savremena poljska poezija

SAVREMENA POLJSKA POEZIJA DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE

PREVEO I ODABRAO PETAR VUJICIĆ

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

PREDGOVOR

Ono što se zove savremenom poljskom poezijom ima svoje početke u poeziji stvaranoj u novooslobođe­ noj Poljskoj posle završetka prvog svetskog, rata. Godine 1918, posle nekih 150 godina podeljenosti između susednih velesila, Rusije, Nemačke i Austrije, obnovljena je i ujedinjena Poljska. Obnova državnosti omogućila je i stvaranje nove književnosti, a u prvom redu nove poezije. , . U celoj Evropi posle prvog svetskog rata otpočeo je proces prožimanja kulture i umetnosti. P r v i su po­ kušali da se uključe u savremena evropska strujanja poljski futuristi (Bruno Jasjenjski, Titus Čiževski, Stanislav Mlodoženjec, Anatol Stern, Aleksander Vat), koji su hili blisko vezani ša slikarima i teoretičarima umetnosti iz grupe takozvanih »formista«, Leonom Hvistekom, Stanislavom Ignacijem, Vitkjevičem, Avgustom Zamojskim i drugima. Bilo je to vreme cvetanja futurizma u Italiji i Rusiji. Poljski futuristi i formisti imali su dovoljno svojih problema, različitih od prob­ lema bitnih za ruski i italijanski pokret. Zajednička im je bila opšta tendencija: suprotstavljanje »svim na­ čelima koja koče pesničko stvaralaštvo«, odbacivanje logike i težnja ka apsurdnom, negovanje psihološke fantastike i metafizičkog nemira, i naravno, odbaciva­ nje svih postavki romantizma, simbolizma i ekspresi­ onizma. Futuristički pokret u Poljskoj trajao je v r l o krat­ ko. Najpre, dugo nije bilo jasno, u mnoštvu novih ime­ na i pravaca, ko je futurist i šta je futurizam. Jer isto­ vremeno s futuristima u Varšavi se pojavila druga pesnička grupa, koja je od 1919. godine nastupala pod zajedničkim imenom »Skamandar« (po nazivu časo­ pisa). U grupi su bili Julijan Tuvim, Jan Lehonj, Antoni Slonimski, Jaroslav Ivaškjevič, Kazimjež Vježinjski. U vreme prvih nastupa kritičari su ' T u v i m a nazvali »magom futurizma«, a u jednoj pesmi on i

8

sam tvrdi da je bio prvi poljski futurist. Jaroslav Ivaškjevič, pišući u prvom broju Skamandra o grupi kojoj i sam pripada, tvrdi da su oni stvorili pravi poljski futurizam. S v e što se razlikovalo od starog, poznatog, nazivalo se u to vreme futurizmom. Poljski futuristi su se vrlo brzo razišli kao grupa. Jedni su prišli skamandrovcima, drugi su se vezali za borbeniju krakovsku avangardu, treći, kao B r u n o Jasjenjski, morali su, kao komunisti, otići v a n zemlje. Uosta­ lom, opredeljenje za komunizam jednog dela pripadni­ ka futurističke grupe onemogućilo je opstanak pokreta. (Jasjenjski je posle izvesnog vremena prognan i iz Pariza, potražio je utočište u SSSR-u, i tamo je posle više godina stradao u čistkama.) Skamandrovci su bili najjača i najuticajnija knji­ ževna grupa u Poljskoj između dva rata. Zajedničko im je bilo to što su objavljivali u istom časopisu i istom književnom listu — a inače su odbacivali svaki program. »Ne istupamo s programom, jer su programi uvek gledanje u n a z a d . . . « Smatrali su da svaki stva­ ralački dar treba da se razvija samostalno, a zalagali su se za prihvatanje i slavljenje svih Žitovnih pojava (takozvani vitalizam). K a o svog prethodnika skaman­ drovci su isticali pesnika ranije generacije, Leopolda Stafa, a vodeći kritičar bio im je K a r o l Viktor Z a vođinjski. Doprinos skamandrovaca poeziji i njihova novina sastojali su se u oživljavanju i osavremenjavanju teh­ nike stiha, u vraćanju poezije životu, u kidanju sa duhom dekadencije predratne moderne. P e v a l i su o običnom malom čoveku sa ulice, o svakodnevnim životnim pojavama, vratili poeziji široke čitalačke mase. Treba se ipak podsetiti da su još dugo posle oslo­ bođenja živeli predstavnici predratne književnosti, prozaisti Pšibiševski, Zeromski, Rejmont, Sjeroševski, i pesnici Kasprovič, Tetmajer, Lesmjan, Staf, Mirjam, Lange — da ne nabrajam. Mada su svoja glavna dela bili objavili još u predratnom vremenu, njihov auto­ ritet je bio ogroman. Zeromski je osnovao S a v e z knji­ ževnika (koji je trajao sve do naših dana, ukinuo ga je tek general Jaruzelski 1983), Sjeroševski je osnovao Akademiju književnosti, Rejmont je 1924. godine bio drugi Poljak kome je đodeljena Nobelova nagrada za književnost, Staf je bio u punoj stvaralačkoj snazi,

6

Lesmjan je u tom razdoblju stvorio svoja najvažnija pesnička dela, a pogreb Žeromskog, najomiljenijeg pisca nacije, bio je te, 1925.. godine, jedna od najvećih nacionalnih manifestacija u obnovljenoj Poljskoj. Mladi su bili nadvikali stare, to je istina, ali čita­ lačku publiku stvorili su, još u predratnim godinama, ti stari, i srca većine čitalaca još su dugo bila vezana za njih. Iz tog vremena potiče jedan izuzetan fenomen: obnova i novi procvat popularnosti pesništva Boleslava Lesmjana u Poljskoj našeg vremena. Od 1956. do danas napisano je o njemu i njegovom pesništvu bez­ broj studija, eseja, članaka i monografija. Najveći i nepobitni autoritet za Poljake je bio i ostao Mickjevič. Odmah za njim ide poštovanje za pesničko delo Ciprijana Norvida. A l i među obrazovanim čitaocima, a naro­ čito među piscima, nepodeljena ljubav vlada za poeziju Boleslava Lesmjana. To je fenomen koji zaslužuje ozbiljnije proučavanje. Označava on posmrtnu pobedu Mlade Poljske, pesničkog pravca za koji se dugo mi­ slilo da je ostao zanavek u davnim vremenima od pre prvog svetskog rata. Nasuprot skamandrovcima, s vrlo ambicioznim pro­ gramom nastupali su pesnici krakovske avangarde, Tadeuš Pajper, Julijan Pšiboš, Jan Bženkovski, Jalu Kurek, A d a m Važik. Najznačajniji teoretičar avangarde bio je Tadeuš Pajper, a najsnažniji pesnik Julijan Pšiboš. Isticali su nepoverljivost prema svemu starom, odbacivali patos, sentimentalizam i romantizam. Za novi vek nauke i tehnike tražili su poeziju novog izraza. Njihova tadašnja parola je bila »Masa, Grad, Mašina«. Poezija novog veka trebalo je da maštom prestigne ono što je u životu ostvareno. Zauzimali su se za novu tehniku pisanja. Nisu priznavali nikakve prethodnike u poeziji; uzor im je bio Nikola Kopernik, tvorac jedne od najvećih revolucija u istoriji kulture. S v a k a nova pesma trebalo je da bude zaista nova, da donese novo pesničko uzbuđenje. Najzanimljiviji je bio zahtev Tadeuša Pajpera da se iz pesničkog jezika izbaci slika, jer slika spada u likovnu umetnost, a ne u književnost. Tražio je stvaranje takvih metafora čiji cilj ne bi bio izazivanje igre mašte, nego pojmova. Zahtevao je igru neobičnih spojeva reči, podređenih sadržajima koji se ni na koji drugi način ne bi mogli izraziti. Tradiciona­ lističkoj poeziji skamandrovaca Pajper je suprotstavljao

7

liriku »stidljivost osećanja« i disciplinovane rečenice. Njegova ideja je bila »ekvivalentizacija ili pseudonimiranje osećanja«, što bi prema Pšiboševom objašnjenju trebalo da znači »ne kazivanje emocija neposredno, nego traženje za njih takvih ekvivalenata reč koji ih ne bi neposredno imenovali, a ipak bi ih sugerisali«. Na žalost, i pored sve borbenosti i v r l o inteligentne formulacije teorijskih postavki avangarde iz pera Tadeuša Pajperą, Julijana Pšiboša, Jana Bženkovskog, avangardisti nisu imali snage da ostvare poeziju do­ stojnu svoga programa. B l i s t a v u avangardnu poeziju stvorio je jedino Julijan Pšiboš, ali i on u vreme kad je krakovska avangarda već prestala da postoji kao grupą. K a o pesnik ostvario se i A d a m Važik, ali već v a n programa avangarde. .Važik je, u naše vreme, objavio značajnu knjigu koja doprinosi istoriji toga pesničkog pokreta, čudna, istorija avangarde (1976). Pa ipak, iz današnje perspektive gledano, krakov­ ska avangarda označila je početak stvarno nove ere u poljskoj poeziji. S v e što je bilo novo u predratnoj i posleratnoj poljskoj poeziji na neki način je poteklo od avangarde. Staviše, poljska pesnička avangarda nastupala je samostalno i zrelo čak i u odnosu prema evropskoj poeziji između dva rata. S v e kasnije grupe izrastale su iz njenog krila. U takozvanu »drugu avangardu« ubrajaju se tri grupe: lublinska, čiji je vođ bio Juzef č e h o v i č ; vilnanska, okupljena oko časopisa Žagari, koją je otvorila put Česlavu Milošu; i varšavska, bliska tendencijama Čehovičeve grupe. S v e ove grupe izrasle su samostalno, bez neposred­ nog vezivanja za krakovsku A v a n g a r d u Pajpera i Pši­ boša, čak su bile, na svoj način, u opoziciji prema Pšiboševoj poetici. Poštujući strogost forme, sažetost, odbacivanje retorike i naracije, Cehovič je u svoju poeziju uneo melodiku narodne pesme, negovao izvesnu idiličnost raspoloženja, više se oslanjao na muzikalnost, nije potpuno odbacivao sentimentalnost. Možda je zato i okupio oko sebe najširi k r u g tadašnjih mladih lublinskih i varšavskih pesnika. G r u p a »Žagari« iz Vilna nalazila se u posebnom položaju, baš zbog položaja grada u kome je živela. D r e v n i poljski grad na teritoriji poljske Litvanije, okružen litvanskim stanovništvom i u neposrednoj bli­ zini Sovjetskog Saveza, uz to daleko od Varšave, Vilno je živelo u čudnoj atmosferi; cvetali su u njemu nacio-

8

nalizam, šovinizam, antisemitizam, dah tradicije mešao se, u godinama pred drugi svetski rat, sa predosećanjem nečeg vrlo zloslutnog. Nije Čudo što su upravo u stvara­ nju pesnika iz Vilna, u prvom redu Zagurskog i.Miloša, najpre zazvučali tonovi takozvanog katastrofizma. Tri­ desetih godina, kada bes fašista i njihove ratne pri­ preme u susednoj Nemačkoj postaju očigledni za celu Evropu, uza sav nesklad i nered u političkom i ekonom­ skom životu u međuratnoj Poljskoj, ovi katastrofički glasovi proširiče se i glasnije odjeknuti u poljskoj književnosti, i bilo bi čudno da ih nije bilo. Nametala ih je situacija u svetu koji se ubrzano naoružavao i u kome su generali i diktatori bili uticajniji od građanskih političara, pesnika "i filozofa. (Vid. Miloševu knjigu Druga Evropa.) , , Naravno, bilo je u predratnoj Poljskoj i drugih tendencija. Proletersku poeziju negovali su Vladislav Bronjevski, Vitold Vandurski i Stanislav Rišard Stande. Najveću ulogu odigrao je Vladislav Bronjevski, koji je, na neki način, kristalisao težnje radničkih i slo­ bodarskih masa. Vandurski i Stande potražili su, još između dva rata, utočište u SSSR-u, gde su vrlo brzo pali kao žrtve čistki, kao i Bruno Jasjenjski. Postojale su i manje grupe, kao »Kvadriga« u Varšavi, u kojoj je počeo da stvara Konstanti Ildefons Galčinjski, zatim grupa takozvanih pesnika autentista, rođenih na selu, čiji je vođ bio Stanislav Černjik. A bilo je i pesnika koji su stvarali mimo grupa, recimo Mječislav Jastrun. Nije mirovala ni krajnja desnica. U zemlji koja je u v e k podlegala lakom nacionalističkom zanosu, gde je sveštenstvo imalo posebno jak uticaj, u zemlji gde je kapital, dobrim delom, bio u rukama stranaca, u zemlji sa v r l o brojnim nacionalnim manjinama, gde su eko­ nomske i političke krize bile stalno na dnevnom redu, antisemitske, antikomunističke i ultrapoljske parole najlakše su mogle da zapale široke slojeve neorganizovanih masa. Čitav jedan deo štampe stalno je potpalji­ vao i podržavao to stanje. Po ugledu na akcije nacio­ nalista u susednoj Nemačkoj, poljski nacionalisti takođe su potpomagali antisemitske demonstracije, a parola »noć dugih noževa«, nova Vartolomejska noć kojom se pretilo Jevrejima' i levičarskoj inteligenciji, nije za­ obišla ni predratnu poljsku poeziju.

Fašistička najezda, međutim, 1939. godine, donela je smrt i uništenje ne samo Jevrejima i levici, nego i svemu što je poljsko, čak i onima koji su, pre toga, sve nade polagali u dolazak fašizma, bivšim batinašima i zagovornicima »noći, dugih noževa«. Upravo zbog toga rat i šestogodišnja okupacija označavaju najteži udar i krizu za celokupnu poljsku kulturu. Tokom tih šest godina književnost je pretrpęla teške žrtve. Školstvo i celokupna kulturna delatnost za Poljake su bili za­ branjeni. Jedan deo pisaca našao se v a n zemlje: Tuvim, Słonimski, Vježinjski, Lehonj u Zapadnoj E v r o p i i Americi, Galčinjski u nemačkom zarobljeništvu, V a t u sovjetskom progonstvu, Bronjevski, najpre u sovjetskom zatvoru, zatim na Bliskom istoku, V a ž i k u S S S R - u . (Naše čitaoce možda treba podsetiti da je od septembra 1939. do juna 1941. Poljska bila podeljena između N e mačke i Sovjetskog Saveza.) U nemačkim zatvorima i logorima, u sovjetskim progonstvima našlo se mnogo poljskih pisaca. Zatim, ustanak. Jevreja u varšavskom getu 1943. i kobni varšavski ustanak 1944. godine doneli su drugi, tąlas. umiranja poljske inteligencije. Posle jevrejskog ustanka ceo geto je sravnjen sa zemljom, a posle varšavskog ustanka sravnjena je sa zemljom cela Varšava. U varšavskom ustanku izginula je čitava grupa vrlo darovitih pesnika, koji su sazreli i počeli stvarati tokom okupacije, objavljujući svoje pesme u ilegalnoj štampi i podzemnim štamparijama. Kšištof Bačinjski i Tadeuš Gajci bili su najzreliji pesnici tog tragičnog pokolenja. U okupiranoj Poljskoj, ponavljam, nije se moglo objavljivati na poljskom jeziku. Pisalo se za budućnost. P r e d licem neljudske ideologije pobednika, pred stra­ hovitom narodnom tragedijom poljski pesnici su tražili u sebi najljudskije porive, trudeći se da istaknu baš one vrednosti koje su bile gažene i uništavane. D o k je v r e m e do rata za većinu poljskih pesnika označavalo v r e m e lutanja i traženja, zrelost i najviši domet mnogi su postigli upravo u delima napisanim u godinama kad se nije moglo objavljivati — za v r e m e okupacije; Zato su p r v e posleratne godine bile vrlo bogate; tada su objavljena pesnička ostvarenja pisaną u minulim mračnim godinama, i te zbirke i revidirani izbori iz celokupnog dotadašnjeg stvaranja najčešće predstavlja­ ju vrhunac dometa svojih autora. Da navedem samo n e k e : Srce granate, A d a m a V a ž i k a (1944), Mesto na

10

zemlji, Julijana Pšiboša (1945), Izabrane pesme, Vladislava Bronjevskog (1945), Problem mašte, Zbignjeva Bjenjkovskog (1945), Spasenje, Česlava Miloša (1945), Ljudska stvar, Mječislava Jastruna (1946), Mrtvo vreme,Leopolda Stafa (1946), Izabrane pesme, Jaroslava Ivaškjeviča (1946), Poljsko cveće, Julijana Tuvima (1948). Potom nastaje izvestan prekid. Došlo je novo vre­ me, stvoreni novi društveni odnosi i pesnici su želeli da daju svoj doprinos narodnoj republici. Iz državnih i partijskih vrhova od njih se tražilo da služe novom poretku, i pesnici su služili, ali poezija od toga nije imala koristi. Ono što je, na primer, Tuvim pisao posle rata, bilo je bledo i nije se moglo uporediti s onim što je stvorio pre rata ili za vreme rata dok je živeo u emigraciji. Veliki bard proleterske poezije, Vladislav Bronjevski, pisao je ode i himne Staljinu. Omanula je programska muza Mječislava Jastruna. A upravo tra­ gično zvuči idolopoklonička poezija Adama Važika, pisana u čast velikog vođa, i njegovo odricanje od pred­ ratnih modernističkih grehova. U najgoroj situaciji bili su mladi. Oni su se trudili da pišu po zahtevima tadašnje kritike, i slobodno se može reći da su izgoreli u tom paklu apsurdnog estetičkog dogmatizma. Sem Tadeuša Ruževiča i Vislave Simborske, cela ta prva posleratna generacija ni do danas nije uspela da nadoknadi ono što je izgubila u godinama te jalove igre. Jedini je izuzetak Viktor V o rošilski, koji se u naše vreme ponovo dokazao. Preokret je donela 1956. godina. Uporedo s raz­ vojem političkih događaja došlo je do potpunog pre­ obražaja poljske književnosti, do revizije svih stavova, do preocenjivanja svih dostignuća i podvrgnuto naj­ oštrijoj kritici sve što je ranije bilo urađeno i stvoreno. U poeziji i književnosti upošte javio se čitav niz novih imena, a rehabilitovana su i neka stara. S v e pojave mogle su da se mere tim prelomnim datumom, do okto­ bra, i posle oktobra 1956. Sve je išlo naruku tom prelomu, čak i prirodna smena generacija. Poljska poezija izgubila je, za veoma kratko vreme, nekoliko svojih najuglednijih pesnika: 6. X I I 1953. umro je K. I. Galčinjski, tri nedelje kasnije, 27. XII 1953. umro je Julijan Tuvim. U Njujorku je, 8. VI 1956, samoubistvom završio život Jan Lehonj, a u maju 1957. umro je Leopold Staf.

11

N e k i pesnici ušli su te godine u književni život sa zrelim p'esničkim ostvarenjima. Bili su to stvaraoci daleko od rane mladosti, ali u godinama dirigovane poezije nisu mogli ni misliti o objavljivanju. T a k v i zreli pesnici koji su stupili u književni život prelomne 1956. godine bili su: Timoteuš K a r p o v i č (rođ. 1921), Miron Bjaloševski (rođ. 1922), Zbignjev Herbert (rođ. 1924), a njima se. približava; svojim ponovnim nastupom Marijan Jahimovič (rođ.* 1905). Javila se i. čitava jedna g r u p a mladih pesnika koji su upravo bili nazreli Ježi Harasimovič (rođ. 1933), Stanislav. Grohovjak (rođ. 1934), Malgožata Hilar (rođ. 1932), Roman Sljivonjik (rođ. 1930), Ireneuš Iredinjski (to**. 1934);Stanislav Čič (rođ. 1931). Novi talas bio je zajednički. Učestvovali su u njemu i pesnici i prozni pisci, pripadnici svih grupa i gene­ ; racija. Pored A d a m a Važika, koji se svojom »Poemom za odrasle« (1955) našao među prvima, vidnu ulogu u novoj i stvaralačkoj klimi odigrali su među pesnicima Julijan Pšiboš, Mječislav Jastrun, zatim kritičari K a z i mjež Vika, A r t u r Sandauer, J a n Blonjski i drugi. Poezija pesnika »pokolenja 1956.« imala je svoj uzor u poeziji predratne avangarde, u prvom redu u pesničkom delu Julijana Pšiboša. Od posleratnih pesni­ ka kao uzor je služila poezija Tadeuša Ruževiča. Istovremeno u Poljskoj su tada skinute zabrane, i počelo se objavljivati sve što je bilo vredno u svetskoj književnosti i umetnósti. Upravo to je doprinelo otkri­ vanju angloameričke poezije, dotle na poljskom tlu ne­ rado viđene, i to k a k o poezije XX veka, tako i starije, u prvom redu poezije engleskih metafizičara. To otkriće nije moglo proći bez uticaja na stvaraoce. Nije moglo proći ni bez novog zanimanja ża stvaralaštvo č e s l a v a Miloša, koji je od 1951. godine živeo u emigraciji, a prvi je u posleratnim godinama štampao svoje prevode Eliota i drugih novijih engleskih i američkih pesnika, što se odražavalo i u Miloševoj poeziji. Na toj podlozi izrastao je talas poljskog klasicizma. K a o klasicist prvi je istupio svojini pesništvom, ali i esejima, od kojih su neki imali ulogu manifesta — Jaroslav M a r e k Rimkjevič (rođ. 1935). Bio je to svoje­ vrstan rizik, ali koji je naišao na plodno tle. Ne baš odmah, ali već Šezdesetih godina moglo je da se govori o čitavoj Školi klasicista u poljskoj poeziji. B i l a je ona najpre izraz otpora Pšiboševoj školi jasnosti, potom

12

»večnoj avangardi« i nekolikim strujama istovremeno. U vrlo učenoj i ubedljivoj knjizi To je klasicizam (1978) kritičar Rišard Pšibilski analizira delo šest vrlo ugled­ nih poljskih pesnika kao predstavnika ostvarene klasi­ cističke poetike: Jaroslava Mareka Rimkjeviča,- Julije Hartvig, Ježija Stanislava Sita, Artura Mjendzižeckog i Zbignjeva Herberta. Time je konačno bio pripremljen teren za novo prihvatanje pesničkog dela Česlava M i ­ loša, u Ppljskoj tada još zabranjenog, a u kome su ovi pesnici videli svog prethodnika. , Treba pomenuti i svojevrsni rascep između Pšiboša i tadašnjih nastavljača nekadašnje avangarde. Sam strogi učitelj pokrenuo je oštru polemiku protiv njih:, napavši ih zbog podleganja kultu ružnoga, zbog pesama o padanju, smrti, raspadu, đubrištima, mrtvacima, p a c o v i m a . . . Uvaženi učitelj otvorio je polemiku »Odom turpistima« (1962), načinivši tu reč od latinskog turpis, turpe — ružan, ružna, ružno. Napad je bio žestok, kao i sve što je činio ovaj apostol avangarde, a bio je utoliko neočekivaniji što je bio uperen protiv najdarovitijih pesnika koji su izišli iz njegove škole, Ruževiča, Bjaloševskog, Grohovjaka, ali primljen je i kao napad na većinu mladih pesnika uopšte, jer su o ružnim pojavama života uveliko pevali gotovo svi. P o ­ lemika nije bila duga ni plodonosna — odgovorili su samo neki, najrazložnije Grohovjak — ali nije razjasnila zapravo ništa, svi učesnici spora ostali su pri svojim stavovima, ali naziv turpizam i turpisti ostao je u poljskoj književnoj terminologiji živ i do danas. Po uzoru na međuratne pesničke grupe, i čeznući za oživljavanjem pesništva u posleratnom vremenu, mla­ di su posle 1956. pokrenuli najmanje sedamdeset raznih pesničkih grupa. Na žalost, vreme je bilo drugo, i te grupe nisu imale ni onog zapaljivog zamaha kakav su imale pesničke grupe i pokreti u godinama posle prvog svetskog rata, a ni same individualnosti valjda nisu bile dovoljno jake da bi život i značaj pojedinih grupa bio duži i veći. Izvesne rezultate dale su ipak dve od tih posleratnih poljskih pesničkih grupa. P r v a je bila varšavska grupa »Pesnička orijenta­ cija Hibridi« koja je delovala od 1960. do 1966. godine. Činili su je Maćej Zenon Bordovič, Kšištof Gonsjorovski, Ježi Gužanjski, Zbignjev Ježina, Barbara Sadovska, Edvard Stahura, ali grupa je oko sebe okupljala, manje-više, sve mlađe varšavske pesnike, najviše na svojim

13

mnogobrojnim manifestacijama u studentskom klubu »Hibridi«, ali i na gostovanjima po celoj zemlji. Ta grupa je s v a k a k o obavljala važnu potrebu mladih za okupljanjem i j a v n i m istupanjima, za usmenim i štam­ panim manifestovanjem svojih stavova, popularisala nova imena i novu poeziju, ali se nije trajnije ostva­ rila. Po m o m osečanju najveći domet među njima po­ stigao je Ježi Gužanjški, pa i on već posle prestanka rada grupe. Značajna ostvarenja dao je i Edvard Stahura, ali u prvom redu u prozi. D r u g a je bila krakovska grupa »Sada«, u kojoj su bili Vit Javorski, A d a m Zagajevski, Julijan Kornhauzer, Stanislav Stabro, Ježi Kronhold, Ježi Pjontkovski. Ta grupa je nastala 1968, imala je svoje manifeste, zajed­ ničke nastupe, zajedničke publikacije. Njihov umetnički manifest »Magična formula koju će izazvati me­ tafora« objavljen je u varšavskim glasilima Savremenost i Poezija 1970. godine, a njihovo stalno glasilo bio je krakovski list Student. Zalagali su se za »aktuelno v i ­ đenje konkretne stvarnosti«,, za »bagatelizaciju mita«, za »razumevanje i napadanje stvarnosti«, za »nenaivni realizam«, za »govorenje neposredno, odnosno bez alu­ zija«, proglašavali su »opoziciju prema celokupnoj knji­ ževnoj tradiciji, zasnovanoj na kulturnim mitovima i aluzijama«, itd. Najrečitiji izraz stavova ove grupe dat je u zajedničkoj knjizi Julijana Kornhauzera i A d a m a Zagajevskog Nepredstavljeni svet (1974), posle čijeg je objavljivanja vođena jedna od najvećih diskusija o poeziji u celokupnoj poljskoj književnoj štampi. A l i i ta je grupa, delom zbog burnih događaja u zemlji, nenaklonjenih poeziji, a delom i zbog postepenih ličnih razilaženja prestala da deluje oko 1976. Poljska poezija je, u naše vreme, stekla ozbiljan ugled u svetu. Dokaz je to zrelosti ove poezije, a do­ lazi i od časnog odnosa poljskih pesnika prema svom pozivu i pesničkoj reči. Zanimljiva je vera Poljaka u svoje pesnike. T a m o se k u l t pesnika stvarao vekovima, a najveći ugled stekao je u X I X veku, kad su ustanci za nacionalno oslobođenje bivali k r v a v o ugušivani, a nosioci nacionalne ideje bili su poljski pesnici. Zato valjda samo u Poljskoj može, i danas, da dođe do teških potresa zbog poezije. T a k a v jedan potres uzbur­ k a o je društvo kad je poljska v l a d a skinula s repertoara Mickjevičevu nacionalnu dramu »Zadušnice« u narod­ nom pozorištu, 1968. To je izazvalo studentske nemire.

14

Povodom dodele Nobelove nagrade Česlavu Milošu 1980. godine u svetu se pisalo o tome kako je jednako dobro kao i Miloš tu nagradu mogao dobiti i neki drugi poljski pesnik, i to zasluženo kao i Miloš. U svetskoj štampi je pisalo da je već više godina među ozbiljnim kandidatima za tu nagradu bio Zbignjev Herbert. Nemačka dobitnica Nobelove nagrade, Neli Saks, podnela je svoj predlog da se nagrada dodeli Tadeušu Ruževiču. A Česlav Miloš je još pre dvadeset godina objavio u emi­ graciji pesmu »Tadeušu Ruževiču, pesniku«, u kojoj se nalaze stihovi: U radosti su saglasni svi instrumenti kad pesnik ulazi u vrt zemaljski Hvala zemlji sveta koja daje pesnika... A Miloš je još 1968. preveo na engleski izabrane pesme svog mlađeg kolege Zbignjeva Herberta. Miloš u poljskoj poeziji zaista nije sam.

*

Jedno razdoblje poljske poezije upravo se završava. Tokom decenije izvršila se još jedna prirodna smena. Otišle su neke njene najveće individualnosti, oni koji su toj poeziji davali ne samo određeni ton, nego je i usmeravali. Godine 1970. umro je Julijan Pšiboš. G o ­ dine 1976. otišli su stari Antoni Slonimski i mlađi Stanislav Grohovjak. Godine 1979. Edvard Stahura. G o ­ dine 1980. Jaroslav Ivaškjevič. Godine 1982. Adam Važik. Godine 1983. Mječislav Jastrun, Kazimjera Ilakovičuvna, Miron Bjaloševski, Jan Bženkovski. Zato ova moja proširena antologija daje današnji trenutak poljske poezije. Trenutak moćan, jedan od najlepših u razvitku te poezjje. Ono što se sutra bude pisalo mislim da će već biti'drugačije. Pošto verujem u ove koji ostaju na poprištu, hteo bih da verujem i u one koji će doći, koji će sutra stati uz Miloša, Ruževiča, Šimborsku, Herberta, velike pesnike poljskog jezika, velike pesnike našeg vremena. Petar VUJIČIĆ

LEOPOLD STAF (LEOPOLD S T A F F ) 1878—1957

Niko, u novijoj poljskoj književnosti, nije stvarao u tako različitim društvenim formacijama, niko za ži­ vota nije toliko slavljen, nijedan poljski pesnik nije od toliko pokolenja bio priznavan za najvećeg. I nijedan veliki pesnik nije tako brzo počeo padati u zaborav kao Leopold Staf. Krije se u tome tragedija jedne pesničke sudbine (da li samo jedne?). Svoju prvu knjigu Staf je objavio 1901. godine, u vreme »Mlade Poljske«. Objavio je tokom svog dugog života bezbroj knjiga poezije, drama, eseja, prevoda. Skamandrovci su ga smatrali svojim vodom i učiteljem. Najmlađi pesnici, u posleratnoj Poljskoj, gledali su u njemu živi luk koji je spajao epohe u poljskoj poeziji Bio je najdivniji čovek i umeo da bude pravi prijatelj. Stafova poezija menjala se od epohe do epohe, od pravca do pravca, mogu se u njoj pratiti sve mode i sve faze kroz koje je prošla poljska poezija u tako bur­ nom razdoblju XX veka, od »Mlade Poljske« do Ru ževiča. Posleratna Stafova poezija zadivljuje upravo svo­ jom svežinom, jednostavnošću, sažetošću, izvesnim hu­ morom i životnom mudrošću. Pisana u duhu najnapred­ nijih praunuka, u duhu poezije Tadeuša Ruževiča, Sta­ fova poezija iz posleratnog razdoblja danas je najpri hvatljivija i najreprezentativnija za ovog stvaraoca.

2»

19

V I S O K O DRVEĆE Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća Na koje zapad sipa bakar užareni, Nad vodom što se, plaha, preliva i peni, I granjem zasvođena biva dublja, veća. Vonj vode, u senci zelen, na suncu mrk, ko vino, Još jedva zatreperi u bezvazdušju snenom Kad skakavci, na žezi avgustovskoj, leno Makazama srebrnim seckaju tišinu Što polako postaje sve dublja i veća Dok sumrak vite krošnje u tamu ovija, Iz koje oslobođena duša se p r o b i j a . . . Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća!

EVO NOVOG LIŠĆA Evo novog lišća, trave sveže Koje nam dah prolećni najavi, jAli taj dah mi svojim šumom šapće O drugom lišću i o drugoj travi kojih već nema. Evo vali okupani u suncu Oteli se iz leja skokom ludim, Ali ti vali u prolazu mi šapću O drugom suncu i valima drugim kojih već nema.

21

R a n o sunce z r a c i m a p o z l a ć u j e M l a d o s t n e b a , v o d e , t r a v a sag zeleni, M o j e srce t i h o u ćutanju g r c a O sebi k a o v e ć o senci s r c a kojeg nema. NEDELJA N e ć u da idem ovom stazom N a kojoj v e n e opalo l i š ć e : Tu je na svakom koraku S v e dublja, s v e m a g l o v i t i j a j e s e n . Navratiću tamo gde je zeleno, Na izvor O k o kojega cvetaju bojom neba Nevini nezaboravci I sećanje u tišini u s n a m a t r a ž i Tvoje ime. MAJKA U sumrak kraj prozora M a j k a n o g o m ljulja l u k o v e K o l e v k e u kojoj s p a v a dete. A l i već nema kolevke, A l i v e ć n e m a deteta, Otišlo j e m e đ u s e n k e . M a j k a s a m a sedi u m r a k u , Ljulja n o g o m uspomene. TEMELJI Gradio sam na pesku I srušilo s e . G r a d i o s a m n a steni I srušilo s e . Gradeći sada počeću Od dima iz dimnjaka.

22

ŽABOKREČINA Janu

Parandovskom

U starom zapuštenom p a r k u Stajao s a m kraj j e z e r a P o k r i v e n o g g r u b o m k o r o m žabokrečine. Misleći K a k o j e v o d a t u n e k a d bila prozirna I da bi i danas trebalo da je takva. D i g n u t o m sa zemlje suhom grančicom P o č e o s a m da skupljam zelenu patinu I da je g u r a m da otplovi. Z a t e č e m e p r i t o m poslu Spokojni mudrac S a č e l o m rasečenim mišlju I reče sa b l a g i m smeškom Sažaljivog prekora: »Nije ti ž a o v r e m e n a ? S v a k i j e t r e n u t a k kaplja večnosti, Ž i v o t t r e n njenog oka, Ima toliko važnijih stvari.« Otišao sam postiđen I ceo dan razmišljao O životu i smrti, O Sokratu 1 besmrtnosti duše, O piramidama i egipatskoj pšenici, O r i m s k o m F o r u m u i mesecu, O m a m u t u i Ajfelovoj k u l i . . . A l i ništa od tog nije izišlo. Vrativši se sutradan Na isto mesto Ugledao sam kraj jezera, P o k r i v e n o g grubom zelenom k o r o m , Mudraca sa izglađenim čelom, K o j i je spokojno, G r a n o m koju sam ja odbacio,

23

Skupljao s površine vode žabokrečinu I u p r a v l j a o je da o t e č e . U o k o l o j e tiho š u m e l o d r v e ć e , U g r a n j u su p e v a l e p t i c e .

MOST Nisam verovao S t o j e ć i n a obali r e k e K o j a je bila široka i bujna Da ću preći preko tog mosta Opletenog iz tanke krhke trske Svezane likom. Išao s a m l a k o k a o l e p t i r I t e š k o k a o slon, Išao s a m s i g u r n o k a o igrač I k o l e b l j i v o k a o slepac. N i s a m v e r o v a o d a ć u p r e ć i taj most, I sada k a d v e ć stojim na drugoj obali Ne v e r u j e m da sam ga prešao.

ARS G l e d a j bistro j u t r o A l i ne prorokuj. Ostavi to vračarima. T a k o j e t e š k o p r e n e t i ono što jeste. S t i h o v e p i š e m polako, Radim kao vo. Strpljiv sam K a o k a p l j a kiše s a s t r e h e . V r e m e uvek ima vremena. I s v e t je star k a o s v e t . N e ć e š stvoriti ništa n o v o Tražeći novo.

24

PROBLEMI P r o b l e m i se ne rešavaju, P r o b l e m i se preživljavaju K a o dani kojih, k a d prođu, više nema. K a o iznošeno odelo Iz k o g a se izraslo, Spadaju s r a m e n a I u poslednja v r a t a Ulaziš n a g i slobodan K a o osvit.

BUĐENJE Sviće A l i nije vidno. N a p o l a s a m probuđen, A u n a o k o l o nered. Nešto t r e b a svezati, N e š t o t r e b a spojiti, Nešto razrešiti. Ništa ne znam. N e m o g u d a n a đ e m cipele. N e m o g u d a n a đ e m sebe. B o l i m e glava.

PROLECE S e d i m u bašti. S v e j e staro večito. Sunce, drveće, c v e ć e . S a m o j a sam mlad K a o vlastiti unuk, K a o mnogo unuka, Jer ih i m a gomila. S m e j u mi se, Ja takođe.

25

JAN LEHONJ (JAN LECHON) 1899—1956

Prvi pesnik iz grupe »Skamandar« koji je doživeo slavu i opšte priznanje već na početku svog stvaranja, odmah 1918. godine, kad je objavio svoju čuvenu zbirku Grimizna poema, J a n Lehonj je ostao jedan od milje­ nika poljske čitalačke publike, sve do danas. Objavljena u godini kad je obnovljena nezavisna poljska država, o kojoj su vekovima sanjali svi poljski pesnici, knjiga mladog pesnika donela je zvuke drevne poljske poezije, romantičarske i postromantičarske, tako voljene i tako sa dušom primane od čitavog pismenog društva poljskog. Sva velika imena poljske istorije i poljskih legendi bila su u toj knjizi, zajedno sa imenom tadašnjeg vođe i obnovitelja poljske nezavisnosti, Juzefa Pilsudskog. Pes­ nik poljskih tradicija Lehonj je ostao do kraja života. Već dvadesetih godina Lehonj je gotovo prestao da objavljuje poeziju. Od 1930. godine bio je u diplomat­ skoj službi i živeo stalno u Parizu, odakle je pred nemačkom najezdom prešao u Njujork. Do kraja života ostao je u emigraciji. Život je završio samoubistvom. Izrazito elegičan pesnik, Lehonj je, posle višego­ dišnje ćutnje propevao kad se Poljska ponovo našla bez slobode, kad su iz zemlje počele stizati vesti o tra­ gediji u kojoj se našao ceo narod. Taj elegični ton ostaće i u godinama kad je pesnik sebe osudio na stalni život u tuđini. U snu i na javi on je sanjao o dalekoj Poljskoj,

27

o Varšavi svoje mladosti, o mazovjeckim poljima, o ze­ lenim Tatrama, i taj njegov grozničavi san stvarao je od daleke zemlje sliku nečeg mitskog, nedostižnog, nepreboljenog. Sva u starinskim tonovima, Lehonjeva poezija, novija i ona starija, peva, u stvari, samo o jed­ nom: o Poljskoj koje u stvarnosti nema, o Poljskoj onakvoj kakvom su je videli stvaraoci nacionalnih le­ gendi, ili o onoj koja je u očima beskućnika i emigranta izrastala u legendu i zemlju iz snova.

SUSRET Noćas iz nesanice u t o n u v u d r e m e ž Po zracima meseca, s č u d n i m uzbuđenjem, S a m n e z n a m k a k o s e p r e n u h sred R a v e n e I s davno ž e l j e n i m se sretoh priviđenjem. K r o z prozor tiho stizahu z v u č i k l a r i n e t a I v e t a r miris done lak, zagušljiv, opojan — U đ o h u nj ko u tajnu u p l e t e n buketa, I neba iskrila se k u p o l a dostojna. » K o čezne, n e k a moli, saslušan će biti!« K a o od B o g a z a k l e t sklopio s a m oči — I samo pljusak r e k e z a č u h tajnoviti, I D a n t e a ugledah, p r e k o mosta k r o č i . »Ti si, moj u č i t e l j u ! Z a š t o b l e d si tako, I što ti t a k o čudan n e m i r lice žari? D o l a z i m da te m o l i m za lica t v o g tajnu. N i š t a n e znam. Z a l u t a h . D a j m i savet pravi.« Je li on to, ili mesec, il je v o d a rekla; P a o sam, skrivši g l a v u r u k a m a o b e m a : » N e m a n e b a ni zemlje, ponora ni pakla, Jest samo B e a t r i č a . I nje u p r a v o nema.« CRVENO VINO R a n o je došla jesen. S u n c e rano seda Za j e z e r a u trske gde se v i v c i gnezde, D a n je zato da bi tekli stari sati sivi, A v e č e da gledamo kad padaju z v e z d e .

29

Š l j i v e s u k o d a i h j e R e n o a r slikao, K o ž i c a i m zelena, gore s i v o p l a v a , I s v e tu nešto znači, no r e č i je m a l o , K a k o sad m o g u reći šta j e s r e ć a p r a v a ? K a o š t o g n j u r a c roni u tajne d u b i n a G d e s e dražest k o r a l a b o g a t o r a z l i v a , T a k o j a p i j e m o k o m dražest z r e l i h šljiva, Ili p r o b a m u s n a m a c r v e n o g a v i n a .

NEBO N o ć a s s a m snio n e b o : o d m a h g a p r e p o z n a o Po m i r i s u d e t e l i n e i p e s m i slavuja, Z r i k a n j u z r i k a v a c a , t r a v i što s e ljulja, N e v i d e h ga, n o bio j e i s a m B o g S a v a o t . N i a n đ e l e n e v i d e h , ali i z n a d n j i v a S a š u m o m rode šire s v o j a k r i l a b e l a , I video sam mnoštvo bukava i jela I šum njihov beše mi ko muzika živa. A posle ko v e l i k i svitac i v a n d a n j s k i B e l i m e s e c obasja A k r o p o l j i m u z e , A nad njima u visini P a v a o Kohanjski S v i r a u toj tišini V r e l o Aretuze.

HELMONJSKI L e t e patke i lokvanj na jezeru cvate, K a o , piši-naslikaj, n a p l a t n u H e l m o n j s k o g a . M i r i š e sveže seno, i m i s l i m : »Zaboga, B a š m i j e o v d e lepo, i t u ž n o , d a znate.« K o u Poljskoj širi s e Z e c trči p r e k o puta, Z n a m : strašno ž e l j a n K o j e nikad nije b i l o

m i r i s paljevine, pas u hladu drema. s a m svoje domovine i ni sad je n e m a .

30

RAZGOVOR S ANĐELOM U snu me posetio anđeo poljske sudbe I šumeć s v e t l i m k r i l o m p l a k a o u m r a k u , K a o d a h t e d e r e ć i : »Umireš polako, S a m i tako d a l e k o od rođene grude.« — »Daleko? S t a govoriš? M e n i s v e mirise N a š i h polja, v r t o v a stalno nose v e t r i , U m e n i sve je, sve j e : pesak mazovjecki, L i t a v s k a jezera, T a t r e i š u m Visle.«

»JORGOVANI

PENSILVANIJE«

P r e d k u ć o m s u h beli jorgovan, U l i c a p u n i se m a g l o m . T u g a , i pogled odsutan. . . . Y o u know, you know ... L o k o m o t i v e noćni pisak D o k m a g l o m tiho se išlo. S u m o r a n dan, s u h listak . . . Y o u know, you know... P o t o m pod z e m l j o m ugalj prti. U b a r u snen p o g l e d k r o z staklo. S v a k i dan isto. I e v o smrti. . . . Y o u know, you know...

JULIJAN TUVIM (JULIAN TUWIM) 1894—1953

Najveći pesnik u grupi »Skamandar«, Julijan Tuvim bio je ujedno i najpopularniji i najuticajniji poljski pesnik između dva rata. Jedan od najplodnijih poljskih pesnika, blistav versifikator, čega se god dotakao, sve što je oko sebe video i doživeo pretvarao je u stihove. Dostigao je najviši domet koji je napredno građanstvo moglo da ostvari. P r e njega poljska lirika je bila još u parnasovskim vodama. Rođen u jevrejskoj građanskoj porodici u tvorničkom Lođu, Tuvim je poeziju demokratizovao, osavremenio, oživeo. Uveo je u nju običnog malog čoveka sa gradske ulice, iz geta, iz trgovine, iz kafane. Pisao je i borio se za takvu poeziju kakvu će njegov običan građanski čitalac moći da razume. Ima nečeg čudnog u tom osobeno Tuvimovom stalnom otporu protiv malograđanštine, i stalnom ostajanju u malograđanštini, čak u nemogućnosti da se prevaziđe malo­ građanski ukus, malograđanska etika i estetika. S v e što je Tuvim pisao izgledalo je novo, privlačno i pristupačno. Tuvimova poezija magično je delovala na čitavo pismeno društvo poljsko, čitave generacije vaspitavale su se na toj poeziji. Bila je to poezija svako­ dnevna, ulična, kafanska, novinska. Sretala se i u knji­ ževnim časopisima, i u knjigama, u školskim čitanka­ ma, u humorističkim listovima, u kabareima, pevala ju je pevačica lake muzike preko radija, i prepričavali su

s

33

je bonvivanì u vidu frivolnog kafanskog vica ili epigrama. Mane T u v i m a kao najblistavijeg pesnika iz grupe »Skamandar« tipične su za sve pesnike i pratioce tog pravca. T u v i m nije bio u stanju da primi ništa što je prekoračivalo tradicije iskustva stiha X I X veka. K a d ga je ratna bura bacila na teritoriju Sjedinjenih A m e ­ ričkih Država, bio je odsečen od sveta, ništa nije razumevao što se pisalo u tadašnjoj evropsko-američkoj poeziji, kao noj je zario glavu u pesak poljske prošlosti i pisao beskrajne rime o staroj Poljskoj i staroj V a r šavi u nedovršenoj anahroničnoj poemi »Poljsko cveće«. T u v i m o v a poezija, kao i poezija ostalih skamandrovaca, danas nema i ne može imati svojih sledbenika. Ona je blistav, častan završetak jedne epohe u razvoju poljske poezije, završetak građanske epohe. K a o i gra­ đansko društvo i građanska država, ova poezija danas je prošlost. Pesnici T u v i m o v e snage i plodnosti ne rađaju se često. T e k sledeće pokolenje moći će da izvrši proveru i procenu poezije toga razdoblja, i tada će najveći do­ meti Tuvimove poezije zablistati preporođenim sjajem. Ta provera je upravo u toku.

SECANJE

I m a o s a m s t a z u sunčanu I d i v a n beli d o m . . . T u ž n o je u m o j i m snovima, T u ž n o j e u srcu m o m . . . I prozor je bio na m o m e d o m u U stare dobre dane, A ja s a m gledao, gledao U nepoznate strane. M o ž d a s a m t a m o dan j e d a n bio, A m o ž d a ceo v e k . . . Z n a m samo da je jednog jutra P a o d i v a n b e l i sneg. U nasmejano belilo snežno C e o se dom moj ovi. T u ž n o je danas moje srce I stari beli snovi . . . ZA OKRUGLIM STOLOM Du holde Kunst, in wieviel grauen Stunden... (šubertova

A možda bismo j e d n o m , draga, Pošli na dan do T o m a š e v a ? Možda tamo još u s u m r a k u z l a t n o m Traje ona ista tišina bela?

35

pesma)

U t o m b e l o m d o m u , u toj sobi Gde su razmeštene tuđe stvari M o r a m o dovršiti n a š n e k a d a n j i T u ž n o p r e k i n u t r a z g o v o r stari. D o danas z a o k r u g l i m s t o l o m S e d i m o ko u onaj p r o š l i čas. K a k o t e dane dati z a b o r a v u ? K a k o skinuti te č a r i s nas? I na usnama, k a o n e k a d , O s e ć a m s u z u što k a p l j e l e n o . . . A ti mi ništa ne o d g o v o r a š I jedeš grožđe zeleno. Još u v e k p o g l e d o m t i p e v a m Du holde Kunst... i s r c e mi l u p a ! I m o r a m n a p u t . . . t i s e opraštaš A l i ne drhti tvoja ruka. I naš se r a z g o v o r p r e k i n u o , Nestao k a o l a k o inje. Du holde Kunst — z a r t a k o ? B e z r e c i ? S t a l n o te z o v e m i p r e k l i n j e m . O n a j d o m b e l i , soba m r t v a , D o danas ništa n i s u s h v a t i l i . D o š l i ljudi, n a s e l i l i se, I o d j e d n o m ih napustili. A tamo n a m je sve ostalo! T r a j e č a k i o n a tišina b e l a . . . P a m o ž d a b i s m o ipak, d r a g a , Pošli na dan do Tomaševa? NEPOZNATO Posvećujem

DRVO najsvetijoj Stefana

G d e si ti, d r v o , m o ć n o , ponosno, G r a n a t o , silno i š u m n o d o v e k ,

36

uspomeni Žeromskog

Drvo, k o r e n j e m sraslo u zemlji, I z kog ć e m i n a č i n i t m r t v a č k i k o v č e g ? Moram te poznati, k u c n u t po kori, Tražiti, v i k a t i s v u d a po gori: G d e si mi, čudesno m r t v a č k o drvo, T v o j v e r e n i k t e traži, g o v o r i ! Rasejan luta, skače iz kože, A drvo svoje n a ć i ne m o ž e . Hajde, z a š u m i na v e č n o s t našu, P r e no što nas u v e č n u r a k u polože, D a j da se najpre d o g o v o r i m o Z a taj naš smrtni b o r a v a k , m i m o S t o znamo d a n a m d o k r a j a v e č n o g Predstoji zajedno da trulimo. M o ž d a ćeš u s p l a v u doplivati K m e n i iz strana nepoznatih, I stidećemo se, v e č n i susede, Š t o d o smrti ž i v e s m o n e u p o z n a t i ! . . . A možda rasteš p r e d m o j i m domom, S v a k i dan v i d i m te, g o v o r i m s tobom, I n e k o ti, možda, u r e z o u k o r u D r a g e reči što n e strepe pred g r o b o m . D u g o bih od srca pričao s tobom, P e s m o m te dirnuo, takao žalobom, D a b i pokrenulo t u z e m l j u c r n u I p r o c v e t a l o opet n a d grobom. Da bi me u sebe u k a l e m i l o I v a n iznelo s k r i v e n o m silom! M o ž d a će nas nešto spojiti k l j u č e m D a p r o c v e t a m o n a d mogilom! M o ž d a će nas u z d a h o m ojađena I z n e t i gore zemlja zelena, Z e m l j a rođena, z e m l j a jedina, T i m g r o b o m u samo srce ranjena.

37

FRIZERI Čaplinu U p r a z n o j radnji sede frizeri p o r e d z i d o v a , G l e d a j u , čekaju, gostiju n e m a , d o s a đ u j u se. S a m i se češljaju, sami se briju, sami, s a m i G o v o r e što znaju, dremaju, h r č u i b u d e se. Idu do prozora, ništa u p r o z o r u . N a t r a g se v r a ć a j u , u o g l e d a l i m a — frizeri, G l a t k o očešljani, tužno zalizani, N a p u d r o v a n i , l e p i frizeri. Novine Hodaju, Pa opet Zevaju

čitaju, č e l a b r i š u i z v i ž d e , s t v a r i d r u g e i strane č e k a j u . p r e d o g l e d a l o m s e klanjaju, c m i z d r e , i snenost pustinjsku g u t a j u .

B i ć e oluja, u g r a d u sivo, p e v a j u petli. F r i z e r i se boje, ž u r n o h o d a j u — v e ć g r m i , F r i z e r i plaču, frizeri p e v a j u , l u d e frizeri, K o r a k u s p o r a v a j u i n a g l o i d u a ralenti. Podižu ruke vrlo lagano, v r l o lagano, G l a v a m a v r t e v r l o l a g a n o , šta i m j e , šta j e , U n e m o m šapatu u s n a m a m i č u u sto z a g l e d a n i , U p r e d m e t niklo v a n što u r e č e ih s m r t n i m sjajem. A sad se motaju, na z i d o v e s k a č u , pljusak čuju, V a l j a j u se p r e d o g l e d a l i m a z a č u đ e n i m — m u n j a je pala, F r i z e r i igraju, frizeri v i č u , v i s e u v a z d u h u , I k a o anđeli s k a k u ć u u d u b i n i ogledala.

PESMA O GLAVI I MESECU Naspram meseca je moj dom, U prozoru o k r u g l a g l a v a , O k n o m ravno p r e s e č e n a .

38

On se po n e b u valja, K o l u t a j u se oči, B u l j e riblje glupo. A h , g l a v o nasmešena, Izgledaš m r t v a č k i tupo, K o t r l j a š se odsečena. N a s p r a m meseca je moj dom. Srebrnu ženu zovem i budim: »Gledaj, i d e m zidovima ka drveću, D r ž i me da se ne kotrljam, da se ne i z g u b i m , Ja očima m o r a m za njim, evo, G i n e m , odvlači me ta poplava!« S r e b r n a žena nesrećna u plač, P o g l e d o m moje kretanje k r o z sobu prati. N a s p r a m meseca j e moj dom, Oplovio s a m svetli prozor sobe I vratio se na prozor, I sedi me osvit ovi, N a d a m n o m plače u d o v i c a bleda. Ja iza stakla okrugloga gledam. K a o nakaza, k a o g n o m : G l a v a p l o v i po prozračnom sloju. Ne sedajte kraj prozora, čuvajte g l a v u s v o j u K a d n a s p r a m meseca imate d o m !

SAN Sanjao sam nešto čudno: B i l a je duga aleja, Cvetali bagremi (Bagremi beli), Mirisalo. B i l o j e modro . . . bilo belo . . . Sunčana pruga Po dugoj brzoj aleji, B i l o j e j u t r o . . . j u t r o rano, Sanjao s a m srećan beskrajno S a n sreće i san n a d e . . .

39

Cvetaju bagremi, Mirisalo je, B i l o m o d r o . . . bilo b e l o . . . Išao s a m gledaj uć u n e b o , Išao —• k a o da i d e m k T e b i , Išao u d a l j i n u . . . N i s a m sanjao ništa, N i s a m sanjao ništa, A l i k a d a b i h sanjao T o b i tako divno b i l o ! . . . A sada m i j e ž a o ! . . .

ŠIŠANJE

Neću na put jer pre polaska ŠiŠat se treba, A ko je video da pred ogledalo P o k o j n i k seda. Ko je video da mrtvac nežive Oči otvara I gleda ž e t v u mladosti sive U z z v e k e t škara. Na š u m n o m polju k o s e i k l a s i — O v d e nema toga; O v d e s e sipaju k o p e p e o v l a s i Preplašenoga.

LIKER Na plavoj neba osnovici U zelenkastoj izmaglici Mesec. S n e g blista, č u j e š , n e k o stupa. Gleda kroz okna zamrznuta Mesec.

40

,Još j e d n u čašicu! V i d i m joj dno ' I r a z m i š l j a m : »No — no — n o ! Mesec?!«

REČI Čelo — zlatno! L a v e — ljuti! Gneve, gneve, gneve crveni! Idem — pravo! Svet — sečem. N o ž — u grudi, Nož Naoštreni! Glas — pevam. Reč — stvaram. Mišić — n a p r e ž e m . Mozak D o kosti! V e t a r — u oči. K o r a k — zemlji. Jeste. Nemam Z a život Milosti.

MUDROST E v o s e t v a j e k m e t e , sada s e seju zrna. G o r e je sunce belo, a tu je gruda crna. E v o c r n i c e zemlje, sitno j e uzorana, A doći će v r e m e , kmete, rodice žita rana. A sad je proleće, kmete, zrno je posejano, A ž e t v e k a d a dođu — onda je leto rano.

41

Tako i neka mlada! Uzmite mudro, kmete: Postade divna žena — a imaće i dete. Isto tako i žito, biće zlatno i zrelo, Jer ovde je gruda crna, a gore — sunce belo.

POGREB Sijala je slabo petrolejka, Izneli su na crne stepenice, Na crne stepenice drvene. Išli su, išli, silazili, Nešto šaptali, govorili, Glave saginjali, Išli, išli, silazili, Sneg je padao, mokro je bilo, Ruke su kršili.

KOD SUSEDA Sigurno je neko bolan kod suseda, Jer tek što se spusti mesečina seda Javi se u prozoru spodoba bleda. U kući neko bolestan ima Jer ona stoji i glavom klima S rukama skrštenim na grudima. I nešto strašno u očima skriva Nijednom rečju se ne odziva I čudno se njiše glava siva. I tako bez reči pripoveda Ko da želi reći: beda, b e d a . . . . . . Sigurno je neko umro kod suseda.

42

AB URBE CONDITA O d m a h sutradan, tj. O s a m n a e s t o g j a n u a r a hiljadu devetsto četrdeset p e t e . D o k j e grad pucketajući D o g o r e v a o kao ž r t v e n a jalovica n a sveštenoj l o m a č i I samo p o d r h t a v a n j e m u d o v a svedočio o ž i v o t u K o j i j e bio smrt, I odisao, umirući, zadahom paljevine K a o dlaka ž r t v e n e životinje; I d o k se po l e s t v a m a dima V e ć u nebo pela Varšava D a b i d a l e k i m prapokolenjima S a visina Z a s i j a l a j e d n o m k a o astralni mit, K a o v a t r e n a legenda, A ovde da ostane k a o ugašeni krater, K r a t e r v u l k a n a do dna iskrvavljen — Osamnaestog j a n u a r a hiljadu devetsto četrdeset i

pete,

Na u g l u Ruina i K r a j a , Na u g l u R u š e v i n a i Smrti, Na u g l u R a z v a l i n a i Užasa, Na u g l u M a r š a l k o v s k e i Jerusalimske, Sto su pale j e d n a drugoj u v a t r e n i zagrljaj Opraštajući se zauvek, ljubeći se požarom. P o j a v i l a se okrugla v a r š a v s k a baka, B e s m r t n a gospa s m a r a m o m na glavi, Postavila dnom nagore sanduk na ruševinama, P o d u p r l a ga meteorom — n e k a k v i m o d l o m k o m Grada — I po v i k a l a besmrtnim tonom: »Evo čaja, čaja, E v o svežih kolača!« N i s a m je video, ali v i d i m : S u z e se rone Iz njenih — i pored svega — nasmešenih očiju. M o g l a se pojaviti kao Nioba-Tuga, K a o proročanska furija, kao J o v o v a žena,

43

K a o R a h i l j a što o p l a k u j e s v o j u d e c u — I t a k o đ e bi joj p o v e r o v a l i . M o g l a j e sleteti k a o v e š t i c a n a m e t l i Ili k a o v a m p i r u š a u k r v a v o m sjaju Zgarišnog dana — I t a k o đ e bi joj p o v e r o v a l i . M o g l a je — k a o V e l i k a P e t r u š a iz b a j k e — U j a m p s k i patos o d e n u t i r e č i I o b j a v i t i da će se roditi n o v i g r a d iz r u š e v i n a »Za i n a t n a d m e n o m susedu« — I t a k o đ e bi b i l a i s t i n i t a . . . M o g l a j e stati n a s a n d u k k a o v e l i č a n s t v e n i spomenik, Zauzeti lepu pozu i zadeklamovati: P e r me se va nella citta dolente — I n i k o se ne bi z a č u d i o . A h , m o g l a j e najzad, k a o K l i o ili n e K l i o , K a o L i v i j e u suknji, Šesti na kamenju izumrle prestonice I n e k a k v i m g v o ž đ e m na nekakvoj cigli Izgrepsti naslov: »Od o s n i v a n j a grada« — — — A l i ona je drugačije: » E v o čaja, čaja, E v o svežih kolača!« Utemeljiteljko! Pionirko! Muzo! D a n a s l u p a i l o m l j a v a u celoj V a r š a v i T e b e slavi! Tebi spomenik diže! Danas svaki zidar svakom novom ciglom I c e l a P o l j s k a — gospo, o gospo! — T v o j u besmrtnost objavljuje. K l i č e gdinjska l u k a — slava!

44

l

Trube tvornice Lođa — slava! Sijonski rudnici i livnice — slava! Vroclav — grad vojvodski — slava! slava! Sčećin — grad vojvodski — slava! slava! Slava kraljici na kruni ruševina, Kojoj je ime naprosto: Varšava!

ANTONI

SŁONIMSKI

(ANTONI SŁONIMSKI) 1895—1956

Od svih skamandrovaca Antoni Słonimski je bio možda najtradicionalniji po formi. Verovao je da pesma treba da ubeđuje, da vaspitava; i, od svih poljskih pesnika XX veka, najviše je bio sklon da tu didaktičku ulogu poezije smatra važnijom od svega. Zbog toga je u njegovoj poeziji najvažniji ton mudre retorike i aktuelnost problema o kojima peva. Na neki način nje­ gova je poezija hronika poljskih zbivanja od 1918. go­ dine do naših dana. Ne treba se tome čuditi. Jedan od najduhovitijih ljudi novije Poljske, Słonimski je preko feljtona vršio ulogu kakvu je u doba pozitivizma vršio slavni Boleslav Prus. Feljtoni Slonimskog su stvarna hronika poljskih zbivanja; oni spadaju u najbriljantniju i najduhovitiju hroniku poljskih prilika novijeg vremena. Humor Slonimskog, onaj iz feljtona i njegovog usmenog repertoara, onaj što se od kafanskog stola pre­ nosio kroz celu Varšavu, manje je ipak prisutan u nje­ govoj poeziji, koju češće obeležava mudra ironija. U svoje vreme, kad je poezija skamandrovaca izra­ žavala pobunu protiv starog, poezija Slonimskog bila je borbenija od Tuvimove i ostalih skamandrovaca. Sło­ nimski je pozivao na lomljenje starih odnosa, na pove­ zivanje sa spoljnim svetom, i u tom pozivu bilo je mnogo izazova, podsmeha na račun svega starog, i društvo je to primalo gotovo kao anarhizam.

47

Formalno ipak, poezija Slonimskog bila je i ostala vezana za poljsku i evropsku klasiku. Mada je bio u stalnom kontaktu sa evropskim intelektualcima, mada je dugo godina živeo u Zapadnoj Evropi, u poeziji ovoga velikog varšavskog Evropljanina gotovo da se nisu od­ razile ni najmanje formalne inovacije kroz koje je prošla evropska poezija XX veka. A ipak, poezija Slonimskog stoji kao jedan od naj­ čvršćih stubova savremene poljske poezije. U čemu je njena snaga? Možda baš u tome što se h r a b r o oduprla svim mo­ dama. Njen snažni poziv na otpor svim totalitarizmima i kolektivnim histerijama, njeno zalaganje za večite de­ mokratske vrednosti, predstavljaju nešto tako svetio i uvek aktuelno, da čitalac tome ne može da se odupre.

RAZGOVOR SA ZEMLJAKOM S t a r i Z i d m e pitao kraj Jefetskih v r a t a : — A S a s k i park j o š stoji? Isti ko nekada? I fontana? K a d se ide od Čiste ulice? Radnja s vodom t a m o je stajala ranije. — S v e je kao i n e k a d : fontana, kiosci. S a m o stoji tamo j o š i k n e z Ponjatovski. — Ponjatovski! P o l j s k a vojska, tad se g o v o r i l o . . N e z n a m sad. A l i n e k a d b a š j e dobro bilo. S a d a s a m malo slab. N o k a d s e popravim, D o ć i ć u ; ja ž e l i m da ž i v i m u V a r š a v i . Č a k i m a m ovde k u p c a ; k a d a s e sve proda, M o ž d a ć e biti d o s t a . . . A l i sin m i n e da. Strašno u č e n . . . p r e z i m e — L e v i , kao i ja, Al o Poljskoj k a d govorim, a on samo zija. G o v o r i m m u , tumačim, k a k o samo u m e m : »Pa t a m o je Varšava!« A on ne r a z u m e .

UZBUNA » P a ž n j a ! Pažnja! P r e l e t e o j e ! Z a r e z tri!« N e k o j e v r a t a zalupio, n i z stepenice n e k o se sjurio.

4

49

Iz g u ž v e i v r e v e Z v u k j e d a n raste, izbija, Prodorno zavija G l a s s i r e n a — za c e l u o k t a v u O p a d a — i j a u k se probija: »Objavljujem uzbunu za grad Varšavu!« I tišina. N e g d e odozgo Z u j i , zuji, b u b n j a i drhti. I odjednom — J e d a n , d v a , tri. Serija bombi. Potmuli lom. T o j e n e g d e dalje. N i j e opasno. Sigurno Praga. A sad b l i ž e , j o š b l i ž e . Iznad grada. K r i k kao komad krvavi. I tišina, tišina što d a v i . »Pažnja! Pažnja!« Prestaje uzbuna u gradu Varšavi!« Ne, tu uzbunu niko ne može prekinuti. T a u z b u n a traje. Urlajte, sirene! L u p a j t e , doboši, p l a č i t e , c r k v e n a z v o n a ! N e k a orkestar Svira marš sa Vagrama, S a Jene, P r i h v a t i t e taj j a u k , p u k o v i , Bataljoni, tenkovi, topovi, N e k plane k a o g r o m , N e k traje U Marseljeze plamenu svetom! K a d a u podne ljudi i z l a z e iz c r k v e , K a d a p o n e b u v e t a r o b l a k e goni, K a d a n a P a r i z p a d a s a n sumorni, K o m i t o stalno n a r e đ u j e d a bdim? Ko me to budi i zove?

50

Č u j e m šum noćnih naleta. P l o v e nad g r a d o m . To nišu avioni. P l o v e c r k v e razorene, A l e j e u groblja pretvorene, Ruine, ruševine, razvaline, U l i c e i k u ć e viđene' toliko puta, Svjentokšiska i Trauguta, N j e c a l a i N o v i Svjat. I grad plovi na k r i l i m a u slavu. I p a d a na srce k a o kamenje. Do dna. O g l a š a v a m u z b u n u z a grad V a r š a v u ! N e k traje! I sad!

O POLJSKOJ

SLABOJ

G o v o r e o Poljskoj j a k o j . Š t a b o v e v e ć broje, I k a k o da je zaštite na rovu, bajonetu, A j a , braćo — oprostite — želim Poljsku slabu, Ja P o l j s k u slabu želim, no u t a k v o m s v e t u G d e slabost nije g r e h , gde ne postoje straže, G d e n e m o r a m o k u ć u noću d a zaključamo, G d e r u k a nije u m o r n a od g v o ž đ a okrutnoga I granica pozdravlja putokazom samo. 1942. ADRESA Ne piši mi na adresu M a k s i m a Ni na Cafe Deux Magots, G d e su na plišanom kanabetu Sedeli V e r l e n i R e m b o . T a m o ih nema. N e piši m i n a Čelza, Jer n a v i l i gde j e stanovao Sidni V e b Visi cedulja s natpisom To Let, A u kući Velsa Smešten je antikvarijat lep.

51

N e traži m e u H o l i v u d u Ni u Columbia Broadcasting System Ili s n o b o v s k o m A l b e n i j u , Jer će se pismo vratiti S naznakom: Adresat nepoznat. Drugo mi je dato mesto boravka. Prepiši požutela slova I z časopisa p r o š l o g v e k a I adresiraj: V a r š a v a . J e s e n . I stavi d a t u m : n o v e m b a r ili n e s a n . P i s m o ć e stići. RAZGOVOR

SA

ZVEZDOM

Samotna zvezda u noći tamnoj Gleda na mene I pita: S t a će b i t i s n a m a , S t o b o m i sa m n o m ? Satrće nas vremena žrvanj, Noć će nas progutati crna, Tebe i mene. ( T a k o j e m o ž n a mislio T o m a s Hardi, Copyright by The Macmillan.) A ja m i s l i m da je to Slično petardi S v e m i r što s e raspršuje. M o j i i t v o j i protoni, Z v e z d o daleka, Sto će se izmešati ponovo I stvoriti n o v u z v e z d u i n o v o g č o v e k a . Ponekad, mada zvezde već i nema, Svetlost plamena K a o anđeo izumrlih plemena. K a o zalutala poema Ulazi U moj ubogi dom.

52

L E T N A D PERSIJOM L e t e o sam nasuprot i z l a z e ć e m suncu. Sati su se s k r a ć i v a l i k a o s e n k a jutra. T i m letom k a o r u k o m obgrlio sam pola globusa U poslednjem oproštajnom zagrljaju. Motori su h u č e ć i proždirali prostor, Ispod nagomilanih o b l a k a izronila je obala Pustinjske k a m e n e krajine, Riđe ukočene tračnice, K o r i t a usahlih r e k a . S v e ć e proteći k a o što proriče zelenilo Na v r a t i m a persijskih r u š e v i n a i sirijskih stena. N a i z u m r l e k r e č n e u l i c e Erida L i j u m r t v a č k o svetio lažni meseci, I na zemlji bačenoj u n e z a d r ž i v i b e g Ostaće k a m e n samo. I usred kamenja Korita usahlih reka.

POEZIJA Poezija j e zvono Raznjihano široko, S m u š k i m , t u c a n i m tonom. Vivos voco, Mortuos plango, Fulgura frango. N e k a d se N a s v a k o m zvonu T a j natpis v i o . I danas je s nama, K a d zvono bije, Ž i v e zove, M r t v e plače, M u n j e slama.

53

NOKTURNO I A h t i p r o k l e t i b e s a n i sati K a d n e v a ž n e brige naglo postaju ogromne I ma k a k v a glupost ohrabrena noću Preti, optužuje, naduvena kao žaba. N e o p r e z n a r e č postaje zločin, Glupa primedba u novinama — presuda Osamljenosti, dekret izgnanstva. U g r o z n i c i s p o r o v a n e z n a n o o k ó Čega Izmišljam nove luđačke dokaze, P r e c i z n o p a r i r a n j e — u i z g u b l j e n i m diskusijama. A h , o n i p r o k l e t i sati k a d s e n o ć u N i š t a v n e d r a m e , neistinske b r i g e S j e d i n j u j u sa i s t i n o m s t a r o m i b o l n o m . Očajavam zbog nenapisanih komada, Z b o g s l i k a k o j e b i h m o g a o naslikati, Z b o g u s a n a d a v n o ljubljenih. D o k n a j z a d u ponoć ne dođe M a l a tableta Mepavlon. O b u h v a t a m e t o p l i m t a l a s o m sna. Prustovim Pronađenim vremenom. I kao nakon gorke svađe, U naglom pomirenju Pronalazim tvoje^ detinjom grimasom N a b u b r e l e usne, v r e l e , s l a n e o d sna. S p a v a j , draga. II N e biti. U p r a v o t o z n a č i b r a n i t i smisao života, S p a s t i o d l a g a n o g p o u z d a n o g uništenja N a š život. To z n a č i u d o b a r čas p r e k i n u t i O v u predstavu, p r e no što se u m o r e g l u m a c i gledalac. B i t i — znači p r i h v a t i t i v e ć u n a p r e d i z g u b l j e n u B i t k u , koju b e z i z g l e d a , u p r k o s razboritosti, O b j a v l j u j e m o v r e m e n u n e p o b e đ e n e armije.

54

B i t i — znači č e k a t i dok n a m ne ponestane s n a g e I dok nas slabost ne izda na h r a n u slučaju. B i t i — znači s v a k i dan sa s t r a h o m posmatrati K a k o p o b e d n i č k i neprijatelj stupa u našu z e m l j u , Z n a č i gubiti bitke, napuštati polja, Z a v a r a v a t i se, hraniti se lažju, stidljivo p r i k r i v a t i V l a s t i t i kostur i lobanju, dok se s v e bezočnije O c r t a v a pod ništavnim, v e ć n e našim telom. D a k l e , ako ceniš ž i v o t . . . Ostalo je ćutanje.

NOTES Našao s a m u s t a r o m notesu Telefonske b r o j e v e U m r l i h prijatelja, A d r e s e spaljenih k u ć a . O k r e ć e m brojeve, č e k a m . T e l e f o n zvoni. N e k o podiže slušalicu. Tišina. Č u j e m disanje Ili m o ž d a šapat v a t r e .

JAROSLAV IVAŠKJEVIČ

*

(JAROSŁAW IWASZKIEWICZ) 1894—1980

Ostavio je najopširnije i najbogatije književno delo u novijoj poljskoj književnosti. Ogledao se u svim ro­ dovima. U prozi je ostavio velelepna ostvarenja, i teško je reći da li su važnije njegove pripovetke, u kojima je bio nenadmašan majstor, ili njegovi romani, posebno njegova nacionalna epopeja »Slava i hvala«, kojom je stao uz rame poljskih velikana, Sjenkjeviča, Prusa i Zeromskog. U poeziji je bio prisutan od 1918. do 1980, stalno nov, raznolik, misaon i moćan liričar. U međuratnu poeziju uneo je ton koji je poneo iz svoje ukrajinske postojbine, školovan na novinama koje su u rusku poeziju uneli Blok i akmeisti: Gumiljov, Ahmatova, Mandeljštam. Otuda njegova vezanost za jasnost, konkretnost, vernost govornoj reci. Time je uticao na mladog Česlava Miloša. U poređenju s poezijom svojih skamandrovskih vršnjaka Tuvima i Slonimskog, Ivaškjevič je u međuratnom razdoblju bio manje »moderan«, manje je u njega bilo onih pojedinosti koje su oni uzimali iz svakodnevice, onih aktuelnosti zbog kojih je njihova poezija tako plenila čitaoce. Ali baš zbog tih ondašnjih novosti poezija T u v i m a i Slonimskog danas zvuči starovremenski, dok je Ivaškjevičeva individualistička poezija iz

57

međuratnog razdoblja bliža današnjem čitaocu. Uzbu­ đuje nas i Ivaškjevičeva intima, ali i njegova vezanost za kulturne vrednosti »domovine Evrope«, jer je Ivaškjevič bio u pravom smislu reči pesnik kulture: inspirisao se muzikom, slikarstvom, poezijom, bilo da je delo muzički komponovao, da se inspirisao slikarstvom Sinjorelija, Bruhela, ili da se u svojim pesmama obra­ ćao svojim omiljenim pesnicima, Georgeu, Klodelu, Valeriju; to je bila ondašnja novost, ali ona traje i dalje, i te pesme korespondiraju i sa čitaocem kasnijih vre­ mena, sa s v a k i m koga uzbuđuje pesnička umetnost. Pišući poeziju kao svoj lirski dnevnik, Ivaškjevič je postizao da njegova poezija bude i lična, i da nalazi odjek u čitaocu. Majstor šamoposmatranja, on u svojim pesmama daje bogato svedočanstvo o sebi kao čoveku. U njima pratimo život čoveka čije je v r e m e promenilo nekoliko časovnika. Obnavljajući se formalno, Ivaškje­ vičeva poezija približila se načinu pevanja svojstvenom posleratnim godinama, i tu je Ivaškjevič pravi savremenik Ruževiča i Herberta. Često je ta pesma samo iskaz, zapis, i zato deluje moćno, otkrivački. Zapažamo tu i onaj Geteov pokušaj da se zabeleži doživljaj trenutka u prolaženju, i mudrost bogatog života koji uči da gleda smrti u oči, videći u njoj sastavni deo života, neminovnost trajanja. Neko je za Ivaškjevičevu poznu poeziju upotrebio izraz ars moriendi. U njoj je i tuga zbog prolaznosti, i svest da smo svi deo života čija je osnovna osobina prolaženje, obnavljanje kroz smenu umiranja i novog rađanja. U Ivaškjevičevoj poznoj poeziji pratimo čitavu dramu ljudske egzistencije suočene sa smrću, tako da on tu i korespondira sa Prustom, pesnikom večnog prolaženja, ali i pleni čitaoca svojom ličnom, neponovljivom notom, jer tu lično Ivaškjevič doživljava najveću ljudsku dramu. Pozna Ivaškjevičeva poezija, mudra i hrabra u svojoj jednostavnosti, spada u najuzbudljivije stranice posleratne poljske poezije.

ONO N a p l a v o m v i s o k o m n e b u dve beskrajne rumene pruge. D v e c r n e ptice odleću n a njihovoj podlozi. I u tome je čitava jesen.

ARS POETICA 8 Nasamo treba govoriti s noći, Šuštati c r n i m cestarom jela, S p l e t e n u g r a n u rasplitati I šapatom odgonetati l i š ć e . . . D u b o k o nagnuti se nad vodom, Srasti se r u k a m a s vodostajem I ruke drveta beznadežno Deliti i spajati na ogledalu j e z e r a . . . I u spletu crnih r e č i i bilja U slici zvezda, u p r e đ i noći Ugledati svoje crte u ogledalu pesama: L e p š e . . . zbrisane . . .

59

GODINA

1932.

XXXVII J a samo p r a v i m s e t a k o D a noći s e n e b o j i m K a d a u sobi svojoj P r e d c r n i m p r o z o r o m stojim. Da pogledam u nebo Ja silom t e r a m s e b e — I vidim oblake strašne I na n e b u strašne z v e z d e . I drvo tako crno Š t o u m r a k u se k l i m a K a d u krevet se skrijem Stoji m i pod k a p c i m a . Pribijam se uz tvoje S r c e g d e p e s m a sleće, A u n j e m istinski š u m e T i h e noći i d r v e ć e . L

t

Voda, zelena i duboka, P o l a k o m i z a l i v a usta, I s v e t o g r o m n i , s v e t široki S o k o v i m a mi u g r l u p l j u s k a . P r o r i č e m i k r o z slabe d l a n e I b e ž i — s t a l n o nedodirljiv, A r e k a k o j a h i t a za n j i m K o č i se u gest prosto molj iv. O, zemljo — vodo! S v e oko m e n e P r e d t i m mi se čini n e s t v a r n o — I kroz zelene ploče plovne V e č i t a svetlost p r o d i r e stalno.

60

PERČIN JESENI 6 Čitaocu Hteo b i h napisati k a k o pas trči, K o l a s v a u s u n c u prolaze cestom, Seljanka n a t o č k u s k r e ć e k a š u m i I kante blešte r u m e n i m bleskom. C r v e n i v o z j u r i kraj kuća, Iz elektrane dimnjaci dime, Uplašen riđan b r a n u v u č e , Jablan sklada lišće kao rime. D a b i sve t o sjalo n a suncu v r e l o m I da bi bilo kao ž i v o — I da bi sve to ti v i d e o , I da bi, k a o ja, s r e ć a n bio. 16 Ostaće iza mene tu moj rod I n e k a reč, i nešto snova, L j u b a v i drhtaj i sreće plod, Iz k o j i h će se pisac roditi snova. Ostaće iza m e n e p r u ž e n a ruka, I o s m e h — taj radosti raj, Uspomene zaboravljenih m u k a I stari vrt, i stari gaj. Ostaće iza m e n e stari dom N a d k o j i m će izrasti granja sev, Grobljanska ruka, k a m e n j a lom, I i z n a d groba ptice pev. Ostaće iza mene S t a r i h topola — O s t a ć e iza mene Z v u k koji samo

iznad svih neba plam, — slušaj, m i r — ja tu znam.

61

Za hiljadu godina vreme će izravnati sve kupole i niko v i š e n e ć e z n a t i naša i m e n a danas g l e d a j u ć i z v e z d e i talase tajimo d a h p r e d s v e t o m s l i k o m ali u n a š e m d a h u v e ć v r e b a ništavilo uzdržani dah samo je proba. v r e m e n a k a d a ć e d a h u n a m a p o t p u n o prestati i k a d ć e m o z a j e d n o sa š u m o m i z v e z d a m a biti s a m o k a p l j a n a k r i l u h e r u v i m a smrti sve čime živiš — a izgleda lepotom živiš — t a k o k a ž u — ništa n e ć e z n a č i t i raspašće s e o k o v i v e č n o s t i p a d o k još m o ž e š d a g l e d a š n a safirske d u b i n e n e b a gledaj ti p r a h u — i s a m o to ti t r e b a

*

*

*

N e m a više zaboravljenih parkova v r t o v i su se raspuzili ponegde u ogradi zaostao komadić

samo od p r e p o l a v e k a je u p r i g r a d s k o m šume

u l a z i m u taj cestar sa s t r a h o m p l a š i m se d a ć u naići n a p r i v i đ e n j e mladog čoveka

62

letnjikovcu

k o j i se bojao s v e g a a naročito sebe ali je v o l e o zarasle staze nagibe l e s k o v o g granja vodoskoke bagrema i b o r o v e što j u r e u z b r d o kao na tolikim mestima moje zemlje

G l e d a m n a r e k u kao n a uspomenu na svoj ž i v o t k a o i z l i v e n iz k r č a g a na polja i l i v a d e u s n u l e za m a g l a m a na v o d n e b r a n e i v r b e pod v o d o m o v c e pasu n a l i v a d a m a kraj r e k e kraj K a m j e n e kraj D u n a v a stoji k u l a davno porušena neočekivana kraljica m a l o g m e s t a naslednica postojećih istina s v a k o g ponedeljka č u v a kola s licitarskim kolačima kao glineni k r č a g ispečen u Ilži kao zelena g l a z u r a na loncu narodnog majstora kao moja reč naprsla na polovini. * *

*

Zagledaj se k a k o j e načinjena ljubičica zagledaj se k a k o je načinjena

63

ova mala katedrala sa žutim žrtvenikom na sredini lepša j e o d h r a m o v a Pestuma i Agriđenta od crkava Torunja i K r a k o v a Možda ćeš stanovati u takvoj katedrali ~ posle s m r t i

P r o b u d i o s a m se u n o ć i i nisam znao gde sam kroz visoku hotelsku sobu v u k l e su se s k r i k o m divlje g u s k e na sever na sever

BENOCO

GOCOLI

Sveti Avgustin se veoma zamislio pred putova­ njem iz R i m a u Milano. Z n a da toliko problema od tog zavisi. N e k a k o je kao neodlučan. I ljudi koji ga o t p r a v l j a j u nisu sigurni. A l i b e l a p u d l i c a ispod tr­ b u h a n j e g o v a k o n j a stupa v r l o o d l u č n o i h r a b r o . Z n a o č e m u se radi. Ide s i g u r n o i z n a da će stići, i a k o j e m a l o p r e v i š e debela. M o ž d a životinje s t v a r n o bolje z n a j u k a k o t r e b a živeti?

64

GROB AUGUSTA GETEA Rekli su u V a j m a r u »to je najbolje što je m o g a o da učini« Deca nikad nisu slična očevima i tu se ništa ne m o ž e U v e k su drugačija i ako nas v o l e vole u v e k drugačije A ti si mogao da voliš Augusta? Voleo si F a u s t a voleo si M a r g a r e t u možda U l r i k u fon L e v e c o v I nisi ni video k a k o ovde crne pinije i čempresi u blizini Cestijeve piramide Zaplakao si besmrtan: »Pa znao s a m da r a đ a m smrtnike.« * *

*

K a k o izgleda negativ fotografije u boji? S t a će antene uz televizore? K o j i j e osnovni princip matematičkih mašina? S t a m o r a d a ume čovek koji l et i na mesec? Č e m u j e j e d n a k obim kupole S v e t o g Petra?

5

.65

Zašto s t r u k t u r a kristala? Šta govori Pijaže, Riker, Adorno, Starobinski? Zašto L e v i - S t r o s n e v o l i M a l i n o v s k o g ? D a l i J a k o b s o n o v a istraživanja m e n j a j u s t r u k t u r u P a n a Tadeuša? Š t a znači u z v i k Galilaee vicisti? Zašto je G o l e m u š a o u moj d o m ? Zašto m r H a j d sedi k r a j m o g stola? Zašto s e p o g r e b đ a v o l a o b a v l j a p o d m o j i m p r o z o r i m a ? T r e b a t o s v e uništiti. N e k a b u d e t i h a p l a ž a i potpuno o d s u s t v o pitanja n i k a k v i h pitanja

*

*

*

Mnogo volim sezonu pogreba T a d a p a d a j e d n o s t a v n a kiša i ravno udara u grobove cveće procveta i odmah v e n e Šljive i oskoruše opadaju sa d r v e ć a i ptice ne s e d a j u na b r e z e v e ć samo l e t e i l e t e Vrane gracu a druge ptice ćute Vetar lomata crveno-belim zastavama grobljanske d o m o v i n e

66

I u v a z d u h u neprestano z v u č i pogrešni akord iz S o p e n o v e sonate

*

* O, hvala ti, dušo

blaga!

Maurici Goslovski U v e č e posle p o g r e b a dolazi pogrebeni zahvaljuje na posluženju tuži s e d a m u j e h l a d n o S e d a n a k r e v e t čelo n o g u m a d a psi tiho reže zaklanja se nevidljivošću k a o k o ž n i m štitom I svojom h l a d n o m r u k o m seže z a m o j i m srcem zahvaljuje mi duša b l a g a i pita k a d će m o ć i da dođe na moj pogreb

K U L E II Helderlin j e ceo život Proveo u kuli I pravio se l u d Mi smo bili ludi I besni i izgubljeni A l i naša j e k u l a Postojala u imaginaciji

67

K a d t o n e m u san Odlećem na kulu I s i p a m na t e b e C v e t n e latice Kada se budim K u l a s e ruši I ponovo sam sam K a o u času stvaranja I krik nehotični C v e t a mi u g r l u I mislim S v e j e v e ć bilo I sve cvetne latice Kojima te zasipam O t k i n u t e su s m e n e S moga čela S moga srca S mojih bedara I mnogo bole . . .

MARIJA (MARIA

PAVLIKOVSKA-JASNOŽEVSKA PAWLIKOWSKA-JASNORZEWSKA) 1895—1945

Već dvadesetak godina u Poljskoj traje talas odu­ ševljenja za poeziju Marije Pavlikovske-Jasnoževske, »slovenske Sapfe«, kako je jednodušno naziva poljska kritika. Nijedna poljska pesnikinja nije tako jedno­ dušno prihvaćena, i što je karakteristično, puno prizna­ nje njene poezije došlo je tek posle dvanaestogodišnjeg prećutkivanja, u godinama totalitarizma. Pavlikovska-Jasnoževska počela je objavljivati iz­ među dva rata, u Skamandru i listu Vjadomošći literackje, zato neki istoričari književnosti i njeno ime stavljaju kao šesto, uz imena vodeće petorice skamandrovaca. Ono čime se pevanje Pavlikovske-Jasnoževske pot­ puno izdvaja na tlu poljske poezije između dva rata i danas, jeste izrazito ženska nota, potpuno nepoznata u istoriji poljske poezije. Nijedna poljska pesnikinja pre nje nije pevala o ljubavi, i to vrlo putenoj ljubavi, tako otvoreno, iskreno, i s takvom otmenošću kao Pavlikovska-Jasnoževska. Sve vrline i mane njene poezije iz toga proizlaze. Ako se uzme u obzir da njenu poeziju, uz to, karakteriše stvarno lepršav jezik, izra­ zito sažeta i kratka forma pesme, i da je pevala, celog života, samo o jednom, večno ženskom, to jest o lju­ bavi prema muškarcu, prema »muškom«, biće nam

69

jasno da je to moralo biti novost, jer pesnikinje davnijih vremena nisu mogle, zbog vladajućih običaja, otvoreno pevati o toj temi. K r h k e i male pesničke tvorevine Pavlikovske-Jasno­ ževske otkrivaju nam veoma široku skalu ženskih osećanja i psihičkih stanja. U njima je pesnikinja: vesela, koketna, lepršava, lakomislena, kolebljiva, čežnjiva, za­ mišljena, uplašena, verna, smrtno umorna, utučena, pa opet i ponovo zaljubljena i srećna zbog l j u b a v i . . . Pesnička i osećajna istina »starinske mlade dame iz Krakova« zato može da bude bliska i n a m a današnjima, koji nismo upoznali zakasnelu plemićku savremenost međuratne Poljske. Istinska neposrednost i jednostav­ nost najteže se postižu u poeziji i svakoj umetnosti, a Pavlikovskoj-Jasnoževskoj je bilo tuđe svako skrivanje iza lažne uzvišenosti i mnogorečivosti. Uz to, upravo otvorenost njenih osećanja svedoči o ženskoj stidljivosti njenog bića. Daleki su joj bili svi materijalni, politički i filozofski problemi. Zato su rat, emigracija, misao o okupiranoj zemlji, o porobljenoj Varšavi, sećanja na drage, uneli u njenu poeziju notu očajanja i elegičnosti, čak mističnog straha od onoga što u budućnosti predstoji njenom narodu. Teško obolela od raka, bezuspešno izlagana radijumskom zračenju, umrla je u bolnici u Mančesteru u Engleskoj dva meseca posle dana pobede. Nikom nije jasno zašto je ova pesnikinja, rođena sestra Sapfe iz Lezbosa i Ane Ahmatove, tako dugo bila prognana iz poljske poezije. Zato je njen povratak slavniji i trijumfalniji. Njenu ljubavnu liriku, naročito onu iz ciklusa Poljupci i Dansing, recituju zaljubljeni parovi, a poljska kritika vratila joj je zakasneli dug, uznoseći pesnikinju ljubavi u najviše vrhove poljske poezije.

BERCEUSE O č i su tvoje tihe jošte, oči su tvoje tihe jošte kada me stežeš u zagrljaju, spokojnih z v e z d a p l o v e daždi, blagih z v e z d a p l o v e daždi i sneg na s n e g u kopni u g a j u . . . U ćutanju n a m pobledela lica, ugasla n a m lica u ćutanju i duše n a m b l e d e u l j u b a v i . . . U plavom stoji isparenju, stoji u b l a g o m isparenju rumeno srce puno l j u b a v i . . . P o č i v a m na tvojoj postelji, tonem u san na postelji tvojoj kao u nosiljci uljuljkana, što stoji negde na raskršću, što negde na r a s k r š ć u stoji u očekivanju uživanja . . .

KROZ PROZOR JE GLEDALO K r o z prozor j e gledalo, pred k u ć o m stajalo, kući se v r a ć a l o — u v e k s a m o . . . Lutalo po prolećnom daždu i v e t r o v i m a , gurano c r n i m kišobranima — a išlo je zato što je bledozeleno i zlatno, što miriše poput v e l i k o g k i n e s k o g karanfila i što pripada svakom.

71

Išlo j e , tražilo, t u m a r a l o , g u r a l o se po v a š a r i m a , pijacama, sa tornja gledalo, v r a ć a l o se — N a g l o je u g o m i l i svoje u s n e našlo, priljubilo se i zastało, zamrlo, palo.

TURSKI

JORGOVAN

R a s u t a minareta, m n o š t v o džamija, k u p o l a , u ljiljanovim j a š m a c i m a d r e m l j i v e ž e n e , mirisi S t a m b o l a . . . T r o d n e v n i saraji puni mekih jastuka u k o j i m a se ustajali v a z d u h p o d m u k l o taji, i k a d ga v e t r i jesenji uznjišu, v i č e glasnije n o derviši k a d v i č u ! . . .

MI, K O N J I M i , konji, n e ć e m o da u m i r e m o u r a t o v i m a ili, k a o j u č e , u u l i č n i m n e r e d i m a k a d n a s j e p o g i n u l o sto! N e k s e ljudi sami ubijaju, n e k teče n j i h o v a k r v nemirna, n e k oni l e ž e n a u l i c a m a pokošeni s m r ć u z l o m . V e r u j e m o d a ć e stići spasitelj. K o n j zlatni. O s v e t n i k konja! N j e g o v a g r i v a j e k a o sunce, kao k o m e t a n j e g o v r e p ! Z a r z a ć e d a ć e n a l i c e pasti l j u d s k a g o m i l a p o k o r n a , i s v e će nas izvesti u raj M u h a m e d o v l e p ! Zemlju ćemo gurnuti kopitom i o k o m odmeriti, d i v l j i m i p o n o s i t i m ! O p r o s t i ć e m o se s a m o s a r a p s k i m š e i k o m i ovsom v a l o v i t i m . . .

72

LJUBOMORA L a v i c a snena i naga, k a v e z joj ne smeta, L e ž e ć gleda u oči l a v u , gospodaru sveta. On prilazi, s a v u muškoj grivi, oči mu gore, a neka d a m a gleda — i plače. Iz ljubomore.

GALEB N a d a m n o m čežnja plovi, tače m e k r i l o m labudovim. D a l i j o š u v e k ista? N e znam, z a i s t a . . .

LJUBAV N i s a m te v i d e l a mesec dana ravno, i ništa. S a s v i m s a m č v r s t a duha. Ćutljivija s a m možda, lice m i j e tavno. Al znači — m o ž e se živeti b e z vazduha.

ŽENA-IKAR Z e n a - I k a r leti duže j e r j e lakša, kao pramen. V a z d u h je uznosi, podupire joj rame. U z l e ć e b e z nade, nasmešena k a o gejša — n a k o n č e g a pada teško kao k a m e n .

LISCE R u m e n i l o leta je pobledelo. N a v e t r u leti list uveli. I k l e n o v i m a ruke su opale i meni...

73

SLEPA S l e p a s a m . Oslepljena m a j e m . Ništa ne znam sem da jorgovan miriše. I u s n a m a samo p o z n a j e m d a t i nisi t i v i š e . . .

URAGAN Nebo olujni Blago Moći

se ljuti, oblak grmi! drveću! ć e d a s e išumi.

VRT K a d proleće procveta u v r t u nastaju p r e l i v i čas tamni, čas j a s n i . S v a k i čas nešto p r o c v e t a , p r e c v e t a . J u č e j e c v a l o moje s r c e . D a n a s j a s m i n . dansing m e đ u m a j m u n i m a što s k a č u u o k o l o majmunskim običajem u gomili krava i medveda u opštem riku i v r i s c i k a o adam i eva opijena r a j e m g r l i m o se igrajući u s t i s c i krotitelji

zmija

m o r a m o da se spajamo r a z d v a j a m o s v i j a m o i uspravljamo ti i ja kao d v e kobre koje j e r a z g i b a l a d i v l j a svirala krotitelja z m i j a

74

leptir dotakla s a m v a s ko leptir egretom izvinjavam se bilo je nehotice vi ste ko crni iris v a t r e n i snažnih r a m e n a zaboravih eto da sam ja žena fokstrot poljupci iz floride engleska i m e n a pod z v e z d a n o m zastavom crnac u bendžo svira igramo — vi ste me snažno ščepali za ramena igramo ja s a m se v a m a o vrat obesila titanak igrali su snovi lepeze brilijanti uz z v u k e b e n d ž a n e k o je n e k o m u igri šaptao — na smrt i ž i v o t — u đ e stjuart progovori i svi stadoše ukopani gde je k o bio ladies and gentlemen danger

SAN Hrliti u snu tebi, u tvoj zagrljaj v r e l i . . . k r o z polja nepregledna u saksijama zasađena . . . samo plavog đ u r đ e v k a i safirskog procepka . . . . . . preći p r e k o j e z e r c a omalenog o d čabra načinjenog . . .

75

i p o m a l o nesvesno i ć i dalje k r o z c r n u d u b r a v u g d e c v e t a j u ruže, ali u kojoj č a k ni m a l o s v e t l a š c e ne s v e t l i . . . g d e s a m o detinji m e d a plaši i z peći, danas p r e t v o r e n u m a č k a . . . i v e ć v i d i m u daljini: t v o j u p s e ć u b u d u — k r i s t a l n a je, k a m e n a i z l a t n a . . . s m u k o m se probiti k r o z m o č v a r u čudnu, i j o š ovaj poslednji r o v p r e b r o d i t i . . . spotaći se •— i više ne biti.

DOBRIČINE T a k o se blago sa m n o m poneo Maj bledoliki i S e p t e m b a r sa d u g o m k u k u r u z n o m k o s o m — — a B o g me počastio c i g a r e t o m t a k o m o ć n o m i z s v o j e z l a t n e tabakere, z v e z d a s t e , v e l i k e . D o b r i su bili — i ž i v e l a s a m k a o u stalnoj nedelji, pazili s u m e k a o r u ž u kraj staze što miriše. P r o s t o s e b o j i m d a z a h v a l j u j e m k a k o pomislili n e b i da su mi dali mnogo, m n o g o i p r e v i š e .

TVORAC Z n a č i n i k o m i s e n e ć e i z v i n i t i z a s v e što s e odigralo? N i k o s e n e ć e p r a v d a t i d a nije m o g a o smisliti i g r u bolju? N i k o m i n e ć e r e ć i : D e t e , t a k o s i s e dobro d r ž a l o ! N i k o m i n e ć e dati m e d a l j u , n e ć e m i podržati v o l j u ? N i k o m i n e ć e objasniti zašto? N i k o m i n e ć e k a z a t i radi k o g a ? N e ć e m i i z v a d i t i i z srca strelu? N e ć e s e z a č u d i t i š t o s a m s n j o m m o g l a da ž i v i m ? N e ć e m e poljubiti z b o g toga? I proći ć u p u t e m , u b o g a , i z g u b i č u se i propasti k a o da me n i k a d nije ni bilo?

76

A h i l je plakao od očajanja u b i v š i Pentesileju — no onaj što će m e n i ž i v o t oduzeti neće kriknuti od žalosti i straha. P o j u r i ć e za leptirima, nasmejan, kroz c v e t n u aleju, i zaspati u v a z d u h u z l a t n o m , u m r e ž i svežih zapaha...

RUŽE ZA SAPFU I B u d a j e objavljivao svoju n a u k u b e z nade, Jezekilj i Jeremija g r o m o v e su sipali Na ljudsku požudu, n a l i k na hijenu i v u k a , V e l i k i S o k r a t j e mislio, P s a m e t i k i z A s i r a R a t o v a o s g r l o m iz k o g a je z e v a l a smrt, D o k si ti, bieda i u k r a š e n a ametistom uvojaka, P e v a l a , P l e j a d a m a , o l j u b a v i samo . . . II K a k o si m o g l a da pišeš o r u ž a m a D o k je istorija gorela k a o š u m a na letnjoj žezi? D a n a s u bibliotekama kustos skida prašinu s ciklusa vekova, A n a p o l j u — prolećno p o v r a t n a — Sapfo p e v a k a o slavuj, K a k o joj srce kazuje.

III V e ć tada, u Mitileni, K a o i u c e l o m Lezbosu, T u đ a s v e t l i m šumskim i primorskim bogovima, P a l a si, L j u b a v i , pod t e r e t o m suza, J e r si, k a o i danas — bila slatko-gorka . . .

77

IV S a p f o s m a s k o m n a d usnom, Sapfo modrooka, K a d joj j e E r o s srce probio skroz, Z a g l e d a n a u P l e j a d e što izlaze na n e b u , Nazvala ga je imenom: GLUKUPIKROS. V S a p f o s m e đ a , S a p f o dugooka, S i t n a i n e n a o č n a k a o obični slavuji, Zavolela je nekakvog Faona, M o r n a r a v a n r e d n e lepote, K o j i je, m a d a mlad, Mrzeo liriku, A n a r o č i t o sapfiske ode. K a k o s i u b o g a bila, sestro, p r e d njim, Ti, koja si obuzdala toliko demona! K a k o pokorna u njegovom zagrljaju! A h , j e r šta b i slavuj bio b e z s v o j e pesme, Slavuj u očima gluhoga? S t a bi značili jasmin, nard I l j u b i č i c a za lišene č u l a m i r i s a ili beznose? S t a b i z a spavače bio č a r m e s e č i n a s t e noći, P r o t k a n e v e l o m safira? Sapfo! Nadahnuta! I d o č e k a l a si p r e z i r z a s l u ž e n i Od n e k a k v o g — F a o n a ! VI P e s n i k i n j a , samoubica, Rasplevši uvojke ljubičaste, Nad vodom stoji... »Sapfo, šta to s m e r a š da učiniš?« — » H o ć u da p r e b a c i m p r e k o g l a v e m o r e Da niko ne bi video suze m o j e . . . «

ALEKSANDER

VAT

(ALEKSANDER WAT) 1900—1967

Pesnička mladost Aleksandra Vata protekla je u znaku futurizma. Sam Majakovski napisao je o njemu: »Vat je rođeni futurist«, što je bilo i sud i vrednovanje dela ovog tada dvadesetogodišnjeg pesnika. Već naslovi tadašnjih Vatovih knjiga kazuju kojem je pravcu njihov autor pripadao: Ja s jedne i ja s druge strane moje mopsoželezne peći (pesničke proze, 1920) i Besposleni Lucifer (pripovetke, 1927). A l i s razilaskom ove pesničke grupacije sledi i Vatovo napuštanje pesničkog poprišta. Ratne godine bile su za Vata posebno teške, proveo je punih šest godina u staljinističkim zatvorima i pro­ gonstvima, najviše u Kazahstanu. U Varšavu se vratio tek 1946. U Vatovu zrelu poeziju spadaju one pesme koje je samo povremeno, kao težak bolesnik, zapisivao u posleratnim godinama. To je poezija pisana nasuprot svim mogućim modernističkim zahtevima i uvreženim nače­ lima, i potpuno je autobiografska. Česlav Miloš napisaće da je ta poezija »stenogram patnje«, a Jaroslav Ivaškjevič reći će da je ona »trnovi žbun naše istorije«. U Vatovoj zreloj poeziji ima mnogo autoironije, a ima i nečeg što liči na automatski zapis, kad je V a t nastojao da ulovi »reči na slobodi«, primenjujući isku­ stva iz svog futurističkog razdoblja. Irazito je u toj

79

poeziji prisutna misaonost. Oseća se pesnikova srođenost s mišlju Hajdegera i Sartra. Po Kazimježu Viki, u toj poeziji nalazimo ono što se u pesnikovoj misli nakupljalo kad je pero ćutalo, ali je narastala svest. Tu su sećanja iz detinjstva i zrelih godina. Himere i fikcije. Snovi i kompleksi. Najrazličitije lektire. Strepnje stvarne i neopozivo usidrene u svesti. Njima slične patnje. Ne­ miri imaginarni i odnegovani. Naravno, te pesme se mogu čitati i »same po sebi«. A l i dobro je znati da je neke od tih pesama rodila zaista duga »noć nad svetom«, ona k a k v u je oko sebe širio GULag. Lično trpljenje nije V a t a zatvorilo pred bleskom prirode, pred obnoviteljskom snagom ljudske kulture, pred životnim radostima novih pokolenja. U p r a v o veza­ nost Vatove poezije za neprolazne vrednosli evropske kulture, čini da se u njoj vide »mostovi za budućnost«, a to je u prvom redu čini razumljivom i izvan poljskog jezika i sredine u kojoj je nastala.

DITIRAMB . . . n i noći n i boga ni lepote ni psovke ni lica ni ptice. P t i c e koja seče t e t r a e d a r noći, p r i z m u iz mora, n e b a i iz crnih terasa s k r e ć e na M a r i n a G r a n d e . . . ptice što je uzletela s p i s k o m iz toploga gnezda odande visoko odande s a stene M o n t e S o l a r o . . . Ni meseca u četvrti, m e s e c a m a l o g knežića p i kasovskog oka k o j e j e k a o obično kod to­ ga genijalnog slikara smešteno nenasvome mestu a uz to sigurno p r e k o m e r n o s i j a . . . ni smrti ni glasa. Ni toplih n e ž n i h svetlašca u m a s l i n o v i m g a j e v i m a . . . Ni eheu b o g o v a na p a d i n a m a gora, onih božanstava što su uspela da podivljaju u dugoj, ah beskrajnoj, eri hrišćanske c i v i l i z a c i j e . . . Ni trojice prostaka što se v r a ć a j u iz k r č m e n a k r e sani, sa p s o v k o m i p e s m o m na u s n a m a . . . Ni Dioneje koja se u p r a v o ovde, u o v o m malom z a l i v u , kupala ne u peni, k a o što govore, nego u s v e t l o z e l e n i m virovima, u z e l e n o v o d n i m v i r o v i m a nad b a z a l t o m dna koje sada, posle noći, sija crnosrebrno... Ni mirisa g r o ž đ a što rano stiže sa suncem, r a z v e š a n o g u k o s m a t i m e v e n k a m a , a slatko je kao zov f r u l e . . . N i p l a č a dojenčeta ni u z d a h a žene 8

81

ni ruke ni kamena n i s m r t i n i glasa. Kapri, 1949. SAN Postoji u m e n i ostrvo i nebo nad njim i reka naokolo. O t k u d a t a r e k ą dolazi? Gde se ta reka uliva? Niotkud. Nigde. Š t a će u l o v i t i onaj ribar, s a k r i v e n u š e v a r u ? S t a će u s t r e l i t i l o v a c što roni u v i s o k o j t r a v i ? K a k v a će p t i c a pasti s neba, p r o s t r e l j e n a grla, i z k o g a s e p e s m a sipa k a o g r a š a k i z pištaljke? K a d p a d n e noć lovac i ribar sedaju na zemlju — obojica nemi — ostavljaju luk i mreže sedaju na zemlju gde mesec ne svetli gde voda ne teče gde ništa neće proći gde ništa ne prolazi. Da, to je zemlja ničija. Sedaju na zemlju i u m o r n i p o k a z u j u svoj c e l o d n e v n i u l o v : p o d v o d n a čudovišta j e ž a , slepog miša k o s t i konjskog s k e l e t a i slučajno t a m o z a l u t a l u h a m a d r i j a d u s r c a prostreljena, a j o š ž i v u , j o š u v e k ž i v u što čezne z a s v o j i m d r v e t o m . G d e si drvo, gde li si d r v o o v e h a m a d r i j a d e ?

82

Ona umire hoće da se oprosti. Mesec pomućuje njena čula. Ne sviraj žablja kapelo slavuju soliste. Kosti se bele nad vodom. Nečistom. Sen Mande, jul 1956. PRED DIREROVIM VAJMARSKIM AUTOPORTRETOM 1 T v o j e se telo zeleni od straha k a d se budiš u noći. Da stravi se suprotstaviš dostojno, k a d staješ pred ogledalom sa s v e ć o m u r u k a m a . Svako vlakno tela od s t r a v e se o n s v e š ć u j e k o č i se od straha. K a k o je strašno sresti u noći svoju sopstvenu sliku k a d te ono b u d i u noći: »Priđi« v i č e »Priđi mali«. A potom b e z cifranja: »Vraćaj se!« K a o k a p l a r r e g r u t u što z a v a r a v a o se da će se v r a t i t i iz boja, Uzaludno. P e ć i su v e ć raspaljene. D i m o v i se dižu k n e b u . »Vraćaj se!« naređuje kaplar. A ti znaš da je to u nikud. U ništavilo. K o j a j e nagomilanost užasa što diže k o s u na g l a v i prearhaičnoj M e d u z i . 2 »Otkuda?« — »Od smrti.« — »Kuda?« — »U smrt.« »A ti?« — »Iz života. U život.«

8'

83

» K o si ti?« — »Ja s a m T i . K a o u ogledalu: ti si m o j odraz. I l i obrnuto.« — » K a k o u t v r d i t i ko je čiji odraz?« — »Nećeš u t v r d i t i . O g l e d a l a n e m a . « Ogledala nema. A vidim svoje uplašeno telo kako se lagano obliva kliskim drhtajima straha na liturgijskom zelenilu svece. O g l e d a l a n e m a . P o s t o j i s a m o očaranost. P o s t o j i samo o d j e k k o j i n e z n a čiji j e o d j e k ? Ili čiji s i odjek? U v e k j e čuo s a m o svoj s o p s t v e n i glas, u v e k s e samo i z s e b e p r e p o r a đ a . C u d n i feniks večna partenogeneza pojava. K u d a ? U smrt. K u d a ? U ž i v o t . P o s t o j i s a m o ja, a l i n i ono n e z n a čije j e j a ? Ili čiji si j a ? A n a d a ? O n a se, s v a k a k o , o d a z i v a k a o ptice u noći, k a d s u s v i g l a s o v i utihli, k a d s v e spi, kad je sve umrlo i kad su sve nade ugasle. Pariz, j u l 1956. Š T A L I JE? Š T A JE? A g o n i j a nije smrt, a nije ni ž i v o t . P a šta j e , šta? H a ! T o j e t e š k o reći. I m a sopstvenu teritoriju sred nečuvanih granica (sto p u t a s a m je p r e t r č a v a o u b a n d i š v e r c e r a , u b u č n o j njihovoj družini, s r e d o b o j e n i h lica, na k o j i m a b u k t i n j a tinja b a k a r n o i sinje). Ima sopstvene panorame i v r h o v e u večnim snezima, o t k u d a se v i d e g o r u ć i h m o r a l a v a i b r o d o v i , n j i h o v e flotile što i g r a j u u n e n a m e n s k i m k r u g o v i m a n a t a l a s i m a o d k o j i h s v a k i u m i r e p r e n o što s e rodi, j e d r a su n j i h o v a crna, i to ne iz g r e š k e — ona su u v e k crna i crnilo im u v e k znači. I m a o s t r v a o t k u d s e s r e d n o ć n e tišine u z d i ž e p e v .

84

Zapuši m i uši, ž e n o ! V e ž i m e z a jarbol! Jer sam gotov da o d e m , a da ne z n a m kuda. N a pune okeane? N a b u r n e njihove vode? gde u prozirnoj dubini, pod o k o m staklastih m e d u z a kovitlaju se u g o m i l a m a crni p a k l o v i požara, k a o sunca na p o l u d e l i m s l i k a m a v a n G o g a . Agonija nije smrt, a ni život nije, ni Sein zum Tode m u d r o g a Hajdegera, i nije život u smrti ni smrt u životu, ni borba njihova, m a d a na g r č k o m borbu označava, agonija nije u ž i v o t u smrti preživljavanje, i nije života za smrt pripremanje, i nije talac života u logorima smrti, ni »između« — i z m e đ u smrti i pred-života. Pa šta je onda, šta je? N i j e l i agonija v r h u n s k a v e d r i n a n a d v e d r i n a m a ? S a m o kontemplacija i identifikacija? Z r n o besmrtnosti u ovoj lošoj posudi? Č e l o koje svetli iz omota lovora? S t a li je? Sta je? . . . Sen-Mande, Zadušnice 1956.

FLAMINGOV

SAN

V o d a v o d a voda. I ništa samo v o d a . B a r d a j e pedalj z e m l j e ! Pedalj k a k v o g god k o p n a ! D a staviš nogu j e d n u ! M a k a r ! Molili smo za to b o g o v e ! S v e ! V o d n e i kopnene, severne, j u ž n e . Z a pedalj, z a komadić, m r v u k a k v o g god k o p n a ! T o l i k o d a osloniš pandžu m a k a r j e d n e n o g e ! I ništa. S a m o voda. Ništa samo v o d a . Voda voda voda. M a k a r m r v i c u kopna! N e m a spasa.

85

DOBAR

TRENUTAK

Krpim popravljam stara odela stare patike... . . . A h , s v e s e m e š a u ovoj staroj g l a v i ! k a d i z o s t a t k a sećanja, i z d ž u n g l e d o ž i v l j e n i h melopeja k a o pljusak t a l a s a dalekog, a s r c u t a k o b l i s k o g doplovi e h o koji i p a k n i j e m o g a o , j e r nije i m a o p r a v a d a n e s t a n e u eteru: Peska, peska vislanskog... S v e je oživelo sve je mlado u vrtu života večno zelenom. Vans, jesenji ekvinocio 1956. SOMATIČNE

PESME

1 Glas

prvi

I z m e đ u opuštanja i g r č e n j a s r c a postoji t r e n u t a k k a d s m o s v o j i n a smrti. Previše kratak da bismo ga zapazili. G r č e v i t o j e naše o p a ž a n j e s a z n a n j e . A n a m a se čini da s m o r e k a . R e k a živa reka. Reka što p l o v i b r ž e sporije ali p o s t o j a n o i u pravcu. Esse est percipi et percipere — p o n a v l j a m o m r d a m o g l a v o m r u k u s t a v l j a m o n a srce glasno zatvaramo knjigu p r i l a z i m o stolu s j o š t o p l i m č a j e m

86

z a g l e d a m o se u O r f e j a i E u r i d i k u s napuljskog reljefa g o v o r i m o : l a k u noć draga. Č a s o v n i k izbija v e t a r nadima z a v e s u gasimo svetlost. I uranjamo u ništavilo tada još u v e r e n i d a s m o reka. Ž i v a r e k a koja je samo p o t a m n e l a — p o v r e m e n o — u d o v a — p o v r e m e n o — posle d n e v n o g s v e t l a (ono će se vratiti, ono m o r a k a o grč posle popuštanja) a l e m u r i na njenoj potamneloj strani samo su m e s e č a r s k a priviđenja. Glas

drugi

Međutim ništavilo je s n a m a ništavilo iza nas ništavilo oko nas i u nama mnoštvo ništavila. A ono što n a z i v a m o p o k r e t o m dešavanjem ž i v o t o m j e s u pauze i z m e đ u ništavila, m n o g i h ništavila, zar identičnih? Glas

treći

K a k o lepo može d a bude ništavilo O r f e j u K o l i k o dobrote koliko nežnosti koliko slasti u ništavim Orfeju D o b r u noć Orfeju D o b r a je noć O r f e j u Orfeju Orfeju D o b r u noć 2 Otesati se. Usahnuti. Iscediti se od svega što je moždina, krv, lučenje. Iz srca se probiti iz utrobe iz m o z g a . S a m o v r e ć i c a obešena k a o z v o n o u napuštenom zvoniku s kapljom žuči koja odzvanja.

87

T a m o g d e se n e ž n o s t i o k r u t n o s t u j e d a n zagrljaj spleću tamo će iz letorasta što u m i r e u p a t e t i č n o m g e s t u šiknuti vrelo života. O ekstaze nad ekstazama o pričesti koža o bolne slasti prodiranja u drugo. S m r t za života? Ž i v o t iza predvorja smrti! Silasci silasci u p l u t o n i j u m b o j e k r v i i p e p e l a . Napulj, j u n 1957.

ADAM

VAŽIK

(ADAM W A Ż Y K ) 1905—1982

U posleratnoj poljskoj poeziji bilo je više lomova, menjanja pravaca, skretanja ulevo ili udesno, ali najveća su bila dva: godine 1948, kad je proglašena obavezna pripadnost socijalističkom realizmu, i 1956, kad je ta tendencija potpuno odbačena. Kidanje sa socrealizmom počelo je ipak ranije. A pravi datum početka promene označava objavljivanje »Poeme za odrasle« Adama Važika, u varšavskom listu Nova kultura krajem 1955. godine, dve godine posle Staljinove smrti. Stanje je, doduše, bilo još nejasno. CK je održao sastanak s partijskim aktivom Saveza poljskih književnika, sugerišući da se poema proglasi politički štetnom itd.; glavni urednik Nove kulture je smenjen — ali Savez književnika osudu nije izglasao. Danas se zna da je to bila prva pobeda razuma nad metodom dirigovanja u poljskoj književnosti. Ono što je bilo čudno, vezano je za ličnost autora »Poeme«. Važik je dotle bio ne samo veran staljinizmu, nego je tokom više godina on bio glavni teoretičar i tumač zvanične linije u pitanjima književnosti. Svoj pesnički put Važik je započeo u krilu međuratne krakovske avangarde, uz Pajpera, Pšiboša i Bženkovskog. Studirao je matematiku, bio dobro upoznat s tekovinama fizike, i to poznavanje tekovina nove nauke Važik je usklađivao sa svojim pesničkim radom.

89

Rat koji je počeo na granicama Poljske 1939. doneo je deobu Poljske između Hitlera i Staljina. R a t n e godine Važik je proveo u SSSR-u, i u zemlju se vratio 1945. kao oficir I poljske armije. Taj boravak u SSSR-u u ratnim godinama bio je surova škola. Sve do 1955. go­ dine Važik je bio na raznim rukovodećim položajima. Posle toga se povukao iz politike i posvetio se isklju­ čivo pisanju. Ako je u kriznim godinama imao ličnih greha za tvrdu liniju u poljskoj kulturi, u kasnijim godinama on je i teorijski, i u svojim proznim i pesničkim delima mnogo učinio za uključivanje poljske književnosti u to­ kove evropskih strujanja. Posebno su važne dve Važikove esejističke knjige, koje su imale veliki odjek u poljskom književnom svetu i doprinele rasvetljavanju teorijskih stavova u poljskoj poeziji. To su Igra i značenje (1974) i Čudna istorija avangarde (1976). A Važikova pesnička knjiga Zbivanja iz 1977. godi­ ne jedan je od najviših dometa ne samo u delu ovog pesnika, nego i u celokupnoj poljskoj poeziji. Podudarilo se da je poezija Adama Važika iz zrelih godina po stilu i novinama koje donosi, postala bliska onome što je najkarakterističnije za najistaknutije mlade stvaraoce današnjeg poljskog pesništva, Lipske, Baranjčaka, Kornhauzera i Zagajevskog, da pomenem samo njih. Zreli Važik ostao je racionalist, nesklon metafizici — njemu je i u zrelim godinama fizika zamenjivala metafiziku. Umeo je da ceni konkret, da bude otvoren prema detalju i događanju, da bude osetljiv za gest i intonaciju. Iz te poezije izbija ozbiljnost, melanholična mudrost, izražene ogromnom ekonomičnošću sredstava. Intelektualna jasnost i stilska čistota, to je vrlina Važi­ kove poezije.

POEMA ZA ODRASLE 1 K a d s a m g r e š k o m uskočio u drugi autobus, ljudi su sedeli kao i obično, v r a ć a l i se s rada. A u t o b u s j e j u r i o u l i c o m nepoznatom. Ulico Svjentokšiska, nisi više Svjentokšiska, gde su tvoje antikvarnice, knjižare i đaci? G d e ste, umrli? U s p o m e n a na v a s se gubi. T a d a autobus stade na raskopanom trgu. S t a r i hrbat četvorospratne k u ć e čekao je na odluku sudbine. Izišao s a m na t r g u u radničkoj četvrti gde se sivi zidovi srebre od uspomena. L j u d i su žurili k u ć a m a . N i s a m smeo da ih u p i t a m gde sam. Z a r nisam o v u d a u detinjstvu išao u apoteku? Vratio sam se k u ć i kao č o v e k koji je pošao po l e k i vratio se posle dvadeset godina. Ž e n a me pita gde si bio. D e c a me pitaju gde si bio. Čutao s a m oznojen k a o miš. 2 V i j u se trgovi kao kobre, domovi puze ko mravi,

91

dajte m i stari k a m i č a k da se n a đ e m u V a r š a v i . S t o j i m k a o stub b e z misli na trgu, pri kandelabru, h v a l i m , d i v i m se, p r o k l i n j e m kobru, a b r a k a d a b r u . Spuštam se kao junak pod s t u b o v e patetične, šta ć e m i n a š a r a n e k a o z a p o g r e b G a l u k s o v e l u t k e dične? T u m l a d i idu n a sladoled! A h , svi su vrlo mladi ovde, sećaju se j o š s a m o ruševina, d e v o j k a će skoro da rodi. S t o je uraslo u k a m e n , ostaće: s l a v a i š k a r t pod r u k u , e t o : o v d e ćeš učiti slova, b u d u ć i v a r š a v s k i poeto. V o l i t o o b i č n i m redom, j a s a m d r u g e v o l e o stene, sive i stvarno uzvišene, gde zvone uspomene. Viju se trgovi kao kobre, domovi puze ko mravi, dajte m i stari k a m i č a k da se n a đ e m u V a r š a v i . 3 D o n o s naše

nebo Iz

nije prazno političkog

govora

B i l a j e zora, slušao s a m b r u j a n j e m l a ž n j a k a , skupoceno, vrlo, a ipak m o r a m o . . . K a d ne govorimo direktno o z e m l j i o n d a g o v o r i m o : n e b o nije p r a z n o .

92

Ljudi tu hode ma k a k o , u cajgu, i žene kod nas stare v r l o rano . . . K a d ne govorimo direktno o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. Za okeanom u m a g l i se v a l j a apokalipsa, t u p r o l a z n i k k l e č i . . . K a d ne govorimo d i r e k t n o o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. Tu legion dece pušta golubove, devojka vezuje p l a v e t n u m a r a m u . . . K a d ne govorimo direktno o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. 4 I z sela, gradova i d u v a g o n i m a da grade livnicu, da grad opčaraju, iz zemlje da dignu n o v i Eldorado, v o j s k a pionirska, rulja nesabrana, gacaju i zvižde b l a t n i m ulicama: v e l i k a seoba, grozna ambicija, o v r a t u konopčić — krstić čenstohovski, tri sprata psovki, jastučić od perja i v e l i k a v u t k a , želja za ženama, duša nesigurna, iz tla iščupana, polurazbuđena, poluzatucana, što r e c i m a ćuti, a u p e s m i peva, i z g u r a n a naglo i z m a g l e srednjovečja, putujuća masa, Poljska nečovečna, što u r l a od dosade u decembarskoj n o ć i . . . U k a n t a m a za đubre obešenim o u ž e , dečaci se ljuljaju ko m a č k e duž zida, ženski hoteli, ti svetski samostani, trešte od bluda, a z a t i m grofice izbacuju teret — V i s l a t a m o teče.

93

V e l i k a seoba što f a b r i k e gradi nepoznata P o l j s k o j , al povesti znana, hranjena t a š t i n o m p r a z n i h reči, k o j a ž i v i divlje u p r k o s p r o r o c i m a — u u g l j e n o m č a đ u , u sporom mučilištu, iz nje n a m se k a l i sad r a d n i č k a klasa. M n o g o o t p a d a k a . A zasada kaša. 5 I dešava se: u m r k o m e s t u b u P o k u l j a d i m i z o k n a zapaljenog, h o d n i k odsečen, o p o d z e m n o j m u c i n e priča niko, g r o b j e r u d n i k crni, saboter i m a k r v , kosti i r u k e , plače stotina, d v e s t a porodica, n o v i n e pišu ali i ne p i š u i s a m o d i m o v i iskidani v i s e . 6 N a železničkoj stanici p a n a J a n a u bifeu tako l e p a k a d z e v a , tako l e p a k a d n a l e v a . . . PAŽNJA! NEPRIJATELJ PODMEĆE TI V U T K U ! T u ćeš sigurno o t r o v a n biti, p a n a J a n a će ti c i p e l e i z u ti, tako l e p a k a d z e v a , tako lepa kad naleva . . . PAŽNJA! NEPRIJATELJ PODMEĆE TI V U T K U ! Ne idi, m o m č e , u N o v u H u t u , j e r b i ć e š otrovan j o š u p u t u , n e k t e sačuva zmija n a p l a k a t u i b a k a l a r narodni u s t o m a k u : PAŽNJA! NEPRIJATELJ PODMEĆE TI V U T K U ! 7 N e v e r u j e m , moj dragi, d a j e l a v što jagnje, n e v e r u j e m , moj dragi, d a j e j a g n j e l a v !

94

Ne v e r u j e m , moj dragi, u m a g i č n e z a k l e t v e , ne v e r u j e m u r a z u m što pod s t a k l o m je sav, ne v e r u j e m da sto i m a samo četiri noge, al v e r u j e m da je p e t a samo himera, a k a d a se h i m e r e salete, moj dragi, onda č o v e k polako od srca u m i r e .

8 Istina je k a d a z v e č e ć a m o n e t a dosade zaglušuje v e l i k e vaspitne ciljeve, kad n a m guje apstrakcije izjedaju mozak, k a d đ a k e zatvaraju u priručnike b e z prozora, k a d se j e z i k svodi na trideset psovki, k a d se gasi l a m p a fantazije k a d n a m dobri ljudi sa m e s e c a n e priznaju p r a v o n a u k u s , istina j e , onda n a m preti glupost. 9 Izvadili iz Visle utopljenika. Našli mu u džepu ispisan list. »Moj r u k a v je pravilan, moje d u g m e nepravilno, m o j a k r a g n a j e nepravilna, a rupica pravilna.« Sahraniše ga ispod v r b e .

10 N a sveže olepljenoj ulici n o v i h b l o k o v a k r u ž i v e č n a prašina, po n e b u oblak j u r i V a l j c i , terani cestom, nabijaju prašinu, presađeni kestenovi šume u s u m r a k u . P o d njima trče deca i m a n j a i veća,

95

nose u k u h i n j u d r v a od r a s t a v l j e n i h s k e l a . Stepenice odzvanjaju od ženskih imena odmila, petnaestogodišnje k u r v i c e silaze u p o d r u m e , imaju osmeh kao od kreča, imaju krečni zadah, u susedst vu radio s v i r a za i g r u , u d r u g o m s v e t u , spušta se noć, h u l i g a n i se i g r a j u h u l i g a n a . K a k o je teško zaspati u d e t i n j s t v u d o k k e s t e n o v i šume. O t p l o v i t e u m r a k , d i s o n a n s e ! H t e o s a m se r a d o v a t i novinom, h t e o s a m v a m g o v o r i t i o m l a d o j ulici, ali ne o o v o j ! D a l i s a m izgubio d a r v i đ e n j a , ili d a r u g o d n o g slepila? O s t a l a mi k r a t k a b e l e š k a , p e s m a o n o v o j b e d i .

11 S p e k u l a n t i j e p o v e l i d o tihoga p a k l a u v i l u v a n grada; j e d v a i m u m a k l a . Z a l u t a l a je u n o ć i pijana, n a b e t o n u j e z a t e k l a z o r a rana. Izbačena je iz škole umetničke z b o g k r š e n j a e t i k e socijalističke. T r o v a l a se j e d n o m — i spasli j e . T r o v a l a se opet — sahranili j e . S v e j e t u staro. S v e m a t o r i špicli č u v a j u n a m m o r a l socijalistički.

12 S a n j a r F u r i j e s v e č a n o j e obećao da će m o r e m teći limunada. A z a r ne t e č e ?

96

P i j u morsku vodu, viču — limunada! V r a ć a j u se kući k r i š o m da povraćaju, povraćaju. 13 Dotrčali su, v i k a l i : komunist ne u m i r e . Još se nije dešavalo da č o v e k ne u m r e . S a m o uspomena ostaje. Š t o više v r e d i čovek, to je v e ć i za njim bol. Dotrčali su, v i k a l i : u socijalizmu u g a n u t prst ne boli. U g a n u š e sebi prst. Osetiše. Posumnjaše. 14 V i k a l i s u n a rutinere. P o u č a v a l i su rutinere. P r o s v e ć i v a l i su rutinere. Z a s t i đ i v a l i rutinere. P o z i v a l i su u pomoć književnost, petogodišnju balavicu k o j u još t r e b a vaspitavati, a koja t r e b a da vaspitava. — Je li r u t i n e r neprijatelj? R u t i n e r nije neprijatelj, rutinera t r e b a poučavati, rutinera t r e b a prosvećivati,

7

97

rutinera t r e b a zastiđivati, rutinera t r e b a u b e đ i v a t i , Treba ga vaspitavati. P r e t v o r i š e l j u d e u dadilje. Slušao s a m p a m e t a n referat: »Bez dobro r a s p o r e đ e n i h ekonomskih stimulansa n e ć e m o postići t e h n i č k i napredak.« To su reči marksista. To je poznavanje stvarnih zakona, kraj utopije. N e ć e biti p r i č a o r u t i n e r i m a , ali će biti p r i č a o b r i g a m a p r o n a l a z a č a , o n e m i r i m a što s v a k o g u z b u đ u j u . E v o gole p e s m e pre no što je obrasla u brige, boje, z a d a h o v e z e m l j e .

15 I m a ljudi s a t r v e n i h r a d o m , i m a ljudi u N o v o j H u t i k o j i n i k a d nisu bili u t e a t r u , i m a poljskih j a b u k a n e d o s t u p n i h deci, i m a dece p r e z r e n e o d p r e s t u p n i č k i h l e k a r a , ima dečaka primoranih da lažu, ima devojaka primoranih da lažu, i m a starica i z b a č e n i h i z k u ć e o d m u ž e v a , i m a i z m u č e n i h što u m i r u o d s r č a n e kapi, i m a ljudi ocrnjenih, o p l j u v a n i h . i m a opljačkanih n a u l i c a m a , o d običnih bandita z a k o j e s e t r a ž e z a k o n s k e o d r e d b e , i m a ljudi što č e k a j u na p a p i r , i m a i h koji čekaju n a p r a v d u , i m a l j u d i što č e k a j u v e ć d u g o .

98

Protestujemo o v d e na zemlji zbog ljudi satrvenih radom, z a h t e v a m o k l j u č e v e što pasuju za vrata. sobe sa prozorima, zidove b e z plesni, mržnju p r e m a papirima, poštovanje skupog ljudskog v r e m e n a . siguran povratak s v o m e domu. da se ne razlikuju r e č i od dela. Protestuj emo ovde na zemlji, koju nismo dobili na kocki, za k o j u je pao m i l i o n u borbi, tražimo istinu, plodove slobode, r a z u m plameni, r a z u m vatreni, z a h t e v a m o svakodnevno, z a h t e v a m o kroz Partiju.

PRETKOLUMBOVSKA

STATUA

U Muzeju čoveka stoji lice okrutnog boga skriveno iza lica zderanog sa žrtve, lice nevidljivo koje se može poznati po dvostrukim ustima. Tu je trebalo da r a z u m e m s v e — ritual m a s k a r a d ę i tugu prolaznika, tugu prolaznika zderana lica. januar 1957. HOTEL Probudite me molim u pet i trideset Odlazim ranim v o z o m P r o z o r je odškrinut soba p r e g r e j a n a

7»

99

t r e b a z a t v o r i t i k a l o r i f e r ali n e m a k l j u č a P r e no što s a m stigao do sobe s e ć a m se s k r e t a o sam tri p u t a stara ž e n a u spavaćici d a v a l a m i j e z n a k p r s t o m Jeste li n e k a d bili u Č o r š t i n u Podsećate me na nekog koga sam tamo upoznala i koga odavno n e m a N e m a k l j u č a z a staričine r e č i N e m a ključa od kalorifera U m r a k u v i d i m a n o n i m n e oči M o ž d a su to m o j e oči s i g u r n o su m o j e P r e v r ć e m se na desnu stranu P r e v r ć e m se na levu stranu P r e v r ć e m se na treću stranu MALA

OPSESIJA

N e ć u da u đ e m u tu k a f a n u o n a t a m o sedi nepoznata n a f r i z i r a n a u u v o j c i m a od s r e b r n o g l i m a s raširenim kolenima jakih nogu mljaska jezikom K r a j nje d v a č o v e k a s a š a r e n i m k r a v a t a m a i predosećanje s m r t i N e ć u da u đ e m u tu k a f a n u ali ću je sresti u t r a m v a j u u p a k l e n o j stisci ogrnutu svilenim šalom k a k a v j e t o n e d o s t a t a k identičnosti k a k a v p l e m e n i t profil NEPOZNATI

DAN

T o g a d a n a z a g u b l j e n o g p r e t r i d e s e t godina ž e n e s u išle z a o b i l a z e ć i k a l j u ž e posle kiše s m e h se gasio v r a ć a o se u i z m e n j e n o m r e f r e n u a p a k a o j e bio p a k a o p r o c e n j i v a č k i h p o g l e d a k a o d a d r u g i h p a k l o v a nije bilo

100

k a m e n j e kolnika bilo j e k a o kamenje firma Pasmanterije u z l e t a l a je kao sup a nežnost je bila za obližnjim u g l o m i imala je odsutne oči z a d i h a n o g prolaznika s raskopčanim okovratnikom P e k a r s k i dečak p e k a r s k i dečak nosio je na glavi podnosak p e k a r s k i dečak išao je za svojom senkom k a o zastupničko sećanje sećanje alibi.

NEZNANJE Ne zna se k a d a ćemo se videti Ne zna se ko će u kojoj godini umreti Ne zna se k a k o nastaje sarkoma Ne z n a se otkuda uzeti novac Ne z n a se šta će tamo negde odlučiti Ne z n a se zašto V i š e se ne z n a nego što se zna P r i v i k a v a m o se na neznanje Ne z n a se da li će strašni sud biti p r a v e d a n N i š t a se ne zna V r a t i m o se pesmi NA RUBU KLANCA S e d i m o n a t r a v i n a rubu klanca obesili s m o noge F e l i k s k o j i ne z n a m čime se b a v i ali nije srećan Joasja p r i k u p l j e n e kose stenotipistkinja i kelnerica najstarija od nas V a l e n t i n a m a g i s t a r filozofije koja radi u prodavnici prehrambenih proizvoda i ja koji s a m onaj koji j e s a m g l e d a m o k a k o kroz klanac od crvene glinice autobus v o z i v e s e l e turiste na s t r m u o b a l u Aheronta

101

HERAKLITOVI

POTOMCI

Mi ne verujemo ni u k r u g v r e m e n a ni u s p i r a l n u p l a n i n u prošlost j e r e d b u d u ć n o s t iznenađenje O t v o r e n j e prozor k r o z k o j i s e ništa n e v i d i data s u n a m usta d a n i k a d n e pijemo istu v o d u dati s u n a m a g r e s i v n i s n o v i i iskustvo koje n a m govori na stranom jeziku n a v i k l i s m o n a njega i r a z u m e m o zbrda-zdola ODGOVOR

NA ANKETU

Ne čitam romane romani su nečitki S v i izmišljaj i postali su mi r a v n o d u š n i pisci o d l a z e i ostaju iza n j i h s a m o m e m o a r i n a p o l a izmišljeni GREŠKA Podigao sam slušalicu okrenuo broj s v o j i h p o z n a n i k a na drugoj strani u k l j u č i o se dozivni dečji glasić to je moj g l a s stigao iz d a l e k e prošlosti moj glas u d a l j e n z a n e p o p r a v l j i v e g o d i n e Odlažući slušalicu p r o m r m l j a o s a m g r e š k a Je li to s k r i v i o t e l e f o n ili p o k v a r e n i m e h a n i z a m kosmosa?

JULIJAN PŠIBOŠ (JULIAN PRZYBOŚ) 1901—1970

Bio je vodeći pesnik takozvane krakovske avan­ garde, koja je, najuspešnije od svih ostalih avangardnih pokreta, revolucionisala poljsku liriku između dva rata. Punu zrelost i sklad postigao je ovaj predratni moder­ nist u vreme okupacije. Poezija je u to vreme bila vid borbe protiv fašizma. Dve Pšiboševe zbirke, koje je objavio konspirativno u ratnim godinama, Dok mi ži­ vimo i Tebi o meni, spadaju u najviše domete poljske poezije upošte. Bio je novator i avangardist u pravom smislu reči. Umeo je da nađe nove izražajne mogućnosti za savremenu poeziju. Stvorio je nov stih, novu intonaciju reče­ nice, nov rečnik. Ali to nikako nije išlo u raskorak sa živim tradicijama poljskog pesništva. Ovaj najborbeniji poljski novator bio je najveći poštovalac velikih poljskih pesnika iz prošlosti, Mickjeviča (kome je po­ svetio knjigu iskrene ljubavi i poštovanja Čitajući Mickjeviča, 1950), Norvida i Slovačkog, a od međuratnih Boleslava Lesmjana. Objavio je najbolju antologiju poljskih narodnih lirskih pesama. Bio je uz to sjajan esejist. Esej i poeziju negovao je uporedno, naročito u zrelim godinama, što se izuzetno skladno dopunjavalo. Za poslednjih desetak godina života došlo je do obnove Pšiboševe poezije. On, pesnik viđenja, postao

103

je tada filozofski pesnik. Do tada strog racionalist, obra­ tio se doživljajima koje bez kolebanja možemo uporediti sa saznanjima mističara. Njegove promene u posleratnim godinama mogu se pratiti preko pesama o proleću, koje je pisao iz go­ dine u godinu nekih dvadesetak godina uzastopce. Te pesme postale su svojevrsni manifesti, kao nekakvi pesnikovi praznici prolećnog vaskrsenja. U njima mo­ žemo pratiti kako se produbljuje pesnikova geometrij­ ska slika sveta. Oslonjena dotle na k r u g horizonta, ona se postepeno obogaćuje — krugom vremena. U ranom stvaralaštvu, kada je kao i svi pesnici avangarde bio opčinjen modernim gradom i modernom tehnikom, Pšiboša je oduševljavao razmah mašine, tvor­ nice, industrije. U zrelim godinama oduševljava ga raz­ mah sveta. Dinamizam Pšiboševe poezije, koji je za uzor imao ciklički period godišnjih prirodnih procesa, sada se okreće koncepciji »sveta koji večito počinje iznova«. Može se zapaziti kako pesnik ne stvara samo model sveta, nego i model čovečanstva, i model sopstvenog ja — koje se stalno preporađa i stalno stvara iznova. Pšiboševa poezija do kraja je ostala u avangardi. A k o ičim, Pšiboš je svoje savremenike plenio svojom doslednošću sebi. Do kraja života ostao je zagledan u budućnost, opči­ njen problemima daljeg razvitka umetnosti: njenog uta­ panja u život. Oduševljavao ga je budući čovek: megantropos. Do kraja je tražio za poeziju nove, neotkrivene puteve mašte. I na kraju je Pšiboševa poezija postala ono što u početku nije bila — veliki filozofski događaj. U savremenoj poljskoj poeziji, u kojoj, kao i u poe­ ziji bilo kojeg drugog jezika, nema vladajućeg pravca i nema nijednog pesnika kome se obraćaju svi — kao što je bilo u vreme Getea, Puškina, Mickjeviča — Pšiboš je bio pesnik koji je imao najviše uticaja, plodotvornog, oslobađajućeg. K r o z njegovu školu prošli su mnogi pesnici srednje i mlađe generacije, oni najindividualniji — Zbignjev Bjenjkovski, Tadeuš Ruževič, Miron Bjaloševski, Timoteuš Karpovič.

GROB N E Z N A N O G VOJNIKA Z a p o v e s t nas je nosila obojicu u artiljerijsko nebo koje je silazilo u oganj i b u k u . P u k j e telima posegao z a odbrambenom v a t r o m . Preplašenim srcem priljubljenim uz o g r o m n u zemlju, u smrt, kao u napad, p o n e l a te eksplozija. — D r u ž e , prometejski u č e n i c e iz Z e š o v a . Z e đ za slavom, branjenu zajedničkom z a k l e t v o m , zasuo j e grob: masovna j a m a b e z h u m k e . K r v je blago sprała s lica tvoje ime. Danas, kao i onda, naginjem se v e r n o i odvaljujem iznad tebe, k a o najtežu stenu: ćutanje.

S

PUTOVANJA

D o k mi na putovanju što toliko k o p n a rasipa ne zamirisa rodni kraj pokošenim senokosima. O s l u š k u j e m samoću koja me nosi: S a m o v o z lupa u moj p o k r e t n i zid: u vetar, tavanica — kao zaćutala kukavica.

105

P o l j e m i m o j e ispod t o č k o v a u t e k l o , k a k a v l i talas ore n j e g o v t r a g ? O d a v d e m i obala izgleda t a k o d a l e k o d a b i h r u k o m iscrpao m o r e . O s e ć a m nedostatak srpa k a o r e č i d a b i h p o k r e t o m podrezao v i s i n u . M o j a n j i v a j e d r i p o talasu raži, e n o h v a t a v e t a r u oblak, j e d r o s e posrebrilo ražju. Oče, poklanjam ti požnjevenu očevinu: snop ž i v o t a i p a l a m i d e . M a j k o , klanjajući se p i t a m : — Z d r a v a li si? — Livade puna?

LUK Majci Ne pismo, p r e bi se r e k l o p a h u l j u l e t a u k o v e r t u istreljenu i z p o š t a r e v e torbe. Pismonoša F r a n c u z b r z k a o m a š i n k a zavitla mi osneženim iz zavičaja pismom. T i redovi k r i v i k a o p i s a n i s r p o m . . . S p a d a j e sekla o r k e s t a r p r e d sobom, z v u k je brujao u o k n i m a — sinuo na p a l j b u i paunskoneonskom ulicom sa automobila na a u t o m o b i l i više p r h n u Marseljeza u p a p e r j u duge, u b l e s k u ! P o k u š a ć u . G r o m l j e n iz d a n a u d a n s t o t i n a m a p a r i š k i h spomenika,

106

seljanko iz G v o ž n j i c e , p o r a v n a ć u tvoje srce. Još j e d n o m o d m e r a v a m istinu u tvojim i z m o r e n i m rukama. Glorija vaja k a m e n j e zastavama na vetru, Marseljeza u njima vaskrsava N e z n a n o g v o j n i k a , idu da bace ne fitilj — venac na u g a ž e n i ljudski p r a h — Č e k a m na gest koji će razrešiti kao eksplozija, brojim... K a d a tonući zapljuskivan talasima iz dubine naglo, najzad, oficir diže sablju — salutira u masovnoj t i š i n i . . . . . . bednicu koja pored zida u z a l u d n o pruža mali buketić visibabe. K a k o se lako svet izmenio. Tašti! Podigli Trijumfalni l u k — za golubove. Pariz, 1937. NA KRAJU PUTA Automobili bez benzina bežali prostor je svaki čas padao duž ispod sunca, kao ispod pritiska, bombarderi su b e g u n c e gnječili S a m o noć, v i d n a od ognja, sva pevao je crveni petao požara.

su gonjeni s t r a h o m ; p u t a nauznak, u prašinu. se uspravila,

Škripnu kočnica pred oštricom potkovica, put mi preprečio mrtav konj. Konjanik je umirao pod d r v e t o m kraj puta, u praznini r u k e i sablje od g r a n e proletela p t i c a . I v u k l a se u vlastitom pogrebu kolona n e s u đ e n i h vojnika;

107

sa ž a l o s n i m l a ž n i m ponosom,

k a o o r d e n skinut s poginulih, n e k o je saosećao, h v a l i s a o se, p o d s m e v a o se: — N a p a d a l i smo na t e n k o v e ! Još i danas o s e ć a m očajanje stida: što s a m — preživeo. P o n o v o m e p a n i k a k o l a odnosi p r e s k a č u ć i bežanje, c e s t o m odozgo — dole — g o r e k a o k l a c k a l i c o m milja, S v i t a l o je, n a k r a j u p u t a sunce se rodilo iz prašine i k r v i . Poljska, septembar 1939.

NOSEĆI ZEMLJU Pust kameni predeo polako je iznedrio drvo, jedno, uslovno: v i z i j u onih u k o j e je g r a n a t a u d a r i l a i p o s e k l a ih — o k r i l j u j u m e n o v e daljine; ali n o s i m u unutrašnjosti š a k e v e t a r onog d r v e ć a z a r o b l j e n k a o u u v e l o m listu. O k l o p n e armije, k a o žrvnji, s a m l e l e s u v i d o k r u g , ostao je k a m e n , digao se u s p o m e n i k — i t a k o s a m se udaljio od n e k a d a š n j e g sebe, v r a ć a j u ć i se u ovoj z v e z d a n o j noći da b i h se približio g l e d a m u V e l i k a K o l a . D r u g i v i d o k r u g obgrlio j e t v o j v r a t , n o ć i b e z t v o j i h z a g r l j a j a o d z o r a u z a l u d ć e izgoreti, prolazim p o r e d b r e z e nejasno zapažene, da li si ž i v a ? N e k a me okruže senke drveća bez drveća u n e s t a l o m g a j u u k o m e je t v o j glas z a ć u t a o — Sta r a d i m ž i v e ć i , noseći z e m l j u ?

108

P i š e m — daljinama, p r e v r ć u ć i list po list horizonte i nebosklone, p i š e m ti jedno pismo beskrajno. TEBI O MENI Z a g l e d a n d a b i h s a m i m trepavicama pomeo sneg sa tvoje staze l o v i m u ushit tvoj p o k r e t — i gubim; K o r a k o m tako p o k r e t n o l a k i m k a o da vodiš p t i c u po z r a k u išla si preda mnom, p r e d sobom, pred svima. Podignuta ispod nogu od v r a b a c a t v o j a senka se z a z e l e n e l a u žbunju, sinula u sitnom lišću. I nestala si u svojoj pesmi. Z a ć u t a l i smo. A l i otada p r e d a n slušanju k a d pitam o sebi od biljke do reći s v a k i pupoljak se izražava cvetno; c v e t p r o c v e t a naglij e, ogromnije u vascvet. (Višnjeva grana p o v i l a se do c v e ć a od lišća veštije no što bi se v e v e r i c a domislila.) OTADA NOĆU S e n k a je odletela u tom s u m r a k u od mojih stopa kao slepi m i š — K a o d a s a m sunca svih naših zajedničkih dana stisnuo u najvreliji z r a k j e d a n z r a k t e j e prožeo

109

ranjavajući te! G u b i š n o ć ispod nogu, p r o p a d a m o z a g r l j e n i — p r i b l i ž i ć e š me svetlošću svoje k o ž e , z a s v e t l e ć e š iz m o j i h r u k u — s v e t l a k r v bije u m r a k i s t o v r e m e n o i z d v a s r c a ! O t d a u n o ć i m a t a k o d u g i m da su se s p o j i l e u j e d n u svetli t v o j a n a g o s t u mesečini. T a k o j e u s k i d a n presekao t a m u i nestao, samo se o p e t iskri u noći oštri srp. PTICE, SENKE I s p e s m o m ću poći bos, v e s e o na ptičji v a š a r u o s v i t sa s v o j o m s r e ć o m k a o s v r a p c e m u r u c i ! . . . J a d n i c e — p a b i r č a r k e na p o ž n j e v e n i m n j i v a m a , l i v a d e , polja m o t k a m a z a t v o r e n a g l u h o . S a m o d r v e ć e j o š sluša n a lišće. D a n i s e v u k u z a b r a n o m d o r u b a ponora, n a d n i č a r po b r a z d a m a dugo roni i nestaje dok c e l u n j i v u ne udalji i zbriše. Mesec se po gluhom nebu valja nepokretno k a o točak kola što v o z e u m r l o g a . P t i c e s u ovde, o d l a z e ć i , z a n a v e k b a c i l e s v o j e s e n k e . DALEKA,

SVAKU NOC BLIZA

D a l e k a , svaku noć bliža, s v a k o g dana dalja! M o j san, kao srebrni b r o m i d , i z a z v a o te iz noći. Pod punim mesecom uspomena k o j i ispunjava ceo safir p o č i n u l a si l a k o k a o k i s e o n i k na mome dahu

i

nestajući

110

— o svitanju k u k a v i c e su i z m e đ u sebe dodavale odjeke, odjek je odjeku priklanjao okolinu i v a z d u h je bio jasno priviđenje tvoje prisutnosti o v d e — i, nestajući, iz sto t v o j i m t e l o m neispunjenih n o ć i izronila si zračno na fotografiji naga k a o d a n i z m e đ u d v e j u noći. I narcisi su procvetali s v u d a o k o kuće, od uspomena na tvoje stope do sunca. NA NAJDALJEM UZVIŠENJU Na najdaljem uzvišenju, sa rečju načelnom staću na kraj — Glavom ću otkriti zvezdu; svet ću dopuniti. N a s v a k o m brežuljku postaviću Z e m l j u . Poslednju reč otkinuću od svojih usta: podeliću se s v a m a ćutanjem. TUHOLSKA ELEGIJA U šumama c r n i m i gustim, prošaranim u

visoko

gajevima što

streljajućim

migaju

rujem

zlatastim

jarbolnih borova, protrčavanjem

srna,

u dubravi do koje je dopro p r v i v u č j i č o p o r . . .

111

Trenutak i vreme

je je

minom, tu kao

trenutak je trenutkom eksplozivna materija!

miniran,

M e đ u l i š ć e m š i r o k i m n a pola n e b o s k l o n a što stere senovito i m e k o mojoj g l a v i s u n c e i d u g e , u s k e daljine što p o k a z u j e r u k o m , razbijene o šumu i zahvaćene u dve čelične tračnice... Zar da do kraja ne živim, nego da a znam da će prerano eksplodirati? (I to je možda jedina uteha?)

uklanjam mine,

M e đ u z o r o m š t o se k u p a u j e z e r u i o č e k i v a n j e m , m e đ u z o r o m d p a d o m noći' i p r e s u d e , m e đ u z a p a h o m s m o l e i t o p l o t o m š t o odlazi i z tela . . . Lakše

bi

mi

bilo

da

pristanem

na

smrt no ćutim...

da

P r e d žutim plamičkom lokvanja zapaljenim nad ogledalom vode, p r e d p r i b l i ž e n j e m o g l e d a l a u s t i m a da se u t v r d i , između lokvanja i daha s a m r t n i k a . . . Teze no umreti od straha je živeti od straha i hraniti se strahom, tim svakodnevnim hlebom smrti. U ł o s k o t u ž e l e z n i c e što j u r i , u g r m l j a v i n i r a z o r n i h točkova p o d k o j e su p e s n i c i bacali i c v e ć e i sebe . . . U Tuholskim dubravama s r e d m a s o v n i h g r o b n i c a z a s u t i h u njima . . . Dugo,

vugno,

kao

da

iz

oblačka

112

crpe

prve krupne kapi,

drozd poče melodično da duva u idealnu vazdušnu sviralu (to je jedina: ne ljudska, objektivna uteha) i kukavica zakuka, i odlete da traži gnezda odjeka... 1958. O TIŠINI U A L P I M A P o s l e šapata — Zagora — b u k e — posle glasne v r e v e , k a o da je neko iza m e n e tajni radio najjače otvorio — i naglo ga ugasio — upamtio s a m tišinu u sluhu — skamenjenom, u steni, u rotundi kasno zaboravljenoj, onoj na p r i m o r s k i m A l p i m a , na p r e v o j u (kojem?), tišinu uzidanu u grobnicu g o v o r a od m r a m o r n o g tesanika, gluho zatvorenu u formu nemosti prirode. Tu tišinu, dodirljivu i neosvojivu, n i s a m uspeo da s a v l a d a m snažnim ćutanjem. Ć u t e ć i čuo s a m njen nacrt bez reči u misli j e d n o m v e ć ukresanoj, staroj. Osećao s a m dar govora kao nedostatak snalaženja u p r a s t a r o m svetu kamenja. U senci t o g v r e m e n a i varljive planine, zaboravljene pod v e č n i m snegom, šta ja radim, silazeći u dubinu, glas po glas, g o v o r a sa s u n c e m što ga sa dna obasjava ovde, na d n u sluha i doline Visle? Č e k a m k a d a ću polako, u sebi izgrađenim čulom n i k o m poznatim, novim otkriti, išćutati u s a m o m j e z g r u jezika, u mnogožagoru usta, u s a m o m s r c u ćutanja, u raselini stena

113

išćutati—reći išikl j avaj u ć e — o t i č u ć e izvorušće r e č i — to je e k s c e n t a r u k r v o t o k u miliona t e l a od brzih nogu do bistrih g l a v a — to je u z l e t u p a d a n j u v a z d u š a s t i h k a p i — T u misao otkrivenu na netaknutom snegu (... to su suze što se lede na trepavicama k a o na

leđnim svećama . . . )

i v r e d n u isto onoliko k o l i k o strelovit spust u dolinu š t a p o m s a m zapisao b e l o p o d v l a č e ć i je s m u č k o m u p o k r e t u .

POKUŠAJ 1 D a n po dan — dan p o n o v l j i v i ,

vidljivost nestajanja...

Hoću da ugledam T r a j a n j e . . . čega? Z a r da u v e k vidim i obuhvatam s a m o ono što č i m p o č n e — nestaje?

S e v a n j e nad m l a d o m š u m o m , otresanje b r e z a . To je veče u j e s e n j e m v a z d u h u k o j i se m o ž e dotaći u s n a m a uznelo nad zgusnutim v r e m e n o m visokostabaoni

114

t r e n u t a k — neiščezli! T o j e o n ! . . . T o j e on, crveni iskok s v i h svetlosti dana . . . Bor

usamljeni.

. . . d a gledaš s a m o : kroz v a z d u h , k a o k r o z v e l i k o u v e l i č a v a j u ć e s t a k l o u čijoj žiži, niskom suncu n a d vidikom, njegovo stablo napreže tako v r e l o crvenilo, d a gledaš s a m o . . . . . . k a k o o d korenja, o d samog dna sve do ćube bora uznosi iz onog što sam osećao k a d s a m najviše ž e l e o o v u p e s m u kao šišarku sa smeđe-zlatnim z r n o m znanja polu-našeg, pola u v e v e r i č j i m šapicama, vanradosnog: Samo u p e s m i ma šta da osećam, ma šta da želim, osećam trenutno zanavek. (Kao onaj što miriše r u ž u — n j e n udisani m i r i s sa svojim od lane izdahnutim sećanjem i k a o b e z r u k i — u toj b e z r u c i ranu.) To je istina i lepota? N» znam. 3 K a o k a d bih z a tebe živeo tako, kao z a ravnodušno sve crvenij im borom na nebu sa s u n c e m koje se pojavljuje najlepše nisko, k a o k a d bih cilj svih svojih želja i odricanja ugledao — i samim pogledom h t e o da v a j a m . . . i n e bih m o g a o . . .

8»

115

vajam prostor: sredpostojeće

ništa.

K a o kad bih prema ničem otvarao usta — i z a ć u t a v a o . . . govorim sve.

PROLEĆE

1965

1 N e ć u zapisati o v o p r o l e ć e , m a u m e s t o p e r o m pisao v l a ž n i m l i s t k o m p o v e d r i n i . . . Iz n i z i n s k e k i š e d i g n u t u p l a n i n e — uljuljkan u kolima krivinama na n i z i n e — g l e d a m k a k o z r a k razbi k a p l j e n a s t a k l i m a u b l i s t a v e pupoljke, k a d kraj njih p r o l a z i m cvetovi: iza okanca duginih preliva razvijaju b r z i n u j u ž n o g proleća, gola stena p o k r i s e v i n o v i m lišćem. N a d planinom blesnu Jadran? Po vidokruzima beležim njihove promenljive k a o da s t o č k a o d m o t a v a m liniju i s k r i č a v u . Č e m p r e s i šikljaju u v i s iznad bora, i s v e što tu v i d i m — j e s t e p r o t i v r e č n o s t .

2 Juče još o k u k a m a silnim dignut u poletu i z n a d dubina, potoka, j e z e r a , n e n a d n o u g l e d a h pojas silnog bleska,

116

— eno mora! — k l i k n u g o v o r hrabri što kraj ovih stena z v u č i k a o poslanica: i zaista iza poslednje gore iza gora dizaše se u umanjeno n e b o sinj, o oblak oslonjen, mirno raspojasan — Jadran. Izreći ću, mišljah, v e ć u s t a otvorih — n e m o . K i š e se rasprsnuše u z r a k e . Prostor progledao, k r o z m e n e glada. Sarajevo—Dubrovnik, mart 1966.

VLADISLAV

BRONJEVSKI

( W Ł A D Y S Ł A V BRONIEWSKI) 1897—1962

A k o reč pesnik treba da označava i pojam narodnog pevača koji svoje pesme stvara i peva, niko u poljskoj poeziji ne zaslužuje taj naziv više od Vladislava Bronjevskog. Njegove pesme se, doduše, ne pevaju uz muziku, ali su pune zvučnosti i emotivnosti koja pleni upravo zato što je izražena u obliku pesme. To je sigurno najvi­ še recitovana poljska poezija. Sam Bronjevski je svoju poeziju saopštavao radnicima, studentima i đacima us­ meno; tim putem stigla je ona do radničkih masa više nego putem knjiga. Bivši legionar Pilsudskog, Vladislav Bronjevski je već prvih godina međuratne Poljske uvideo da novooslo­ bođena zemlja nije donela slobodu svima, da su radniš­ tvo i gradska sirotinja ostali bespravni, i svoju legionar­ sku pušku zamenio je ubojnom pesmom pesnika nove revolucije, pesnika poljskog proletarijata i radničkog pokreta. U predratnoj Poljskoj takva poezija je bila okrutno proganjana. Tako je i Bronjevski dobro upoznao zatvore i policiju predratne Poljske, ali njegova buntov­ nička poezija bila je toliko popularna u najširim slojevi­ ma poljskog radništva i levo orijentisane inteligencije, da ni najmračniji režimi nisu smeli da idu predaleko kad je u pitanju bio ovaj narodni tribun. K a d se 1939. godine Poljska našla podeljena između Nemačke i SSSR-a, Bronjevski se obreo u sovjetskom

119

zatvoru. Sa Andersovom armijom prebacio se na Bliski istok, i tamo je, razišavši se sa andersovcima, dočekao kraj rata. Vratio se u oslobođenu zemlju da svoju poeziju stavi u službu nove Poljske. On jedini umeo je da stvori poeziju čak i kad je mislio da je za čovečanstvo najveća sreća što u Kremlju živi Staljin, jer je to iskreno verovao. Pošten i težak život, potresan najvećim ličnim tra­ gedijama, još više je približio njegovu poeziju širokim narodnim slojevima. Bronjevski je uživao dirljivu i istin­ sku ljubav svog naroda. Prosta, časna, nepokorna i borbena, ubedljiva i sva­ kom razumljiva, poezija Bronjevskog dostigla je i vrlo visoke umetničke kvalitete. Ono što nije moglo postići stvaralaštvo pesnika levičara koji su istovremeno bili i eksperimentatori u pesništvu (Jasjenjski i dr.) ostvarila je poezija Vladislava Bronjevskog, u kojoj kao da su se sažele sve najbolje tradicije poljske rodoljubive lirike od romantizma do naših dana. Njegova revolucionarna poezija bila je nova i po sadržini, odražavala je svako­ dnevne probleme novog života. Niko pre Bronjevskog u poljskoj književnosti nije tako pevao. Revolucionarna poezija Vladislava Bronjevskog, nenasleđena iz poljske prošlosti niti pisana po ugledu na savremene sovjetske pesnike, zaslužuje podrobniju analizu, j e r ispod njene prividne prostote i tradicionalnosti krije se veoma zna­ čajno novatorstvo, do danas neproučeno.

MAGNITOGORSK ILI RAZGOVOR S JANOM S e d i m s J a n o m u trinaestoj ćeliji u Većnici, u c e n t r u g r a d a . P r e tri dana su nas zajedno doveli, zatvorili, drže, i basta. D r e m a m o n a podu ćelije nevelike, supu n a m dali, ni za psa nije, J a n a brani okop dijalektike, m e n e — l a k i oblak poezije. S m r a d i v a š k e , sati sporo idu, šta ćeš — svašta se u ž i v o t u stvara. N e k o j e u g l j e m nažvrljao n a zidu: »Neka ž i v i borba pekara!« Ja — šta? F u ć k a m ! Ne sedim od j u č e , m o g u da sedim i ceo mesec, ali J a n i m a k a t a r želuca, a i godina bezmalo šezdeset, t r e b a n j e g o v e čvrstine i volje da se ne bi marilo što n e m a zdravlja, j e r č o v e k t e k kad g a stomak boli n a d i j a l e k t i k u zaboravlja! S e d i m , sedim, Jan zadremao nad globusom z a r u d i o osvit,

ne z b o r i m ni bele, na zid poduprt, njegove ćele četiri i četvrt.

121

P r o s t e n j a o , p r e n u o se s v e d r i n o m u o k u i uspravio pogrbljena pleća: »Znaš«, k a ž e , »u M a g h i t o g o r s k u danas p a l e d v e n o v e v e l i k e p e ć i . . . « S i v i o s v i t se v a l j a o slepo kao da će ga nad gradom samleti, a ja s a m m i s l i o : »Baš je l e p o u ovoj š u g a v o j ćeliji trinaestoj.« I mislio sam o Janu snažnom, i gde je Rim, gde K r i m , gde Poljska, i g o r e l e su u i s t r a ž n o m velike peći Magnitogorska. DOMBROVSKI

BASEN

O ž i v e ć e š i govorićeš, okno ć u t l j i v o i t a m n o . Po g n e v — k a o ugalj — k a m e n i , lifte z l e p e s m e — na d n o ! Po rij To to

gnev, m o j a pesmo, najdublje, srce z e m l j e k o k r t ! basen vadi ugalj, basen v a d i s m r t .

S v u d dole ponori m r a k a , trud crni, c r n a rabota, a z e m l j o m — široko, š i r o k o — beda i g o m i l e b l a t a . Sad b a s e n v a d i u g a l j , tu nema drugih prava. Noću, n a d v i d o k r u g o m vatra blatnjavo-krvava, u vatri škripe užad, trešte g v o z d e n i k r a n o v i , usitnjen k a m e n i u g a l j izvoze, i z v o z e v o z o v i .

122

T r e b a poškropiti v a g o n e k r e č o m — il k r v l j u ljudskom?! L o k o m o t i v e gone, ne stoji se na poslu tom! B a s e n j u r i z a zaradom, b a s e n j u r i z a hlebom, p r u g e c r v e n i h iskara v u k u se c r n i m nebom, B a s e n sad v a d i ugalj, šalje ga na istok, zapad, i c r n u snagu p r e t v a r a u moru, b e d u i glad. Reci, zemljo surova, K o m e si otadžbina? Zloslutno ćuti D o m b r o v a , u noć gladi, krize, fašizma. Ć u t i blatnjava ulica, zna rudar v r a g a svog. N a u g l u policajac, nad policajcem — B o g . U teškoj industriji kriza, radničke plate mršave, zloslutna su im lica, k u ć e — antidržavne. B a s e n sad v a d i ugalj, B a s e n sad v a d i smrt. Po gnev moja pesmo, najdublje rij srce zemlje ko krt, da te reći prime ko jedan, razorne kao olovo. N a B a n k o v u Hutu, n a R e d e n . . — P a l i m o ! Gotovo? — G o t o v o !

123

MANLIHER Nije me milovao život po glavi, n i s a m pio p t i č j e g m l e k a — i opet lepo, i n a z d r a v l j e : t a k o se izrasta u č o v e k a . Bio sam još obično štene k a d s a m p u š k u u š a k e ščepao, da b i h potražio, smrt, uništenje, stisnuo u s n e i č e l o n a b r a o . Naučio sam da vojnički krepko idem kroz života prepreke svakolike, b i o s a m tada k o štene slepo, na svet je za mene gledao manliher. Doznao sam o č e m u ćuti crni Stir i zeleni Stohud . . . G r i z u z e m l j u m o j i najbliži, dosta su mirisali barut. S t a da im priznam u osvit plavi k a d a s e m l a d o s t u groblje prisni? . . . N i j e m e m i l o v a o ž i v o t p o glavi, n i s a m z n a o k u d a smo išli, a l k a o v o j n i k s t u p a m dalje, d r u g a je, dalja, t e ž a m o j a m e t a , i bije k a o stari m a n l i h e r moja gnevna pesma — puška brzometna.

BRIGA I PESMA M o ž d a n i č e g u ž i v o t u n e ć e biti? J o š godina, j o š d v e , još X . . . Mojih misli crni labudovi P l o v e Vislom na Stiks.

124

Saznao s a m šta s r c e m gristi moram, udarcima s a m g r u d i izlomio. Nisam s i l o g i z m o m i r a č u n o m stihove i ž i v o t izgradio. N o briga j e k o r đ a izgrizla moje p e s m e p l e m e n i t u moć, samo k r i k stisnutog g r l a grubo proseca t a m n u noć. Ali u Grom Svetu svetu

t o m kraju ostaću mlad. — nek udari u mene! se predati n e ć u , ć u doviknuti: n e !

POLJSKI VOJNIK Oborene g l a v e i p o l a k o ide v o j n i k iz ropstva nemačkog. Tutnje ceste, gazi tuđa vojska, a nad njima zlatna j e s e n poljska. S e o v o j n i k kraj b r e z e uboge, gleda svoje obolele noge. N j e g o v p u k su razbili pod R a v o m , a on s a m se t u k a o k r v a v o , s bajonetom na t e n k o v e skako, no prošli su, zgazili ih lako. K r a j V a r š a v e zadnji dade hitac, i k r e n u . K r o z ruine, zgarišta. K u ć u s u m u zapalili N e m c i , a on n e m a puške da se s v e t i . . . H e j ti, brezo, ti brezo žalosna, t u ž n o ' šumiš nad glavom ponosnom,

125

o p l a k u j e š i v o j s k u razbitu, i z l u s u d b u i Žečpospolitu . . . S e d i v o j n i k oborene g l a v e , t u ž n o sluša ž a l b u b r e z e p l a v e , b e z oružja, b e z orla na šapci, on — b e s k u ć n i k na z e m l j i c i m a j c i . BODLER H t e o b i h da ideš pod v i t i m k i š o b r a n o m ulicom jesenjom punom drveća golog ali i p a k lepog. T a k v i m je ulicama prolazio B o d l e r i mislio hoće li za sutra imati p e s m u z a m a j k u za d r a g u . . . i za h l e b . KALINA T u noć s a m p l a k a o (ne z b o g tebe) p e s m u s a m napisao, b a c a m j e iza sebe n e k a se otkotrlja s m e s e c o m po n e b u . M o ž d a će se n a d n j o m n e k o rasplakati, k a o ja, brezo, v r b o , k a l i n o , i očajanja svoja s p a k o v a t i , i p o ć i će, ma i n o g e bose, t a m o kuda ga oči nose, s t a z o m n e tvojom, i n o m .

126

T a k o m i j e žao, sve m i j e t o malo; t a m o u č o v e k u nešto je ostalo: stihove p i š e m i ne s p a v a m noću — šta hoću?

LAMPA Z a p a l i mi l a m p u u glavi, c r v e n a m o ž e biti, a z a t i m ć e m o reč po reč govoriti. O d r ž a ć u ti k r a t a k govor, biće v e č e , i lampa, i muza, možda i mačka, možda n e k i pas, ali n e k ne bude — valjda neće — suza. Može biti nešto iz Dikensa, iz A n d e r s e n a , na oči će ti pasti trepavice, ti ćeš biti snena, a ja ću tada ugasiti l a m p u u glavi crvenu i možda ću ti tek tada izjavit reč onu skrivenu.

PESMA Ne, ne mora to da b u d e da p e s m u napišem, p r v o mora u meni da živi, da je odnjišem, da bi p r e k o nje preletele bure, strahote moga života, da bi peščane pustinje i tundre od v e k o v a pa dosad,

127

d a b i s v e t o stajalo n a d a m n o m kao Meduza. O t v a r a m oči. T a m n o . Muza.

HRAST K o r a č a m otresito i ž i v o t opada s m e n e k a o list za listom. K a k v o lišće? — h r a s t a , b r e z e , topole, ali to boli. P a šta? bilo j e n e k o l i k o l j u b a v i i nemira i besanih noći. M n o g o nežnosti i n e l j u b a v i , no s v e će to p r o ć i . I e v o opada lišće, lišće opada, a s v a k i list: i m e . S v e č a n o i h i z r e c i sada, oživi ih time. A h , n e ! T o s u v e ć s a m o grane, zavoji, čvoroviti. K a d s u n a m i s l i m a i n a s r c u rane, k a k o s r e ć a n biti? I o s t a l o je g o l o sftablo, n a d n j i m — m e ć a v e strast. Samo hrabro! To sam ja — hrast!

MJEČISLAV

JASTRUN

(MIECZYSŁAW JASTRUN) 1903—1983

Razvijajući se van pesničkih grupa, Jastrun se izbo­ rio za sopstveno mesto u poljskoj poeziji. Veliki poštovalac poljskih narodnih tradicija — napisao je dragocene monografije o Mickjeviču, Slovačkom i Kohanovskom — sjajan esejist — poštovalac i prevodilac Helderlina i Rilkea, Jastrun je pisao refleksivno-filozofsku po­ eziju punu fine odmerenosti i sugestivnosti. Posle plaćanja duga zahtevima politizacije i dog­ matske estetike, ne mnogo srećnim za poljski kulturni razvitak, Jastrun je svoje novo stvaranje nekako pove­ zao s tokovima započetim u mladosti. Tako je uspostavio kontinuitet, a čitalac se mogao uveriti da Jastrunova poezija iz zrelih godina odiše velikim misaonim bogat­ stvom i životnošću. Za Jastruna spoljni svet nije bio nešto postojano. Sve je u tom svetu u pokretu, u menama. Pesnik je priz­ navao objektivnu stvarnost, ali ju je video baš u tim, večnim menama. Čovek, deo toga sveta, takođe je pod­ ložan stalnim promenama. Meren kosmičkim kategori­ jama — ljudski život je samo tren. Mereno ljudskim kategorijama — vreme je za čoveka »poput tesne cipele«, i čovek je zarobljen u vremenu. Protiv tog ropstva buni se celokupna Jastrunova poezija. Buni se mišlju, buni se sećanjem, buni se pravom na sopstveni san. Misao za Jastruna predstavlja »jedinu pravu vrednost«. U ovom

9

129

svetu »traje neprestano ubijanje, mučenje, izdaja inte­ lekta, i ugašena lampa u stanu mudraca koji suseduje sa stanom dželata«. Jastrunov simbol je krug. Njemu se on vraća u raznim fazama svoga stvaranja, krug mu je i filozofska metafora, i slika svekolikog savršenstva. A k o krug do­ bije ostvarenje u trodimenzionalnom svetu, njegovo je oličenje okrugli plod, simbol zrelosti i simbol biološke obnove života, a ideal ploda za Jastruna je jabuka. Jastrunova poezija je misaona u tom smislu što je predmet o kome ona peva često upravo misao. Misao u toj poeziji deluje otkrivački i dvostruko: kao misao i kao poezija. Poetska strana je tu, naravno, izražajnija, jer se i misao tu iskazuje po pravilima poetike, a ne po pravilima filozofije. Čovek Jastrunove poezije deo je prirode, smrtno biće. U prirodi nema mesta za besmrtnost, ali zato smrt ne znači i kraj života, jer je smrt samo promena, samo večni preobražaj, pa prema tome i večni život. Drugujući s Jastrunovom poezijom stalno smo zah­ valni svom predvodniku, jer nam on vraća poverenje u misao, poverenje u poeziju, dokazuje nam da možemo biti čovečni u svom čoveštvu.

SREĆA K a d a t e gubim, j a n a l a z i m tebe, K a d a s a m s tobom, ne m o g u da zasitim Srce. U tebi su z v e z d e , m r a k i oganj, G r a n j e što ž a m o r i pticama u v r t u — S v e što me uljuljkuje u k r a t k o m doživljaju Života. K a d a g u b e ć i te odlazim od tebe, S r e ć a se n e s r e ć o m hrani, u z d a h je G l a s k o j i m p r o g o v a r a ljubav, I ne zna istinu onaj koji ne zna D a j e s e n k a savest srca. Iza m e n e si. K a o u noći tamnoj Z a l u t a l i tražimo svoje ruke. I tu si, živiš sama z a , s e b e U meni.

CVET JABUKE Cvet jabuke o p a d a . . . Z a časak Mislio s a m da će zaostati U vazduhu... A možda se v a r a m ? To je pala pahulja snega. Zima.

131

Ne odlazi, prolazna lepoto, Imaj smilovanja za moje doba kasno. I naglo Kao da mi je srce puklo Sa treskom se razbio led na reci. LETNJA NOĆ Kratka letnja noć s tobom. Munja. Kako su časovi leteli u kasu! Nad tvojom zaspalom glavom Prozor otvoren na vrt divlji i zvezde. Moje oči su bdele nad zaspalom do zore. Sve jače ti si sjajila u mraku, Od nogu do kose ljubičasta kao na dnu vira, Sve dok osvit nije pobelio Gluhi prozor svetlošću, pesmom ptica Bijući u okna granama iz vrta. I prošla je kratka letnja noć, ljubav i mladost. DVE K I Š E U istom prozoru ali na sto milja odavde Jednako umanjuje ime vazduha, stabljike pali zelenilom. Moja današnja kiša leti u susret drugoj kiši Dve kiše, mrtva i živa, ukrštaju se u staklenoj daljini. Čujem šum njihova susreta osećam vazduh mora Petnaest milja odavde u istom ovom prozoru.

132

K i š a je dete u z e l e n i l u i starac na zidu. Na dlan padaju u j e d n o j dve k a p i kiše. USPAVANA Ti s p a v a š već d a v n o i ne z n a š da se kazaljka sata P o m a k l a do blizu tri posle ponoći na osvetijenoj ploči, T v o j a kosa leži rasuta na j a s t u k u kao da si u m r l a — I ništa ne znaš o o n o m e što se dešava u n u t a r okeana M a d a k a tvojoj nepomičnoj g l a v i P l o v e genezijska stvorenja k o j a nisu znala za strah od potopa, M a d a se milijarde t a č a k a p a l e na zemljinoj kugli, M a d a tišina u b o l n i č k i m h o d n i c i m a Z a g l e d a svojim m r t v i m p o g l e d o m u m e t a l n e b r a v e I u s t a r o m samostanu na v l a ž n o m zidu g u b i boju freska F r a A n đ e l i k a , M a d a v o d a iz g o r s k i h izvora k o n c e r t i r a u c e v i m a I u k u ć i , u k o j u su stigli gosti, c v e t paprati pale električne lampe, M a d a s e majka nadnosi n a d u m i r u ć i m detetom, M a d a b e s n i n e m o ž e d a zaustavi k r v o t o k uspomena, Mada... I b i l a bi nepodnošljiva grozota te istovremenosti da nije činjenice da drhtaji i talasi što se sukobljavaju u tvojoj glavi Ne b a c a j u na e k r a n tvojih snova dosta izrazite slike I ne p r e t v a r a j u se u z v u k I j e d v a su nagoveštaj tišine što predoseća glasove i nagoveštaj slike neizrazitih boja I m a d a se t r u d e da se zadrže u tebi, za tebe ih n e m a . DAN

STVARANJA

U č i n i p r v i k o r a k u pustinji, t a m a n k a o molitva pred ništavilom,

133

P o t r a ž i z r n o ognja u k a m e n u . I z v e d i i z u k o č e n e materije Ž i v i sok grožđa. R i b a m a , m e s e c i m a ponora, N a r e d i d a i s p l o v e n a sunce, P r o b u d i ptice i u s n u l e ž i v o t i n j e U k o l e v k a m a s t e n o v i t i h gora. O s v e t l i sto u m r a k u , na n j e m u Voće, V r č čiste v o d e .

ŽIVOTI Mogao s a m imati drugi udeo u životu planete. M o g a o s a m biti u s l e p i l u d a n a i noći j e d a n od n e m i h i g m i ž u ć i h , m o g a o s a m i z t r b u h a s u k a t i t a n k u nit, T o n u t i u s a n u ćeliji od v o s k a i b l a t a . A postigao s a m s a m o to da p a t i m v i š e o d s v i h d r u g i h s t v o r e n j a n a zemlji. P l o d p r o ž d i r e m o j a usta, svetlost — oči. Glavonožac — svaljujem svoju nakaznu glavu N a r e b r a u z d i z a n a k r a t k i m disanjem. U s n u p o s e ć u j e m p o n o r srodnosti. N e m a me u m e n i .

IZ ISTE REKE K a d a p o drugi put i z r o n i m i z r e k e , N e k a u g l e d a m najpre k ć e r k u F e č a n a , ne, S e o s k u d e v o j k u koja j e p r a l a r u b l j e U reci, rečici, ne, u m a l o m p o t o k u

134

(koji je za m e n e b i o p r a v a reka) — A u d r u g a j u t r a je na prolećnoj livadi Č u v a l a sputane k o n j e svoga oca, K r a l j a m o j e detinje Odiseje. K a s n i j e — v r e m e , događaji b e z uzroka i posledica — I g r a ć e m o se loptom, ne, U nedostatku lopte h v a t a ć e m o u šake j a b u k u U s u n č a n o m v r t u iza devičanskog polja. N e k a samo p o d r u g i put i z i đ e m Iz iste reke.

SAN NA JAVI S n i mi se dalj bela, m r t v a tišina snega K r o z sunčane s l e z o v e ili gorske ruže — I bosiljak sa d e l i ć e m krsta istrunulog. I s v e to na stranu životnu pomereno drugu, K a o k a d spavač m e n j a položaj svog tela Da dublje bi u sebe ušao n e g o k r v što kruži. S n i mi se ž a g o r v r a b a c a p r e d kućom, senke granja I k u ć a iz zaborava dugo obnavljana, O b i l n o opletena divljom p u z a v i c o m Š t o se penje uz odrane stubove doksata — I timijan voleo sam. Mišljah: to ostrvo j e , A Tinijan ostrvo je na širokom moru, G d e se pena razbija prskajuć o skalu — 0 timjančić k a k o dečje usne od milja ga zovu, Na k o m ću u dan letnji skupljen složit glavu. S n i mi se život k r o z stalno umiranje, B r i s a n j e iz sećanja, ispadanje iz j a v e — S n i mi se stalno menjanje i mesta i stana, Da ne bih nigde očajao, ali ni propustio K i š u i još čujno rastenje zelen-trave, I sušanj leske koja u san mi ubacuje S v o j a tri groša sunca plaćena lešnicima.

135

AHERONT Z a v r e m e bolesti posetio s a m o b a l e A h e r o n t a . Išao s a m dugo, n a v i š e ili n a n i ž e , n e z n a m . B r z o s a m izgubio o r i j e n t a c i j u o v o d o r a v n o m , uspravnom, padanju, ustajanju. Moje srce je prestalo da teži. Išao s a m d u ž zida h l a d n o g k a o n e s r e ć a , D u ž zida od h r a p a v i h i g l a t k i h b l o k o v a . N i j e bilo dana, nije b i l o noći, n a k r a j u j e n e s t a l o čak i zida. Bio sam okružen mnoštvom, ali nikog nisam video. Osećao sam da sam pored reke, ali bila je to nepokretna reka. B i o s a m u c a r s t v u n e d o s t a t k a s v e g a o n o g a n a šta sam navikao. T u p r i k a z e pate o d n e d o s t a t k a slika, g l a s o v a , z b o g n e d o s t a t k a disanja, Z b o g n e d o s t a t k a slobode p o k r e t a . . . N a našoj strani i m a t o l i k o v a z d u h a , t a k o m n o g o životvorne vode. Mi više ne znamo k a k v a je to sreća kad možeš da se krećeš K a o ptice u v a z d u h u , k a o r i b e u vodi, K a o p t i c e što opisuju v e l i k e linije, K a o p t i c e s o k o m što t r e p ć e i r i b e s n e p o m i č n i m okom — T a m o v l a d a n e m i k r i k o n i h što s e g u š e i n e m o g u

da se uguše,

T a m o n e m a izbora m e s t a , N e m a m e s t a da se p o s t a v i stopa, a i da ne g o v o r i m o o c e l o m sebi. V e z a n i h očiju, s r u k a v i m a v e z a n i m o d n a t r a g T u m a r a j u d a n i k a d n e d o t u m a r a j u d o sna n i d o j a v e . N e m a takvog junaka koji bi pomerio A h e r o n t ! REKA Jutros je teško prepoznati okom Haronovu skelu. O n s a m , taj starac, k a o što j e p o z n a t o , n e m e n j a s e Već vekovima.

136

R e k a j e takođe n a i z g l e d n o r m a l n a r e k a . Na s k e l u se, uz tutnjanje, p e n j u konji, k r a v e , t e l a d S ljudskim očima o r o š e n i m suzom. S e t i h s e stare s k e l e n a B u g u I beloruskih seljaka u l a n e n i m košuljama. S l i č n i bradatim d u h o v i m a S t u p a l i s u n a v l a ž n e d a s k e kolebljive ravnoteže Sa štapovima i z v i j e n i m u zmije p r v o s v e š t e n i č k i h štapova. N a d r e k o m — u r e c i — rasla je sveta p r a š u m a . T u n e k a d lov s u l o v i l i k r a l j e v i . S o k o j e uzleteo s a s o k o l a r e v e r u k e Ili sa žezla. V i l i n konjic k r u p n i m o č i m a S n i m a o j e u letu po p r e d e l u U k o m e je trajao spori o b r e d prevoza. M o j s n i m a k iz te godine T a k o đ e spada u z e m l j u m r t v i h I m o ž e da b u d e u m n o ž a v a n do beskraja. T o g d a n a iste godine bio s a m k o d fotografa. S e d e ć i nepomično u stolici gledao s a m U prozor. F o t o g r a f j e prebacio c r n u m a r a m u p r e k o glave. S o k o l u s u skinuli c r n u kapuljaču. P r o z o r se P o l a g a n o udaljavao od m e n e N a r a z d a l j i n u k r a l j e v s k i h lovova. 1962—1968.

NA DRUGOJ STRANI Na drugoj strani, u kraju ludila, B r e g o v i s u zeleni, vinogradi slatki, G r o z d o v i imaju pozlatu letnjih dana,

137

U g r a d u p e v a p t i c a i brilijantska s t r e l a T r e p e r i i d r h t i zabijena u z e l e n i l o . N a d r u g o j strani p a s u m i r n a stada, Voda otvara izgladnelu zemlju, N e z a s i ć e n u , m a d a n e poznaje Muku žeđi.

ZALAZAK

SUNCA

U

MALOM

GRADU

Ustanite da idemo,; evo se približi izdajnik moj. ( M a t e j , X X V I , 46)

Još pčela seda na cveće, Ptica oseća m e k o ć u vazduha, Još zapad razvedreni Ne nagoveštava nesreću, A l i v e ć j e p r e v i š e osoba K o j e s m o znali i z ž i v o t a I iz l e g e n d i s l i č n i h ž i v o t u , Previše nedorečenosti, nagoveštaja P o p u t dodira l e p e z e , p r e v i š e O d moje pokojne majke . . . I razbijeno o k n o n a p r o z o r u . . . Sličnost p a l a n k e s V i t l e j e m o m , S n a š i m detinjstvom, U apoteci sona k i s e l i n a , jod, Tegla s mirisnom mašću. Marija iz Magdale U p r a v o j e ona d e v o j k a N a koju s m o s e b a c a l i Kamenjem K a d smo bili n e v a l j a l a deca. A ono je trubač iz v a t r o g a s n o g Orkestra, s a z l a t n i m š l e m o m n a g l a v i .

138

D a l i m u s e truba pokvarila? S m r t p r o m i č e pored ograde. I čuje se k a k o z v e č i trideset S r e b r n i k a u džepu suseda K o j i , pošto govori samo istinu, Nije mogao da ćuti Pred vlastima — I u i m e istine je izdao. S u n c e v e ć nestaje, Prostor je sasvim bled — I u prozoru staje U ž a r o v a žena.

KONSTANTI

ILDEFONS

GALČINJSKI

(KONSTANTY I L D E F O N S G A Ł C Z Y Ń S K I ) 1905—1953

Počeo je da piše između dva rata, ali njegova zrela pesnička delatnost trajala je i posle rata. Nije stvarao za vreme okupacije, bio je u nemačkom zarobljeništvu, i u atmosferi zarobljeničkog logora napisao je samo ne­ koliko pesama. Mogao je da peva ponovo tek kad se vratio u oslobođenu otadžbinu. Galčinjski se pojavio u vreme vrlo nepovoljno za početnike, kada su na vrhuncu bili Tuvim, Ivaškjevič, Słonimski, Lehonj. On nije mogao prići ni skamandrovcima, ni avangardistima, tim pre što je po shvatanjima bao dalek i od jednih i od drugih. On je shvatao poeziju kao igru i kao pesmu, hteo je da je izvede na scenu, na trgove, na ulice. Sanjao je o Vijonu i srednjovekovnim putujućim pevačima i glumcima. U neku ruku on je i bio putujući pevač i glumac u modernoj Poljskoj. P r e rata prisvajali su ga katolici, posle rata on je sam želeo i pokušavao da se uključi u okvire socijalističkog rea­ lizma. Doživljavao je teške nesporazume, bio najoštrije napadan i negiran i pre rata, a naročito posle rata, kada je povremeno bivao duže vreme »pod ledom« — ali on je pisao onako kako je umeo. U stvari, pevao je i igrao se. I pokazalo se da je upravo takva poezija doprla do naj­ većeg broja čitalaca. Posle 1956. godine, kad se u Polj­ skoj, jedno vreme, nije dirigovalo poezijom i umetnošću,

141

publika je od nedavno preminulog pesnika bila načinila svoga idola. Njegove takozvane šarlatanske pesme stekle su pravo građanstva, njegova satira dobila je aktuelni smisao, njegova lirska poezija, naročito ljubavna, čista i muzikalna, neodoljivo iskrena, uzbuđivala je i one koji nikad nisu bili osetljivi na pesničku reč. Talas oduševljenja do danas je uveliko prošao. P o ­ lako padaju u zaborav svi suvišni nanosi, sve efemerno i kratkotrajno što je ovaj majstor banalnosti objavio pod svojim imenom. Ono ipak što se odupire vremenu repre­ zentativno je i za autora i za celokupnu poljsku poeziju.

CANTICUM O,

CANTICORUM

tajanstvenosti starinska,

nad zidom pivare. Iza tog zida ludi A u g u s t i n topi u b u n a r u svoje papuče. (Očigledno: reč je tu o u k r a d e n o m s r c u kraljice.) Pesnice, hoćeš li da b u d e j o š lepše? Pesnice, je li to p r e m a l o za dovršenje simfonijskog kruga? P o g l e d a j : o v o lišće tako j u r i , j u r i nad t v o j o m g l a v o m kao lovorovi v e n c i n a d g l a v a m a cezara što b e ž e . Pesnice, hoćeš li da b u d e j o š lepše? Pričekaj — tvoje uši ispuniću m u z i k o m k a o m o r a zelenilom smrznutim u kuglu. P o g l e d a j : ulice su tu iskrivljene i stepenice melodijske. Upisan si u p o e m u o ulici n e v e r o v a t n o j . O, pesnice, hoćeš li da b u d e j o š lepše? P o k a z a ć u ti suze o g r o m n e k o j e šetaju duž oluka, i gde stanuje Mici, igračica iz d a l e k o g B e č a , kojoj tamo, gde ti imaš u s n e — cveta r u m e n a r u ž a ; i mesec što tutnji nad u l i c a m a kao nak aza od s r e b r a i krika, koju neće da puste na c e z a r s k u predstavu bojeći se skandala. O, pesnice, hoćeš li da b u d e još lepše? Poljubi u usta Remboa, poljubi u usta Remboa, poljubi u usta Remboa, I zaspi. 1928.

143

ovog lišća

MOLITVA

SLEPOG

MESEČARA

Ti koji c v e ć u daješ m i r i s i o s m e h daješ v o ć u , što danju sjaj a t a m u strašnu s t v a r a š n o ć u , p o v r a t i m e n i moje oči z a m i š l j e n e što v e č n o g l e d a j u m e s e c i v e č n o su z e l e n e . 1928. SERVUS

MADONA

N e k a d r u g i t a m o k n j i g e pišu. I č a k n e k a i m s l a v a z v o n i k o k u l a s a sto z v o n a , ja k n j i g e pisati ne z n a m i ne m a r i m za s l a v u — servus, madona. J e r nije z a m e n e m i r k n j i g a u z v i š e n i , ni p r o l e ć e , ni sunce, ni sjaj n e b o s k l o n a , s a m o noć kišovita, v e t a r i a l k o h o l — servus, madona. B i l i s u d r u g i pre m e n e . D o ć i ć e d r u g i posle, jer samo život je večan, a smrt je neumorna. S v e j e k o s a n l u đ a k a sanjan n e u m o r n o — servus, madona. To si ti, o b u č e n a u haljine zlatne, c v e t e m o g a detinjstva, o t i h a i b o n a — rosa će p r a š i n u smiti, a ja ti v e n c e p l e t e m — servus, madona. Ne p r e z r i v e n a c pesnika, p o d l a c a i gada, z n a j u me r e d a k t o r i i policija s konja, a ti si m o j a m a j k a , d r a g a n a i m u z a — servus, madona. 1929. INGE B A R Č I n g e B a r č , g l u m i c a , posle p r e v r a t a n e s t a l a u tajanstvenim okolnostima . . .

144

O v o je slovo o Inge B a r č , u svoj prostoti namenjeno potomcima. O n a je bila riđa, ali ne sasvim — n e k i sjaj joj je na kosi bujao — ž i v e l a je s Finkom. F i n k je bio režiser. Iz snobizma se k o m u n i z m a igrao (ima t a k v i h i k o d n a s u M a z o v j e c k o j ) . A Inge? Inge je i m a l a u sebi n e k u draž n e m a č k u , onaj a k c e n a t u reči »Mond« — m e s e c . . . der Mond, im Monde ... A F i n k je bio g l u p a k i blondin. Istorija prosta: u p r a v o s a m bio stigao i z P o l j s k e . . . Berlin... Berliiin... dažd... G v o z d e n i Fridrih k a o m o r a srce m i davio l u d o . . . Dosada — i odjednom č u d o ! M a l o pozorište! M a l o srce u p o d z e m l j u ! Č u j e se pesma: autor, K u r t T u h o l s k i . V i d i m : Inge sedi za klavirom, p e v a i svira: ah, k a k v a m o r a biti k a d u s t a n e ! Ustala j e . G r u d i j e imala male, savršene i — oprostite molim — trbuh tako joj se divno pod teretom ocrtavao da počeh v i k a t i bravo i drečati: — Z i v e o t r b u h ! a n e k i E n g l e z na to progunđa: — H e ' s gone mad — Ovaj j e lud. Prošlo je leto, jesen i zima, i još proleće, i još neko leto, i opet j e s e n puna magle i dima. (Ja v o l i m j e s e n — eto.) K a d j e d n o g d a n a č u j e m ja — državni u d a r . Coup d'etat. D r ž a v n i udar, uzgred, imao je u sebi n e č e g od z v e z d e vitle jemske za kojom se v u k l o 3 000 000 mađioničara. i sve je bilo spremljeno za scenu: sedim ja sa Ingom u Tirgartenu,

10

145

a jesen u B e r l i n u , u T i r g a r t e n u , to su, gospodo moja, t a k v e s t r u n e . . . S a d r v e ć a m a g l a s e dimi, v e t a r n i z a k k a o bas — i odjednom I n g e : Wij fen Sie waf? (Ona j e u v e k g o v o r i l a n e k a k o p r e k o zuba.) Wissen Sie was? M e n i je dosadilo da ž i v i m . — Hm... P o g l e d a h na nju, c i g a r e t u p u š i m — n i s a m Vispjanjski, ali i p a k u duši ne mogoh ovu njenu izjavu da primim. P r e k a s n o : R e v o l v e r nije bio v e ć i o d r u ž e : P i k ! I n j e n e oči počeše da k r u ž e au-dela, po metafizici n e m a č k o j . N e k i d e b e l j k o j e sedeo, p i v o pio, nije ni z a d r h t a o niti se začudio, jer t a k v o p i k ! to se m o g l o ubiti n a j v i š e k a k v o dete. A z a t i m je i m a l a j o š duže t r e p a v i c e ; leš je mirisao na j e s e n , na c r n u kafu, na g l j i v e i besmislice. Barč Inga! Šteta! T v o j talenat j e m o g a o v r e d e t i m n o g o sterlinga. Inge B a r č ! ! ! V r a t i h se u hotel. 40 l u l a za j e d n u noć — soba s v a c r n a od d i m a . . . N e , t o n e može tako; t o j e p r e v i š e p r o s t o : dosadno, tu treba, da se tako i z r a z i m , dopisati n e k a k v e k o m e n t a r e — da, šta ja znam, da k r v a v i z l o č i n i r e ž i m a , d a j e osumnjičena z b o g s e m i t i z m a , d a . . . m r k v a u logoru . . . g n j i l a . . . B i ć e to sjajan članak od 300 r e d o v a . (U Poljskoj zvani »kobila«.) R e c i m o , da je to bilo j e d n e j e s e n i , na primer, pre j e d n o tri g o d i n e .

146

No, i ako u r e d n i k ne izmeni, biće o v a k o : »Nije izdržala u z a g u š l j i v i m s t e g a m a r e ž i m a Inge Barč, glumica, posle p r e v r a t a nestala u s u m n j i v i m okolnostima . . . « A na kraju m o ž d a nešto od R i l k e a , o ljubavi, 0 samoći koja davi, a naslov običan: I n g e B a r č . Šteta. Lepa. Mlada. P l e ć a kao somot persijski. 1 bilo je u njoj n e č e g . . . ženskog, neuhvatljivog, dalekog, n e č e g što treba h v a t a t i n o k t i m a . 1934. U

VARŠAVI

C e o dan dajem na reparaciju gramofon — ne mogu da izađem, ne m o g u da dođem do majstora; s l u ž a v k a otišla da se p r o s v e ć u j e teozofično — šta m o g u ! odlično! U s v a k o m slučaju, Zolibož je p u n socijalista i bezbožnika, to znači da s l u ž a v k a ima v r e m e n a za k u l t u r u , a kultura, to je prosto v r e m e što leti k a o m u z i k a . Uostalom, Mariša bi sa g r a m o f o n o m izgledala r u ž n o , to otpada, jer, molim: recimo — izađe ona na ulicu, a kiša počne da p a d a »i s neba sve do zemlje spušta m l a z e v e d u g e kao...«

10*

147

G r a m o f o n — 600 z ł o t a — č o v e k se boji — i to je žalosno, s t v a r n o : t a k v a m a l a služavka, k i š a i His Master's vreme 11'32. Vetar svira: tili-duu . . . toli-duu — t u ž n o . » K o r n v o l s k a zvona.« Do v r a g a s v e r g l o v i m a ! A Mariša, gospodo, teozofijom se b a v i u m e s t o d a misli n a z e m a l j s k e s t v a r i . . . a m o ž d a je i bolje: o d n e ć u ga s a m . Još b i j e m o g a o napasti A n t o n i K o v a l s k i , č u v e n i brkajlija žoliborski, p o z n a t i l o p o v gramofona, z a t i m bi m o g l a ostati u d r u g o m stanju s a s i m p t o m i m a bolesti m o r s k e . . . (Mnogo t r u d n i h u V a r š a v i . . . V o j n a ? ) . . . Tili-duu... toli-duu... L e t e konfeti zvukova, s v e t l e fonfeti z v u k o v a , plaču konfeti z v u k o v a . . . tili... boli... t i . . . tu . . . Varšava.

Voice...

C e o dan d a j e m n a reparaciju gramofon, evo već 13 h. Ne mogu da ga predam. Ha, ne m o g u da ustanem sa o v e na nebo obešene fotelje čije su šare k a o lica a n đ e l č i ć a a naslon i m a oblik l e ž e ć e ž e n e . P o r e d t e l e f o n a portreti: p o l i c u N o r v i d a leti ironičan s u n č e v zrak, a V i s p j a n j s k i i m a lice k a o da g o v o r i : — Vi j e d e t e b r e s k v e , a ja se m u č i m . Vreme p r o l a z i . N e p o k r e t n e su i realne s a m o te četiri b r e s k v e . C e o d a n d a j e m na reparaciju gramofon — ali z a r j e t o red, k a d s a m j a Jupiter S t a t o r (je li ko v i d e o J o v a sa gramofonom?) m a l i bog,

148

na prestolu sa žezlom, sa orlom, s m a l o m zlatnom balerinom što i g r a na ispruženoj ruci k a o šta? kao m o r e . . . S u v i š e sam bogat za ovaj s v e t . Bolje da budem zvezda nad malim nemačkim gradom ili pčela što oko t v o j i h ušiju leće. C e o dan dajem n a reparaciju g r a m o f o n . . . ne m o g u . . . 13, 14, 15, 16 časova, telefon, t e l e f o n . . . telefon — to je detinji plač o v o g a grada, o v o g deteta bolesnog od straha. V a r š a v l j a n i ! I šta imate od tih telefona k a d a s e noću v r a ć a t e n e v o l j e n i m k u ć a m a ? PRAZNO SRCE PRAZNE RUKE! S a s v i m isto k a o u mojoj pesmi. C e o dan dajem n a reparaciju gramofon. Već je veče. M o ž d a doveče? M e h a n i č a r stanuje negde n a S u z i n a . . . S u z i n , S u z i n a — ko je to? F i l a r e t a , Filomata? V e č e se po Zolibožu kao V e r g i l i j e s fenjerom klimata... 8 Suzina. A ja s a m mislio da je Suzina n e k a devojka. 1935. PISMO IZ ROPSTVA L j u b a v i moja, ljubavi, l a k u noć, već ti se s p a v a — i v i d i m tvoju senku na zidu i noć je prolećna prava.

149

J e d i n a m o j a n a svetu, k a k o da ti proslavim ime? T i s i m i v o d a p r e k o leta, r u k a v i c a p r e k o zime. T i s i m o j a sreća prolećna, z i m s k a , letnja, jesenja — ali r e c i m i z a l a k u noć, šapni na u s t a snena, zašto mi je to takva nagrada taj raj kraj tebe — b l a g e ? Ti si mi svetlost i p e s m a k o j a m i daje snage. 1942.

ZAČARANA

KOČIJA

Nataliji koja je začarane kočije I Allegro Zapitajte A r t u r a , na časnu reč, ne l a ž e m , t o j e bio t e l e g r a m od šest reci, i k a ž e : ZAČARANA KOČIJA ZAČARANI KOCIJAS ZAČARANI KONJ. N o prema B e n A l i j u , čarobnjaku K r a k o v a , » . . . začarati kočiju nije ništa t a k o v a —

150

fenjer

dosta je fijakeru baciti u oči specijalni prašak i gotovo: začarao si i kočiju i kočijaša; no konja — ne.« I z v o n i m : — S e r v u s , to je pan A l i ? A može li ono i s konjem? — N e , v a s su grdno slagali. Z a d r h t a h . D v a p o ponoći. Postiljon stao i ždraka. M e n i se k o s a podiže do samoga svećnjaka: ZAČARANA KOČIJA? ZAČARANI KOČIJAS? Z A Č A R A N I KONJ? Z l o . G l a v a k o o d olova. I u dodatku kroz prozor: Srebrni k r o v o v i K r a k o v a k a o secundum Joannem a dole lišće i z v e z d e i v e l i k e i male. A ako s a m pogodio? A k o j e t o stvar gotova? Možda sam hteo v a n grada? Č o v e k b i u v e k putovao. Kočijaš čekao, zaspao, san ga za b r k e ščepao pa su ga začarali noć, v e t a r i B e n A l i . ZAČARANA KOČIJA ZAČARANI KOČIJAS ZAČARANI KONJ.

151

II Allegro

sostenuto

Od ulice Venecija do Sukjenica v o d i l i su me A r t u r i R o n a r d , no nije lako svladati toliko s t e p e n i c a k a d a j e noć l u d o z e l e n a t a k o j e r treba, gospodo moja, p r o ć i k r o z ceo noćni K r a k o v : Allegretto

III

Noćno gle P U N J E N J E P T I C A , noćni K U R S E V I S T E N O G R A F I J E , noćni T E A T A R K R A L J S L A R A F I J E , noćni S T E Z N I C I K O L U M B I J A , noćni T R A M V A J , noćna B R A T T J A , noćni F R I Z E R , noćni M E S A R , noćna muška S O L O P E S M A , noćni S I R E V I , noćna D R O G A , noćne I G R E V J E C I S T O G A , noćno D A N A S S O S O D R E N A , noćno R A D N J A Z A T V O R E N A , n o ć n a strelica: K R A J C R K V E ! noćna firma: T I B E R I J E T R O C , rečju, n o ć n i prijatelji, v e č n i v e t a r i v e č n a noć. IV Allegro ma non troppo S t a d o s m o kraj k u ć e » K o d C r n a c a « (eeh, š t a j a n e b i h d a o z a taj d o m ! ) i naglo, g l e : k a o što t e l e g r a m j a v l j a :

152

shvatate, kraj samih S u k j e n i c a : ZAČARANA KOČIJA ZAČARANI KOCIJAŠ ZAČARANI KONJ. Sa Tornja M a r j a c k o g sipa se svetlost siva, a konj, zamislite, autentične uši ima. V Allegro

cantabile

I m a g r i v u b e l u i rep beo, vetar duva u grivu i veo. D e v o j k a se v o z i na v e n č a n j e sad, a kraj nje sedi m o r n a r m l a d . Mornar, gad, izdade d e v o j k u divnu, misli: j a odoh n a s v o j u pučinu. A l i kit ga o d v u č e u dubinu. O n a zatim u m r e j e d n e noći od ljubavi i čežnje u samoći. N o k a k o j e ljubav v e l i k a sila, posle smrti ih je sjedinila. K o č i j o m z a č a r a n o m sada v o z e se mladoženja i m l a d a v a n grada, gde i m a c r k v i c a stara, i t a m o uz čudne noćne z v u k e stolom i m v e z u j e čežnjive r u k e mesecoliki sluga oltara. N o ć šumi. D r a g a sa d r a g i m g u č e , ali na žalost k a o i j u č e iza b a r o k n e kapije č i m r u m e n najavi zoru s v e se gubi, nestaje

153

in saecula saeculorum Z A Č A R A N A KOČIJA ZAČARANI KOCIJAŠ Z A Č A R A N I KONJ. VI Allegro furioso

alla polacca

A l i u k r č m i kočijaškoj, u kući bećarskoj i kartaškoj, trese se v a l c e r »Pijani slon«; krastavci kišnu u teglama i b r c i v i s e n a d flašama iz k o j i h se širi prijatan v o n j . I p r o g o v a r a majstor M a t i j a : — D o k g o d na s v e t u i m a kočija, dok i m a konja, d o k i m a ruda, dok god n a m V i s l a naša k r i v u d a , i dokle v i d i m v a s o v a k o , biće uvek, u gradu svakom, b i ć e u v e k ma i j e d n a , ma i ne z n a m kako bedna: ZAČARANA KOČIJA ZAČARANI KOČIJAS ZAČARANI KONJ. 1946. PESME

I K a d ulaziš čini m i s e kao d a j e z a š u m e l a avgustovska noć m e đ lišćem i pred m e n e te d o v e l a . A za t o b o m s e n k e ptica, štiglic, k o s i p t i c e r a z n e .

154

T i prolaziš zračna lica p u n a srebra noći jasne. Jer ti u k r a s si oblaka, o v e noći, njene lune. P u n u p r e g r š t nosiš zraka, oči n a d a h n u ć a pune. N i z r a m e n a tvoja visi dug ogrtač prepun ptica, ko D a n i c a z v e z d a ti si k a d ulaziš sa dvorišta. Ti si polet i p e v ptica, blesak v o d e , m e k a trava. Ž e l i m i t u g u tvog lica da spasem od zaborava.

V K a m u z i c i svi hrlimo, m u z i k a j e praznik z a nas, te i k l a r i n e t v o l i m o i oboe, i gudala. Ima u nas svećnjak m a l i s v i s o k o m skerletnom svećom; kad je koncert, on se pali, z v u c i m a dodaje svetlost. K a d m u z i k a počne živa, ti ga pališ da n a m svetli, iz z v u č n i k a tada pliva koncert B r a n d e n b u r s k i treći. A po zidu razigrana svetlost igra ko pijana, svetlost sveca na lik pada Johana Sebastijana.

155

A lajpciški kantor stari smeši se iz svoga rama. Želim sve takve večeri da spasem od zaborava. X

Ljudi, dadoh što ne kakve

oprostite ako ovde tako malo, doneh pesme takve donet bi trebalo;

što sam skupio toliko te lepote, raznih ptica, mnoštvo toga zlata, srebra, Baha, svetla i zvezdica. Sta ću. Volim svetio. I njim pesme stalno sam kitio. O, da mogu, ceo svet bih u stub svetla pretvorio. Mislim da se pesme zato i pevaju za čoveka da Danica svoje zlato prospe iznad celog sveta, da obasja sve trgove, da osvetli sve ulice, ta kći ružoprste zore s licem ponosne radnice. Na pola smo puta. A put bez predaha juri s nama. Želim i svoj trag na putu da spasem od zaborava. 1953.

ČESLAV

MILOŠ

(CZESŁAW MIŁOSZ) •1911

Počeo objavljivati u krilu međuratne vilnanske avangarde. Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. Naročito njegova druga zbir­ ka, Tri zime (1936), i do danas se pamti kao jedan od najsvetlijih momenata predratne poljske poezije. U uvodu je bilo reči o »katastrofizmu«, kao novom elementu međuratne poljske poezije. U poeziji Česlava Miloša katastrofički elementi nisu unošeni u obliku ne­ određene fantasmagorične bajke, nego su trezveno i realno pokazivani kao sastavni deo tadašnjeg života. Up­ ravo trezvenost, čak publicističnost, ostaće jedan od sa­ stavnih delova Miloševe poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uni­ štenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija polj­ skih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim dru­ govima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. Od 1945. do 1951. godine Miloš je bio u diplomatskoj službi nove Poljske. Godine 1951, u vreme najjače sta-

157

ljinističke diktature, Miloš je prešao u emigraciju. Jedno vreme živo je bio angažovan u političkoj borbi protiv staljinističkih iskrivljavanja, pisao polemike, pamflete. Najvišu vrednost iz tog razdoblja imaju njegove knjige Zarobljeni um (1953) i Druga Evropa (1959). Od godine 1960. Miloš živi u Americi, u Kaliforniji. Život u Americi, na dalekoj obali Pacifika, bio je za Miloševo stvaranje od prelomnog značaja. Tamo je iz­ rastao u jednog od najvećih pesnika poljskog jezika, tamo je nastao i najveći broj njegovih esejističkih knji­ ga. Posle više priznanja u Americi, dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost 1980. godine. O poeziji Česlava Miloša pisano je i da je klasična, i romantična, i simbolistička istovremeno. To samo znači, da ju je, kao svaku samorodnu i bogatu pojavu, jednim epitetom nemoguće obuhvatiti. Jedno je ipak jasno: u vreme raznih devijacija Miloš je vratio reči ono zaslu­ ženo mesto koje ona u poeziji mora da ima, jer je reč za poeziju ono što je za muziku zvuk. Miloševa poezija samo je na prvi pogled jednostavna i lako prijemčiva. U stvari, ispod te prividne jednostav­ nosti sadržano je neizrecivo bogatstvo, čak i u formal­ nom pogledu. Ali ono što čak i u prevodu mora pasti u oči, jeste uzvišenost poezije Česlava Miloša. Nalazimo u toj poeziji svu dramatiku, sav tragizam ovog našeg stoleća, punog najvećih potresa za koje zna ljudska po­ vest. Miloš se zapisao kao svedok i učesnik. On nije tu ni samo da hvali, ni samo da sudi. Pokazuje se kao jedan od nas. Prima na sebe i odgovornost. Daje savete. Često priznaje svoju slabost. Ali i ponos što je čovek. Milošu je u zrelom razdoblju postala bliska poetika uzvišenog patosa, kakvu inače srećemo samo kod biblijskih pro­ roka. Začudo, u Miloševoj poeziji to deluje i vrlo savremeno, i vrlo prirodno. Poezija Česlava Miloša nosi u sebi bogatstvo kadro da čoveka veže za sebe na dugi niz godina.

PESMA O KRAJU SVETA N a dan kraja s v e t a P č e l a k r u ž i oko c v e t a dragoljuba, Ribar blistavu m r e ž u popravlja, U m o r u skaču v e s e l i delfini, V r a p c i čavrljaju u detelini I zmija ima zlatnu k o ž u , kao što valja. Na dan kraja s v e t a P o l j e m idu žene sa suncobranima, N a r u b u travnjaka pijanac spava, N a ulici v i č e prodavač v a r i v a , I čamac sa ž u t i m j e d r o m ostrvu se približava. U v a z d u h u traju z v u č i violine I noć se zvezdana otvara. A oni što čekali su m u n j e i g r o m o v e Razočarani su. A oni što čekali su arhanđelske trube i h o r o v e N e v e r u j u d a t o v e ć počinje. D o k sunce i mesec na n e b u stoje, D o k bumbari posećuju ruže svoje, D o k se rađaju r u m e n a deca, N i k o ne zna da to v e ć počinje. S a m o sedi starac što bio bi prorok, A l i nije prorok j e r brižljivo m o r a raditi, P a r a d a j z privezujući govori: D r u g o g kraja sveta n e ć e biti, D r u g o g kraja s v e t a neće biti.

159

KAFANA O d o v o g k a f a n s k o g stola G d e j e u z i m s k a p o d n e v a blistao v r t inja, O s t a o s a m samo j a . M o g a o b i h tamo u ć i k a d b i h h t e o , I d o b u j u ć i prstima po h l a d n o j p r a z n i n i Dozivati senke. Zimska magla na oknu kao nekad, A l i n i k o n e ć e ući, Šaka p e p e l a ; Mrlja truleži zasute k r e č o m N e ć e s k i n u t i šešir, n e ć e v e s e l o r e ć i : Idemo na vutku. S nevericom dodirujem hladni mermer, S nevericom dodirujem svoju ruku: To — j e s t e , i ja j e s a m u istoriji što se stvara, A oni s u z a t v o r e n i v e ć n a v e k e v e k o v a U svojoj poslednjoj reči, u p o s l e d n j e m p o g l e d u . I d a l e k i su k a o c e z a r V a l e n t i n i j a n , K a o v o đ i M a s a g e t a o k o j i m a se ništa ne z n a — M a d a j e p r o š l o j e d v a g o d i n u dana, d v e i l i t r i g o d i n e . Mogu još

da budem

drvoseča u šumama dalekog severa, M o g u da g o v o r i m s t r i b i n e ili da s n i m a m f i l m N a n a č i n k o j i oni nisu z n a l i . Mogu da oprobam ukus voća sa okeanskih ostrva I da i m a m s v o j u fotografiju u o d e l u iz d r u g e p o l o v i n e stoleća, A o n i su v e ć z a u v e k k a o poprsja u ž a b o i m a i frakovima Iz monstruoznog Larusa. A l i ponekad kad večernja rumen zlati krovove uboge ulice I k a d se z a g l e d a m u n e b o — v i d i m t a m o , u o b l a c i m a , U z l j u l j a n i sto. K e l n e r k r u ž i s p o s l u ž a v n i k o m ,

160

A oni me gledaju prskajući u smeh. J e r ja ne znam k a k o se gine od okrutne ljudske ruke, A oni znaju, oni dobro znaju. U

VARSAVI

Š t a radiš na r u š e v i n a m a katedrale S v e t o g Jovana, pesnice, U ovaj topli prolećni dan? S t a misliš t u gde v e t a r D u v a j u ć i od V i s l e raznosi C r v e n u prašinu razvalina? K l e o si se da nikad n e ć e š biti P o g r e b n a narikača, K l e o si se da nikad nećeš dirati V e l i k e rane svoga naroda, Da ih ne bi p r e t v a r a o u svetinju, P r o k l e t u svetinju što progoni P o t o m k e u kasnijim v e k o v i m a . A l i ovaj plač A n t i g o n e S t o traži svoga brata, Taj k r i k j e zaista n e m o g u ć e Izdržati. A srce je K a m e n u k o m e je k a o insekt Z a t v o r e n a m r a č n a ljubav P r e m a najnesrećnijoj zemlji. N i s a m hteo da v o l i m tako, N i j e to bila moja namera. N i s a m h t e o da saosećam tako, N i j e to bila moja namera. M o j e pero j e lakše O d p e r a kolibrija. Ovaj teret Z a m e n e j e zaista pretežak. K a k o da ž i v i m u zemlji G d e se noga spotiče o nesahranjene K o s t i m o j i h najbližih.

11

161

Č u j e m g l a s o v e , v i d i m osmehe. N e m o g u N i š t a d a pišem, j e r petoro r u k u H v a t a j u m i s e z a pero I teraj u me da pišem njihovu p o v e s t , P o v e s t n j i h o v o g života i smrti. Z a r s a m z a t o stvoren Da postanem pogrebna narikača? Ja h o ć u da p e v a m o svečanostima, O r a d o s n i m g a j e v i m a u k o j e me je U v o d i o S e k s p i r . Ostavite P e s n i c i m a t r e n u t k e radosti, J e r ć e propasti v a š svet. L u d o s t j e ići p o s v e t u B e z osmeha i vama, mrtvi, S v i m a što b i m o r a l i biti Na s v a d b i d e l a i pesme, Na s v a d b i t e l a i misli P o n a v l j a t i d v e stare reči Što izbegle su smrt: Istina i pravednost. LEGENDA N i k o n e z n a p o č e t a k grada. B l a t n j a v e k o l o t e č i n e . P o v i c i n a prelazu, smolaste buktinje, R i b a r oslonjen na koplje, vrše, M a g l e na m o č v a r a m a . D o k konjanici s k o p l j i m a P o l u n a g e zarobljenike ne d o v e d u , i pada B o r za borom, i od o g r o m n i h b r v a n a D i ž e s e kaštel iznad b r z e r e k e . T a m n e prostorije od g r e d a . G o m i l e pasa Š t o g r i z u kosti u sjaju od š t i t o v a i m a č e v a , K o l e b l j i v i lučevi i b r k a t e s e n k e N a d k a l a j nim ž b a n o v i m a , p e s m e . U k o m o r a m a , m e đ u d r š k a m a b a r j a k a i kaišima, K i k o t starih božanstava. U g o m i l a m a u noći N j i h o v divlji topot i z v i ž d a n j e . A l i z v o n j a v a T a n k i m glasom v e ć s e r a z l e g l a k r o z prašumu, I m o n a s i , stojeći u s t r e m e n i m a ,

162

D o l e su se obraćali, narodu, K o j i je n e s i g u r a n ostajao i z m e đ u obreda I sile novih, gromovladnih zakona. Ko li zna početak. Z i v e l i smo u tome gradu Ne brinući za starinu. N j e g o v e zidine Izgledahu n a m v e č n e . Oni što živeli su N e k a d pre nas, bili su v e ć legenda, Neodgonetnuta. Bolji je naš vek, G o v o r i l i smo. Ni kuga, ni oštrica mača Ne proganjaju nas, pa zašto se osvrtati unatrag. N e k a v e k o v i strave spavaju u zemkovskoj zemlji. U s k l a đ i v a l i smo instrumente, v e č e r i U društvu prijatelja donosile su n a m veselje. P o d lampionima, u senci kestenova, P r i r e đ i v a n e su gozbe. V i t k o s t naših žena B i l a je radosna očima. S l i k a r i su u radosnim R a d i l i bojama. D o k nije došao taj dan. N e s t a l a je boja sa usana žena. Prsteni su Z a z v e č a l i o kaldrmu. O č i su se dizale K a ravnodušnim n e b e s k i m provalijama, I primale smrt. Pucali su podovi V e l e l e p n i h zgrada. Prašina od smrvljene cigle D i z a l a se kao dim pod suncem, padali su S neba golubovi. R u š e v i n a m a naših k u ć a Poduprli smo t v r đ a v e ulica, dok se ne srušiše T v r đ a v e i ruke i oružje. Z a d a h poraza M r t v a č k i i oduran, stravična tišina P o s l e hučanja bitke r a z l e g l a se nad zgarištima, I šibala je jesenja kiša, a preživeli su Na čelo uzimali žig nevoljnika. U s p o m e n e je izopačio neprijatelj, sebi pripisao Najednako davnu i b u d u ć u slavu. I tada, sedeći tamo gde n e k a d stajao je Taj lepi grad, presipajući k r o z prste P e s a k pustoši, otkrili smo slatko I m e otadžbine. B i l a je samo pesak I š u m vetra u pelenu. J e r ništa N i j e otadžbina bez prošlosti. Tad je samo reč Š t o na polovini z v u k a gubi smisao,

U'

163

K r a t k o t r a j n i zid što g a u n i š t a v a p l a m e n , E h o životinjskih u z b u đ e n j a . U p e s k u je bio Pepeo vekova pomešan sa svezom krvlju. I napustila nas je oholost, i d u b o k o Poklonili smo se ljudima prošlih vremena, I d o m svoj otada i m a l i s m o u istoriji. NE VIŠE Moraću jednom reći kako promenio s a m Mišljenje o poeziji i k a k o d o đ e do t o g D a danas s e s m a t r a m z a j e d n o g o d m n o g i h Kupaca i obrtnika Carstva Japanskoga S t o p e s m e sastavlja o c v e t a n j u višnje, 0 hrizantemama i punom mesecu.

I

iz

Da mogu da opišem mletačke kurtizane K a k o u dvorištu prutom draže pauna, teške svile, bisernog pojasa D a t e š k e izljuštim dojke, c r v e n k a s t u P r u g u n a t r b u h u o d s t e g n u t e suknje, Onako k a k o to vide kapetani galija P r i s p e l i h t o g j u t r a s t o v a r i m a zlata; I kad bih mogao još njihove jadne kosti N a g r o b l j u čija v r a t a p l a č e m a s n o m o r e S k o v a t i u r e č i moćnijoj od k r a j n j e g češlja S t o u t r u l e ž i pod pločom, sam, č e k a na svetlost. Tad posumnjao ne bih. Iz tvrdog gradiva S t a se da skupiti? Ništa. N a j v i š e lepota. A tad n a m d o v o l j n o m o r a b i t i c v e ć e višnje, I hrizanteme, i bela mesečina. ESSE P o s m a t r a o s a m to lice u zapanjenosti. J u r i l a su s v e t l a stanica m e t r o a , n i s a m i h z a p a ž a o . Š t a j e m o ­ g u ć e u č i n i t i a k o v i d n e m a apsolutne s n a g e , t a k o d a b i u v l a č i o p r e d m e t e s a z a g r c a v a n j e m b r z i n e , ostav-

164

i

ljajući iza sebe v e ć samo p r a z n i n u idealnog oblika, znak poput hijeroglifa koji je uprošćen sa crteža životinje ili ptice? L a k o p r ć a s t nos, v i s o k o čelo sa glatko začešljanom kosom, linija brade — ali zašto pogled nema apsolutne s n a g e ? — i u rumenoj belini isečeni otvori u k o j i m a je t a m n a blešteća lava. Upiti to lice, ali i s t o v r e m e n o imati ga na podlozi svih prolećnih grana, zidova, talasa, u plaču, u smehu, u povlačenju nje n a t r a g za petnaest godina, u pomeranju n a p r e d za trideset godina. Imati. To č a k nije žudnja. K a o leptir, riba, stabaoce biljke, samo nešto tajanstvenije. S e t i h se toga da posle toliko pokušaja n a z i v a n j a s v e t a u m e m v e ć d a po­ n a v l j a m u k r u g najvišu, j e d i n u ispovest, v a n koje n i k a k v a moć n e m o ž e d a s e g n e : j a p o s t o j i m — ona p o s t o j i . V i č i t e , duvajte u trube, stvorite mnogoljudne p o v o r k e , skačite, cepajte svoju odeću, ponavljajući t o j e d n o : p o s t o j i ! I zašto s u ispi­ sane stranice, tone, k a t e d r a l e stranica, a k o m u c a m kao da sam p r v i koji je izronio iz mulja na obalama okeana? S t a v r e d e civilizacije Sunca, c r v e n a pra­ šina g r a d o v a u raspadanju, oklopi i m o t o r i u p u ­ stinjskoj prašini, ako nisu dodali ništa t o m e z v u k u : postoji? Sišla j e n a Raspaju. Ostao s a m s a o g r o m n o š ć u postojećih stvari. S p u ž v a koja pati j e r ne može da se napuni v o d o m , r e k a koja pati što odrazi oblaka i d r v e ć a nisu oblaci i drveće. Bri-Kont-Rober, 1954.

K A D JE MESEČINA K a d je m e s e č i n a i kad šetaju žene u raznobojnim haljinama Č u d i m se n j i h o v i m očima, trepavicama i s v e m uređenju sveta. I čini mi se da bi iz tako v e l i k e u z a j a m n e sklonosti M o g l a n a j z a d da nastane krajnja istina.

165

PROZOR Pogledao s a m kroz prozor i ugledao mladu jabuku p r o z i r n u u jasnosti. A k a d a s a m p o n o v o p o g l e d a o u osvit stajala je t a m o jabuka opterećena plodovima. Z n a č i m n o g o j e godina sigurno p r o t e k l o ali n e s e ć a m se šta se dogodilo u snu. ZAKLINJANJE L e p je l j u d s k i r a z u m i nepobediv. Ni rešet ka , ni žica, ni d a v a n j e k n j i g a da se samelju, N i osuda n a p r o g o n s t v o ništa n e m o g u p r o t i v njega. On u j e z i k u u s t a n o v l j u j e opšte ideje I v o d i n a m r u k u , t e v e l i k i m s l o v o m pišemo Istina i P r a v d a , a m a l i m l a ž i k r i v d a . O n i z n a d o n o g a što j e s t e u z d i ž e o n o što t r e b a d a b u d e , neprijatelj očajanja, prijatelj nade. O n n e z n a G r k a n i J e v r e j i n a , roba n i gospodara, N a u p r a v u dajući n a m z a j e d n i č k o d o m a ć i n s t v o sveta. On iz prljave v r e v e mučenih izraza S p a š a v a rečenice stroge i j a s n e . O n n a m g o v o r i d a j e s v e stalno n o v o pod s u n c e m , O t v a r a o t v r d l u r u k u o n o g a što j e v e ć bilo. L e p a i v r l o m l a d a j e Filo-Sofija, I n j e n a s a v e z n i c a poezija u službi D o b r a . P r i r o d a j e j e d v a j u č e p r o s l a v l j a l a njihovo rođenje, V e s t o t o m e p l a n i n a m a su doneli j e d n o r o g i eho. S l a v n o ć e biti n j i h o v o prijateljstvo, njihovo v r e m e n e m a granica. N j i h o v i neprijatelji osudili su sebe na uništenje. SVRAČOST Isti i ne isti išao s a m h r a s t o v o m š u m o m Č u d e ć i s e što moja m u z a , M n e m o z i n a , N i š t a nije oduzela m o m e č u đ e n j u .

166

K r e š t a l a je svraka, i ja r e k o h : svračost. Š t a j e svračost? D o s v r a č j e g a srca Do d l a k a v e n o z d r v e nad kljunom, i do leta K o j i se obnavlja k a d počne da pada niže, N i k a d n e ć u dosegnuti, t e j e n e ć u n i upoznati. No ako ipak ne postoji svračost, O n d a ne postoji ni moja priroda. K o b i pomislio d a ć u tako, posle mnogo v e k o v a , P r o n a ć i spor oko u n i v e r z a l n i h pitanja. GRČKI PORTRET B r a d u i m a m gustu, oči zaklonjene K a p k o m , kao u onih koji znaju c e n u V i đ e n i h stvari. Ć u t i m k a o što priliči M u ž u koji z n a da ljudsko srce može Više da smesti nego j e z i k . S v o j rodni K r a j , dom i j a v n o zvanje odbacio s a m Ne da bih tražio dobiti ili avantura. N i s a m stranac k a d se n a đ e m na brodu. L i c e obično, skupljača poreza, T r g o v c a , vojnika, ne izdvaja me iz grupe. Niti se b r a n i m da odam doličnu poštu M e s n i m božanstvima. I j e d e m što i drugi. Toliko je dovoljno k a z a t i o sebi. SAVETI N a mestu m l a d i h pesnika (mestu visokom, ma šta mislilo pokolenje) radije n e b i h g o v o r i o d a j e z e m l j a san luđaka, glupa bajka puna b u k e i besa. Istina je, nije mi se desilo da g l e d a m trijumf pravednosti. U s t a nevinih ne z a h t e v a j u ništa. I ko zna ne bi li luda s k r u n o m na glavi, s p e h a r o m u rukama, urlajući k a k o mu b o g pomaže, što je tolike i tolike otrovao, posekao, oslepeo — raznežavao gledaoce: j e r j e tako blag.

167

B o g čestitima n e u v e ć a v a i m o v i n u u o v c a m a i kamilama i ništa im ne o d u z i m a z b o g u b i j a n j a i k r i v e z a k l e t v e . T o l i k o d u g o s e krio, d a j e z a b o r a v l j e n o k a k o s e j a v i o u vatrenom žbunu i u grudima jevrejskog mladića s p r e m n o g da trpi za s v e k o j i su bili i k o j i će biti. N i j e sigurno d a l i A n a n k e i š č e k u j e s v o j e v r e m e da bi n a p l a t i l a za s v u o h o l o s t i n e d o s t a t a k m e r e . č o v e k u je sa uspehom stavljeno na znanje d a t o što ž i v i i m a d a z a h v a l i s a m o m i l o s t i silnih. Z a t o n e k se b a v i p i j e n j e m k a f e d l o v l j e n j e m leptira. Ko voli Republiku, biće mu odsečena šaka. A ipak, z e m l j i d u g u j e m o m a k a r i m a l u n e ž n o s t . N i j e d a u z i m a m p r e v i š e o z b i l j n o p r i r o d n e radosti i barokne rekvizite, Lunu, gromadne oblake (mada k a d višnje c v e t a j u p r e d p r a z n i k — to je l e p o doba). N e , č a k b i h s a v e t o v a o : dalje o d p r i r o d e , o d u p o r n i h slika b e s k r a j n o g p r o s t r a n s t v a , beskrajnog vremena, od puževa otrovnih na stazi u v r t u , p o p u t n a š i h v o j s k i . Ima previše smrti i otuda nežnost prema kikama, šarenim suknjicama na vetru, p a p i r n i m č a m c i m a n i m a l o t r a j n i j i m n o što s m o mi sami... ZADATAK U nemiru i strahu mislim Jedino da sam se odvažio Otkrivajući prevaru svoju B i l o n a m j e slobodno d a

da b i h svoj ž i v o t ispunio n a j a v n u ispovest i svoga doba: se oglašavamo kreštanjem patuljaka i demona, A l i čiste i dostojne r e č i b i l e su z a b r a n j e n e Pod pretnjom tako stroge kazne, da ko se usudio da j e d n u od n j i h izusti, S a m je sebe već smatrao izgubljenim.

168

GODIŠNJA DOBA -

Prozirno drvo p u n o ptica selica U plavom j u t r u , h l a d n o m j e r

OECONOMIA

je

još sneg planinama.

na

DIVINA

N i s a m mislio da ću ž i v e t i u tako i z u z e t n o m času K a d a je B o g stenovitih v i s i n a i gromova, G o s p o d nad vojskama, kirios Savaot, T o l i k o bolno ponizio ljude Dopustivši im da čine što god požele, N j i m a prepuštajući z a k l j u č k e , n e govoreći i m ništa. B i l o je to pozorje m a l o nalik, zaista, N a v e k o v n i cirkus k r a l j e v s k i h tragedija. P u t e v i m a na betonskim stubovima, g r a d o v i m a od stakla i ž e l e z a O d j e d n o m ponestade principa i raspadoše se. Ne u snu, v e ć na j a v i , j e r odvojeni jedni od drugih T r a j a h u kao što traje samo ono što ne t r e b a da traje. Iz drveća, poljskog kamenja, č a k iz l i m u n o v a na stolu I z l e t e materijalnost, i njihova sablast P o k a z a se da je praznina, samo d i m na klišeu. Razbaštinjen o d predmeta, v r v e o j e prostor. S v u d a b e l e nigde, i nigde svuda. S l o v a knjiga su se srebrila, kolebala i nestajala. R u k a nije m o g l a d a obeleži z n a k palme, z n a k reke, z n a k ibisa. U v r e v i m n o g i h j e z i k a oglasiše smrtnost j e z i k a . Z a b r a n j e n o beše jadanje, j e r se j a d a l o s a m o m sebi. L j u d i pogođeni neshvatljivom m u k o m Z b a c i v a l i su haljine na t r g o v i m a k a k o bi sud p r i z i v a l a njihova golotinja. A l i u z a l u d su čeznuli za stravom, milošću i g n e v o m , P r e v i š e neosnovani B i l i su njihov rad i počinak I lice i kosa i bedra I bilo k a k v o postojanje.

169

PRED KRAJ DVADESETOG VEKA P r e d kraj

dvadesetog veka, rođen na njegovom početku, posle n a p i s a n i h knjiga, loših ili dobrih, ali radnih, posle osvajanja, gubljenja i p o n o v n o g sticanja, E v o me o v d e s n a d o m da se m o ž e počinjati n a n o v o i sopstveni ž i v o t izlečiti m i s l e ć i s n a ž n o o s t v a r i m a upoznatim, t a k o s n a ž n o da m e s t a i ljude n e ć e o d u z e t i v r e m e i da će s v e trajati istinskije n e g o što je bilo. Ne s h v a t a j u ć i o t k u d a godine zanosa i i s t o v r e m e n o muke, p r i m a j u ć i s v o j u s u d b i n u i m o l e ć i za d r u g u , n i s a m p o v l a đ i v a o sebi, stiskao s a m usta. P o n o s a n n a j e d n u samo, m e n i p o z n a t u v r l i n u : šibanje sebe m n o g o r u č n o m disciplinom. S t a l n o p o č i n j e m i z n o v a , pošto, što u n e s e m u p r i č u p o k a z u j e s e k a o fikcija, z a d r u g e , n e z a m e n e , čitljiva, i opliće me, i zaklanja me, i i z ž u d n j e z a i s t i n o m b i v a m nepošten. T a d a m i s l i m n a p r a v i l a v i s o k o g stila i na l j u d e k o j i m a n i k a d n i s u b i l a potrebna. K a o i o t o m k a k o me č i t a v o g ž i v o t a o m a n j u j e nada.

ZBIGNJEV BJENJKOVSKI (ZBIGNIEW BIEŃKOWSKI) *1913

Mada je počeo objavljivati pesme pre rata, kao kasni đak avangarde, Zbignjev Bjenjkovski pripada posleratnom razdoblju poljske poezije. Već prve posleratne godine objavio je zbirku Problem mašte (1945), koja ga je uvrstila među najznačajnije poljske pesnike. Go­ tovo 15 godina kasnije objavio je drugu svoju knjigu stihova, Tri poeme (1959), knjigu koja ulazi u najvred­ nija ostvarenja poljske moderne poezije, i koju treba smatrati značajnom u evropskim razmerima. Već svojom prvom knjigom Bjenjkovski je pokazao da se misli o ratu, o besmislu umiranja i čovekovoj bes­ pomoćnosti pred apsurdom uništenja, mogu izraziti mi­ saonom lirikom, koja je takođe vid borbe i nepokoravanja. Rat je nametnuo razmišljanja o suštinskim pro­ blemima kao što su življenje i neživljenje, postojanje i ništavilo, krajnost i beskrajnost, ja i ne-ja. Bjenjkovski je na ta pitanja reagovao kao pesnik. Tri poeme su pokušaj da se o poeziji razmišlja sred­ stvima lirske poezije. To su filozofski eseji o načelima umetničkog stvaranja, ali iskazani postupkom pesničkim, a ne filozofskim. To su i poeme, i istovremeno, pesnički traktati, i himne poezije kao umetnosti reči i viđenja, i najlirskije pesme što se u naše vreme mogu napisati.

171

Za Bjenjkovskog je reč sve. Ona ima magično dejstvo. Stvar postoji tek onda k a d a se imenuje, a ime mo­ že da otkrije nove, neslućene osobine stvari ili pojava. Mašta Bjenjkovskog je stvaralačka. On postavlja pitanje: »Ko će dati smisao sveta, a svetu blesak reči?« Tražeći odgovor na ovo i slična pitanja, Bjenjkovski po­ nire u problem ne samo stvaranja poezije, nego u me­ haniku i psihologiju svakog stvaranja. Ma koliko da je daleko od opisivanja intimnih osećanja, Bjenjkovski uzdiže probleme svoje poezije do najopštijih problema, daje im lični ton, bogati ih osećanjima i maštom, prisiljava čitaoca da zajedno s njim pođe na veliko putovanje u otkrivanje nepoznatog, da zajedno s njim traži zlatno runo poezije.

A K T MAŠTE č u l a m i nisu u v e k b i l a t a k o neophodna z a u z b u ­ đenje. Snalazio sam s e b e z njih k r o z d u g u v e č n o s t s v o g nepostojanja na ovoj istoj Z e m l j i , k o j a je j e d n a k o obilno rađala konstelacije z v e z d a k a o što danas r a đ a z r n a gladi. N e b o je t a d a b i l o t a k o obično i t a k o se s v u d a ostvarivalo f o r m o m ž u d n j e da se t r e n o m o k a m o g l a obezbediti budućnost c e l o g sveta. R u k e poludele od žurbe, k o j e su j e d n a drugoj otimale dodir, sluh koji se do ušiju zapošljavao, oči k o j e su istrčavale u t a k o d a l e k u budućnost da je, k a k o bi mogle da se v r a t e j o š u o v o m životu, b r z i n a svetlosti morala biti p o v e ć a n a z a b r z i n u s e n k e k o j a ih je sledila — s v e to je b i l o t a k o n e v e r o v a t n o p r e d skazanje da n i k o u n j e g a nije v e r o v a o . Tada, k a d se sve dešavalo p r v i put, k a d s a m bio p r i rađanju sveta o v a k o k a o što s a m danas pri p r e d osećanju vlastite smrti, savršenost u današnjem shvatanju toga pojma još nije postojala ni u k a k v o m obliku. Nije bilo n i k a k v o g razgraničenja i z m e đ u s t v a r ­ nosti i pomisli o njoj. Č a k i po svojoj prirodi t a k o p r e c i z a n m e h a n i z a m mašte bio j e u p o t r e b l j a v a n z a m a s o v n u proizvodnju stvarnog d r v e ć a i s h e m a p r e dela. T e k se razmišljalo o izboru stručnosti za čula, koja tada j o š nisu bila tako mnogo sigurna u svoje sposobnosti. R u k e su tada imale j e d n a k e izglede k a o i oči da b u d u dalekosežne. T a k o đ e nije bio o g r a n i č e n obim n j i h o v i h zanimanja. M n o g o kasnije j e o d l u -

173

č e n o d a l j u d s k o u h o n e reaguje n a z v u k e koji n e o d g o v a r a j u b r o j u treptaja m a n j e m od šesnaest u se­ k u n d u i da k a m e n j e , i a k o je j e d n a k o i z r a z i t o k a o i d r v e ć e ili p t i c e , b u d e smatrano o l i č e n j e m ćutanja. S v e se d o g a đ a l o do te m e r e p r v i p u t da se danas smešim k a d se toga sećam. Srce je vršilo tek svoje probne otkucaje. Jednom prejako, d r u g i p u t preslabo, n e k a d bi, o b e s h r a b r e n o , s a s v i m p r e s t a j a l o . Č a s bi se opet u d u b l j i v a l o u m u ­ z i k u d r u g i h srdaca, iskusnijih, d a b i u p o z n a l o t a j n u svoga poziva. Tada su mi se ta vežbanja činila tako b e z n a d n i m a d a s a m sumnjao i m a l i m o j e srce d o ­ voljno dara da bi ikad moglo da odsvira život kao melodiju. O č i su se z a b a v l j a l e o t v a r a n j e m i z a t v a r a n j e m kapaka. Stvarale su dojam srednjovekovnog viteza k o j i p r v i p u t i m a š l e m s v i z i r o m . N i s u u m e l e da i z ­ l a z e u sretanje. B i l e su svetlosni z n a k k o j i v i d o kruzrma najavljuje približavanje predela. U š i su s l u š a l e očd i srce. Z e l e l e su s a m o da nauče govoriti u budućnosti. N o s j e stalno bio o p s e d n u t s v o j o m f u n k c i j o m u b l a ž a v a n j a suprotnosti. Trudio se da pomiri uz vetar i niz vetar. T r u d i o se da u b e d i c v e ć e k o j e m i r i š e i ono k o j e ne m i r i š e da je i j e d n o i d r u g o s t v o r e n o o d č u l a mirisa. B i o j e D o n K i h o t m o g a lica. Usta, k a o i s v a čula, u m e l a su tada da misle. M i s l i l a su o r e c i m a . Z a m i š l j a l a su n j i h o v u z v u č n o s t i f o r m e učvršćenja. S a m o d o n e k l e b i l o m i j e j a s n o k a k v a treba da bude njihova primena. R u k e tada j o š nisu i m a l e dodira i n i k a d nisu pomišljale o prisutnosti s t v a r i . N o s i l e su o b l i k b u d u ć e sposobnosti u p o t p u n o m n e z n a n j u o svojoj u p o t r e b ­ ljivosti bilo za šta. N i s a m tada bio k o l e k t i v bića koja se t r u d e da s e u z a l u d s p o r a z u m e j u . N i s a m i m a o potrebe d a k r a -

174

dom b e ž i m iz oblika i da srcu n a r e đ u j e m svoj n e m i r od r u k u do očiju u nepromenjenom stanju. N i s a m imao potrebe č a k ni da s k l a p a m oči da b i h g l u m i o ćutanje, niti da s k r i v a m istinu od ruku da se ne bi z a u v e k izmučile. N i s a m u z i m a o l e k ni zbog k a k v i h smetnji go­ v o r a ni tišine. S t v a r i su bile pripitomljene da su dolazile na s a m u pomisao, a u s t a tako obuzeta svojom novošću da su z a n e m e l a s v i m ćutanjem koje je trebalo da mu dostaje za ceo život. O r e c i m a sam znao da će nastupiti, o s t v a r i m a s a m sumnjao da će istra jati, sebe nisam u m e o da predvidim. Iz leta ptice odgonetao s a m zakone teže, od vlastitog predosećanja načinio s a m j e d n o čulo, ali j o š nisam u m e o da i z r a č u n a m njegovu korisnost. O b r a ć a o s a m ga na sve strane, stavljao bliže uhu, k a o sat, zagledao u precizno funkcionisanje m e h a ­ n i z m a da bih proverio za šta m o ž e da posluži p a m ­ ćenje. T a d a ! K a d još nije p r o n a đ e n a materija sećanja. C u l a su se spoticala m e đ u m o j i m m i s l i m a k a o deca ostavljena sama sebi. G u b i l a su se usred svojih zapažanja u svetu gde stvarnost nije trajala d u ž e od čežnje za stvarnošću. Z i v e o sam kao da sam bio ličnost sveže i z v u č e n a iz sna. B e z oblika, bez perspektive, bez osećanja svoje prisutnosti. S v a k i m atomom predskazivao sam b u d u ć e pla­ n ete tada, kad čelo nije znalo za postojanje očiju, a prsti su mislili jedan o d r u g o m kao o delovima sveta. B i o sam do te m e r e svuda — da sam k o r e n i m a drveća ulazio u dubinu Z e m l j e , osvrtao se oko sebe k a o da mi je bilo stalo da pro­ n a đ e m seme cvetanja, da sam u v a z d u h u s v i j a o nedostupna gnezda, g d e bi osiroteli slavuji m o g l i b e z b e d n o da dozrevaju do uzbuđenja,

175

da s a m u d u b i n a m a o k e a n a , u alpinističkoj o p r e m i osvajao d r u g u , j o š n e s a g l e d a n u s t r a n u M o n t Everesta. Ljuljao sam vetrove na rukama. Z n a o sam o zemlji na n e b u i n e b u na zemlji. B i o sam tren oka. Ispod n o g u s u m i b e ž a l i z e č e v i A l j a s k e , u o č i m a su c v e t a l e a u t e n t i č n e a l p s k e ljubičice, a r u k e su sezale z a p o s e b n i m s u n c i m a , k a o d a s u s e trudile d a otklone v e č n i zagrljaj k o j i i m j e p r e t i o u b u d u ć ­ nosti. S v a k o u h o p r e d s k a z i v a l o j e d r u g i n e m i r , l e v o j e čulo sušanj u p l a š e n o g m r a v a , a d e s n o S O S n a Tihom okeanu. M o j oblik k a s n i o j e o d n e p a m ć e n j a . Još nisam imao ustaljenih funkcija ni izgleda. Z a c v e t o v e s a m b i o m l a đ i b r a t b e z boje, b e z mirisa, koji j e t e k nicao u m a š t i . Z a ž i t a s a m bio t r a g m i n u l o g v e t r a , k o j i n e s t a j e u nepostojanju. Za d r v e ć e s e n k a prošlogodišnjeg lišća, o d l e t e l o g n e z n a n o g d e i koje nije d a v a l o z n a k e ž i v o t a . B i o s a m sve ono što p r o l a z i b e z ž a l j e n j a posle sebe. P o s t o j a o s a m n e k o r i s t o l j u b i v o . B i o s a m tako d a l e k o d b u d u ć n o s t i d a s e n i s a m trudio d a p o s e d u j e m ništa k a o s o p s t v e n o . M o j a v i s i n a izišla mi je iz očiju i t a k o se i z g u ­ bila sred d r u g i h d a j e n i s a m u m e o raspoz nati . Š i r i n a j e napustila g r u d i i ž i v e l a j e k r a t k o t r a j nošću daha. D u ž i n a se smestila u za m e n e n e o d r e đ e n o m mestu, n e p o m i č n o , k a k o b i h j e j e d n o m m o g a o p r o ­ naći, od g l a v e do pete, u g r u d i z e m l j e . Z i v e o s a m u s v e t u u k o m e sadašnjost i n e s t a ­ j a n j e n i s u bili u suprotnosti. D r v o j e ostajalo d r v o o d d r v e t a i lišća, i a k o j e m n o g o p o k o l e n j a žita p r e ž i v e l o n j e g o v o postojanje, a s e n k a je isparila do poslednje iluzije. N i j e bilo n i sekundi, n i v e k o v a , niti i k a k v i h d r u g i h (od ž e l e z a ili p a r e iz usta) r a z d o b l j a l j u d s k i h prolaženja.

176

M e đ u otkucajima srca r a z l e g a o se prostor t a k o nepostojan da je p r v i v e ć bio eho od kamena, p r e no što bi drugi otkucaj narastajućom tišinom z a ­ počinjao. B i o sam u s t v a r i m a ne povećavajući njihov obim i u mislima ne slabeći n j i h o v u silu prodornosti. Do današnjeg dana (a v e ć je, valjda, krajnje v r e m e ) n e m o g u d a r a z u m e m svoju pojavu. U z a l u d se trudim da se setim p r a v c a p r v o g k o r a k a da b i h z n a o otkuda s a m izišao i k u d a s a m smerao, i da li m o j i sadašnji koraci još u v e k teže istom cilju. O č i su se do te m e r e izgubile u s v e t u da s u s r e ć e m samo iz sećanja na njih ovde-onde proklijale v i d i k e r a z ­ b a c a n e u vidokruzima. G o v o r usta postajao je t a k o nerazumljiv kao da me posvećuju u tajnu n e ­ k a k v i h neobično v a ž n i h stvari, z v u k o v n o m šifrom b e z davanja ključa. C a k i r u k e , prijatelji koji me ni u j e d n o m doživljaju ne napuštaju, ni najtananiji n e m i r ne m o g u u sebi da probude za moj nemir. I ne z n a m da li je, ako postojim, to zato što u o r k e s t r u koji svira poemu n e k a k v o g božanskog S t r a v i n s k o g nedostaje j e d a n instrument koji savršeno u m e d a i z v e d e kucanje srca, ili z a t o što je na spiritističkoj seansi d o z v a n za p r o b u d u h nepostojanja? A možda sam, kao m n o g e nevolje, i ja b e z ­ razložan? D e s i l o se tako naglo, k a k o se obično dešavaju kataklizme. To nije m o g a o biti samo mobilizacioni poziv u p r v i e v r o p s k i rat. Možda j e n e k o nepogrešivo p r e d o sećanje objavilo da je Z e m l j a u o p a s n o s t i . . . N a g l o j e unaokolo zavladao tako v e l i k i n e m i r d a su p t i c e odletele u tople k r a j e v e sa s v o m i m o v i n o m , odnoseći iz šume ne samo g n e z d a sa drveća, nego č a k i e h o svojih glasova. S v e c v e ć e je odjednom

u

177

ž u r n o p r o c v e t a l o , k a o da se t u r d i l o da z a m a s k i r a zemlju, d o k s u z v e z d e , n j e g o v e s a v e z n i c e , z e m l j u zašaptavale. K a o p r e d o č e k u j u ć i m p o g l e d o m u daljinu, s t v a r ­ nost se s n a b d e v a l a : d r v e ć e j e dobilo s v e ž e lišće, r e k e su dobile ponorima o d u z e t a dna, planine su obdarene novim v e č n i m snegom na vrhuncima, morske dubine snabdevene su svežim zalihama s l a t k e v o d e z a n o v o nepoznato o t e l o v l j e n j e , p r e d e l i m a je dat o b l i k v i d o k r u g a , a n e b u b o j a v a z d u h a d a b i n e o p a ž e n o prolazilo. P r i p r e m e su o b a v l j e n e u t a k o s a v r š e n o j tajnosti d a m e j e s v e t koji m i j e pretio i z n e n a d i o v i š e n e g o vest o njemu. Iz ž e l j e za rašćenjem, iz nosti m a t e r i j e n e o p a ž e n o s e nete, n e z a v i s n o k a o strana z r n c e hlorofila, i n a p a l o je njenoj raspršenosti.

v o l j e c v e t a n j a , iz otpor­ izdvojilo n o v o č u l o p l a ­ sveta, n e p o b e d i v o k a o na m o j u neprisutnost u

N i j e d n a z v e z d a nije m i izišla n a s r e ć u . N i j e d n a suza nije k a n u l a n a m o j e p r e d o d r e đ e n j e . N i j e d a n ni najbedniji p o t o k nije stao u m o j u odbranu. Pa kako sam mogao da se oduprem planeti kad s u m e razoružali o d u z e v š i m i r u k e i srce? K a k o s a m m o g a o braniti nepostojanje u s t i m a od ć u t a n j a ili o č i m a od m r a k a ? Pokorio sam se za ceo život. telo.

P o k o r e n s v e š ć u p l a n e t e , postajao s a m č o v e č j e

Ostvario sam se tako potpuno kao da su me m r a v i svih k r a j e v a s v e t a b r i ž l j i v o skupili n a j e d n o mesto. N i š t a nije ostalo u raspršenosti.

178

K a d s a m pronašao svoju prisutnost, osetio s a m k a k o postajem prozor bez okana (izgrađen od s a m i h linija i geometrijskih mesta), lampa bez sagledanja. Osetio s a m k a k o iz pomešanosti boja, z v u k o v a , mirisa počinjem da se izdvajam u pojedinim čulima. K a k o Oči pribiraju formu svetla. K a k o uši i z razjedinjenih z v u k o v a slažu g o v o r i sluh. K a k o se r u k e izazivaju iz okruženja. R a z a z n a v a o s a m svoju visinu k a k o se u s k l a đ i ­ v a l a s rastom. V o d i o s a m prste unaokolo da b i h upoznao gra­ nice njihovih osetljivosti. Zastajao s a m na č e l u da b i h naučio šta je čovek, kao što s a m pre t o g a učio šta su c v e ć e i v e t a r . Desilo se to tako naglo da mašta od doživljenog potresa j o š u v e k ne m o ž e da se v r a t i u stalnu r a v n o ­ t e ž u . Ne m o ž e da u č v r s t i u uzbuđenju nijedan p r e deo, č a k ni najblaži, s leno rastućim j e d n m i j e d i n i m drvetom. P r v i u žurbi n a v u č e n oblik tako je b e z m e r e s k r o j e n da me č u v a č a k i od prolaznosti. Iako to n e ć u postići lako, n a d a m se da ću se do p r e d smrt ipak s njim saživeti. KONSTRUKCIJA SECANJA NA TEBE Još se moje sećanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavršena u mašti; tako daleko da ne z n a m — a ipak te z n a m napamet — tvoje oči, usta, a nekad čak ni ideju ovaploćenja čije. si ti ostvarenje. D o k gledaš, kao da neki v e t a r iz svemira, ili m o ž d a njegova senka, potpuno uništava drveće, boje, arhitekturu i cele prizore, tako da č a k ni s t r a n u p r e m a kojoj d u v a tvoj pogled ne m o g u da zamislim.

21«

179

i z g l e d a š mi p o s t o j e ć a vari p o g l e d a , u j o š n e z a mišljenim predelima. K a o d a s i j o š n e o t k r i v e n a b u d u ć n o s t ili d a t e k postaješ zrno j o š n e i z n i k l o g v i đ e n j a u m o j i m o č i m a . K a d govoriš, r e č i su t a k o n o v e i o b n a v l j a j u se pri s v a k o m p o k r e t u t v o j i h u s a n a k a o d a p r e d s k a z u j u b u d u ć e ili j o š poznije i č a k n e p r e d o s e ć a n e p o j m o v e . N i k a k a v g o v o r , koji b i postojao m a u p r e ć u t a v a n j u bilo k a d a , n e ć e i z r a z i t i n i j e d n o z n a č e n j e k o j e bi ti pomislila. I m e n u j e š za m e n e n e p o j m l j i v a stanja i s t v a r ­ nosti. I z t v o j i h u s a n a r a đ a j u s e n e z v u č i ili n j i h o v a opovrgavanja, nego mehanizmi s nepoznatom primenom. Čak i ćutanje k o j i m se i z r a ž a v a š ne oslabljuje s n a g u n j i h o v o g delovanja. S a m i m svojim postojanjem pojačavaju otkucaje srca, i z g a r a n j e k i s e o n i k a i t e m p e r a t u r u z v e z d a . K a d s i tu, d o g a đ a s e k a o d a s e Z e m l j a b r ž e , vrtoglavom brzinom okreće oko svoje osovine i pospešuje sve postojeće o b l i k e d a p r e k o r a č e g r a n i c e svoga izgleda. Po linijama tvojih ruku debeli stubovi m r a v a v u k u V e l i k a Kola, a u prostoru između prstiju ulaze v e t r o m rasuta sazvežđa. T v o j dodir r a z i š a o s e t a k o p o t p u n o d a s e o b j a v ­ ljuje u svakoj zemaljskoj vrsti. K a o tvoja žeđ k o j u sam poznavao samo kao svoju sopstvenu. D o s u n c a nošena g r u d a z e m l j e što t e poseduje, p r e n e g o što u s p e m d a p r e ž i v i m j e d a n m i g k o j i n a njoj klija, o k r i l a ć u j e se i odleće do n e k o g n e - m i t s k o g i n e - s u n č a n o toplog n e b a . S t r u d o m č u v a n a za misao o tebi, suza v l a s t i t i m t o k o m p r o b i j a sebi p u t u v a z d u h u , t r a ž e ć i od p t i c a prihvaćenim nagonom učešće u oblicima.

180

U tvome licu t a m a odgaja za svetlost mlade, U astronomskim t a b l i c a m a j o š nerođene z v e z d e . U č e se da nose izgled, da p o s e d u j u blesak i inteligenciju budućih uzbuđenja j o š neosmišljenih ljudi. Tvoja pojava r a z v e j a v a se v a n s v o g a obrisa, na s v e strane, k a o da n i k a d nije služila k a o uniforma ljudskom telu, u s t a l j e n o m u svojim prostornim m o ­ gućnostima. Istovremeno si v i s o k a i niska, v i t k a i b e z vitkosti. Prostor koji te s m e š t a u sebi tako je prostran k a o da su se s v i v i d o k r u z i koje si i k a d p r e d v i d e l a sabrali u j e d n o mesto. U njemu si b e z g r a n i č n a . T a k v a si k a o da te j o š uopšte n e m a . K a d a t e nema, s v i e l e m e n t i postojećeg s v e t a v r a ­ ćaju se u svoju j o š p r e potopa ustaljenu nezavisnost. Ni od k a k v e koristi nije znanje o njihovoj saradnji, obavljenoj dok si o v d e bila. Međusobno su nezavisni. V a t r a gori b e z kiseonika i b e z puštenih n j e n o m b e s u .

gradova pre­

V a z d u h postaje nepokretan, n e u z n e m i r a v a n bilo k a k v i m p l u ć i m a ili r a z l i k a m a temperatura. K a d b i m o g l o tako da potraje duže, skamenio bi se, i ptice bi u s v i m m o g u ć i m položajima za v e č n a v r e m e n a u č v r s t i l e s v o j u v r s t u . M o g l e bi da postoje na j a v i , u snu i u srednjem stanju, u beskrajnim reprodukci­ j a m a s t v a r a n i m p o sistemu beskrajne t r a k e mašte. C a k i o b i m daha p o t r e b a n za j e d n u notu njihovog p e v a m o g a o bi biti izmerljiv. V o đ a se ne u s t r u č a v a zbog svojih oblika. PIoveći u nigdinu, i m a p o t p u n u slobodu nekoristolj ubavog kretanja ili inercije. Z e m l j a n a proizvoljnom mestu p r e k i d a svoje obrtanje o k o sunca, ponovo ga počinje i o b r ć e se t a m o i n a t r a g . Za nju n e m a neophodnosti ponavlja­ nja i z g l e d a svoje površine periodima. D v a puta, j e d n o z a drugim, proleće, s e d a m puta l e t o . . . Z a k o n teže o b a v e z u j e u kategorijama drugačijim nego obično.

181

O v a e v o ruža, n a k o n m n o g i h v e ž b a n j a svoga tkiva, p r o i z v e l a je boju koja bi, ustaljena, postala p o č e t a k n o v e e r e saznanja. S a m o o d Z e m l j e z a v i s i da stanje c v e t a n j a traje do rođenja, do s v e ž e osećajnosti. I traje. O v a j p r e d e o ispuniće u o v o m t r e n u t k u n a d e s v i h dosadašnjih. O č e k u j e s a m o d a stigne j e d a n m r a v koji, u d a l j e n stotinu v i d o k r u g a , nosi poslednje zrnce peska, neophodno za uzbuđenje . . . Z v u k s e r a z l e ž e b e z glasa, s a m i m s v o j i m p o j m o m . S v e t l o s t se ispunjava č a k i u o č i m a slepih. P o j a v l j u j e š se i nestaješ. T a k v a si kao da te nema. K a d a t e n e m a , jasnost osećanja m o j i h č u l a d e luje t a k o da mi se čini da postojiš. Neuhvatljiva je granica između bezgraničnosti t v o j e prisutnosti i osećanja t v o g nedostajanja. U t r e n u t k u k a d ta g r a n i c a p o s t a n e poznata, p o staćeš u p o z n a t o m mi s t e p e n u (ili d o s t u p n o m m o m e domišljaju) d a l e k a ili bliska. B i ć e š t a k v a , d r u g a č i j a i j o š drugačija, a i p a k određena, ma i r a z n o l i k o o d r e ­ đena uspomena. Tada — K a d m o j e sećanje n a t e b e ostari, k a d a t e m a š t a i z g u b i , i m a m o n u sigurnost, k o n k r e t n o s t osobine k o j a je komplikuje. B e z k o l e b a n j a s e ć a ć u s e t i h t v o j i h očiju, t i h r u k u i te p o j a v e . H t e o bih, j e r t o n e z a v i s i o d m e n e , d a s i m l a d a , d a i m a š oblik j e d n e o d o n i h z v e z d a što s u t a k o i u g o i z u č a v a l e t v o j e lice. U IME TVOJE 1 Ž i v i š tamo o t k u d a p i s m a n e dolaze. D a l e k o , dalje n o n a j d a l j e z n a č e n j e ljudskih r e č i što i m e n u j u daljinu.

182

T a k o daleko da samo Uvek i nikad mogu, p o m o ­ ću misli, da približe tvoju udaljenost. T o l i k o si daleko da k a d k a ž e m živiš, k a d m i s l i m postojiš, onda su te reči metafore moga, a ne t v o g a postojanja. T o l i k o d a l e k o da kad k a ž e m ti, tebe, tebi, to su pisani znaci moje egzistencije, suviše bedne da bih joj davao n a z i v radi nje same. G r a d u k o m e živiš znam iz uzbuđenja: sigurno i m a svoj geografski položaj, u m e t n i č k a dela, administraciju, i po t o m e je sličan m n o g i m d r a g i m gradovima, i m a tebe, i to ga izjednačava s mojom čežnjom i snovima, u kojima takođe živiš. On je čvor linija sreće i sudbine do koga n e ć e dovesti besputni život moga dlana. Toliko si daleko da n i k a k v a pošta ne p r i m a moja pisma za tebe. T o l i k o daleko da prostor što nas deli nestaje iscrpen vlastitom neizmernošću. Toliko daleko da premoć što se širi m e đ u n a m a ne m o ž e da te izgovori čak ni zaćutalim odjekom p r v e bombe koja je razorila naše misli. T a k o si daleko da se rat koji počne u mojoj zemlji završi dok do tvoje ne stigne. T a k o si daleko da se Z e m l j a u kojoj živiš sma­ njuje do planetarne fikcije. Toliko daleko da osmeh koji mi šalješ samo kao suza do mene stiže. Toliko si mnogo daleko da ne z n a m više da li je dovoljno slagati misli na zemaljski nacin da bi ih ti mogla prozreti.

183

2 Ž i v i š tamo g d e n e ć e stići n i k o d r u g i s e m t e b e : u suzi m o j o j . B l i z u , bliže n o n a j b l i ž e r e č i k o j e n e u m e m d a odgonetnem. T a k o s i b l i z u m e n e , k a o što b i h j a ž e l e o d a b u ­ d e m b l i z u tebe. Tako si blizu mene da se sporazumevamo otku­ c a j i m a srca, t a k o b l i z u d a bi, r a d i o p s t a n k a , m o r a o prestati da postoji moj ž i v o t u k o j e m živiš, m o r a l a bi da se u g a s i m o j a misao u kojoj misliš, m o r a o b i h da se p r o b u d i m iz sna u k o m e sanjaš. T a k o si mi bliska, da si b l i ž a n e g o d a n n o ć i i senka svetlu. Tako bliska da reči koje za tebe slažem znaš p r e n o što i h p o m i s l i m . T a k o b liska da ne z n a m g d e p r e s t a j e š ti, a p o ­ činjem ja. C v e ć e koje zaobilazim cveta tvojim pogledom. P t i c e k o j e n a p u š t a m g n e z d e se u t v o m d l a n u . V i d i k k o j i m p l o v i m izbija i z t v o j i h ž e n i c a . Z v e z d e koje ne čujem o tvojim tajnama ćute. Tako si blizu da ako hoću da te vidim ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke. T a k o b l i z u d a t e č u j e m k a o što g l u h o n e m i č u j u uzbuđenje. T a k o blizu da tvoju kosu jasno osećam r u k o m k a o što bogalj oseća prisutnost o d s e č e n e r u k e . T a k o si blizu mene da mi još u v e k izgleda da si p r e d a l e k o .

184

T v o j a zemlja je iz s v e t a u kome tamo istovre­ m e n o znači ovde. T v o j a j e z e m l j a tako v e l i k a d a j e n e b i smestio ž i v o t u najsitnijoj s k a l i č o v e k a , i tako m a l a da je j e d n a misao o b u h v a t a . T v o j a je z e m l j a t a k o snažna da izdržava tisuće smrti u trenutku, i t a k o slaba da ustupa p r e d j e d n i m treptajem srca. T l o tvoje z e m l j e t a k o j e plodno d a s v a k i z r a k sunca u njoj d o z r e v a u S e z a n o v e boje. V a z d u h j e tako čist d a p r e d v i đ a ustrojstvo b u ­ d u ć e g pogleda. Oganj tvoje zemlje spaljuje čežnju za njom, a v o d a gasi m o j u p r e d s t a v u o njoj. P o l j a tvoje zemlje i z l a z e i zalaze u j e d n o m dahu k o j i nije doba nijedne godine. R e k e se zanose l i v a d a m a od radosti i neba , kojim teku. P l a n i n e se p r e t v a r a j u u oblak brže nego c v e t u uzbuđenja, m a d a su iz materije j e d n a k o trajne k a o i planine u mojoj zemlji. N a š e su zemlje toliko različite da se j e d i n o predosećaju, s a m o nizine i uzvisine uzajamno se v i d e iz leta p t i c e što odleće bespovratno.

4 T v o j a otadžbina j e tako v e l e l e p n a d a j e Z e m l j a s a m o j e d n a n j e n a kolonija. M o j a otadžbina je tako uboga da njena deca ne s m e j u o njoj ni da misle.

185

T v o j a o t a d ž b i n a j e republika, z a n j u s u sloboda, jednakost, b r a t s t v o — tiranija. U m o j o j o t a d ž b i n i ljudi su t a k o n e m i da n j e n p o r e d a k i ne spominju.

T v o j a o t a d ž b i n a j e t a k o stara d a j e n j e n a p r o ­ šlost u istoriji s a m o apstrakcija. M o j a o t a d ž b i n a j e tako m l a d a d a n j e n a srca č i t a v i m ž i v o t o m z a j e d a n drhtaj plaćaju. U nutak, U preživi

tvojoj o t a d ž b i n i niko ne m o ž e o d m e r i t i t r e ­ j e r o n n e m a p o č e t k a n i kraja. m o j o j o t a d ž b i n i v e č n o s t je t a k o k r a t k a da ne n i d v a s u n č e v a zraka.

U tvojoj otadžbini misli su t a k o j a s n e da ih č u j u i gluhi. U mojoj otadžbini od eksplozije b o m b e o g l u v e l i su Hristosi kraj p u t a . U tvojoj otadžbini ž i v o t traje onoliko k o l i k o u s p o m e n e ž i v e u mojoj z e m l j i . U mojoj otadžbini n i k o se ne rađa, a oni što žive — umiru. 5 O d m o j e z e m l j e ostale s u j o š s a m o s e n k e pod o č i m a u d o v i c a i siročadi. N a u s n a m a j e z a m r l o n j e n o ime, u o č i m a s u i z b l e d e l e njene b o j e . D r v e ć e je p o b e g l o k o r e n j e m u dubinu. R e k e s u otplovile n e p o v r a t n o . P l a n i n e su se r a s p a l e do beskraja. O d moje z e m l j e o s t a l a j e samo n e p o s v e ć e n a gruda. P u t e v i su sproveli poslednje korake osuđenika. N j i v e s u išaptale polja m o l i t v o m z a u m r l e . N a putokazima z a n i k u d u m r o j e razapet v a z d u h . Z a š l i su svi v i d i c i g r i z o m u g a s l o g pogleda.

186

P r e p u k l o je srce m o j e zemlje od tolikih iscrpenih otkucaja ljudskog srca odjednom. (Srčanu k i š u nose o b l a c i nebom.) Od m o j e z e m l j e ostala je j o š samo čežnja za njom. O d m o j e zemlje ostala j e tvoja o g r o m n a l j u b a v p r e m a njoj. 6 U ime tvoje ž i v i m b e z daha na planeti viđenoj iz najveće blizine. V i d je odleteo iz m o j i h očiju, a dodir je napustio m o j e šake. K a k o zaobići sopstveni korak? K a k a v p u t odgonetnuti? K a k v i m z n a k o m p r e d u sresti preteče strane sveta? U i m e tvoje. M a gde bio, ptice streljane zbog slobode padaju mi na g l a v u , polja iskrvavljena u r a t n i m izveštajima napadaju m o j e srce, zalutala suza r a z a r a unutrašnjost mojih misli. Ma gde bio, ž i v i m u i m e tvoje. U ime tvoje ž i v i m iz pedlja zemlje p r e g a ž e n e do smrti, iz plača breza, iz odleta ptica, iz ljudske k r i v d e i jadanja. U ime tvoje nastaniću se u n e m i r u za v e č n o doba života. U ime tvoje neprimetno ću otploviti iz očiju. U ime tvoje k r e n u ć u oko sveta t r a g o v i m a b e z domnih m r a v a . 1940.

TADEUŠ

RUŽEVIČ

(TADEUSZ RÓŻEWICZ) * 1921

Tadeuš Ruževič pripada tragičnoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i no­ sila ih u partizanskoj torbi. Toj generaciji pripadali su i Kšištof Bačinjski (1921—1944) i Tadeuš Gajci (1922—1944), dva vrlo darovita pesnika, koji su pogi­ nuli na barikadama u varšavskom ustanku. S istim pokolenjem izrastao je pesnik, pripovedač i publicist Tadeuš Borovski (1922), koji je sam sebi oduzeo život 1951. godine. Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i života. Istorija se stvarala pred nji­ hovim očima. Današnjim generacijama to v r e m e iz­ gleda grandiozno, ali pripadnici toga pokolenja znali su da smrt ne bira, da je samo slučajno danas pao jedan od drugova, a da će možda već sledeća kugla pokositi bilo ikojega, od njih, i to se oseća i vidi u nji­ hovoj poeziji. , Ruževič je preživeo. A l i čitava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umira­ nja. »Nisam mogao da shvatim da postoji poezija iako je ubijen čovek. Ubijen onaj koji je doveo u život poeziju, ugovoreni jezik koji .treba da izražava ono što se ne da izraziti. (...) Podozrivo gledam na ta

189

ostvarenja. Sastavio sam ih od ostataka reči koje su pretrajale, od nezamenjivih slika, od velikog smet­ lišta, od v e l i k o g groblja. Izgledalo je da sam prvi čovek koji je rekao 'dobar dan', 'voda', 'sunce izlazi'. Stvarao s a m poeziju za preplašene i oslepljene. Uči­ li smo se da govorimo od početka. O n i i ja.« ! Ruževič je na oko mračan pesnik. A l i nigde v a l j ­ da nema t a k v e želje za smirenjem i skladom, očišće­ njem od s v e g a ružnog što nas okružuje. On zato i ne pokušava da poetizuje. Tuđe mu je s v a k o poetizovanje, muziciranje, slikanje. Pokušava da nađe osnov­ nu nit poezije, koja se, po njegovom uverenju, ne nalazi mi u muzici, ni u metafori. P r a v o m pesniku ta­ kve elementarne pesme javljaju se jednom, dvaput u životu. I on traži tu svoju pravu pesmu i p r a v u reč. Zato je u njegovim pesmama i njegovom stihu tako važna forma. (Jedna njegova zbirka nosi naslov Forme). Ruževič razbija stih, lomi ga, odbacuje sve što mu se čini suvišnim, hoće samo čistu, elementarnu reč. Ž e l i da od elemenata forme stvori n o v u celinu. Time pesnik teži da dođe do tišine i razjašnjenja. U poslednjih dvadesetak godina Ruževič se više posvetio drami nego poeziji. Svoju poslednju pesničku zbirku objavio je posle deset godina ćutanja u poeziji (Traumatska priča, 1979). Njegovi zahtevi prema sebi postali su stroži nego ikad. Previše mnogo ličnih gu­ bitaka nakupilo se u pesnikovom životu, i svi oni zajedno nisu mogli da ne izgledaju stvarniji od pesme. A Ruževič nikad nije izmišljao motive za svoju poe­ ziju, motivi su u v e k poticali iz činjenica njegovog ličnog života, a to znači i iz života poljskog društva. U "tim zrelim pesmama Ruževič je umeo da sačuva stilsku čistotu i strogost, t a k o karakteristične za nje­ govu poeziju, li autoironiju, koja pesniku jedino ostaje u mnoštvu svakodnevnih gubitaka u borbi sa živo­ tom. U tim pesmama do te mere se meša ono što je lično, i što isto može |da bude v a ž n o i za nas, koji pesme čitamo, da pesniku bivamo zahvalni što je neke v a ž n e stvari rekao umesto nas. I K r o z Ruževičevu školu prošli su gotovo svi mlađi poljski pesnici, tako da i oni koji misle da nisu pretrpeli njegov uticaj nisu Čak ni svesni toga koliko mu duguju. i

LAMENT V a m a s e o b r a ć a m sveštenici učitelji sudije u m e t n i c i o b u ć a r i l e k a r i referenti i tebi moj oče Saslušajte m e Nisam mlad n e k a v a s vitkost m o g a tela ne zavarava ni n e ž n a belina v r a t a n i v e d r i n a o t v o r e n o g čela ni m a l j e nad s l a t k o m usnom ni s m e h anđeoski ni korak gipki nisam m l a d n e k a v a s moja nevinost ne u z b u đ u j e ni m o j a čistota ni m o j a slabost krhkost i jednostavnost dvadeset m i j e godina ja s a m ubica j a s a m oruđe slepo k a o mač u ruci dželata ubio s a m č o v e k a i c r v e n i m prstima m i l o v a o sam bele grudi žena

191

Unakažen nisam video ni nebo ni ružu pticu gnezdo drvo svetog F r a n j u Ahila i Hektora P u n i h šest g o d i n a iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi Ne v e r u j e m u p r e t v a r a n j e v o d e u v i n o ne v e r u j e m u oproštaj g r e h a ne v e r u j e m u v a s k r s e n j e t e l a POSMRTNA

REHABILITACIJA

M r t v i se sećaju naše r a v n o d u š n o s t i M r t v i se sećaju . našeg ć u t a n j a M r t v i s e sećaju naših r e č i Mrtvi vide naše njuške razvučene od uva do uva Mrtvi vide naša tela što s e u z a j a m n o t a r u mrtvi vide naše ruke složene za pljeskanje M r t v i čitaju n a š e k n j i g e slušaju naše g o v o r e što s m o i h d a v n o o d r ž a l i mrtvi čuju mljaskanje jezika mrtvi proučavaju referate učestvuju u diskusijama već završenim m r t v i v i d e stadione horove ansamble u skandiranju K r i v i su svi živi

192

kriva su mala deca koja su dodavala bukete cveća krivi su ljubavnici krivi su krivi su oni što su pobegli i oni što su ostali oni koji su govorili da i oni koji su govorili ne i oni koji nisu ništa govorili mrtvi prebrojavaju žive mrtvi nas neće rehabilitovati 1956—1957.

Desiće mi se nešto loše? Neće mi se desiti ništa preživeću sve ovo koliko puta savremeni čovek može da izgubi svoje dostojanstvo I tako odmah čim se završi ova istorija s malim i prihvatiću se posla šta? jeste još jednom ću se prihvatiti posla jeste! učiću kineski da li vredi svakako veliki rodoljub pesnik Lu-ju živeo je u razdoblju

193

1125—1210 k a d su Mongoli osvajali Kinu napisao je 9300 p e s a m a u to v r e m e u K i n i su se p e s m e pisale odozgo nadole i od desne s t r a n e na l e v u bez pravopisnih znakova IZLAZ Ž i v i m o slabi u zatvorenom krugu lica reči imena drugi nas određuju klasifikuju pribadaju znamo da treba razbiti prekoračiti lažni k r u g otići ali ostajemo R e m b o je u A d e n u 1880 g o d i n e naručio niz knjiga između ostalih bio je t a m o Savršeni bravar Mali stolar ili nešto slično priručnike o pečenju cigle taljenju stakla proizvodnji c v e ć a rudarstvu

194

zavarivanju metala zidarstvu kanalizaciji da taj je stvarno otišao ali i o n j e skupljao novac za povratak kući posle s m r t i poezije hteo j e d a zasnuje p r a v u solidnu porodicu da se posveti v a s p i t a v a n j u sina (koji j e t r e b a l o d a b u d e n a r a v n o novi d i v n i čovek) takođe je, h t e o da sredi svoj odnos p r e m a vojnoj s l u ž b i i tako dalje i tako dalje to je lepo ali recite šta da r a d i Rembo k o m e j e četrdeset pedeset šezdeset osamdeset godina k a k v e knjige da p o r u č i k u d a d a otputuje šta da spali šta da razbije šta da napusti UCMEKAN Ucmekan daskom n a smetlištu P j e r P a o l o

195

pokušava da ustane iz mrtvih v u č e se na sunce leti u stisnutim r u k a m a ljudsko k r v a v o nosi spolovilo kao ptice u gnezdu p r e d presto G o s p o d a i zemlja ona plava nezemaljski je lepa u svemiru jutra crni prišt u k r i l u mlečnog puta pljuje k r v i spermu baš si ti Pjer Paolo rekao »Covek vidi izdaleka čoveka k o j i ubija d r u g o g č o v e k a . S v e d o k j e delanja, distancira se od n j e g a . . . « neki čovek video je izdaleka drugog čoveka koji je ubijao tebe La Terra vista d a l l a Luna il porcile staja j e d v a operušeni k l i n a c žutokljunac giovine di primo pelo pekarčić s vatrenim očima tako je zategao guzove obraze debelo crevo raja u staji još nedorastao za konopac z a s m r t n u p r e s u d u amorino

196

koji jede govno sveta jedan od junaka Sala ili 120 dana Sodome stvoren po liku i podobiju Boga Pjer Paolo čeka na strašni sud *

*

Probijao sam se kroz taj san teško do probuđenja u toplim potocima suza reči išla je k meni majka Ne boj se ti si u meni rekoh joj Niko te više neće povrediti raniti pogoditi majka se s nekadašnjim strahom pribijala uz mene ne boj se u zemlji si u meni si niko te neće taknuti poniziti raniti probijao sam se kroz taj san teško preda mnom je stajala senka

SMEH

Kavez je bio tako dugo zatvoren da se u njemu izlegla ptica ptica je tako dugo ćutala da se kavez otvorio rđajući u tišini tišina je tako dugo trajala da se iza crnih šipki razlegao smeh

197

DVOJNIK Stoji oborene glave stupa tri koraka zaključava vrata podiže s poda knjigu » m n o g i s u patili o d p a d a v i c e i l a j a l i k a o psi g r a d j e b r o j a o četrdeset nesrećnih lajavaca« zatvara knjigu gleda kroz prozor nizovi k u ć a stanova prozora spušta g l a v u s e d a z a sto uzima u ruku olovku misli otputovaću moram da otputujem piše slike otpadaju od misli kao meso od kostiju da bi se stiglo do s r ž i do moždine treba smrviti kost misli to nije ono nije t a k o stavlja r u k e n a r u b s t o l a skida naočare vidi na stolu knjigu otvara na slučajnom mestu »Slepo c r e v o ! S l e z i n a ! « r e č e sebi. Ne r a d i se tu o s l e p o m c r e v u ni o s l e z i n i . . . »Praskovja Fj odorovna ispraćala ih je, č u l a b u k u i ušla. Šta ti j e ? Ništa... «

198

odlaže k n j i g u uzima u ruke koverat adresira odmiče k o v e r a t z a t v a r a oči o t v a r a oči odmiče o l o v k u čuje glasove koji g a zovu ustaje od stola g l e d a k r o z prozor misli Erinnerung an J a m e s Joyce K ć e r k a L u č i j a 25 godina u ludnici na vest o očevoj smrti v e l i šta taj idiot radi tamo pod z e m l j o m s i g u r n o s v e v r e m e posmatra i z a g l e d a nas odozdo Erinnerung an James Joyce K ć e r k a Lučija p o b e g l a je u ludilo šta taj tamo pod zemljom sada radi ž e n a N o r a koja je izdržala s njim do k r a j a p o v e r a v a s e S a d j e sve postalo tako dosadno d o k l e god je bio s n a m a stalno se dešavalo nešto n o v o udaljavali su se sin Đ o r đ o i brat Caro fratello D ž e m s Džojs j e bio opsednut porodičnim osećanjima S k l a p a r u k e kao za m o l i t v u o l o v k a m e đ u prstima k a o štap uguran u žbice točka piše prekida čuje glasove stigla je pošta od 1 februara 1949 pismo od Tadeuša B o r o v s k o g pišem mašinom j e r m i j e l a k š e

199

»pero m i curi« o d r a d i o k u r s a ništa M a l o v r e m e n a n a m j e o d n e o dobri s t a r č i ć — L e o p o l d S t a f kome su davana odlikovanja cveće recitacije i novac pred svedocima posadili su ga na s c e n u poljskog p o z o r i š t a u t a k v u p l e t e n u stolicu z a b a b e . . . S t a f j e d r h t a v o m r u k o m tutnuo koverat u džep T u v i m koji je to gledao od predsedničkog stola sračunao je da će Staf zaraditi na svom jubileju oko milion zlota K a d smo se počeli srne j a t i T u v i m s a č u đ e n j e m p o d i ž e o b r v e »Sta s e s m e j e t e « k a ž e »pa t o j e ozbiljan p r o b l e m « N a t o m i s t o m m a t i n e u u p o z o r i š t u g l u m c i su g r o z n o r e c i t o v a l i Stafove pesme nisam još odgovorio Borovskom na to pismo Tadeuš je izvršio samoubistvo T u v i m je sa čuđenjem digao obrve Tuvim Staf Helena Leopoldova Stafova i s p o v e d i v š i se i p r i č e s t i v š i u m r l a je dn. 14. III 1957. g . Z a u p o k o j e n a m i s a služiće se u c r k v i sv. K a r o l a B o r o m e j s k o g na P o v o n s k a m a dn. 16. o m . u 12.15 čas. posle k o j e ć e s e o b a v i t i i s p r a ć a j o s t a t a k a na l o k a l n o g r o b l j e u p o r o d i č n u g r o b n i c u 0 čemu obaveštavaju m u ž sestra sestrična i porodica

I

R e c i t o v a l i s u loše nije i m s e isplatilo k a k o su govorili — da uče uloge za jedan nastup P o s l e t o g a j e bio p r i j e m u S e j m u k o j i j e p r i r e d i o Maršal Kovalski mnogo vina v u t k e i c v e ć a od k o g a s a m — l a l u nešto žuto doneo ženi (o, z a k a s n e l a z i m s k a l j u b a v i ! ) K a d vidiš Vileka Maha reci mu da živim vrlo č u d n o . . .

200

šta taj tamo radi pod zemljom sve vreme nas podgleda i posmatra kako izgleda ta lepa zelena travica od strane korenja SEĆANJE NA S A N I Z . 1963. GODINE Sanjao sam Lava Tołstoja ležao je u krevetu ogroman kao sunce u grivi raščupane kose lav video sam njegovu glavu lice od zlatnog talasastog lima niz koje se slivala neprekidna svetlost odjednom se ugasio pocrneo a koža njegovih ruku i lica bila je hrapava ispucana kao hrastova kora upitah ga »šta treba činiti« »ništa« reče kroz sve crte pukotine zaplovi prema meni svetlost poče se rasplamsavati ogromni zračni osmeh

201

DIJALOG Na obali crnog mora razgovarao sam s ruskim pesnikom o poeziji o Gogolju Šekspiru Staljinu i strahu v e t a r je raznosio s u s a n a naše reči zalazilo je sunce poplavilo je crveno krvlju vodu vazduh zemlju Šekspir je mora nosio n a svojoj g r b a č i brodove natovarene zrnom govorili smo o krizi lirike romana drame Sekspir je oplođivao Evropu sahranjivao m r t v e vodio ratove Smejao se od uha do uha pitao g l a s o m »sirotog T o m a « za ukus pojedenog govneta salate od l o v o r o v a lista dobrodušno s e n a t r e s a o D r ž a o nas n a d l a n u ostavljao n a p e s k u i počeo da u l a z i u m o r e s otvorenim žilama

VISLAVA

ŠIMBORSKA

(WISŁAWA

SZYMBORSKA) * 1923

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, j e r u klici pojedinih pesama 'kako (piše kritičar Ježi Kvjatkovski — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku. Simborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obra­ ćanja prošlosti. Sve su to postupci kojih se današnji pesnici plaše kao vatre, smatrajući ih prevaziđenim i zastarelim. K o d Šimborske ipak to ne samo da ne podseća na zastarelost, već naprotiv, deluje kao otk­ riće I novost. U oceni njene poezije kritičari misu mogli da se ne pozivaju na Lajbnica, Dekarta ili Hajdegera, |a ipak ta poezija je ispunjena najčistijom osećajnošću, svojstvenom posebno ženi, i tek misao i osećajnost zajedno čine veliku individualnost o v e poezije. S i m ­ borska vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj žvota« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Čitajući Simborsku bivamo svaki čas iznenađi­ vani, i nehotice drugačije vidimo sebe, svet oko nas.

203

K a o modema Seherezada, Simborska priča priče, a te su njene priče pune paradoksa i humora. Umesto da piše o srni, ona »piše srnu«, umesto da piše vodi, ona »piše vodu«. K a d opisuje umetničku sliku, ne daje verbalni opis slike, nego sliku vidi kao skup događaja koji se pred nama odvijaju. A kad peva o ljubavi, Simborska se ne jednom obraća negaciji, saopštava nam o onom što se desilo, opisujući ono što se n i j e desilo, i to odjednom deluje kao novost. Ima u tome plemenite »stidljivosti osećanja« kojoj isu uvek težili i koju dosežu samo malobrojni liričari. Umesto patetike velikih fraza pred nama je zamena, koja čak i o tragediji ljudske egzistencije govori nepatetično, uvek s p r a v o m merom, č o v e k našeg vre­ mena ne sme da se zavarava iluzijama, i Simborska se ne boji da ga prikaže u smešnom, gotovo grotesk­ nom položaju, čak i kada govori u ime svoga lirskog ja, što dokazuje da su njene pesme plod dugih raz­ mišljanja i ne malog znanja o svetu i ljudima. Poezija Simborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena.

NA KULI VAVILONSKOJ — Koliko je sati? — D a , s r e ć n a s a m i nedostaje mi s a m o z v o n c e o k o v r a t a d a zvoni nad t o b o m k a d spavaš. — Znači nisi čula buru? Vetar je tresao zid, kula je zevnula kao lav velikom kapijom na škripavim šarkama. — Š t a , z a b o r a v i o si? I m a l a sam na sebi o b i č n u s i v u haljinu z a k o p č a n u na r a m e n u . — I odmah zatim nebo se provalilo u ognju. — Pa k a k o s a m m o g l a da u đ e m , nisi bio sam. — Naglo sam ugledao boje od pre postojanja pogleda. — Š t e t a Š t o ne možeš da mi obećaš. — Imaš pravo, sigurno je to bio san. — Z a š t o lažeš, z a š t o m e oslovljavaš n j e n i m imenom, v o l i š je još? — O, da, hteo bih da ostaneš sa mnom. — Ne žalim, t r e b a l o j e ranije d a s e setim. — Stalno misliš na njega? — A l i ja ne p l a č e m . — i to je sve? — N i k o g a k a o tebe. — Bar si iskrena. — Ne boj se, otići ću iz o v o g mesta. — Budi mirna, otići ću odavde. — Imaš t a k o l e p e ruke. — To su stare priče, bodež je prošao ne dodirnuvši kosti. — N e m a na čemu, d r a g i m o j , n e m a na č e m u . — Ne znam i neću da znam koliko je sati. REČI — La Pologne? La Pologne? T a m o je strašno hladno, z a r n e ? — upitala me je i o d a h n u l a s olak-

205

šanjem. J e r t o l i k o s e n a k u p i l o t i h z e m a l j a d a j e u razgovoru još najpouzdanija klima. — O, g o s p o đ o — h o ć u da j o j o d g o v o r i m — pesnici m o j e z e m l j e p i š u u r u k a v i c a m a . N e k a ž e m d a i h u o p š t e n e s k i d a j u ; a k o mesec p o č n e d a g r e j e , skidaju i h . U strofama s l o ž e n i m od g r o m k o g h u k a nja, j e r s a m o t o s e p r o b i j a k r o z r i k u bure, p e v a j u o p r o s t o m ž i v o t u p a s t i r a foka. K l a s i c i riju l e d e n o m s v e ć o m m a s t i l a p o u g a ž e n i m s m e t o v i m a . Ostali, d e kadenti, o p l a k u j u s u d b i n u s n e ž n i m z v e z d i c a m a . K o h o ć e d a s e utopi, m o r a imati s e k i r u d a b i u l e d u p r o s e k a o p r o r u b . O , d r a g a gospođo. T a k o h o ć u d a joj o d g o v o r i m . A l i z a b o r a v i l a s a m k a k o s e f r a n c u s k i k a ž e foka. N i s a m s i g u r n a n i k a k o se k a ž e l e d e n a s v e ć a i p r o r u b . — La Pologne? La Pologne? T a m o je s t r a š n o hladno, zar ne? — Pas du tout! — o d g o v a r a m l e d e n o .

SADRŽAJ Jov, i z l o ž e n k u š n j i t e l o m i i m o v i n o m , p r o k l i n j e l j u d s k u sudbinu. T o j e v e l i k a poezija. D o l a z e p r i j a ­ telji i cepajući s v o j u o d e ć u ispituju k r i v i c u J o v a p r e d l i c e m Gospoda. J o v v i č e d a j e b i o p r a v e d a n . Jov ne zna zašto ga je Gospod kaznio. Jov neće da g o v o r i s njima. J o v h o ć e da g o v o r i sa G o s p o d o m . Javlja se Gospod na kolima od vihora. P r e d otvo­ r e n i m d o kostiju h v a l i s v o j e d e l o : nebo, m o r a , z e m ­ l j u i životinje. A n a r o č i t o B e h e m o t a , a osobito L e ­ v i j a t a n a , beštije što n a p a j a j u ohološću. T o j e v e l i k a poezija. J o v sluša — G o s p o d ne g o v o r i o t e m i . Zato se žurno pokorava pred Gospodom. S a d a se d o g a đ a j i b r z o redaju. J o v d o b i j a n a t r a g m a g a r c e i k a m i l e , v o l o v e i o v c e d v a p u t dostavljene. K o ž a p o ­ n o v o zarasta na iscerenoj lobanji. I J o v to dopušta. J o v s e miri. J o v n e ć e d a k v a r i r e m e k - d e l o .

206

MAJMUNICA Ranije n e g o ljudi iz raja isterana j e r j e oči i m a l a t a k o u r o k l j i v e d a j e z v e r a j u ć i p o rajskome v r t u č a k i anđele u v l a č i l a u n e p r e d v i d l j i v u tugu. I zato je, eto, morala, m a d a b e z p o k o r n o g pomirenja na zemlji da zasnuje svoja slavna pokolenja. Poletna, sposobna za hvatanje i oprezna, d o danas i m a g r a c i j u još i z tercijara. U E g i p t u d r e v n o m štovana, s orionom b u v a u g r i v i srebrnoj od svetlosti, slušala j e a r h i ć u t e ć i zabrinuto šta li od nje hoće. A h , neumiranja. I odlazila je mašući r u m e n o m trticom u z n a k da ne preporučuje niti zabranjuje. U E v r o p i joj dušu oduzeše, al joj iz nepažnje r u k e ostaviše; i j e d a n m o n a h slikajuć s v e t i c u dade joj š a k e uske, životinjske. S v e t i c a morađaše milost d a u z i m a k a o oraščiće. T o p l u k o nevinašce, d r h t a v u k a o starca brodovi je v o z a h u u k r a l j e v s k e dvore. Skičala je uzlećući na zlatnome lancu u svom k n e ž e v s k o m fraku papagajskih boja. Kasandra. Z a i s t a tu ništa nije smešno. U K i n i jestiva, na zdeli u d e š a v a grimase p e č e n e ili k u v a n e . Ironična kao brilijant u lažnoj podlozi. K a ž u d a i m a prefinjen u k u s njen mozak k o m e sigurno nešto nedostaje k a d nije izmislio barut. U bajkama samotna i n e s i g u r n a unutrašnjost ogledala p u n i grimasama,

207

ruga se sebi, dajući dobar primer nama, o kojima zna sve kao siromašna rođaka, iako se u prolazu i ne pozdravljamo. USEKOVANJE Dekolte potiče od decollo, decollo znači odsecam vrat. Š k o t s k a kraljica Marija Stjuart došla je na gubilište u odgovarajućoj košulji, košulja je bila dekoltovana i crvena kao krvotok. U tom istom času sama u sobi Elizabeta Tjudor engleska kraljica stajala je kraj prozora u haljini beloj. Haljina je bila zakopčana pod bradom i završavala se uštirkanim okovratnikom. Mislile su u horu: »Bože smiluj mi se« »Pravo je na mojoj strani« »Živeti ili sprečavati« »U izvesnim okolnostima sova je pekarova kći« »Ovo se nikad neće završiti« »Ovo se već završilo« »Sta ja ovde radim, ovde ničeg nema«. Razlika je u odeći — da, u to budimo uvereni. Detalj je neumitan. LOTOVA ŽENA Osvrnula sam se tobože iz radoznalosti, A l i sem radoznalosti mogla sam imati i drugih pobuda. Osvrnula sam se iz žalosti za zdelom od srebra, Iz nepažnje — vezujući kaišić sandale.

208

Da ne bih v i š e g l e d a l a u p r a v e d n i v r a t s v o g a muža L o t a . I z nagle sigurnosti d a k a d b i h u m r l a č a k ni zastao ne bi. Iz neposlušnosti pokornih. U osluškivanju potere. Pogođena tišinom, u n a d i da se B o g predomislio. D v e naše k ć e r k e v e ć s u stajale n a v r h u brežuljka. Osetila sam u sebi starost. Udaljenost. Jalovost putovanja. Sanjivost. O s v r n u l a sam se iz plašnje, na koju stranu da stupim. N a m o j u sreću pojaviše s e zmije, paukovi, m i š e v i i m l a d u n č a d supova. Ne više ni dobro, ni z l o — v e ć naprosto s v e što j e živelo, p u z a l o i s k a k a ł o u s v e u k u p n o j plašnji. O s v r n u l a s a m s e z b o g osamljenosti. Z b o g stida što b e ž i m krišom. Iz želje da k r i k n e m , da se v r a t i m . Ili t e k k a d se digao vetar, r a z v e z a o mi k o s u i z a d i g a o mi suknju. Č i n i l o mi se da to v i d e oni sa zidina Sodome, i prskaju u glasan smeh, j e d n o m i još jednom. O s v r n u l a s a m se u g n e v u . Da b i h u ž i v a l a u njihovoj velikoj propasti. O s v r n u l a s a m se zbog s v i h n a v e d e n i h pobuda. O s v r n u l a s a m s e b e z sopstvene volje. T o s e s a m o k a m e n okrenuo, k r č k a j u ć i poda mnom. T o m i j e p u k o t i n a odjednom presekla put. N a r u b u j e tapkao hrčak, dignut n a d v e noge. I tada oboje pogledasmo unatrag. N e , ne. J a s a m trčala dalje, v u k l a se i uzletala, s v e d o k se t a m a nije strovalila s neba, a s n j o m usijan šljunak i m r t v e ptice. V i š e p u t a o k r e n u l a sam s e zbog ponestalog daha. K o b i t o m o g a o videt', pomislio b i d a igram. N i j e i s k l j u č e n o da sam oči i m a l a otvorene. M o g u ć e j e d a s a m pala l i c e m o k r e n u t a gradu.

14

209

VOJNA

PARADA

Zemlja — zemlja, z e m l j a — v a z d u h — zemlja, vazduh — voda — zemlja — zemlja — voda, voda — v a z d u h — z e m l j a — v a z d u h — v a z d u h , zemlja — v o d a — vazduh — voda — vazduh — zemlja, vazduh — zemlja — zemlja — zemlja — zemlja — Zemlje Vode Vazduha —

N i š t a v i l o se proništilo i za m e n e . P r e v r n u l o se zaista na drugu stranu. I g d e se ja to n a đ o h — o d g l a v e d o n o g u u s r e d planeta, č a k i n e p a m t e ć i k a k o m i b e š e n e biti. 0 m o j o v d e sretnuti, o v d e zavoljeni, već samo slutim s rukom na tvom ramenu, k o l i k o n a onoj s t r a n i pu stoši p r i p a d a n a nas, k o l i k o t a m o tišine n a j e d n o g o v d e c v r č k a , k o l i k o t a m o n e m a n j a l i v a d e n a j e d a n o v d e listak kiseljaka, a sunce nakon m r a k a kao obeštećenje u kaplji rose — za k a k v e t a m o p r e d u b o k e suze? Zvezdane nasumce! Ovdašnje naopako! Razapete na krivinama, teretima, hrapavostima i pokretima! Z a s t o j u b e s k r a j u za n e i z m e r n o n e b o ! O l a k š a n j e posle p r o s t o r a u v i d u l a k e b r e z e ! S a d ili n i k a d v e t a r g o n i j e r v e t a r j e baš o n o što I h r u š t na stazu s t u p a u p o v o d o m čekanja d u g o g

oblak, tamo ne duva. s v e č a n o m odelu s v e d o k a naspram kratkog života.

A m e n i ispade t a k o da s a m p o k r a j tebe. I zaista ne v i d i m u t o m e n i š t a obično.

210

SREĆNA

LJUBAV

S r e ć n a ljubav. Je li to normalno, je li to ozbiljno, je li to korisno — šta s v e t i m a od njih d v o j e koji ne v i d e sveta? Uzdizani j e d n o p r e m a d r u g o m b e z i k a k v e zasluge, p r v i od njih milion, ali u v e r e n i da se t a k o desiti m o r a l o — u n a g r a d u za šta? n i z a šta; svetlost p a d a niotkud — zašto baš na njih, a ne na druge? D a l i t o v r e đ a pravednost? D a . D a l i narušava brižljivo n a g o m i l a v a n e principe, ruši m o r a l u provaliju? N a r u š a v a i ruši. Pogledajte n a t e srećne: k a d b i s e b a r m a l o maskirali, p r a v i l i se potišteni, b o d r e ć i t i m e prijatelje! Č u j t e k a k o se s m e j u — uvredljivo. K a k v i m j e z i k o m g o v o r e — na izgled r a z u m l j i v i m . A te njihove ceremonije, izmotavanja, tobožnje o b a v e z e j e d n o g p r e m a d r u g o m — t o liči n a z a v e r u iza l e đ a č o v e č a n s t v a ! T e š k o je čak i reći do č e g a bi došlo k a d bi se njihov p r i m e r m o g a o oponašati. Na šta bi m o g l e računati religije, poezije, o č e m u bi se pamtilo, šta bi se osuđivalo, ko bi hteo ostati u k r u g u . S r e ć n a ljubav. Je li to neophodno? T a k t i razboritost n a l a ž u da se o njoj ćuti k a o o skandalu iz v i s o k i h sfera Ž i v o t a . D i v n a dečica rađaju se b e z njene pomoći. O n a nikad ne bi uspela da naseli zemlju, j e r se dešava v r l o retko. N e k ljudi koji ne poznaju srećnu l j u b a v t v r d e da nigde nema s r e ć n e ljubavi. S tom v e r o m lakše će im biti da ž i v e i u m r u .

14«

211

DVA BRUHELOVA MAJMUNA O v a k o i z g l e d a moj m a t u r s k i s a n : u prozoru sede d v a m a j m u n a p r i v e z a n a l a n c e m , napolju s e p l a v i n e b o i k u p a se m o r e . P o l a ž e m iz istorije ljudi. M u c a m i nastavljam dalje. M a j m u n z a g l e d a n u m e n e i r o n i č n o sluša, d r u g i tobože d r e m a — a k a d n a k o n pitanja n a s t a j e ćutanje, došaptava m i tihim zveckanjem lanca.

TERORIST, ON G L E D A B o m b a će e k s p l o d i r a t i u k a f a n i u t r i n a e s t i dvadeset. S a d a je t e k t r i n a e s t i šesnaest. N e k i ć e stići d a u đ u . N e k i da i z a đ u . > T e r o r i s t j e v e ć prešao n a d r u g u s t r a n u u l i c e . T a r a z l i k a štiti g a o d s v a k o g zla, a prizor — kao u bioskopu: Ž e n a u žutom žaketu, ona ulazi. C o v e k u t a m n i m n a o č a r i m a , on izlazi. Mladići u farmerkama, oni razgovaraju. T r i n a e s t i s e d a m n a e s t i četiri s e k u n d e . O n a j niži i m a s r e ć e i s e d a na s k u t e r , a onaj v i š i u l a z i . Trinaest i sedamnaest i četrdeset sekundi. D e v o j k a , o n a uđe, sa z e l e n o m t r a k o m u kosi. S a m o što j e onaj a u t o b u s o d j e d n o m z a k l a n j a . Trinaest i osamnaest.

212

N e m a više devojke. Je li bila tako g l u p a i ušla, ili nije, to će se videti k a d b u d u iznosili. Trinaest i devetnaest. N e k a k o niko n e ulazi. Z a t o još izlazi j e d a n d e b e l i ćelavi. A l i eno, kao da nešto t r a ž i po d ž e p o v i m a i u trinaest i dvadeset b e z d e s e t sekundi o n s e vraća p o t e s v o j e b e d n e rukavice. T r i n a e s t i dvadeset. Vreme, kako se ono vuče. V a l j d a sada. J o š ne sada. D a , sada. B o m b a , ona e k s p l o d i r a . . .

POHVALA LOŠEG MIŠLJENJA O SEBI M i š a r n e m a sebi šta da p r e b a c i . S k r u p u l e s u strane c r n o m panteru. U ispravnost s v o j i h p o s t u p a k a ne sumnjaju pirane. Z v e č a r k a p r i h v a t a sebe b e z ograda. S a m o k r i t i č n i šakal ne postoji. S k a k a v a c , aligator, trihnina i obad ž i v e k a k o ž i v e i raduju se t o m e . S t o k i l o g r a m a teško j e srce k i t a sabljaša, no u d r u g o m pogledu ono je lako. N i č e g n e m a životinjskijeg od čiste savesti n a trećoj S u n č e v o j planeti.

TIMOTEUŠ KARPOVIČ (TYMOTEUSZ

KARPOWICZ)

* 1921

Prve zbirke poezije Timoteuša Karpoviča, jednog od zakasnelih početnika iz 1956. godine, morale su služiti kao primer kako se postupkom takozvane čiste lirike može reagovati na političke probleme važne za celu zemlju. »Lekcija tišine« iz našeg izbora je sjajan primer za to. To je reagovanje sasvim drugačije nego što bi bilo u publicista li naučnika. U današnjoj poljskoj poeziji Karpovič donosi je­ dan od najambicioznijih pokušaja traženja novih izra­ žajnih mogućnosti za iskazivanje poetskih stanja. To je fantastika 'konkretna, poniranje u značenja reci i građenje novih sistema viđenja. Karpovič uvek po­ lazi od predmeta, od čulnog i intelektualnog znanja o predmetu, od onog što predmet znači, svojm imenom i svojom funkcijom. Ali ako |se samo u jedno zna­ čenje prodre dublje, videće se da predmet i njegova funkcija mogu taj broj značenja veoma da prošire. U tome je poetska vrednost svakog jezika — svi se mi već u običnom, svakodnevnom govoru služimo poet­ skim jezikom. Pesnik, po Karpovičevom mišljenju, taj poetski jezik može još više da obogati, da otkrije nove oblasti mašte i krajnja poetska saznanja. Vrlo intelektualna, Karpovičeva poezija je i vrlo čudna. On pokušava da se oslobodi balasta mnogore-

215

čitosti, i da lirske situacije iskazuje neposredno. Ne traži izlaza u metafizici, a i p a k iu toj poeziji Srna želje za nekim neostvarenim metafizičkim skladom. U tom smislu može se govoriti i 0 filozofskim (vido­ vima Karpovičeve poezije. Godine 1972. Karpovič je iznenadio poljsku čita­ lačku javnost svojom v e l i k o m pesničkom knjigom Izokrenuta svetlost. To je knjiga stihova od p r e k o 400 strana. T v r d i m da je to najambiciozniji poduhvat u posleratnom poljskom stihotvorstvu. Na žalost, to je knjiga-fantom. Nju ni najobrazovaniji Poljaci ne razumeju. Ne reči, reci su tu s v e postojeće ili b a r razum­ ljive u poljskom jeziku. Nerazumljive su rečenice i sklopovi. Mladi su tih godina, iz mladalačkog prkosa i po­ trebe da veruju u večnu avangardu Karpovičevoj knjizi izglasali jednu od uglednih književnih nagrada, Karpoviča proglašavali svojim pesničkim uzorom. Jedan od tadašnjih mladih, Edvard Balcežan, napisao je u odbranu te K a r p o v i č e v e knjige ubojit esej »Ko se boji izokrenute svetlosti?« i taj esej kasnije preštampao u svojoj sjajnoj knjizi studija i eseja Krugovi posvećenja u tajnu (1982). On nabraja sve vrline te Karpovičeve knjige, citira zlatne misli, sjajne pojedine stihove i odlomke celina. A l i time Karpovičevu knjigu nije učinio ni za dlaku čitljivijom. Ja, kao prevodilac Karpoviča (objavio sam njegove izabrane pesme pod naslovom Lekcija tišine, 1964), stojim pred pesmama iz Izokrenute svetlosti bespomoćan, nem. Budućnost će pokazati da li je taj K a r p o v i č e v pokušaj jedno od najgenijalnijih ostvarenja novije poljske poezije, ili potpun promašaj. I Posle te iknjige Karpovič se posvetio univerzitet­ skom radu. Danas predaje na Čikaškom univerzitetu u SAD.

L E K C I J A TIŠINE K a d a je leptir previše naglo n e k a d sklopio k r i l a — v i k a l o se: m o l i m za tišinu! T e k što j e p e r o uplašene p t i c e dodirnulo zrak — v i k a l o se: m o l i m z a tišinu! Tako je naučen b e š u m n o da h o d a slon po dobošu č o v e k p o zemlji B e š u m n o s e n a d poljem dizalo d r v e ć e kao što se diže kosa od straha SAN Š t a se to strašno prisnilo pesndku da je iskočio iz s n a k a o j e l e n i z zapaljene š u m e l e p t i r iz njegove metafore pokrio ga svojim krilom i opisana k v a k a p o k r e n u l a se na v r a t i m a

217

PUTOVANJE

GRANE

plovim po zemlji plovim po vodi plovim po vetru ja sam b u k o v a grana ruka drveta nada ptica v i č i t e n a m e n e : z e l e n a lisnata l u đ a k i n j o ljubite m e d o k p l o v i m j e r n i k a d s e v r a t i t i n e ć u ovo je moje poslednje putovanje u njega čak niko ne veru je recite o t o m e l u g a r i m a — p l j u n u ć e i o t i ć i dalje ali t i s e z a g l e d a j p e s n i c e zaista p l o v i m p o z e m l j i zaista v o l i m p r s t e n j e u v e t a r b a č e n o od l a s t a g d e s u z a k o p a n i v r a t o v i i z v o r a i oči b u d u ć e g zelenila gde vetar pre no što pomisli — već zna oblik daha g d e se č e z n e u o b l i k u l i š ć a g d e se g o v o r i u obliku ruže s m r t n o željna cilja ustrajno n a p r e d p l o v i m na n e č i j i m t v r d i m r a m e n i m a ko nosi u r u k a m a sekiru

ŽIVOTINJE IZ ZELENE ŠUME prva kaplja dana udarila je u k o n s t e l a c i j u s n a zaljuljali s u s e s l a t k i h o r i z o n t i probuđeni p u t e v i budno su se propeli moja s e k u ć a u z n e l a v i s o k o u o t v o r e n o m o k u p o j a v i l a se z e m l j a životinje i z z e l e n e š u m e izišle s u n a p o j i l o žeđ im je j a s n a i h l a d n a kopita t v r d a i p r e c i z n a žive u r a z g o v e t n o j š u m i piju v o d u piju čistu v o d u

218

DRVOSTAJ VODE drvostaj v o d e je u nestajanju v o d a iscvetala i z p r e s e č e n i h ž i l a v o d e isplovljuje k a m e n n e d o v o l j n o r a z v i j e n i isplovljuje o k o n e d o g l e d a n o i g r i v a koja se ne da uplesti u hrast ili l u k a v o g m e d v e d a u t o m h r a s t u i v o d a takođe nestaje u drvostaj u suša ljudske n o g e ljudske r u k e nedostatak rose u s u s r e t u n o ć n o m i j u t a r n j e m suša stola i suša peći gorivo iz kojeg salamandra v e ć n e iznosi svoje m a r a m e n a k i š u n a sušenje suša g o v o r a š u š k i r e č i n o k a t urastao u r e č n o k a t i uši urasle u reč uši koje se ne d a j u č u t i u stvari nerođene za glas suhe m a k o v i c e sa s u h i m m u š i c a m a to su posledice e l e m e n t a r n i h n e p o g o d a koje potiču iz drvostaj a v o d e n i k a d nije bilo drvostaja v o d e izvinite a šta je isečeno

LOV opkoljeni sobom hraneći pse unutrašnje u previše tesnoj š u m i čekamo jutro puni s m o divljači i s e b e kao što to b i v a u v r e m e l o v a budno slušamo da k r o z naše u h o m e k o d l a k i samur n e iskoči čim g r a n e osvit izići će iz nas na pojilo

219

lakomisleni svetleći jeleni tada ćemo gađati u njihov vreli obris ugodno ležeći u sopstvenoj senci da bismo se hitac za hicem u sebi oslobodili

ZALUTALI

PUT

Kugle su već napasene konji već nabijeni nekoliko akara zvuka metar boje jutro senke sitnolisno putovanje kroz brlog klanaca zatim su lisice u klancima sve staze zatrle marš je postao nejasan marš bez cokula i nogu marš u stvari bez zemlje naši konji daleki pasu u mravinjacima šuštavo komade pod njihovom kožom plovi kiseonička humka dimi se nad krznom to je paša nejasna paša bez njuški i sena paša u stvari bez gladi razrasta se streme ono je čelična kapija ono je u stvari duga samo zvuk boje izokrenut izgleda kao da smo pogrešno krenuli preko tog stremena život je tu nejasan

220

drvo stvarno bez drveta staza u s t v a r i b e z staze ruža s v e t l a b e z n a š i h očiju

SAN OLOVKE k a d se o l o v k a s v l a č i p r e d spavanje čvrsto odlučuje da spava u k o č e n o i crno pomaže joj p r i t o m urođena nesavitljivost svih srčika sveta kičmena srčika olovke p u k n e a ne da se s a v i t i nikad joj ne d o đ u u s a n talasi ili kosa samo vojnici u s t a v u m i r n o ili mrtvački kovčezi ono što se u njoj smešta ravno je što j e v a n nje k r i v o l a k u noć

SEKIRA Kad s e d a n d o k r a j a oljušti z a k o p a v a m o n j e ­ g o v u b e l u s r ž d u b o k o u z e m l j u s t a v l j a m o na nj postelju i pored nje s e k i r u da se č a k i u s n u b r a ­ n i m o o d napasti Z e l e z o tiho g u n đ a gutajući u s e b i hladna i š č e k i v a n j a u d a r a c a umiljava s e o k o n a š i h r u k u ljubi n a m prste p l o v i ispod j a s t u k a ljulja n a š e g l a v e k l i z i po r a m e n i m a i v r a t o v i m a dodiruje b e d r a

221

i noge p o l a k o m e n j a sile gravitacije k o j e nas drže u s t v a r n o m p o l o ž a j u p r e p l i ć e luporednike s n a š o m kosom a s e k i r i š t e u v i j a o k o m e r i d i j a n a Naglo uzjahujemo na toplog konja sna stiskamo njegove bokove i evo konj se propinje savla­ dava p r v u prepreku sa suhim praskom otkidamo se od svojih senki ukus železa ulazi na usta pristu­ pamo pričešču heroja Sada s m o admiral nelzon sa trafalgara prost vojnik s verdena sveti đurđe što guta vatrenog zmaja razvijorena kosa zvoni plemenito i herojski besni k o n j g r i z e i g a z i m r š a v e o b l a k e v r e l i v i z i r s v e v i š e n a m p a d a n a o č i prsti s e s t v r d n j a v a j u n a sekirištu i sreća sekire postaje tako opipljiva da se upija u n a s k a o s e n k a u p e ć i n u u g n e ž đ u j e se i preobražava u železni e h o što bruji u g l a v a m a u kojima žonglira bura O najluđe herojstvo konj p r o p a d a u k o p i t a

bez

tebe

O najsvetliji udarce b e z t e b e lobanje nemaju smisla postojanja

gnjije tuđe

i

iruka

i

vlastite i

Zato udaramo sekirom u beli k a m e n dana koji se probio kroz nas i r a z v i o prve pipke k a l e m je t a k o k r ž l j a v d a č a k i ine k r v a r i ali m i i a k o v e ć s t o noći r a z j a r e n i n a t u k r v o d l u č u j e m o s e d a č e ­ k a m o j e r još postoji m o g u ć n o s t d a s m o o v d e i s m e jani

VIKTOR VOROŠILSKI (WIKTOR W O R O S Z Y L S K I ) *1927

Pesnik, prozni pisac, publicist i prevodilac. Prvu pesmu objavio je u svojoj osamnaestoj go­ dini, poslednjeg meseca rata. Studirao IU Moskvi u Književnom institutu »Maksim Gorki«, koji je završio kao kandidat nauka. Spada u prvu generaciju poljskih mladih pisaca aktivista iz prvih posleratnih godina, zvanih »bubuljičavi«. Evo kako je te tadašnje mlade naslikao kasnije sam Vorošilski: »Bili smo mršavi, nedohranjeni, r u ž n i . . . Imali smo duge vratove, ruke s kojima nismo znali šta da činimo, čupavu kosu. Kretali smo se nezgrapno kao pelikani. Gledali smo na ljude ispod oka, a naši gla­ sovi zvučali su neprijatno. Uostalom, nismo ni pozna­ vali prijatne reči i prezirali smo ih. (...) Bolovali smo od sušice, a uostalom, pucali su u nas iza ugla. Jed­ noga našeg utopili su u kadi. U analoj grupi pošli smo na pogreb, i opet je jedan od nas držao govor: r r r e a k c i j a . . . Nismo umeli da igramo, devojkama nismo kupovali cveće, noću smo čitali Marksa, a danju urlali na mitinzima...« Za »bubuljičave« svet je bio podeljen na dva dela: jedan pravedan, svet slobode na Istoku, i drugi reak­ cionaran, svet ropstva i mraka na Zapadu. Oni su se borili za uključivanje Poljske u svoj »novi svet«.

223

I poezija im je bila takva: parolaška, mitingaška, puna ljubavi prema čoveku i mržnje p r e m a klasnom neprijatelju. Znamo k a k o se ta shema sramno raspala, poka­ zujući svoje zloslutno, neljudsko lice. Polako ali sigurno Vorošilski se otresao mučnih naslaga svojih mladalačkih predubeđenja. Od neka­ dašnjeg bezobzirnog borca za jednostranu istinu, postao je borac za jedan zdraviji moral. Neprijatelj mu je postalo sve što je konvencionalno, lažno, neautentično. Naročito su mu značajne dve zbirke, Uništenje vrsta (1969) i Posle uništenja (1974). U njima je pro­ govorio zreo pesnik i čovek koji je prošao kroz strašnu životnu školu našeg stoleća. Vorošilski, sad, na pitanja ne odgovara neposred­ no, nego preko svojih lirskih 'junaka, posredno. Sada u tim pesmama postoji forma junakovog monologa, a tog junaka uvek odnekud poznajemo. U mnogim pes­ mama dolazi do iglasa mnoštvo, s čijim se pogledima i mišljenjima autor ne poistovećuje; naprotiv, poka­ zujući ga u ironičnom svetlu, autor pokazuje dvolič­ nost i moralnu pustoš takvoga kolektirnog sveta. Tada to postaje glas ćutljive većine«, pasivne društvene mase, koja je, k a k o nas uči istorija, u v e k spremna da se odrekne p r a v a na suđenje i p r a v a na individu­ alno protivljenje, za račun bezbednosti i unutrašnje stabilizacije. I za divno čudo, pesništvo Vorošilskog postalo je svestranije, bogatije, uverljivije i životnije. I nema više sumnje za koju se to istinu zalaže autor, na kojoj je on strani.

STARI MARKS Z a d i v l j u j e me i p r i v l a č i S t a r i M a r k s ne v i š e o n a k o silovit i d r a m a t i č a n k a o M l a d i M a r k s ni o n a k o sarkastičan T e ž i V e ć v i š e n e piše pamflete P r o u č a v a i z v o r e u Britiš muzeumu S v e m o r a da b u d e p r o v e r e n o i ništa ne m o ž e da sadrži g r e š k u ni da se oslanja na nepromišljen c i t a t po sećanju Do k a s n o u noć sedi u drvenoj fotelji piše p u š i p r e v i š e cigara p o n e k a d o d š k r i n e v r a t a susedne sobe t a m o D ž e n i M a r k s rođena fon V e s t f a l e n starija o d m u ž a raščešljava k o s u p r e d ogledalom ushićeni M a r k s g o v o r i K a k v a s i t i posle č e g a s e v r a ć a z a sto i tako s v e d o dana k a d a ć e u m r e t i n e na b a r i k a d a m a galijama n e g o baš u toj fotelji Imam poverenja u Starog Marksa koji p r i r o d n o h o ć e da promeni svet a l i hoće t a k o đ e da ga razume Stalo mu je do oslobođenja eksploatisanih ali takođe m u j e stalo da do k r a j a napiše k n j i g u o m e h a n i z m u s v e t a eksploatisanih i e k s p l o a t a t o r a hteo bi da dobro u d a svoje t r i k ć e r i z a ljude n a p r e d n e i v e r n e i brine se zbog D ž e n i n e bolesti i sam popušta sa z d r a v l j e m i ne može p o n o v o da o t p u t u j e u K a r l s b a d j e r mu A u s t r i j a n c i p o d v a l j u j u i z b o g materijalnih r a z l o g a

15

225

m o r a da p i š e s v a š t a r i je za N j u j o r k T r i b j u n i m o ž d a z a t o n e ć e stići i s t u p a krupnim koracima po Hempstid Hidu plašeći v r a p c e i ne g u b e ć i n a d u da će ipak stići Genije ustaljenog života ima izgled svakodnevnosti S a m ne poznaje svoju moć Ne čuje glasove Ne vidi znakove Ne uzjahuje ne razmahuje ne grmi Nije nervozan Zna malo v i š e od d r u g i h i to h o ć e d a saopšti K r i v o m i j e što n e ć e z a v r š i t i k n j i g u a l i o n o što ć e u č i n i t i i onako je dovoljno za nekoliko pokolenja S a m o kad bi umeli u tome da se razaberu On drži d a h o ć e S t a r i M a r k s c e n i S e k s p i r a i E s h i l a ali n j e g o v s v e t nije t r a g i č a n O t k r i o je u n j e m u loš p o r e d a k te z a t o v i d i i m o g u ć n o s t b o l j e g P r e d a j u ć i m u svoje z n a n j e daje s v e t u š a n s u 1967. FAŠISTIČKE

DRŽAVE

U b r z o posle r a t a 1 9 1 4 — 1 9 1 8 u E v r o p i n a s t a d o š e prve fašističke d r ž a v e U t i m d r ž a v a m a s u n c e je i z l a z i l o i z a l a z i l o u n o r m a l n o v r e m e obasjavajući krovove kuća i zelene nagibe planina u oborima b l a g o j e rikala s t o k a M a j k e s u u z o r u b u d i l e d e c u ljubeći i h u č e l o O č e v i s u p o povratku s rada osećajući radosni z a m o r u k o s t i m a udisali d i m d o m a ć e g ognjišta a p o s l e r u č k a

226

spavali u fotelji i l i uporno majstorisali ili oduševljeno muzicirali D e c a su se i g r a l a k l i p e školica i vije M a l i m devoj čicama rasle su g r u d i i devojčice su iz dana u dan izrastale u v e l i k e devojke ispunjene šapatom kao š u m o m drveta u šumi i n a g l i m s m e h o m na čiji b i z v u k mladići osećali k a k o im se suše g r l a U letnjim večerima na z a v e s a m a iznutra osvetljenim sastajahu se senke rastajahu i opet ljubavno sastajahu A z i m i su ljubavnici lovili paru iz usta u z a s n e ž e n i m p a r k o v i m a I j o š se m o g u spomenuti m a č k e što se izvijaju u d u g u i vrapci što u z l e ć u nad kolovozom i starice p r e d k u ć a m a i cveće sečeno i gajeno u saksijama i b o l n i č a r k e što bolesnicima daju toplomere i ljudi s m e t l o m što m e t u ulice I d r v o što se suši i brazda na vlažnoj njivi i v e t a r u šikarama I još se m o ž e spominjati mnogo pojava koje s v e d o č e k a k o P o š t o nije bilo z n a k o v a n a n e b u p o g r e b n i h kometa v o d e pretvorene u k r v gorućih ž b u n o v a pošto je ž i v o t tekao obično i stvarno je u t i m d r ž a v a m a m n o g o bilo ljudi običnih i ljudi dobrih i t a k v i h k o j i ništa nisu znali i kojima ni na pamet nije padalo i koji se nisu osećali k r i v i i koji s t i m nisu imali ničeg zajedničkog i koji č a k n o v i n e nisu čitali ili su ih čitali n e m a r n o zauzeti mislima o tom k a k o treba popraviti k r o v koji prokišnjava dati cipele obućaru izjaviti ljubav popiti k r i g l u piva pomešati boju zapaliti s v e ć u i koji

15'

227

zaista nisu z a p a ž a l i s t r a h u o č i m a suseda i nisu č u l i p o d r h t a v a n j e u g l a s u o n o g a koji z a p u t pita nisu zapažali razliku nisu čuli g l a s u sebi ili k o j i su u b r z o nešto naslutili nisu m o g l i n i š t a u č i n i t i i tešili se govoreći u najmanju ruku ništa z l o n e r a d i m o ž i v i m o isto k a o u v e k Š t o j e b i l o istina A i p a k to su b i l e fašističke d r ž a v e

PRAOTAC

AVRAM

A šta j e A v r a m a i p a k g o n i l o t e U r H a l d e j s k i napusti s njegovim palatama i hramovima i u gradu Haranu takođe ne zagreja mesta Š t a ga je gonilo na nesigurna nomadska lutanja Odvratnost prema prolivanju krvi Prinošenje ljudskih žrtava bilo mu je ogavno Ne hte bogovima očima da posveti devet crnoputih mladića u u g a o n i k a m e n da ih zazida Strah mu oduzimaše san u k u ć a m a sazidanim na kostima Z a d a h čovečje k r v i sa oltara presecaše mu dah I otide m u ž A v r a m u pustinju U m r a k u p r a p o v e s t i k r e t a š e se n a s l e p o J o š ne poznade dobrobiti b r a t s t v a T a m n o m o d r a n o ć k i d a š e m u šatore i n e s i g u r n a m i s a o g a i z j e d a š e ili m o ž d a predosećanje D a j e s v a k i ž i v o t p o s e b n a r a d o s t i dar k o j i t r e b a braniti ne gubiti I očajavaše A v r a m s a o k r u t n o m v e r o m z a v a đ e n d o k n e diže b u n u

228

p r o t i v bogova s v i h i i z a b r a j e d n o g koji ne žuđaše ljudskog m e s a A i p a k v e t r i m a šibani i g l a đ u m o r e n i n e d a v a h u m u v e r e saputnici u lutanju da n o v je z a k o n A v r a m o v a B o g a i s t o g a se ta z n a n a epizoda k a o što knjiga z b o r i o d i g r a n a g o r i s a sinom I s a k o m udaljio se ovaj nosaše d r v a a A v r a m vatru i mač i vraćajući se s u t r a d a n r e č e praotac htedoh bejah ubiti ali B o g ruku moju zadrža i ukaza mi na o v n a u trnju u p l e t e n o g To o n i m a što s u m n j a h u razbudi m a š t u i u b e d i ih T a k o iz gađenja i s t r a h a A v r a m o v a religije se rodiše n o v e B i u p o z n a t o m i l o s r đ e i o s u đ e n a n e č o v e č n o s t I nije v i š e n j e g o v a k r i v i c a š t o j o š ne j e d n o m .bi n a r u š e n z a k o n ji l j u d i prinošeni na ž r t v u i što m r a k padaše i v r e d n o s t svakog života n i š t a v n a izgledaše SPAŠAVANJE DON KIHOTA Posle sedam poraza u Sevilji Migel de Servantes Savedra n e z g r a p n o g h i d a l g a oblači u o k l o p postavlja g a n a konja i horizont mu o t v a r a k l j u č e m K r o z žegu kroz podsmeh k r o z p r e d e o l u d e imaginacije D o n K i h o t jaše lomi koplje iz sedla i z b a č e n dodiruje z e m l j u S t v a r n o s t g a g r d n o l e m a O n a stvarnost kojoj k r č i u trbuhu z v e c k a u k e s i i puši joj se iz g l a v e Ista o n a

229

što i m a j a k e p e s n i c e i z a u d a r a na z n o j i b e l i l u k i koja mrzi o t p a d n i k a i h o ć e da postoji i s k l j u č i v o o k o u oko sa s o b o m b e z antiteze b e z f a n t a s t i č n o g lika u ogledalu bez glasa izvan svoga registra Stvarnost ne prašta D o n Kihotu Migel de Servantes Savedra bogobojažljivi sluga stvarnosti k o j i nje r a d i s a s t a v l j a s m e š n u p o v e s t u poslednjem č a s u p r i s k a č e o n o m š t o l e ž i i z a k l a n j a ga od s m r t n o g u d a r c a U t o m t r e n u I njegova bezgranična odanost služenju kao da biva stavljena na probu Don Kihot u k o č e n o ustaje s a z e m l j e šantucajuć: prilazi poluživoj Rosinanti prigušujući j a u k e stavlja n o g u u u z e n g i j u p e n t r a se na k o š t u n j a v a l e đ a i o d l a z i u s v o j u n e s t v a r n o s t ostavljajući S e r v a n t e s a iza s e d a m t u g a u Sevilji FRANC

KAFKA

(I)

K a d j e F r a n c K a f k a p i s a o s v o j e istorije o n e n i s u bile o g l e d a l o stvarnosti R o d i o se i ž i v e o u najblažoj tiraniji a k a d je p r o p a l a — u n a j ­ pristojnijoj o d b u r ž o a s k i h d e m o k r a t i j a E v r o p e U svetu t a k o nepodatljivom z a A p o k a l i p s u d a k a d j e od nje p r o g u t a n nije p r e s t a o da se i š č u đ a v a U g r a d u g d e još u v e k m o g u da se nađu tragovi svakoga ko je tu živeo pre Apokalipse Takođe i

230

Franca Kafke E v o k u ć e u kojoj se rodio O v u d a ga je s l u ž a v k a vodila u školu plašeći ga O v d e je radio u osiguravajućem d r u š t v u i nije smeo da se oslobodi na d v a dana da otputuje na sastanak s l j u b a v n i c o m O v o je porodična g r o b n i c a K a f k i n i h K u ć e stoje s v e samo što s n e k i h otpada m a l t e r S t a n o v n i c i takođe pokazuju s t a r u č e s m u k o j u j e opisao u jednoj od p r v i h p r i p o v e d a k a i unutrašnjost crkve iz romana A l i k a d bismo u onom što je pisao tražili sliku sveta u k o m e je ž i v e o to bi b i l o nepravda i taj čestiti s v e t bi i m a o p r a v a da se oseti u v r e đ e n i m pošto nije bio takav Bio je vedriji i prostiji S r e ć o m K a f k u su počeli čitati mnogo kasnije k a d se telo sveta u v l a č i l o u s v a k u njegovu izmišljenu reč nadoknađujući zakasnelost i j a u č u ć i od bola 1966.

FRANC KAFKA

(II)

F r a n c K a f k a j e u v e k želeo da v e r u j e i da bodri M e đ u knjigama koje je najradije čitao bile su priče B o ž e n e N j e m c o v e C e s t o i m s e v r a ć a o gutajući toplinu kojom su zračile i želeći da postane sličan staroj dobroj gospi koja l j u d i m a deli h l e b Jednom je pročitao njeno delo pod naslovom U zamku i oko zamka i to je ostavilo na n j e g a

231

t a k a v utisak d a n i j e m o g a o d a s e o d u p r e ž e l j i iza p o d r a ž a v a n j e m d u g o i stalno s e n a d a o d a ć e u s p e t i da s t v o r i delo isto t a k o s u n č a n o i sa isto t a k o srećniim z a v r š e t k o m a l i nije u s p e o i m n o g o je p a t i o i h t e o je d a s p a l i o n o što j e napisao

Pisao

je

MIRON

BJALOŠEVSKI

(MIRON B I A Ł O S Z E W S K I ) 1922—1983

U poljsku poeziju ušao je s višegodišnjim za­ kašnjenjem, prelomne 1956. godine, ali zato je ušao kao zreo čovek i izgrađen pesnik. Danas, u godini autorove smrti, njegova poezija, isto kao i u vreme kada se pojavila, pleni novošću, neponovljivošću, zagonetnošću, čak i »nerazumljivošću«, iako je odavno nobilitovana, priznata, cenjena, iako je o njoj napisano bezbroj kritika, rasprava, komentara, čak naučnih i doktorskih radova. Postoji samo jedna razlika: K a d se pojavio, Bjaloševski je bio isključivo pesnik za elitu. Danas ga u Poljskoj zna i široka publika, ali nju Bjaloševski nije pridobio poezijom, nego svojim neo­ bičnim autobiografskim romanom Uspomene iz varšavskog ustanka (1970). Prva pesnička zbirka Bjaloševskog Obrti stvari naslovom se nadovezivala na epohalno Kopernikovo delo O obrtima nebeskih tela. Kopernik je proučavao kretanja u kosmosu, a Bjaloševski je proučavao kos­ mos svakodnevnih stvari oko sebe, i to onih najneuglednijih, najnepesničkijih, iz svakodnevne upo­ trebe i v e ć izišle iz upotrebe, zatim svet stvari svoje studentske sobe, svet ulice, varšavskih predgrađa, svet poljskih palanki, i sve je to opisivao igrajući se, radu-

233

jući se, oponašajući svečani stil klasične poezije, ali i ironizujući, naravno, taj uzvišeni patetični stil, podsmevajući se svoj toj voljenoj i cenjenoj civilizaciji i njenim tekovinama. Do kraja života ostao je jedini autentični boem u poljskom posleratnom pesničkom životu, i pisao do te mere uprkos svim priznatim i prihvaćenim kanonima i stilovima, da je izgledalo kao da okreće leđa č a k i najboljim i najdobronamernijim kritičarima i proučavaocima svoje poezije. Svoje pesme, i svoje još neobičnije pesničke drame pisao je upravljajući se isklju­ čivo prema prohtevima svoje neobuzdane, hirovite mašte. Zato je do danas njegova poezija ostala bez podražavalaca, nastavljača i epigona, Sto je dokaz i izrazite lične izuzetnosti njenog autora. Kolega po peru, Zbignjev Bjenjkovski, nazvao je Bjaloševskog »mučenikom etimologije«. Zaista, jezik poezije Mirona Bjaloševskog nije argo, nije dijalekt, nije jezik deteta kako su neki tvrdili, nego je to — idiolekt. Izvor njegove leksike su (periferije životne stvarnosti, a često i periferije reci. Pesnik se služi zvukom, onomatopejom, asonancom i aliteracijom, služi se govornom frazom, ali onom mucavom, nespretnom, koja je puna nedorečenosti, puna gramatičkih i sintaksičkih grešaka. Taj jezik se otima svakoj pravilno­ sti, povinuje se samo svojim ćudima, kao da je pesnik izabrao neku svoju posebnu l u d u gramatiku i leksiku. To su reči-bogalji, rečenice bez završetka, kazivanje bez logičkog reda. Rezultat je — individualni jezik pesnika Mirona Bjaloševskog, poezija Mirona Bjalo­ ševskog, a danas uveliko i proza Mirona Bjaloševskog.

AUTOPORTRET

OSEĆANI

G l e d a j u me, d a k l e sigurno i m a m lice. Od svih poznatih lica najmanje p a m t i m vlastito. Često m i r u k e ž i v e potpuno zasebno. M o ž d a ih tada ne ubrajam u sebe? G d e su moje granice? Prorastao sam sav pokretom ili poluživotom. U v e k ipak puzi u m e n i potpuno ili nepotpuno ali ipak postojanje. Nosim u sebi n e k a k v o svoje vlastito mesto. K a d g a izgubim, to znači da me nema. nema me, dakle ne sumnjam.

235

AUTOPORTRET

RADOSNI

N e mislite d a s a m n e s r e ć a n . R a d u j e m s e što m i s l i m . M i s l i t e da se r a d u j e m . S v e t j e i g r a radosti. M o j a svest i g r a pred lampom kiše pred lupinom zida pred piljarnicom s vrećama kupusa p r e d u s t i m a p r i j a t e l j a što g o v o r e pred vlastitom rukom neočekivanom pred neprobojnom statuom stvarnosti u divoti najlepše zabave u najuzvišenije molitve nerazdeljiva m o j a s v e s t igra. A k a d se p r e k i n e i g r a p o običaju s v a k o g k l u p k a p o ć i ću u n e b o — g d e se ništa ne oseća, gde sam od početka bio dok nisam bio g d e ć u d o kraja biti k a d m e n e bude, t a m o je — radost neopisiva. T o je sve.

BALADA O ODLASKU U DUĆAN N a j p r e s a m sišao n a u l i c u stepenicama oh, zamislite, stepenicama.

236

Z a t i m su p o z n a n i c i nepoznatih zaobilazili mene, ja njih. Žalite što niste v i d e l i k a k o ljudi hode, žalite! Ušao s a m u potpuni dućan; gorele su l a m p e od stakla, video s a m n e k o g — koji je seo i šta s a m č u o ? . . . šta s a m čuo? šum torbi i ljudski govor. A l i vratio sam se zaista zaista.

RASKOL U MLEČNOM RESTORANU SA IZNENAĐENJEM ja s t o j i m u redu on stoji iza m e n e ona ta iza m e n e d r u g a sa strane

ali po strani puši razgleda m a k a r o n e po cenovniku ne j e d e ništa ovdašnje Ijušti pomorandžu

njoj toj iza m e n e ponestalo za m a k a r o n e j a joj dodajem z a m a k a r o n e o n a po strani puši* s p o m o r a n d ž o m v i č e na d r u g a sa strane zabranjeno pušenje on n i š t a ne govori b e ž i u s t a k l e n i vestibil o n a s n j e g o v e strane pokazuje mi iz zahvalnosti z b o g makarona k r u ž i ć e m n a čelu n a d r u g u * ali n j e g a j e u m e đ u v r e m e n u u p r a v o p r e p o z n a o p o z n a n i k k o j i g a n i j e v i d e o o d p r e r a t a 1 c e l o v r e m e s e č u d i o Sto s u s e s r e l i o v a k o s l u č a j n o j e r o n s v a k i d a n d o l a z i ovamo u Četiri u veliku salu na prvom spratu na času vrelog mleka.

237

Cela p o l o v i n a u r e d u p r e l a z i 'na n a š u s t r a n u o n j e bio s t r a š n o iza okna z a č u đ e n ja sam mu t e k objasnio o t k u d a t a o d b r a n a

IZ SLEPOG POVERENJA j e d e m ostrige sa ukusom sve mi jednim jer jedem s Juzjom i o n a k o k a k o on k a ž e jer jedem to prvi put jer kad je čovek prvi put u Parizu treba to da jede bar jednom mogu više da ih ne jedem kaže Juzjo čak ni sve ove ne moram da pojedem j e r s a m s e č u d i o što t a k o m n o g o ali J u z j o k a ž e d a m a l o te sam pojeo sve

K A K O JE L A K O IZGUBITI VERU P r o š a o je k o n j i k o l a . V i d i m . V e r u j e m u njih. S m r a č u j e se. Prošao je konj i k o l a . A l i konj j e i m a o k o n j a . Kola su imala kola. Vozili su te svoje velike iz s e n k i od bagremfi. I već mi je t e š k o p o v e r o v a t i u konja i k o l a .

238

»AH K A D B I , K A D B I Č A K I P E Ć Ó D N E L I . MOJA NEISCRPNA ODA RADOSTI I m a m peć nalik n a trijumfalnu k a p i j u ! U z i m a j u m i peć nalik na trijumfalnu k a p i j u ! ! Vratite mi peć nalik na trijumfalnu kapiju!!! Odneli je. Ostala mi od nje samo siva naga jama siva n a g a jama. I to mi je dosta: siva n a g a j a m a siva-naga-jama si-va-na-ga-j a-ma sivanagajama.

*

*

Iznenada izdvajaš se iz pomerenih formi ulice oblinom n o g u lica približavaš se — pola obilazim te — pola k a k o žalim onu stranu u v e k n e v i d l j i v u !

239

odlaziš — p o l a pokret drugih kroji te u s v e sitnije komade ništa m i o d t e b e n e ostade iznenada O OBRTIMA STVARI A one kruže i kruže. Probijaju me maglinama. Pokušaj da uhvatiš nebesko telo n e k o od onih z v a n i h »pod r u k o m « . . . A čiji se j e z i k na jeo čitavim ukusom Mlečne Kaplje predmeta? A ko je izmislio da zvezde gluplje kruže oko pametnijih? A ko je izmislio zvezde gluplje? IZVOD

JESAM'A

jesam glup sam šta d a r a d i m a šta b i h r a d i o k a d ne bih znao

240

a šta ja z n a m šta j e s a m takav k a k a v j e s a m možda n e g l u p no to m o ž d a s a m o z a t o što z n a m d a j e s v a k o z a s e b e najvažniji j e r a k o s e n a s e b e n e pristaje i onako j e s i k a k a v j e s i STUDIJA

KLJUCA

Ključ ima miris vode gvozdene ukus elektriciteta a kao voće o n j e opor nedozreo b u d u ć i d a j e ceo koštica POGREŠNA

UZBUĐENJA

k a d a . . . s k a nije donela tablete s v a se z e m l j a tresla A d a l i n e k ide u m a n t i l u uopšte ne on sutra nije subota u l i c a izgleda k a o ulidza n e š t o joj ne odgovara i njoj ne odgovara t o n e u san B j a l o š e v s k a v i i njemu ne odgovara

241

PRISEĆANJE POVERAVANJA SESTRE SESTRI U SANATORIJUMU p a n P a n e c m e šopio s t v a r n o potom mi se izvinjavao o t k u d m u t o naspelo d a m e šopio tako sam se začudila i o n a j p a n što je s n j i m Ibio p r i t o m b i o j e prosto z a č u đ e n k a d m e šopio č a k j e a d v o k a t dolazio p o toj s t v a r i t o g a šopanja što m u s e desilo ob ja šnja va o m o r a d a m u s e činilo SLUŠAM K A O ZAKONITI CINIK ILI TANKA JE KOZA BURETA dalje dažd objektivni stoji kao piramida a o d m a h tu uši opijene j e d n o m vrstom oluka istina s l i v a se s t a l n o u b u r e a u njemu stanuju Điogeni mojih ušiju minimalistički

242

MIRONČIONIČA m u č i se čovek M i r o n m u č i opet je odenj reči nepogod nesiguran starađenj enj RATNI MITOVI TRI Jedna utekla. D r u g a utekla. Treća zaglavila se u vratima. JEDAN

Č u č n u o pod sto i spasao se !0!

Pretpostavljao sam: j e d n o m ć u t i dosaditi ali još još čekam dolaziš onda još ne dolaziš znači već (nisam pretpostavljao) ZAPIS

Stoje na groblju, svećice pale. plaču, odjednom Stefća v i č e : — Ljuuudi, zašto plačete, za 50 godina nijednog od v a s tu neće biti!

ZBIGNJEV HERBERT (ZBIGNIEW HERBERT) •1924

Jedan od pesnika koji su imali zakasneli nastup 1956. godine, Zbignjev Herbert, je opravdao široko poverenje koje mu je celokupna poljska kritika dala, te godine kada se pojavio. Danas, sa šest pesničkih zbirki, Herbert je jedan od najznačajnijih pesnika današnje Poljske. Nadovezujući se na katastrofičnu poeziju Česlava Miloša, uključujući se u iskustva koja je kao obno­ vitelj avangarde uneo u poljsku posleratnu poeziju Tadeuš Ruževič, Herbert je uneo u poljsku poeziju i antiku, i divni, plemeniti humor, i britku ironiju, pomešane sa skepticizmom savremenog intelektualca, koji je bio svedok najvećih katastrofa i uništenja kroz koja je prošao novi svet. Zrači iz Herbertove poezije neka posebna suges­ tivna toplina, koja kao da se intimno prenosi na sva­ kog čitaoca, uvodi ga u svet poezije, zove na puto­ vanje kroz maštu i istoriju, i inožda je ta neposred­ nost osigurala Herbertu opštu popularnost u redo­ v i m a poljskih intelektualaca. A kad su čitaoci već navikli da svaku novu Herbertovu knjigu primaju kao praznik poljske poezije, pojavila se zbirka Gospodin Kogito (1974), koja je bila pravo iznenađenje i za čitaoce i za kritičare.

245

A ko je Gospodin Kogito, taj Herbertov junak rođen iz slavne Dekartove maksime (»Cogito, ergo sum«)? Pesnik mu daje poreklo, porodicu, drugove, obeležja, poslove i brige kakve ima svaki živi čovek, a iz čitanja postaje jasno da je to zbirni naziv, j u n a k čiji se identitet gradio tokom celokupne istorije ljudske misli, onako kako se praistorija i istorija zapisivala u zemljama i epohama, u godovima drveća, u spome­ nicima k u l t u r e od najstarijih vremena do naših dana. On je, naravno, i Herbertovo drugo ja, i u svojoj poslednjoj knjizi Izveštaj iz opsednutog grada (1983) on i pesnik zajedno daju svedočanstvo o ratnom stanju u Poljskoj. Ugrađivanjem lika Gospodina Kogita u svoju poeziju Herbert je pronašao srećan način da svoju poeziju obogati višeslojnošću, i istovremeno da sebe donekle rastereti, da o ključnim problemima našeg vremena ne govori uvek isključivo u ime svoga ja. Herbert zna jza ono zlatno pravilo poljske p r e d r a t n e avangarde da treba negovati »stidljivost osećanja«. Manje je nametljivo kada o krajnjim pitanjima misli neko ko je oličenje Dekartovog »Mislim, dakle posto­ jim«, nego k a d bi svuda i stalno istupao Herbert 'u ime svoga ja. Drugovanje s Herbertovom poezijom za čitaoca je p r a v i praznik. Izbija iz nje d u h razboritosti i h r a ­ brosti, jednostavnosti i pesničke rafinovanosti. Her­ bert u m e da bude i s m r t n o ozbiljan, i politički angažovan, i đački razdragan i veseo, ironičan i elegičan. Po svemu se vidi da je to pesnik koji čezne za obič­ nom, ovozemaljskom, malom ljudskom srećom za ko­ jom traga. A čitalac mu je zahvalan što ta svoja traganja pesnik u m e s njim da podeli.

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA B i l o je to godine dvadesete ili dvadeset p r v e stigli su ruski emigranti v r l o visoki p l a v i sanjalačkih očiju s a ž e n a m a k a o san k a d su prelazili p r e k o trga govorili s m o — ptice selice odlazili su na p l e m i ć k e b a l o v e okolo se šaptalo — k a k v i biseri a k a d su se gasila svetla z a b a v a ostajali su bespomoćni ljudi sive novine stalno su ćutale i samo je pasijans i m a o smilovanja i ućutavale su gitare po sobama i čak su bledele oči čarne u v e č e bi ih u r o d n e stanice odnosio s a m o v a r sa piskom posle nekoliko godina govorilo se samo o troma o onome što je poludeo

247

0 o n o m e š t o se o b e s i o i o onoj kojoj su o d l a z i l i m u š k a r c i ostali s u ž i v e l i p o s t r a n i i p o l a k o se p r e t v a r a l i u p r a h Tu priču priča Nikołaj koji r a z u m e n e m i n o v n o s t istorije da bi me uplašio to znači ubedio

RAZMIŠLJANJE O PROBLEMU NARODA I z činjenice u p o t r e b l j a v a n j a istih p s o v k i i sličnih l j u b a v n i h i z j a v a izvlače se previše smeli zaključci takođe ni zajednička školska lektira ne treba da predstavlja dovoljno polazište da se ubija slično je i sa z e m l j o m ( v r b e peščani p u t n j i v a p š e n i c e n e b o p l u s paperjasti oblaci) hteo bih najzad na z n a m gde se završava ubeđivanje a počinje realna v e z a d a l i usled istorijskih p r e ž i v l j a v a n j a n i s m o postali p s i h i č k i i s k r i v l j e n i i na s l u č a j e v e s a d r e a g u j e m o p r a v i l n o š ć u jeretika ili smo još u v e k varvarsko pleme sred v e š t a č k i h j e z e r a i e l e k t r i č n i h p r a š u m a pravo da kažem ne znam samo utvrđujem postojanje t e v e z e i s p o l j a v a se o n a u b l e d i l u u naglom crvenilu u urlanju i izbacivanju ruku i z n a m da m o ž e da d o v e d e do žurno iskopane rake

248

te na kraju u o b l i k u testamenta da bi bilo p o z n a t o : bunio sam se ali mislim da taj o k r v a v l j e n i č v o r treba da bude poslenji koji ćemo oslobađajući se pokidati

RUSKA

BAJKA

Ostario je c a r baćuška, ostario. V i š e nije m o g a o č a k ni golubića v l a s t i t i m r u k a m a da zadavi. S e d e o je na prestolu z l a t a n i h l a d a n . S a m o brada mu je rasla do poda i niže. V l a d a o j e tada n e k o drugi, n e z n a s e ko. R a d o ­ z n a l i narod z a v i r i v a o j e k r o z prozor, ali K r i v o nosov je zaklonio p r o z o r vešalima. 1 tako su s a m o obešeni videli ponešto. Najzad je car b a ć u š k a sasvim umro. Z v o n a su zvonila, ali telo nije iznošeno. C a r je bio srastao uz presto. N o g e prestola izmešale su se s c a r e v i m n o g a m a . R u k a urasla u priručje. N i s u ga m o g l i odvojiti. A zakopati c a r a sa z l a t n i m prestolom — šteta.

PROKONZULOV

POVRATAK

O d l u č i o s a m da se v r a t i m u cezarski d v o r j o š j e d n o m ću isprobati može li tamo da se ž i v i m o g a o b i h ostati ovde u dalekoj provinciji p o d p u n i m slasti lišćem sikomore i b l a g o m vlašću bolešljivih netopa kada se vratim ne nameravam da stvaram zasluge tapšaću i odobravati u o d m e r e n i m porcijama s m e š i ć u se na uncije diskretno mrštiti obrve n e ć e m i z a t o dati z l a t n i lanac dosta m i j e ovaj železni

249

odlučio s a m d a s e v r a t i m s u t r a ili p r e k o s u t r a ne mogu da živim u vinogradima sve je ovde tuđe d r v e ć e b e z k o r e n j a k u ć e b e z t e m e l j a k i š a staklasta c v e ć e miriše n a v o s a k 0 pusto n e b o l u p a suhi oblak v r a ć a m se s u t r a p r e k s u t r a u s v a k o m s l u č a j u vraćam se t r e b a ć e n a n o v o u v e ž b a t i lice d a b i donja u s n a u m e l a d a z a d r ž i p r e z i r d a oči b u d u i d e a l n o p r a z n e 1 n e s r e ć n u b r a d u z e c a m o g a lica d a n e drhti k a d u l a z i k o m a n d a n t g a r d e j e d n o s a m s i g u r a n v i n a s njim n e ć u p i t i k a d približi s v o j p e h a r o b o r i ć u o č i i p r a v i c u se da iz z u b a v a d i m ostatke j e l a cezar uostalom voli građansku hrabrost do izvesnih granica do izvesnih razumnih granica on je u o s n o v u č o v e k k a o i s v i d r u g i 1 i v e ć v r l o u m o r a n od i g r a n j a s o t r o v o m n e m o ž e d a pije d o sita n e p r e s t a n o š a h ona l e v a čaša za D r u z i ja u desnoj u m o č i u s n e z a t i m d a pije s a m o v o d u d a n e s p u š t a o č i s T a c i t a da i z i đ e u v r t i da se v r a t i k a d v e ć i z n e s u t e l o O d l u č i o s a m da se V r a t i m u c e z a r o v d v o r n a d a m s e zaista d a ć e s e s v e n e k a k o srediti FORTINBRASOVA

ELEGIJA česlavu

Milošu

S a d a k a d s m o ostali s a m i k n e ž e m o ž e m o d a porazgovaramo k a o čovek s čovekom i a k o l e ž i š na s t e p e n i c a m a i v i d i š k o l i k o i m r t a v mrav t o z n a č i c r n o sunce s l o m l j e n i h z r a k a N i k a d n i s a m m o g a o da m i s l i m b e z o s m e h a o tvojim rukama

250

i sada k a d l e ž e na k a m e n j u k a o oborena gnezda nesposobne su k a o i n e k a d To je zapravo kraj R u k e leže posebno S p a d a leži posebno P o s e b n o glava i n o g e v i t e z a u n e k i m cipelama P o g r e b ćeš ima t i v o j n i č k i m a d a vojnik nisi bio to je j e d i n i ritual u k o j i se m a l o r a z u m e m n e ć e biti s v e ć a ni o p e l a biće fitilji i grm ljav i na crno platno na k a l d r m i šlemovi potkovane čizme artilerijski konji doboši doboši z n a m ništa l e p o to će biti moj m a n e v a r p r e d p r e u z i m a n j e m vlasti treba grad ščepati za v r a t i m a l o ga prodrmati O v a k o ili o n a k o morao si da pogineš H a m l e t e nisi bio za život v e r o v a o si u k r i s t a l n e p o j m o v e a ne u ljudsku glinu ž i v e o si u stalnom g r č u kao u snu lovio si himere požudno si g r i z a o v a z d u h i o d m a h povraćao ništa nisi u m e o ljudski nisi u m e o č a k ni da dišeš S a d imaš m i r H a m l e t e učinio si svoje i imaš m i r Ostalo nije ćutanje nego preostaje m e n i izabrao si lakši d e o efektan potez ali šta je j u n a č k a smrt u poređenju s v e č n i m bdenjem s h l a d n o m j a b u k o m u ruci na visokoj stolici s p o g l e d o m na m r a v i n j a k i brojčanik časovnika Z b o g o m kneže č e k a m e projekt kanalizacije i d e k r e t o prostitutkama i prosjacima m o r a m takođe da izmislim bolji sistem zatvora j e r k a o što si dobro zapazio D a n s k a je zatvor O d l a z i m svojim poslovima N o ć a s će se roditi z v e z d a H a m l e t N i k a d s e n e ć e m o sresti ono što posle m e n e ostane n e ć e biti p r e d m e t tragedije N i j e n a m dato ni da se p o z d r a v l j a m o Ini da se opraštamo ž i v i m o n a arhipelazima a o v a voda ove reči — šta one m o g u šta m o g u kneže

251

POKUŠAJ UKIDANJA MITOLOGIJE B o g o v i su se okupili u b a r a c i u p r e d g r a đ u . Z e v s j e g o v o r i o k a o o b i č n o d u g o i dosadno. K o n a č n i zaključak: organizaciju treba ukinuti, dosta j e besmislene konspiracije, t r e b a u ć i u o v o r a c i o n a l n o d r u š t v o i n e k a k o ostati ž i v . A t i n a je š m r c k a l a u uglu. P o š t o su — t r e b a to p o d v u ć i — p o d e l j e n i poslednji prihodi, P o s e j d o n j e b i o o p t i m i s t i č k i n a ­ strojen. G l a s n o j e g a l a m i o d a ć e s e o n snaći. N a j ­ g o r e su se osečali zaštitnici r e g u l i s a n i h p o t o k a i posečenih š u m a . P o m a l o isu s v i r a č u n a l i n a s n o v e , ali niko o t o m e nije h t e o da g o v o r i . N i j e bilo n i k a k v i h z a k l j u č a k a . H e r m e s s e u z ­ držao od glasanja. A t i n a je š m r c k a l a u u g l u . V r a ć a l i su se u g r a d k a s n o u v e č e , s l a ž n i m i s p r a v a m a u d ž e p o v i m a i š a č i c o m t a n t u z a . K a d su prelazili p r e k o mosta, H e r m e s j e s k o č i o u r e k u . V i d e l i s u k a k o j e tonuo, ali n i k o g a n i j e s p a š a v a o . Mišljenja s u bila p o d e l j e n a : d a l i j e t o b i o loš ili, naprotiv, d o b a r z n a k . U s v a k o m s l u č a j u b i l a je t o p o l a z n a t a č k a z a nešto n o v o , n e j a s n o . Š T A ĆE B I T I Š t a ć e biti kad ruke o t p a d n u od s t i h o v a kada u drugim brdima b u d e m pio s u h u v o d u t r e b a l o bi da mi to b u d e s v e j e d n o ali nije šta će se desiti s p e s m a m a k a d a ode d a h i kad bude odbačena milost glasa

252

da li ću napustiti sto i sići u d o l i n u gde huči novi smeh p o d t a m n o m šumom RAZMIŠLJANJE GOSPODINA KOGITA O ISKUPLJENJU N i j e t r e b a l o da šalje sina p r e v i š e i h j e mnogo v i d e l o n j e g o v e probodene dlanove n j e g o v u običnu k o ž u to je bilo zapisano da bi nas pomirilo najgorim pomirenjem previše m n o g o nozdrva j e sa u ž i v a n j e m udisalo miris n j e g o v o g straha nije se slobodno spuštati prenisko bratimiti se s k r v l j u nije trebalo da šalje sina bolje da je carovao u b a r o k n o m dvoru od m r a m o r n i h oblaka na prestolu straha sa žezlom smrti GOSPODIN KOGITO I ČISTA MISAO Gospodin K o g i t o se trudi da postigne čistu misao bar pre no što zaspi

253

ali već sam trud nosi k l i c u p o r a z a t e k a d v e ć stiže d o stanja d a j e misao k a o v o d a velika i bistra voda kraj r a v n o d u š n e obale voda se naglo prekriva borama i talas donosi limenke drvo pramen nečije kose istinu g o v o r e ć i G o s p o d i n K o g i t o nije s a s v i m b e z k r i v i c e nije m o g a o d a o t r g n e unutrašnje o k o od sandučeta za pisma u nozdrvama je imao zapah mora i pod r e b r i m a o s e ć a o p r s t e o n e što j e odsutna bio je o b i č a n k a o i d r u g i meblirane misli koža r u k e n a p r i r u č j u stolice brazda n e ž n o s t i na o b r a z u jednom kasnije jednom kad se ohladi postići će stanje šatori i biće k a o što p r e p o r u č u j u učitelji prazan i začuđujući PORUKA GOSPODINA

KOGITA

Idi k u d a su pošli oni u t a m n u k r a j i n u p o z l a t n o runo n i š t a v i l a s v o j u poslednju

254

nagradu

idi u s p r a v a n sred onih što su na k o l e n i m a sred o k r e n u t i h l e đ i m a i srušenih u p r a š i n u spašen si ne z a t o da bi ž i v e o imaš m a l o v r e m e n a treba dati s v e d o č a n s t v o budi hrabar k a d r a z u m obmanjuje b u d i h r a b a r u poslednjem r a č u n u jedino se to r a č u n a a tvoj bespomoćni G n e v n e k a b u d e k a o more k a d g o d č u j e š g l a s poniženih i t u č e n i h n e k t e n e n a p u š t a b r a t tvoj P r e z i r p r e m a žbirima d ž e l a t i m a k u k a v i c a m a — o n i će dobiti igru poći će na tvoj p o g r e b s olakšanjem baciti g r u m e n a potkornjak će napisati t v o j u ulepšanu biografiju i ne praštaj zaista nije u tvojoj m o ć i da praštaš u i m e onih k o j i su izdati u z o r u čuvaj se ipak nepotrebne oholosti gledaj u ogledalu svoje l u đ a č k o l i c e ponavljaj: p o z v a n s a m — z a r nije bilo boljih čuvaj se krutosti srca v o l i j u t a r n j e v r e l o pticu neznana i m e n a v o l i z i m s k i hrast svetlost na z i d u veličaj nost n e b a i njima ne treba tvoj topli dah postoje da bi g o v o r i l i : n i k o te n e ć e utešiti p a z i — k a d svetlost na g o r a m a d a j e z n a k — ustani i idi dok k r v o k r e ć e u g r u d i m a t v o j u m r a č n u z v e z d u ponavljaj stare basne č o v e č a n s t v a b a j k e i l e g e n d e j e r ćeš tako steći dobro koje n e ć e š steći ponavljaj v e l i k e reči ponavljaj i h u p o r n o k a o o n i što isu išli u p u s t i n j u i g i n u l i u pesku a nagradiće te zato onim što imaju p r i ruci šibom smeha ubistvom na đ u b r i š t u

255

idi j e r samo t a k o b i ć e š p r i m l j e n u d r u š t v o hladnih lobanja u društvo s v o j i h p r e d a k a : G i l g a m e š a H e k t o r a Rolanda branilaca kraljevstva bez granice i grada pepela B u d i veran Idi IZVEŠTAJ

IZ

OPSEDNUTOG

GRADA

P r e v i š e star da b i h n o s i o oružje i b o r i o se k a o drugi — o d r e đ e n a m i j e p o m i l o s t i poslednja u l o g a hroničara z a p i s u j e m — ne z n a se za k o g a — i s t o r i j u opsade treba d a b u d e m t a č a n ali n e z n a m k a d j e p o č e l a najezda pre dvesta godina u decembru možda j u č e u osvit s v i o v d e b o l u j u o d g u b i t k a osećanja v r e m e n a ostalo n a m j e s a m o m e s t o v e z a n o s t z a m e s t o još držimo ruševine hramova priviđenja vrtova i kuća a k o i z g u b i m o r u š e v i n e n e ć e p r e o s t a t i ništa pišem onako kako m o g u u ritmu beskrajnih sedmica ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica postao j e p a c o v utorak: gradonačelnika ubili neznani izazivači sreda: p r e g o v o r i o p r i m i r j u neprijatelj i n t e r n i r a o poslanike ne znamo njihova mesta boravka to znači mesta pogubljenja č e t v r t a k : posle b u r n o g sastanka o d b a č e n v e ć i n o m glasova predlog trgovaca začinima za bezuslovnu kapitulaciju

256

1

petak: početak k u g e subota: izvršio samoubistvo N . N . nesalomljivi branitelj nedelja: n e m a v o d e odbili smo napad n a istočnu k a p i j u z v a n u K a p i j a S a v e z a z n a m monotono j e s v e t o n i k o g n e ć e moći d a uzbudi izbegavam k o m e n t a r e osećanja d r ž i m n a uzdi pišem o činjenicama k a ž u da samo njih c e n e na stranim tržištima . ali sa izvesnim ponosom ž e l i m da j a v i m s v e t u d a smo zahvaljujući r a t u odgajili n o v u vrstu d e c e naša deca ne vole b a j k e igraju se ubijanja na j a v i i u snu sanjaju o supi h l e b u i kosti baš k a o psi i m a č k e u v e č e volim d a l u t a m p o krajnjim delovima G r a d a duž granice naše n e s i g u r n e slobode g l e d a m odozgo na b e z b r o j n u v o j s k u na njene v a t r e slušam hučno bubnjanje i v a r v a r s k u v r i s k u zaista je neshvatljivo što se G r a d još brani opsada

traje

dugo neprijatelji m o r a j u da se smenjuju ništa ih ne vezuje s e m želje da n a s unište G o t i T a t a r i Š v e d i odredi C a r e v i p u k o v i Preobraženja Gospodnjeg ko bi ih pobrojao boje zastava menjaju se kao šuma na vidiku od nežne ptičje žute boje u proleće p r e k o zelene i c r v e n e do zimske sasvim crne t a k o u v e č e oslobođen od činjenica m o g u da razmislim o s t v a r i m a davnim d a l e k i m na p r i m e r o našim s a v e z n i c i m a preko m o r a z n a m i s k r e n o s n a m a saosećaju šalju b r a š n o vreće ohrabrenja mast i dobre s a v e t e č a k i ne znaju da su nas izdali njihovi očevi

17

257

bili su naši s a v e z n i c i u doba p r v e A p o k a l i p s e sinovi n i s u k r i v i z a s l u ž u j u z a h v a l n o s t p a s m o i zahvalni nisu p r e ž i v e l i o p s a d u d u g u k a o v e č n o s t oni koje j e p r o g u t a l a n e s r e ć a u v e k s u u s a m l j e n i branioci D a l a j - L a m e K u r d i a f g a n i s t a n s k i g o r š t a c i sada k a d p i š e m o v e r e ć i pristalice s m i r e n j a stekle s u i z v e s n u p r e v a g u n a d s t r a n k o m nepokolebljivih obično k o l e b a n j e raspoloženja s u d b i n a s e j o š k o l e b a g r o b l j a r a s t u smanjuje s e broj b r a n i l a c a ali odbrana traje i trajaće do k r a j a i ako G r a d padne a preostane jedan on će nositi G r a d u sebi p u t e v i m a i z g n a n s t v a o n ć e biti G r a d gledamo u lice gladi u lice vatre u lice smrti najgore je od s v i h — l i c e i z d a j e i s a m o su naši s n o v i ostali n e p o n i ž e n i 1982.

JAROSLAV M A R E K RIMKJEVIČ (JAROSŁAW MAREK RYMKIEWICZ) *1935

Jaroslav Marek Rimkjevič mogao bi pripadati pokolenju 1956, jer je rođen 1935, a počeo da objav­ ljuje 1957. Rimkjevič tom pokolenju ipak ne pripada, jer se svojim pesničkim izrazom i svojim programom od tog pokolenja ogradio i izdvojio. Svoj prvi pesnički manifest Šta je klasicizam Rimkjevič je objavio 1963. godine. Kasnije je svoja teorijska razmatranja objavio u knjigama Šta je klasi­ cizam. Pesnički manifesti (1968) i Različite misli o vrtovima (1968). Bio je to izazov i pobuna. Rimkjevič se pobunio protiv pesničke svetinje svih vremena, protiv »večne avangarde«. Pobunio se u ime tradicije. Tezi svih avangardista da »novost u poeziji počiva na nesličnosti« (Bjenjkovski), Rimkjevič je suprotstavio tezu o »mediteranskom mitu« i »mediteranskom snu«, tvrdeći da je pesnik određen već samim svojim rođe­ njem. »San nad Sredozemnim morem traje već neko­ liko hiljada ili i nekoliko desetina hiljada godina, i pesnik koji piše sada i ovde mora biti svestan da se rodio ne ovde i sada, nego tamo i onda.« Poezija je, tvrdi on, »ponavljanje uzora (ili uzora) vremena proš­ log, re-kreacija drevnih simbola, arhetipskih slika koje su mi date u snu ili u onom stanju polusna kakvo je pisanje«. I još: »Prošlost nije jnešto što se gubi, nije

17»

259

izgubljena adresa ili list istrgnut iz knjige.« Rimkjevič je, dakle, branio ponovljivost poezije, branio stiliza­ ciju, pravo na stilizaciju, odričući se »originalnosti po svaku cenu«. Po njemu »svaka pesma je samo po­ navljanje, samo repeticija, samo komentar uz tek­ stove napisane nekad. Pesmu koja nije ponavljanje obrasca, vreme uništava brzo i uspešno«. Rimkjevičev program sadržan je u jednoj jedinoj reči: klasicizam. »Klasicizam je«, kaže on, »neprestana svest da nema pesničkog idioma vremena prošlog i vremena sadašnjeg, nego da postoji samo jedno veliko more pesničkog jezika izvan vremena ...« Zamornom Pšiboševom idealu »kristalne jasnoće« Rimkjevič je suprotstavio metafizičko vjeruju — »ignoramus et ignorabimus*. Umesto na predratnu avangardu, nadovezivao se na pesničko delo Ceslava Miloša. Uzori su mu, uz to, Eliot, engleski metafizički pesnici iz kruga Džona Dona, i renesansni Španci. U teorijskim radovima Rimkjevič se oslanja na. Junga, Elijadea, i naravno, na drevne G r k e : na Heraklita i Platona u prvom redu. Ceo ovaj učeni program i s v e polemike o k o njega bili bi uzaludni i promašeni da Jaroslav Marek Rim­ kjevič nije v r l o darovit pesnik, da nije uspeo svojom poezijom da prevaziđe i svoje v r e m e i svoje mani­ feste. Ima u toj poeziji zanosne slasti i poniranja u sudbine prošle i davnoprošle, fanatičnog opštenja i identifikovanja svoje pesme s pesmom velikih ili ano­ nimnih stvaralaca iz prošlosti, poniranja u san i snovi­ đenje, hodanja po onoj neuhvatljivoj granici između postojanja i nepostojanja. Na stranicama Rimkjevičeve poezije smrt je moćan i vrlo prisutan vladalac. A l i baš svojim poistovećenjem s ljudima koji su ostavili m a k a r i najmanji trag svoga prebivanja u svetu živih, Rimkjevič kao da dokazuje da ipak »sve ne umire«, ili, kako piše Ježi Kvjatkovski: »Sadržina te poezije pokorava se smrti. A l i njena struktura jeste intencijalna pobeda nad smrću.« Rimkjevič je p r a v i majstor svakovrsnih stilizacija, tako da je u tom pogledu, unošenjem najrazličitijih obrazaca iz raznih epoha — svojim savremenicima donosio veoma mnogo novog, zaboravljenog.

TRI ILI ČETIRI PESME TOGA REMBOA

T r i ili četiri pesme toga R e m b o a Šta znače, šta? U zoru z v i ž d u k sirena Širi se iznad Lođa, žena ljušti K r o m p i r , loži v a t r u u peći, piše P i s m a umrlima, č o v e k popravlja Osigurače, čita novine, plaća za plin i telefon, D e t e v i č e uz vetar, r a z g o v a r a u lišću S psom u agoniji, i dugo plače u noći. K r e v e t škripi, žena sanja b e l e klavire, Č o v e k vezuje kravatu, z a t v a r a kofer, putuje Na s e v e r ili zapad, umire u h o t e l u Od srčanog infarkta i posle više godina se vraća, G r e b e u vrata, zaudara na b e z i n i spermu. K o g a si, pita, čekala pred kancelarijom U tri po podne, petnaestog avgusta? K r v šišti, u proleće dete će se utopiti u j e z e r u . T r i ili četiri pesme. R e m b o pod n a r k o z o m S r a č u n a v a dobitak i gubitak, p r e no što u m r e u osvit. I p e v m o d r i h planeta čuje životinju v e k a Sto u r l a od gladi u taboru s n o v a i vetra. NE GOVORI TO DECI Quite simpli: I want a new civilization E z r a P o u n đ , 1928.

A l i ne g o v o r i to deci Opet će početi I o n o Što si voleo više neće biti ono što si voleo

261

J e r ono što p a m t i š više nije o n o što j e t r e b a l o da upamtiš J e r ono š t o si z a b o r a v i o nije ono O n o što z a v o l i š n e ć e biti ono što se v o l e o i o p e t će početi I u dronjcima, što si v o l e o I u d r o n j c i m a D a n i j e l N a b o r o v s k i , 1 9 1 1 , izdanje Brikneira I u dronjcima L a g r a n ž o v a n a p o m e n a : A oni isti, p o s l e g o d i n u dana, da li će se v r a t i t i k a o isti? I m a g l a o k o t v o j e k u ć e , one jeseni, u d r o n j c i m a I u dronjcima, što si v o l e o I one r e č i : exhibita estque Thetis U dronjcima I s v e to u z a l u d I pisma, pečati, glasnici, p r e k a s n o I vetrovi, prekasno i o p e t će početi P o š t o s u m i m r t v i naredili, n e k a opet o t p o č n e P o š t o » i k a k o m i dosađujete s v o j i m A r i s t o t e l o m « , n e k a opet otpočne P o š t o m a l t e r opada s a z i d o v a , n e k a o p e t o t p o č n e I n e k a m a l t e r o t p a d n e sa z i d o v a ali n e g o v o r i ništa d e c i I da li si v o l e o p r e v i š e s i l n o Da li je avgustovska gušterica imala šta da ti kaže Da li si mislio na n j u d u g o i sa s u z a m a , p r e d spavanje N o , sad ostavi p l u g i c r v e n e v o l o v e N o , ostavi to p e r o D a l i plesan i l i r đ a O n d a poslušaj: o č e m u g o v o r e m r t v i O n d a poslušaj: n e m a j u n i š t a d a t i k a ž u D a l i plesan ili r đ a i neka već počne

262

I o v e reči, u dronjcima: Exhibita estque Thetis A ona se menja Č a s u k a m e n čas u zelenu g r a n č i c u Exhibita estque Thetis A ona se m e n j a Č a s u oblak čas u potok I šta je danas tvoje znanje i šta ali ne govori ništa deci N e k a deca u m r u u s n u i n e k a počne. GROB NEZNANOG PESNIKA K a d u prozor n a v i r e kraj č e t i n a r a i z v e z d a , K a d vetar igra oko kuće, k a d p e v a glasnije i tiše, D o l a z i mi nepoznati, ubijeni Pesnik. G o v o r i : Ne tražim nežne ruke, one ne znaju težinu oružja, na šta m i one. N e tražim c v e ć e , ono j e z n a k uspomena, na šta mi ono. H o ć u da ostanem s tobom. S e ć a m se ubogog predela — N a m o č v a r a m a j e d n o patuljasto drvo. P o m o č v a r a m a iza m a g l e hodi V l a ž n o crveno sunce. Jeste. Sećam se. N e k a d sam bio Nesrećan. Biti srećan ili nesrećan — To je sada svejedno. A l i k a k o da odem? N e ć u više stati n a o b a l a m a r e k a g d e n a pojilo silazi sanjiva stoka, O č i n e ć u pritvoriti na neonskoj svetlosti bibliotečkih dvorana, N e ć u usnuti u šumama Beskida, zasut borovim iglicama, N e g o moram tu da ostanem.

263

N i j e za m e n e b u r a k o j a k i d a u k r p e č i p k u šuma\ Nije za mene nežni predeo razumevanja, P l a v e t n i l o probijeno z l a t n o m s t r e l o m m u n j e . D o z v o l i mi da o s t a n e m s t o b o m . Sa mračnim srcem koje je proteklo, Sa z r n c e m p e s k a u o k u , K a k o da odem? I k u d a da p o đ e m ? H o ć u li sići pod z e m l j u , ili ću osedlati o b l a k i odgalopirati? Hteo bih da ti izgovorim nenapisanu pesmu. *

*

*

Ti koji žmirkaš očima na svetlosti bibliotečkih dvorana, A s u t r a ćeš zaspati, zasut m i r i s o m b o r o v a u šumama Beskida, Z a b o r a v i . Ostaje g r u m e n fosfora, g r u m e n železa, g r u m e n uglja. S a m o j e d n o m s e umire. P r o l e ć e j e . P r o l e t i ptica, p l a č d e t e t a , P l a m i č a k z e l e n i l a u pukotini s i v i h z i d o v a . Postoji velika, neizmerna zemlja.

BIJANT IZ PRIJENE U Prijeni je živeo Bijant, Teutamantov o kome se govorilo više no o drugima.

sin,

Heraklit

N e k o j e i z z e l e n o g d u b a cedio z l a t n i m e d N e k o j e z m i j s k u k o ž u sušio n a k a m e n j u , N e k o je š t u c a o u zoru. U p r i r o d n o m r e d u B e š e B i j a n t o čemu, g d e treba, g o v o r i H e r a k l i t .

264

O v o ja, Bijant, z b o r i m . Išao sam po zemlji koju su nosile k o r n j a č e . Ponegde, k a k o čujem, 0 m e n i se govorilo v i š e no o drugima, N e znam zašto. P i o s a m i z r e k e vremena, V o z i o ovas ili s a m d i z a o jedra, D i m je išao iz d i m n j a k a , p a s lajao u noći. P o t o m su naišli Goti, sa z u r l o m i drozdom P o t o m je odsečen j e z i k il odrubljena g l a v a 1 srce izvađeno. S t a l i su časovnici. Još se o meni pričalo. U redu prirode B i o je Bijant što, g d e treba, biće prećutano A potom su k o r n j a č e o p e t krenule s mesta, Odnoseći na leđima zeleni štit Zemlje. SPINOZA JE BIO PČELA N a s tu nije bilo. P l a t o n je bio ptica. Nas tu nije bilo. Spinoza je bio pčela. P č e l a je dovoljno. O n a je ovde i tamo, O n a je j u l oblaka, ona je j u l jula, A t r i b u t žaoke i žaoke argument. T o l i k o o pčeli: ona je zuj središnji. A Spinoza filozof? On je v a m p i r pčele, On je u snu pčele. B i ć e suvereno I matematičko. On je zujeća brojka, A n a t o m i j a pčele i čisti čin pčele, T a k v a j e sudbina anđela. Spinoza j e b i o pčela, B i o je prirok pčele. A pčela beše predmet.

265

P r i r o k a nije bilo. T o b e š e s t r a h p a u k a , T o b e š e san pčele. S p i n o z ę n i j e b i l o . T o l i k o priroda. T u d o v o l j n a j e p č e l a . O n a je srodna suncu, ona je o v d e i t a m o . T a p č e l a b r o j k a j e s a m o . S u v e r e n o biće, I san S p i n o z i n . S t a o b i ć i m a s u p r o t n i m ? A K O NE POSTOJI A k o B o g n e postoji t o p o r e d a k s v a k i C a k i poredak d u h a k o j i d a t j e d u h u U d u h u — jest haos Ili: haos i P o r e d a k j e s u opet s a m o r e č i K o j e upotrebljava h a o t i č n i d u h Ž e l e ć i u d u h u da z a v e d e r e d U z a l u d a k o n e postoji B o g K o j i bi u d u h u bio d u h u dat K a o poredak D i č a n j e naš d u h K a d n a tronu sedi i z s a m i h kostiju I k a k o mu volja on s a m s r e đ u j e r e č i A d v a đ a v o l a Haos i P o r e d a k L i ž u m u stope d v o l i č n i m j e z i k o m HEIDEGGER: SEIN Z U M TODE Hajdeger j e ž i v o t z a smrt i l biće z a nebiće A l i nebića n e m a ex definitione Jer nebiće ne b i t i š e i ko k a ž e da Nebiće bitiše ili ne bitiše

266

Greši l o g i č k i A a k o nebića N e m a onda takođe ex definitione B i ć e ne bitiše i ko k a ž e da B i ć e ne bitiše il biće bitiše L o g i č k i greši j e r b i ć e j e nebiće I bića n e m a il greši l o g i č k i Pa tako i Hajdeger ako još postoji O n d a j e nebiće z a smrt znači z a N e b i ć e ali nebića z n a se nema I ako i m a nebića n e m a Hajdegera Z n a č i Hajdeger a k o još postoji G r e š i logički i z m e đ u b i ć a i N e b i ć a A l i ako n e m a Hajdegera K o onda reče d a H a j d e g e r postoji B i ć e za smrt je ko logički pogreši PESMA NA OVE PARMENIDOVE RECI: POMISLITI I BITI JESTE ISTO Odlučio sam da b u d e m ali ne z n a m da li ću uspeti Da ne b u d e m ni sobom ni usebi Ni u limfi ni u dahu Ni u reči ni i z m e đ u reči i da ne b u d e m Ni dah v e t r a ni list ni P t i c a tusta i pernata R e c i m o ovaj štiglic Da li ću uspeti da ne b u d e m Ni u noktima štiglica ni u k l j u n u štiglica Ni u oku štiglica

267

Ni crv ni grumen zemlje Ni vlat trave Da li ću lako ne budem biti u snu toga štiglica No odlučio sam da ne budem čak ni u snu štiglica Neće me biti u snu štiglica kad štiglica ne bude Ali moram da budem da ne bi bilo štiglica A ipak rešio sam da ne budem Ni sobom ni Ni Parmenid štiglica ni Štiglic Parmenida i da ne budem Razgovaram sa štiglicom i štiglic mi govori Niti jesam niti nisam Druga je sintaksa ptice a druga pesnika I nisam nikad čuo za Parmenida

L E P O T A PROŠLIH E P O H A Išli su kroz srebro ogledala. Od njihove kose što je mirisala Na erotični parfem i od šale čipaka Što su obavijale kožu kroz koju su bleštali Sitni kružići dostojni milovanja muškaraca, Od tajni njihova prstenja i od šapata lepeze, 0 čemu pamte vredni mravi U muzeju, pod korenjem zelenog sveta, Šta ostalo je? Ništa. Samo osmeh tvoj, Leptir trepavica što treperi na usni dragoga I grč neveštih prstiju. Na postelji noći Krik smrti ili rođenja? Satovi ne znaju.

STANISLAV (STANISŁAW

GROHOVJAK GROCHOWIAK)

1934—1976

Mada se u književnosti javio zajedno s predstavni­ cima pokolenja 1956, Grohovjak je brzo postao nezvanični vođ nešto mlađih pesnika, okupljenih tada oko književnog lista »Savremenost«. Upravo uz tu grupu primio se pomalo podrugljiv naziv »turpisti«, od latin­ skog turpis, turpe — ružan, ružna, ružno. Pitanje je samo da li naziv »turpizam« može sobom da obuhvati bilo kakvo umetničko stvaralaštvo, a tim pre poeziju. Mada je jedva pamtila ratne strahote, Grohovjakova generacija je ponela u sebi sve posledice ratnih neuroza, i u svojim delima ih izrazila rečitije od prave ratne generacije. Grohovjak se u književnosti javio meteorski, delovao magično, pobuđivao oduševljenje ili bivao potpuno negiran. Teško je odrediti šta je u njegovom stvara­ laštvu bilo osnovno: mladićki strah od egzistencije ili mladalačka opčinjenost smrću, opčinjenost složena, perverzna, rafinovana. Čitaoca nisu mogli ostavljati ravnodušnim njegovi »menueti sa žaračem« (naslov zbirke), menueti sa dečjim mrtvačkim kovčegom (tema pesme), zadah spaljivanog ljudskog mesa, groblja, pacovi, portreti umrlih dragana, dijalozi u grobu, ispre­ pletenost erotike i estetske perverzije. .Grohovjakova poezija bila je ipak mnogo šira i svestranija, jer je

269

Grohovjak bio izraziti pesnik "kulture, nadovezivao se na bogatu tradiciju baroka, manirizma, ekspresionizma, operisao najbogatijim kulturološkim asocijacijama, sup­ rotnostima, mnogo gradio na osnovu slikarstva i (mu­ zike, oživljavao motive svetske i domaće književnosti i kulture. Već sam raspon njegovih tema i motiva za­ divljuje svojim bogatstvom I maštovitošću. Izuzetno versifikatorski, stilski i slikovno bogata, ova poezija pokazuje pravo bogatstvo t e k u okvirima svoga jezika, i zato se dugo neće naći ključ za njeno valjano prenošenje u izraz drugog jezika. Cesto gra­ deći pesmu na tradicionalnim versifikatorskim i strofičkim kanonima, Grohovjak je od pesme gradio sklop stilizacije, i ujedno ostvarivao svoj neponovljivi lični stil. Time je rušio lažne mitove o krizi poezije, ó avangardnom i tradicionalnom, podvlačeći da je pisac uvek odgovoran za sebe i ono Što stvara. Vodeći život p u n sukoba i izgaranja, dočekao je da nekoliko godina bude suočen sa smrću koja ga je neumoljivo obeležila. Upravo u tim godinama pokazao je nesvakidašnju hrabrost, stvarajući kao u svojim najboljim razdobljima. Znao je da njegovo mršavo telo neće dugo istrajati u nejednakoj borbi, i s filo­ zofskim mirom je umeo da misli o ljudskoj ograniče­ nosti. Pesme iz poslednjih zapisa svedoče ó d r a m a tizmu hrabrog opraštanja od svega što je pesnik voleo. O dramatizmu odlaska — j e r se on stalno trudio da shvati, da sagleda, da ljudskim umom pronikne u zagonetku sopstvenog nestajanja. A sad n a m govori već samo svojim delom. Ostavio je Iza sebe devet pesničkih zbirki, dva romana, zbirku pripovedaka, d v a zbornika dramskih tekstova, veliku, do danas najbolju antologiju poljske poezije, koju je radio s prijateljem Janusem Maćejevskim. Uz to je uređivao časopise, vodio polemike, pisao eseje, televizijske i filmske scenarije, rečju, bio jedan od najaktivnijih ljudi posleratnog poljskog knji­ ževnog života.

MOLITVA M a j k o božja od A n đ e l a M a j k o božja od pauka, S n e ž n i h jedra smeđa Gospo M a l o z v o n o s minđušama, M a j k o sa orlovskim p e r o m M a j k o božja kolonijalna I rudnička i astralna S t o lepršaš na k o r v e t i N a Holanđaninu lutalici Ponosita na lafetu D u g o r u k a dugovrata Zlatoprsta uskonoga P u n a ljudi k o E v r o p a R u d n i č e naših n a d a h n u ć a O fabriko naših patnji Na meseca srpu t a n k o m M u d r a roditeljko z r a k a K a o v r t puna milosti M a k a r sitan blesak prospi Na tamne pesme G r o h o v j a k a

PLAČ

JEVREJINOV

Zvezdo, zvezdo, zvezdo, z v e z d o Ž u t a z v e z d o šestokraka D o m n a m srušiše do kraja T r i kćerčice crnooke J a m u kopajte d u b o k u K o s t i u j a m u složite

271

U papir kćeri zavičemo Gešeft sa zemljom načiniti Ja se pitam čemu Jahve Rahilja se pita čemu N a j p r e J u d u t i obesi K ć e r i psima predao si Ona manja Magdalena Ona veća Egipćanka A najveća najkrupnija Z u b zlaćani imala je Z v e z d o zvezdo srca raniš S l e p ću p o ć i i sa š t a p o m Na psa k a k v o g - k a d naiđem S k l a n j a ć u se n j e m u s p u t a Ljudima ću ruke lizat V a š i m a pokornost dati V a š gladeći gledam zvezdo K o miluje tebe zvezdo UDOVAC U z e o s a m tvoj v e o v e n č a n i U z g u ž v a n e s v i o ga n o v i n e I b i l o je to t a k o b r u t a l n o K a o bol. A z a t i m cipele najnežnije C u n i ć e najdraže, najmilije, U k u t i j u od z a č i n a stavio m i n đ u š e , D v e k a p l j e rose. U n o ć i z v e c k a m t o m kutijom, Plačem nad paketom s velom, N o g o m bij e m o č a j n o stolicu, Praznu, Hladnu, Bezvrednu.

272

i

O s t a o m i j o š sapun o d t e b e K o j i m si g r u d i sapunala — K o s e si s a p u n a l a vrele, I nos si s i p u n a l a — i nos. L j u b i m taj k l i s k i kamičak, P r o ž d i r e m taj kliski k a m i č a k — Z a sutra g a v e ć n e ć u imati, M o j B o ž e , i p o č e ć e glad. PREDEO T o j e d a k l e m o j a zemlja Otadžbina S v e što je u m e n i v e č n o — od tih je krastavaca O d t o g b l e d o g c v e ć a što g a pohlepno žderu Vrapci mršavi kao kosturovi S v e što je u m e n i — otvara taj pejzaž K o n j e m što u n e b o štrči k o p i t a m a R u ž o m odjednom o g r o m n o m k o k r a v a Isušenom v e t r e n j a č o m I najzad č o v e k — iz u s p r a v n e flaše P o s l e d n j u kaplju požudno ispija Plače Marija Jezus Marija Jezus Marija Jezus Marija GOSPOĐI Iz l i m e n k e t v o j e v o l i m G o r k i čaj da pijem, gospo — D a milujem t v o g p a c o v a K a d mi dopuže do n o g u —

273

Ili p r i č a m s a ž a r a č e m Ili p s u j e m karbid-lampu. T o j e ordinarna dama, Nije ukras tvoga dvora. T v o j a aljkavost j e l e p a S astronomijom p a u k i S a stratištem t v o g p o d r u m a G d e slanina m r e v i s e ć i O feudalna, m o j a gospo, S l a v i m tvoje domaćinstvo, Ja lenstvenik tvoje kose V e č n i vazal tvoga rebra . . . SVLAČENJE PRED SAN Svenu

Čahorovskom

Idemo zajedno P o toj v e l i k o j unutrašnjosti O n a u smolastoj Ja u p l a v o j haljini Ona sa jedva Zelenkastom ćelom I tu će Kaže Biti prvi ekser T u ćeš obesiti Citru obeju r u k u A je li taj štiglic Možda u njima? Pitam O n a j e g l u h a n a o b e crne z v e z d e A tu će Kaže

274

B i t i sledeći ekser T u ćeš obesiti S r e b r n i v e o pluća A je li ta ruža M o ž d a u njima? Pitam O n a je šlepa na oba oštra u h a I tu će Kaže Biti ekser za glavu Vešaj je lako K l j u n o m u strop poda A ja Ne pitam S t o j i m t a k o beoS k r u g o m kao Krstitelj ' Nad žicanim vratom KENTAUR Imati zadnjicu k a o uglačana k u g l a N o g e što r e t k o Zaobiđe ih mesar T e ž i n u k a n a b e t a sa stotinu j a s t u k a I dušu V o l e t i ždranje tako da treba tri l a v o r a P o ž u d u osećati čak i p r e m a hrastovoj duplji A k o je skok — onda s k o k uz z v e k e t talambasa I sanjati Nad cvetom pevati Metafizicirati Govoriti o Plautu Razmišljati šta je stid Čovečanstvo je stvorilo ideju k e n t a u r a Č u d n o pronicljivo misleći o sebi

275

JUNAŠTVO I opet ti p i š e m o z b i l j n o p i s m o O junaštvu A to je znanje golo kao jelen S t o k r v a r i — c v e k l a — na p r e č i s t o m s n e g u A !to je m u d r o s t t u ž n a k a o s e l j a k Sto p e r e n o g e p r e d p u t u b o l n i c u A to je samo veliki balon smeha Sto se pri kasu pljuska po prašini mrtvačkih kola A međutim glava Ta dlakava grba I m a svoj p o n o s Kolosalne kugle Još ju je m o g u ć e — p r i u n i š t e n j u — z a r i t i U topli p o d r u m u p l a k a n i h u s a n a

ČISTI

Više volim ružnoću Bliže je krvotoku Reči ako se izlažu zračenju Ili mučenju Ona lepi najbogatije forme Spašava garom Zidove mrtvačnice U prozeblost kipova unosi zadah mišji Jer i m a na s v e t u ljudi tako u m i v e n i h Da kada prolaze Č a k ni pas ne zareži I a k o nisu n i s v e t i Ni tihi

276

*

*

Delikatnost ljubavi k o j u mi je d a l a — režanj l i m u n a S o č a n do g o r e To je k a o k a d bih išao po oštrici zlatnih brijača T a k o m e j e m a m i o tanki glas njenog tela A l i naglo je glava P a l a s a visine U crveni o t v o r M o j i h p o ž u d n i h usta T o j e bilo k a o k a d b i h n a g l o zabio brutalni k l i n Na balu u s r e d i n u belog ogledala POSETA Ušla je i golo noseći čelo Išla po k u ć i u samim č a r a p a m a G l e d a o s a m z a njom Okrećući glavu U k l i s k o m k r u g u okovratnika Ona ni reči S a m o je u k a d i S r e b r n o pričala toplom v o d o m Išao s a m z a njom Vodeći glavom U kliskom k r u g u o k o v r a t n i k a Čudesa Gaćice Svetinja Smrt

277

I b o g je šta se m o g l o Desiti — znao K a d se zaplela u lepak za m u h e Koji sam Odgrizao SEKUTICIMA

POZIV NA LJUBAV T r e b a d a s i s a n j i v a T r e b a d a s i s e d a sada Pri mladom licu biće to k a o golub T r e b a da si n a p r e g n u t a S l i c e m k a o u b o l u K o j e b l e s a k n a p a j a ili s a n n a n j e g p a d a T r e b a da budeš u osvit Da si bosonoga P r e k o inja d a trčiš k a o p r e k o v a t r e D a l u t a š D a n e z n a š d a t i (oči snatre D a s i k o d i m p r i z e m n i i l i srna b r z o n o g a T r e b a da si gonjena T r e b a da si stara Da stupaš u k r u g s k r u n i c o m kraj u s t a Mršava — zajedljiva Nespretna — već tusta S perikom U hodu Skrivena Iza naočara Približujem ti se k r o z ubuđale sne U č i z m a m a o l o v n i m — s k r u n o m od r đ e

U

MRAKU

— Ispričaj p t i c u . . . — Dobro. E v o , p r i č a m : S t r e l a j e n a v r h u b i l a pozlaćena, Z l a t a r j u j e brusio z a p e r f i d n a đ e l a . . . N e ž n o s e u m i r e k a d o n a sleće bela . . .

278

— Ispričaj r i b u . . . — Dobro, e v o p r i č a m : T a j čekić je n e ž a n i t a k o je mali, M o ž d a g a j e n e k o l e p stavljao kraj lica, J e r glatkoća l i c a n a r i b u j e n a l i k . . . — Ispričaj k o n j a . . . — Dobro, e v o p r i č a m : Najnežnije j e k a d 'za p u t a koristi s e svila . . . Z a t i m n o ž e m m i l u j e š g a p o sjajnim s a p i m a . . . Č a k i kad je mrtav, konj tu nežnost p r i m a . . . — Ispričaj k l a n i c u . . . — Dobro, e v o p r i č a m : I m a jednoroga sa teškim sapima, Š t o beli lutaju pustim voćnjacima, A g r i v e p l a č u im po lenim p l i ć a c i m a . . . FUGA Na fruli od o l o v a — D a n t e A oni nagi, p o m a l o sedi — uz pesmu. Ž e n e n a g o l i m trbusima i — noseći doboše — u sporan, U bas uđoše starci B e l i kao trbuh ribe. I povorka devojčica, opterećenih kolenima — T r i hora dečaka, u k r a š e n i h lišajima — I p o v o r k a d e v o j a k a u suknjicama od novina, I tri hora m o m a k a s k r i l i m a od gipsa. P l a m e n j e blago šumeo K a o blesak filma na zidu, Ulazili su bez gneva, Gaseći glasove. Na fruli od olova — Dante. Na fruli od olova — Dante, A za njim duga lepršava k o s a . . .

279

HELDERLIN U 'Tibingenu U švabiji Kod stolara Cimera Imajući trideset šest leta previše — Nastanio se Nerođeni. Sta će učiniti provincijski stolar Da Anđeo bude bliže neba? Skinuće s tavana breskvaste košuljice svojih kćerki, Ženino bledilo nalik na umornu gubicu ovce; Ubiće savesno Pauka, I podići omanju kulu. Anđeo se njiše u prozirnim ljuskama ludila Danima i noćima — kao crne i bele i unutrašnjosti dlanova; Stolar pije. Anđeo — opterećen kesama pod očima — priziva Boga, Jovana sa ostrva Patmos, Eter, Diotimu, I postavlja pitanje Nebu, ne umejući da hoda; Stolaru kosa sedi. Između stolara i Anđela, očito, postoji nešto više Od činjenice posedovanja krila. Mozak. To se videlo ujutro K a d Cimer iziđe s teškom sekirom, Postavi tešku kuglu i zabi je u panj. Između stolarove sekire i Anđelova mozga postoji, očito, nešto više Od same bitke.

280

Helderlin usta, Protrlja oči. I iza zastora m a h n i t o s t i Začudi se p t i c a m a golubinjeg jutra.

JEŽI HARASIMOVIČ (JERZY HARASYMOWICZ) *1933

ziji.

Jedan od najplodnijih u posleratnoj poljskoj poe­

Ničim nije hteo da liči na pesnike iz istorije knji­ ževnosti. Programski se ponašao izazovno i razuzdano. Uzor su mu bili drevni krakovski đaci-grabancijaši, gladni i iscepani, ali čista srca i pobunjeni protiv svega što sputava slobodu. I poezija mu je takva, neobuzdana i grabancijaška. Iz Harasimovičevih zbirki su, odmah na početku njegovog stvaralaštva, pokuljale nesvakidašnje slike i prizori, svet viđen okom koje ume da zapaža ono Sto je izuzetno, da se raduje prirodnom životu. U njegovoj poeziji, nastaloj posle jednog mračnog razdoblja p r o ­ gramske utilitarnosti, odjednom se razlegao grohotan smeh zdravog spadala. I možda su baš zbog toga ozdravljujućeg smeha, delom upravljenog i neposredno na njihov račun, baš učeni krakovski profesori, na čelu s Kazimježom Vikom, prorektorom slavnog Jagelonskog univerziteta, tako svesrdno prihvatili poeziju mladog pesnika. Harasimovičeva poezija sva je izrasla iz atmo­ sfere drevnog, slavnog poljskog grada Krakova, u kome je sve nacionalna istorija i svetinja. A Harasimovič je na tu istoriju i svetinju odjednom pogledao

283

okom Vijoneva sabrata. Svim mogućim svecima i sa­ mom Bogu Ceu lekao je da iziđu iz svojih ramova i hramova i da k r e n r s njim u skitnju po grad- i oko­ lini. I sve se zaošijalo kao ,u karnevalskoj povorci. Svetom Đurđu, svom imenjaku i patronu, ukrao je zastavu, perjanicu i štit, štitom pokrio staju, a straš­ nog svečevog zmaja pretvorio u kravu. Sa Bogom-Ocem i njegovim Sinom napravio je bezbroj šala. Svetom Franji je dao da jaše bicikl. I Odjednom je svima postalo lepo, i pesniku, i svecima, i čitaocima. Pesnik se združio sa strašnim razbojnicima i secikesama iz krakovskih predgrađa i sa čuvenih krakovskih Ledina. A ohole, građane je podsetio da je njegov praded Harasim bio prevejani ukrajinski seljak, lukav kao đavo i svečan kao Pantokrator. I otkrio je čitao­ cima svu lepotu drevnih pravoslavnih i grko-katoličkih lemkovsko-ukrajinskih crkava i grobalja, skrivenih u neprohodnim prašumama, uraslih u iskonske mitove i legende. I sve je te svoje legende, hajdučke, koledarske i svečarske, zaodenuo živom fantazijom, spustio ih u svakidašnjicu naših dana, u d a h n u o im život. J e r taj neverovatno maštoviti poet ima silan dar Ipesničkog slikanja. Nisu bez razloga kritičari videli u njemu učenika Hijeronima Boša, ali i Salvadora Dalija i Kirika. Harasimovič je danas tu najboljim stvaralačkim godinama. Iz godine u godinu objavljuje po nekoliko novih zbirki. Usamljen u svom pesničkom svetu, svestan da je mladićka idila završena. .Priznanja i pisana kritika više su ga razdražili nego potkupili. U Harasimovičevom neobuzdanom smehu sve češće se čuje sarkastična nota, u njegovim sudovima — gnev. U svakom slučaju, on svoje Veliko zaveštanje još ne smatra napisanim. A od pesnika Harasimovičeva kova mogu da se očekuju samo nova iznenađenja.

LJUBAVNA Bilo je to u s a m o podne. K a d . . . K a d s u insekti uzimali u posed delikatne visoke c v e t o v e . . . su se ukočili dugi karavani o b l a k a . . . K a d se č u l o samo k a k o d a l e k i potok v o d i s v o j u svadljivu armiju... Bilo je to t a d a . . . Posle najvišeg uznošenja l j u b a v i — nas dvoje smešne v i s o k e d e c e ' — izvinili s m o s e izgaženim ljubičicama na poljani. A o n e su se s m e j a l e . . . šaptale, g r e h e n a m oprostile — odmah.

MESEC NAD MUŠlNOM U Mušini, o k o P o p r a d a p e n u š a v o g stalno mačevanje, i mesec teške b r k e o d m e r a v a od j e l o v o g granja. A na D v o r s k o m bregu, oko vatre, nad k o j o m m a g l e - d i m o v i plove, u d a r i l e n e k a k v e senke u veselje. A l i što n j i h o v e n o g e m a h o v i n i n e dolaze glave, to u njoj b u d i istinsko čuđenje. . . . J e r — tiho — to plešu h a j d u č k u i g r u d u h o v i dobrih seljaka,

285

u m o r e n i h tu d a v n o u m u č i o n i c i b i s k u p s k o j . I s v a k i , u m e s t o močuge, d r ž i k u k u n a k o j o j je visio nekada, i n i j e d a n ne p e v a , j e r n e m a j e z i k a . T a k o je p a p r a t u blizini tiho š a p u t a l a i s r e b r n u p i l a d kapljica r o s e u san l j u l j u š k a l a . . . MIT O SVETOM ĐURĐU D o k je spavao moj patron sveti Đurđe od njegovog barjaka načinio sam jastučnicu g r o z n i štit dao s a m s e l j a k u n a p o k r i j e staju zmaja sam pretvorio u kravu što p o n e k a d bukti kao sumpor perjanicu sam posadio u šumi na gnezdu b u d i se moj p a t r o n gde je mit na poslu gde je perjanica nosi j a j a

286

g d e j e štit na krovu d r e m a na žezi g d e j e barjak pod k m e t o v o m g l a v o m i t a k o svetac šta ć e p o č e da v o z i žito da k r e č i sobu č a k j e dokupio i d r u g o g konja

POŽAR

P r o b u d i h se o t k u d a mislim mesecu takva ogromna riđa b r a d a valjda j e požar stvarno k a o o g r o m n a buktinja gori b u n a r đeram potpaljen od k e n t a u r a z b o g s v o g realizma a sjajno sjajno velim kentaurima pazite samo na atlasna k r z n a svojih ž e n k i

287

i još i m kroz prozor šibica d o b a c i h kutiju KOPRIVA Ognjem leta obasjan kopriv m a l i filozof u snežnoj perici kao Volter jetko se osmehuje na svome krilu pamflet peče kao žabu zelenu poštuje sebe r u k u daje samo u rukavici ne priznaje postojanje n e b a nikad ne ukrašava oltare cveta njegova misao filozofska bolesni idu k njemu na hodočašće

288

i k a d a ga na rukama nosim gomila se boji da p o g l e d a u n j e g o v e oči zelene VRBA Vrba to je Homer sela M a r č i n k o v i c e jada se na istrulelu ogromnost očiju peva Odiseju rode sred m o r a i Troju krvavu na svadbi u Ljiškama o vrbo vrbo ti si H o m e r zeleni a m v o n meseca i m e n e si obdarila čelom č u p a v i m JULSKA

NOĆ

Posle ž a r k o g d a n a ne toliko i z a b r a n i k b o g o v a

289

k o l i k o odrpanac božji ogrnut ćebetom stihova s e d e o s a m z a stolom obasipajući p s o v k a m a stolice i o r m a r jer Pocepane pantalone nisu više htele na ulicu na stolu je ležao poziv z b o g u v r e d e slikara I c e d u l j a iz e l e k t r a n e da u s l u č a j u i p i s m o od p o v e r i o c a da ako I d e v o j k e su p l a k a l e kao breze Gladni tanjiri u r l a l i su u k r e d e n c u Uz to još poezija uzela iz ormara kofer staru k u ć n u haljinu i napustila k u ć u I s a m o se m o j a b r a d a osećala s j a j n o I tako sam besno psovao stolice i o r m a r dok u m o r a n n e z a s p a h i d o k ne p r o đ e noć u kojoj s a m n a p u n i o trideset g o d i n a

290

GRAĐENJE

ŠUME

Gradio sam šumu Belio sam breze oblačio oblake olujio oluju P o topli južni vetar išao s a m č a k u M a đ a r s k u razmestio s a m stolove proplanaka P t i c a m a obeležio p r a v i l n e linije U dubokoj j a r u z i izgradio s a m skrovišta za pirinač snega I d r v e ć u s a m zabranio paganske obrede Otada h r a s t i m a samo da s p r i r o d o m plodi lišće a da ne misli da je oltar što šumi Bura je samo pojačanost r a d a u prirodi a ne n i k a k v a natprirodna sila Š u m a nije metafizička provalija T o samo radi z e l e n a industrija

291

I tako je eto nastala šuma i nastale životinje i na n j i m a n a s t a l a riđa dlaka izgradio sam šumu izgradio zelenu solidnu hranom za stihove Ne iz magli nego iz prirode krvi i kostiju izgradio sam zeleni apsolut svoj

ANĐELI Sada u anđele primaju huligane N i k a k v e s v e t e biografije na zobnoj slami nego huligani S v e sama zelena garda s Ledina uzeše d a k l e Henrika L o p e z a pošao R i š e k K o n j U n o v i n a m a pisalo n e š t o tobože r a n e o d n o ž e v a tobože ubodi a to beše n a p r o s t o regrutacija za nebo za nebeskog redara

292

J e r s u i m a l i njuške k a o ormare j e r su i m a l i p i ć e u džepu j e r s u i m a l i g r i v e k a o konj A to se r a č u n a to d e l u j e s t v a r a utisak č a k i na n e b u I g o v o r e bolji gosti što k r a d u i z m i r n u iza n e b e s k e š u m e Baš lepo veče danas v l a s t m o ž e da pođe u šetnju Jer na nebu je takođe opasno u v e č e j e r n a n e b u takođe p r a v e rusvaj u prinebeskim predgrađima I tako besni huliganski front h v a t a s v a k o g z a nebeske r e v e r e govori »šta je n a m o l i t v u druškane tišina« N a sredini neba kiosk s p i v o m veseo gradić baš k a o n a L e d i n a m a Jedino n e m a c u r a u z e m a l j s k i m pantalonicama nije neophodno ali i p a k nedostatak gerli se oseća Nedeljom u crnim odelima

293

p r e d B o g o m defilada utegni se Rišek vlast na tribini sam Bogovski Drug Gavrilo je tip sa džokejkom s nekoliko presuda Cešek Serotka Radio je noću i to s a m o u c e n t r u Ima plavi bere i k o d B o g a je u pratnji l eti i z n a d V a v e l a b e z ičije p o m o ć i

JEŽI GUŽANJSKI (JERZY GÓRZAŃSKI) * 1938

Jedno od najlepših iznenađenja u novijem polj­ skom književnom životu bilo je za mene izbijanje u prvi plan pesnika Ježija Gužanjskog, koji je debitovao pre nekih dvadesetak godina. Tada, oko 1963, on je bio jedan od manje glasnih pripadnika grupe »Hibridi«. Šezdesetih godina ulagane su u tu grupu velike nade, ali stvaralačka situacija pesnicima iz te grupe očigledno nije bila naklonjena. Gužanjski je u svojoj prvoj zbirci, Proba prostora (1963), kako reče jedan kritičar, ispoljavao »obožavalački odnos prema književnosti, umetničkim delima, spomenicima kulture«. Druga zbirka, Delatnosti (1967), svedočila je o izrazitom sazrevanju mladog pesnika, i formalnom i misaonom. A l i bile su to ipak samo godine učenja. Tek je treća zbirka, Šverc (1973), pokazala kakav je zaokret Gužanjski načinio, i na kakva se kidanja odlučio. Osećam u toj poeziji sardonični smeh mladog buntovnog intelektualca, njegovu samosvest da nije samo spoljni posmatrač, nego i učesnik u književnom životu. On više ne obožava, nego proverava. Hoće da »izvlači zaključke« da se približi nekom savršenstvu, pa ili će to biti čisto ludilo, ili će najzad u srcima našim zavladati ljubav.

295

Odjednom je nestalo nekadašnje patetike iz p r v e zbirke, ili na ugledanje u Anrija Mišoa iz druge. Pesniku je ostala sklonost ka apsurdu, njegova mašta stalno, traži skokove, nailazimo tu na krajnje iznenađujuće asocijacije. A l i sve je to v r l o neusiljeno, prirodno, s toliko mnogo raznolikosti opipljive stvar­ nosti. I nadovezivanje na literaturu, ali bez pompe, bez kompleksa niže vrednosti. Pali su nekadašnji tako važni kanoni kao »večna avangarda« ili novootkriveni »neoklasicizam«, i preostalo je pravilo — uzdati se u svoja čula, u sopstveno istraživanje stvarnosti. Šverc nije samo ironičan naslov, nego možda i stav. Z d r a v o je ako se stvarnosti ponekad pokaže jezik, ali za pesnika ostaje važno moralno pitanje — »kako živeti i ne nanositi krivdu drugima«. To je zaista »šverc« oveštalih vrednosti u svet u kome čovek i situacije »postoje u svom tragičnom beskraju«. Sve te osobine Gužanjski je samo razvio i obo­ gatio u pesmama nastalim donekle u istom zaletu, samo sakupljenim i objavljenim u narednoj zbirci koja nosi naslov, lep, ironičan, Mlade godine nesanice (1977). Tu je veći broj pesama koje su za inostranog prima­ oca čak čitljivije nego pesme iz ranijih zbirki ovog pesnika. To su često pesme-komentari, nastale kao odziv na neke opšteevropske pojave u književnosti i umetnosti: posle gledanja pojedinih filmova, čitanja pojedinih knjiga, poznatih u celom svetu. A l i zato — kakvi su to netipični komentari, k a k v e neobične asoci­ jacije, duhoviti zaključci! Gužanjski i u tim pesmama uvek ostaje na svome poljskom terenu, što je veoma važno. Kritičan je prema samom sebi, prema svojim pesničkim vršnjacima, prema toliko hvaljenoj mladosti i onima koji dolaze. A istovremeno — te su pesme ispunjene autentičnom osećajnošću i zrelom misaonošću, a čitalac ih ne prima kao publicistiku, nego baš kao poeziju, što je najvažnije.

NOVINE SU S K R I V E N A ČEŽNJA ZA ILUZIJOM Ideje z a p e s m e c r p e m i z novina, iz filmova što pričaju o organizovanom besmislu, iz ponašanja ljudi b l i ž i h i daljih, iz radio-emisija p u n i h nebitnih detalja, iz knjiga k o j e v e ć i n o m ne čitam do kraja. Znači, i z tzv. ž i v o t a k o j i m i sažeto pričaju drugi. A l i odista, k a d ne bi b i l o novina, trebalo bi zatvoriti s v e bioskope. N o v i n e izazivaju p o t r e b u z a slikom. N o v i n e su s k r i v e n a čežnja za iluzijom. N e d a v n o pročitah o j e d n o m transseksualnom tipu: »Tokom celog ž i v o t a m o l i o sam se B o g u da mi dopusti da b u d e m devojčica.« I srećno je savladao p o l n u barijeru k a o smeđokosa. O d m a h sam pošao u bioskop »Paladijum« — u nadi da ću videti dalji tok doživljaja l e p e Džejn — na H i l e r o v film Bolnica. V r l o j a k a s t v a r o impotenciji, u boji. Junak, lekar, pati od dosadne bolesti osećanja dužnosti. I a k o odrasla d e v o j k a posle iskustva sa Indijancima i LSD-om nastoji da ga ubedi u p o v r a t a k u k r i l o prirode. A l i jedino mu pomaže da tri p u t a u toku j e d n e noći p r e k o r a č i polnu barijeru s p o v r a t n o m kartom. I t a k o počelo je od lirske transmutacije novinskog opisa d a b i s e završilo n a b r u t a l n o m s v e t k o v a n j u g r a đ a n s k o g poziva

297

u neobično atraktivnom »američkom planu«. D a n a s s v e češće B o g čita n o v i n e , a đavo sedi u bioskopu — centri h u l j e n j a i p o k o r n o s t i s j e d i n j e n i su u intimnom sporazumevanju. M i s t i č n a d r a m a b i s e k s a suseduje n a istoj strani sa strahom dobroćudnog neurotičara od pakla naglih preobražaja.

MOJA M A J K A NE Z N A PESME EZRE PAUNDA S i t u a c i j a u industriji m n o g o je b o l j a no u k n j i ž e v n o s t i . Čovek sa širokom kravatom javno popravlja poznatu izreku — na primer: »Bolji je s t r u g u r u c i n o k n j i g a p e s a m a M a r i j a n a P j e h a l a n a krovu.« M o j a m a j k a n i k a d nije č u l a z a P a u n d a . Istina, p o z n a v a l a j e j e d n o g n o ć n o g č u v a r a k o j i je n o ć u č i t a o H a m s u n o v u Glad. K r i v i c u s u m u d o k a z a l i n a o s n o v u k o l e b l j i v o m isto koliko i zaslužnom posebnog eseja — naime, l u d i starac j e s v a k u p r o č i t a n u s t r a n u cepao, j e r nije h t e o d a o s t a v l j a t r a g o v e . Iz t u r i s t i č k o g f i l m a o A u s t r a l i j i m o ž e s e saznati m n o g o v i š e n o iz č l a n k a o opasnosti od a l k o h o l i z m a , na primer: d a t r a g P o l j a š t v a n a a n t i p o d i m a izrasta d o simbola — jedan naš zemljak zaradio je na traženju dragog kamenja 180 h i l j a d a dolara, i to je do p o s l e n j e p a r e spiskao s drugovima. U m r o je, naravno, i a k o j e z a s o b o m o s t a v i o trag, s l a ž u ć i od praznih flaša r a z n e o b l i k e na p e s k u , n a l i k n a pustinjske r e l j e f e .

298

Naročito

automobil

budi oduševljenje s v o j e v r s n i m osećanjem za proporciju.

Teresa V i š i n j s k a j e l e k a r i u g l a v n o m se b a v i b e z n a d n i m slučajevima, spašavajući d e c u od smrti. S m r t joj ponekad, i p o r e d napora, u z i m a m a l a tela i v r a ć a ih roditeljima. Ona u z a m e n u ipak dobija p o t v r d u — fotografiju deteta u k o v č e ž i ć u , k o j u joj šalju roditelji k a o dokaz zahvalnosti za neprospavane noći. P r i m e r i i z ž i v o t a imaju očitu p r e v a g u nad primerima u z e t i m iz mašte. Gospodin sa širokom k r a v a t o m j a v n o postavlja s v i m a poznato pitanje: »Da li stvarnost zaista p r e v a z i l a z i fikciju?« I odmah daje o d g o v o r m a d a bi m o g a o da pričeka. Bogomoljka televizora p o l a k o j e d e m u ž j a k a — voleti i jesti, to je n e i z b e ž a n proces. M o j a majka ne zna P a u n d o v e pesme. »Ali da č o v e k a o d m a h v o z e u k a v e z u « — govori očito ganuta. D e l o v a n j e i izdaja. Osećanje i h l e b . Znanje i dužnost. Doživljaj i alkohol. N a d a i smrt. L e t bogomoljke k a drugim objektima požude. Majčina ruka koja popravlja kosu ustaljuje te tragove. Za trenutak će ipak naići san.

299

GRAĐEVINSKI INŽENJER KIRILOV KOJI JE PREDSTAVA LAMPE (Motiv iz Zlih duhova Fjodora Dostojevskog) — Zašto hoćeš to da u č i n i š k o d imene, K i r i l o v e ? Stoji kraj o t v o r e n o g p r o z o r a . L e đ i m a se oslanja na p o l i c u s k n j i g a m a . R e v o l v e r spušten c e v l j u n a n i ž e , d u ž desne n o g e . O g r l i c a sakoa p o d i g n u t a . Zaklanja vrat od bočnih naleta vetra. U s v e tlu koje bije od u l i c e n j e g o v o b l e d i l o k a o s a slike. Nešto u stilu Izdatog ljubavnika i l i Poslednje noći idealista. G l e d a na m e n e k o j i l e ž i m u k r e v e t u . — Pa p o z v a o si me — o d g o v a r a . — Hteo sam da p r o v e r i m da li zaista do k r a j a svetliš. Stoji u m r a k u n e p o m i č a n . N i k a d s e n e z n a šta ć e u č i n i t i onaj drugi, k o j i j e predstava lampe. — No i šta je? — p i t a m . — O d m a h , odmah, o d m a h . S t a v l j a c e v u usta. Trenutak zatim obraze iznutra obasjava vatra. K a o da je neko blesak hica pri vezao za jezik. Z a u s t a v i o p r o j e k c i j u n a samoj sredini r e č e n i c e . A l i o n i što n a s v o l e u v e k t r a ž e n a s t a v a k . Čujem vaše uzbuđene glasove. V e t a r ih donosi iz u d a l j e n i h u g l o v a s t a n o v a i krčmi. Ništa n e ć e zaustaviti njihovu t e ž n j u z a savršenstvom. F i l m s e nastavlja. V a t r a stiže d o m o z g a . A l i taj p u t s e v e ć n e v i d i . T a k o je b r z i neopisiv. K a o svakodnevna Kirilovljeva molitva paralaksi.

300

Da n i k o ne bi r a z u m e o suštinu padanja, slike i k r v i . T o je san. Hoću da s p a v a m i v o l i m ludost :— r e k a o je j e d n o m Kirilov. T o je sve.

POKUŠAJ OPISA SMRTI GEORGA TRAKLA Uzrok smrti, u slučaju nasilne smrti, njena vrsta, slučaj, samoubistva, ubistvo i način na koji je nasilje izvršeno. Pri smrti plodova do navršenog VII meseca trudnoće treba upisivati oznaku »Albertus*. (iz p o s m r t n o g l i s t a — 4. n o v . 1914)

M o g u to da opišem: v e č e u dvostrukoj k o ž i bremenite žene. G e o r g T r a k l , ekspresionist i n a r k o m a n , što po mišljenju k n j i ž e v n i h peza na j e d n o izlazi — »Samotnik pod šatorom z v e z d a ide u tihu ponoć. D e č a k u ludilu b u d i se iz sna, njegovo sivo lice r a s p a d a se na mesečini« — l u t a m e đ u d r v e ć e m i p o v r a ć a od g n e v a . P o t o m su tu sto i l a m p a — stihovi v o l e ponor. P o j a v l j u j e se crv u d u g o m p u t o v a n j u od kraja do kraja. P o t o m je krevet, ćebe što z a u d a r a na znoj i r e g r u t s k u spermu. Sa dvadeset i sedam godina p r e d m e t i se još m o g u tretirati r a v n o p r a v n o sa doživljajima. O p i p l j i v a vrednost pojava b i v a početak umiranja. U k r e v e t u leži sestra — nagost iz g r a đ a n s k o g doma: noge stidljivo priljubljene, r u k e na v e l i k i m dojkama, č u p e r a k što pada na obrvu — to je s i l a z a k u pakao. 301

G e o r g T r a k l , p e s n i k i ck Medikamentenakzessist, poseže z a s m r t n o m dozom. Još n e z n a d a k o š m a r treba p r e ž i v e t i z a t v o r e n i h očiju. Ne spava, b d i i u m i r e vadeći k a k o s v e t p o l a k o gasi s v e ž e l j e . Na k r a j u se g a s i l a m p a u g o r j u Schadenfreude. Crv beži pred opasnošću mraka. Sestra š a p ć e : »Zašto m e napuštaš?« A on p o s l e d n j i m n a p o r o m p r e b a c u j e ć e b e preko glave. T u p r i s i l u n e m o g u d a opišem. Uopšte, m u č i m e taj tip s t v a r a n j a slika, š t a ipak učiniti s njegovom rukom pruženom u p r a v c u stola? S c i p e l o m što v i r i v a n r u b a k r e v e t a ? One govore jedna drugoj: Ruka — pomozi mi. N o g a — ti si b l i ž e p e s m a m a . T o ć e i z j e d n a č i t i osvit; v o j n i č k a p e s m a i v e ž b a .

TREBA IMATI M N O G O HRABROSTI DA BI SE SPAVALO U DANAŠNJE VREME Do čega je došlo — ljudi tumače snove. Snova je sve manje, z a t o raste broj i n t e r p r e t a t o r a . Z a š t o se u s n u ne z a t v a r a j u v r a t a ? H o ć e š da zatvoriš, i ne m o ž e š . C e l u noć z a t v a r a š , i s t a l n o v i d i š p u k o t i n u . T o čini s e o z n a č a v a d a postoji n e k a n e j a s n a pretnja. Sanjaš zatvor, l e p zatvor s a o g l e d a l i m a u kojima se v i d e s a m o l i k o v i ubica,

302

dok džeparoši, nasilnici, m a l v e r z a n t i i č u v a r i počinju da l u d e ne nalazeći sebe na drugoj strani i osećajući k a k o propadaju. To z n a č i da se snovi p o v o d e za i z r a ž e n i m e t i č k i m konkretom, D e š a v a j u se i p a k snovi o bližnjima. Sanjaš majku, oca, sestru, brata, prijatelje, drugog prijatelja, p r v u ženu, nastavnika geografije, M a k s a fon S r e k a , zubarku, lorda S o m e r s a k o j i p r i m a defiladu s k a u t a biciklista. S v i se smeše i i d u naviše, ne naniže, mada taj p r a v a c izgleda prirodniji. I nikad se z b o g toga nećeš opravdati. Jezik t e ž a k od sline p r i d r ž a v a šapa egzorcista. N e spavaj, j e r ć e t e proglasiti i z g u b l j e n i m u nerazjašnjenim okolnostima.

MEMENTO BEZ ZAGLUŠUJUCEG FINALA U m o m e pokolenju i m a m n o g o Rastinjaka. N e k o l i k o Lisjena de R i m a b p r e a . N e k o l i k o F r e d e r i k a Moroa. D e s i o se čak i j e d a n Ž i l i j e n Sorel, I a k o je prerano za s v o j e ideale postao šljam Sajlok. F r a n c u z i ispod j a v o r a i gumna, j o š j e d a n n a p o r ! T a k o bih povikao da nije m a r k i z o v e košulje š t o visi preda m n o m n a zidu, Posečena oštricama pera domaćih bigota. A oni, ti momci, za koje Z n a č i više no izdaja misli, L e p i i radni, sumnjičavci D e c a , fariseji, skorojevići,

303

dobro vaspitanje često efektnih. najbolje vrste. lude.

K o j i umeju od pijanstva da raspale duh svečanih izjava: — Oh, inteligencija, o n a će p r e ž i v e t i u prirodi navika. — A h , homo politicus, ali t r e b a i dorasti situaciji. — A, ne, k a d p l a č e m z n a m š t a su p r a v e d n o s t i uživanje. — č u j , hteo bih j e d n o m delikatnost da zamenim za viziju. — V i d e ć e t e , k a d b u d e m P r v i N a r c i s , tada ć u s e obogatiti. — H a l o ! D r u g o v i , s t o j i m više, m a s k a m e i z d v a j a i distanca. — Polako, i z i š a o s a m iz m u s t r e — k o r a k r a v a n , n a žalost, i r o n i j a odbacuje. K a o što s e v i d i i z t i h z a g o v o r a , g o v o r i m p r e v i š e o istinama, A premalo o potrebi objašnjavanja i o » č i n o v i m a - p r o j e k t i m a «. F r a n c u z i od m e đ e i k a l a m b u r a , p r e v i š e v e r u j e t e prividima dostojanstva! T a k o b i h p o v i k a o d a nije o n e nežnosti, k o j a j e srodnost, S t o se naginje u b u d u ć n o s t i p r a t i s u d b i n e : S t a će od n a s ostati? D v a govora, tri popevke, četiri groteske, P e t pesama, šest žena, s e d a m k a r a t a z a p a r i š k i metro. Redni brojevi u dnevnicima dopisi. Reči. Legitimacije. Knjige. Snimci. P a r a n e t i č n i snovi. Infarkti. I trava,

trava,

trava

k o j a b u j n o r a s t e na o s e t l j i v o j koži, Kad, kao pokretljivi travnjak budemo prilazili Fritaunu —

304

Upravo tako bih rekao, Da nije toga da se trava u činu pokore zove običnim senom. A Fritaun je lučki grad, a ne metafora, U kome se čovek stidi sopstvenog znoja. Pa nek nas obuku još jednom stari svetovi U večno žive boje novih značenja.

20

RIŠARD

KRINJICKI

(RYSZARD KRYNICKI) *1943

Kad se pojavio u poeziji negde oko 1968. godine, Rišard Krinjicki je bio jedan od najdarovitijih negovatelja takozvane »lingvističke« poezije, u to vreme u Poljskoj veoma prisutne. Samo što je Krinjicki i primenjivao metod »lingvističke« poezije, ali istovremeno se nije ograničavao onim što je te pesnike ozbiljno sputavalo u normalnom građenju pesme. Uvek je bio dalek od suhe cerebralnosti pesnika ovog pravca. Nje­ gove su pesme već od početka bile prožete osećanjem, i to norvidovski prefinjenim osećanjem. Takođe, već u njegovim ranim pesmama bila je izrazito prisutna istorijska i društvena stvarnost. Ali tek treća zbirka Krinjickog, Naš život raste (1978), pokazala je sve mogućnosti i p u n u snagu ovog izrazito darovitog pesnika. Danas je Krinjicki Jjedan od poljskih pesnika u čijem je stvaranju najvidnije prisutna politička angažovanost. Junak pesama Konjičkoga je — kako piše njegov kolega po peru Stanislav Baranjčak — čovek obdaren dvostrukošću viđenja. ! Na prvi pogled Krinjicki vidi svet okom učesnika. S druge strane on voli da na svoj svet pogleda i očima došljaka iz drugih civilizacija. I u jednom i u drugom slučaju Krinjicki ne propušta

20«

307

priliku da se nakaznostima svoga sveta nasmeje, a još češće — da ih ismeje. T a k o je Krinjicki izrastao U jednog od najoštrijih kritičara današnje poljske stvar­ nosti. Najvažnija komponenta o v e poezije ipak je njena etičnost. Pesnik se stalno pita kako se može živeti u današnjem neljudskom svetu. Smatra da pesnik nema prava da (zatvara oči pred ljudskom patnjom i n e ­ pravdom. Da nema p r a v a da se brani izgovorom »nisam znao«. Zato on u poeziji stalno istupa kao svedok i učesnik. Ume da bude vatreno rečit, ali i aforistički sažet. On je pesnik odlučnog moralnog izbora, a pred taj izbor on stavlja i svoga čitaoca, stalno pred njega iznoseći teški račun savesti. Iskustva nekadašnjeg pristalice »lingvističkog« pesništva povremeno su prisutna u pisanju Krinjickog i danas. Moralni problemi ipak su kod njega potpuno potisnuli lingvizam kao taštu jezičku igru. Zanimljiva je u tom pogledu posveta uz jednu pesmu. Naime, pesmu »Jezik, to divlje meso« Krinjicki je posvetio Gospodinu Zbignjevu Herbertu i Gospodinu Kogitu. Na kraju knjige data je uz tu pesmu o v a napomena: »U svoje v r e m e drznuo sam se da se suprotstavim Zbignjevu Herbertu koji je govorio da d r a m a jezika ne treba da nam zaklanja tragediju sveta. Verovao sam da sam u pravu, ali — v a r a o sam se.« Ta napo­ mena rečito svedoči o gledanju Rišarda Krinjickog na poeziju danas.

OPREZNO Ostavlja iza sebe nekoliko dese­ tina knjiga, nekoliko bakroreza, zeleni plašt, jedno ćebe, sedam košulja i nekoliko drugih pred­ meta. Lešek Kolakovski

Oprezno otvaraš ruku, slepa je i nema. Bestidna, ogoljena. Otisnuta, idetifikovana. i evidentirana. N e m a više ni prijatelja Spinozinih, ni onih što su ga se odrekli, ni onih što su se bogatili na n j e g o v o m n e o h l a đ e n o m telu, ni c r v a nahranjenih njegovim mesom, ni njegovih prijatelja, ni inkvizitora njegovog doba, ni o b l a k a što su prelazili granice n j e g o v o g v r e m e n a , te su i uzroci smrti prestali da b u d u a k t u e l n i : n j e g o v plašt, pokrivač i košulje ne p o k r i v a j u više nikog, n o v e knjige su u n o v i m knjižarama, izgnanici u izgnanstvu, papilarne linije u aktima, stražarnice na granicama, akti u albumima, carinici na cilju, stanovnici u stanovima, p r o d a v c i u prodavnicama, rukopisi u fiokama, osmesi na ustima, k r v u žilama, radnici na radu, vojnici u uniformama, krompiri u želucima, građani u zemlji, u n i f o r m e u magacinima, legitimacije

309

u d ž e p o v i m a , p o m o ć k o d potrebe, u t r o b a unutra, r u k e u d ž e p o v i m a , inostranstvo izvana, j e z i k za zubima, z a t v o r e n i c i u zatvorima, m e s o u konzervama, zubi na betonu, s p u t n i c i u prostoru, m r t v i u g r o b o v i m a , sunce po danu, g r o b o v i u zemlji, s n o v i u noći, z e m l j a u svemiru (koji se s k u p l j a i l i širi), p r e k i d u biografiji, prošlost u sadašnjosti, t e m p e r a t u r a u s t e p e n i m a , svako na s v o m e mestu, linija ž i v o t a u fioci, s r c e u grlu, n e b o u oblacima, i m a li p i t a n j a hvala, n e v i d i m

GRAĐANIN R. K. NE Ž l V I Građanin R. K. ne živi s a ž e n o m (niti s a b i l o k o j o m s t v a r i k o j a j e n j e g o v a ) : n e ž i v i o d pera, o d t e š k o s v a r l j i v o g p e r a m a r k e »parker« k o j e m u stoji u g r l u : o n j e s a d o (óbjeda k r i l a s v o g a pera »parker«) — mazohist ( o ž i v l j a v a t i m p e r o m lešine m i n u l i h dana d a b i i h m u č i o ) : rođen (ne z n a zašto): m a d a u r a d n i č k o j porodici: ipak m u k t a š i (na j e z i k u ) : počasni d a v a l a c k r v i (zar ne teče u n j e g o v i m ž i l a m a t u đ a krv): p r o t i v n a š e smrtne kazne: prelazeći granicu n e š t o j e p o k u š a v a o d a p r o š v e r c u j e : čin rođenja, svoj o r g a n i z a m (skupni) i p e r o (»parker«): i p o r e d t o g a što n e beleži: s p o r a z u m e v a s e telepatski: (ima z m i j u u

310

telefonu i r a z v r a ć u j e r e d o m č a s o v n i k e ) : p r e no š t o zaspi broji do 19 84: (ne r a č u n a više ni na šta?) Ž i v i , m a d a se ne z n a da li je zaslužio t a k a v život.

SADA Ja, još da ili

KAD

anonimna ž r t v a zločina uvek ne znam li je trebalo da se branim bar da pokušam beznadno da pobegnem;

m o ž d a n e o d m a h k a d a sam, n e m a j u ć i d r u g o g izlaza, rešio da otvorim vrata, m a d a s a m d o b r o z n a o k o stoji pred njima, možda još ne tada kada s a m bez otpora dopustio da Ime p o v e d u do diskretno p a r k i r a n e crne limuzine i p r a v i o se da ne p o z n a j e m poznanike, umesto na sav g l a s da v i č e m upomoć, možda n e onda k a d s u m u č e n j i m a i z v l a č e n a i z m e n e sva priznanja, možda još n e onda k a d s a m v o đ e n b a k l a n j e ; ni u j e d n o m od onih trenutaka kad nisam m o g a o da ne b u d e m načisto da ljudsko zlo spremno na sve jeste beskonačno i neljudskije no što s m o u stanju da zamislimo, mada i samo podleže s v i m ljudskim n a g o n i m a : okrutnosti, k u k a v i č l u k u , podloj prisili, pohlepi, brbljivosti i hvalisavosti; možda nije trebalo da p o k u š a m o d b r a n u čak ni onda

311

k a d s a m z a j e d n o s h i l j a d a m a s l i č n i h sebi s v a k o d n e v n o k o p a o m a s o v n i grob, možda još ne onda kad sam nemo vikao: »Bože m o j ! B o ž e m o j ! z a š t o s i m e napustio?« m o ž d a n e o n d a k a d j e m o j n a g i leš sa odnatrag prostreljenont lobanjom i limenim brojem p r i v e z a n i m za nogu zapanjivo sličan hiljadi drugih leševa p a d a o m e đ u njih, t a k o isto l i š e n l i c a i i m e n a ; ali v e ć t a d a kad sam se probudio m e đ u drugim živim leševima možda je bar tada trebalo da pokušam beznadno da pobegnem; a zašto i sada kad se moj živi leš već odavno pretvorio u prah ja još uvek nisam siguran da li je već naišao trenutak kad m o r a m početi da govorim, n e d a b i h t r a ž i o o s v e t u i l i zadovoljenje, n e g o i da b i h s a m o m sebi posvedočio ŠTA JE POEZIJA KOJA NE SPAŠAVA NARODE I LJUDE? Š t a j e poezija a k o n e s p a š a v a narode ni ljude ni n a r o d e i l j u d e od s a m i h s e b e v e ć s a m o ono što ljudi i n a r o d i t a k o l a k o m o g u da unište? š t a m o ž e d a b u d e više, a k o n e g l a s savesti u z n e m i r e n k a o k u c a n j e s m r t n o g srca, j a č i no strah od b e d e i smrti.

312

A K O MI DOĐE A k o mi dođe da vičem »Zivela P o l j s k a ! « — na k o j e m ću to m o r a t i da činim j e z i k u ?

KO BOLJE

RAZUME

K o bolje r a z u m e tvoj osećaj jednakosti a k o ne tvoj rasni pas?

GOTOVO

SVE

dvadeseti j e vek, i d e m u k r e v e t s novinama, n a d o m a k r u k e leže m o j e naočari, tablete i č a s o v n i k ; ne z n a m da li ću zaspati, ne z n a m da li ću se probuditi, to j e sve

PISACA

MAŠINA

Z n a m pesnike što imaju pisaće mašine k o j e bivaju nalik (zavisno od situacije) na z v u č n i k magnetofona, prislušni aparat, p e r v e r z n u b i l j k u z v a n u rosulja (ili žena) i l i najzad na m a š i n u z a mlevenje mesa p e s n i k (to je obično p r i v r ž e n i k poezije krvi i zemlje

313

iliti t a k o z v a n i n a c i o n a l n i pesnik) z a h v a l j u j u ć i t a k v o j pisaćoj m a š i n i besprekorno odgovara zahtevima trenutka: dovoljno je da svojom mašinom promelje svakodnevnu porciju novina, s o p s t v e n u m a j k u t u đ e — s v o j e dete ili svoju — tuđu ženu znam i nekoliko metafizičkih pesnika ( m e đ u k o j i m a i n e k e nadrealiste) koji se kreću pomoću tuđih usta ( u n a š e v r e m e u s t a s u r u d i m e n t a r n a krila)

OKLOPNJAČA

POTEMKIN

p l o v i k r o z naše v r e m e i k r o z naša u z b u r k a n a srca iz pokolenja u pokolenje menja se njena posada: bauci naših p r o b l e m a iz pokolenja u p o k o l e n j e izbija na njoj p o b u n a zbog p o k v a r e n o g m e s a zbog l a ž j u t r o v a n i h ideja iz pokolenja u p o k o l e n j e p o k v a r e n o m e s o j e naša h r a n a bauci s e p o t h r a n j u j u b a u c i m a meso posade p r e t v a r a se u s v a k o d n e v n i hleb oklopnjača » P o t e m k i n « p l o v i k r o z n a š e vreme i naša oslepela s r c a

314

BELA

ZASTAVA

bela zastava b e l a - z a s t a v a postelje, bela z a s t a v a b o l n i č k e sobe, b e l a zastava krvi, bela z a s t a v a oblaka, b e l a z a s t a v a neispunjenog sna, i bela z a s t a v a s v e g a što ostaje, koja se razvija kao svilača, koja se razvija kao zavoj, da, da, p o k o r a v a m o se n e u m o l j i v i m u d a r i m a slučajnoga srca ŽIVOTNI PROSTOR Ž i v e l i smo i u v r e m e n i m a k a d je i ljudima i s v i n j a m a t r e b a l o m n o g o m e s t a ne s a m o da bi se p r a v i l n o razvijali radi d o b r a č o v e č a n s t v a — n e g o i da bi naprosto ž i v e l i . P o š t o j e ipak u naše v r e m e l j u d i m a da bi ž i v e l i potrebno više s v i n j s k o g m e s a nego životnog prostora, dešava se da na j e d n u s v i n j u pripada više mesta n e g o na j e d n o g stanovnika, a na iglavu j e d n o g čoveka pripada više svinja n e g o u d a v n i m v r e m e n i m a . JEZIK, TO DIVLJE MESO Gospodinu

i

Zbignjevu Herbertu Gospodinu Kogitu

jezik, to divlje m e s o k o j e raste u rani, u otvorenoj rani usta, u s t a k o j a se h r a n e lažljivom istinom,

315

j e z i k , t o o b n a ž e n o s r c e k o j e b i j e p r e m a spolja, t a n a g a oštrica k o j a j e b e s p o m o ć n o o r u ž j e , taj č e p k o j i d a v i i z g u b l j e n e u s t a n k e reči, t a ž i v o t i n j a s v a k o d n e v n o pripitomi j avana l j u d s k i m z u b i m a , t o n e l j u d s k o š t o raste u n a m a i što n a s prerasta, t a ž i v o t i n j a h r a n j e n a z a t r o v a n i m m e s o m tela, ta crvena zastava koju gutamo i ispljuvavamo z a j e d n o s krvlju, to r a z d v o j e n o što n a s o k r u ž u j e , t a p r a v a l a ž k o j a mami, to d e t e k o j e u č e ć i i s t i n u — listini l a ž e

EVA

LIPSKA

(EWA LIPSKA) *1935

Treća dama u našem izboru, i treća Krakovljanka, Eva Lipska je izuzetno značajno ime nove poljske poezije. Počela je skromno, i njena prva zbirka nosila je običan naslov, Pesme (1967). Sledile su zbirke obeležene rednim brojevima: Druga zbirka pesama (1970), Treća zbirka pesama (1972), Četvrta zbirka pesama (1974), P e t a zbirka pesama (1978), i onda, kao iznena­ đenje, Tu nije reč o smrti već o belom gajtanu (1982). A l i to je već knjiga mešanih tekstova, i taj poduži naslov nosi zapravo lirski dramolet uključen u poslednju knjižicu krakovske pesnikinje. Čitaoci i kritika vrlo brzo su ocenili da se u tim tankim knjižicama s neatraktivnim naslovima nalaze vredna ostvarenja moderne misaone poezije. Za prevodioca, međutim, ta poezija predstavlja često nerešiv problem, jer Lipska, po pravu svih pesnika sveta, koristi idiom svojstven isključivo njenom, poljskom jeziku, a taj idiom i idiomski spojevi, igre i nova značenja često, naprosto, ne mogu da budu preneseni u drugi jezik. Ali oni spojevi koji se daju preneti govore i stranom čitaocu o duhovitosti ove pesnikinje, o njenoj sposobnosti da iz svakodnevne fraze stvara pesničku sliku ili čak pesničku poruku.

317

Evo nekoliko takvih spojeva: »Čak i u zatvorenoj klepsidri dešava se pustinja«, »Kopati raku pod brzim odgovorom«, »Kad govorimo o utopljenicima, uzimam vode u usta«, »Hoću da govorim po pravopisu«, »Nije me spasao kraj sveta, jer nije za to i m a o vremena«. Sve to, ipak, još ne bi činilo poeziju da pesnikinja nema izrazitog dara za liriku. Poezija E v e Lipske je delikatna i ženstvena, mada se, po tome k a k o se ona ne plaši da postavlja izuzetno teška pitanja čoveka našeg vremena i našeg sveta, može takmičiti s najautentičnijom takozvanom »muškom« poezijom. Po tome je Lipska pravi nastavljač svoje velike pret­ hodnice Vislave Šimborske. , ! ! Lipska ume da bude maštovita, zamišljena pred smrću, da piše o snovnim košmarima, bolesti, ludilu, 0 strahu od novog rata, pa opet i opet o smrti. Neki kritičari pitali su se šta znači kasandrički ili i očajnički ton u njenoj poeziji. A zar ne bi trebalo da čovek bude slep i gluh, da bi se beslovesno radovao nakaznostima sveta u kome živimo? Izbor same pesni­ kinje ipak je aktivan li hrabar, a reč koju ona na kraju Pete zbirke pesama celu ispisuje velikim slo­ vima, jeste reč — Ž I V I M . Sama pesnikinja rekla je nešto o tome: »Napisala sam u jednoj svojoj pesmi: ,treba se plašiti odvažno'. Onaj koji se ničeg u životu ne boji, laže, ili je bez mašte. Ne bojmo se z a t o ni toga prividnog pesimizma ili katastrofizma.« A l i ima Lipska jednu izjavu koja zvuči kao geslo: »Pesnik služi govorenju istine«. I mislim da je u prvom redu time, govorenjem istine, E v a Lipska osvo­ jila poljsku čitalačku p u b l i k u i poljsku kritiku.

A K O POSTOJI BOG A k o postoji B o g — b i ć u k o d njega na r u č k u . U m e s t o s v e t l a : c r v e n i glog. A n đ e o će a u t o m o b i l o m doći po mene. G o l u b i c e drusnih o b l a k a l u p a ć e k r i l i m a n a stolu n a rasklapanje. Pićemo iz praznih žbanova s v e t u v o d u i slobodnu volju. A k o B o g č a k i m a i k r a t k e prste on iz njih m o ž e da isisa večnost. A k o j e B o g poliglot može d a p r e v o d i svoje p e s m e za antologiju j o š svetiju od presvete p r v e kaplje iz koje je izrasla reka. P o t o m ć e m o B o g i ja na biciklima poći u šetnju u trešnje. Po rajskom predelu. U rondelama zemaljski ševar. Grabijive z v e r i l e ž e besposlene. Najzad će B o g sići s b i c i k l a i kazati da je u p r a v o on Bog. Izvadiće dogled. N a r e d i ć e mi da posmatram zemlju. Objasniće k a k o je do t o g došlo. K o l i k o v e ć d u g o o b a v l j a svoj poziv i nepogrešivo se v a r a u p o g l e d u sveta puštajući u v e t a r aviončiće ideja.

319

A k o B o g veruje m o l i se u s e b i za p o s t o j a n u n a d u . Volovi nose sunce na rozima. V e l i k i sto s e ljulja n a n o g a m đ . J a ć u o d B o g a dobiti l e k i ozdraviti odmah posle smrti. IZ SANOVNIKA A k o ti se u snu javi vlast nedelju dana ne izlazi iz usta. MOJA

SESTRA

M o j a sestra j o š n e z n a d a j e s v e t o s u đ e n n a atlas. A a t l a s j e o g r o m a n tanjir v e č n o g l a d a n . To je žurnal skrojenih država. Ponekad staromodnih. Da je sve odjednom jasno k a o kad se i z l a z i iz b i o s k o p a . D a ideje n a j b o l j e p r i s t a j u m a n e k e n i m a . Da nema smrti za primer. D a s m r t postoji s a m o z a p r i r o d u . Da ako se želi gledati nebo treba ga prethodno odneti na cenzuru. D a j e n a j v e ć e z n a n j e u b i b l i o t e c i prostora. Da je ljubav ljubav. A ljubav je vrt. Da u tom vrtu treba izbegavati jesen. Da se u v r t u ne da izbeći jesen. Da podelu ćelija niko više neće zaustaviti. Da je život završen v e ć k a d a počinje. D a j e I z o l d a stara. B o l u j e o d r e u m a t i z m a . D a j e istorija s a m o v e l i k a k o š a r a z a c v e ć e . S l u ž i za p r o p a d a n j e d a t u m a i p l a š e n j e d e c e . D a k a d n a m n o ć z a č a s a k z a s e n i oči

320

bude se u n a m a p t i c e s v i k o m : Z e m l j a ! Zemlja! I tada o t k r i v a m o n o v o k o p n o : Č o v e k a koji n a m t o p l u r u k u stavlja n a o č i . . . A l i m o j a sestra v e ć zna da je A l a mala. PLAŠNJA U z n e m i r e n a sam. P l a š i m s e z a ž e n u koja j e m r t v a v e ć sedam časova. Š t a će s n j o m biti dalje? B o j i m s e z a d e t e koje j e starije za s e d a m časova u plač nateralo čašu. Bojim se za naš vek previše r a z v i j e n za svoj uzrast. Z a tih s e d a m časova ubilo s e na milione katastrofa. P o u t a p a l e se r e k e . O t r g n u t i o b l a c i ležali s u n a kiši. B i t k e što s u v o đ e n e p r e više v e k o v a vratile su se na svoja mesta. R a d o su nadletale n o v a razbojišta. U v e d e n i s u milioni zakona. K v a d r i l i o n i propisa. U k a r a n t i n je zatvoreno dvoje sumnjivih: A d a m i Eva. (Bog n a sve t o g l e d a sedeći u kuhinji i namotavajući špagete na viljušku.) Očevidac sveopšteg g u b i t k a v i d a uznemirena sam za ovaj svet. A l i on u detonacijama boja bezbrižan k a o strip luduje u luna-parkovima. E k s p l o d i r a j u razgrejani mišići kontinenata. G o r e l e d n i c i . 321

A l i j o š — poezija. D e l i ć poezije uspeo je da pobegne. Š t a će s n j i m dalje biti? NERADO A k a d b i h o d i s t a u m r l a ! — ništa s e n e b i dešavalo. O k u p i l a bi se p o r o d i c a s c r n i m z a s t a v a m a . Možda bi za trenutak čak uspeli da plaču. S u n c e b i i š l o n o r m a l n o . A d e c a bi, m a š u ć i nogama sedela visoko na oblacima. Niko ne bi prekinuo zvonjenje susrete telefone izbore n o v o g N a p o l e o n a n o v o g S a g a l a n o v o g šešira za leto. A s t a r a B i b l i j a b i l a bi i d a l j e stara. Ti bi možda za trenutak seo otvorio širom ruke i g l e d a o bi g l e d a o . Trenutak samo. Ne više. Zato umirem nerado. I Z P I S M A (II) I k a k o tu i z v r š i t i s a m o u b i s t v o D r a g a Gospođo kad s e v e ć o d a v n o n e ž i v i . Jer k a k o j e m o g u ć e ž i v e t i u t a k v o m štirku n a š e g d o b a . Ni ruku iz tog da izvučeš da bi pritisnuo o r o z pištolja ni da se u t o m u t o p i š . A kad s e g l e d a n a s v e t o D r a g a G o s p o đ o sve j e crno c r n o c r n o

322

k a o da je štrajk udovica. M o j a Hanja se udala. I m a ć e dete. S v i s e radujemo.

PORUKA Pisati t a k o d a b e d n i k misli da je novac. A oni što u m i r u : d a j e t o rođenje. POSLEDNJE

REČI

M o ž d a j e bolje što nismo stigli jedno d r u g o m d a k a ž e m o te poslednje reči. Poslednje r e č i mogle bi nas zavesti. Previše živo da se drže t e m e . Neoprezno mogle bi da dodirnu buduće v r e m e . Prerano da sahrane nešto u n a m a . Mogle bi da nemaju ništa da k a ž u . M o g l e bi da g o v o r e p r e k o s v a k e mere.

323

Da nam kažu previše sve. K a o živi vulkan pod tvidovskim nebom. Možda je bolje što n i s m o stigli jedno drugom da kažemo te poslednje reči. U poslednjim rečima zatvoren je tetreb.

*

*

*

K a d g o v o r i m o o starosti nevinašcad reči hode mi po jeziku. K a d govorimo o ljubavi o, kad govorimo o l j u b a v i . . . K a d govorimo o utopljenicima u z i m a m v o d e u usta. SIGURNOST B i o j e v e ć t a k a v ispit i z istorije kad su svi đaci odjednom popadali. I p o s l e njih je ostalo s a m o s v e č a n o g r o b l j e . N i j e s i g u r n o d a j e t o bio ispit. Nije sigurno da su svi popadali. Sigurno je samo da je iza njih ostalo groblje. Bila je već takva ljubav. N o nije s i g u r n o d a j e b i l a naša. B i l i s u v e ć t a k v i ljudi.

324

No nije sigurno da smo to bili mi. B i l i su v e ć t a k v i pteranodoni. N o nije s i g u r n o d a s u i z n a š e g doba. Bio je već takav jezik. N o nije sigurno d a s m o g a m i govorili. B i l o j e v e ć t a k v o ćutanje. N o nije s i g u r n o d a j e bilo m e đ u nama. B i o j e v e ć k r a j sveta. No nije sigurno da je baš kraj našeg sveta. I ostalo je i z a n j e g a samo s v e č a n o groblje. S i g u r n o da je iza njega ostalo s v e č a n o groblje.

NEMA ME JOS MEĐU V A M A Ponestalo j e z a m e n e pluća. B i l a su, ali su bez daha. N e g d e bi se m o ž d a našla jedna noga tri prsta na r u c i — to je sve što sad imaju u magacinima. M o z a k j e bio ali nezanimljiv. B i l e su oči no k o j e su d r u g i v e ć izgledali. Glas razmimoilazio se s pozivom. Možda bi se našle godine ali samo minule s manama doživljaja. N e m a m e još m e đ u v a m a . Čekam na novi transport anatomije s k r a t k i m bilom j e m s t v a .

325

N i j e m e spasla p o p l a v a mada sam već ležala na dnu. Nije me spasao požar mada sam gorela mnogo godina. N i s u m e s p a s l e katastrofe mada su me gazili vozovi i automobili. N i s u m e spasli a v i o n i k o j i su e k s p l o d i r a l i sa m n o m u v a z d u h u . Rušile su se na mene zidine v e l i k i h g r a d o v a . N i s u m e spasie o t r o v n e g l j i v e . N i p r e c i z n i h i c i k a z n e n i h odreda. N i j e m e spasao k r a j s v e t a pošto z a t o nije i m a o v r e m e n a . Ništa m e nije spasio. ŽIVIM

STANISLAV BARANJČAK (STANISŁAW BARAŃCZAK) *1946

Objavio je dosad pet zbirki pesama i tri knjige književnih kritika. U generaciji stvaralaca koja je u književni život stupila oko 1970. godine Baranjčak je jedan od najzrelijih. Zajedno s najznačajnijim mlađim poljskim stva­ raocima bio se svojim pisanjem živo uključio u (poli­ tičku borbu. Ti mladi hteli su da budu ne samo svedoci, nego i učesnici u zbivanjima svoga vremena. Bavljenje politikom platio je privremenim uklanja­ njem sa Poznanjskog univerziteta, gde je bio zaposlen, kao i višegodišnjom zabranom objavljivanja. Mladog pisca to nije slomilo. U poljskoj štampi sretao sam u to vreme njegove briljantne kritike koje je potpisivao imenom Barbara Stavičak, a možda je imao i još koji pseudonim. U to vreme nastala je izvrsna knjiga nje­ govih kritika Etika i politika (1979) i zbirke pesama Ja znam da je to nepravilno (1977) i Triptih od betona, umora i snega (1981). Baranjčak se u pesničkom postupku nadovezivao na školu Julijana Pšiboša, mada je vidno i iskustvo koje je u nekadašnjoj krakovskoj avangardi ozakonio njen drugi važan predstavnik, Tadeuš Pajper. Baranjčaku je bliska Pšiboševa leksika, ali i baroknost stiha, tako prisutna u poeziji Tadeuša Pajpera.

327

Takve politizovanosti, takve publicističke poezije kakvu je u svoje movije zbirke uneo Baranjčak, u Poljskoj zaista dugo nije bilo, ali čitalac to ipak prima kao novost. Ta poezija upravo pleni najraznovrsnijim tehnikama stiha, stila, fraze, melodike, čak i pravih pastiša i parodije, naročito kad pesnik hoće da ismeje »drveni« jezik kojim se služe politički člankopisci i koji je uvrežen na radiju i televiziji. Jezičko majstor­ stvo Baranjčak je pokazivao još od svojih prvih zbirki, ali tamo je to više delovalo kao pripadnost školi pesnika lingvista, tako omiljenoj m e đ u jednim brojem pesnika sedamdesetih godina u Poljskoj. Ovde, u novi­ jim Baranjčakovim zbirkama, taj jezik je funkcio­ nalan, nenametljiv, mada se odmah vidi da je Baranj­ čak pravi »virtuoz -jezičke igre«, k a k o ga je nazvao kritičar Ježi Kvjatkovski. Svoju učenu i politizovanu poeziju Baranjčak ni­ kad ne spušta na nivo banalnosti ili novinske publi­ cistike. To su pesnieke igre, pune divnog humora i sarkastičnog smeha. Samo na taj način pesnik je mo­ gao da govori o stvarnosti svoga vremena, tako nepoetičnoj i tako nesklonoj s v e m u što ftioće o njoj da iskazuje bilo kakav sud. Polemički temperament, inte­ lektualna radoznalost, kritičnost sudova, tako prisutni u Baranjčakovim kritičkim radovima, igraju vidno mesto i u njegovoj poeziji. Baranjčak-pesnik i Baranjčak-kritičar očevidno se dopunjuju.

PRIMIO S A M K SRCU P r i m i o s a m k srcu ovih pet litara k r v i k o j a beži iz njega k a o da bi htela da se probije k r o z t a n k u štukaturu kože, ali se v r a ć a stalno istim p u t e m iz slepe ulice domaloga prsta; primio s a m k srcu s v o j i n u te k r v i što hoće da pobegne primio sam je k s r c u otkad s a m p r v i d a h u h v a t i o na delu krađe od s v e t a i u pokušaju bekstva; morao s a m d a u z m e m n a s e b e k r h k e z i d o v e tela. U v r t e o s a m u g l a v u sebi t i h p e t čula koja u n u t a r lobanje crtaju suhom iglom d i m o m naniže okrenuti požar, u d v e v a t r e očiju z a h v a ć e n i portret u r e z a n n a b r z i n u n a moždanoj k o r i ; g r u v a o sam napamet tu usijanu oštricu otkad su počeli da me z a v a r a v a j u izokrenuti p l a m e n o v i što mi gledaju iz očiju na rušenje k r v n i h konstrukcija; m o r a o s a m da p r e u z m e m na sebe blesak, smrad dima, v r e l i n u i huk. U z e o sam se u š a k e sa svojih pet prstiju uzeo sam u šaku g r u m e n gline ugnječen

329

p r s t i m a onih što s u u m i r a l i padajući naglo licem na tle i grebući u njemu noktima poslednje sklonište; Stalno im gledam na ruke — lepljive, ali od znoja — otkad mi tako gori tle p o d p r s t i m a da ih od b o l a stiskam u pesnicu i njome lupam u vrata zemlje: morao sam da preuzmem na sebe otvaranje tih vrata.

NA KRAJU DVADESETDVOGODIŠNJEG RATA N a k r a j u d v a d e s e t d v o g o d i š n j e g rata, na dan pobede nad sobom, na d a n g u b i t k a s a sobom, k a d s e s v e r a z j a s n i l o buktinjama povorki, plamenom svetiljke, k a d si z a b o r a v i o i m e n a i adrese, osvetljen l a m p o m sa s t o l a p r a v o u oči, k a o k r a t k i m d a h o m p s a p u š t e n o g s a užeta, na taj d a n konačnog uspostavljanja primirja nad glavom išao si s n j i m a ; b e ž a o si s n j i m a : n a kraju d v a d e s e t d v o g o d i š n j e g rata brojao si nestale, u m r l e i u b i j e n e u s a m o m sebi, i a k o s r e d s e b e nisi n i k a d bio t a k o j a r k o ž i v p o d s v e t l o š ć u lampe, zaboravljajući i m e n a i a d r e s e (a išao si s n j i m a ; b e ž a o si s njima), sa još vlažnom vrelinom daha na licu sačuvanom bez cilja i sklada; n a taj d a n k a k o s i č e z n u o z a u n i š t e n j e m poraza, želeo trijumf n a d p o b e d o m , ž e l e o n o v i rat u sebi; m o g a o s i i z n o v a d a i z a t k a š ćilimski n a l e t

330

n a g r l u p r o m u k l o m o d vike, n a l e t suza što šikljaju t r p k i m osvetljenjem gneva, i z n o v a da napadaš o h l a đ e n e r o v o v e u u r a g a n s k o j v a t r i njihovih unakrsnih pitanja; na k r a j u dvadesetdvogodišnjeg rata, k a d si zaboravio i m e n a i adrese, | sahranjivao si nestale, u m r l e i ubijene u širokom g r o b u lobanje t a n k i h z i d o v a : j e r išao si s n j i m a ; bežao 'si s njima.

HITAC ME SRUŠIO NA ZEMLJU Hitac m e srušio n a z e m l j u ; hitac u mračnoj poprečnoj ulici, t a m n o poricanje iza podrhtavanja o k n a ; stigao me, probio, srušio d o k s a m uzvišeno snio sred poleta mišića što su hitali u svetloj harmoniji, usađen u s t r e m e n a glasno pulsirajuće krvi, zapregom stegna j e d v a obuzdavan, sa u z d o m j e z i k a u z u b i m a ; oborio me na z e m l j u taj hitac strašnim i treznim s l o g o m poricanja; moja šaka stisnula je na probijenom g r l u one iste prste što su tamo, u mračnoj poprečnoj ulici obuhvatili t a n k o g r l o puške, i isti oni što hvatali su z e m l j u stiskom tako g r č e v i t i m kao da su hteli Z e m l j u da zgnječe u jedan o b l u t a k i b a c e na m e n e ; taj hitac je jasnu i s n e n u saglasnost m o g a t e l a svalio dok j e hitala k a proždrljivim l i v a d a m a i, u s v a k o m trenu probijan salvom sopstvene k r v i što je iz imračnih p r e č n i c a žila šikljala nestrpljivo, u m n o ž e n a na svetlosti, ugledao sam

331

k a k o p a d a m n a asfalt p r o s t r e l j e n a grla, sa u z d o m j e z i k a što se p r e t v a r a u čep v l a ž a n od r e č i k o j e je o l o v o u p i s a l o u t e l o .

UGRIZI SE ZA JEZIK N e pljuj o d m a h s v e što t i m i s a o donese n a j e z i k ; p r e n o š t o o t v o r i š usta progutaj t u slinu, p r e n o što k a ž e š , tri p u t a p o m i s l i šta će b i t i a) s n a m e š t e n j e m , b) s n a m e š t e n j i m a sveta, c) sa s v i m a k o j i i m a j u n a m e š t e n j e ; k a d a te u l i c e bije p e s n i c a m a s o v n e pesme, u g r i z i s e z a j e z i k što brže, t a k o , čvrsto, j o š č v r š ć e , n e o t v a r a j v i l i c e , stisni zube, ne boj se, u n a j g o r e m s l u č a j u jezik će ti oteći tako povoljno da nećeš moći da promucaš ni reč i bez ikakvih problema steći ćeš privremeno oslobođenje od istine; a a k o na n e p c i m a osetiš s l a n u k u s , n e u z b u đ u j se: to crveno mastilo gneva ni onako ti neće proći k r o z usta.

DA TI SLUČAJNO NE NAŠKODI B o l j e n e g o v o r i ništa — p r e m o r i ć e š j e z i k a to je o r g a n b i l o k a k o b i l o n e o p h o d a n da bi mogao iz sebe da izvlačiš drsku pesmu; ni l e đ a ne uspravljaj — to n i j e d o b a r način, jer lako može da ti prsne kičma, istraj p o v i j e n i rintaj za t r o j i c u ; ne diši p r e v i š e s l o b o d n o — j e r m o ž e da ti se p o v r e d i prepona, a u p r a v o , u p r a v o ona p r o i z v o d i z d r a v i s m e h .

332

HTEO BIH NAJZAD DA S A Z N A M Hteo b i h n a j z a d da s a z n a m šta u s t v a r i mislim o s a m o m sebi (vreme je najzad razmisliti o sebi, p r o č e p r k a t i m a l o po p r e t k o m o r a m a srca, objasniti kiseonikom na č e m u u stvari počiva crnilo k r v i u žilama, utvrditi k a k a v z a k l j u č a k potiče iz žlezda, šta se krije pod o k r u g l i m prividom lobanje, k u d a u osnovu ž i v o t a stremi čitavo to t e l o što drtavi, znoji se, diše); hteo b i h da z n a m šta u s v e m u t o m e pripada m e n i od s v e t a (bilo bi v e ć v r e m e da se o b e l e ž e granice, da postane jasno čime se v e z u j u t e niti nerava, k a k v i noževi u r e z u j u reči u m o ž d a n u koru, šta, sa disanjem, utiče na ponašanje pluća, šta prima pokožica k s v o m e pohlepnome znanju, i šta ne ulazi u g l a v u i u gladne prozore zenica); hteo b i h da b u d e m sasvim siguran šta da m i s l i m u procesu umiranja (bilo bi v e ć v r e m e da naviknemo na pitanja toga suda, bilo bi najzad v r e m e da se u t v r d i k o j e t u optužen z a zločin o v o g s v a k o d n e v n o g stanja, ko sudi i ko k o g a z a r o b l j a v a ; da li je Sza o v o g zida kože svet, i l i ja sam, da li k r o z rešetku trepavica ja v i č e m u svet, ili svet v i č e u dubinu mene).

SUTRADAN S u t r a d a n posle j o š j e d n o g skupnog samoubistva u v e k se isto ujutro ide po novine, u v e k se isto beli u p r a v o napadani s n e g ili se r a đ a bleštavočisto sunce letnjeg jutra,

333

u v e k isto z v o n e b o c e s m l e k o m i m i r i s u kifle, u v e k isto m a l a devojčica s torbom na leđima t r č i u š k o l u s p o t i č e se i p a d a i razbija koleno i ima m n o g o plača i u tome plaču uvek ima tako mnogo života POŠTO

VEĆ

MORAŠ

P o š t o v e ć m o r a š d a vičeš, č i n i t o t i h o (zidovi imaju uši), pošto v e ć m o r a š da se voliš, u g a s i s v e t l o s t (sused ima dogled), pošto v e ć m o r a š d a stanuješ, n e z a k l j u č a v a j v r a t a (vlast ima nalog), p o š t o v e ć m o r a š da patiš, č i n i to u s v o j o j k u ć i ( ž i v o t ima svoja prava), p o š t o v e ć moraš da ž i v i š , o g r a n i č i se u s v e m u (sve ima s v o j e granice) 7 . 1 1 . 79: N I K A D I S T I N S K I N i k a d istinski s e n i s a m s m r z a v a o , n i k a d m e n i s u ždrale vaši, n i k a d n i s a m u p o z n a o p r a v u glad, p o n i ž e n j e , s t r a h z a sopstveni ž i v o t : p o n e k a d s e pitam, i m a m l i uopšte p r a v a d a pišem.

334

14. 12. 79: K N J I Ž E V N O V E Č E Došli su pošto postoje izvesna pitanja, i sami ste, gospodo, k r i v i . U p a l i su pošto postoje i z v e s n i zakoni, i v a l j d a z n a t e da bismo i z v a l i l i v r a t a . P r e k i n u l i su čitanje pošto postoje n e k e reči, i od srca v a m savetujemo. Oduzeli su pesme pošto postoje i z v e s n e granice, i dogovorimo se. Zapisali su s v e pošto postoje neki propisi, i n e m o j t e da zloupotrebljavate naše strpljenje. Pretresli su stan pošto postoje izvesna načela, i n e k a gospođa b u d e ljubazna da utiša to dete. O d v e l i s u n e k o l i k o osoba, j e r postoje n e k e nužnosti, i m i r n a glava, m u ž će se vratiti preksutra. N i k o g nisu udarili, j e r postoje i z v e s n e forme, a šta, to biste, gospodo, hteli? N i s u dugo poslovali, j e r i m a film na televiziji, a čovek je s a m o č o v e k . 21. 12. 79: BUT WHY? Cintija K a m i ń s k i , ne od o v o g sveta; iz o n o g drugog; u o v o m e se i našla pre nedelju d a n a (prvi dan o d m a h trovanje tatarskim biftekom, nothing serious); kroz ceo dvadeset jednogodišnji ž i v o t (videla je t a k o đ e nešto što se z o v e »mlečni restoran«, very strange) nije p o m a l j a l a prćasti nos v a n Springfilda, Ilinois. sorry, j e d n o m je na izlet p u t o v a l a u Washington, D. C; Cintija K a m i ń s k i , istureni zubi, n e o v l a d a n i kikot, neprestano čuđenje:

335

k a k o l j u d i o v d e m o g u s v e t o d a izdrže? zašto n i k o to ne razobliči u n o v i n a m a ? Objašnjavamo dugo i naporno, a ona o p e t : p a zašto ljudi uopšte k u p u j u t e n o v i n e ? O p e t o b j a š n j a v a m o s n a p o r o m (srećom z n a m o k a k o s e e n g l e s k i k a ž e »nekrolog« ili »sportska rubrika«), 1 i činilo bi se da v e ć s v e r a z u m e , kad odjednom: A zašto su o v d e s v i t a k o ljuti i tužni? zašto s e n i k o n e s m e j e k a d i d e u l i c o m ? p a z a n e k o l i k o d a n a j e Christmas!

ADAM ZAGAJEVSKI (ADAM ZAGAJEWSKI) * 1945

Današnja poljska poezija ima vrlo jaku grupu mladih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U poljskoj su ti nemiri bili mnogo veći nego u drugim zemljama istočne Evrope. U svim gradovima demonstrativno su paljene novine, a jedna od najglasnijih parola bila je ŠTAMPA LAŻE. ,'Sukobima s policijom nije bilo kraja. A ono što je počelo u sukobima sa studentima, koju godinu kasnije se završilo tragičnim krvoprolićem prilikom radničkih nemira u gradovima na Baltiku. Adam Zagajevski bio je jedan od osnivača krakovske pesničke grupe »Sada«. Prvu knjigu, Saopštenje, objavio je 1972. godine. S Julijanom Kornhauzerom objavio je knjigu polemičkih eseja Nepredstavljeni svet, koja je pobudila jednu od najvećih diskusija o poeziji, vođenoj u poljskoj književnoj štampi. Objavio je kasnije još tri knjige pesama, knji­ gu eseja, tri romana, i U istupima i manifestima grupe »Sada«, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će »govo­ riti neposredno«. Svojom poezijom do danas on poka­ zuje šta pod tim novim podrazumeva.

337

A k o je u prvoj knjizi pesama još tražio sebe, ako je tamo mogao da objavi i takvu pesmu s pomalo đačkim ispadom, kao što je bila »Ne čitajte Jastruna«, darovitost jje pokazao već tada. V i d e l a se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. A l i videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. V e ć je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Već t a d a je u jednoj pesmi, veoma važnoj, napisao stih: »Reci istinu, tome služiš«. Postepeno je izgradio novu poetiku: jezik, stil, meta­ foru, rečenicu. V e ć od svoje druge zbirke on je for­ miran, zreo pesnik. Sklon tazobličavanju svega neau­ tentičnog, ukazivanju. na sva iskrivljavanja i druš­ tvene laži. Naročito su u tom pogledu zanimljive dve njegove poslednje zbirke, Pismo (1979) i Oda mnoštvu (1983). One su pesničko svedočanstvo teških kriznih godina kroz koje je Poljska prolazila, a O d a je očit zapis imisli, islika, trenutaka, opažanja iz poljske tra­ gične godine pod ratnim stanjem. ' Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji.

ISTINA U s t a n i o t v o r i v r a t a odreši t e k o n o p c e ispleti se iz m r e ž e ž i v a c a t i s i Jona k o j i v a r i k i t a Odbij d a pružiš r u k u t o m e č o v e k u i s p r a v i s e osuši t a m p o n j e z i k a iziđi i z t e č a u r e r a z m a k n i t e opne u d a h n i najdublje s l o j e v e v a z d u h a i p o l a k o p a m t e ć i p r a v i l a sintakse k a ž i istinu za to služiš u l e v o j r u c i držiš ljubav u desnoj m r ž n j u

HEGEL Proglašavao je da je država marš Boga u svetu P r e m a tome mesto j u t a r n j e m o l i t v e z a u z i m a čitanje novina a pojam sudbine b i v a istisnut od politike M n o g o pažnje posvetio je policiji čiji zadaci imaju prolazni k a r a k t e r i prestaju da b u d u potrebni p r i v i š e m stepenu e t i č k o m r a z v i t k a društva Još j e d n a opaska: tiranija smešta z a k o n e t a k o visoko da nijedan građanin nije k a d a r da ih pročita Slušajući to zamišljamo n e k o g k o s e uzalud d i ž e n a p r s t e pokušavajući da dešifruje s v o j u s u d b i n u

339

i b a š taj p r a v a c p e r c e p c i j e je p o g r e š a n S l i č n o j e t r e t i r a n j e H e g e l o v e filozofije k a o skladišta m e t a f o r a i aluzija s fašizmom p r a v i m d r a g u l j e m te z b i r k e T r e b a se p o m i r i t i s t i m da su njegove izvanredne anegdote koje prevazilaze sve što j e G e t e r e k a o E k e r m a n u zamenile poeziju

PORAZ Zaista umemo da živimo tek u porazu. Prijateljstva se produbljuju ljubav oprezno diže glavu. Č a k i s t v a r i p o s t a j u čiste. Bregunice igraju u vazduhu nastanjene u p o n o r u . D r h t i lišće topola. Samo je vetar nepomičan. Mračne pojave neprijatelja izdvajaju se od svetle podloge nade. Raste hrabrost. Oni, g o v o r i m o o njima, mi, o nama, ti, o m e n i . G o r k i čaj prija k a o biblijska p r e d s k a z a n j a . S a m o d a n a s ne iznenadi pobeda.

MOJ

VRŠNJAK

Uzdržano se osmehujemo, pokušavamo čak da pronađemo zajedničke poznanike, r a z g o v o r s e lepi, m a d a n e gori. A l i situacija n e p o g o d u j e široj r a z m e n i misli. J a i m a m iza s e b e s a m o s v o j e s n o v e i opažaje, a ti si pristao da istupaš u i m e despota.

340

FILOZOFI Prestanite da nas obmanjujete filozofi rad nije radost č o v e k a n i j e najviši cilj rad j e znoj smrtni B o ž e k a d s e v r a ć a m k u ć i hteo bih da l e g n e m ali s a n je samo prenosna t r a k a koja me predaje s l e d e ć e m d a n u a s u n c e ję lažni novac ujutro razdire moje k a p k e srasle k a o pre rođenja moje r u k e su d v a gastarbajtera i čak suze ne pripadaju m e n i u č e s t v u j u u j a v n o m životu k a o govornici sa ispucanim u s n a m a i srcem k o j e je sraslo s mozgom R a d nije radost n e g o n e i z l e č i v i bol k a o bolest otvorene savesti k a o n o v a naselja k r o z koja u v i s o k i m k o ž n i m č i z m a m a prolazi drug v e t a r ZASTAVA U j u t r o se b u d i m i p o k u š a v a m da p r o v e r i m uz pomoć pozorišnog lornjona k a k v a se z a s t a v a v i j e nad mojim gradom C r n a bela i l i pepeljasta kao strah J e l i moj grad v e ć osvojen da li se b r a n i ili m o l i pobednike za r a z u m e v a n j e da li nosi crninu za n e k o l i k o desetina sekundi nesećanja ili sam m o ž d a ja s a m ta zastava samo nisam k a d a r da je v i d i m k a o što ne v i d i m o sopstveno srce BODLJE K a d b i još diktatori hteli da čitaju naše gnevne, besne i solidno napisane pesme, poezija bi sigurno promenila svet. A l i ni r u ž e ne znaju za dela koja su im posvećena. Bodlje ne piju k r v .

341

MOJI UČITELJI M o j i učitelji nisu n e p o g r e š i v i . T o nije G e t e k o j i n e m o ž e da zaspi s a m o o n d a k a d u daljini plaču vulkani, ni Horacije koji piše na jeziku bogova i ministranata. M o j i u č i t e l j i pitaju me za savet. U m e k i m kaputima na brzinu nabačenim na snove, u osvit, k a d h l a d n i v e t a r saslušava ptice, m o j i učitelji g o v o r e šapatom. Č u j e m k a k o i m drhti g l a s .

ZAKON N e v i d l j i v je, p r o v i d a n , sa anemičnom kožom bolešljivog d e č a k a koji r e š a v a š a r a d e ; nedostupan p e s n i č k o m u z b u đ e n j u ; obožava maskaradę, oblači se u ž e n s k u haljinu, k r i j e se p o d p e p e l o m p e r i k a . A i p a k b a š on, ustrajno k a o o p r u g e č a s o v n i k a na kulama zamka, pokreće i snaži r u k e s l o b o d n i h ljudi. VREME JE OPET POČELO DA PROTIČE V r e m e j e opet p o č e l o d a p r o t i č e o p e t pišemo p e s m e i s t i h o v e P r a v i m o fotografije n a kojima ć e m o v e ć z a d e s e t g o d i n a izgledati k a o s t u d e n t i d e v e t n a e s t o g v e k a sa univerziteta u D o r p a t u i l i G r a c u neverovatni čak do preteranosti Osunčani m a t u r a n t i e t o š t a s m o b i l i Bleštave crvene k r a v a t e

342

k a o o b e ć a n j e boljeg s v e t a I šta ć e m o reći pravdajući se p r e d n j i m a pošto će n a s s i g u r n o s n e g o d o v a n j e m upitati a l i k a k o ste m o g l i n a taj n a č i n d a ž i v i t e

PISMO P i š e d a j e s v e dobro dani s u s v e d u ž i u kućama sazreva mir s a m o s n o v i k a o besne lisice g r i z u nas z a listove

IZDAJNIK V i d e o sam g a n a televiziji, v r e d n i elektrona šatirali s u n j e g o v u s e d u kosu, postlednički nos i o b i č n u lulu. Obaveštajnim s l u ž b a m a d v e j u v e l e s i l a služio je s n e s i m e t r i č n i m ž a r o m . Ž e n i je bio v e r a n , a i z d a o k r a l j a (elektroni nisu z a p a ž a l i čast). Iz j e l a ga je dosada, ista ona k o j a se h r a n i tobom i mnome, pošto je i z d a v a o b i v s t v a p r e v i š e vidljiva.

KJERKEGOR O HEGELU K j e r k e g o r j e govorio o H e g e l u : podseća n a n e k o g Ko podiže ogromni zamak, a s a m stanuje U prostoj š u p i što stoji u blizini z g r a d e . T a k o isto inteligencija stanuje u s k r o m n o m S t a n u lobanje, a one d i v n e d r ž a v e K o j e s u n a m obećavane, zaklonjene s u Paučinom, zasad m o r a m o da se z a d o v o l j i m o

343

T e s n o m ćelijom z a t v o r a , p e s m o m z a t v o r e n i k a , D o b r i m raspoloženjem carinika, p e s n i c o m policajca. Ž i v i m o u čežnji. U s n o v i m a se o t v a r a j u Z a s u n i i b r a v e . Ko nije n a š a o sklonište u Velikom, traži malo. Najmanje zrno M a k a n a s v e t u jeste B o g . R a s p i n j e g a Veličina. ON PIŠE O n piše h l a d n e p e s m e . O n piše s n e g o m a ne k r v l j u . Ne r a z u m e se u s a v r š e n s t v o i ne z n a da se č a k i v e č n o s t sastoji iz t e l a i duše, p o t p u n o isto k a o m i , pri č e m u j e n j e g o v a d u š a t e l o v e e n o s t i a p e s m a se ponaša k a o duh. N e k p l a č e dok se ne s m r z n u s u z e . TRENUTAK K a k o k r a t k o traje t r e n u t a k jasnosti. M r a k a i m a više. V i š e i m a o k e a n a n e g o č v r s t o g kopna. V i š e senke nego oblika. SOPENHAUER

PLAČE

D a , to je isti onaj S o p e n h a u c r (1783 —1860), a u t o r d e l a Svet kao volja i predstava, o t k r i v a č o b m a n a p r i r o d e i m u z i k e sfera. K o ć e g a p o t o m n a z v a t i v a s p i t a č e m . N i š t a s e nije d o g o d i l o j e r s e n i š t a n e događa, s a m o i z v e s n o dete, č a p k u n , p o m a l o s l i č n o

344

nekoj ženi koju je znao u mladosti, mladost ne postoji, n e p o t r e b n o mu se osmehnulo, jer je sigurno bilo agent prirode. Septembar, to je svejedno, više ne otvara srca, samo se zemlja polako stvrdnjava. Vraća se kući, zaključava se p r e d slugom. K a k o glatko r a d i brava, valjda učestvuje u zaveri. Plače. Sitno telo velikog filozofa, sedmi kontinent, d r h t i . Njegov prsluk. U š t i r k a n a kragna. Žuta obrazi. M r k i redengot. S v e t e suvišne s t v a r i d r h t e , k a o d a n a F r a n k f u r t već padaju bombe. D r h t i njegova usamljenost, gusta, prefinjena, kao holandsko platno.

JULIJAN KORNHAUZER (JULIAN KORNHAUSER) *1946

Još jedan predstavnik nekadašnje krakovske roesničke grupe »Sada«. Uz to je još romanopisac, esejist, književni kritičar, književni istoričar, univerzitetski radnik. 'Ovo književni istoričar« odnosi se u prvom redu na Kornhauzerovo proučavanje hrvatske i srpske novije književnosti. Objavio više radova o srpskom nadrealizmu, knjigu o hrvatskoj moderni, knjigu eseja o novijim jugoslovenskim piscima i delima, dao i nekoliko knjiga prevoda naših pesnika. Ovo je, valjda, prvi put da naša književnost ima na strani tako vrs­ nog zastupnika, koji nije samo univerzitetski radnik, nego i istaknut pesnik. Objavio je dosad šest zbirki pesama i dva ro­ mana. U svoje dve prve zbirke Kornhauzer se iskazao kao pesnik koji ume pesnički da igovori o svom tre­ nutku. To je poezija konkretna, veoma politizovana, rečita, misaona, ironična. Pesnik neće da bude posmatrač, već učesnik. Neće politiku fraza, već svesno iza­ branu politiku. Gorak je prema gresima roditelja i starijih pesničkih generacija, neumoljiv u šibanju mana svojih i svojih vršnjaka. Ali takav politički angažman nije naišao na razumevanje vladajuće ideologije. Posle okršaja, u kojima

347

su mladi, pesnici, naravno, 'bili slabija strana, došlo je do niza zabrana, tako da mnogi, duže vreme, nisu imali dozvolu za štampanje, ,a u novoj ipoeziji, koju Kornhauzer objavljuje posle takve poduže zabrane štampanja, oseća se ne povlačenje, nego zamor, ne apolitičnost, nego razočaranost u mogućnost aktivnog spajanja poezije i političkog angažovanja. Neki su u tome jhteli da vide k r a h mladog pesnika. Pažljiviji kritičari ipak su visoko ocenili i to novije Kornhauzerovo stvaranje. Jer, dok je on ranije često istupao u ime mladih, u ime zajedničkog mi, sada je pesnik progovorio već u svoje ime, i to nije nimalo plačljivo, već ima u tome duboke samoanalize, autoironije, britkih opaski, istinski lirskih trenutaka. Reči su sad dobile na težini, tempo je u tim pesmama usporeniji, nema fanfara ni mitinga, nego mnogo baš životnih trenutaka, na izgled nevažnih, a ipak takvih bez kojih bi život bio jalov i prazan. Pesnikovo ja iz tih novih pesama č a k nam je možda bliže, govori nam sugestivnije od nekadašnjeg mi. Upravo kratkoća nekih od tih pesama učinila je da one postanu nabijene značenjima, da steknu eksplozivnu liričnost, da čitaoca odmah plene. Posle proglašenja ratnog stanja u zemlji, pesnik je za svoju političku angažovanost platio kraćim b o ­ ravkom u internaciji. Zabrane su izgleda prošle, jer su mu posle toga izišle: knjiga pesama, knjiga iza­ branih pesama i knjiga eseja o jugoslovenskim knji­ ževnim problemima.

BOLEST Izmasakrirati pesnike. Iz k o r i c a sna iskače smrt, B u n j i n nasrne j a v a ženu. Izmasakrirati pesnike, u tvornicama i z i g r a v a m o tužne revolucionare, Majakovski u kliskim v i j u g a m a m o z g a . Čežnja z a toplim k l u p a m a u v r e m e k a d je mesec nabrekao od k r v i — neizlečiva bolest. Lakše je m a l e dečake opčiniti šarenim perjem n e g o se setiti d a j e k u ć a šlepa. Uostalom, k o zna. Z a v i r u j u u sobu, krste se k a o što ih je naučio ded, stavljaju l a ž n u p a r u u usta umrloga, i tapšući p u n a č k i m r u č i c a m a v i č u : ideimo, idemo na s p a v a n j e j e r je već kasno. K A D U G L E D A Š GOMILU BRZO SE VRAĆAJ KUĆI K a d u g l e d a š g o m i l u brzo s e vraćaj kući, u n e ć e te u g o r u ć u državu, zaustaviti d a h , staviti pod k l j u č bespomoćnosti, otvoriti dućane srdaca. U kući č e k a t e a n t i k o m u n i z a m , ostava p u n a z a l i h a za zdmu. Ni levo, ni desno, opominje te ded koji je p r e ž i v e o d v a r a t a i zna šta govori. U stvari, a k o ljudi g i n u u nekom stranom gradu

349

koji p o s e ć u j e m o u v r e m e odmora, m o ž e m o mirno šesti za demokratski ručak i č e k a t i š t a će biti. E v e n t u a l n o s t u p i t i u štrajk glađu.

PROBA N a r e d i l i s m o da se z a s v i r a himna, a s a m i se uvlačili u c e s t a r s n o v a k o j e su p o s t a v l j a l i u r e d i . N i s m o z a u z i m a l i s t a v m i r n o , i majike su n a m p l j u v a l e u lice, držeći u r u k a m a molitvenike uvezane u kožu. Pored nas su prolazili automobili od crvenog sukna, b a c a n e su petarde, a m i , visoko iznad glava držeći zastave z n a č a j n o s m o s e smešili j e d n i d r u g i m a . Z n a l i s m o d a j e t o s a m o g e n e r a l n a proba, l a ž n a u z b u n a koja je za neke postala jedina šansa z a u n a p r e đ e n j e .

BARIKADA K o l i k o j e t u stvari, t r a g o v a n a š e pronicljivosti. P e p e l j a s t i ormari, k r e v e t i , r a d i o m a r k e »Pionir« sa probijenim dnom, s a t o v i s k l a t n i m a , savijeni tepisi, D e t e Isus, p u n j e n i j a s t r e b s n a t p i s o m : u s p o m e n a s m o r a , g o m i l e knjiga, dnevnici, novine. T a g o m i l a r e v o l u c i j e svakodnevno se smanjuje. N e k o p o t a j n o iznosi poljski k r e v e t , n e s t a j u s t a r a ž u t a g o d i š t a »Ilustrovanog g l a s n i k a « , d e c a k r a d u s j a j n e limene kutije, b l e d i b r a v a r i u p a d a j u zadihani s a D e t e t o m I s u s o m p o d p a z u h o m u najbližu k a p i j u u kojoj z a u d a r a

350

b o j a n a m o k r i m zastavama. S u t r a d a n u m a l i m s t a n č i ć i m a p r l j a v i jastrebi izrastaju na televizorima, a m a j k e p o m n o čitaju istoriju V K P ( b ) . POEZIJA P o e z i j a m i nije p o t r e b n a z a disanje n i z a ljubav, n i z a grizenje usana, rasplinjavanje u gradu, bolu, k r i k u , ubijanju. P o e z i j a mi n i j e uopšte potrebna, h v a t a m e z a g r l o pesnicom papira, cedi s e suha k r v aforizma, s i v a o k c a p o s t u l a t a z a t v a r a j u se, otvaraju, p o t m u l a v i k a p o v o r k e iza b a r i k a d e k o j a se g r a d i u visinu, t v o r i u njoj imale stanove za preseljenikie. O , ne, poezija g l e d a n a m e n e k a o prestrašena životinja, z a l u p i t e vrata, i r a z l e t e ć e se stvarnost, s k r o m n a radionica n e p o s r e d n o g l i r i č a r a k o j i gaji p o l e m i k u za bolja v r e m e n a . Poezija, prljavi hotelski u b r u s k o j i prelazi iz r u k u u r u k e i i m a z a p a h s t a l n o istog sapuna. K a k o j e d o b r o i z d r ž a v a t i se od smrti, k o j a trenira d u g e distance n a M e d i s o n S k v e r G a r d e n u , i v e r o v a t i da je to metafora k o j a o s i g u r a v a poštenu besmrtnost. GOVORI ANDRE MALRO M a j s k i događaji bili s u r e z u l t a t d v a j u različitih procesa: s t u d e n t s k i h manifestacija i talasa štrajkova. R e v o l u c i o n a r n i p o k r e t m o g a o bi da me uzbudi d a s e rodio i z spoja t a d v a procesa. S t u d e n t i su zaboravili šta znači politička stvarnost. V l a s t nije iluzija, n e g o organizovana politička snaga. S t u d e n t i n a p a d a j u

potrošačko

351

d r u š t v o ne uviđajući u č e m u je n j e g o v a suština. Povezao ih je e l e m e n t negacije, ali n i s u znali p r o t i v čega se b o r e (sličan p r o b l e m postoji i m e đ u r a d n i č k o m o m l a d i n o m ) . Svi d o b r o z n a m o d a s u b a r i k a d e bile pozorište. D a j e v l a d a poslala tenkove, sve bi se b r z o završilo. B a r i k a d e s u bile s i m b o l X I X veka. P o m e n i majski događaji p r e označavaju k r a j n e g o p o č e t a k nekog r a z v i t k a . O SEBI Da li v e r u j u ć i u s e b e d a j e m sve od sebe? A a k o n e dajem, zašto o n d a č e k a m ? Možda bih k a d n e b i h v e r o v a o u uspešnost onog što r a d i m čekao m a n j e ? N e m i s l i m više na to, gasim svetlost, i d e m da spavam. OTVORI SE KAO CVETNA ČAŠICA Otvaram ruku ruka kao ruka o t v a r a m srce zatvoreno J E D N O M DOLAZI TAJ TRENUTAK O d j e d n o m opazih da više ne sanjam. BESKRAJNOST Ulica s k r e ć e ulevo, i d e m t o m ulicom misleći o beskrajnosti. I d e m , d r ž i m r u k e u džepovima, d u v a vetar.

352

IZGOVOR N e m o g u d a o d a g n a m tugu. Ko još u p o t r e b l j a v a tu reč? Tuga, t o z v u č i k a o stablo, stabaoca. T u ž a n s a m i sigurno z n a m da t a k o ima da bude. T u g a t r a ž i izgovor da bi me zastrašila. UZROK T r e b a pobeći od tiranije časopisa, pisao je u februaru 1914. godine B l e z S a n d r a r u pesmi »Moj ples«. Da nije zbog toga izbio prvi s v e t s k i rat?

*

*

P u t u j e m o po z a k u c i m a mozga, čak i ne s l u t e ć i da iza s v a k o g u g l a misli v r e b a sivi ž a n d a r m laži. M o l i m pređite na d r u g u stranu — g o v o r i p r o m u k l i m glasam i ukazuje na cestare bolesti, a t a m o v e ć č e k a mlad, n e r v o z a n pesnik koji u notesu zapisuje: k a k v a sreća što n i k a d nisam znao saobraćajne propise. U zemlji g d e o b a v e z u j e samo tišina kazati »volim« z n a č i manje-više isto što i ubiti m a j k u z b o g nedostatka obrazovanja. UTORAK, GRAD ZEVA Idem U l i c o m C r v e n o g električara s a obe strane raskopan p l o č n i k na kamonu dva puža i z d a l e k a č u j e m dahtanje rashuktane lokomotive

23

353

pod v i j a d u k t o m k o j i j e raširio k r i l a z a l e t d e č a k v o z i b i c i k l kraj p u t a r a z b i j e n a t e g l a a u t o b u s 124 v o z i m e n a posao n e k o č i t a Tribunu Ludu o k r e n u t u u n a t r a š k e v e t a r se p r o b i j a u n u t r a iz k i o s k a i s p a d a s a p u n i k o t r l j a se p o t r o t o a r u d a n a s č e biti b u t e r a p r e d p r o d a v n i c o m razgovaraju prozeble bake sunce sija p r a v o u oči k a p u t i p o k a z u j u svoja c r v e n a p l u ć a k r a m p i r i su v e ć o b u k l i košuljice ž e n a s n a b i j e n o m mrežom sedi na p r a g u i plače

NASA DECA PITAJU Ljude nervira što ima takvih koji imaju vilu u Pruškovu volu u P o t k o v a a drugi čekaju na stan po dvadesetak godina naša d e c a d o l a z e n a m i p i t a j u t a t a zašto j e t a k o d a K o v a l s k i n i š t a n e r a d i a njegov sin se vozi mercedesom i š t a da o d g o v o r i m o našoj d e c i d a s u K o v a l s k i i n j e g o v s i n bolji o d n a s koji teško radimo celog života?

VANREDNO STANJE V a n r e d n o stanje z b o g č v o r a k a Pionirski i rekordni p u t broda Profesor Sjedlecki T e ž a k zadatak z a p o l j s k e v o j n i k e u E g i p t u S u t r a ć e u r e j o n u K r a k o v a v r e m e stici Do krajnje tačke visokog pritiska Š v e d s k a koncepcija u d o b n e fotelje T r a g i č a n slučaj n a f u d b a l s k o m s t a d i o n u u K a i r u U moreuzu Skagerak potonuo norveški trgovački brod M o n a Liza ima glas p u n slatke miline N a i s t r a ž i v a n i m l o v i š t i m a o t k r i v e n a j e i z m . ost. velika koncentracija

354

Moruzgvi K o m e n t a t o r a g e n c i j e T A S S razobličio j e l a ž n e informacije Američke A P U s t a n i c i s u p o t p u n o odsekli s v e v e z e P n o m P e n a S a spoljndm s v e t o m P a p a j e z a apostolskog administratora dijeceze Estergon n a i m e n o v a o Biskupa Lasla Lekaja S e v e r n a l u k a b i ć e p r e d a t a n a u p o t r e b u 22. j u l a Z a h t e v a j m o o d našeg građanina d a p o d r ž a v a službu Javnog reda Od 630 poslanika V e ć a opština njih o k o 100 su članovi vlade D i r e k t o r i škola i n a s t a v n i c i n e r a d o o t k r i v a j u Slučajeve huliganstva u svojim školama L j u l j a n j e b r o d a ljuljanje m o j e misli V a n r e d n o stanje s v e t a z a h v a ć e n o g sušom K l e v e t e k o j i m a s e ocrnjuju r e v o l u c i o n a r n i potezi M l a d e sovjetske d r ž a v e — k a ž e J a n K o z a k — nisu ništa drugo Do poziv na kontrarevoluciju V a n r e d n o stanje zbog č v a r a k a k o j i uništavaju d e o letine 1974.

23«

BRONJISLAV

MAJ

(BRONISŁAW MAJ) 1953

Najmlađi pesnik u ovom izboru. Živi u Krakovu. Objavio dosad tek dve tanušne zbirke pesama, Takva sloboda (1981), koja 'sadrži pesme pisane 1970—1975, i drugu, Zajednički vazduh .{1981), u kojoj su pesme pisane 1978—1979. Izabrao sam ga tkao predstavnika mladih, onih koji tek dolaze, i koji su uvek najveća nepoznanica. Ali Maj ima zaista sjajan početak. Naročito pesme druge zbirke predstavljaju ga kao izuzetno zrelog pesnika. To je poezija prefinjenih osećanja, sklona misaonosti i zamišljenosti, s jakim smislom za viđenje predmeta i sveta oko sebe. Kolega po peru, Julijan Kornhauzer, ovako počinje prikaz Majeve druge zbirke: »Samo ono što je neophodno. Samo proste činjenice i najprostije reči. Radost posto­ janja i savlađivanje očajanja. Majev pogled pada samo na male i obične stvari. Upravo ione ustanovlja­ vaju poredak sveta. Nema pojma haosa, ne postoji disonansa. Koji još pesnik tako snažno potvrđuje potrebu za srećom i s takvim poverenjem se osvrće oko sebe?« Zadivljuje doslednost mladog pesnika. Želi da pokazuje metafizički smisao sveta, polazeći uvek od vrlo konkretnih, običnih pojava života. Zato u njega

357

filozofija proizlazi iz materijalnog konkreta, a ne iz apstraktnih razmatranja. Njegova pesma u v e k polazi od nekog realnog događaja, i t e k na njemu zapaža i gradi dublji, opštiji smisao. , Vidi se da je pesnik školovan na najboljim tradi­ cijama poljske poezije, da voli poljske barokne pes­ nike, zatim Mickjeviča i Norvida, a od savremenih se nadovezuje na Miloša i Herberta. Za svoju poeziju koristi zaista najobičnije reči, tuđe mu je svako poigravanje rečima, s v a k a deforma­ cija sintakse i rečenice. Mislim da je to mnogo teži put, da traži veće majstorstvo, 'ali Maj tim običnim sredstvima postiže zaista više od s v i h jezičkih opsenara, iza čijih trikova često stoji praznina. ' A ipak, i z a o v e poezije stoji v e l i k o unutrašnje bogatstvo mladog autora, k a o i bogatstvo sveta u kome živi. Oseća se i pesnikova duboka v e r a u moralna načela, kojima se on suprotstavlja današnjem svetu s poljuljanim moralnim merilima. Vidi se da je on kao č o v e k čvrsto povezan sa svojim vremenom i svo­ j i m savremenicima. U m e da razmišlja o smrti bubice i smrti čoveka, ume da razlikuje mladost od starosti, bujnost od agonije umiranja. Isto tako stalno 'je prisutna pesnikova briga da ne govori previše, u m e da neguje stidijivost osećanja, da o pojavama i zbivanjima govori »hladno«. Sigurno u tome ima mnogo da zahvali svom (temperamentu, ali te njegove »hladne«, kontemplativne pesme odmah privlače čitaočevu pažnju. -

*

*

O v d e posle c e l o d n e v n o g idenja p u t e m k r o z sredinu š u m e znani o s e b i v e ć s a m o s v e ono što m o r a m da z n a m — osećam kako je visoko nad mojom glavom z v i z n u l a p t i c a nepoznatog i m e n a o s e ć a m p o l a k o rastući dobri zamor poznatu h r a p a v o s t f a r m e r k i i d ž e m p e r a osećam h l a d n e struje v e t r a na l i c u u k o s i i svako tako jako vlakno svoga tela osećam z a s e b n o kao zasebno čak n e p r a v e d n o radosno ispunjenje *

*

*

Naše večeri — more vutke raste dolazi do u s a n a z a z i v a m o po i m e n u u m r l e p e s n i k e prisiljavamo ih da ostanu s n a m a i zajedno p e v a m o zajedno m u š k i p r i m a m o n a g l o otkriće d a n a m j e p o d v a d e s e t godina šaren v a z d u h n a s v e ć ne d a v i — može da se ž i v i zaista m o ž e o v d e da se ž i v i ponavljamo u h o r u g a n u t i — i što p r e

359

n a ulicu d a izvičemo d a r a z b a c a m o oslobođenu nužnost ljubimo s e čvrsto s p l e t e n i r u k a m a svi zajedno i s a d se ne z n a ko je o d n a s u m r o k o nije t e k p r e d zoru živi počinju d a r i g a j u

*

*

*

Neki m o j b r a t - — t a k o s l i č a n m e n i — j e r je isto t a k o različit od goluba, oblaka, j a v o r a . Ništa 0 njoj ne z n a sada, pije v o d u kraj saturatora. Odlazi lako i sigurno, k a o d a j e t a k o i m a o d a i d e već zanavek. G l e d a o k o sebe t a k o k a o d a j e n e m a u očima. Ne vidi je, ne z n a za s m r t . A u s v a k o m s l u č a j u — ne sada. Ne znajući — on je b e s m r t a n , k a o golub, o b l a k i javor, njihov brat. Nestaje za uglom i ja ne znam ko je od nas u p r a v u i k o m e će s t i m biti bolje, j e r o s i m tog z n a n j a tako malo nas izdvaja i vezuje.

N o ć u u š u m i v a t r a : lelujav k r u g svetla, v a n koga n e m a ničeg, j e r s m o mi tu, u s r e d i n i : nadvikivanja, pesme, smeh . . . Najzad su izgorela drva, dogorevanje

360

plamenova. A govori se još: dogoreva čovek. No još u v e k i m a u tome nečeg od vatre. Ali p o t o m je već ono ništa: m r a k , i j a s n o v i d i m o sve što je ostalo: n a š a lica, odjednom tako drugačija, n a g n u t a n a d onim mestom, crni obrisi drveća, m a l o svetlije nebo, h l a d n e zvezde. I n i k o ne zna zašto t a k o dugo ć u t i m o a zatim govorimo šapatom.

Sve to nije bilo o n a k o k a o što se potom govorilo. Doduše, nisi m o g a o da živiš, ali nisi u m e o ni da u m i r e š : tvoje očajanje i oduševljenje, n a d a i bol nisu bili drugačiji no š t o bivaju u ljudi. S m r t je došla kasnije. Načinili su od nje početak i sad gledam na t e b e — o d a n d e . K a o da n i k a d nisi živeo. Ni kad: topla svetlost zalaska n a d tornjevima grada, zapah vatri, k r i k ptica koji b u d i n e j a s n a osećanja, n j e n o i m e izgovaram t a k o blago, glad, radost završenog r a d a — n i k a d nisu bili tvoji, t a k o govore. Smrt, to j e d n o je sigurno; vide te kroz ono što je sigurno. — U svetlosti koja ti je gledala u oči, zanavek t r a j e tvoj pogled, d l a k a životinje je glatkija nego da je ti nisi doticao, drugačija bi bila ta žena da je ti nisi voleo. Ništa se ne završava. S m r t je već prošla. To sve postoji. Drugačije je no što kažu d a j e bilo.

361

*

*

N a j z a d n e d a s e o t o m ćutati, m o r a m d a k a ž e m zašto ć u t i m : o b e d i i cinizmu, o s m r t i dvolično prirodnoj i koja č u v a sve privide života, o b e z n a đ u i poniženju. Ć u t i m j e r n i k a d n e ć u biti j e d a n o d o n i h što s u o d t o g a n a č i n i l i z a s e b e t e m u , k r a v u muzaru, z l a t n i r o g i z o b i l j a — v i r t u o z i očajanja i s i n o v l j e g bola, majstori a l u z i j a i h i s t e r i č n i h ž a l o p o j k i . O d t o g a ž i v e : l i c i t i r a j u ć i patnju, p a p i r n o m pobunom d i ž u ć i p r a š i n u u b i b l i o t e k a m a na p l a ć e n i m večerinkama. O d t o g a ž i v e : l a ž u ć i m l a d i m čistim s r c i m a k o j a krvare na njihovu v i k u moduliranu tako vesto da se u njoj č u j e o n o š t o s e ž e l i č u t i : o t a d ž b i n a , otadžbina, otadžbina... N e ć u d a b u d e m j e d a n o d njih. M a i m a o u v e k da budem sam, s a ž i g o m r a v n o d u š n o g a i l i izdajice. N e k m e n e n a p u š t a p o k o r n o s t i stid. N e k m e n e napuštaju p o š t o v a n j e i briga. P r e z i r prema budalama i pamćenje nepravde ispunjavaju me ćutanjem.

A k o jednom budem govorio o o v o m v r e m e n u , šta ću r e ć i ? O o v o m š t o m e j e stvaralo, o n e m i l o s r d n o m nemiru, b o l e s n o j nadi z a v e č n o t r a j a n j e

362

u n j e m u . M o ž d a ću to izraziti prostije: g o v o r i ć u o n o ć n i m lutanjima po gradu, o s v e m u što s a m tada osećao. J e r j e d n o m ć u umeti to da n a z o v e m . M o ž d a ću se prisetiti — znajući v e ć smisao — ovih poslednjih dana, k a d s u n o v i n e javljale s t a l n o 0 n o v i m t r i j u m f i m a ludila i zločina i k a d s e t o v e ć n i k o g nije ticalo. M o ž d a ć u izabrati n e k a k a v j e d a n događaj: istrgnut i z m e đ u drugih n e ć e n a m ništa otkriti, m r t a v . I sigurno ću ćutati. I reći ću s a m o to, k a k o s a m s e mnogo, m n o g o bojao d a j e d n o m n e ć e biti pored m e n e n i k o g a k o b i čuo k a k o p r i č a m . »Znaš«, reći ću, »tako s a m se t a d a bojao.« *

*

*

S v e t : ceo i nedeljiv, počinje na k r a j e v i m a m o j i h ruku. V i d i m ga stojeći u prozoru: z e l e n e tornjeve S k a l k e i V a v e l a , k u p o l u S v e t e A n e , dalje tamnomodra brda, j e r t a k o š u m a izgleda p r e d v e č e , i z a n j i h s u d r u g e doline p r e k r i v e n e gradovima, i još n o v i gradovi: iznad reka, na prostranim r a v n i c a m a što se spuštaju p r e m a moru, i z a k o j e g j e d r u g o m o r e , oštri m r k i v r h o v i , klanci, putevi, d o m o v i ljudi ne drugačiji od moga doma. Disanje k o j e mi ispunjava usta, pluća, k r v , samo je delić — moj s a m o za t r e n u t a k — celokupnog vazduha što okružuje s v e t : nedeljiv. V i d i m ga — z n a m da j e o d m a h tu, n a d o m a k ispružene ruke, toplina d a h a .

363

Ostalo j e s a m o k o l i č i n a k i l o m e t a r a , k r h k o s t pogleda — nebitno u r a z m e r i m a d u h a i s r c a . I tu o d m a h kraj m e n e , n a n e k o l i k o u l i c a dalje, n a v e l i k o m t r g u p u n o m ljudi, m o j b r a t p u c a u m o g a oca, tu, n a d o m a k r u k e . I t a k o : ne s t r e s k o m n e g o s c v i l j e n j e m , j e s t e . 1981.

*

*

N a p o l j u kiša, č a š a č a j a n a stolu, l a m p a — t a k o te, m o ž d a n a i v n o , v i d i m , z a pet, z a d v a d e s e t , z a s t o d v a d e s e t p e t godina, dok čitaš o v u p e s m u , d o k m i s l i š o m e n i , čoveku od p r e d v a d e s e t ili sto d v a d e s e t g o d i n a — kako sam ž i v e o ? Ja i m o j e d o b a : b e z n a d n o u m o r n i ljudi, n e k o l i k o datuma, m e s t a poraza, i m e n a : f o r m u l a koje smo tada ponavljali, s a detinjastom n a d o m ž i v i h , g l u p l j i od tebe za mudrost koju je v r e m e dalo tebi: koji živiš posle s v e g a : posle nas, p o s l e s v i h . — T a k o m a l o u m e m d a saopštim, isto k a o s v i . A l i ž i v e o s a m i n e ć u d a u m r e m oeo: d a o s t a n e m za tebe svako, predmet statističkog s m i l o v a n j a ili p r e z i r a . O n o što j e b i l o s a m o , s a m o ja, j e s t e v a n istorije. T e ć u r e ć i o s e b i jedinim jezikom dostupnim obojici: o mirisu mokre g r a d s k e p r a š i n e p r e d p r o z o r o m (pala j e kiša), o stolu što ž u l j a l a k t o v e , o k u c a n j u sata, o u k u s u v r e l o g čaja, o s v e t l o s t i l a m p e k o j a m i j e v r e đ a l a p o g l e d dok s a m pisao o v u p e s m u — o p š t i m j e z i k o m s v i h p e t čula, besmrtnih.

364

Septembar, podne: udišem m i r i s razgrejanih smrča, č u j e m h u k B j a l k e , ž m i r i m d o k g l e d a m zasenjujuću b e l i n u pene, v o d e i sunca: dišem, slušam, v i d i m — samo. M i s l i m o s v e m u od č e g a s a m p o k u š a v a o da pobegnem, n a trenutak čistog ushita — ne m o g u ć i . N e k o , m o ž d a sličan m e n i , posle m n o g o godina, na o v o m m e s t u i u podne — prihvatiće ga i ispuniti. Z a m e n e . N e k o drugi, jednom, možda m o j sin, njegova čistota — ushita i misli; j e d n o m : ponižavajuća nada ljudi o v o g vremena.

SADRŽAJ Predgovor

5

Leopold Staf

19

Visoko drveće Evo novog lišća Nedelja Majka Temelji Žabokrečina Most Ars Problemi Buđenje Proleće

21 21 22 22 22 23 24 24 25 25 25

Jan Lehonj Susret Crveno vino Nebo Helmonjski Razgovor s anđelom »Jorgovani Pensilvanije«

27 29 29 30 30 31 31

Julijan Tuvim Sećanje Za okruglim stolom Nepoznato drvo Frizeri Pesma o glavi i mesecu San Šišanje Liker Reči

33 35 35 36 38 38 39 *j)

367

40

41

368

Vrt dansing . , krotitelji zmija leptir fokstrot titanik San Dobričine Tvorac Ruže za Sapfu

• •

Aleksander Vat Ditiramb San Pred Direrovim vajmarskim autoportretom Sta li je? Sta je? . . Flamingov san Dobar trenutak Somatične pesme

74 74 74 75 75 75 75 76 76 77 79 81 82 83 84 85 86 86

Adam Važik Poema za odrasle Pretkolumbovska statua Hotel Mala opsesija Nepoznati (dan Neznanje Na rubu klanca Heraklitovi potomci Odgovor na anketu Greška

89 91 99 99 100 100 101 101 102 102 102

Julijan Pšiboš Grob neznanog vojnika S putovanja Luk Na kraju puta Noseći zemlju Tebi o meni Otada noću Ptice sanke Daleka, svaku noć bliža Na najdaljem uzvišenju Tuholska elegija O tišini u Alpima

103 105 105 106 107 108 109 109 1*0 110 111 111 113

24

369

Pokušaj Proleće 1965 Vladislav Bronjevski Maginitogorsk ili razgovor s J a n o m Domhrovski basen Manliher Briga i pesma Poljski vojnik Bolder Kalina Lampa Pesma Hrast Mječislav Jastrun Sreća Cvet jabuke Letnja noć Dve kiše Uspavana Dan stvaranja Životi Iz iste r e k e San na javi Aheront . Reka Na drugoj strani Zalazak sunca u malom gradu

114 116 119 . . . 121 122 124 124 125 126 126 127 127 128 129 • • 131 131 132 132 133 133 134 134 135 136 136 137 138

Konstanti Ildefons Galčinjski Canticum canticorum Molitva slepog mesečara Servus Madona Inge Barč U VarSavi Pismo iz ropstva Začarana kočija Pesme

141 143 144 144 144 147 149 150 154

Ceslav Miloš Pesma o kraju sveta Kafana U Varšavi Legenda Ne više

157 159 160 161 162 104

370

Esse Kad je mesečina Prozor Zaklinjanje Svračost Grčki portret Saveti Zadatak Godišnja doba . . Oeconomia Divina Pred kraj dvadesetog veka Zbignjev Bjenjkovski Akt mašte Konstrukcija sećanja na tebe U ime tvoje

164 165 166 166 166 167 167 168 169 169 170 171 173 179 182

Tadeuš Ruževič 189 Lament • 19.1 Posmrtna rehabilitacija 192 (Desiće mi se nešto loše?) 193 Izlaz 194 Ucmekan 195 (Probijao sam se kroz taj san) 197 Smeh • 197 Dvojnik 198 Secanje n a san i z 1963. godine . . . . . 201 Dijalog 202 Vislava Šimborska Na kuli vavilonskoj Reči Sadržaj . . Majmunica Usekovanje Lotova žena Vojna parada (Ništavilo s e proništilo i z a mene) . . . . Srećna ljubav Dva Bruhelova majmuna Terorist, on gleda Pohvala lošeg mišljenja o sebi

203 205 205 206 207 208 208 210 210 211 212 212 213

Timoteuš Karpovič Lekcija tišine San

215 217 217

371

Putovanje grane . Životinje iz zelene šume Drvostaj vode Lov Zalutali put San olovke Sekira

218 218 219 219 220 221 221

Viktor

Vorošilski Stari Marks Fašističke države Praotac Avram Spašavanje Don Kihota Franc Kafka I Franc Kafka II

223 225 226 228 229 230 231

Miron Bjaloševski Autoportret osećani Autoportret radosni Balada o odlasku u dućan Raskol u mlečnom restoranu sa iznenađe­ njem Iz slepog poverenja Kako je lako izgubiti veru »Ah kad bi, kad bi čak i peć odneli« . . . (Iznenada) O obrtima stvari Izvod jesam'a Studija ključa Pogrešna uzbuđenja Prisećanja poveravanja sestre sestri u sanatorijumu . . Slušam kao zakoniti cinik Mirončionica • Ratni mitovi Tri Jedan . !0! Zapis

233 235 236 236

Zbignjev Herbert Priča o ruskim emigrantima Razmišljanje o problemu naroda Ruska bajka Prokonzulov povratak

245 247 248 249 249

372

. . . .

237 238 238 239 239 240 240 241 241 242 242 243 243 243 243 243 243

Fortinbrasova elegija Pokušaj ukidanja mitologije Sta će biti Razmišljanje Gospodina Kogita o iskupljenju Gospodin Kogito i čista misao Poruka Gospodina Kogita Izveštaj iz opsednutog grada

250 252 252 253 253 254 256

Jaroslav Marek Rimkjevič Tri ili četiri pesme toga Remboa . . . . Ne govori to d e d Grob neznanog pesnika Bij ant iz Prijene Spinoza je bio pčela Ako ne postoji Heidegger: Sein zum Tode Pesma na, ove Parmenidove reci Lepota prošlih epoha

259 261 261 263 264 265 266 266 267 268

Stanislav Grohovjak Molitva Plač Jevrejinov Udovac Predeo Gospođi Svlačenje pred san Kentaur Junaštvo Cisti (Delikatnost ljubavi) Poseta Poziv na ljubav U mraku Fuga Helderlin

269 271 271 272 273 273 274 275 276 276 277 277 278 278 279 280

Ježi Harasimovič Ljubavna Mesec n a d Mušinom Mit o svetom Đurđu Požar Kopriva Vrba Julska noć

283 285 285 286 287 288 289 289

373

Građenje šume Anđeli . .

291 292

Ježi Gužanjski Novine su skrivena čežnja za iluzijom . Moja majka ne zna pesme Ezre Paunda Građevinski inženjer Kirilov Pokušaj opisa smrti Georga T r a k l a . . Treba imati mnogo hrabrosti Memento bez zaglušujućeg finala . . . Rišard Krinjicki Oprezno Građanin R. K. ne živi Sada kad Sta je poezija koja ne spašava A k o mi dođe Ko bolje razume Gotovo sve Pisaća mašina Oklopnjača Potemkin Bela zastava . . : Životni prostor Jezik, to divlje meso Eva Lipska A k o postoji Bog Iz sanovnika Moja sestra Plašnja Nerado Iz pisma II Poruka Poslednje reči (Kad govorimo o starosti) Sigurnost Nema me još među v a m a (Nije me spasla poplava) Stanislav Baranjčak Primio sam k srcu Na kraju dvadeset dvogodišnjeg rata . Hitac me srušio na zemlju Ugrizi se za jezik Da ti slučajno ne naškodi Hteo bih najzad da saznam

374

. . . .

295 297 298 300 301 302 303

• • 307 309 310 3 1 1

312 313 313 313 313 314 315 315 315 317 319 320 320 321 322 322 323 323 324 324 325 326

.

.

327 329 330 331 332 332 333

Sutradan Pošto već moraš 7. 11. 79: Nikad istinski 14. 12. 79: Književno veće 21. 12. 79: But why? Adam Zagajevski Istina Hegel Poraz Moj vršnjak Filozofi Zastava Bodlje Moji učitelji Zakon Vreme j e opet počelo d a protiče . . . . Pismo Izdajnik Kjerkegor o Hegelu On piše Trenutak Sopenhauer plače

333 334 334 335 335 337 339 339 340 340 341 341 341 342 342 342 343 343 343 344 344 344

Julijan Kornhauzer Bolest Kad ugledaš gomilu brzo se vraćaj kući . Proba Barikada . Poezija Govori Andre Malro O sebi Otvori se kao cvetna čašica Jednom dolazi taj trenutak Beskrajnost Izgovor Uzrok (Putujemo po zakucima mozga) Utorak, grad zeva Naša deca pitaju Vanredno stanje

347 349 349 350 350 351 351 352 352 352 352 353 353 353 353 354 354

Bronjislav Maj (Ovde posle celodnevnog idenja) (Naše večeri — more vutke raste) . . . .

375

.

357 359 359

(Neki moj brat — tako sličan meni) . . . (Noću u šumi vatra: lelujav krug) . . . . (Sve to nije bilo onako kao što se potom govorilo) (Najzad ne da se o tom ćutati, moram da kažem) (Ako jednom budem govorio) (Svet: ceo i nedeljiv, počinje na krajevima) (Napolju kiša, čaša čaja n a stolu) . . . . (Sepiembar, podne: udišem miris razgrejanih smrča

360 360 361 362 362 363 364 365

SAVREMENA P O L J S K A POEZIJA Dopunjeno i prošireno izdanje Glavni i odgovorni urednik Vidosav Stevanović Urednici Rajko Petrov Nogo Tiodor Rosić Recenzenti Rajko Petrov Nogo Tiodor Rosić Lektor M a r a Vujošević Likovno-grafička

oprema

Rade Rančić Tehnički

urednik

P e r a Stanisavljev-Bura Korektori Gordana Damjanović Nevenka Nedeljković Izdavač Beogradski izdavačko-grafički zavod OOUR Izdavačka delatnost Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17 Za izdavača Dobrašin Ralević

Štampa Beogradski izdavačko-grafički zavod OOUR Grafička delatnost Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17 Tiraž 3000 1985.