Beograd leži na 30 BRDA Ne sumnjamo da većina Beograđana zna gde g de se nalaze brda jednog Labuda, Petla, Matije Bana i baba Jule, ali gde su Belo, Ćurtovo, Orlovo ili Maleško oznato je samo loklai!ma, iako su neka u restoni!i "ak du#e od veka$
%oto& 'oogle Mas ( s!reens)ot Labudovo brdo Beograd le#i na "ak *+ brda, a ovo su samo neka od oni) "ija su imena i dalje ostala misterija&
%oto& P$ Marković ( -. .rbija Julino brdo na /ukari!i
Belo brdo Belo brdo nalazi se na desnoj obali 0unava u 1in"i$ Ovo brdo je ar)eološki lokalitet gde su istra#ivani osta!i najvećeg raistorijskog naselja u .rbiji i jednog od najzna"ajniji) neolitski) lokaliteta u 2vroi$
Belo brdo ime je dobilo o boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stru"noj literaturi oznatije o imenu 1in"a$ 1in"a$
Milićevo brdo 3zmeđu 1išnji!e i .lana!a, Milićevo brdo zabele#eno je i na kartama iz rošlog veka$ .ominje se u knjizi iste Nikolića, objavljenoj 45+*$ godine, međutim osim imena nema drugi) odataka$ Ovo brdo visoko je 675 metara$
Maleško brdo Maleško brdo "ini svega nekoliko uli!a$ Ovaj kraj isrese!an je uzanim soka!ima i un je zelenila i !veća$ Nalazi se u stvari na adini 1ra"arskog 1ra"arskog visa i grani"i se sa -utokomandom, 8Partizanovim stadionom8 i stani!om Proko$Na njemu se nalaze nova zdanja i nekoliko bolni!a$ Ovo brdo mo#e da se nađe na kartama s o"etka 99 veka, ali o njemu isto tako nema odataka$
Stojčino brdo :a ovo brdo znaju Mirijev!i, doduše i oni najstariji ne mogu da ka#u "ije ime nosi$ .toj"ino brdo nalazi se negde na ola uta od ;onjarnika rema Malom Mokrom Lugu i visoko je 6<* metara$ = okolini Mirijeva nalaze se i Orlovo i Ćurtovo brdo, za koje se takođe ne zna kako su dobila imena$
%oto& M$Mitrović ( -. .rbija ;alemegdansko brdo
Mitrovo brdo Ovo je urbanije naselje i rodu#etak naselja Braće Jerković$ Na jugu i jugoistoku se grani"i sa ;umodra#om, a na severozaadu sa Jerkovićem, a na istoku sa 1elikim 1elikim Mokrim Lugom 3 na severu sa Padinom$ ;o je "uveni Mitar o kojem ovo brdo nosi ime nema objašnjenja$
Sva brda Beograda
%oto& 1esna 1esna Lalić ( -. .rbija Park na Banovom brdu Banovo brdo Banji"ko brdo Belo brdo 1eliko brdo 1odi"ko brdo 1ra"arsko brdo 'lum"evo brdo 'olo brdo 2rino brdo >uto brdo :vezdarsko brdo Julino brdo ;alemegdansko brdo ;anarevo brdo
Labudovo brdo Lekino brdo ?Pašino brdo@ Lisasto brdo Lozovi"ko brdo Maleško brdo Milićevo brdo Mitrovo brdo Mora"ko brdo Nikino brdo Orlovo brdo Petlovo brdo .tanova"ko brdo .tara!A1asino .tara!A1asino brdo .toj"ino brdo o"idersko o"idersko brdo br do Ćurtovo brdo
POD!M"! #OD! B!O$RADA 3sod Beograda te"e još najmanje devet reka, otoka, a ima i nekoliko C#ivi)D izvora$ Mokroluška reka, .lavujev, 1ra"arski, /uburski, Bibijin i drugi oto!i nekada, ali i danas teku isod Beograda$ .amo što su sada CzarobljeniD u kanaliza!ionim !evima i kolektorima$ -utor knjige CBeograd isod BeogradaD :oran Nikolić ka#e da isod autouta Beograd A Niš te"e Mokroluška reka koja je srovedena kolektorom širine oko et metara do Mostarske etlje gde se uliva u .avu, a da se zgrade na erazijama erazijama nalaze na odzemnim izvorima$ A 3sod )otela CMoskvaD ostoji et izvora$ .vakodnevno vodimo ra"una o tome da )otel ostane suv tako što vodu uz omoć umi izvla"imo u kanaliza!iju A ka#e Mili!a Ećeanović iz ovog )otela$
eka je tekla i niz ;umodrašku uli!u u kojoj i danas ostoji izvor "iju vodu ljudi koriste za iće$ A = .kadarliji je ostojala bušotina iz koje je izvirala kvalitetana voda koja je mogla da se ije i nju su Flaširali$ 3sod grada na više loka!ija se nalaze izvori sa vodama koje bi mogle i danas da se koriste A ka#e )idrogeolog :oran Nikić$ On ka#e da je 1išnji"ka banja dobila ime o izvoru tole vode koja je tamo nekad tekla$ Na mestu škole CMilena Pavlović BariliD Bar iliD u 1išnji"koj 1išnji"koj banji tekao je otok koji je re tridesetak godina sroveden kroz kanaliza!ione !evi, a bila je oznata i /uburska reka koja je tekla od Neimara utanjom Ju#nog Bulevara$ 1eruje 1e ruje su da je reka tekla i =li!om 66$ oktobar, gde je nedavno zgrada o"ela da tone$ A Mislim da se zvala :lati!a, naši stari su govorili da je njeno korito bilo na mestu ove uli!e sve dok je nisu re oko 6++ godina okoali A ka#e .rđan Basarić, stanar iz ove uli!e$
POD!M"! #OD! B!O$RADA 1elikog Mokrog Luga kroz uli!e :age Malivuk, imsku uli!u, %& Mokroluška reka' Od 1elikog =stani"ku uli!u na delu između uli!e 1ojvode oze i uli!e 'r"ića Milenka, niz autout do Mostara gde se uliva u .avu te"e od trećeoziva"ke "esme u /ingrijinoj uli!i na :vezdari (& Bulbulder)ki *Slavujev+ ,otok te"e do 0unava isod =li!e 0imitrija u!ovića u!ovića
3& #račar)ki #račar)ki ,otok' , otok' Od .lavije isod Nemanjine uli!e ka .avi -& .ubur)ki ,otok' .a Neimara ka .avi, Ju#nim bulevarom i =stani"kom uli!om ekao je od zgrade Politike ka Bajlonijevoj ija!i niz .kadarsku .kadarsk u uli!u /& Bibijin ,otok' ekao
& Re,iški ,otok' 3zvire u =li!i Gorđa Ognjanovića ?kod škole Miloš Hrnjanski@ i kod =li!e Milorada Jovanovića ?kod Pair servisa@ izlazi na ovršinu Makiškog olja i tu se uliva u meliora!ioni kanal 1& Mana)tir)ki ,otok' Pored Manastira akovi!a, smešten je u kolektor i kroz njega ide do o"iderske o"iderske reke rek e 2& $alovia' Pored Hrkve svetog velikomu"enog 'eorgija na Be#aniji je tekla, a je reko .ur"ina odvedena u .avu
4& #išnjički ,otok' = 1išnji"koj 1išnji"koj banji, na rostoru gde se nalazi OE CMilena Pavlović BariliD na rostoru između starog i novog naselja, otok je o"etkom o "etkom osamdeseti) godina kroz !evovod odveden do 0unav!a
5#OR5 %& 3sod Iotela CMoskvaD ($ 3sod Palate C-lbanijaD 3& sod Beograđanke -& = Ov"i ostoji izvor tole slane vode
6e7era Beograda Sav)ko je7ero
.avsko jezero -da Higanlija ?Foto& Kikiedia@ .avsko jezero se nalazi na beogradskoj oštini /ukari!a$ Naravljeno je krajem šezdeseti) godina rošlog veka od desnog rukav!a reke .ave, građenjem vešta"ki) brana blizu gornjeg i donjeg ši!a -de Higanlije$ 0uga"ko je više od "etiri kilometra, rose"ne širine oko 6++ metara, a dubina mu je od "etiri do šest metara$ Heo komleks -de Higanlije je najuređeniji sortskoAturisti"ki komleks Beograda i urbane legende tvrde da se tokom toli) julski) dana u .avskom jezeru okua "ak *++$+++ ljudi dnevno$ 1eliki broj linija '.P Beograd ide ored -de Higanliji a u letnjim mese!ima organizovane 1eliki o rganizovane su osebne linije koje iz razli"iti) delova grada saobraćaju direktno do -de$ .a novobeogradske strane do .avskog jezera se lako sti#e i "am!ima koji tokom letnji) mese!i redovno saobraćaju iz blokova 7+ i <$ Parking rostor oko .avskog . avskog jezera je dobro organizvan, a ako #elite da na -du uđete sostvenim autom morate latiti osebnu dnevnu kartu$ Na samom o"etku, odnosno kraju .avskog jezera, ostavljen je vešta"ki gejzir a sedam kilometara obala .avskog jezera je retvoreno u šljunkovite la#e$ Jezero je bogato belom ribom, ali ne oskudeva ni lemenitim vrstama šaranom, somom, štukom, slatkovodnim rakovima = okviru ukune obnove Faune -de Higanlije, .avkog jezero je u nekoliko navrata oribljavano sa više tona šarana šar ana i amura$ Na jezeru je 6++5$ godine odr#ano odr#an o i svetsko rvenstvo u lovu šarana, a ribo"uvarska slu#ba odli"no radi svoj osao$ Pored e!anja, kuanja i veslanja, osetio!i ovde mogu skijati na vodi, skakati band#ijem, jedriti, a "ak i roniti$ 1o 1oda je izuzetno bistra za uslove ravni"arski) jezera za šta je zaslu#an i takozvani talo#nik na gornjem ši!u -de Higanlije$ Naime, tek kada se savska voda u talo#niku rirodnim
utem roFiltrira, sistemom umi se uba!uje u .avsko jezero$ .am talo#nik je rakti"no osebno jezero za sebe i svojom veli"inom, u odnosu na neka nek a druga beogradska jezera, zaslu#uje takav status$ alo#nik alo#nik ima oseban zaštićeni status, ograđen je visokom viso kom ogradom i na njemu je zabranjena svaka aktivnost od kuanja do e!anja$ Pumama iz talo#nika se reguliše i nivo vode u .avskom jezeru, koji je bez obzira na vodostaj .ave, uglavnom ostojan$ =z la#u oko jezera, nalazi se staza za šetnju, vo#nju bi!ikla, rolera, skejta =z stazu su i brojni kaFići i restorani do koji) se sti#e i turisti"kim vozićem koji u letnjim mese!ima redovno saobraća oko !elog jezera$ = bogatom zelenilu koje okru#uje jezero, skrivena su de"ija igrališta, staze za šetnju, sortski tereni kao i mnogi drveni aviljoni u kojima se mo#ete odmarati u )ladu :bog svega ovoga nije ni "udo što su .avsko jezero i -da Higanlija odavno ostala najomiljenije izletište Beograđana$
Ada Sa8ari
3zmeđu .ave i /ukari"kog /ukar i"kog rukav!a, u blizini donjeg ši!a -de Higanlije, nalazi se jezero -da .aFari jedno od najleši) mesta za odmor u Beogradu$ 3 ored toga što stotine )iljada izletnitnka svakog letnjeg dana sti#e na -du, ni svaki deseti ne zna da se na donjem delu -de nalazi još jedno jezero$ Put i) jednostavno odnese ka gu#vi i vrevi
la#e$ - samo stotinak metara od kru#nog toka na ulazu u -du, nalazi se malo, ali rirodno jezero -da .aFari$ Pre nastanka .avskog jezera, u ovom delu -de je bila rirodna deresija koja se unila vodom tokom veliki) vodostaja .ave$ ako se obnavljala voda u mo"vari koju su nekadašnji stanovni!i /ukari!e nazivali i .avskom barom$ ;rajem sedamdeseti) i o"etkom osamdeseti) godina rošlog veka, jezero je otuno isušeno i u neosrednoj blizini je izgrađen sta!ionarni zabavni ark$ 3sostavilo se da je ark bio romašena investi!ija i osle nekoliko godina je restao sa radom$ rska i ševar su se ubrzo vratile u staru baru a sa njima je o"elo da sti#e i đubre$ Mesto na kome je danas jezero, dugo je bilo smetlište koje su svakodnevno unili stanovni!i olulegalnog naselja koje se nalazi na donjem delu -de$ 'rađevinski šut, stari nameštaj i kućni aarati, dnevni otad godinama su ba!ani u staru .avsku baru$ ek o"etkom devedeseti) godina, rivatnom ini!ijativom oet je o"elo "išćenje stare .avske bare$ Odneto je gotovo dve stotine kamiona otada Posle detaljnog sređivanja dna i obale jezera 455$ godine, ovo mesto ostaje oznato kao -da .aFari, rvo jezero u .rbiji na kome je uvedeno ribolova"ko ravilo u)vati i ustiC$ Jezero je rvenstveno namenjeno za sortski ribolov, osebno šarana, ali ima i kaitalni) rimeraka amura, linjaka, babuške Jezero je u obliku latini"nog slova ., rose"ne dubine oko dva metra i ima uređenu obalu sa *+ numerisani) e!aroški) mesta$ .vi ulovljeni rimer!i veći od et kilograma vraćaju se u vodu, a manji rimer!i ribe mogu se latiti o tr#išnoj !eni i oneti kući$ .em ribolova"kog kluba u kom mo#ete obezbediti karte za dnevno, nedeljno ili sezonsko e!anje, u okviru komleksa nalazi se i rijatno uređen restoran$ Ovde se, naravno, mo#e ojesti riblja "orba, ili riba na #aru$ Leti se mo#ete osve#iti )ladnim ićem, a zimi kada je jezero zaleđeno, mo#ete oiti i kuvano vino$ 3 to sve bez #urbe, na miru i uz osme)$ Oušteno Baš kako se i zove restoran Oko najvećeg dela jezera ostoji staza, a ljubitelji rirode mogu u#ivati u šetnji tokom !ele godine$ Ovo mesto obo#avaju i de!a jer otuno bezbri#no i slobodno mogu )raniti ze"eve, koze, k oze, Fazane, golubove, atke, labudove stalne stanovnike mini zoo vrta$ -da .aFari je okru#ena gustom šumom tako da ste ovde otuno izdvojeni od gradske gu#ve ili vreve obli#njeg .avskog jezera$ 3ako se nalazi u neosrednoj blizini grada, !eo komleks odseća i na svojevrstan rezervat rirode$
9o,čider
1erovatno su mnogi zaboravili, a mnogi i ne znaju, da jedan od najleši) beogradski) arkova, o"ider, o"ider, ima vešta"ka jezera koja su ravi ukras ovog arka i izletišta$ Neki će mo#da reći da je neristojno govoriti o malim to"iderskim akumula!ijama u konteksu drugi), mnogo veći) beogradski) jezera$ 0o o"iderskog o"iderskog arka se s e mo#e stići nizbrdo od o"iderske o"iderske zvezde ili uli!om eodora eodora 0rajzera$ Mo#e se stići i direktno sa Mosta na -di, ali i iz akovi!e, utem ored or ed rasadnika$ o"ider se nalazi između beogradski) oština /ukari!a i .avski vena!, u odno#ju to"iderskog brda koje se sušta i širi u dolinu o"iderke, treće beogradske reke, takođe "esto zaboravljane$ o"ider je rvi namenski urađen beogradski ark, i izgrađen je o narud#bi kneza Miloša$ :asadili su ga "eški vrtlari koji su !entralni !vetni deo rodu#ili do kamenog obeliska, kako bi naglasili aradni karakter samog arka i va#nost oru"io!a$ 3sred Miloševog konaka tadašnjeg kne#evog letnjikov!a, veliku senku u tolim danima i danas ravi stogodišnji latan$ Pri"a se da je drvo zasađeno na mestu gde je ranije r anije bila kre"ana, a otud njegova veli"ina i dugove"nost$ =ređene su šetne staze, travnja!i, relee !vetne aleje 3ak, oseban dragulj o"iderskog arka, redstavljaju tri vešta"ka jezer!eta koja se naajaju vodom sa o"iderske "esme, kao i otok koji te"e kroz !eo ark$ Najmanje jezer!e je stalno u )ladovini i iz njega voda odlazi direktno u o"idersku reku$ .rednje o veli"ini jezero je i najdublje i na sredini jezera se nalazi maleno vešta"ko ostrvo od kamena$ Jezera su uređena utvrđenom obalom, a na najvećem, koje li"i na osmi!u, nalazi se drveni mostić$ /isti otok kojim se jezera naajaju vodom nikada ne resušuje$ Neun kilometar od o"iderskog o"iderskog arka, nalazi se restoran ;ošutaC, oznat o odli"nom e"enju i debeloj )ladovini$ 3sred restorana nalazi na lazi se vešta"ko jezer!e koje se naaja sve#om s ve#om vodom sa Iajdu"ke "esme udaljene tek nekoliko stotina metara od ovog restorana$
u su atke i druge lovke, barske kornja"e, a ze"evi, Fazani i auni su stalni stanovni!i ovog malenog zoo vrta$ Prostor oko restorana se redovno odr#ava a ostoji i igraoni!a za de!u$
Markovačko je7ero
Ju#no od Mladenov!a, + kilometara od !entra Beograda, u odno#ju lanine ;osmaj, nalazi se Markova"ko jezero, jedno od najstariji) beogradski) vešta"ki) akumula!ija$ Nastalo je izgradnjom brane na re"i!i ;ošarna 455$ godine$ 0uga"ko je oko jedan i o kilometar, a široko do 6<+ metara$ Od !entra Beograda do Mladenov!a nije teško stići, a od Mladenov!a do Markova"kog jezera, sti#e se starim kragujeva"kim utem$ Na šestom kilometru uta ka ;ragujev!u, skreće se desno ka selu Markova!$ Postavljeni su utokazi, a ut je asFaltiran i vodi do same obale jezera Markova"ko jezero va#i za jedno od retki) beogradski) jezera koje je oremljeno dobrom ratećom inFrastrukturom$ Ovde se nalazi nekoliko neko liko restorana, jedan motel, uređena la#a sa tuševima i sanitarnim "vorom Neki meštani u Markov!u izdaju sobe, a za razliku od drugi) beogradski) jezera, ovde je dozvoljeno dozv oljeno ostavljanje šatora, tako da i kameri mogu da u#ivaju$ Obala jezera, bli#a -ranđelov!u obrasla je šumom$ Jednim delom obale dominiraju #itna olja i ašnja!i, a se leti mogu videti svi relazi iz #ute do zelene boje$ 'otovo oko !elog jezera ostoji neuređena staza za šetnju, koja mo#e rijati onima koji zaista u#ivaju u rirodi$ = roleće i jesen, kada nema mnogo osetila!a, sa te strane jezera se mogu videti ze"evi, Fazani, reeli!e a neki
ut i srndaći koji dolaze na ojilo$ Na samoj vodi i delovima obale obraslim trskom, mogu se videti divlje atke, "alje, veliki gnjur!i, vodomari, rode$ Na jezeru se u sezoni dnevno nađe nađ e i do edeset ribolova!a$ :astuljene su gotovo sve vrste v rste slakotkovodne ribe šaran, som, štuka, babuška, deverika, smuđ Naravno, i ovde ordiniraju ribolova"ke nesreće, bandar i !verglan$ 3ak, za razliku od neki) drugi) jezera, ribolova"ka slu#ba na Markova"kom jezeru se!ijalnim zamkama gotovo svakodnevno istrebljuje !verglana, osvedo"enu šteto"inu koja uništava riblju mlađ$ Ovde ne va#i ravilo ulovi i ustiC, ali ostoje osebne dnevne dozvole koje izdaju ribo"uvari$ Prilazi obali do mesta za ribolov se redovno odr#avaju, tako da je ribolov na Markova"kom jezeru ravo zadovoljstvo$ Postoji i organizovana staza za takmi"arski ribolov, r ibolov, a se ovde "esto odr#avaju takmi"enja u raznim te)nikama ribolova na kojima u"estvuju vr)unski sortski ribolov!i iz !ele .rbije i regiona$
6e7ero 9rešnja 9rešnja
Jezero rešnja ?beobuild$rs@
Prva 8a7a ure:enja je7era 9rešnja 9rešnja i njegove okoline o koline Na adinama -vale, -vale, na samo *+ kilometara od !entra grada, sa leve strane uta od Beograda Beogr ada ka ;ragujev!u, nalazi se oznato izletište rešnja, sa istoimenim jezer!em$ Jezero rešnja je vešta"ko jezero, okru#eno šumom i nalazi se na grani!i oština oš tina 1o#dova! 1o#dova! i .oot$ 0uga"ko je oko 4<+ metara, a širina mu je oko *+ metara$ Obala je rostrana i sasvim ristua"na a nekada bila otuno ozidana betonom$ betono m$ 1remenom 1remenom se ovaj zid na nekim mestima urušio, a nikada nije oravljen$ Jezero se nalazi u središtu listoadnoA"etinarske šume a u blizini se nalaze i dva izvora$ Prodavni!e u blizini nema$ Na#alost, zbog nedostatka kanti za đubre, ambala#a "esto završi tamo gde joj nije mesto$ rešnja u stvari obu)vata leezasto izvorište otoka .avušni!a i svojim stranama ada na jugoistok u ovaj otok, a koji je ritoka reke Mali Lug$ Na ovom otoku je o"etkom šezdeseti) šezd eseti) godina naravljeno malo vešta"ko jezero, odnosno mikroakumula!ija rešnjaD$ Ovo jezero stvoreno je izgradnjom regrade, to jest brane od lomljenog kamena u !ementnom malteru, a mikroakumula!ija uni se vodama otoka .avušni!a koji nikada ne resušuje$ Pored jezera, nalazio se )otel sa releim restoranom koji je, na#alost, krajem devedeseti) godina rošlog veka naušten a ubrzo i uništen$ u ništen$ Od tad, ni jezero se ne odr#ava zajedni!a u ovo jezero nije ulo#ila ništa u oslednji) *+ godina$ Osim "uvene daske za skokove u vodu, ljudska ruka tu već de!enijama ništa nije dodala$ Ovo releo mesto za izlet trebalo bi da izgleda mnogo bolje kada neuređeni rostor oko vode zamene sortski tereni, kam rostor, staze za šetnju$ Naime, detaljnim urbanisti"kim lanom odavno je redviđeno izmuljavanje jezera, izgradnja savremenog sortskoArekreativnog !entra, a na samom jezeru je lanirana izgradnja drveni) latoa sa le#aljkama, sun!obranima = lanu je i izgradnja marine, ribljeg restorana i kaFića$ Na#alost, još nisu deFinisani rokovi za završetak, a ni o"etak radova
Bela reka
Jezero Bela reka nalazi se u odavalskom selu ianj, na beogradskoj beograds koj oštini 1o#dova!$ 1o#dova!$ 3ako se nalazi u samom odno#ju -vale, -vale, daleko je od o"iju izletnika i drugi) slu"ajni) namernika$ na mernika$ :bog svog ušuškanog olo#aja ne mo#e se videti ni sa avalskog tornja$ 0o Bele reke se mo#e stići i sa 3barske magistrale, ali je najlakše ako od !entra Beograda idete avalskim utem$ Posle semaFora na skretanju za -valu odnosno Pinosavu, nastavite još nekoliko stotina metara ka alji, a onda skrenete oludesno ka inju$ 0alje ut vodi nizbrdo, nekoliko kilometara ka odno#ju -vale, ored starog rudnika #ive Na kraju nizbrdi!e, na raskrsni!i ored rodavni!e i autobuske stani!e, skreće s kreće se desno, ka ruzi i rianjskom zaseoku zas eoku Bela reka$ - onda je najbolje itati meštane za rava! ne ostoji nikakva tabla da se u blizini nalazi nekakvo jezero$ Jezero Bela reka nastalo je izgradnjom brane 45QQ$ godine i to iz rakti"ni) razloga$ Naime, za veliki) kiša i otaanja snegova, Bela reka je znala da svojom silinom ugrozi ove kuće i rugu koja izlazi iz tunela samo nekoliko stotina metara od jezera$ Jezero se naaja "istom vodom iz Bele reke, ali i iz dva odvodna izvora$ Odma) uz branu nalazi se la#a na kojoj je, ka#u, bilo teško naći mesto za eškir$ Posle nekoliko in!identa i utaanja, livanje u jezeru je zvani"no zabranjeno$ Međutim, tokom veliki) vrućina ovo ravilo se ne oštuje$ Površina jezera je veća od dva )ektara, rose"na širina je oko 4++ metara, a dubina jezera je na nekim mestima i 4+ metara$ :bog se!iFi"ne mikroklime, zimi se na jezeru u)vati led debljine i do + !m koji mo#e otrajati i do dva mese!a$ :bog dva )ladna izvora na dnu jezera, temeratura
vode ni u sred leta ne relazi 6+ steeni$ = roleće i jesen temeratura vode je jedva između Q i 4+ steeni$
Rabrovačko je7ero
abr ova"ko jezero ?Foto& ggaji!@ 3ako se nalazi na teritoriji grada Beograda, abrova"ko jezero je od !entra grada udaljeno gotovo 7+ kilometara$ Ovo releo itoreskno jezero nalazi se u selu abrovu, na teritoriji beogradske oštine Mladenova!$ 0o sela abrova najjednostavnije se sti#e ako se na desetom kilometru uta Mladenova! ;ragujeva! skrene levo, rema selu Jagnjilo$ Lokalnim utem lako se sti#e do abrova, ali teško do jezera$ Oznaka na utu nema, a ako bilo kog meštanina usut itate za jezero, uutiće vas u dobrom rav!u$ 0esno, rema seoskoj !rkvi$ abrova"ko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 4Q+ metara a nastalo je sedamdeseti) godina rošlog veka odizanjem brane na otoku rsteni!a koji rolazi kroz selo abrovo$ Jezero je duga"ko 7Q+, široko oko 4+ metara i najdublje je od svi) beogradski) jezera na nekim mestima i do 6+ metara$ Okru#uju ga ašnja!i i livade, a raskošne krošnje koje se nadvijaju nad vodom, rave )lad u tolim letnjim danima$ .like, zvu!i i mirisi u"iniće da vam ni za trenutak ne zaFale klue, molovi, restorani Ovde nećete naći kaFiće i rodavni!e, tako da vodu, sokove i
gri!kali!e morate ribaviti na utu do jezera$ =ređene la#e nema a i rilaz jezeru na mestima ogodnim za kuanje, nije jednostavan$ ;ako la#a i dalje nije uređena, uređena , lokalni klin!i se ovde retko kuaju$ Ovo jezero je jako bogato ribom i svojom leotom jednostavno mami uornije ribolov!e$ .a druge strane, zbog nerazvijene inFrastrukture, abrova"ko jezero i ored neosorne divlje leote, nije za orodi"ni izlet$
6e7ero Očaga
Jezero O"aga je na teritoriji oštine Lazareva!, i jedan je od najatraktivniji) sortskoArekreativni) !entara i jezera Beograda$ Nalazi se na šezdesetom kilometru od Beograda, sa desne strane 3barske magistrale, na mestu gde se skreće rema !entru Lazarev!a 1eć o uređenosti i rostranosti arking rostora, vidi se da se ovo jezero ametno i odgovorno koristi$ Nije ni "udo ako se zna da u letnjim mese!ima jezero svakodnevno osete )iljade Lazarev"ana a i utnika namernika sa magistrale$ Jezero se snabdeva izvorskom vodom koja se svakodnevno Filtrira savremenim uređajima$ ;valitet vode se redovno kontroliše i isunjava sve uslove kvaliteta re"ni) voda koje se koriste za kuanje i sortove na vodi$ Oko !elog jezera nalazi se staza za šetnju, a u jednom delu nalazi se šljunkovita la#a$ :elene ovršine uvek su besrekorno uređene a oko veliki) )rastova naravljene su !vetne rondele$
Jezero krasi i vešta"ki gejzir za "iju su izradu zbog romenljivog nivoa vode rimenjena atii"na rešenja$ Ovde mo#ete igrati vaterolo i košarku u vodi ali su urađeni i tereni za odbojku na esku, mali Fudbal na travi, lato za kulturne maniFesta!ije$ :a najmlađe ostoji i osebno igralište naravljeno od rirodni) materijala$ Oko jezera su i klue sa stolovima, ali reda) se mo#e naraviti i u )ladu veliki) )rastova gde se nalazi restoran na obali jezera$ Postoje i dve skakaoni!e sa o tri nivoa a najveća atrak!iju za de!u i mlade je iak, tobogan$ .a zalaskom sun!a ne restaju aktivnosti na jezeru dobro osvetljenje omogućava organizovanje kon!erata, zabava i drugi) maniFesta!ija$ =glavnom su osetio!i O"age stanovni!i Lazarev!a i okolni) oština, ali bi ovo jezero svojom onudom moglo obogatiti turisti"ku onudu Beograda i rivući i turiste iz !ele .rbije$ 3ako u O"agi sa kua"ima livaju i ribe od oni) najmanji) do kaitalni) rimeraka amura, e!anje na ovom jezeru nije moguće$ Ovde ribe r ibe ostoje samo radi ravnote#e eko sistema, a ribolov!i svoj mir mogu ronaći sa druge strane ograde, u jezeru .tara O"aga$
Duboki ,otok
Jezero 0uboki otok je dva kilometra udaljeno od !entra Barajeva$ Nastalo je o"etkom devedeseti) godina rošlog veka, odizanjem brane kojom je regrađen 0uboki otok, o kome je jezero i dobilo ime$ :a)valjujući "injeni!i da nema razvijenu industriju, odru"je oštine Barajevo još sada u odru"ja sa nezagađenom #ivotnom sredinom$ sredino m$ 0a bi tako ostalo i u budućnosti, Barajevo je među rvim beogradskim oštinama donelo odluku o usvajanju Lokalnog ekološkog ak!ionog lana radi o"uvanja i zaštite kvaliteta #ivotne sredine$ Bitnu ulogu u tim lanovima ima i jezero 0uboki otok, a samo jezero, iako se nalazi dva kilometra udaljeno ud aljeno od !entra Barajeva, nije teško naći$ 0o jezera sve vreme navode utokazi a isred jezera ostoji arking$ Jezero okriva ovršinu od gotovo osam )ektara, a oivi"eno je gustim šumskim ojasem koji je isrese!an brojnim manjim izvorima i oto!ima$ Jezero se redovno oribljava, "isti i odr#ava a je ostalo omiljeno odredište mnogim ribolov!ima i izletni!ima$ Obala jezera obrasla šumom je nekim neisanim ravilom rezervisana za ribolov!e koji su još davno ovde naravili malena skrovišta od kiše i sun!a$ Pe!a se šaran, smuđ, štuka, bela riba i oneki som$ .a surotne strane nalazi se uređena šljunkovita la#a a u letnjem eriodu osve#enje u "istoj vodi ovog jezera otra#i i veliki broj kua"a$ =z sam nasi nalazi se rijatan slav restoran$ Postoji i rodavni!a sa sokovima i gri!kali!ama tako da je vrlo "udno da ovo mesto i ored svoje leote i ristojne inFratrukture, loše osećeno i u letnjim mese!ima$ /udno je i to što ovde radije dolaze Beograđani nego stanovni!i Barajeva$ Na livadama uz jezero ostoje svi uslovi za organiza!iju kam rostora, terena za odbojku na esku, mali Fudbal O tome se ri"a godinama, ali izgradnja nikako da o"ne$ o"n e$ :ato je re nekoliko godina ovde izgrađena zgrada koja ni danas nije u unoj Funk!iji, a "ak se re!izno i ne zna "emu je namenjena$ O"igledno je samo da je o"ela da roada, a da još nije ni završena
6e7ero Parigu7
= akovi!i, u naselju esnik, nalazi se Pariguz, beogradsko jezero najbli#e !entru grada, ako izostavimo -du Higanliju$ Jezero je nastalo izgradnjom brane krajem Q+Ai) godina 6+$ veka kako bi se lakše kontrolisale rolećne olave$ Pariguz je udaljen 47 km od !entra grada, km od autouta 2A7+, i samo 4 km od buduće obilazni!e oko Beograda, koja se eto godinama završava$ 0o jezera se mo#e doći i od Bubanj otoka, starim kru#nim utem, ali i od !entra grada, ored manastira manas tira akovi!a$ Bitno je skrenuti uzbrdo, ka esniku$ - onda se za Pariguz itaju meštani$ Ni jedna oznaka ili utokaz ka jezeru ne ostoje$ 3me Pariguz vezuje se za dve lokalne legende$ Po rvom redanju, ime je dobilo o blatu koje se nalazilo na mestu gde je odignuta akumula!ija a za koje se verovalo da je lekovito i da le"i šuljeve$ Po drugoj ri"i, na mestu današnjeg Pariguza u Prvom srskom ustanku .rbi su naravili zasedu ur!ima, sasuvši im rili"no sa"me u stra#nji!e, a otuda i takvo ime za dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera$ 0u#ina jezera je oko 7++ m, široko je 46+, dok je dubina na nekim mestima i 4< metara$ Okru#eno je naseljima esnik, Pinosava i ianj$ Pored jezera se nalazi listoadna šuma, a sa brane se ru#a ogled ka -valskom -valskom toranju koji je udaljen svega km vazdušnom linijom$ Jezero se naaja iz tri izvora od koji) jedan ima izuzetan kvalitet vode i mo#e se koristiti za iće$ :animljivo je da se u letnjem eriodu ri visokim temeraturama dešava da neki od izvora resuše, ali uvek ostane bar jedan iz koga ko ga jezero dobija sve#u vodu$ Na Pariguzu ima divlji) atiki i barski) kornja"a a lokalni ribolov!i tvrde da među dvadesetak dvades etak riblji) vrsta ima i kruni) rimeraka soma, štuke, šarana -li, na Pariguzu ni u najtolijim
letnjim danima nema kua"a$ etki su i šeta"i iako su rve stambene zgade samo stotinak metara udaljene od jezera$ =sled nedostatka sredstava i neostojanja te)ni"ki) uslova, neki resni"ki #itelji su rešili da stvar uzmu u svoje ruke i otadne vode su usmerili direktno u jezero$ ;ada je 6++5$ godine vršena analiza, od devet uzoraka jezera Pariguz, nijedan nije bio u grani!ama druge klase Rogodno za kuanjeS$ =z sve ovo, do jezera ne ostoji uređen rilaz, la#a, arking, osvetljenja tokom noći, nema ni kanti za đubre đubr e = blizini jezera nema ugostiteljski) u gostiteljski) objekata, rodavni!a -li, zato ima đubreta
Rakina bara
aki na bara ?Foto& %a!ebook bT akina bara@ ;ako ka#u en!ikloedije, akina bara u .rem"i!i je najveće i najoznatije kraško jezero u Eumadiji$ Nekim davnim urbanisti"kim lanovima, redviđeno je da akina bara zajedno sa -dom Higanlijom i ;ošutnjakom, redstavlja objedinjenu turisti"ku onudu /ukari!e$ 0o akine bare najlakše se sti#e ako se u !entru .rem"i!e, osle ija!e, skrene levo, rema školi a onda uzanim uli"i!ama nizbrdo$ Nema oznaka, a su meštani najbolji RutokazS za akinu baru$ ;ako ri"aju stanovni!i .rem"i!e, akina bara je bila jedno od malobrojni) romanti"ni) mesta gde su dolazili ne samo stanovni!i .rem"i!e već i mladi arovi iz !entra grada$ 1oda 1oda u jezeru je bila toliko "ista da se mogao videti svaki kamen"ić na dnu$ Obala je bila eskovita, a mulj se mogao naći samo na sredini jezera a je akina bara bila jedinstveno kualište$ Meštani su mre#ama )vatali šarane teške i o et kilograma a do o"etka osamdeseti) godina na jezeru su se odr#avala i ribolova"ka takmi"enja$
;ako tvrde zvani"ni oda!i, ovo kraško jezero je dugo 4Q+, široko 44+ m, a duboko oko 6 m$ 1odom 1o dom se snabdeva od adavina kao i sa dva izvora u blizini i jedino je rirodno jezero jezer o Beograda$ Na#alost, u en!ikloedijama se svašta mo#e ro"itati 0anas se sve romenilo$ Preuštena nemaru vlasti i aljkavosti ojedini) ljudi iz kraja, akina bara je o"ela da roada, sve do ivi!e odumiranja$ 0anas je dubina vode jedva jedan metar$ Još se u bari mo#e videti oneka zmija, zalutala atka a "ak i ribolova! 3ak, ukoliko se )itno nešto ne reduzme, sve su šanse da će se akina bara retvoriti u otvorenu seti"ku jamu$ akođe, voda se drenira kroz ukotine zemljišta blizu izvora, otkoava tlo nad barom i stvara klizište koje reti da zatra jezero$ $ Na rostoru Novog Beograda nekad smo imali mo"varu i teren je nasian tako da nije ostala nijedna vodena ovršina dalje od .ave i 0unava i NB' nije naro"ito vezan za vodu, ali u 8trećem Beogradu8 ?za koji ne mislim da treba da ostane visoko urbanizovana sredina i neki novi gradski !entar, ali mora da se malo urbanisti"ki uredi@ itanje je budućnosti vodeni) ovršina$ %orland leve obale 0unava je veliko vla#no odru"je i ima zna"ajan ekosistem, kao i 1eli 1eliko ko ratno ostrvo ?ali je i leglo komara!a@$ Ovo odru"je je i zna"ajno za vodosnabdevanje u budućnosti$ ;anali kao što su .ebeš, ;alovita, 1izelj i .ibni!a treba da se odr#avaju i da se nji)ove obale malo urede$ Hentralni delovi Beograda imaju dosta odzemni) voda, nr$ odzemni vodotok na 1ra"aru i jezero isod erazija$ erazija$ :nam da je bilo ominjano da će se odzemne vode koristiti za zalivanje latoa kod Irama, ne znam da li je to zaista i realizovano$ 1oda 1oda koja ina"e stvara robleme i nekad mora da se isumava iz neki) odruma mo#e se koristiti u razne te)ni"ke svr)e, a "ini mi se da su nekada ostojali lanovi i za izvođenje te vode na 1ra"aru na ovršinu kao dekorativni otok$ Mnoge odzemne vode su zagađene i na većini rirodni) izvora voda nije za iće, ali miljakova"ki izvor koji je ranije bio zaštićen i ima kvalitetnu vodu za iće je sada ugro#en laniranom gradnjom$ -da .aFari&
o"ider&
Pariguz&
Bela reka&
akina bara&
Potok u Banji"koj šumi&
Mirijevski otok&
Jaruga otoka Pariova!&
.ebeš&
%orland na levoj obali 0unava&
B59;A A ;O
%oto& Toutube ;ako navodi ., naad je bio silovit, iznenadio je 1ojsku Jugoslavije i O1; je zauzela karaulu, ali nije usela da dublje rodre na ;osovo i Meto)iju, što je bio osnovni !ilj naada$ 1ojska Jugoslavije imala je 4+Q oginuli), a O1; više od 6++$ Oko 4$<++ riadnika O1;, uz odršku albanske artiljerije, N-O avija!ije i instruktora naalo je rejon karaule ;ošare na Frontu širine nekoliko kilometara rano ujutro 5$ arila 4555$ godine$ 0o 5$ arila N-O N-O nije gađao ;ošare, ali jeste druge olo#aje na jugoslovenskoAalbanskoj grani!i$ ;arula je lo!irana na obron!ima Prokletija, nedaleko od 0jakovi!e i 0e"ana$
57vi:ači u ne,rijatelj)ki> uni8or>a>a
= tom trenutku na Frontu Fr ontu je bilo nešto više od 4++ riadnika grani"ni) jedini!a 1ojske 1ojske Jugoslavije$ :bog #estoki) naada iz vazdu)a, ali i diverzija O1;, veća omoć nije mogla odma) da stigne$ Pro!ena vojnog vr)a bila je da će koneni naad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 4$+++ vojnika N-OAa, N-OAa, a retostavke da će glavni naad ići reko ;ošara nije n ije bilo$ Posle ada karaule, stiglo je oja"anje od više stotina riadnika 1ojske 1ojske Jugoslavije iz ešadijski) i se!ijalni) jedini!a, tako da je linija Fronta stabilizovana 45$ arila i nije bilo veći) omeranja do kraja rata$ Prisluškivanjem radio veza 1ojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minoba!a"e, veoma re!izno navodili ljudi koji su govorili italijanski i Fran!uski$ 3zviđa"i su na nerijateljskim uniFormama viđali italijanske, Fran!uske, Fran!usk e, turske, britanske i oznake -rmije BiI sa ljiljanima$
a #oj)ku #oj)ku 6ugo)lavije nije bilo od>ora ;ako navodi ., na vr)un!u borbi 1ojska 1ojska Jugoslavije imala je oko 4$6++ vojnika, a O1;, sa dobrovolj!ima i albanskim jedini!ama et do šest )iljada$ .nage O1; su ratovale u smenama, dok za 1J nije bilo odmora$ 1elika kon!entra!ija snaga na ;ošarama koštala je O1; nauštanja mnogi) olo#aja, jer je 1elika utvrđeno da su mnogo delovi grani!e sa albanske strane bili gotovo bez ikakve odbrane$ .vest da ukoliko adne linija Fronta na ;ošarama, kreću mnogo ozbiljniji sukobi sa O1; i N-O, N-O, sa neizvesnim krajem, dr#ala je moral na visokom nivou$ 1ojska 1ojska Jugoslavije je "esto išla u naade o ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki olo#aj do oslednjeg trenutka A što je dodatno uti!alo na ad morala kod nerijatelja$ Hilj naada"a, O1;, N-OAa N-OAa i albanske vojske bio je da se rodre r odre u Meto)iju i da se snage 1ojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izra#aja došla te)nološka rednost N-O N-O avija!ije$ eritorija .J koju je zgresor useo da zauzme bila je svega "etiri kilometra u širinu i ar stotina do )iljadu metara u dubinu$
Bi7arne )ene krvavi= borbi okom krvavi) borbi na ;ošarama bilo je i mnogi) bizarni) s!ena, u koje je teško overovati$ 0ešavalo se da ljudi sa obe linije Fronta zbog guste magle zalutaju u nerijateljske rovove i vrate se u sostvene, a da i) niko ne rimeti$ :bog stalnog risluškivanja jedan rezervni oFi!ir 1J se risetio ameri"ki) Nava)o 3ndijana!a iz 0rugog svetskog rata, i anga#ovao dvoji!u oma, riadnika 1J, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minoba!a"e$ 0o kraja rata N-O N-O i O1; nisu useli da s)vate o "emu se radi, jer nisu razumeli romski jezik$
'lavninu grani"ni) jedini!a na ;ošarama re bitke "inili su vojni!i na redovnom odslu#enju vojnog roka koji su slu#ili vojsku od marta 455Q$ godine i imali su uglavnom o 45 ili 6+ godina$ = bi!i za ;ošare u redovima 1ojske 1ojske Jugoslavije borio se veliki broj dobrovolja!a iz zemlje i inostranstva$ Osim usa A ;ozaka iz adobranski) jedini!a, u redovima dobrovolja!a bili su ljudi iz drugi) evroski) zemalja A takozvani 8interna!ionalni odred8 od tridesetak ljudi "inili su ljudi iz zaadnog dela =krajine, =k rajine, %inske, Evedske, 0anske, Iolandije i o jedan Ekot i 3ra! iz 1elike 1elike Britanije$
Oni )u dali živote na ;ošara>a Poginulo je 4+Q riadnika vojske i dobrovolja!a, a tela nekoliko vojnika nikada nisu izvu"ena sa grani!e$ 0anas se na odru"ju karaule ;ošare nalazi oko 4<+ grobni!a, oginuli) riadnika Oslobodila"ke vojske ;osova, ali se ro!enjuje da je još nekoliko desetina ljudi iz redova O1; sa)ranjeno u -lbaniji, navodi .$ Bitka za ;ošare je zvani"no završena 4$ juna 4555$ godine, kada se 1ojska Jugoslavije na osnovu ;umanovskog sorazuma sa snagama ;%OAa ovukla sa ;ošara$ Povla"enje je za razliku od drugi) delova ;osova, roteklo bez ikakvi) in!idenata, a nerijatelji su jedni druge mirno osmatrali$
