Savremena istorija Evrope

Savremena istorija Evrope 14.10.2013. - Od 70-ih godina 20. veka, ponašanje u sadašnjosti determinišu događaji iz bududnosti - prošlost nema mod delovanja, sve se dešava iz perspektive buddnosti Istoriografija 19. vek, ključni momenat, Ranke Istorija pokušava da se deklariše kao nauka, da nađe čvrst metod kao i prirodne nauke 1. profesionaliyacija istorije – predmet u školama, otvaraju se muzeji i arhivi, postaje profesija 2. formulisanje naučne metodologije Ranke – kritika izvora insistira se na individualnosti nacije, jezik i istorija kao identifikacija nacije Ranke – bavljenje političkom istorijom jedne države - Lamprehtova kontraverza – prošlost je bogatija, nije dovoljno izučavati samo političku istoriju, treba proučavati i kulturu, u saradnji sa drugim naukama. - dovođenje u pitanje Rankeovih postulata 20. vek – razmišljanje istoriografije o samoj sebi nauka, a ne grana lepe književnosti 1929. časopis Anali – M. Blok i Lisjen Fevr totalitet istorijskih procesa – politika i kultura, obrazovanje, civilizacija, ekonomija „rađanje istorije kao savremene nauke“ tema je prošlost čitavog društva - brojne nove škole: - Analisti - ist-soc nauka u Nemačkoj pod uticajem socioloških teorija M. Vebera - britanska soc.ist. , uticaj neomarksizma - nova ekonomska istorija u SAD -ist. antropologija u Nem i Fr – bliski analistima - psihoist. u SAD od 60-ih razdvajanje tradicionalno pozitivistička ideja: -nagomilavanje činjenica - naučni razvoj kroz širenje ist. učenja „Nova istorija“ – uključivanje drugih društvenih nauka, uključivanje teorija kao alata 1

-pomeranje interesovanja sa pojedinca na mase - problematizacija prošlosti Kraj 20. i početak 21. veka: - kritika postmoderne - koncept metanarativa, „velike pripovesti“ 20. vek – tehnološki razvoj, ratovi Evropa do 19. veka je subjekat istorije i međunarodnih odnosa, u 20. veku Evropa postaje objekat, subjekti su SAD i Rusija savremeno doba – nacionalne organizacije, mehanizmi koji de sprečiti ratove, fenomen međunarodnog prava

21. 10. 2013. Prvi svetski rat – „Veliki rat“, „Rat za kraj svih ratova“ - prvi totalitarni rat - prelomni događaj 20. veka - središte političke i ekonomske gravitacije je premešteno van Evrope - ključne ratne operacije se vode u Evropi, evropski građanski rat - stvorena su dva izazova liberalnog društva: 1. pojava boljševičkog projekta socijalizma 1918. 2. fašistički pokret - logičan sled dogadjaja, stvaranje radikalnih društvenih ideologija - Produkt Industrijske revolucije, započela u 18. veku, omogudila Evropi mod i prevlast -materijalna dominacija Evrope, dominantan izvoznik, rezervoar kapitala; pravo koncesije na prirodna bogatstva u vanev. zemljama; putovanja, nema granica; ulaže se u vojsku - psihološka dominacija, razvoj nacionalizma u Ev, razvoj rasizma - ubrzana industrijalizacija, masovna potrošnja, nov način života, smanjuje se jaz, javlja se srednji sloj „masovno društvo“ - povedan je životni vek, širenje obrazovanja, komunikacija - Evropa kao centar gravitacije sveta -širenje verskih uticaja, civilizacije, intelektualna ekspanzija - unutrašnja napetost u samoj Evropi -suprotstavljenost nacija - potrebna je ravnoteža snaga 2

1899. prva mirovna konferencija u Hagu, dogovor o sprečavanju upotrebe hemije i avijacije u ratu 1907. druga konf, zabrana rata, osnovan je sud u Hagu - demografska ekspanzija, povedanje ind. proizvodnje, radna snaga, mnogo mladih, mogu u vojsku - povedane emigracije iz Ev u Sev.Ameriku Karakter rata: - niko nije planirao da traje tako dugo 43 godine bez rata u Evropi (fr-pruski) - nedostatak realnog iskustva -novo naoružanje, ojačana je odbrana - propaganda, svi su uvučeni u rat - stvaranje masovne vojne organizacije – Nem i Pruska – opšta mobilizacija - ljudski potencijal - globalni rat, prožimanje čitavog društva - radio, propaganda, telefon, telegraf -brza razmena informacija - sve vedi broj mobilisanih - više oružja i municije - učestvuju žene, deca, starci Zastoj u ratovanju – rovovski rat ( poziciono ratovanje) - usavršeno oružje, artiljerija - podmorničko ratovanje od 1917. - cilj: uništenje neprijateljske žive sile Razvoj oružja: konvecionalno oružje - mitraljez, puška, nova municija (dum-dum), artiljerija, avionsko navođenje - bojni otrovi – prvi put u jan. 1915, na istoku, nije uspelo 22.april, kod Ipra - avioni nerazvijeni, pokušaj bombardovanja - tenk – direktan produkt WW1, prvi 1916. - podmornice, mine, oklopni brodovi, ručne bombe, baloni, automobili - taksi za Marnu - totalna destrukcija 3

65 miliona vojnika je mobilisano, 20 miliona ubijenih i osakadenih Klučni uzroci: - ravnoteža sila u Evropi i stvaranje konflikata - nemački prodor na istok 1871. ujedinjenje - ravnoteža evropskih sila je narušena zbog porasta nem.modi 1873. Trojecarski savez – Nem, Aus i Rus protiv Fr 1879. dvojni savez Nem i Aus 1882. Trojni savez – Nem, Aus i It 1887. Nem i Rus 1894. Rus i Fr 1902. VB i Japan 1904. Srdačna antanta ( Kordijal), VB i Fr oko Alžira i Maroka 1907. VB i Rus, oko Persije Antanta je sistem tri sporazuma, prerastaju u odbrambene ugovoro protiv Nem Nem – strah od napada sa dve strane fr-nem neprijateljstvo 1881. Nemci su uzeli Alzas i Lorenu Aus i Rus – Balkan, raspad OC Nem – plan za prugu Berlin – Bagdad VB i Nem – sukob na moru - Nem nema kolonije, kasni zbog ujedinjenja „posezanje za svetskom modi“ „Weltpolitik“ Vilhelm II – lice saveza elita 1890. sklonjen Bizmark, ideja o svetskoj politici, po Fišeru to je pokretač WW1 Weltpolitihk vs. fr i brit imperijalizam Nemačkoj su potrebne sirovine, ogroman kapital -ideja srednje Evrope - dogovor Fr i Vb predstavlja opasnost - Nem ovedala flotu, to smeta VB 1898. Špansko-američki rat 1900. Anglo-burski 1904-5 Rusko – japanski 1905. Prva Marokanska kriza, konferencija u Aglesirasu (jan.1906.) 1908. Aneksija BiH 4

1911. Druga Marokanska kriza Nem je priznala fr protektorat nad Marokom 1912-13. Prvi balkanski rat 1913. Drugi balkanski rat - na početku nema ratnog plana ev rat 1914-16. svetski rat 1916-18 -atentat kao povod 28. 10. 2013. 4. 11. 2013. - propaganda da se sprovedu ratni napori 1916. istočni front – Brusilovljeva ofanziva, raspad aus vojske - Rum je ušla u rat, brzo izbačena 1916. formiran je Solunski front 1917. prekretnica - iscrpljivanje centralnih sila zap. front – od jan. 1917. Nemačka je pritisnuta od strane brit. folote - podmornički rat april 1917. SAD su ušle u rat Peten je za čekanje Amera, Peten je zamenio Nivela - bunt u fr vojski, decimacija - bitka kod Pašandela – rvanje u blatu - nezadovoljstvo u Rusiji, Februarska revolucija; car Nikola II je prinuđen da abdicira, preneo je vlast na brata Mihaila 3. mart – akt u kome vlast prenosi na privremenu vladu do sazivanja ustavotvorne skupštine - ustavotvornu skupštinu su rasterali boljševici Oktobarska revolucija Država sovjeta - politička i društvena revolucija, komunizam - pobuna vojnika, da Rus izađe iz rata i da se narodu da hrana - rasulo ruske vojske - Nemci forsiraju Dvinu i osvajaju Rigu mart 1918. mir u brest-Litovsku mart 1918. nem ofanziva 5

- prodor do Marne i Amijena 8.avgusta je zaustavljena ofanziva kod Amijena, prva velika tenkovska bitka - sep-okt. opšta ofanziva vojski Antante Na Balkanu ofanziva od 14. sep. 29. sep. istupila Bug 30. okt. istupila Tur 3. nov. AU 11. nov. Nem – akt o primirju, kapitulacija - psihološki šok Konferencija mira u Parizu - teritorijalne promene - evropska ekonomija gubi snagu SAD – dominantne u juž. Americi Japan na Dalekom Istoku Ev – samo Afr. - nestale su 4 imperije, preuređena je politička karta Evrope Fr i VB su centri, do sredine 30-ih Fr je dominantna, zamenila je VB - Nem je do 1933. sila drugog reda - velika ekonomska kriza Sovjetski Savez je izolovan, unutrašnji razvoj - formirana je prva socijalistička država - razvoj totalitarnih država - najviše poginulih su radno sposobni - privreda je oslabila, zaduživanje - konkurencija industrijskih postrojenja u SAD i Japanu - ispumpmavanje kapitala Evrope - buđenje nacionalne svesti kod manjih naroda - da se ukloni tajna diplomatija Vudro Vilson, 14 tačaka Lenjin, Dekret o miru Konferencija mira u Parizu - Fr nede da ima granicu sa Nem, Rajnlend - pitanje reparacije od 18. jan 1919. do 21. jan 1921. -samo velike sile imaju pravo odlučivanja, „Velika 4“

6

28. jun 1919. Versaj, Nem - u preambuli svakog ugovora stoji 14 tačaka i akt o osnivanju Društva naroda 10. sep 1919. Sen Žermen, Aus 27.nov 1919. Nei, Bug - izgubila je izlaz na Egejsko more 4. jun 1920. Trijanon, Mađ 10. avg 1920. Sevr, Tur; 1923. Lozana - 10 novih država tripolarni sistem – lib, aut, soc ideje 1. pobeđeni i poraženi 2. odnos prema Rus 3. italijanska ambicija

18. 11. 2013. „Stara“ Evropa 1920-ih - fokus istorije Evrope je na velikim državama - savremena Evropa, moraju se posmatrati i male države - revolucija – pojava boljševizma - Vajmarska Nemačka republika 1919-1929/33 epilog WW1 – neospornu mod imaju sile pobednice, cilj im je da sačuvaju poredak Pariske konferencije - kriza je uzdrmala poredak 1933-1939. uvod u WW2, revizionističke države Nem i It su preuzele inicijativu - preokrenule su ev. politiku u svoju korist - Sovjetska Rusija – razvitak revolucionarnog procesa Februarska revolucija – od 25.feb do 2.marta 1917. , počinje kao građanska -prenošenje vlasti na privremenu vladu -revolucija centra i desnice - privremena vlada – politička scena se pomera u levo Kerenski – soc. revolucionar - stvorio se prostor sa boljševizam - vrada se Lenjin - u oktobru državni udar, boljševici su preuzeli vlast - formirani su savati vojnih i radničkih predstavnika; dvovlašde: privremena vlada i Sovjet 7

- Lenjin prenosi vladu na Sovjete, ukida se privremena vlada komunizam (lat. communis – opšti) - ideja države socijalne pravde - društveni, ekonomski, politički pokret koji se za to bori - utopijski socijalizam – društvena jednakost i pravda - zajedničko, društveno vlasništvo nad sredstvima proizvodnje - svi imaju pravo da biraju i da budu birani - obavezan rad, pravedna raspodela - idealno besklasno društvo, industrijsko društvo, društvo koje pbezbeđuje svestran razvoj ličnosti - likvidacija klasa - društveno samoupravljanje - svakome prema sposobnostima, svakome prema potrebama - nema novca, novac je izvor nejednakosti marksistička def: saradnja i uzajamna pomod radnika, oslobađanje od klasa i nacionalnog ugnjetavanja - društveno ekonomska formacija – društveno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju - vreme verovanja u ideje boljševička def: 1. nerazvijeni socijalizam, klase su uništene, još uvek je sačuvana država 2. „razvijeni“ – ukida se država, proletarijat Marks – Rusija nije dovoljno industrijalizovana za ovu ideju Rus – savez radništva i seljaštva diktatura proletarijata – radnici su došli na vlast, rus. socijal – demokratska partija boljševika - država radnika i seljaka RSDRP – komunistička partija podela: 1. socijal – demokrate koji prihvataju sistem, za evoluciju društva 2. radikalniji, komunisti, za ubrzavanje istorije, za revoluciju Oktobarska revolucija 1917. - boljševički državni udar, svrgnuta je privremena vlada - tajni kodovi, mistifikacija Trocki . ministar spoljnih poslova, preti da de nastaviti rat Nemci stigli do Petrograda - Trocki je smenjen - potpisan je mir, veliki ustupci Rusije - „pravo naroda na samoopredeljenje“ - Finska se odvojila - Rusko – poljski rat - Besarabija je pripala Rumuniji 8

-građanski rat u Rusiji, U petrogradu su prvo Sovjeti preuzeli vlast, polako šire svoju vlast - prolede 1918. prve borbe na jugu Aleksejev/Kornilov – carski oficiri - u ev. delu do novembra 1920, u ostatku do 1922. - boljševici kontrolišu malu, ali kompaktnu teritoriju - 4 osnovna fronta: jug – Aleksejev i Kornilov, brzo umrli, zamenili su ih Demikin i Vrangel ( borbe na Krimu) istok – admiral Kalčak, pobuna čeških odreda koji su se povlačili, Vojcehovski – ruski general sz – iz Estonije – da se zauzme Petrograd sever – Miler, Arhangelsk i Normansk - intervencija drzava Antante; Fr – jug, Eng – sever, SAD i Japan – istok - izbio je rat sa Poljskom, došli do Varšave, Poljaci ulaze u Minsk - mart 1921. mir Poljske i Rusije 17. jul 1918. ubistvo carske porodice ( Nikolaj II ) - boljševici vremenom regrutuju sve više vojnika beli – carski oficiri i kozaci ( samo na svojoj teritoriji ) - podela na crvene i bele - jaka ideološka propaganda beli – bez ideologije - usledila je društvena transformacija - ratni komunizam 1919 – 1921/22. - ukidanje novca dovelo do pobuna - glad 1921/22. - Lenjin vrada privatno vlasništvo nad delom zemlje i industrijom - uništen čitav jedan sloj koji se nalazio na čelu Rusije - nova ekonomska politika - javila se dekadencija decembra 1922. formiran je SSSR, potpisale Ukrajina, Belorusija i Rusije, Zakavkaske zemlje - Lenjin je za federativnu državu 1924. SSSR je međunarodno priznat, do tada je u izolaciji 1919. Komunistička internacionala, cilj je širenje Svetske revolucije januar 1924. umro Lenjin - borba između Trockog ( odmah u permanentnu revoluciju ) i Staljina ( prvo izgradnja socijalizma ) 1929. je trijumfovao Staljin - u Evropi vlada strah od revolucije i širenja komunizma okt 1918. Nemačka hode separatni mir sa SAD Badenski je formirao vladu ( uz soc – dem) 9

3. novembar, pobuna mornara u Kilu - krajem rata počinje revolucija, pobune 7. novembar, Bavarska republika - kajzer abdicirao, Badenski je podneo ostavku decembar, Svenemački kongres Sovjeta - grupa Spartak januar 1919. izbila je komunistička revolucija u Berlinu ( Libkneht, Luksemburg , vlada soc – demokrata ju je ugušila - nemački frajkori pokušavaju da zavedu red Mađarska – crveni grof Kaljari Bela Kun Mađarska sovjetska republika – do 31. jula, Rumuni u Mađarskoj; Sovjetska republika je likvidirana 16. jul 1919. u Slovačku Vajmarska Nemačka 1919 – 1923. česti nemiri 1924 – 1929. stabilnost - obaveze da se ispune odredbe Vajmarskog ugovora - ojačavanje privrede - borba sa desnicom - nem. političari žele da vrate prestiž januar 1919. izbori, socijal – dekokrate I Vajmarska koalicija Ebert i Šejdelman jul – Ustav – građanska demokratija narod → predsednik → Rajhstag → kancelar (potvrđuje ga predsednik ) - predsednik može da da neograničenu vlast kancelaru - puč dr Volfganga Kapa, marš na Berlin, pobuna desnice osnivač Otadžbinske stranke štrajk u Berlinu, pobunjenici ga napustili - ulazak Belgije i Fr u Rur . otpor u Nemaškoj, odbili da plaćaju reparacije - inflacija 1923. oktobar 1923. pokušaj udara sa levice novembar 1923. Pivnički puč – desnica, na Minhen, Hitler i Ludendorf G. Štrezeman - stabilizacija, ušli u Društvo naroda 10

- poboljšan je životni standard 1925. umro Ebert - pobedio Paul fon Hindenburg 2.12.2013. Velika Britanija - posle rata razvoj dvopartijskog sisteme - ima više partija, dve pobeđuju - umesto liberala – laburisti - laburistička stranka se prfiliše krajem 19. i početkom 20. veka. - pitanje radnika, sindikalno udruživanje 1906, je preraslo u laburističku partiju Lojd Džordž – liberal, brzo sišao sa političke scene, potonula i laburistička partija iako je dobila rat - od 1922. jačanje laburiste, najjači u vreme krize - vigovci → liberali - torijevci → konzervativci - izbori 1923. liberali su formirali vladu Remzi Mekdonald – priznao Sovjetski Savez - liberali do 1924. onda konzervativci januar 1919. irski političari su proglasili nezavisnost - gerilski rat protiv britanskih vlasti - britanska vlada je morala da pristane na kompromis, Irska je dobila status dominiona - nije kraj irske borbe za nezavisnost, ekonomska stabilnost do izbijanja velike ekonomske krize Stenli Boldvin je formirao vladu, pun mandat - štrajk rudara Francuska - teži da bude centralna država - iscrpljena je uprkos pobedi - od 1870. III republika, novi ustav - velika nadležnost skupštine, potpuno kontroliše vladu 1918 – 1931. smenile se 23 vlade - u januaru 1920. Klemensko, ratni pobednik, je izgubio izbore od nepoznatog Pola Dešanela - pojavljuju se nacionalističke organizacije - levica Eduard Erio - desnica Rajmon Poenkare - 2 frakcije unutar francskih radikala 11

- ekonomski problemi 20 – ih godina, „borba za franak“, inflacija, dugovi - Poenkare je uspeo da učvrsti odnos franka prema funti (25 : 1 ) Periferna Evropa 20 – ih Evropski sistemi: - zaštita tekovina rata, učvršdivanje „Versajskog sistema“, francuski sistem saveza, reparacija - kolektivna bezbednost, utopistički pacifizam, „ Pan – Evropa“ - učvršdivanje „ Versajskog sistema“ - ideja o novoj epohi bez ratova - sistem treba da učvrsti podelu na pobednike i poražene - finansijski centar van Evrope - nova politička karta Evrope se ne poklapa sa nacionalnim granicama - proklamovano samoopredeljenje - centralni problem – nema dve snažne države, Rusija i Nemačka su van sistema - nema političke ravnoteže - održava se niz konferencija januar 1922. u Kanu, prvi put Nemačka i SSSR maj 1922. Đenova - ugovor u Rapalu 1922. Nemci i Sovjeti - odbacili su pritiske i postigli su međusobni dogovor o odustajanju od bilo kakvih pretenzija - od 1924 – 29. zlatno doba za Francusku - francuski sistem saveza - Nemačka i SSSR su izolovani 1920. FR i Belgija 1921. Mala Antanta 1922. napori da se stvori Baltička Antanta – Poljska, Letonija, Estonija, Finska - da se okruži Nemačka - sanitarni kordon za komunizam - reparacije – finansijske obaveze Nemačke, nije određena suma - tačka o nemačkoj krivici, Nemačka je prihvatila odgovornost - krede niz konferencija koje treba da odrede sumu - inflacija u Nemačkoj, sami sebe da unište kako ne bi pladali - komisija za reparacije 1920. konferencija u Spa, da se odredi ko koliko dobija, FR – 52% - povedava se rok za isplatu i suma ( 6X ) 1923. Rurska kriza 1924. „Dosonov plan“ – kompleks mera za stabilizaciju Nemačke 12

- konferencija u Hagu, smanjenje sume godišnjih ispalta 1931. Huver doneo moratorijum 1932. Lozana, odluka o prekidu otplate reparacija decembar 1932. ravnopravnost Nemačke - utopistički pacifizam - formulacija E. Erioa – odustajanje od nasilja Britanija – pacifizam je ravnoteža snaga 1924. priznat SSSR 1940. Jugoslavija je priznala SSSR - okretanje konstruktivnom dijalogu o „nemačkom pitanju“ 1925. Lokarno pakt – Brijan Štrezeman - Nemačka je prihvatila zapadnu granicu „ Pan – Evropa“ – politički da definiše ujedinjenje Evrope - da se formira samostalni evropski savez - federalni sud, savet, skupština - nije imao instrumente da se nametnje 1928. potpisan je Kelog – Brijanov pakt – odustajanje od rata, rešavanje sporova mirnim putem 1932. drugi panevropski kongres – jasno da nede biti ispunjeno Politički trendovi: - na levici raskol na socijal – demokrate i socijalističke reformističke stranke - u centru slabljenje predratnih liberalnih partija - na desnici – nade na nacionalizam, totalitarni i autoritarni režimi Italija - pobednik u WW1, privreda je iscrpljena, doživljava sebe kao gubitnika, Londonski ugovor nije ispunjen - „sacro egoismo“ - liberali na vlasti - ekonomski problemi, nezaposlenost, emigracije - nacionalni pokreti - Đoliti – političar, nesposoban - Gabriele D' Anucio, pesnik – marš na Rijeku „fasces“ – jedinstvo, pozivanje na nacionalno 1919. se pojavljuju - idu na otadžbinu – ideološke kategorije - od 1919. crnokošuljaši, uniformisanost - razbili redakciju socijalističkog organa Avati 13

- Đoliti formira nacionalističku listu - fašisti su ušli u skupštinu 1921. pokret prerasta u partiju - Musolini „ il duce“, pojava vođe, autokratski lider stranke - od 1922. frontalno osvajanje vlasti 1922. uspešne ofanzive fašista - ukidanje demokratije 31. avgust, pokrenuli su štrajk sindikata „Savez rada“ 16. oktobar, odluka da se ide na pobunu koko bi se preuzela vlast 24. okt, u Napulju – odlika da se ide u marš na Rim 27. okt, premijer Luiđi Fakta je podneo ostavku - Musolini čeka u Milanu - simpatije dvora prema fašistima - Vitorio Emanuelo III je pozvao Musolinija - krede uspostavljanje fašističke vlasti - od 1922 – 25. prividan parlamentarizam - Musolini je premijer, min unutrašnjih poslova i spoljnih poslova 24. novembra 1922. je dobio specijalna ovlašdenja jul 1923, novi izborni zakon – prosta vedina dobija ⅔ vedinu - obračun Musolinija sa protivnicima - sporazum sa KSHS, oko Rijeke avgust 1924, ubijen Đakomo Mateoti, postavljao neprijatna pitanja Musoliniju - deo poslanika je napustio skupštinu, formirao je Aventin, paralelnu skupštinu koja nema snagu januar 1925, Musolini je preuzeo odgovornost za smrt matertija - trijumf, u političkom životu mogu da učestvuju jedino fašisti - samo 1 lista, jednopartijska država - Italija je ostala kraljevina . diktatura 1 čoveka, simbol vođe totalitarni/autaritarni otklon - nacional – socijalisti 5. januar 1919. osnovana je „ Nemačka radnička pratija“ DAP sep – član postao Hitler feb. 1920, Hitlerov program u 25 tačaka - desničarska i rasistička - Velika ek. kriza avg 1920, radikalni socijalistički program 14

- menja ime – nacional – socijalistička nemačka radnička partija - nacionalsocijalisti = nacisti - partija raste jul 1921. Hitler postaje prvi čovek stranke sa neograničenim ovlašdenjima - stranka formira SA jedinice - akcije u novembru 1920, ulični teror - nod 8. na 9. novembar 1923. puč u Minhenu, „Pivnički puč“ - puč je propao - nacisti su došloi pod Zakon o zaštiti republike - Hitler je uhapšen ( Ekart, Rem, Frik, Štraser ) - Gering je pobegao u Švedsku - Rozenberg je na slobodi april 1924, Hitler je osuđen na 5 godina zatvora, oslobođen ved u decembru 1924. - napisao je Mein Kampf - borba rasa, Nemci su najbolja rasa - država treba da sprovede rasnu politiku - od 1924. stabilizacija u politici - posledice puča: Hitler odbija da preuzme vlast na silu februar 1925, ušao je u borbu sa levim krilom stranke ( Štraser, za socijalne reforme ) - od 1925/6. formiranje partijskih organizacija firer – vođa 1925. osnovana Hitlerova omladina - jača SA ( smeđi ) novembar 1925, formirani su SS ( crni ), za zaštitu predsednika stranke „Mali narodi“ - prate političke trendove iz velikih država - agrarna društva, agrarne partije - Beneluks – da očuva nezavisnost, Belgiji nije uspelo - Holandija i Švajcarska su neutralne, trguju sa obe strane - Belgija je dobila Ojpen, Malmedi i Moren - pobeda Antante, učvršden uticaj FR i VB i Beneluksu - solidno su prošle kroz krizu Centralna Evropa i Balkan - novonastale države odražavaju potrebe pobednika - granice se ne poklapaju 15

- niz napetosti - ključni problem je sprovođenje agrarne reforme, ekonomija se slabo razvija Čehoslovačka ima razvijenu industriju - inostrani krediti - Tomaš Garing Masarik Poljska je ujedinjena, prošla kroz uspešan rat sa Sovjetskim Ssavezom 1920. - dobila je mali ustav - pretenduje na Litvaniju - general Jozef Klemens Pitsudski, želeo da stoji sa strane i da se za sve pita Austrija – Johan Šhober, hrišdanska socijalistička partija Zajpel – sveštenik - socijalni katolicizam, međusobno pomaganje Mađarska - diktatura Mikloša Hortija – admiral, regent - na čelu Mađarske do kraja WW2 Grčka - napet vek 1919 – 1921. Maloazijska katastrofa - dobili Izmir - turski protivnapad, odbili Grke - izgubili suu sve teritorije u Maloj Aziji - izbeglice u Grčku - Elefterios Venizelos 1925. prvi vojni udar, general Pangalos je formirao vojni kabinet, svrgao je vladu Muhalokopulusa - general Kandilis – novi državni udar 1926. Rumunija – brada Bratijani, monarhija Bugarska - socijal – demokratska partija - Stambolijski je premijer od maja 1920. vodi pomirljivu politiku, svrgnut u junu 1923 VMRO septembar – ugušen komunistički ustanak - došao je Cankov Španija i Portugal – zaostale - u Španiji je jaka monarhija - ekonomska kriza nakon WW1 . pojava separatističkih težnji - diktaturam Miguela de Rivere od 13. septembra 1923. 16

- 44 vlade u Portugalu između dva rata - gubi značaj, kolonije je iscrpljuju - maj 1926, diktatura vojnog trijumvirata - ostao Oskar Karmona - ninistar finansija Salazar je ozdravio ekonomiju, dobio je vanredna ekonomska ovlašdenja Skandinavija - zaostale zemlje - na početku veka samo Švedska i Danska 1905. Norveška 1917. Finska - Island u uniji sa Danskom - 2 partije: konzervativci i demokrate ( oslonac na seljaštvo ) - stabilni monarhistički sistemi - neutralnost u ratu, dobro ga iskoristile, ekonomija uspeva 1916. britansko mešanje u unutrašnju politiku, priklonile se Antanti - male krize Švedska i Danska – reformistički model, država se meša u ekonomiju Norveška i Finska se ekonomsi zaostalije, svetska ekonomska kriza ih je više pogodila Prelom: Svetska ekonomska kriza Evropska kriza/Velika depresija Velika ekonomska kriza 1929 – 1933 - ne počinje u svim zemljama u isto vreme - nezapamden ekonomski pad, izuzetan uticaj na evropsku istoriju, rezultati toko 30 – ih godina (dok nije podeo WW2) - kriza je bila konstantna - kraj 30 – ih, kraj krize - naoružavanje je izazvalo oporavak - označila je kraj utopističkih ideja i umerenih političara - ekonomski protekcionizam i nacionalizam 1925 – 1929. blagostanje i optimizam – posledica privrednog napretka 1925. evropska proizvodnja je dostigla predratni nivo VB – Čerčil je ministar finansija, 1925. se vratila na „zlatni standard“ „zlatni standard“ je limitirajudi faktor, omogudava da nema inflacije, bio je ukinut nakon WW1 - jedna od najznačajnijih posledica WW1 je ekonomska zavisnost Evrope od američke privrede - špekulacije na Wall street – u 17

- Amerikanci prodaju akcije, protok novca se prebacio u Ameriku 24. oktobar 1929. „Crni četvrtak“ - vesti da akcije gube vrednost - berza je zatvorena 7 dana - pukao je mehur špekulacija - 40 milijardi dolara obveznica je izgubilo vrednost - indeks Dau Džouns (Dow Jones Industrial Average ) 1921 – 1940. pad tražnje → smanjena trgovina → radnici bez posla → manje raspoloživog novca Uzroci: 1. evropska ekonomija nije spremna na gubljenje centralnog mesta 2. povedana proizvodnja ( Fordove trake ) 3. rastuda nekonkurentnost Ključni uzroci: 1. obustava američkih investicija 2. krah cena sirovina 3. rast protekcionizma 4. „zlatni standard“ - kreditiranje Nemačke maj 1931. kulminacija - krah austrijske banke preko koje su išle najvažnije transakcije - sirovine gube vrednost, sve više ljudi u poljoprivredi - rast protekcionizma – štiti se nacionalna privreda, povedane su carine - konferencija u Lozani 1932. i u Londonu 1933. - niko nede da odustane od protekcionizma - ekonomisti protiv „zlatnog standarda“ - ekonomista Kejns – posle WW2 njegova ekonomija 1933. u SAD – u je napušten „zlatni standard“, prelazi se na „plivajudi kurs“ Posledice: - VB i FR se zatvaraju u svoje kolonijalne sisteme 1932. VB je sa svojim kolonijama potpisala Dogovor o pokroviteljstvu - Musolini – II Rimsko carstvo - Hitler – širenje prostora za nemački narod - svako ko nudi izlazak iz ekonomske krize dobija političku šansu - pojava totalitarnog režima u Nem - domino efekat - diktature kao reakcije na krizu 18

Stara Evropa 1930 – ih - mirovni ugovor u Versaju je 20 – ogodišnje primirje - od 1871. Nem je težila da zauzme centralno mesto u politici, WW1 je prekinuo te ambicije, ali one nisu nestale - u novoformiranom sistemu FR i VB su mogle da kontrolišu države koje imaju manju mod (IT i JAP) - kada su se ponovo probudile Nem ambicije sistem se našao u opasnosti - 3 totalitarna izazova: boljševizam – levo, fašizam i nacizam – desno - FR i VB vode politiku umirivanja Nem. - zaoštravanje odnosa je počelo početkom 1930 – ih na Dalekom Istoku; Japan je istupio iz Lige nacija u martu ’33. - od 1920 – ih IT teži ka stvaranju II Rim. carstva - 1923. pripojila Krf - 1925/6. protektorat nad Albanijom - 1927. ugovor sa Mađarskom - zbližavanje sa Bug - 1933. nacisti su došli na vlast - VB i FR u početku imaju ambivalentan stav prema nacistima - jul 1933. pakt FR, VB, Nem i IT - Nem je odbila da ratifikuje, u okt ’33. je izašla iz Lige nacija - od sep. ’33 SSSR je u Ligi - ambicije Italije se velike, deo Afrike - FR i VB to ne mogu da prihvate - FR zagovara ideju „Istočnog Lokarna“ - da bi Nem prihvatila istočne granice potrebna je saradnja sa SSSR – om - Luj Bartu je ubijen u oktobru ’34. , promenila se u fr. spoljna politika - novi ministar radi na zbližavanju sa IT - fašisti ne gledaju blagonklono na naciste, poklapanje interesa sa AUS - IT hode koaliciju sa MAĐ i AUS - 1934. ugovor - jul 1934. ubijen je aus. kancelar - NEM de upasti u AUS, IT je poslala tri divizije - april 1935. konferencija u Strazu, o nemačkom pitanju, moguda fr – it. alijansa - VB – ugovor sa NEM u junu 1935., dogovor o ratnoj mornarici, na 100 britanskih 35 nemačkih - mogudnost za razvoj Nem. - IT je napala Abisiniju, to prihvata samo Nem 19

-

it – nem. sporazum o nemešanju u aus – nem. odnose 24. oktobra 1936. „osa Berlin – Rim“ 25. novembar 1936. Antikominterna pakt, Nem i Jap novembar 1937. It je pristupila Antikom. decembar 1937. It je istupila iz Lige nacija 11. mart 1938. Anšlus

- 1935. plebiscit u Saru – vratio se pod nem. vlast - maj 1939. „Čelični pakt“ vojni i politički savez Nem i It Liberalna Evropa 1930 – ih -

Vb početkom 30 – ih ekonomska kriza, ’31. vrhunac problema ’29. Remzi Mekdonald, laburist Vlada nacionalnog spasa – liberalna i konzervativna Remzi je izbačen iz stranke, ostao je premijer ukidanje zlatnog standarda i devalvacija funte ’37. i ’38. II velika ekonomska kriza, nije uočljiva zbog WW2 države ulžu u vojnu industriju, kriza nije snažna kao prva prestrojavanje nakon druge krize laburisti – više ka levo liberalni su vodedi ekonomisti, Kejns Kejns je kritičar liberalnog ekonomskog modela konzervativna : 1. S. Boldvin, Nevil Čembrlen 2. Čerčil sukob dve frakcije ’35. pobeda konzervativaca na izborima Boldvin je formirao vladu, zamenio ga Čembrlen politika popuštanja Nemačkoj ’36. i ’37. kriza monarhije ’36. je umro Džordž V, nasledio ga je Edvard VIII – u konfrontaciji sa konzervativcima koji su na vlasti, hteli su da mu umanje vlast priča oko kraljevog braka, oženjen Amerikankom Lolom Simson kojoj je to bio 3. brak; naklonost bračnog para Hitleru ’37. je abdicirao, nasledio ga je Džordž VI sukom Čerčil – Čembrlen ( za pasivnu politiku) ’37. parlament u Irskoj je doneo ustav, nezavisnost, bez reakcije 1930. VB je izdejstvovala povlačenje FR iz Rajinske oblasti 20

-

’32. a ukinu republiku ’32. razvoj nem. vojne industrije ’33. pakt sa It i Nem ’35. VB – akcija da se kazni It. Lord Halifaks – ministar bez portfelja, pregovori sa Hitlerom, 11. marta ’38. susret Hitler je proglasio Anšlus, VB je spremna na pregovore

Francuska -

zavisi od koalicija ogroman spisak vlada 1932 – 34. levi kartel 1936 – 37. Narodni front krajem 30 – ih se suočila sa krizom izgradnja linije Mažino na granici prema Nemačkoj, od švajcarske granice do Ardena izgradnja je zaustavila industrijsku modernizaciju ne polaže se na stvaranje avijacije i tenkista Šarl de Gol je protiv toga 1932. ubistvo Pola Dumera, levici je to povod za napad na desnicu neodlučnost konzervativnih radikala vlada E. Erioa razvoj desnih pokreta svuda se formira krajnja desnica pod uticajem fašizma katolički antisemitizam britanski fašisti su bliži nem. modelu ’34. demonstracije u Parizu, fr. fašizam, za stvaranje Narodnog fronta – front antifašističkih snaga Narodni front – socijalisti, radikali, komunisti ’36. Narodni front i u Nemačkoj Leon Blum – fr. premijer „beg kapitala“ novac odlazi vrada se Kamil

Autoritarna Evropa 1930 – ih Nemačka - Svetska ekonomska kriza se najradikalnije odrazila na Nem - vlada sve više u desno - svaki peti Nemac je zaposlen, jačaju radikalnije političke stranke 21

-

snaženje desnice vlade Hajnriha Brininga (1930 – 1932) , Frica fon Papena (1932) i Kurta fon Šlajhera kult snage, borbe, krvi Brining – da izazove raskol između nacista 30. jun 1933. Hitler je postao kancelar Fon Papen je hteo da kontroliše Hitlera Šlajher je predlagao raspuštanje nacističke i konunističke partije nacisti obedavaju hleb i posao Glajhšaltung – unifikacija nem. države i drušzva, rušenje onoga što je ostalo od Vajmarske Nemačke teror, logori za političke protivnike jul 1933. zabrana političkih organizacija osim nacista firer je dobio pravo da formira Rajhstag od 1934. sudije vernost Hitleru 30. jun 1934. Nod dugih noževa – uklonio je stare saborce, obezglavio je SS odrede SA oruđe partijskog terora, zalažu se za socijalistički deo revolucije Gregor Štraser – vođa levog krila nacističke partije, ubijen unifikovana je nacistička partija 2. avgust 1934. umro je Hindenburg Hitler je predsednik i glavnokomandujudi narod kao vrhovni autoritet rasizam i antisemitizam Jevreji suizbačeni iz državne službe iinstitucija pravne regulative u grašanski zakonki je unet pojam o čistoti krvi, rasno zakonodavstvo septembar 1935. Nirnberško rasno zakonodavstvo SS jedinice – Himler 9 – 10. novembar 1938. kristalna nod jevrejski mladid je u Parizu ubio nemačkog ambasadora – povod rešenje nemačkog pitanja NSDAP – potpuni mom+nopol političke vlasti, potčinili druge vertikale vlasti (birokratija i armija), ili ih istisnule (crkva) propaganda – Jozef Gebels vaspitanje omladine, „Hitlerjugend“ ekonomski preporod, povedana proizvodnja rad je propagiran kao najviša građanska dužnost „Izvor života“ eugenika, eutanazija 22

Italija - korporativni sistem – papa Pije - 22 korporacije - opšta mobilizacija društva - korporacije određuju uslove rada, odnose - svi koji su zainteresovanni za jedan proces se unutar jedne korporacije dogovaraju o daljem razvoju - fašisti nemaju rasnu notu - 1938. doneti su rasni zakoni pod uticajem Nem - 1933. „Čelični pakt“ SSSR - dramatična faza razvoja - 30 – ih je ubrzan razvoj, da se dostignu druge zemlje - godine velikog terora - decembar 1934. počeo je veliki teror, čišdenje političkog vrha - povod: ubistvo S.M.Kirova - Leonid Nikolajev je ubica - od 1935. objekat terora je postalo čitavo društvo - početkom 1930 – ih „kulaci“ – bogati seljaci - sredina 1930 – ih špijuni - početak 1920 – ih „bivši“ - kraj 1920 – ih „saboteri“ - 1. decembar 1934. ubijen je Kirov - pošetak „moskovskih procesa“ ili „krvavog spektakla“ - suđenje Zinovjevu i Kamenjevu - januar 1937. Krl Radek je optužen za planiranje atentata na Staljina - februar 1938. Buharin – miljenik partije, ekonomista, osuđen - gulag – logor - izgradnja kulta ličnosti 1929 – 36. - kadrovi rešavaju sve - 1936. Politbiro - 1936. ustav SSSR – a - industrijalizacija - 1927. razvoj planske industrije - telo koje se bavi planiranjem - plan za 5 godina 23

-

Prva petoletka – započelo sa realizacijom 1928. da se proizvede sve što je potrebno i da ne zavise od uvoza prva linija metroa ubrzana industijalizacija – niz problema isto vreme proizvodnje, malo manje proizvedu, više škatta ima SSSR – proizvodnost rada Stahanov – kopao ugalj, simbol kako treba raditi, slavljenje rada, motivacija kolektivizacija seljacima se oduzima zemlja i inicijativa postaju najamnici prijemi u kolhoz pad nivoa proizvodnje kolhozi iznajmljuju traktore 1932/33. glad u vreme krize izvozili su žito na zapad seljacima je oduzeta ekonomska zainteresovanost

Evropa malih država Beneluks - Belgija i Holandija radikalni pokreti zbog krize , režimi su izdržali pritisak - Holandija – Anton Musert, „nac – soc“ program - Belgija – Flamanski nacionalni savez - Reksisti u Valonije – Leon Degrel Centralna Evropa -

teško pogođena ekonomskom krizom poljoprivredna depresija Nemačka ih vezuje za sebe uporišta diktatura Čehoslovačka – stabilna vlada Masarik i Beneš problem sa Sudetima sudetska nemačka partija, oruđe u rukama Nem, Konrad Henlajn 1935. vlast je preuzeo Beneš, nije uspeo da se odupre separatističkim težnjama Poljska – Pilsudski je izvršio marš na Varšavu rukovodi Poljskom do svoje smrti ’35. diktator ograničio je višepartijski sistem 24

-

ekonomsko ozdravljenje kraj 30 – ih, slabljenje poljske ekonomije Austrija – politika na katoličkim osnovama crveni Beč pangermanska partija i Otadžbinski blok (formirali ga lideri Hanovera) Dolfus – odlučio da likvidira višepartijski parlamentarni sistem jul 1934. pokušaj nacističkog državnog udara u Beču, ubijen je Dolfus nasledio ga je Kurt fon Šušing – gipkija politika ka Nem. zakazao referendum o nezavisnosti 13. marta ’38. Anšlus 11. mart ’38. Mađarska – Mikloš Horti, diktator protivi se dolasku na vlast progermanske partije, F. Siloši Grčka – E. Venizelos – otac grčkog ujedinjenja ekonomsku krizu je grčka industrija teško podnela 1. mj 1932. proglasili bankrot 1933. na izborima su pobedili monarhisti, Georgios II se vratio u zemlju, Metaksos je premijer Rumunija – 1930. na vlast došao Karol II, sklon kapricima, auoritarnim režimima upliv gvozdene garde, Korneliu Kodreanu – ubijen po naređenju Karol II 1938. likvidiran je parlamentarni sistem 1940. diktatura Maršala Jon Antoneskua Karol II je abdicirao Bugarska – 1930 – ih autoritarni prevrat u pozadini diktature je car Boris II Kimon georgiev Španija – pobune početkom 1930. de Rivera je bio prinuđen da da ostavku kralj Alfonso XIII je abdicirao, od 1931. republika 1936. Narodni front (savez levih republikanaca, komunista) desno – Francisko Franko, zavera protiv republike, podržava ga flota sin de Rivere 1936. Španski građanski rat, do 1. aprila 1939 interbrigade 26. apil 1937. Gernika 1939. zavedena je diktatura u Španiji, oslonac na armiju i crkvu Portugal – 1932. Salazar je postao diktator mart 1933. ustav prvi korporativni ustav Nacionalni savez, jedina partija 25

- Skandinavija – vezana za Nem - Švedska – od 1932. socijal – demokratske vlade, država interveniše u ekonomiji, kerzijanska škola - Danska – spremnost na dijalog - formirana je vlada Stauninga, podržavana od radikala - Norveška – umerene partije, država interveniše u privredi, Vidkun Kvisling - Finska – jača desnica, krajnja desnica – pokret Lapua - Island – teritorija Danske do 1944. - Litvanija – 1926. Valdemars, 1929. Smetana - jul 1940. Litvanija je ušla u sastav SSSR – a - Letonija – Karlis Ulmanis, gradi se korporativna država, godine ekonomskog prosperiteta, potisnuti su Nemci - Estonija – 30 – ih višepartijska, ’34. državni udar, Paats i Lajdoner

26