Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja



Kao što se u muzici koriste tonovi, u poeziji rei, tako se i u likovnim umetnostima koriste razliiti materijali i tehnike da bi se ostvarila ideja umetnika. Osnovne grane likovne umetnosti su : slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. U slikarstvu se stvaraju oblici na dvodimenzionalnoj ranvi, dok se u vajarstvu i arhitekturi stvaraju oblici u trodimenzionalnom prostoru. Da bi smo nešto naslikali, potrebne su nam boje i podloga. Boje mogu biti prirodne ili vešta ke ke. U poetku su ljudi pravili boje od raznih materijala naenih u prirodi – minerala, kore ili liša drveta. Danas se boje prave uglavnom na industrijski nain. Osnovne slikarske tehnike su : akvarel, tempera, gvaš, ulje, freska, mozaik, pastel. Akvarel, gvaš, freska i tempera ubrajaju se u vodene tehnike jer se boje mešaju s vodom. Boje u prahu rastvorene sa uljem ine uljanu tehniku. Pastel je suva tehnika jer se boja u prahu oblikuje u štapie i u takvom stanju nanosi na podlogu. Mozaik je specifina i skupocena slikarska tehnika. Prve slike nastale su na zidovima peina u kojima su ljudi živeli.

S l i k a 1 . 

1

Slike oslikane oskudnom paletom rudnih pigenata u dubini peina najvjerovatnije su imale magijski zna aj aj u ritualu pripreme za lov i komunikaciji sa duhovima. Ali, primjer umirueg bizona iz Altamire pored ovog zna  enja enja i odli ne ne analize oblika sadrži još jednu vrijednost: Nastojanjem da zabilježi bolnu grimasu na licu životinje crta prodire u svijet u svijet emocionalnih stanja . Upravo zbog nastojanja da se izrazi i oblikuje slika svijeta, ali i slika o svijetu i svijest o razumjevanju opšteprirodnog principa ra anjeanjeumiranje, daje nam za pravo da govorimo o djelu umjetnika.

-1-

by Aljabak®


    

Oduvek su ljudi imali potrebu da ukrašavaju slikama prostore u kojima su živeli. Takoe, slikama su ukrašavali i hramove i razne druge graevine u svom okruženju. Vremenom su poeli da oslikavaju i razne posude, a zatim da slikaju na dasci, životinjskoj koži ( pergamentu ), papiru, platnu, svili. Za slikanje služe posebne etkice, napravljene za tu namenu, koje se zovu slikarske  etkice. etkice.

!"# 2

Tek krajem paleolitika pojavljuju se crteži  ovjeka ovjeka , ali sa veoma stilizovanim veoma stilizovanim obrisima. Za razliku od crteža životinja koji su uglavnom crtani bez kompozicionog plana, sada se figure organizuju u ritmi ku ku cjelinu. Zahvaljujui novim otkriima i u enju enju  ovjek ovjek sebe po inje inje doživljavati kao samosvjesno bie. Otkriva svoju snagu i vrijednost i želi da ih izrazi. Crtež postaje poruka,rezultat potrebe za komunikacijom za komunikacijom i bilježenjem doga aja. aja. Figure su stilizovane do nivoa prepoznavanja potrebnog da izrazi pri u. u. Vremenom, iz ove šematizacije nastaju prva piktografska (slikovna) pisma.

-2-

by Aljabak®


$% Sama re akvarel dolazi od rei akva ( aqua ) – voda, koja je latinskog porekla. Italijani su tu re pretvorili u akvarelo ( aquarello ) i to u našem prevodu znai vodena boja.

Slika 4. Turner Joseph Mallord William – San

Akvarel je slikarska tehnika kod koje se boje rastvaraju u vodi, pa se onda nanose etkicom. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozranost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonalitet poetikog karaktera. Akvarel ne predstavlja samo odreeni tip boja ve, odreeni nain rada. Ovom tehnikom postižemo globalni rezultat ( efekat ), a ne detalje na slici. Dva osnovna naina rada akvarelnim bojama su : 1. Rad na suvoj podlozi

Ovim nainom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj. saekaemo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi itd.

-3-

by Aljabak®


Zbog prozirnosti akvarela mogue je videti prethodne slojeve, što nudi mogunosti za karakteristian tonski i koloristiki izraz. 2. Rad na mokroj podlozi

Papir se najpre navlaži istom vodom pomou sunera ili pamune krpice, preko cele površine a mogue je ovlažiti samo delove papira na kojima želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja. Nove mogunosti likovnog izraza dobijamo tako što ostavimo sliku da se osuši te onda možemo da nastavimo sa slikanjem.

& Akvarel je poznat još u starom Egiptu, gde su ga izraivali na papirusu, u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu, Indiji i Persiji. Akvarel su negovali antiki Grci i Rimljani, a javlja se i u starhrišanskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostane u celoj Evropi. Brojni misali, psaltiri, brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima, raenim vodenim bojama. Meu prvim akvarelistima novog veka istiu se Albreht Direr i Hans Holbajn Mlai. U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima e se izraivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja. U 19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska:Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane, Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan. U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis, Andre Dionaje de Segonzak, Pol Sinjak, Moris de Vlamenik, i dr. Nemskim ekspresionistima posle Prvog svetskog rata akvarel je gotovo glavno slikarsko sredstvo:Franc Mark, Georg Gros, Maks Pehštajn, Pol Kle i dr. Poeci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili: Anastas Jovanovi i Stevan Todorovi slikajui predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškaj, Janez Šubi i Jurij Šubi, a kasnije: Emanuel Vidovi, Josip Rai, Miroslav Kraljevi, Vladimir Beci, LJubo Babi i dr.

-4-

by Aljabak®


'%(% Slino tehnici akvarela, i tempera je vodena tehnika. Ali, posebnost ove tehnike je u tome što se boje ne mogu meusobno mešati. Sama re tempera potie od srednjovekovne latinske rei temperare što znai mešati.

Slika 5. Tempera

" Tehnika slikanja mineralnim bojama gde se boje vezuju žumancetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom, bilo u upotrebi do pronalaska masnih ( uljanih ) boja, naroito u srednjem veku. "3 Takoe, boja se može nanositi sloj preko sloj i naknadno doraivati, ali se ne sme slikati u gustim slojevima, jer se onda bojeni sloj ljušti i otpada. Tempera se može slikati na raznim podlogama : drvetu, papiru, gipsu, platnu, staklu.

Slika 6. Christiane Pflug – Ptica i kruše

3

Veliki leksikon stranih re i i izraza – R. Jovanovi str. 1302 – Alnari Beograd 2006

-5-

by Aljabak®


('% Pastel je slikarska tehnika od suvog materijala – krede u boji. Pojavio se u XV veku.

Slika 7. Pastel

" Pastel, sredstvo za slikanje u obliku krtih olovaka veliine prsta, odnosno pastelne krede, koja je sainjena od pigmenata u prahu i bezmasnog vezivnog sredstva ( obino tragantova guma ili, od sredine XX veka, metil – celuloza ). Budui da se boja pigmenata ne menja prilikom nanošenja, konani rezultat odmah je uoljiv. Pastel ostaje na površini papira i može se lako izbrisati osim ako se ne zaštiti staklom, sredstvom za fiksiranje ili gumenim rastvorom. Kada se pastel nanosi u kratkim potezima ili linearno, obino se govori o crtanju; kada se utrljava, razmazuje i kada se boje mešaju radi postizanja slikarskog efekta, obino se smatra slikanjem. "4

Slika 8. Francisko Minjaro - Tigar

4

Enciklopedija Britanika Britanika ( sažeto izdanje – knjiga knjiga 6 ) – Politika Beograd 2005

-6-

by Aljabak®


Pastel u obliku krede ostavlja suv prah na podlozi. Da se boje ne bi brisale, naslikana površina se prska specijalnom lepljivom i providnom tenošu. Ona se brzo suši i tada se pastel više ne vriše. U novije vreme se pojavio i uljani pastel, koji je mnogo postojaniji. Glavni pastelisti su: Edgar Degas (koji je pastel poeo koristiti tek kad mu se vid poeo oslabjeti), Quentin de la Tour, Pablo Picasso, Edouard Manet, Odilon Redon, Rosalba Carriera itd.

Slika 9. Ana Horvatiek Ivaniševi - Priroda

Slika 10. Ana Horvati ek Ivaniševi - Plavi pejsaž

-7-

by Aljabak®


)* " Gvaš - fr. Goauche – gust , , slikarska tehnika raena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. "5

Slika 11. Gvaš Gvaš je tehnika slikanja bojom u gušim slojevima od akvarela, sa upotrebom bele boje. Kao akvarel i tempera, i gvaš je vodena tehnika jer se boje mešaju s vodom. Ali za razliku od prozranosti akvarela, na kome se vidi belina papira, boje na gvašu su guste i neprozirne.

Slika 12. Ante Maruši-Vrata od Pila, gvaš na papiru

5

Slika 13. A. Marusic-Velika Onofrijeva fontana, gvaš na papiru


-8-

by Aljabak®


Gvaš je tehnika koja je bila poznata još u srednjem veku. Nekada, tehnikom gvaša su ukrašavana pošetna slova u knjigama koje su pisane rukom.

+,% U uljanoj tehnici se boje u prahu mešaju s makovim, orahovim ili lanenim uljem. Tako napravljene boje imaju sjaj i blistavost i kada se osuše.

Slika 14. Uljane boje

Uljane boje mogu se nanositi u više slojeva i u veoma gustim nanosima. Osim toga, njihovim razreivanjem može se postii i prozrenost boje, slino akvarelu. Zato se može rei da uljana tehnika u slikarstvu objedinjuje svojstva mnogih drugih slikarskih tehnika.

Slika 15. Sejdija Hajdari – Ptice

Uljane boje su meke i lako se mešaju. Zahvaljujui tim njihovim svojstvima, njima se mogu postii svi valeri, stepeni gustine, tonovi, refleksi i efekti koji priroda nudi. -9-

by Aljabak®


Ulje se ne suši odmah, tj. dok se još radi. A to znai da smo uvek u stanju da na vreme popravimo neki ton i iznijansiramo neku senku i da u bilo kom trenutku dodamo još poneki detalj. Uljane boje se meusobno lako mešaju, a dobijeni tonovi su isti i jasni. Ulje prekriva ranije nanesenu boju, pri emu se ona uopšte ne menja i ostaje apsolutno ista. Pomenute odlike uljanih boja ine ovu tehniku privlanom i sigurnom, jer do poslednjeg trenutka dozvoljavaju doterivanje i unošenje ispravki na slici. Poznati slikari koji su slikali ovom tehnikom su : braa van Eyck, Robert Campin, Rogier van der Weyden, Hugo van der Goes, Domenico Ghirlandaio.

Slike 16. 17. 18. Sejdija Hajdari Hajdari – Muška i ženska ženska goranska nošnja

Slika 19. Robert Campin, Sv. Barbara uz kamin6 6

Robert Campin (znan i kao Majstor iz Flémallea, Flandrijski Flandrijski majstor) flamanski slikar bio je prvi umjetnik koji teži realizmu. Uz brau van Eyck (Huberta, i Jana) osniva flamanskog realisti nog nog slikarstva.

- 10 -

by Aljabak®


-%$ Fresko slikanje je slikarska tehnika nanošenja boje na sveži malter na zidu. Sam naziv je potekao od italijanske rei fresco što znai sveže. Boja se nanosi dok je materijal vlažan i, sušei se, ona se vezuje s kreom iz maltera. Kada se osuši, kre stvara veoma tanak staklasti sloj koji štiti fresku od vlage. U fresko slikanju nema prepravki. Zbog toga slikar pre slikanja pravi nacrt slike koji se zove karton.

Slika 20. Freska - Visoki Decani " Freska – posebna slikarska tehnika koja podrazumeva izradu slika posnim

bojama na sveže malterisanom zidu. Njome su se služili stari Rimljani, slikajui po zidovima svojih kua u Pompejima. Fresko slikarstvo bilo je rasprostranjeno po celoj Evropi, posebno u Vizantiji, Italiji i Francuskoj, a od XI do XV veka u srednjovekovnim manastirima i crkvama u Srbiji i Makedoniji naslikano je nekoliko hiljada fresaka verskog i svetovnog karaktera. U doba renesanse, puna dva veka, freske su bile omiljena tehnika najveih italijanskih slikarskih majstora ( Mazao, Pjero dela Franesko, Rafael, Mikelanelo ), da bi popularnost ove slikarske tehnike opala tokom XVIII i XIX veka, a zatim ponovo oživela u XX veku ( Milo Milunovi i Petar Lubarda ). "7

7

Enciklopedija Britanika Britanika ( sažeto izdanje – knjiga knjiga 10 ) – Politika Beograd 2005

- 11 -

by Aljabak®


Slika 21. Freska - Melozzo da Forli8

Slike 22. 23. Freske iz crkve Bogorodice Ljeviške Prizren 8

Freska sa kupole San Marco ( Loreto – Italija Italija ) oslikana izmeu 1470. i 1480. godine

- 12 -

by Aljabak®


./&$ " Mozaik ( fr. Mosaique ) – slikarska tehnika izvedena slaganjem raznobojnih kockica od kamena, glazirane keramike ili stakla u osnovu od maltera, kita, cementa."9 Mozaik je odavno poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su italijanske mozaike kockice ( teserae ) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju razliitih boja i tonova. Kamene kockice dobivaju se usitnjavanjem ( ekiem, kljeeštima itd. ) razliitih vrsta obojenog kamena. Tako usitnjene, kockice se koriste zavisno o svom obliku i boji. Kockice se utiskuju u svež cemenat, smolu, razna lepila, poliestarske smole i slino. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne i svodne površine. Podni mozaici su uglavnom od kamenia, a zidni mogu biti i od drugih materijala.

Slika 24. Rimski podni mozaik s motivom ribe iz kue amfitetra, Mérida, Badajoz ( Španija )

Zlatno razdoblje mozaik je doživeo u Vizantiji ( prije toga je široku upotrebu imao u Grkoj i Rimu ), pa iako se kasnije koristio, manje je bivao zastupljen nego neke druge, jednostavnije slikarske tehnike. Još od drevnih ( antikih ) vremena poznata su nam dva naina izrade mozaika : 1. opus tesselatum - sastavljen od kamenih kockica (nisu uvek istih dimenzija) a izmeu kockica vidljiv je vezivni materijal (tzv. fuge)

9


- 13 -

by Aljabak®


2. opus vermiculatum - sastavljen od sitnijih kockica, meusobno tesno povezanih, tako da se jedva vide ivice i meuprostori izmeu njih. Kockice su uglavnom iste veliine, a izraene su od kamena, stakla ili glaziranih odlomaka keramike.

Slika 25. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

- 14 -

by Aljabak®


Osim „obinog“ mozaika, postoji i tehnika mikromozaika, mnogo složenija, iste osnove, no puno dojmljivijih rezultata, rezervirana samo za iznimno uporne i strpljive, koji ne žale izgubiti vreme kako ka ko bi postigli što dojmljiviji rezultat.

Slika 26. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

- 15 -

by Aljabak®


LITERATURA 1. Likovna umetnost za IX razred – Mamud Džaf e – Priština 2005 2. Maštam i stvaram ( Likovna kultura za IV razred ) – Kosta Bogdanovi, Rajka Boškovi – Beograd 2006 3. Veliki leksikon stranih rei i izraza – Radomir Jovanovi – Alnari - Beograd 2006 4. Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) – Politika - Beograd 2005 5. Svet umetnosti 1, 2, 3 – Giuseppe L. Bresco – Indutrodidakta Beograd 6. wikipedia.org

- 16 -

by Aljabak®


SADRŽAJ 1. Uvod .................................................................................................... 1 2. Akvarel ................................................................................................ 3 3. Tempera ............................................................................................... 5 4. Pastel .................................................................................................... 6 5. Gvaš ..................................................................................................... 8 6. Ulje ...................................................................................................... 9 7. Freska .................................................................................................. 11 8. Mozaik ................................................................................................. 13 9. Literatura ............................................................................................. 16 10. Sadržaj ................................................................................................. 17

- 17 -

by Aljabak®

Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Recommend Documents