Naziv predmeta : SAVREMENA SHVATANJA CILJEVA VASPITANJA I OBRAZOVANJA Sadržaj predmeta: −
Proučavanje ciljeva vaspitanja sa stanovišta pedagoške nauke, obrazovne politike i struke
− Obrazovanje i usavršavanje nastavnika u skladu sa evropskom orijentacijom −
Orijentisanost pedagogije ljeva i zadataka vaspitanja
na
naučni
pristup
proučavanja
ci-
−
Odnos ciljeva vaspitanja i ishoda vaspitno-obrazovnog rada
−
Demokratizacija i decentralizacija obrazovnog sistema kao savremeni cilj vaspitanja: egalitarizam i antiegalitarizam.
−
Ideja pluralizma, varijantnosti i diversifikacije opšteobrazovne škole kao dimenzija demokratizacije obrazovnog sistema
−
Globalna obrazovna politika i ciljevi vaspitanja i obrazovanja
− Operacionalizacija ciljeva vaspitanja i obrazovanja u nastavi −
Profesionalizam i uloge učitelja u ostvarivanju savremenih ciljeva vaspitanja i obrazovanja
−
Učitelj - operater, stručnjak, pedagog, planer i organizator svih vidova aktivnosti učenika
−
Savremeni ciljevi vaspitanja kao odgovor na zahteve koje postavljaju srednja škola, porodica, svet rada i društvo
−
Sticanje i praktična primena demokratskih vrednosti tolerancije, participacije, odgovornosti i poštovanja prava drugih kao savremeni cilj vaspitanja
−
Doživotno učenje kao cilj vaspitanja
−
Ostvarivanje ciljeva evropskog obrazovnog prostora u multikulturalnom društvu
−
Ostvarivanje evropskih dimenzija obrazovanja: obrazovanje za život, za učešće u demokratskom društvu, za saradnju u Evropi
−
Ostvarivanje evropskih dimenzija obrazovanja: promocija svih talenata, kreativnosti, lični razvoj,kritičko mišljenje,samostalni rad
−
Ostvarivanje evropskih dimenzija obrazovanja: poštovanje demokratije i ljudskih prava,hrišćanske i humanističke vrednosti; široko opšte obrazovanje
−
Poštovanje evropskog zajedničkog kulturnog nasleđa i istorije,uvođenje evropske dimenzije u nastavu (reformisanje nastavnih programa u cilju jačanja svesti o evropskom identitetu i interkulturalnom razumevanju među narodima)
− Mehanizmi osiguranja kvaliteta u nastavi −
Standardi kvaliteta i procedure vrednovanja ishoda obrazovanja i obrazovnog procesa
−
Deideologizacija i depolitizacija obrazovanja; liberalizacija i tržišna orijentacija obrazovnih usluga; uvođenje privatnog sektora u oblast obrazovanja; reformisanje školskih programa
−
Autonomija škola i nastavnika u pogledu kreiranja školskog programa, uvođenje novih predmeta, težnja ka uspostavljanju nacionalnih standarda obrazovanja
−
Unapređivanje profesionalnog obrazovanja i usavršavanja nastavnika obezbeđivanje sticanja ključnih kompetencija za život u društvu znanja
−
Obezbeđivanje pristupa informaciono-komunikacionim tehnologijama na svim nivoima obrazovanja
−
Obezbeđivanje pristupa obrazovnom sistemu svima u cilju ostvarivanje socijalne kohezije
−
Stvaranje društva zasnovanog na znanju („društva znanja“)
−
Stvaranje inkluzivne kulture – izgradnja zajednice
−
Uspostavljanje inkluzivnih vrednosti
−
Kreiranje inkluzivne politike
−
Organizovanje podrške različitostima
−
Razvoj inkluzivne prakse
−
Organizovanje učenja i mobilizacija resursa
−
Cjeloživotno učenje (Lifelong Learning-LLL)
−
Njegovanje kulture učenja
−
Osiguravanje pokazatelja
kvaliteta
znanja
i
nadziranje
napretka
pomoću
Literatura: Ajanović, Dž. (2005). Globalno obrazovanje u praksi, Didaktički putokazi,br.35.Zenica. 2. Ajanović, Dž. (2007). Komparativni pristupi proučavanja globalnog obrazovanja u svijetu i mogućnosti implementacije u devetogodišnji obrazovni sistem Bosne i Hercegovine, XIII World Congress Comparative Education Societies,Sarajevo. 3. Ajanović, Dž.. (2005). Globalno obrazovanje, Didaktički putokazi, br.34. Zenica. 4. Bogosavljević, R.(2010).Ličnost i kompetencije učitelja u društvu znanja. U: Soleša – Grijak, Đ. Soleša, D., Bogosavljević, R. (ur.): Kompetencije vaspitača i učitelja za društvo znanja. Beograd : Eduka. 5. Boško Vlahović (2001). Putevi inovacija u obrazovanju, Beograd. 6. Delor, Žak (1996). Obrazovanje skrivena riznica, Ministarstvo prosvete Republike Srbije ,Beograd. 7. Deset godina reformi obrazovanja u evropskim zemljama (2000). Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta. 8. Dobert, H. (2004). Trends in education and school development, European Education,Vol.35,No.4,44-57. 9. Đorđević, Jovan (1993). Problemi ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju,Pedagogija,br.1–2,Beograd. 10. Đurišić - Bojanović, M. (2007). Spremnost za nove kompetencije za društvo znanja, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, br. 2 (211 – 224). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 11. Džurinski, A. N. (1993). Inostrana škola - savremeno stanje i tendencija razvoja, Moskva. 12. Džurinski, A. N. (1999). Razvoj obrazovanja u savremenom svetu, Izdavački centar „Vlados“ ,Moskva. 1.
13. Evropska
dimenzija u obrazovanju. (1997). Ministarstvo prosvete Republike Srbije ,Beograd. 14. Evropska dimenzija u obrazovanju. (1997). Beograd: Ministarstvo prosvete. 15. Evropska komisija (1995). Nastava i obrazovanje - uslov napretka društva, Luksemburg. 16. Glaser,V. (1994) . Kvalitetna škola . Eduka, Zagreb. 17. Grupa autora. (1998). Naša osnovna škola budućnosti, Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije, Beograd. 18. Grupa autora (2002). Kvalitetno obrazovanje za sve – put ka razvijenom društvu,Ministarstvo prosvete I sporta Republike Srbije, Beograd . 19. Hentig v. H. (1997). Humana škola, škola mišljenja na novi način, EDUKA,Zagreb . 20. Horner, W. et al. (eds.) (2007). The Education Systems of Europe Dordrecht: Springer. 21. Implementation of „Education and Training 2010“ Work programme – Progress report 2003 , dostupno na adresi: http://ec.europa.eu/education/policies/2010/doc/working-groupreport_ en.pdf 22. Improving competences for the 21st Century: An Agenda for European Cooperation on Schools,dostupno na adresi: http://ec.europa.eu/education/school21/com425_en.pdf 23. Izveštaj obrazovanja u svetu. (1995). UNESCO,Pariz. 24. Kačapor, S. (2007). Prilozi za islamsku pedagogiju, Islamska misao, Godišnjak Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru, str.172.( Sura El-’Alek, 1. Prema prijevodu Kur’ana Besima Korkuta u izdanju Ministarstva za Hadždž i Vakuf u Saudijskoj Arabiji, 1998. god., / 1412. po hidžri) 25. Key data on education in Europe 2005, dostupno na adresi: http://www.okm.gov.hu/doc/upload/200601/key_data_2005.pdf 26. Koncept devetogodišnjeg osnovnog odgoja i obrazovanja, (2006). Okvirni nastavni plan i program za 1.,2., i 3. razred, Federalno ministarstvo obrazovanja BiH . 27. Kovač - Cerović, T. i Lj. Levkov (prir.) (2002). Kvalitetno obrazovanje za sve – put ka razvijenom društvu. Beograd: Ministarstvprosvete i sporta. 28. Laketa, Novak (2002) . Mogući pravci promena u obrazovanju, Zbornik radova, br. 33, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd. 29. Laketa, Novak (2007). Ciljevi i zadaci vaspitanja. Zbornik: Radovi filozofskog fakulteta, br. 2, Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo. 30. Mandić, Petar (1989). Obrazovanje za XXI stoljeće , Svjetlost, Sarajevo.
Memorandum o doživotnom učenju (2001). Andragoške studije, vol. 8, br.1-2. 32. Ministarstvo prosvete Republike Srbije – sektor za istraživanje i razvoj obrazovanja (1996) . Obrazovni indikatori. Beograd. 33. Osnovno obrazovanje u svetu (1995). Ministarstvo prosvete Republike Srbije,Beograd. 34. Popović, B. V. (1979). Stari i novi obrasci ličnosti i njihov uticaj na vaspitne obrasce. U Zborniku Filozofskog fakulteta, knj. XX-2. (str. 301– 342). Beograd: Filozofski fakultet. 35. Potkonjak, M. N. (2003). XX vek : ni "vek deteta ", ni vek pedagogije – Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine i Pedagoško društvo Republike Srpske , Banja Luka. 36. Rado, P. (2002). Tranzicija u obrazovanju – kreiranje obrazovne politike i ključnih oblasti obrazovne politike u zemljama Srednje i Istočne Evrope i Baltičkim zemljama. Bihać: Pedagoški zavod. 37. Sejkovič, K. I. i drugi (1994). Uporedna analiza razvoja obrazovanja u Rusiji i vodećim zemljama sveta, Statistički pregled, Moskva. 38. Skatkin, M. N. i Kostjaskin, E. G. (1982). Predviđanja o evoluciji škole u SSSR. U knjizi: Perspektive obrazovanja, str. 85–93. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 39. Strateški razvoj obrazovanja (2006). Federalno ministarstvo obrazovanja BiH 40. Srdić, V. (2010). Lični i profesionalni razvoj vaspitača. U: Soleša – Grijak, Đ. Soleša, D., Bogosavljević, R. (ur.): Kompetencije vaspitača i učitelja za društvo znanja. Beograd : Eduka. 41.Suzić, N. (1995). Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka "Petar Kočić". 42.Suzić, N. (2002). Efikasnost interaktivnog učenja u nastavi: eksperimentalna provjera. Obrazovna tehnologija 2/2002, str. 13–45. 43.Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT-Centar. 44. Suzić, N. i sar. (2001). Interaktivno učenje III. Banja Luka: TT-centar. 45. The Bologna declaration of june 1999, Joint declaration of European Ministers of Education, dostupno na adresi: http://www.bolognabergen2005. no/Docs/00-Main_doc/990719BOLOGNA_DECLARATION.PDF 46. The concrete future objectives of education and training systems, Report from the Education council to the European council, dostupno na adresi: http://ec.europa.eu/education/policies/2010/doc/rep_fut_obj_en.pdf 47. Trnavac, Nedeljko (1992). Škola pod lupom – škola predmet kritike, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd. 48. Vilotijević, Mladen (1996). Škola danas – mogući pravci promena, Direktor škole, br.2, Beograd. 31.
49. Vlahović,
B. (2001). Putevi inovacija u obrazovanju – traženje novog obrazovanja, Stručna knjiga, Beograd. 50. Zbornik radova I. Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji,Filozofski fakultet, Novi Sad ,2006. Seminarski rad Seminarski rad bira se iz uže naučne oblasti od značaja za izradu završnog rada. Seminarski radovi su specifičan oblik samostalnog rada studenta sa temama koje zadaje nazivni profesor iz širih programskih okvira savremene pedagogije. Seminarskim radovima, uvežbava se pismenost studenta i metode i tehnike istraživanja odn. korištenja akademskih izvora, te proširuju saznaja iz tematske oblasti seminarskog rada. Student je obavezan da brani seminarski rad pred studentskim auditorijem. Seminarski radovi moraju zadovoljiti metodološke kriterije akademske pismenosti, standarde korektnog citiranja, zahteve minimalnog "obima rada" i zahteve "sadržaja rada" definisane sa mentorom odn. predmetnim nastavnikom prilikom zadavanja teme. Radovi moraju da budu veći od minimalnog obima koji iznosi 7 stranica standardno-formatiranog teksta. Rad metodološki i po sadržaju mora da odgovara zahtevima teme. Rad ne sme biti doslovno prepisan iz izvora, već se svi citati moraju referencirati. Seminarski ili pristupni radovi, obima od najmanje 20 stranica standardnoformatiranog A4 teksta, koji su izrađeni po propisanoj metodologiji i sadržajem obezbeđuju najviši broj bodova . Teme za seminarske radove: 1. Savremeni ciljevi vaspitnog rada u razvijanju sposobnosti učenja 2. Savremeni ciljevi vaspitanja i razvoj nastavničkih i učeničkih kompetencija 3. Ostvarljivost ciljeva savremenih teorija vaspitnog delovanja u današnjoj školi
