Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Fakultet za informatiku i informacione tehnologije
Seminarski Rad Naziv: Linux Predmet: Operativni Sistemi
Mentor:
Student:
Prof.Dr.Emruš Azizović
Dautović Elvis
Sadržaj Uvod ....................................................................................................................................................... 3 Linux kao Operativni Sistem ................................................................................................................... 4 Konfigurisanje Linux jezgra ...................................................................................................................... 5 Zašto bih se odlučio za Linux .................................................................................................................... 7 Izbor verzija ......................................................................................................................................... 7 Grafičko okruženje............................................................................................................................... 7 Zaštita od Virusa .................................................................................................................................. 7 Instalacija ............................................................................................................................................ 7 Stabilnost ............................................................................................................................................ 7 Aplikacije ............................................................................................................................................. 8 Kompatibilnost sa ostalim operativnim sistemima ............................................................................... 8 Prednosti Linux-a .................................................................................................................................... 9 Koji su hardverski zahtjevi ....................................................................................................................... 9 Dje nabaviti Linux ................................................................................................................................ 9 Koju verziju odabrati? .......................................................................................................................... 9 Kako instalirati Linux.............................................................................................................................. 10 Zaključak ............................................................................................................................................... 12 Literatura .............................................................................................................................................. 13
Uvod Glavna komponenta sistemskog softvera je program koji se zove operativni sistem (operating system - OS). U najkraćem, operativni sistem je skup programa koji upravljaju sa računarskim sistemom. Aktivnosti operativnog sistema su usmjerene na druge dvije glavne komponente računara: hardver i aplikativni softver. Jedna od poslednjih varijanti UNIX operativnih sistema, čiji je razvoj započeo Linus Torvalds 1991. godine na Univerzitetu u Helsinkiju, je Linux. Torvalds je svoj operativni sistem koji objedinjuje oba standarda, objavio na Internetu i podsticao druge programere širom svijeta da se priključe njegovom daljem razvoju. Ubrzo, Linux je postao veoma popularan među računarskim entuzijastima koji su tražili alternativno rješenje za postojeće operativne sisteme za PC računare (DOS, Windows). Linux je svojom koncepcijom stabilnog a jeftinog operativnog sistema doživeo veliku ekspanziju i popularnost. Simbol Linux sistema je mali pingvin (Tux). Linux je prvobitno namenjen 32-bitnim Intel x86 mikroprocesorima (počevši od 80386), na kojima može funkcionisati kao radna stanica (workstation) ili kao server. Jezgro Linux sistema je kasnije modifikovano i prilagođeno procesorima koji ne pripadaju Intel x86 klasi, među kojima treba istaći Intel IA-64, DEC Alpha, SUN SPARC/UltraSPARC, Motorola 68000, MIPS, PowerPC i IBM mainframe S/390. Može se konstatovati da današnji Linux u dnosu na bilo koji operativni sistem podržava najširi spektar procesora i računarskih arhitektura. Osnove Linux sistema čine; jegro, sistemske biblioteke i sistemski program. Jezgro je odgvorno za najznačajnije funkcije OS. Dvije osnovne karaktersitike jegra su:
KOD jezgra se izvršava u režimu jezgra u kome je jedino moguće pristupiti svim komponentama hardvera. Kompletan težim jegra i sve strukture podataka koje pripadaju jezgru čuvaju se u istom adresnom prostoru.
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema shodn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu između hardvera u potpunom smislu te riječi i korisnika ili korisničkog softvera. Diskutabilno je u principu, da li riječ Linux podrazumijeva isključivo srž operativnog sistema sa kojim obični korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopšte ne mora da zna da između njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler šalje procesoru i onda te signale šalje grafičkom drajveru koji ih šalje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama čitljivom obliku) ili Linux podrazumijeva samu srž operativnog sistema i sav ostali korisnički softver koji uz to dolazi. Ja, lično, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux
distribucija a da pod terminom Linux podrazumijevam samu srž - kernel sistema (što se podrazumijeva u daljem dijelu teksta).
Linux kao Operativni Sistem Kao što sam naglasio u Uvodu Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog vijeka dok je još uvijek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju.Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windowsa i licencama vezanim za tadašnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previše korisna, čak naprotiv, bila je isključivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono što je tada Linus odlučio pokazalo se kao najbitnije u dosadašnjoj istoriji Linux-a pa možda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inženjeri iz cijelog svijeta mogli da se pridruže razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono što je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupačna je svim profilima korisnika od najobičnije kućne upotrebe do veoma zahtjevnih istrazivačkih centara.
Slika 1. Instalacija Aplikacija Linux
Sve to zahvaljujući volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi širom svijeta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvećih problema Linuxa bila je reputacija postojećih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su važili za
negostoljubive, komplikovane, teške za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sistem mora da zadovolji tako da se onda može govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Međutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je želio mogao je da doda dio softvera koji mu fali) danas sadrže softverske pakete za svaki ukus i namjenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisničkog grafičkog okruženja i propratnih paketa (razni office, grafički, browser, mail paketi itd.) koji omogućavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost. Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih računarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell itd. koje su do skora promovisale isključivo svoje operativne sisteme (IBMAIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude širok spektar proizvoda sa podrškom baš za Linux. Takođe zadivljujući je procenat servera na Internetu koji su " okruženjima tj. okruženjima u kojima su zahtjevi i ograničenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gdje korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike šanse da postane defakto standard u mnogim oblastimaprimjeneračunara.powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primjena Linuxa u tzv. embedded
Konfigurisanje Linux jezgra Linux je veoma prilagodljiv. Većina parametara sistema počev od izgleda ekrana pa do podrške za odgovarajući hardver mogu se podesiti tako da odgovaraju potrebama korisnika. Prilikom kofigurisanja jezgra korisnik pravi kompromise na primer na sistemu može biti instalirano manje jezgro koje radi brže ali podržava samo osnovni hardver. Ili ono koje podržava više hardverskih uređaja ali je veće i sporije. Takođe sistem se može optimizovati za prosleđivanje IP paketa ili za uobičajne aktivnosti radne stanice sa grafičkim okruženjem. Ovi kompromisi su slični kompromisima koji korisnici prave prilikom rada sa softverom npr. Pri aktiviranju može se koristiti veći stepen kompresije koji opterećuje procesor tako da program radi spoko, ili manji stepen kopresije s kojim program radi brže. Jezgro se konfiguriše tako da njegova brzina, veličina i hardverska podrška koju pruža budu u ravnoteži. Tu ravnotežu određuje proizvođač konkretne Linux distribucije na osnovu svoje predstave o prosečnom pripadniku ciljne prosečne grupe. Večina početnika smatra da je konfigurisanje jezika komplikovana procedura. Linux je mnogo pristupačniji nego sto je bio pre nekoliko godina. Jednostavan postupak instaliranja, grafičko okruženje prilagođeno korisniku (USER FRENDLY) i hardverska podrška, učinili su Linux pristupačnim velikom broju korisnika. U postupku konfigurisanja jezika koristi se okruženje za podešavanje parametara
jezika, pomoću menija komandna linija za prevodjenje izvornog koda jezika, relativno jednostavan skup komandi za učitavanje programskih modula u jezgro koje se izvršava.
Slika 2. Glavne aktivnosti operativnog sistema
Zašto bih se odlučio za Linux Izbor verzija Za razliku od Windowsa, Linux sadrži na stotine različitih verzija prilagođenih pojednim korisniku, firmi ili serveru. Svaka od njih ima svojih prednosti i mana, ali zbog velikog izbora sigurno ćete naći onu koja odgovara vašim potrebama. Nove verzije izlaze vrlo često, u periodima od par mjeseci. Sa druge strane, Windows je jedan, i Microsft nas počasti sa novom verzijom svakih par godina. Svaka od njih dolazi u "prividno" više izdanja, tipa "Home", "Basic" i sl. što su zapravo samo okrnjene verzije cijelih Windowsa sa nižom cijenom.
Grafičko okruženje Windows dolazi sa standardnim (i jedinim) grafičkim okruženjem na kojemu su moguće male modifikacije tipa promjene boje pozadine, prozora i sl. Linux vam ipak dopušta da si izaberete radnu okolinu, onu koja odgovara vašim potrebama, hardverskim zahtijevima i sl. (GNOME, KDE, XFCE, Motif itd...) Dalje, tu su i CompizFusion efekti, koji osim što izgledaju impresivno, imaju nevjerovatnu funkcionalnost.
Zaštita od Virusa Svi znamo kako su Windowsi osjetljivi na viruse, adware, spyware i slične neugodnosti koje zahvate svakoga ko se koristi internetom. Riješenje je posegnuti u dzep i kupiti neki antivirusni alat. Ali kako svakodnevno izlaze na desetke novih virusa, zaštita je sve samo ne potpuna. Linux korisnici surfaju internetom bez antivirusnih alata (iako postoje) bez ikakve opasnosti da bi pokupili neki crv, virus, trojanac ili nesto slično.
Instalacija Linux je puno lakše instalirati nego Windowse. Danas većina distribucija ima tzv. "LiveCD" koji pokrene čitav operativni sistem bez da ga instalira na hard disk. Tako slobodno možete koristi sve programe, surfati internetom, pregledati sve i donijeti odluku o instalaciji. Dovoljno je kliknuti na ikonu na desktopu, proći kroz par koraka, sačekati da se instalacija dovrši, a vi za to vrijeme možete igrati neku igricu ili čitati vijesti sa vašeg omiljenog internet portala.
Stabilnost Najgora stvar koja vam se može desiti je plavi ekran (BSD) pred kraj pisanja maturskog rada. Windowsi su poznati po svojoj nestabilnosti i čestim rušenjima. Što više aplikacija instalirate, to su veće šanse da će vam se srušiti Windows. Većina korisnika u tim situacijama poseže za ponovnom instalacijom, što za posljedicu često ima gubitak ličnih podataka sa diska. U Linuxu
jezgra (kernel) operativnog sistema je odvojena od grafičkog okruženja, tako ako vam se sruši neka određena aplikacija, to neće uticati na vaš operativni sistem.
Aplikacije Skoro svi programi za Linux su u potpunosti besplatni, čak i kompleksni uredski alati poput OpenOffice-a ili GIMP-a (alat za obradu slika koji se da uporediti sa Photoshopom). Većina njih dolazi sa izvornim kodom, pa ako imate programerskih viještina možete svaki program posebno prilagoditi svojim potrebama. U slučaju da vam zatreba neki program koji je napravljen isključivo za windowse, možete ga koristiti i pod Linuxom uz pomoć programa WINE. Sramotno je što Windowsi s obzirom na cijenu, dolaze poprilično "goli" što se tiče programa. Možete slušati muziku u MediaPlayeru, napisati tekst u Notepad-u, nacrtati nešto u Paintu i to je otprilike to. Linux dolazi out-of-the-box sa skoro svim alatima koji će vam ikad zatrebati.
Slika 3. Aplikacije
Kompatibilnost sa ostalim operativnim sistemima Linux može pristupiti stotinama instaliranih sistema, za razliku od Windowsa koji koriste samo FAT32/NTFS. U Linuxu možete pokrenuti programe napisane za Windowse (WINE), igrati Windows igrice (Cedega, CrossoverOffice), dopisivati se sa prijateljima koji koriste ICQ, MSN, AOL ili nešto drugo.
Prednosti Linux-a Koji su hardverski zahtjevi Ukoliko imate računar kupljen unazad par godina, uopšte se ne trebate brinuti oko hardverskih zahtjeva. Za ugodan rad dovoljan je bilo koji procesor od 1Ghz naviše, minimalno 256MB memorije i par gigabajta prostora. Naravno da će Linux raditi i na slabijim konfiguracijama, ukoliko odaberete neko hardverski manje zahtjevno grafičko okruženje.
Dje nabaviti Linux Kako je stiglo vrijeme brzog pristupa internetu, nabavka Linuxa je lakša nego ikad prije. Posijetite službene stranice željene distribucije i preuzmite ISO datoteku veličine oko 700MB (CD) ili veću (DVD). Ukoliko nemate brzi pristup internetu ili ste ograničeni sa bandwithom, možete zatražiti da vam pošalju besplatan CD (treba par sedmica da vam dostave), posuditi od prijatelja, pronaći na DVD-ovima informatički. Možete se javiti i na forum i zamoliti nekoga da vam presnimi CD.
Koju verziju odabrati? Danas postoje na stotine raznih verzija, što nam daje veliku mogučnost izbora ali ujedno i postavlja veliki upitnik za početnika. Linux verzija sastoji se od jezgre Linuxa (kernel), grafičkog okruženja, raznih programa i dr. Svaka verzija namijenjena je nekoj grupi korisnika ili za neku specifičnu namjenu. Tako danas imamo verzija naminjenje kućnoj upotrebi, serverima, multimediji, pa čak i određenim vjerskim religijama.
Kako instalirati Linux Mnogi neupućeni ljudi instalaciju Linuxa zamišljaju kao nervozno pisanje po sistemskom terminalu, crne pozadine, bijelih slova i upisivanje raznih naredbi. Situacija je mnogo drugačija. Danas se instalacija Linuxa svodi na par klikova mišem, odabira rasporeda tastature, jezika, vremenske zone, korisničkog imena i lozinke. Sve se izvodi u grafičkom okruženju, koristeći miš kao glavno "oružje". Većina distribucija danas dolazi u obliku LiveCD-a. Ubacivši ovakav CD u računar, podignut će se kompletni operativni sistem u memoriju računara, bez da dirne u vaš tvrdi disk. Ovdje su vam sve opcije na raspolaganju, kao da je Linux već instaliran. Možete pogledati kako to sve izgleda i donijeti odluku o instalaciji. Ukoliko odlučite instalirati, dovoljno je kliknuti na ikonu na desktopu i instalacija će započeti. Ako ipak odlučite odustati, jednostavno napravite restart računara i izbacite CD iz uređaja.
Slika 4.Instalacija Ubuntu (Linux)
Instalacija raznih veryija pomalo se razlikuje, ali u suštini sve se svodi na isto. Kad jednom naučite instalirati Linux, znat ćete instalirati bilo koju veryiju. Većina ljudi strahuje od dijela dje treba particioni disk, jer kako smo već naučili, Linux se ne može instalirati na FAT32 ili NTFS
partcije. Ukoliko vam je ovo prva instalacija, pametno bi bilo napraviti BackUp vašeg tvrdog diska, u slučaju da nešto pođe po zlu. Ako želite dodatno pojednostaviti stvari, možete kreirati potrebne particije (npr. ext3) iz Windowsa, koristeći neki program tipa Partition Magic. Kasnije prilikom instalacije Linuxa, jednostavno odaberite već pripremljene particije. Većina aplikacija koje se koriste za particije u Linux instalacijama, prilično je jednostavna za rad. Trebate kreirati minimalno dvije particije. Prva i glavna je root particija, odnosno particija na koju će se instalirati naš Linux. Odaberite željenu veličinu (minimalno bi bilo nekih 5-10GB), dodatni sistem (EXT3) i kao tačku montiranja (mount point) postavite "/" (bez navodnika). Ovim zadnjim ("/") poručujemo Linuxu da želimo da ova particija bude root, odnosno sistemska particija. Još trebamo kreirati swap particiju, koja je nešto poput virtualne memorije u windowsima. Znači ukoliko zagušimo RAM memoriju (iako je to teško moguće u današnje vrijeme), Linux će koristiti swap particiju kao mjesto na tvrdom disku koje će simulirati RAM memoriju. Veličina ove particije neka bude duplo veća nego količina RAM memorije u računaru. Znači ako imate 256MB RAM-a, napravite swap veličine 512MB. Ako pak imate 1GB RAM-a ili više, dovoljno je napraviti swap particiju veličine 1GB. Eventualno možete napraviti još jednu particiju, koju ćete koristiti za spremanje vaših li;nih datoteka (filmovi, slike, glazba...) Odaberite željenu veličinu, dodatnih sistem (EXT3) i pod tačku montiranja (mount point) postavite "/home".
Zaključak Linux je slobodni unixoidni operativni sistem, koji je dobio ime po svom autoru Linusu Torvaldsu. Prije nego što je Linus Torvalds napravio novu jezgru za Intelov mikroprocesor 80386, UNIX operativni sistemi nisu bili primjenjivi ni popularni za kućnu i kancelarijsku upotrebu. Linus Torvalds je napravio svoj kernel po uzoru na MINIX ali i na SunOS (danas Solaris), koji je koristio na fakultetu. Nakon što je neko vrijeme sam koristio kernel, Linus je prebacio svoje djelo na internet (1991) te pozvao ljude da sudjeluju u daljnjem razvoju. Mnogi programeri su prihvatili poziv pa je pravedno reći da Linux jezgra nije samo Linusovo djelo, nego zajedničko djelo programera diljem svijeta. Isto tako, i operativni sistem nastao na Linux jezgri je djelo zajednice programera/hakera. Linux je slobodan softver, dok brži razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za korištenje poslužili su kao platforma za rast globalne zajednice saradnika - korisnika i programera, koji su omogućili da Linux dođe na naslovne stranice i postane prepoznatljivo ime.
Literatura 1. http://www.gnome-look.org/ 2. http://www.linuxzasve.com/ 3. http://www.linuxsve.com/forum/viewforum.php?f=11Menadžment informacionih tehnologija, Nijaz Bajgoric, Sarajevo mart 2007 4. http://www.etstuzla.edu.ba/vijest.asp?vID=38 5. http://bs.wikipedia.org 6. Doc. Dr Ramo Šendej Informacione Tehnologije i Poslovni Informacioni Sistemi [Hrestomatija] Univerzitet “Mediteran” Podgorica 2006
