinjenici da je UN tijelo sastavljeno od drţava ĉlanica s razliĉitim, ĉesto potpuno suprostavljenim, interesima koje pokušavaju ostvariti. TakoĊer su unutar same organizacije prisutne drţave s toliko razliĉitim naĉinima vladanja, od kraljevina preko diktatorskih reţima pa sve do modernih parlamentarnih demokracija, koji ponekad bitno odreĊuju naĉine i stilove meĊusobne komunikacije u ostvarivanju vlastitih ciljeva. Iako navedene ĉinjenice, same po sebi, ne bi trebale predstavljati problem ipak osnovna zadaća UN -a, zbog nejednakosti svih drţava unutar samog sustava odluĉivanja u UN -u, postaje teško provediva u gotovo svim situacijama kada je potrebno pomiriti tako velik broj razliĉitih gledišta i interesa. Naĉin na koji UN, kao i meĊunarodni odnosi, trenutno djeluju moţe se opisati kroz 'Sve su drţave jednake, ali neke su jednakije od drugih' model funkcioniranja. Ova je ĉinjenica posebno oĉita kad se sagledaju odnosi u Vijeću sigurnosti (VS). U ne malom bro ju spornih situacija dogaĊa se da jedna od pet stalnih ĉlanica VS -a ulaţući veto blokira odluke svih ostalih ĉlanica, ĉesto i protiv volje ostalih ĉlanica koje sjede u Općoj skupštini. Ovakvim ponašanjem kojim se neuvaţava mišljenje drugih te sebiĉno ostva rivanje samo vlastitih interesa na štetu većine neprikladno je u uvjetima današnje demokracije te se upravo radi toga i nameće pitanje: Dali je potrebno reformirati organizaciju Ujedinjenih naroda? Odgovor na ovo pitanje sam se nameće pa se kratko i jasno moţe konstatirati da je organizaciji UN -a doista hitno potrebna obnova kako bi na konstruktivniji, objektivniji i brţi naĉin mogla odgovoriti na izazove današnjeg svijeta. Ali što i kako reformirati? Prva, najbitnija i najhitnija reforma bila bi reforma VS i procesa odluĉivanja u njemu. Time bi se ojaĉala uloga UN -a u stvarnom rješavanju sukoba a to bi otvorilo put drugim reformama kojima bi se sustav UN -a dodatno demokratizirao. Upravo ta daljnja demokratizacija predstavljala bi drugu bitnu reformu koja bi ukljuĉivala davanje dodatnih ovlasti Općoj skupštini i njeno pretvaranje iz savjetodavnog tijela u tijelo koje bi predstavljalo svojevrstan, pravi svjetski parlament s mogućnošću ukidanja i izmijena odluka VS. Treća prijeko potrebna reforma bila bi uvoĊen je stalne vojske UN-a koja bi bila neovisna o volji samo pojedinih drţava ĉlanica.
1.1 I stori ja U jedinj eni h Naroda Ujedinjeni Narodi nastali su 25.4.1945. godine, na konferenciji u San Franciscu. Razlog formiranja UN-a je, primarno, oĉuvanje svjetskog mira te promicanje suradnje i
prijateljstva meĊu narodima. UN je rezultat moralnog rasta ĉovjeĉanstva i shvaćanja da je mir 3
ljudima prijeko potreban te da rat i destrukcija ne predstavljaju ništa pozitivnou napretku svijeta. Štoviše prevladalo je shvaćanje da slijedeći, treći svjetski rat ako do njega ikada doĊe, ĉovjeĉanstvo neće preţivjeti te je stoga prevencija takve mogućnosti nuţna. UN je u poĉetku bio sastavljen od 50 drţava ĉlanica ali je njihov broj brzo rasao pa je danas dosegao broj od 193 drţave ĉlanice, što obuhvaća sve suverene drţave svijeta s izuzetkom Vatikana. U samim poĉetcima sjedište Organizacije bilo je u Londonu da bi se kasnije preselilo u New York gdje se nalazi i danas. Tijekom svog dugog postojanja UN je, zbog svojeg specifiĉnog naĉina djelovanja i ĉesto nedovoljno djelotvornog postupanja, bio izloţen mnogim kritikama ali ostaje ĉinjenica da je UN, ĉak i u ovakvom obliku u kakvom trenutno funkcionira, prvi povijesni uspjeh ĉovjeĉanstva po pitanju suradnje i miroljubivog rješavanja p roblema.
4
2. Struktura Ujedinjenih Naroda
Da bi se u potpunosti moglo pratiti argumente koji su ranije izneseni potrebno je ostvariti kratak uvid u strukturu same organizacije UN-a i njeno funkcioniranje. UN se sastoji
od šest osnovnih tijela Opšte skupštine, Vijeća sigurnosti, Ekonomskog i socijalnog vijeća, MeĊunarodnog suda i Tajništva. Svako od ovih tijela igra bitnu ulogu u funkcioniranju organizacije ali im moć varira i to ne nuţno proporcionalno s veliĉinom tijela. Opšta skupština je plenarni organ UN -a sastavljen od predstavnika svih drţava ĉlanica. Svaka drţava ima pravo na jedan glas, a odluke se donose obiĉnom većinom dok je za iznimno vaţna pitanja potrebna dvotrećinska većina. Opća se skupština bavi proceduralnim i financijskim pitanjima organizacije, odlukama o Povelji UN- a te sastavu razliĉitih vijeća unutar organizacije. Ovlasti opće skupštine dosta su široke ali su rezolucije koje skupština donosi neobvezujuće pa skupština ne moţe utjecati na pitanja koja razmatra Vijeće sigurnosti. Vijeće sigurnosti UN -a najvaţnije je tijelo koje je zaduţeno za ispunjavanje osnovne zadaće organizacije, brige o miru u svijetu. Sastoji se od 15 drţava ĉlanica, od kojih su 5 stalne ĉlanice s pravom veta. VS je jedino tijelo UN -a ko je moţe donositi obvezujuće rezolucije te mu to daje iznimnu vaţnost i moć. Ekonomsko i socijalno vijeće (ECOSOC) je tijelo ko je suraĊuje s Opštom skupštinom po pitanjima ekonomske i socijalne suradnje te razvoja u svijetu. Vijeće se sastoji od 54 drţave ĉlanice koje bira Opšta skupština na mandat od tri godine.
MeĊunarodni sud pravde (ICJ) sudsko je tijelo UN -a a nalazi se u Haagu u Nizozemskoj. Osnovna mu je uloga pravno rj ešavanje sporova meĊu drţavama. Tajništvo UN-a je administrativno tijelo organizaci je. Na ĉelu tajništva je Glavni tajnik kojemu pomaţu grupe uradnika iz mnogih zemalja svijeta.
2.1 Reforma Vijeća sigurnosti
Kao što je ranije navedeno reforma VS UN -a je osnovna reforma od koje bi trebalo poĉeti kako bi se poboljšalo funkcioniranje Organizacije te povećala njezina uspješnost pri, prvenstveno i prioritetno mirnom, rješavanju sukoba. Postoji nekoliko problema koji onemogućavaju VS da pokaţe svoju punu moć i zaustavi mnoge sukobe još i prije nego li su zapoĉeli ili bar u ranoj fa zi dok se još nisu razbuktali. Najveći problem predstavljaju prevelike ovlasti dane stalnim ĉlanicama Vijeća sigurnosti u vidu prava veta. U današnjim modernim, demokratskim vremenima nepojmljivo je da manjina, od samo 5 drţava, odluĉuje u ime svih ostalih 188 dr ţava ĉlanica organizacije. Naţalost upravo se to ĉesto i dogaĊa. Opća skupština u kojoj su predstavljene sve drţave ĉlanice u potpunosti je podĉinjena volji VS u kojemu stalne ĉlanice imaju najveću moć i utjecaj i kroz njega posesivno štite uglavnom samo s voje interese. Drugim se rijeĉima to moţe opisati kao situacija u kojoj je volja 188 ĉlanica zanemarena i podreĊena volji 5 ĉlanica koje kontroliraju VS. Mora se priznati da je ovo vrlo praktiĉan naĉin legalnog zastupanja vlastitih interesa ali to ne mijenja ĉinjenicu da je ovakav sustav odluĉivanja nepošten te da sluţi nametanju volje manjine s ciljem odrţavanja vlasti manjine nad većinom. Ovakva bi se situacija mogla promijeniti na više naĉina. Najbolji naĉin bio bi jednostavno smanjiti ovlasti Vijeća s igurnosti ili bolje reĉeno dati Opštoj skupštini mogućnost da nadglasa i izmijeni odluke koje većina smatra nepoštenima. 5
Vaţno je istaknuti da se ovdje ne govori o ukidanju Vijeća sigurnosti već o njegovom pretvaranju u svojevrsnu naddrţavnu verziju izvršne vlasti s mogućnošću vladanja dekretom. Idealan bi sustav bio onaj gdje bi opća skupština preuzela na sebe ulogu zakonodavne vlasti dok bi VS osiguravalo uvjete za provedbu i samu provedbu tih odluka. Naravno, iznimno u
sluĉaju posebnih situacija i opasnih kriza te u sluĉajevima kada je prijetnja miru izravna pa je potrebna brza reakcija Vijeću sigurnosti bi bilo dozvoljeno svojevrsno vladanje dekretom tj. Dopuštena bi mu bila mogućnost donošenja rezolucija izravno kao što je to i do sad bila praksa. Drugi naĉin, koji nije idealan ali bi bar malo popravio današnju nepravednu situaciju,
bilo bi povećanje broja stalnih ĉlanica Vijeća tako da se još neke utjecajne drţave poput Njemaĉke, Indije i neke druge mnogoljudne i vaţne zemlje, ukljuĉe u aktivniji proc es odluĉivanja i utjecanja na svjetsku politiku. TakoĊer bi moglo doći i do povećanja broja nestalnih ĉlanica ĉime bi se, barem malo, ublaţio problem nejednake raspodjele moći. Koji god naĉin rješavanja ovog problema izabrali definitivno je potrebno radi ti na ukidanju prava veta koje stalne ĉlanice posjeduju. Naime to pravo ovoj manjini, ĉesto vrlo sebiĉnih ali moćnih zemalja, daje gotovo neograniĉenu moć utjecanja na proces odluĉivanja što je nespojivo s demokratskom praksom i ţeljom da svaka drţava svij eta ima pravo odluĉivati o vlastitoj sudbini. Navedimo samo primjer, SAD kao veliki pobornik i izvoznik demokracije istu tu demokraciju ugroţava u krovnoj svjetskoj organizaciji zadrţavanjem i inzistiranjem na zadrţavanju svoga prava veta što je u najmanju ruku nemoralno i licemjerno. TakoĊer tu valja istaknuti i Ujedinjeno Kraljevstvo koje je spremno dijeliti lekcije cijelom svijetu o potrebi suradnje ali odbija svaku suradnju kad se radi o ugroţavanju vlastitog statusa velesile koji zadrţava, meĊu ostalim , i ovim pravom veta. U svakom sluĉaju ĉinjenica je da koji god oblik reforme VS preferirali reforma ostaje nuţnost i da će se neke stvari u budućnosti morati promijeniti u uvjetima, ne više bipolarnog ili unipolarnog svijeta, već multipolarnog sustava meĊunarodnih odnosa.
2.2 Dodatne ovlasti Opštoj skupštini
Opšta skupština je, kao što je ranije spomenuto, plenarni organ Ujedinjenih naroda te su u njoj predstavljene sve drţave ĉlanice. TakoĊer, ovlasti Opšte skupštine zahvaćaju širok krug djelovanja same Organizacije te time utjeĉu na mnoga polja njenog djelovanja. Naţalost njihov je utjecaj na samu svjetsku sigurnosnu politiku vrlo malen te je njihova uloga po
sigurnosnim pitanjima i pitanjima mira u svijetu ograniĉena na ulogu savjetodavca i predlagaĉa. Glavna mana ovakvog odnosa leţi u ĉinjenici da se ovim naĉinom funkcioniranja iz odluĉivanja o vrlo bitnim, sigurnosnim pitanjima iskljuĉuje upravo one većina koje se upravo ta pitanja i tiĉu. volji većine nije se pokazala kao najsretnije rješenje jer je ĉesto dovodila do tragedija koje su se, uvaţavanjem stavova i potreba drugih, lako mogle izbjeći. U današnje doba razvijene demokracije nikako se ne bi smjeo dogaĊati da su neke drţave i dalje jednakije od drugih. Rješenje ovakvih nelogiĉnih i neprimjerenih odnosa moglo bi se pronaći u, već spomenutom, prijenosu većih ovlasti na Opštu skupštinu kojoj bi se dozvolilo funkcioniranje kao odreĊenoj vrsti svjetskog parlamenta. Naime Opšta bi skupština u tom sluĉaju postala zakonodavna vlast koja bi bila sposobna donositi obvezujuće rezolucije glasanjem svih predstavnika što bi joj dalo Povijesno gledano, vladavina manjine bez puno obzira prema
demokratski legitimitet. 6
Iako bi u iznimnim situacijama VS trebalo biti dozvoljeno donošenje hitnih rezolucija za koje se glasovanje u općoj skupštini ne moţe ĉekati ipak bi skupština imala mogućnost kasnijim, naknadnim, glasovanjem te rezolucije ukinuti ili izmijeniti. Ovakav sustav pridonio
bi većoj suradnji i daleko više prijateljskim osjećajima meĊu narodima eliminirajući antagonizme koji se stvaraju zbog ĉinjenice da neki, iako neosporno moćni, imaju nezasluţenu moć nad ţivotima svih drugih. Zar nije cilj UN -a upravo promoviranje takve suradnje te rušenje starih barijera i prepreka dobrim odnosima meĊu narodima? U koliko je to zaista tako onda je nuţno potrebno veće ovlasti dati tijelu u kojemu su zastupljeni svi koji sudjeluju u radu UN-a.
2.3 General ni sekr etar
Sadašnji generalni sekretar Ban Ki-Mun. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se nalazi na ĉelu Sekretarijata, jednog od glavnih organa Ujedinjenih nacija, i deluje kao de fakto predsednik i li der Ujedinjenih nacija.
2.4 I zbor
Povelja Ujedinjenih nacija daje malo pravila za izbor generalnog sekretara. Povelja kaţe da generalnog sekretara mora imenovati Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti. Tokom godina proces izbor a se menjao, ali je uvek zahtevao pozitivan stav svih pet ĉlanica Saveta bezbednosti koje poseduju pravo veta.
[4]
Spisak generalnih sekretara Broj. Ime
Država porekla
Od
Norveška
2. februar 10. novembar podneo ostavku 1946. 1952.
1
Trigve Li
2
Dag Hamaršeld
Švedska 10. april 1953.
3
U Tant
Burma
Do
Napomene
18. septembar poginuo u avionskoj 1961. nesreći iznad Afrike
30. novembar 1. januar 1972. 7
1961. 4
Kurt Valdhajm
Austrija
1. 1972.
januar
5
Havijer Perez de Kueljar
Peru
1. 1982.
januar
6
Butros Gali
Egipat
1. 1992.
januar
7
Kofi Anan
Gana
1. 1997.
januar
8
Ban Ki-Mun
1. 2007.
januar
Butros
Juţna Koreja
1. januar 1982. 1. januar 1992. 1. januar 1997. 1. januar 2007.
8
3. Ciljevi i aktivnosti
3.1 Međunarodne konferencije
Zasedanje Generalne skupštine UN Zemlje ĉlanice UN i njene agencije upravljaju i odluĉuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se odrţavaju svake godine. Upravna tela saĉinjena od zemalja ĉlanica ukljuĉuju ne samo generalnu skupštinu, ekonomski i socijalni savet i savet bezbednosti, već i tela koja upravljaju svim ostalim agencijama UN. Na primer, svetska zdravstvena skupština i izvršni odbor nadgledaju rad Svetske zdravstvene organizacije. Ako se neko pitanje smatra posebno znaĉajnim, generalna skupština moţe organizovati meĊunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku paţnju i stvorila konsenzu s za koordiniranu akciju. Skorašnji primeri su:
Konferencija Ujedinjenih nacija o odrţivom razvoju u Rio de Ţeneiru , Brazil, juna 1992, dovela je do stvaranja UN komisije o odrţivom razvoju kako bi se ubrzali zakljuĉci doneseni Planom 21, konaĉnim tekstom sporazuma vlada zemalja koje su pregovarale u okviru UNCED-u;
MeĊunarodna konferencija o razvoju, odrţana u Kairu, Egipat, septembra 1994, odobrila je program budućih akcija za rešavanje vaţnih problema i meĊuodnosa izmeĊu društva i odrţivog razv oja u narednih 20 godina; Svetski samit o unapreĊenju trgovinskih odnosa, odrţan oktobra 1994 u Kolumbusu u Ohaju, koji je delom sponzorisala Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNKTR),
grada Kolumbusa, i privatnog sektora, fokusirao se na pitanja korišćenja savremenih informacionih tehnologija u cilju proširenja meĊunarodne trgovinske razmene; Svetski samit za društveni razvoj, odrţan marta 1995 u Kopenhagenu, Danska, apelovano je na nacionalnu odgovornost za odrţivi razvoj i obavezao zemlje na veće ulaganje u osnovno školstvo, zdravstveno osiguranje, kao i šansu za zapošljavanje za sve, ukljuĉujući ţene i devojke; Ĉetvrta svetska konferencija o pravima ţena, odrţana u Pekingu, Kina, septembra 1995, teţi da ubrza implementaciju istorijskih sporazuma postignutih na Trećoj svetskoj konferenciji o pravima ţena odrţanoj u Najrobiju, Kenija, tokom 1985; Druga konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima, sazvana juna 1996 u Istanbulu, Turska, razmatrala je izazove razvoja i odrţavanja ljudskih naselja u 21. veku.
9
3.2 Međunarodne godine i drugo
UN objavljuju i koordinišu projekat „MeĊunarodna godina...“ kako bi se stekla svetska paţnja o vaţnim pitanjima. Koristeći simboliku UN, specijalno dizajniran logo za svaku godinu, i infrastrukturu sistema UN za koordinisanje projekata širom sveta, razliĉite godine su postale katalizatori za ubrzavanje rešavanja kljuĉnih pitanja na globalnom nivou.
Ambasador dobre volje UNESKO-a Ambasador dobre volje UNHCR-a Svetska kulturna baština UNESKO -a
3.3 Kontrola oružja i razoružanje
iz 1945. razmatra sistem regulacije koji će osigurati „minimalno korišćenje ljudskih i ekonomskih resursa u svetu za oruţane snage“. Pojava nuklearnog oruţja se javila samo nekoliko nedelja posle potpisivanja Povelje i obezbedila trenutni podsticaj za sprovoĊenje koncepta kontrole naoruţanja i razoruţanje. U istinu, prva rezolucija prvog sastanka generalne skupštine (24. januara 1946) bila je naslovljena „Stvaranje komisije za bavljenje problemima nastalim otkrićem atomske energije“ i sazvala je komisiju da naĉini konkretne predloge za „spreĉavanje naoruţavanja atomskim oruţjem i bilo kojim drugim oruţjem sposobnim za masovno uništenje“. Povelja Ujedinjenih nacija
UN su organizovale nekoliko foruma Glavni su Prva komisija Generalne skupštine i
o pitanjima multilateralnog razoruţavanja. UN komisija za razoruţanje. Tema dnevnog reda je ukljuĉivala i razmatranje mogućih prednosti zabrane nuklearnih proba, kontrolu naoruţavanja u svemiru, napore ka zabrani korišćenja hemijskog oruţja, uništenje nuklearnog i konvencionalnog oruţja, stvaranje zona bez nuklearnog oruţja, smanjenje vojnih budţeta, i mere za jaĉanje meĊunarodne bezbednosti. Konferencija o razoruţanju predstavlja forum meĊunar odne zajednice u kome se pregovara o multilateralnoj kontroli oruţja i razoruţanju. Ima 66 ĉlanova iz svih krajeva sveta, ukljuĉujući pet glavnih nuklearnih sila ( Narodna Republika Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD). Iako konferencija ne predstavlja formalno organizaciju UN, povezana je sa UN preko liĉnog p redstavnika generalnog sekretara; ovaj predstavnik ima ulogu generalnog sekretara konferencije. Rezolucije Generalne skupštine ĉesto zahtevaju
razmatranje vaţnih pitanja razoruţanja na konferenciji. Zauzvrat, konferencija podnosi godišnji izveštaj svojih aktivnosti skupštini.
10
3.4 M ir ovne mi si je
Izbegliĉki kamp posle sukoba u Darfuru Mirovne snage UN se ĉesto šalju u razliĉite regione gde postoje oruţani sukobi, u cilju sprovoĊenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogućili dalji nastavak borbi, na primer u Istoĉnom Timoru do sticanja nezavisnosti 2001. Ove snage ob ezbeĊuju zemlje ĉlanice Ujedinjenih nacija. Sve mirovne misije UN mora prvo odobriti Savet bezbednosti.
Osnivaĉi Ujedinjenih nacija su se nadali da će organizacija delovati u cilju spreĉavanja sukoba izmeĊu naroda i tako onemogućiti buduće ratove, širenjem ideala kolektivne bezbednosti. Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata (od 1947. pa sve do 1991), podela sveta na nepri jateljske blokove je znaĉajno oteţala stvaranje mirovnih
sporazuma. Po završetku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija za postizanje svetskog mira i meĊusaradnje, kako su nekoliko desetina vojnih sukoba i dalje trajali širom sveta. MeĊutim, raspad Sovjetskog Saveza je takoĊe ostavio SAD u jedinstvenoj poziciji globalne dominacije , stvarajući nove izazove za UN. Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog
budţeta, ali i ukljuĉenjem dodatnih sredstava pet stalnih ĉlanica Saveta bezbednosti, koje moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva sluţe za popunjavanje budţeta jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina poreza za redovan budţet i za mirovne ope racije. Visina poreza za mirovne operacije je
formirana tako da se menja na svakih šest meseci i i projektovana je tako da bude oko 27% u 2003.
Ukupni troškovi mirovnih misija UN su dostigli vrhunac izmeĊu 1994. i 1995.; krajem 1995. ukupni troškovi su bili nešto više od 3,5 milijarde ameriĉkih dolara. Ukupni troškovi mirovnih misija UN za 2000, ukljuĉujući operacije koje se finansiraju iz redovnog budţeta UN kao i iz budţeta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde ameriĉkih dolara. Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988. dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001, UN i tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir „za trud za
stvaranje organizovanijeg i mirnijeg sveta“. UN odrţava veći broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri UN. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za sluţbu Ujedinjenih nacija , koja se dodeljivala snagama UN koje su uĉestvovale u Korejskom ratu. NATO medalja je stvorena na sliĉnom principu i obe se smat raju meĊunarodnim, a ne vojnim odlikovanjima. 11
3.5 L judska prava
Teţnja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju spreĉavanja sliĉnih tragedija u budućnosti. Najraniji zadatak je bilo stvara nje pravne osnove
za razmatranje i postupanje po ţalbama o kršenjima ljudskih prava. obavezuje sve zemlje ĉlanice na promovisanje „univerzalnog poštovanja svih, i pridrţavanje ljudskim pravima“ i na uzimanje „zajedniĉkih i odvojenih akcija“ ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako pravno neobavezujuća, usvojila je Generalna skupština UN 1948. godine kao zajedniĉki standard za sve. Skupština redovno preispituje poštovanje ljuds kih prava. UN komisija o poštovanju ljudskih prava (UNHCR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno telo UN zaduţeno za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja i ponude tehniĉke pomoći. Kao što je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvaniĉno jedini Povelja
Ujedinjenih
nacija
odgovorni za sve aktivnosti UN vezane za ljudska prava.
Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podrţavaoci i implementatori principa stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudsk im pravima. Glavni zadatak je podrţavanje zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji. Tehniĉka podrška u obezbeĊivanju slobodnih i fer izbora, poboljšanje pravosudnih sistema, stvaranje ustava, edukacija o ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u politiĉke partije su znaĉajno doprinele demokratizaciji širom sveta. UN takoĊe znaĉajno podrţavaju prava ţena za aktivno uĉešće u politiĉkom, ekonomskom, i društvenom ţivotu u svojim zemljama. UN doprinose podizanju svesti o ljudskim pravima preko sporazuma i preko obraćanja paţnje na zloupotrebe preko rezolucija generalne skupštine i saveta bezbednosti kao i preko presuda MeĊunarodnog suda pravde . 3.6 Humanitarna pomoć i međunarodni razvoj
U saradnji sa drugim organizacijama, kao što je Crveni krst, UN obezbeĊuje hranu, pijaću vodu, smeštaj i ostale humanitarne potrebe za društva pogoĊena glaĊu, ratom ili nekom drugom nepogodom. Glavni humanitarni ogranci UN su Svetski program hrane (koji pomaţe da se prehrani više od 100 miliona ljudi godišnje u 80 zemalja), Visoki komesar za izbeglice koji deluje u više od 116 zemalja, kao i mirovne misije u 24 zemlje. S vremena na vreme, humanitarni radnici UN bivaju podvrgnuti napadima paravojnih snaga.
UN je takoĊe ukljuĉen u podršku razvoju, npr. putem formulisanja Milenijumskih ciljeva razvoja. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je najveći multilateralni izvor tehniĉke podrške nerazvijenim zemljama na svetu. Organizacije kao što su SZO, UNAIDS i Svetski fond za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije su vodeće institucije za borbu protiv SIDE širom sveta, naroĉito u siromašnim zemljama. Populacioni fond UN je ve liki dobavljaĉ reproduktivnih usluga. Pomogao je u smanjenju stope smrtnosti kod dece i majki u preko 100 zemalja.
UN godišnje objavljuje Indeks društvenog razvoja (HDI), komparativni pokazatelj svrstava zemlje po siromaštvu, pismenosti, obrazovanju, ţivornim oĉekivanjima, i drugim faktorima.
12
UN potpomaţu razvoj društava preko više svojih agencija i odseka:
Svetska zdravstvena organizacija je eliminisala male boginje 1977. godine i na putu je da eliminiše deĉiju paralizu . Svetska banka i MeĊunarodni monetarni fond Program Ujedinjenih nacija za oĉuvanje ţi votne sredine Program Ujedinjenih nacija za razvoj
MeĊunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice
UN su pomogle u sprovoĊenju izbora u zemljama sa malom demokratskom tradicijom, ukljuĉujući skorašnje u Avganistanu i Istoĉnom Timoru. UN takoĊe vode meĊunarodne kriviĉne tribunale, ukljuĉujući MeĊunarodni kriviĉni tribunal za Ruandu (MKTR ), za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), specijalni sud za Sijeru Leone i ad hoc sud za Istoĉni Timor. Dana 9. marta, 2006, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan pokrenuo je Centralni fond za hitne sluĉajeve (CFHS) za ljude koji ţive na Rogu Afrike i kojima preti gladovanje.
3.7 Sporazumi i međunarodno pravo
„Palata mira“ u okviru MeĊunarodnog suda pravde UN pregovara sporazume kao što su Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru, kako bi se izbegle potencijalne meĊunarodne razmirice. Sporove oko korišćenja okeana rešava specijalan sud. MeĊunarodni sud pravde (MSP) je glavno sudsko telo UN. Svrha mu je da donosi presude i rešava sporove izmeĊu drţava. MSP je poĉeo sa radom 1946. godine i postoji i danas. MeĊu znaĉajnije parnice se ubrajaju:
Kongo protiv Francuske , gde je Demokratska Republika Kongo optuţila Francu sku za
ilegalno zadrţavanje bivših šefova drţava optuţenih za ratne zloĉine i Nikaragva protiv Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, gde Nikaragva optuţuje Sjedinjene Ameriĉke Drţave za ilegalno naoruţavanje paravojnih snaga.
13
4. Kritike i kontroverze
Ujedinjene nacije su osnovale sile pobednice po završetku Drugog svetskog rata s nadom da će delovati u cilju spreĉavanja konflikta izmeĊu nacija i uĉiniti buduće ratove nemogućim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki naĉin i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata ĉine stalne ĉlanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).
14
5. Zaključak Ujedinjene nacije su osnovane po završetku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica s nadom da će delovati u cilju spre čavanja konflikta izmenu nacija i učiniti buduće ratove nemogućim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki na čin i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata čine stalne članove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Američke Drţave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu). U skorije vreme javljaju se sve jači zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali postoji malo jasnoće, a još manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki ţele da UN igraju značajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi ţele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optuţbe za pogrešno upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu, za Irak pod vlašću Sadama Huseina, doveli su do još ja čih poziva za reforme. Zvaničan program reforme je pokrenuo tadašnji Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nedugo pošto je zapo čeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme uklju čuju promenu stalnog članstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema, stvaranje demokratičnijeg sistema UN i uvonenje menunarodne takse za proizvodnju oruţja. Kongres Sjedinjenih Američkih Drţava je pokazao delimi čnu zabrinutost po pitanju sprovonenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju
dvopartijske komisije koja bi podnela izveštaj kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je po čela sa radom januara 2005, predsedavaju bivši predsedavajući Predstavničkog doma NJut Gingrič i bivši vona većine u Senatu, DŢordţ DŢ. Mičel. Juna 2005, komisija je objavila izveštaj pod nazivom „Ameri čki interesi i reforma UN: izveštaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,“[5][6] uz brojne preporuke kako da se
poboljšaju UN. Predstavnički dom Sjedinjenih Drţava je, 17. juna 2005, izglasao zakon kojim se budţetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune odre neni kriterijumi. Ovo oslikava duţi period ţalbi na antiameri čki i antiizraelski lobi u UN, naročito
izbacivanje Izraela iz više ključnih agencija UN. Procenjuje se da SAD doprinose godišnjem budţetu UN sa oko 22%, što ovaj zakon čini potencijalno razarajućim za UN. Bušova administracija i nekoliko bivših ambasadora SAD pri UN su upozorili da ovo moţe samooja čati antiamerička osećanja širom sveta i sluţiti na štetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Menutim, veći broj vodećih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu
da doprinos SAD budţetu UN bude prepolovljen ako UN ne ispune sve traţene kriterijume. Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio šefove zemanja većine drţava članica. Tadašnji generalni sekretar, Kofi Anan, je predloţio da se u česnici samita zajednički sloţe oko plana za reformu UN, izmenama u me nunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suočavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvo nenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemljama koje se oporavljaju od sukoba, potpisivanje sporazuma da me nunarodna zajednica ima pravo da se umeša kada vlade zemalja ne uspeju da ispune svoje duţnosti te zaštite sopstvene granane od svirepih zločina, neodreneno 15
obećanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima i sporazum kojim se više sredstava posvećuje nadzornim agencijama UN. Iako su zemlje članice UN postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornoš ću. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i
zaštitu doušnika.
16
6. Literatura Filip
Turčinović, Vitomir Popović, Međ un arodno javno pravo, Banj a
L uk a, 2007.
Milenko Krećo, Međ u n arodno j avno pr avo dru go izmenj eno i dopunj eno i zdanj e, Beograd, 2008.
Grupa autora, Opšta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004. Rodoljub Etinski, Međ un arodno javno pr avo, Novi Sad, 2007.
Smi l ja A vramov, Međ un arodno javno pravo, Beograd, 1986. Jur aj Andrasi – Međ un arodno j avno pravo, Zagreb, 1970.
Zoran Radivojević – Međunarodno javno pravo, Stručna knjiga, Beograd, 1991.
www.google.com www.b92.net
17
