Sadržaj: 1. Uvod.............................................. Uvod........................................................................... ......................................................2 .........................2 2. Pojam procesa kruženja vode................................................. vode..............................................................3 .............3 3. Proces kruženja vode............................................... vode...........................................................................4 ............................4 4. Lokalno kruženje vode.................................................. vode........................................................................7 ......................7 5. Isparavanje.............................................. Isparavanje........................................................................... .............................................9 ................9 . !aklju"ak........................................... !aklju"ak........................................................................ .................................................1# ....................1# L$%era%ura................................................. L$%era%ura.............................................................................. ................................................1 ...................111
1. UVOD &oda je 'ajedn$"ko $me koje se odnos$ na %eku(e s%anje vodon$kovo) oks$da* %j. na +2,. -o u an%$"ko do/a sma%rana je 'a elemen%arnu s%var koja se pojavljuje u sv$m %eku($nama* %e se %aj s%av n$je menjao sve do dru)e polov$ne 10. veka. 1701. /r$%ansk$ em$"ar +enr$ avand$ +enr avend$s6 uspeo je do/$%$ vodu s$n%e'om vodon$ka $ k$seon$ka $' va'dua* al$ dve )od$ne do/$je re'ul%a%e %o)a eksper$men%a n$je $spravno proormul$sao* sve dok rancusk$ em$car 8n%on$je Lauren% Lav$s$er 8n%o$ne Lauren% Lavo$s$er6 n$je u%vrd$o da voda n$je elem%arna s%var ve( spoj vodon$ka $ k$seon$ka. 10#4. rancusk$ em$"ar žo'e Lu$s aj ; L$sak -osep Lou$s a ; Lussac6 $ nema"k$ na%ural$s%a 8leksandar von +u/ol% 8le
%om s%anju voda je 'a "es%$ce 'emlje ve'ana pojavom koju na'$vamo kap$larnos%* pa %akva voda $ma dru)a"$je svojs%va od os%ale %'v. slo/odne vode. Pod u%$cajem )rav$%ac$je voda se sakuplja u odre=en$m s%enama o/l$kuju($ unu%ranjos% 'emplje pod'emn$m rekama $ je'er$ma.
2. POJAM PROCESA KRUŽENJA VODE
>e' vode ž$vo% na !emlj$ ne /$ pos%ojao. ?$v$ or)an$'m$ se ve($nom sas%oje od vode. &oda $m je po%re/na 'a odv$janje ž$vo%n$ procesa* a nek$ or)an$'m$ $ ž$ve u vod$. ada vodu 'a)reva Sunce* ona $sparava $' okeana* reka* je'era $ po%oka $ konden'uju($ se u a%moser$ s%vara o/lake. ,/lac$ 'a%$m vra(aju vodu na 'emlju u v$du k$e* sne)a $l$ )rada. ,va voda se sl$va u po%oke* reke $ je'era da /$ kona"no dola do okeana. &oda %ako=e prod$re $ u 'emlju* $spunjavaju($ uplj$ne u !emlj$noj kor$ )de se 'adržava orm$raju($ kladence* pod'emna je'era $ reke ponorn$ce. @ako se voda nepres%ano rec$kl$ra kre(u($ se sa !emlje u a%moseru $ na%ra).
3
3. PROCES KRUŽENJA VODE &oda "$n$ samo #*2 A !emlj$ne mase* al$ je njeno kruženje u pr$rod$ jedan od najvažn$j$ s$s%ema na sve%u. Bruženje vodeB me=u nau"n$c$ma po'na%$j$ kao $drolok$ c$klus6 o'na"ava kon%$nu$ran$ proces ra'mene vode u $droser$* $'me=u a%mosere* povr$nske $ pod'emne vode* %la $ /$ljno) sve%a. 22 A solarno) 'ra"enja koje dop$re do !emlje )reje vodene povr$ne okeana* mora* je'era $ reka pre%varaju($ %e"nu vodu u vodenu paru. ,slo/a=anje vodene pare u a%moseru vre $ /$ljke %okom %ransp$rac$je. ,slo/o=ena vodena para se d$že va'dun$m s%rujama u v$e $ ladn$je delove a%mosere* konden'uje $ o/ra'uje o/lake. ,vako orm$rane kol$"$ne voda se vra(aju ponovo na kopno u v$du padav$na. ,vakav kružn$ c$klus vode se ponovno nas%avlja. 4
-edan deo vode na !emlj$ /lok$ran je ve( rela%$vno du) vremensk$ per$od u leden$m kapama $ )le"er$ma. Led )le"era pokr$va 1#C11 A kopna. ada /$ se danas o%op$l$ sv$ )le"er$* n$vo mora /$ poras%ao 'a 7# me%ara* a u %oku poslednje) ledeno) do/a* n$vo mora /$o je oko 122 me%ara n$ž$ ne)o danas* dok su )le"er$ prekr$val$ skoro jednu %re($nu kopna. -edan deo $droloko) c$klusa koj$ svakodnevno možemo v$de%$ preds%avlja $ sla%ka voda koja pos%oj$ na !emlj$* u v$du /ara* je'era* akumulac$ja ve%a"k$ je'era6* mo"vara $ reka. Iako neke de$n$c$je evapo%ransp$rac$je uklju"uju $sparavanje $' povr$nsk$ vodn$ %ela* kao %o su je'era* pa "ak $ okean$* evapo%ransp$rac$ja se može de$n$sa%$ $ kao )u/$%ak vode sa povr$ne kopna u a%moseru* kao $ %ransp$rac$ju pod'emn$ voda /$ljkama pu%em nj$ov$ l$s%ova. @ransp$rac$ja je proces prenosa vla)e kro' /$ljku od korena do mal$ pora na donjoj s%ran$ l$s%ova* )de se menja u paru $ oslo/a=a u a%moseru. @ransp$rac$ja je* u su%$n$* $sparavanje vode sa l$s%ova /$ljaka. Procenjuje se da se oko 1# A vla)e u a%moser$ oslo/a=a $' /$ljaka pu%em %ransp$rac$je. onden'ac$ja* supro%no evaporac$j$* preds%avlja proces prelaska vodene pare u va'duu u %e"no s%anje. onden'ac$ja je važna 'a $drolok$ c$klus 'a%o %o je od)ovorna 'a orm$ranje o/laka* a sam$m %$m* $ padav$na. "ak $ kada nema o/laka na kr$s%alno "$s%om ne/u* voda je $pak pr$su%na u orm$ vodene pare $ kaplj$ca koje su nev$dlj$ve )ol$m okom. ,/lac$ se orm$raju u a%moser$ 'a%o %o se va'du koj$ sadrž$ vodenu paru pod$že* lad$ $ konden'uje.
5
&oda pos%oj$ u a%moser$ u v$du pare* kao %o su o/lac$ $ vlažnos%. Iako a%mosera ne može /$%$ vel$k$ re'ervoar vode* %o je $'u'e%an BsuperCau%opu%B 'a kre%anje vode oko plane%e. Procenjuje se da je 'aprem$na vode u a%moser$ u /$lo kom %renu%ku oko 12 9## km 3 $ kada /$ se odjednom sru"$la na !emlju u v$du k$e* prekr$la /$ povr$nu kopna samo do prv$ 2*5 cen%$me%ara. $rkulac$ja a%mosere na o/e 'emlj$ne polulop%e sas%oj$ se od %r$ žel$je. Da ekva%oru se %opl$ va'du pod$(e* kre(e se ka severu $ ju)u $ pada u %ropsk$m o/las%$ma. +ladan va'du pada $'nad polova* a'a%$m dola'$ do srednj$ )eo)rask$ $r$na. Padav$ne preds%avljaju vodu koja se oslo/a=a $' o/laka u v$du k$e* ledene k$e* susne"$ce* sne)a $l$ )rada $ osnovn$ je v$d povra%ka vode $' a%mosere na !emlju. ,/lac$ sadrže vodenu paru $ kaplj$ce* koje su %ol$ko male da dop$ru kao padav$ne* al$ su dovoljno vel$ke da orm$raju v$dlj$ve o/lake. a /$ dolo do pojave padav$na* prvo se %anke kaplj$ce vode moraju konden'ova%$ na "es%$cama pra$ne* sol$ $l$ d$ma. !a%$m* kap$ se sudaraju $ uve(avaju dovoljno da mo)u da padnu na !emlju. E$l$on$ kaplj$ca je po%re/no da se s%vor$ samo jedna kap k$e. Svake )od$ne oko 4# ### km 3 $spar$ $' okeana $ padne na kopno. @aj )od$nj$ %ok je ve($ od %oka reke 8ma'on $ %eore%sk$ )ledano dovoljan je 'a sna/devanje pe% pu%a v$e ljud$ od dananje) /roja s%anovn$ka !emlje.
4. LOKALNO KRUŽENJE VODE
Eno)$ pove'an$ c$klus$ "$ne op%$ proces kruženja vode. re%anje vode u pr$rod$ uslovljeno je mno)$m ak%or$ma me=u koj$ma su kol$"$na $ %$p padav$na* relje* )eolok$ sas%av sred$ne. In$l%rac$je vode sa povr$ne %erene vr$ se u delov$ma koje je sa"$njeno od poro'n$ $l$ propus%lj$v$ s%ena* al$ ne $ kro' nepropusne %$pove 'emlj$%a. In$l%rac$ja preds%avlja prod$ranje vode sa povr$ne %erena u du/$nu. >$lo )de na sve%u* deo vode koj$ padne u v$du k$e* $n$l%r$ra se u pod'emne slojeve. ol$ko (e se $n$l%r$ra%$* 'av$s$ od ve(e) /roja ak%ora. eo $n$l%r$rane vode 'adrža(e se u povr$nskom sloju 'emlje* )de može da se pra'n$ u re"n$ %ok prod$ranjem kro' o/alu. !a%$m* deo vode može prodre%$ $ du/lje* pr$ranjuju($ pod'emne akv$ere. &el$ke kol$"$ne vode se akumul$raju u 'emlj$%u. &oda se ovde jo uvek kre(e* verova%no vrlo sporo* $ ona je jo uvek deo $droloko) c$klusa. &e($ deo vode u 'emlj$%u po%$"e od padav$na koje prod$ru u du/$nu sa povr$ne %erena. ornj$ sloj 'emlj$%a je ne'as$(ena 'ona* )de je voda pr$su%na u kol$"$nama koje se menjaju sa vremenom* al$ 'emlj$%e os%aje ne'as$(eno. 7
Ispod ovo) sloja* nala'$ se 'as$(ena 'ona* )de su sve pore* puko%$ne $ pros%or$ $'me=u "es%$ca s%ena 'as$(ene vodom. Pražnjenje pod'emn$ voda preds%avlja $'/$janje vode na povr$nu 'emlje. De pr$ranjuju akv$ere samo padav$ne koje prod$ru u 'emlj$%e usled )rav$%ac$je6 ; jedan deo na$la'$ na vodonepropusne slojeve $ po"$nje da se kre(e u or$'on%alnom smeru. eo ove vode (e o%$ca%$ na povr$nu %erena u re"na kor$%a $ u okean. &oda koja se kre(e $spod povr$ne %erena 'av$s$ od permea/$l$%e%a kol$ko je lako $l$ %eko da se voda kre(e kro' nj$6 $ poro'nos%$ vel$"$na o%voren$ pora u ma%er$jalu6 pod'emne s%ene. 8ko s%ena omo)u(ava da se voda nesme%ano pro/$ja kro' nju* onda se pod'emne vode mo)u kre%a%$ veoma daleko dan$ma.
0
5. ISPARAVANJE
Isparavanje je proces u kome se %eku(a voda pre%vara u vodenu paru $ ula'u u a%moseru u o/l$ku )asa. Isparavanje leda se na'$va su/l$mac$ja. Svak$ dan oko 12## km3 vode $spar$ $' oceana* kopna* /$ljaka $ polarn$ kapa* a $s%a se kol$"$na konden'ac$jom vra(a na 'emlju. ada se $sparavanjem ne /$ nadomes%$la voda koja se vra(a na povr$nu 'emlje* a%mosera /$ se osu$la 'a dese% dana. Isparavanje se pove(ava s %empera%urom* $n%en'$%e%om sun"eve sve%los%$* /r'$nom ve%ra* /$ljn$m sve%om %e se smanjuje kako se vlažnos% va'dua pove(ava. ,/$m $sparavanja var$ra od skoro # m na )od$nu dana na polarn$m krajev$ma pa do 4 m na )od$nu dana nad olskom s%rujom. Prose"na o/$m $sparavanja je 1m na )od$nu dana %o 'na"$ da /$ %akvo $sparavanje nakon )od$nu dana smanj$lo o/$m sve%sko)a mora 'a 1 m da se u $s%o vreme $sparena kol$"$na ne nadokna=uje konden'$ranom vodom koja se $' a%mosere vra(a u o/l$ku k$e $l$ sne)a.
9
6. Zaključak
S poras%om ljudske populac$je e$kasna $ rac$onalna upo%re/a vode pos%aje sve v$e klju"no p$%anje održ$vos%$ $ ra'voja. Pažlj$vo $ plan$rano kor$%enje vode može smanj$%$ pro/leme* al$ o)ran$"ene kol$"$ne vode u nek$m podru"j$ma sve%a* kao %o je %o >l$sk$ $s%ok* može /$%no u%$ca%$ na re)$onalnu pol$%$ku. S%o)a se voda mora pažlj$vo $ rac$onalno %ro$%$ $ "uva%$* jer $pak "ovek može 15 dana /e' rane* al$ ne može 3 dana /e' vode.
1#
L!"#a!u#a Sva l$%era%ura 'a $'radu ovo) sem$narsko) rada je kor$(ena sa In%erne%a
11
