96. Odlilke savremene poezije za decu (Dragomir Đorđević, Rajko Petrov Nogo, Vladimir Andrić itd.) itd. ) (узето од Зоране Опачић) Одлике савремене књижевности за децу
Слика света у супротности са пожељним педагошким моделима
Измена слике детета у књижевном тексту - уважавање и разумевање личности и потреба детета; критички став детета
Уместо сентименталности - употреба ироније и пародије
Осветљавање тамне стране живота
Разарање кључних приповедних ознака текста за децу. Активирање улоге читаоца
Експериментисање језиком, лексиком и формом књижевног текста: непоетски изрази, језик медија, жаргонизми
Интертекстуалност
Фантастика заснована на националној историји и усменој књижевности
У период периодиза изациј цији и српске српске књижевно књижевности сти за децу децу обично обично се под савремено савременом м
књижев књижевнош ношћу ћу
означава период од 1950. године до данас (дела Душана Радовића, Милована Данојлића и многих других аутора). За првог савременог аутора узима се Александар Вучо и његове поеме између два светска рата. У традиционалној књижевности за децу преовлађује педагошка усмереност текста; естетска вредност је у другом плану, а саветовање младог читаоца како треба да се понаша одвија се на мање или више отворен начин: марљиво и послушно дете се похваљује, а непослушно и ''лоше'' дете критикује и показује његова пропаст у будућности (''Пура (''Пура Моца'', ''Лењи Гаша'' Ј. Ј. Змаја). За разлику од тога, у савременом књижевном тексту за децу ослушкују се жеље и потребе детета детета;; дете дете се уважав уважаваа као интелиге интелигентн нтно о биће биће способ способно но да разуме разуме и оне теме које које се не сматрају за ''дечије'' (збирка Милована Данојлића Песме Данојлића Песме за веома паметну децу). децу). Оваква слика детета детета постој постоји и од збирке збирке песама песама Д. Радови Радовића ћа Поштована децо и каракт карактери еристи стичн чнаа за низ савремених савремених песника песника (Д. Лукић, М. Данојлић, Данојлић, Р. Петров Петров Ного, Д. Ђорђевић, Ђорђевић, Д. Алексић Алексић и др.). Поетски субјект је најчешће само дете које има изграђену свест о свом месту у заједници и захтева да се поштује његова личност: Тражим пуно поштовање/за грађане растом мање... Одрасли су ваљда власт/што имају већи раст/нек озбиљно схвате мене/и нек почну да ме цене, као у песми Владимира Андрића ''Тражим поштовање''.
121
Дете се у овим текстовима трансформише од пасивног бића које треба смирити и поучити у биће које поседује јасан критички став о свету који га окружује и свим институцијама васпитања. У песми ''Авај авај авај авај'' Рајка Петров Нога дете песнички субјект изражава своје незадовољство понашањем нервозних и презаузетих родитеља који за њега немају времена и на њему искаљују своју нервозу. Дечак револтирано одбија њихове тренутке нежности изазване пре свега кајањем, а не искреном љубављу. Авај авај авај авај
Шта ја имам од тог света
Шта ме брига за састанке
А после се тобож кају
Седи једи лези спавај
За уморе за пороке
Па ме бале као бапци
Све им моје само смета
За њихове нерве танке
Заратићу нека знају
Авај авај авај авај
Због којих ми пале чвоке
Ком обојци ком опанци
У песми ''Еј како бих'' Драгомира Ђорђевића приказује се пригушени бунт и незадовољство детета школским системом које о томе говори притајено, у страху због могућих санкција Еј ( како бих да не боли /рек`о реч две и о школи/ и уз звуке реске/ поцепао свеске). Једна од значајних ознака савременог текста за децу јесте десентиментализовање књижевног текста; подривање сентименталног тона у приповедању поступцима ироније и пародије. Иронија постаје једно од основних начела у обликовању савременог текста, а механизми десентиментализовања су заиста бројни и захтевају засебну студију. Навешћемо пример два књижевна текста у којима се програмски одбацују устаљене сентименталне теме и ликови као банални, тривијални и за само дете одбијајући елементи књижевног текста. У песми Рајка Петров Нога ''То не може тако дуље'' критички се наглашава постојање наивних старих шара баналних мотива у школским и предшколским књигама који опстају у свим епохама,. Поетски глас истиче њихову неестетичност као штетну ( заузели да их кваре) и види је као главни узрок дечјег отпора и незаинтересованости за школске књиге. Игра употребом речи у свакодневном говору присутна је и у најновијим песмама младог песника Дејана Алексића. У песми ''Такође међутим'' песник пародира празнословље у данашњем говорном језику. Обесмишљени искази састављени само од поштапалица и узречица имитују лажни интелектуалистички говор: Такође међутим Штавише мислећи Иако чак слутим Премда такорећи
122
Међутим такође Прекинимо с шалом Што дође то прође Дакле уосталом
У песми ''Наши преци човеци'' присутно је поигравање неправилним граматичким облицима речи које има улогу да на шаљив начин упореди живот древних, препотопских и данашњих људи: Наши су преци били чудни човеци.
Носили су тојаге преко рамена У та доба камена.
И нису волели да их киње Њихове жене човекиње.
А кад се од кињења ошамуте, Оду у лов на мамуте...
Савремену књижевност за децу одликује ширење лексичког фонда. У поезију за децу усељавају се непоетски изрази: језик медија и жаргонизми. Такође, медијске пропагандне поруке укључују се у савремени текст са пародијским предзнаком и имају комични ефекат Савремени песници прихватају жаргонизме као начин изражавања читаоца те они постају пуноправни део поетске лексике. У песми ''Звека чини човека'' Поп Д. Ђурђева пркосни одговор дечака одраслом појачан је и жаргонским начином говора: у песми Драгомира Ђорђевића о изумитељу пеницилина ''Флеминг'' жаргонски израз ''стрефи'' духовито и непосредно описује непријатност детета због инјекција Разарање основних приповедних и жанровских конвенција интертекстуалност (позивање на мотиве, ликове, ауторе кључних дела књижевности за децу), метатекстуално размишљање о природи књижевног теста за децу - особености су савремене књижевности за децу.
123
Једну од најпознатијих савремених песама српске поезије за децу, песму Душана Радовића ''Страшан лав'', велики број савремених песника користио је као подтекст, модел за интертекстуално поигравање у новим песмама. Већ и сам наслов песме Д. Алексића ''Опет једном један лав'' упућује на учесталост у интерпретацији мотива страшног лава са Браниног цртежа. Песник на духовит начин варира познати мотив, представљајући га као захтев самог лава који се ''јавља'' поетском субјекту са жељом да се опет нађе на цртежу. Прибојавајући се његове страшне појаве, присећајући се елемената песме предлошка, поетски субјект поентира песму духовитим опажањем о сопственој неумешности у цртању, која ће га спасити лава. Страшни лав из песме који риком и шкргутом зуба захтева од новог цртача да га отелотвори упућује на склоност савремених текстописаца ка интертекстуалним репликама на познате мотиве, као и на својеврсну аутономност ликова у савременом књижевном тексту
Опет једном један лав
Дејан Алексић
Онај лав код Радовића Душка,
На три ока опет прогледао,
Што га гумом обрисао Брана,
Чуљио би опет сва три ува,
Поново је почео да њушка:
(Ко га не зна – тај нека се чува)
Јавио се мени ових дана.
Режао би као луд на брашно, Сви би опет рекли: ,,Страшно, страшно!“
Налазим се на великој муци, (Таква стања нису ми баш честа)
Ко да гледа у страху и јези
Док оловка дрхти ми у руци,
Како облак и трамваје мези?!
Он ми риче: ,,Нацртај ме, сместа!“ Од цртања страва ми се смеши, Већ му чујем шкргут из чељусти,
Та вештина мало ми је страна,
Па све мислим: сад ће да пригусти;
Па ме једна помисао теши –
Ко би смео таквог да га пусти,
Ја не умем да цртам ко Брана.
Сасвим љутог и с риком у ждрелу Да изађе на хартију белу?!
Он би опет на три ноге стао,
124
Конвенција описног именовања ликова (по њиховим особинама, професији или изгледу) која постоји у традиционалној књижевности (народне и уметничке бајке, песме Јована Јовановића Змаја, Нушићев роман Хајдуци и сл.) пародирана је именовањем ликова по њиховој не-делатности: Пресипач-Из-Шупљег-У-Празно, Дангуба, Чупалац-Па-Садилац, Циле-Миле, Градилац-Кула-У-Ваздуху.
97.
Odlike savremene proze za decu (Vladimir Andrić, Gradimir Stojković,
Gordana Timotijević itd.) (узето од Зоране Опачић)
Одлике савремене књижевности за децу
Слика света у супротности са пожељним педагошким моделима
Измена слике детета у књижевном тексту - уважавање и разумевање личности и потреба детета; критички став детета
Уместо сентименталности - употреба ироније и пародије
Осветљавање тамне стране живота
Разарање кључних приповедних ознака текста за децу. Активирање улоге читаоца
Експериментисање језиком, лексиком и формом књижевног текста: непоетски изрази, језик медија, жаргонизми
Интертекстуалност
Фантастика заснована на националној историји и усменој књижевности
У периодизацији српске књижевности за децу обично се под савременом књижевношћу означава период од 1950. године до данас. Самосталност и независност лика на којој се инсистира треба да промовише спремност савременог писца да уважи слику света данашњег детета. Савремени
лик одбацује сентиментализовану слику света као лажну. Самостално деловање лика у тексту уређује се и формално: приповедачев говор се графички издваја, уоквирује, а основни приповедни фокус дат је у 1. лицу као говор и размишљање главног лика. Хајдук у Београду-Градимир Стојковић Роман Хајдук у Београду је роман о одрастању. Школски живот гл. Јунака Григорија Пецикозе приповеда ђачким жаргоном. Као и у свим делима код романа за децу јунаци су деца старијег школског узраста која се заљубљују и суочавају са разноврснинм проблемима, било да је реч о прилагођавању новој средина као код овог романа: Пецикоза мења средини и из села долази у београдску гимназију.
