Sahovski udzbenik

Marko Eri}

Novi Sad, 2011

OSNOVI [AHA – Sadràj

SADR@AJ

Uvod................................................................................................................................................……1 O S N O V I [ A H A.....................................................................................................……….3 [ A H O V S K A T A B L A………………………………..…………………………3 Tabla...................................................................................................……….............................. 3 Polje...................................................................................................................................………3 Redovi.............................................................................................................……..................... 4 Kolone...................................................................................................................................…... 4 Centralni kvadrat...................................................................................................……..............4

F I G U R E ………………………………………………………………………………5

Figure u {ahu................................................................................................................................5 Postavljanje figura…………………………………………………………………………….. 6 Nepravilnosti......................................................................................................................……..7

KRETANJE FIGURA………………………………..………………………………………8

Pravila pomeranja figura………………………………………………………………………8 Kretanje kralja......................................................................................……...............................9 Kretanje dame............................................................................................................................11 Kretanje topa..............................................................................................................................12 Kretanje lovca.....................................................................................................................…....13 Kretanje skaka~a........................................................................................................................14 Kretanje pe{aka..........................................................................................................................15 Izlaz pe{aka na promotivni red....................................................................................……...16 Promocija pe{aka u damu............................................................................................………16 Promocija pe{aka u topa.................................................................................................…….16 Promocija pe{aka u lovca................................................................................................…….17 Promocija pe{aka u skaka~a........................................................................................………17

Posebna kretanja figura…………………………………………………………..…19 An-pasant........................................................................................................................…….19 Rokada...............................................................................................................................…...21 Vrednost figura..............................................................................................................…….21

N O T A C I J A................................................................................................................……...22 Ozna~avanje polja..................................................................................................................22 Ozna~avanje figura....................................................................................................………22 Tabela notacije figura po zemljama..........................................................................25 Pisanje notacije.............................................................................................................……..26 Posebni znaci.....................................................................................................……. 28 Zapisivanje poteza.......................................................................................................…… 29 Zapisnik za {ahovsku partiju....................................................................................……. 29

SU[TINA i CILJ [AHOVSKE IGRE...........................................................…………36

Direktan napad na kralja....................................................................................................…36 Otkriveni {ah......................................................................................................................…..41 Dvostruki {ah....................................................................................................................…...41 Dvojni napad.....................................................................................................................…...45


KONA^NI CILJ IGRE - MAT...........................................................................…………48 Pojam mata........................... ......................................................................…………48 Tipi~ne matne slike...............................................................................................…...52 Nestandardne matne slike...................................................................................…...55 Matiranje u potezu.............................................................................................…….56 Matiranje u dva poteza......................................................................................…….58 Problemski matovi..............................................................................................……62 Ugu{eni mat.......................................................................................................…......64 MATIRANJE USAMLJENOG KRALJA….............................................................67 Matiranje sa jednom figurom....................................................................................67 a) matiranje sa damom..……................................................................................67 b) matiranje sa topom..............…….....................................................................68 Matiranje sa dve figure...... ...................................................................................69 a)matiranje sa dva topa................…....................................................................69 b) matiranje sa dva lovca......................................................…….......................70 c) matiranje sa lovcem i skaka~em....................................…….........................70 d) matiranje sa dva skaka~a.................................................…….......................71 . N E R E [ E N A I G R A - R E M I...................................................…………..73 Sporazumni remi.........................………..................................................................73 Pat..........................................................................................................................….73 Nemogu}nost matiranja..................................................................................….…76 Ve~iti {ah……………………………………………………………………………77 a)ve~iti {ah bez mogu}nosti otklona.........................................................….….77 b)ve~iti {ah sa mogu}no{}u otklona...........................................................….…81 Ve~iti napad slabije na ja~u figuru ............................................................ ……...83 a) napad sa figurama...............................................................................…..…..83 b) napad sa kraljem......................................................................…...................83 c) obostrani napad........................................................................…...................83 d) pretnja ve~itim {ahom.............................................................…...................83 Iznu|ivanje remija pomo}u raznih motiva..................................................…….. 88 1. Pretnja matom.......................................................................................…….. 88 2. Odbrana od mata..................................................................................…….. 88 3. Pretnja patom........................................................................................…….. 88 4. Pretnja gubitka materijala...................................................................…….. 88 5. Vezivanje figura....................................................................................…….. 89 6. Pretnja promocijom pe{aka.................................................................…….. 89 Blokiranje kralja i figura..................................................................................……95 Otvorena pozicija - remi...........................................................................…...........99 Paralisanje jakih protivni~kih figura......................................................…...........100 Krivougli lovac...........................................................................................…..........102 Tri puta ponovljena ista slika - pozicija..........................................….….............102 Pravilo “50 poteza” ......................................................…......................................102 Mogu}e gre{ke kod teoretskih remi pozicija.......…............................................103 OSNOVNI MOTIVI U IGRANJU SA FIGURAMA I PE[ACIMA……..…. 104 Direktni napad na figure..................................................................................….104 Indirektan napad............................................................................................……106 Dvojni napad sa .............................................................................................….107 Dvostruki napad figura i pe{aka................................................................……..109 Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima.........................................……..111 Dvojni udar - II.............................................................................................……..112


a) dama...............................…………………………………………………..112 b) top...............................……………………………………………………..113 c) lovac...............................…………………………………………………...113 d) skaka~………………………………………….................................……..114 e) pe{ak i kralj........................................................................................……..114 f) transformacija dvojnog udara...............................…………………...…..115 Otkriveni napad ({ah) - II...........................................................................……..121 a) otkeiveni napad.................................................................................……..121 b) otkriveni {ah..................................................................…………………..123 Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima..................…………………....127 Prekrivanje..................……………………………………………….…………..127 Vezivanje ..................…………………………………………………..…….…..132 Razvezivanje........................... ...............................................……………….…..135 Preotere}enost figura..................………………………………………………..137 Osnovni koncept napada i odbrane..................………………………………..141 a) napad slabije na ja~u figuru..................… ………………..141 b) napad ja~e na slabiju figuru..................………… ………..141 OTVARANJE……………………………………………………………....…………146 Izbor po~etnog poteza………………………………………...……....…………146 Tabela prvog poteza…………………………………………....……………..…147 Tabela odgovora crnog na prvi potez belog……………………………...……148 Tabela rezultata po potezima……………………....……………………..……151

U V O D - Pri~a o {ahu

Uvod

Edicija “ SVET [AHA” je pri~a o {ahu, koja se proteè od upoznavanja osnova do zavr{nica igre. Ona obiluje sa partijama od vrhunskih majstora {aha, stvaranih tokom vekova, koje su pune lepota, ma{te, fantazija, neverovatnih i neo~ekivanih ishoda, dinamike i ìvota. To se sve ne moè re~ima ni opisati i najbolje da se sami uverite , ako budete u mogu}nosti da se druìte sa njom. Poreklo {aha je iz drevne Indije, gde se prvobitna forma {aha zvala “âtarunga”. Ona je odraàvala sastav i poredak indijske vojske: pe{adija, konjica, slonovi i borna kola. Mnogo vekova kasnije ova igra je prerasla u novu igru “[atran|”. Iz ove igre sredinom 16 veka u Evropi nastao je {ah u formi koji se danas igra. Postoje razne legende i teorije o {ahu. Najpoznatija legenda o tvorcu “~atarunge”. U dvorcu maharad|e (indijski vladar) jedan ~uveni mudrac pokazao je novu igru . Maharad|a je bio toliko odu{evljen sa novom igrom i hteo je da nagradi pronalaza~a. Onako mo}an, bogat i ohol obe}ao je mudracu sve {to èli za nagradu. Mudrac, da bi stavio do znanja da sve ima granice pa i njegova mo} da ispuni sve èlje, zatraìo je skroman dar i rekao: - Gospodaru, bi}u skroman! Dajte mi onoliko p{enice koja se dobije ako bi na prvo polje stavili jedno zrno, na drugo polje dva zrna, na tre}e ~etiri, na ~etvrto osam……itd, uvek duplo do kraja koliko ima polja. [ta je to jedna vre}a p{enice?! – podsmehnuo se vladar i naredi svojim dvoranima da ispune èlju. Kako se samo iznenadio kad su mu saop{tili da ne samo Indija nego i ceo svet nema toliko p{enice. Neko je izra~unao da p{enice mora biti toliko da celu zemljinu kuglu, ra~unaju}i kopna i okeane, prekrije sloj visok oko 40 metara. Drugi tvrde da toliko p{enice nije ni rodilo od kada postoji zemlja! Danas , u doba mo}nih kompjutera i modernog cifarskog sistema, lako je sra~unati {ta je mudrac traìo: kada se 2 podigne na 64 stepen i umanji za jedan. Dobijena je slede}a cifra: 18 446 744 073 709 551 615. Postavlja se pitanje: moè li {ah izumreti, jer evo kompjuter igra sa najja~im {ahistima pa i sa svetskim prvakom. Pored toga , kada se sve prou~i i zna, onda }e partije zavr{avati nere{eno i ne}e biti interesantne. Ne, to se ne}e desiti! Odgovor je dao jedan od matemati~ara , koji se potrudio da sra~una koliko je mogu}e povu}i do 10 poteza ili koliko pozicija je mogu}e u jednoj prose~noj partiji od 40 povu~enih poteza. Po{ao je od toga da u prvom potezu beli ima mogu}nost da povu~e 20 razli~itih poteza ( 16 poteza sa pe{acima + 4 poteza sa skaka~em) a isto toliko i crni. To sve ~ini da postoji 400 na~ina da se po~ne partija. Broj pozicija koje mogu da se pojave do 10-og poteza moè se izraziti sa zapanjuju}om cifrom: 165 518 829 100 544 000 000 000 000 To je toliko velika cifra da je biv{i svetski pravak u {ahu EUWE, po struci matemati~ar, sra~unao da ako bi 12.000 {ahista trudili da na|u najbolje poteze u svim mogu}im pozicijama a da tro{e desetinu sekunde bilo bi nedovoljno trilion vekova! Ako bi partija trajala 40 poteza, broj pozicija bi se izrazila sa 10 na 120-sti stepen. Videli smo koliko je 2 na 64-ti stepen, a ove cifre su astronomski velike. Kaù, kad bi cela zemlja bila pustinja od peska broj zrnaca bi se mogao izraziti sa 10 na 32-gi stepen.

1

U V O D - Pri~a o {ahu

Ako bi ra~unali i sve atome tih zrnaca bila bi cifra od 10 na 106, {to je u odnosu na broj poteza manja za 100 biliona puta. Uz pomo} kompjutera, opet je neko sra~unao da ako ma{ina odigra u sekundi milion poteza, potrebno joj 17 milijardi godina, da pro|e sve mogu}e {ahovske poteze. Prema tome {ah je neicrpan – ima mesta i za vas , za nova otkri}a i sadràje!!!. I nije ~udo {to je engleski pisac rekao :

Ljudski ìvot je prekratak za {ah!!!

[ta su rekli o {ahu Gete: -

[ahovska igra je ispit uma.

Servantes: - Ljudski ìvot je partija {aha. Volter: -

Od svih igara {ah zasluùje najve}u po~ast ljudskog uma. [ah je vi{e nego igra, a manje nego nauka.

Tara{: -

Uvek sam saàljevao ~oveka koji ne zna {ah, kao {to bi saàljevao ~oveka kome je ljubav ostala nepoznata, jer {ah , kao ljubav, kao muzika, ima mo} da ljude ~ini sretnim.

Petrosjan: - [ah moè biti samo ono {to jeste – {ah. Smislov: -

[ah je za mene umetnost.

Botvinik: -

[ah je u prvom redu igra. Ali kad ljudi stole}ama odu{evljeno igraju, {ah dobija oblike umetnosti. Pored toga {ah ima i neke elemente nauke.

Eve: -

Lasker je rekao: “[ah je borba”, i ja se slaèm sa njim, jer cilj {ahovske partije je pobeda.

Talj: -

Nekada su to rajski vrtovi, nekad gubili{ta. Ali i ovde, u rajskim vrtovima moè biti te{ko, a na gubili{tima prijatno.

Fi{er: -

Te{ko je dati definiciju ne~ega {to prestavlja ìvot, jer {ah za mene moè biti samo ìvot.

Kor~noj: -

[ah je najinteresatniji iz svega nerazumljivog {to ima na svetu.

Evans: -

[ah je odbrana od stvarnosti.

Gligori}: -

[ah je borba sa samim sobom.

Porti{: -

[ah je najlep{i poklon ljudima.

2

OSNOVE [AHOVSKE IGRE

OSNOVE [AHA

U ovom poglavlju tretira se fundamentalne osnove {aha: prirode i ciljevi {ahovske partije, izgled i elementi {ahovske table, vrsta {ahovskih figura i pravila kretanja istih.

PRIRODA I CILJEVI [AHOVSKE PARTIJE [ahovsku partiju igraju dva protivnika koji naizmeni~no pokre}u svoje figure na kvadratnoj plo~i koja se zove “{ahovska tabla”. Igra~ sa belim figurama zapo~inje partiju. Kaè se da je igra~ “na potezu”, kad njegov protivnik povu~e potez. Potezi se povla~e po pravilima igranja sa figurama. Cilj je svakog igra~a je da protivni~kog kralja napadnu sa nekom svojom figurom na taj na~in da protivnik nema valjanog poteza kojim bi u slede}em potezu izbjegao taj napad na kralja. Za igra~a koji dostigne taj cilj kaè se da je “matirao” protivni~kog kralja i da je dobio partiju. Protivnik ~iji je kralj matiran izgubio je partiju. Ako je pozicija takva da nijedan igra~ ne moè ni na koji na~in matirati, tada se kaè da je partija nere{ena , tj. nema pobednika.

[AHOVSKA TABLA Tabla

naizmeni~no svetla (“bela” polja) i tamna (“crna” polja).

[ahovska tabla je povr{ina gde se odvija igra {aha, ili popri{te bitke izme|u bele i crne vojske.

Polje Pri postavljanju table za igru sa desne strane je belo polje, bez obzira da li igrate sa belim ili crnim figurama. [ahovska tabla sastoji se od 64 jednakih polja u okviru 8 redova i 8 kolona, koja su

Polje nazivamo svaki pojedina~ni kvadrati} unutar {ahovske table. Ukupno ima 64 polja, od kojih je polovina bele a druga polovina je crne boje.

3


Redovi

polazi sa desna na levo sastavljena je od belih polja.

Redovi ili horizontale su nizovi polja koja idu sa leva na desno. Ima ukupno 8 redova i numerisani od donje strane {ahovske table ka gore.

Dijagonale sa leva na desno

Kolone Kolone ili vertikale su nizovi polja koja stoje uzdu` {ahovske table. Numerisane su , gledano sa pozicija belih figura, sa leva na desno, po~etnim slovima abecede od A do H. Ima ukupno 8 kolona. Dijagonale sa desna na levo

Centralni kvadrat Centralni kvadrat je kvadrat od ~etiri polja i vrlo su zna~ajni za igranje {aha. Na njega je naslonjen kvadrat koji spada u {iri centar.

Dijagonale Dijagonale su nizovi polja ukoso sa leva na desno ili sa desna na levo i uvek su iste boje. Levih i desnih dijagonala ima po 13 – ukupno 26 dijagonala. Velike dijagonale polaze iz uglova {ahovske table i imaju ukupno po 8 polja, dok levo ili desno polaze manje dijagonale koje se sukcesivno smanjuju po jedno polje. Tako krajne dijagonale imaju samo dva polja. Velika dijagonala koja polazi sa leva na desno sastavljena je od crnih polja, dok dijagonala koja

4

Centralni kvadrat je obojen tamnijom bojom, dok je {iri centar svetlije boje.


FIGURE Na po~etku svake partije jedan od igra~a ima svetlo obojene figure (“bele” figure) a drugi tamno obojene figure (“crne” figure) . Ukupno ima 16 belih i 16 crni figura.

Figure u {ahu U {ahu se koriste slede}e figure: Uobi~ajeni naziv

Drugi nazivi

Simbol za figuru

beli kralj bela dama

kraljica

dva bela topa

kula

dva bela lovca

oficiri (lauferi)

dva bela skaka~a

konji

osam belih pe{aka

pioni

crni kralj crna dama

kraljica

dva crna topa

kula

dva crna lovca

oficiri (lauferi)

dva crna skaka~a

konji

osam crnih pe{aka

pioni

Postavljanje figura Bele figure se postavljaju na onu stranu {ahovske table gde su ispisana slova abecede od A do H. Postavljanje kraljeva:

Postavljanje dama:

5


Obe bele i crne figure su naspram tj. simetri~ne. Postavljanje lovaca: odmah do kralja i dame.

Postavljanje skaka~a: do lovaca.

U prvom redu redosled postavljanja je slede}i, gledaju}i sa leva na desno: top, skaka~, lovac, dama, kralj, lovac, skaka~, top. . Va`no je zapamtiti : bela dama startuje sa belog polja a crna dama sa crnog polja. Ceo drugi red popunjava se sa belim pe{acima. Crne figure se postavljaju na drugu stranu {ahovske table i to: ceo sedmi red zauzimaju crni pe{aci, a osmi red, gledaju}i sa pozicije igra~a koji vodi crne figure: top, skaka~, lovac, kralj, dama, lovac, skaka~, top. Prvi i osmi red su simetri~ni sa figurama. Ovako postavljene figure li~e na dve armije koje predvode igra~i kao – generali vojskovo|e. Svojom ve{tinom, znanjem i borbeno{}u trudite se da sa~uvate {to vi{e svoju armiju - kralja obavezno i ostvariti cilj: zarobiti kralja protivnika, pri ~emu nije bitno koliko ostane od protivni~ke armije. Svaki razme{taj figura na {ahovskoj tabli naziva se pozicija ili poloàj. Na prethodnom dijagramu je po~etna pozicija. Zavr{na pozicija je svaka pozicija gde se igra zavr{ila. Desna strana table, ra~unaju}i od igra~a sa belim figurama, zove se kraljevo krilo, a leva strana je – damino krilo. U upotrebi su i izrazi: lovac do kralja – kraljev lovac, a do dame – damin lovac.

Postavljanje topova: u uglovima table.

Postavljanje pe{aka: beli pe{aci na ceo drugi red, a crni pe{aci zauzimaju sedmi red.

6


Nepravilnosti Ako se za vreme partije utvrdi da je po~etna pozicija figura bila nekorektna , partija se poni{tava i igra se nova partija. Ukoliko je tabla pogre{no postavljena igra se nastavlja, ali se ostvarena pozicija mora preneti na korektno postavljenu {ahovsku tablu. U toku igre u slu~aju nehoti~nog ru{enja jedne ili vi{e figura, tada igra~ je duàn postaviti korektnu poziciju na {tetu svog vremena i traìti, eventualno, pomo} od sudije. Ako se za vreme partije utvrdi da je odigran nepravilan potez, vrati }e se pozicija neposredno pre nego se nepravilnost dogodila. Ako se pozicija neposredno pre nepravilnosti ne moè utvrditi, igra }e se nastaviti od poslednje utvr|ene pozicije pre nepravilnosti. Pri tome je pomo} sudije od presudnog zna~aja u sprovo|enju pravila igre. To isto vaì i za slu~ajeve pomerenih figura sa njihovih polja: vra}a se pozicija pre nepravilnosti ili od ustanovljene pozicije.

Pona{anje igra~a Igra~i moraju biti korektni i sa puno po{tovanja prema ostalim saigra~ima. Po{tovati “fer-pley” i ne moè se raditi ni{ta {to {ahovsku igru obesmisluje. Za vreme igre igra~ima je zabranjeno kori{}enje bilo kakvih beleàka, knjiga, izvora informacija (elektronskih naprava idr.), saveta, kao i analiza na drugoj tabli. Propisani formular se moè upotrebiti samo u svrhu beleènja poteza, vremena na satovima, ponude remija i onog {to se odnosi na reklamaciju. Igra~i koji su zavr{ili svoju partiju smatraju se dalje kao gledaoci. Nije dopu{teno napustiti “mesto za igru” bez dozvole sudije. Mesto za igru je prostor za igru, WC-om, prostorom za osveènje, za pu{a~e i drugim prostorom odre|enim od strane sudije. Zabranjeno je smetati ili uznemirivati protivnika na bilo koji na~in. Tu se podrazumeva: nepotrebni komentari, {ale i pri~anje sa drugim licima, razne gestikulacije, nerazlo`ne reklamacije ili ponude remija u vremenu kada je protivnik na potezu ili ponu}a~ u izgubljenoj poziciji, itd. Sudija je duàn da sankcini{e takva pona{anja prema Pravilima igre.

Zavr{etak partije Svaka {ahovska partija zavr{ava na jedan od slede}ih na~ina: a) Partiju je dobio igra~ koji je matirao protivnikova kralja potezom vu~enim po pravilima igranja sa figurama. Partija se odmah zavr{ava jer napadnuti kralj ne moè da se skloni od napadnute protivni~ke figure, ne postoji mogu}nost da se zakloni sa nekom vlastitom figurom. Za takvu situaciju se kaè: kralj je matiran. b) Partiju je dobio igra~, ~iji protivnik objavi predaju partije zbog skorog matiranja svoga kralja, koji se ne moè izbe}i ili usled velikih materijalnih gubitaka. c) Partija je zavr{ena remijem, kad igra~ na potezu nema mogu}eg poteza sa bili kojom figurom ili kraljem, a kralj mu nije u {ahu. Tada se kaè da je partija zavr{ena “patom”. d) Partija je zavr{ena remijem kad se pojavi pozicija u kojoj ni jedan ni drugi igra~ ne mogu matirati protivni~kog kralja u bilo kakvom nizu vu~enih poteza. Kaè se da je partija zavr{ena u “mrtvoj poziciji”. e) Partija zavr{ava remijem dogovorom dvojice igra~a za vrijeme partije, bez obzira na poziciju na tabli. f) Partija se moè zavr{iti remijem ako se bilo koja identi~na pozicija pojavila ili }e se pojaviti na tabli barem tri puta. Identi~na pozicija ne mora se pojavljivati uzastopce. g) Partija moè zavr{iti remijem, ako je svaki od igra~a povukao posljednjih 50 uzastopnih poteza a da nije vukao nijednim pe{akom i da nije uzeo nijednu figuru.

Pitanja 1)[ahovska tabla ima: ....... kolona, ...... redova i ...... polja. 2)Pri postavljanju {ahovske table svakom igra~u treba da je sa desne strane:

crno polje......, belo polje......, nije bitna boja ...... 3)Sa leva na desno oba igra~a imaju velike dijagonale: crne boje ...... , razli~ite boje ...... , bele boje ...... 4)Centralni kvadrat ima polja: ...1.. , ...4.. , ..6... 5)[ta je ta~no - na po~etnoj poziciji ima: 7


16 pe{aka......,tri skaka~a ......., crni ima kralja ...... 5 topova ........, 4 lovca ......., beli ima damu ....... 6)Upi{i: - topovi se postavljaju ........................table, - do njega se postvlaju................................., - beli pe{aci na ......red, crni pe{aci na........, - dame su levo ili desno od kralja............... 7)[ta se radi: -pogre{no postavljena tabla- igra se dalje: da ne -zamenjena mesta dame i kralja – igra se dalje: da ne -nehotice je protivnik sru{io figuru: bu~no se reaguje...............popravite sami................ ~ekate da protivnik popravi.............ni{ta................. 8)Dozvoljeno je: razgovarati na mobilnom da ne -~itati neku knjigu: da ne -pisati ne{to u svesku: da ne

KRETANJE

9)[ta se radi u situaciji: kralj je napadnut i predajete partiju. Potom ste uvideli da se moè i dalje igrati: -izjavljujete da povla~ite predaju: da ne -traìte u pomo} sudiju da vas podrì: da ne -ostajete pri datoj re~i o predaji: da ne 10) Pat je: -kada je kralj napadnut sa skaka~em: -kralj nema gde da igra a imate slobodnog pe{aka: -kada nema figure sa kojom se moè igrati:

da ne da ne da ne

Re{enja 1) 2) 3) 4) 5)

8, 8, 64 belo polje crne boje 4 16 pe{aka, crni ima kralja, 4 lovca, beli ima damu 6) u uglu, skaka~i, 2, 7, levo 7) ne, ne, popravite sami 8) ne, ne ne, 9) ne, ne, da 10) ne, ne, da

FIGURA

Pravila pomeranja figura Igra~ sa belim figurama po~inje partiju povla~enjem poteza sa jednim od svojih pe{aka ili jednim od dva skaka~a. Sve druge figure su blokirane. Sada je crni na potezu i on , tako|e, povla~i potez sa jednim od pe{aka ili skaka~em.



8

Dalja igra se nastavlja tako {to igra~i naizmeni~no vuku poteze, sve dok se partija ne zavr{i. Potezom se smatra kada igra~ preme{ta jednu od svojih figura na drugo polje pri ~emu se moraju po{tovati slede}a pravila:  Uzeta figura se pomera po dole navedenim na~inima kretanja figura;  Figura ne moè do}i na polje gde stoji figura iste boje;  Ako se figura vu~e na polje koje zauzima protivni~ka figura, potonja se uzima i uklanja s plo~e ( “jede se” ), kao deo istog poteza.  Potez je zavr{en kada se figura prenese na novo polje ili kad skloni protivni~ku figuru, tek kad ruka igra~a odvoji od te figure. Svaki se potez mora vu}i samo jednom rukom. Pravilo je da se ona figura koju smo dotakli (kaè se“taknuto-maknuto” na francuskom:“piece touchee”)- sa njom i moramo igrati. Ako smo dotakli protivni~ku figuru – tu figuru moramo je nositi sa nekom svojom figurom, pa makar ta izmena ne odgovarala . Samo u slu~aju da se ta figura ne moè nositi sa nekom od svojih figura – igra se sa nekom drugom figurom, {to zna~i da taknuto ostaje bez posledica sem usmene opomene. Sa dotaknutom figurom potez moèmo




da odlaèmo sve dok se ne spusti na plo~u. Pre toga, ako smo sa figurom dotakli {ahovsko polje a nismo odvojili ruku od figure, nije obavezno da se tu i stavi. Nije dopu{teno sad tako po~eti i druga polja dodirivati iz obzira prema protivniku. Ukoliko se desi da neka figura ne stoji dobro na polju , ili vi{e njih, prvo se da usmeno upozorenje :”popravljam” ili “ J adoube – izgovor: àdub ”, pa se tad uzima figura bez posledica. U protivnom, ako nismo dali upozorenje a uzeli figuru, vaì pravilo “taknuto-maknuto”.

Sloènije situacije nastaju ako igra~ na potezu dotakne na tabli: a) jednu ili vi{e svojih figura, mora igrati sa onom koja je prva dotaknuta a moè se micati, ili b) jednu ili vi{e protivni~kih figura, on mora uzeti prvu dotaknutu figuru koja se moè uzeti. c) jednu figuru svake boje, mora uzeti protivni~ku figuru vlastitom figurom ili, ako to nije mogu}e, vu}i ili uzeti prvu dotaknutu figuru koja moè biti vu~ena ili uzeta. Ako nije jasno da li je igra~ dotaknuo prije vlastitu ili protivni~ku figuru, smatra }e se da je vlastitu figuru dotaknuo prije protivni~ke. Igra~ gubi pravo na reklamaciju protivnikova kr{enja bilo kojeg ~lana ovih pravila onog trenutka kada dotakne neku figuru u nameri da odigra potez. Odigran potez ne moè se vratiti. Na po~etnoj poziciji kralj je blokiran od svojih figura. Najpre se moè pokrenuti tek kad se Kretanje kralja odigra jedan od ozna~enih 3 pe{aka ( belog ili crnog pe{aka) za jedno ili dva polja: Kralj se kre}e u svim pravcima i dijagonalama samo za jedno polje, pod uslovom da je polje slobodno i da na to polje ne deluje protivni~ka figura. Primer za pravilno kretanje kralja:

Specijalno kretanje kralja je samo kod izvo|enja velike ili male “rokade”, pri ~emu ide za dva polja: a) mala rokada

b)

velika rokada

I ako je kralj tek u drugom potezu stekao mogu}nost kretanja, on to ne}e koristiti jer nije dobro zbog zatvaranja kretanja svojih figura. Sloboda kretanja za kralja se tokom igre pove}ava: odlaskom dame i lovca pored sebe, a tek odlaskom skaka~a desno od sebe, kralj sti~e pravo na rokadu. Za veliku rokadu potrebno je da damin lovac i skaka~ napuste po~etni poloàj. Zaklju~ak je da tri figure treba pokrenuti za veliku , a za malu rokadu samo dve. Najbolje je i preporu~uje se da tek sada pokrenuti kralja sa izvo|enjem jedne od rokada. Kretanje kralja najvi{e ko~e protivni~ke figure na koje ne moè uticati direktno i sopstvene, koje postepeno osloba|aju polja za svog kralja koga ~uvaju. Puno sopstvenih i stati~nih figura oko kralja nije dobro. Kralj se najbolje ~uva sa aktivnim figurama . Na dijagramu beli kralj ima ograni~eno kretanje: crni kralj spre~ava na tri polja ispred sebe, a crni pe{ak oduzima jedno polje – donje polje ispod kralja po Pravilima igre zbog delovanja na to polje. Ostala polja su na raspolaganju: crni pe{ak se moè jesti i jo{ tri prazna polja. Polje izme|u 9


belog pe{aka i belog kralja je dostupno za svog kralja i pored toga {to tu beli pe{ak ima pravo da jede ali samo protivni~ku figuru. Donja slika pokazuje ograni~eno kretanje kralja od strane crnog lovca:

I na kraju, pe{ak ograni~ava za dva polja:

Nedostupna polja za belog kralja od delovanja crnog topa:

Slede}i primer je maksimum ograni~enja: od osam raspoloìvih polja belom kralju je ostalo jedno polje.

Crna dama je veoma neugodna - ~ak pet polja:

Skaka~ nije ba{ silan – samo dva polja:

Ako bi dodali jo{ jednu crnu figuru da belom kralju oduzme i to preostalo polje, beli kralj nije napadnut ni jednom crnom figurom a treba da igra – ne}e mo}i zbog svih tu~enih polja oko sebe i ta situacija se zove: PAT. Partija je nere{ena!. Kaè se da je kralj u {ahu ako je napadnut sa jednom ili vi{e protivni~kih figura, ~ak i onda kad se te figure i same ne mogu micati. Ni jedna figura se ne moè kretati ako kralj i dalje ostaje u {ahu ili njihovim micanjem nastaje {ah. Figura se moè kretati jedino ako otklanja {ah: presecanjem delovanja protivni~ke figure ili uklanja tu figuru. Objava {aha nije obavezna.Ako se delovanje protivni~ke figure ({ah) ne moè odstraniti, igra~, ~iji je kralj u {ahu, gubi partiju.

Pitanja 1)Beli kralj startuje sa polja .........................boje? 2)Crni kralj startuje sa polja .........................boje? 10


3)On se kre}e za

..3.. ,

..4.. ,

..1.. polja

4) Da li kralj moè da se kre}e unazad:..da. , .ne.. 5)Kad kralj ide za dva polja?................................... 6)Velika rokada se izvodi: na levu stranu ...........na desnu........... 7)Mala rokada se izvodi: na desnu stranu ........... na levu........... 8) Koliko pe{aka treba pokrenuti, da bi kralj mogao kretati: .. 3.. , ..2.. , ..1... 9)Koja protivni~ka figura najvi{e ograni~ava kretanje kralja?.................................... 10)Kako se kaè za situaciju kad je kralj potpuno blokiran a nema ni druge figure?.......................

Re{enja 1) crne 2) bele 3) 1 4) da 5) kod rokada

6) leva strana 7) desna strana 8)1 9) dama 10) pat

Kretanje dame Dama ima najve}u mogu}nost kretanja. Dama ( ili kraljica ) kre}e se pravo po redovima i kolonama i ukoso po dijagonalama, gde stoji i do bilo kojeg slobodnog polja. Ona ne moè da preska~e protivni~ke i svoje figure. Ako joj se na|e na putu protivni~ka figura ona tu figuru moè skloniti sa table i sama dolazi na to polje. Kada se na putu na|e protivni~ki kralj, koji se ne moè uzeti ( kraljevi se ne uzimaju) onda je to delovanje na kralja i to se kaè: {ah. Protivni~ki kralj ima tri mogu}nosti:

 

 da se skloni sa linije delovanja ( red , kolona ili dijagonala ) ako moè,  da prese~e delovanje sa nekom svojom figurom ( tj da se zakloni sa tom figurom ) i da sa nekom od svojih figura pojede damu.

Ukoliko ne postoji nijedna mogu}nost onda je protivni~ki kralj u “matu” od dame i predaje se partija. Dama je najja~a u centralnom kvadratu jer odatle kontroli{e najvi{e polja - 27, dok sa ivi~nih polja kontroli{e samo 21 polje. Na dijagramu vidi se delovanje dame na crnog skaka~a kojeg moè da ukloni sa table, a po ostalim redovima i kolo-nama je nazna~ena mogu}nost kreta-nja, gde jedino beli kralj oduzima jedno polje. Dama nema neka posebna specijalna kretanja, kao {to ima kralj ili top. Dama u po~etnom poloàju svih figura je blokirana i moè se pokrenuti tek u drugom potezu nakon igranja jednog od tri pe{aka: Najve}i radijus kretanja postiè ako se krene sa kraljevim pe{akom: za belu – dijagonala d1-h5, a crna dama d8-h4. Bez obzira na datu mogu}nost kretanja ne preporu~uje se rano uvo|enje dame u igru jer postaje meta protivni~kih figura. Tokom igre, usled smanjivanja broja belih i crnih figura na tabli, dama dobija sve vi{e na snazi jer joj se osloba|a prostor za puno manevrisanje po celoj {ahovskoj tabli. Putanja aktivne dame bez praznog hoda, a da sama ne strada:

Pitanja 1) Moè li dama da se kre}e i po belim i po crnim dijagonalama? ..da.. , ..ne.. 2) Dama deluje na protivni~kog kralja i to se zove: pat , mat , {ah , nema naziva 3) U centralnom kvadratu dama kontroli{e najvi{e polja: ..20.. , ..26... , ..27.. 4) Koliko pe{aka treba pokrenuti, da bi dama mogla kretati: .. 3.. , ..2.. , ..1... 5) îm se deblokira dama iz 11


po~etnog poloàja kre}e u akciju? ..da.. , 6) Dama tu~e tri protivni~ke figure. Mora uzeti bar jednu? ..da.. , 7) Moè li dama da se rokira sa topom do nje? ..da.. , 8) Ako bi krenuo kraljev pe{ak, tada dama ima otvorenih polja: . 3.. , ..2..

..ne.. ..ne.. ..ne.. , ..4..

9)Prvo se igra kralj pa dama?

..da.. , ..ne..

10)Moè li dama biti blokirana u toku igre?

..da.. , ..ne..

Re{enja 1) da 2) {ah 3) 27 4) 1 5) ne

6) ne 7) ne 8) 4 9) ne 10) Da(svojim figurama)

Kretanje topa Top (ili kula) kre}e se samo pravo po redu ili koloni, gde stoji i do bilo kojeg slobodnog polja. Ako je na tom putu sopstvena figura ne moè je presko~iti. Ako je ta figura druge boje, tako|e je ne moè presko~iti, ali je moè uzeti (“pojesti” ili “skinuti” ). Uzimanje se vr{i tako {to se protivni~ka figura skine sa table, a umesto nje se stavi top. Kada se na putu na|e protivni~ki kralj, koji se ne moè uzeti (kraljevi se ne uzimaju) onda je to delovanje na kralja i to se kaè: {ah. Protivni~ki kralj ima tri mogu}nosti:

 da se skloni sa linije delovanja ( red ili kolona) ako moè,  da prese~e delovanje sa nekom svojom figurom ( tj da se zakloni sa tom figurom ) i  da sa nekom od svojih figura pojede topa. Ukoliko ne postoji nijedna mogu}nost onda je protivni~ki kralj u “matu” od topa i predaje se partija. Top moè maksimalno da deluje na na 14 polja ma gde se nalazio na tabli, pod uslovom da su polja slobodna. Topovi su dalekometne figure , pa i njihovo mesto je na otvorenim linijama i kolonama u svom taboru. Ako se nalaze u 12

protivni~kom taboru lako postaju meta napada , zarobljavanja ili uni{tavanja. Na dijagramu top moè uzeti crnog skaka~a, ili i}i na slobodna polja reda ili kolone. Top ima specifi~no kretanje kod izvo|enja rokada, ve} obra|eno kad je bilo re~ o kretanju kralja. Na po~etnom poloàju figura topovi su blokirani. Tek igranjem bilo kojeg pe{aka ispred topa, on dobija mogu}nost kretanja za jedno ili dva polja . Rano igranje sa topovima nije najbolje. Najcelishodnije igrati sa njim prvi put samo prilikom rokiranja. U daljem toku igre, kako se otvaraju kolone i redovi, top postaje sve aktivniji. Ograni~enost u kretanju nastaju od delovanja protivni~kih figura, a posebno je lak plen od dame, na koju treba uvek obratiti pa`nju. Posebna opasnost nastaje ako se na|e u geometrijskom poloàju sa svojim kraljem a u blizini je protivni~ki skaka~. Top dolazi u geometrijski poloàj sa svojim kraljom ako stane na polja ozna~enim (x), ra~unaju}i da napadne lovca ili jo{ bolje skaka~a i pe{aka. Pao bih od crnog skaka~a, koji vreba sa strane. Tako|e treba voditi ra~una igranje topa u dijagonalu sa kraljem, damom ili drugom figurom zbog napada protivni~kog lovca. Ovde je beli ra~unao da napadom na crnog lovca u bkoloni do}i sa topom na osmi red odmah ili vi{e poteza i da osvoji crnog “belopoljca”. Me|utim, taj isti lovac veè topa i kralja, ~ime top postaje i sam `rtva. Top jeste veoma mo}na figura – kada se pa`ljivo vodi, ali i vrlo nespretna figura tako da, pored navedenih primera sa skaka~em i lovcem, ~ak i pe{ak iza|e na kraj sa njim. Interesantna putanja topa u “tamanjenju” crnih pe{aka bez praznih hodova:


2) 2 4) izvo|enjem rokade 5) 14, bilo gde na tabli 6) tu}i protivni~ku damu 7) da 8) otvoreni redovi i kolone 9) da 10) da

Kretanje lovca

Pitanja 1) Top se kre}e: - po dijagonalama........... ...... - pravo samo za jedno polje.. ...... - pravo, najvi{e do 7 polja............. ...... 2) Jedan od crnih topova moè u}i u igru ve} u .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu 3) Da bi ostvario iz ta~ke 2) crni mora igrati sa: ..a.. , ..d.. , ..e.. , ..h.. pe{akom 4) Najbolji na~in da top u|e u igru je: -posle povla~enja pe{aka.. ....... -posle povla~enja skaka~a.............. -izvo|enjem rokade........................ ...... 5) Ako je prazna kolona i red gde se nalazi top, deluje maksimalno na .........polja: - u sredini table................. ...... - na ivici table........................... ...... - bilo gde na tabli............................. ...... 6) Na pravcu delovanja top moè: - presko~iti svog pe{aka.... ...... - tu}i protivni~ku damu............ ...... - “pojesti” protvni~kog kralja......... ...... 7) Top ima specifi~no kretanje:..........da... , ...ne.. 8) Topu odgovara: - zatvorene kolone............ ...... - otvoreni redovi i kolone........ ...... - kad nema lovaca i skaka~a............ ...... 9) Da li top moè da prese~e delovanje dame:..............................da... , ...ne.. 10) Da li dva topa iste boje mogu istovremeno tu}i protivni~ku figuru:..................da... , ...ne..

Re{enja 1) pravo, najvi{e do 7 polja 3) a, h

Lovac ( ili oficir ) kre}e se samo ukosodijagonalno, gde stoji i to do bilo kojeg slobodnog polja. Na po~etnoj poziciji postavljenih figura uo~avava se da je jedan lovac na belom polju a drugi na crnom. Prema boji polja, lovce i nazivamo lovac »belopoljac« i kre}e se isklju~ivo po belim dijagonalama, dok lovac »crnopoljac« kre}e se crnim dijagonalama. Lovac na dijagonali ne moè da presko~i svoju ili protivni~ku figuru. Protivni~ku figuru moè uzeti i sklanja je sa table, a na to polje stavlja se lovac (»jede« ili »uzima«). Lovci u centralnom kvadratu imaju najve}e delovanje do 13 polja, a na poljima prema ivici table postepeno se smanjuje dejstvo do 7 polja. Iz toga zaklju~ujemo da treba teìti da postavljamo lovce bliè centru {ahovske table, ako i drugi uslovi to omogu}avaju, jer se time postiè najja~e delovanje lovca. Lovac, tako|e, ne moè uzeti protivni~kog kralja, ve} :  kralj se mora skloniti sa dijagonale,  podmetnuti neku svoju figuru da prese~e delovanje ili  da nekom od svojih figura pojede lovca. Ukoliko ne postoji nijedna od mogu}nosti onda se kaè da je kralj matiran od lovca. Na dijagramu vidi se delovanje belih lovaca. Lovci nemaju neko posebno kretanje. Na po~etnoj poziciji lovci su blokirani. Mogu se pokrenuti ve} u drugom potezu nakon {to se odigra jedan od ~etri pe{aka na b, d, e ili g

koloni. Najve}i radijus lovac postiè ako se odigra d ili e pe{ak. Tada mogu do}i na bilo koje od pet polja (za bele je ozna~eno sa zvezdama a za crne puna 13


linija). Pe{aci na b i g koloni daju skromniju mogu}-nost: samo dva polja. I nije neobi~no da se lovac uvede u igru ba{ u drugom potezu.

Ograni~enje njihovih kretanja nastaje od sopstvenih jedinica i protivni~kih figura, koje se mogu uklanjati sa table ali ne odgovara poziciji.

-otvorene dijagonale......................... ...... 9) Da li lovac moè da prese~e delovanje dame ili topa:.................da... , ...ne.. 10) Da li dva bela lovca iste boje mogu istovremeno tu}i protivni~ku figuru: ..da... , ...ne..

Re{enje .

1) po dijagonalama 2) 2 3) e-pe{ak 4) d ili e 5) 13, u sredini table

Evo karakteristi~nog kretanja lovca u uni{tavanju crnih pe{aka bez praznog hoda

6) tu}i protivni~ku damu 7) ne 8) otvorene dijagonale 9) da 10) da

Kretanje skaka~a

Pitanja 1) Lovac se kre}e: - po dijagonalama........... ...... - pravo samo za jedno polje.. ...... - pravo i dijagonalno...................... ...... 2) Kraljev lovac moè u}i u igru ve} u .... .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu 3) Da bi ostvario iz ta~ke 2) beli mora igrati sa: ..b.. , ..d.. , ..e.. , ..g.. pe{akom 4) Najvi{e prostora za igru u po~etnoj poziciji dobija se ako se odigra sa: ...... ili ....... 5) Ako je prazna dijagonala gde se nalazi lovac, deluje maksimalno na .........polja: - u sredini table................. ...... - na ivici table........................... ...... - bilo gde na tabli............................. ...... 6) Na pravcu delovanja lovac moè: - presko~iti svog pe{aka.... ...... - tu}i protivni~ku damu............ ...... - “pojesti” protvni~kog kralja......... ...... 7) Lovac ima specifi~no kretanje:........da... , ...ne.. 8) Lovcu odgovara: - zatvorene kolone............. ...... - otvoreni redovi i kolone......... ...... 14

Skaka~ ( ili konj ) kre}e se specifi~nom putanjom u svim pravcima i to na najbliè polje koje nije u istom redu ili koloni. Kre}e se ili ska~e uvek na polje druge boje, tj . ako je polazno polje belo ska~e na crno polje ili obratno. Putanja ima oblik }irili~nog slova g ili latini~nog polja L. Duì krak ~ini polazno polje i jo{ dva polja , kra}i krak ima samo jedno polje. Skaka~ je jedina figura koja moè da preska~e svoje i protivni~ke figure. Onako kako se kre}e tako i uzima protivni~ke figure. Najja~e dejstvo ima sa centralnih polja do 8, dok je najslabiji u poljima uglova {ahovske table gde ima mogu}nost delovanja samo na dva polja. Skaka~a treba , prema tome, postavljati bliè centru ako i drugi uslovi zadovoljavaju. Ni skaka~ ne moè uzeti protivni~kog kralja, ve}:  da se skloni sa tu~enog polja ili  da nekom svojom figurom pojede skaka~a. Protivni~ke frigure ne mogu da presecaju delovanje skaka~a. Ukoliko protivni~ki kralj se nalazi u {ahu od skaka~a a nema mogu}nosti otklona od delovanja tada je skaka~ matirao kralja (takozvani »ugu{eni mat«). Na dijagramu vidi se osam mogu}ih polja gde moè da do|e skaka~ sa centralnog polja. Zamislite da je skaka~ u desnom donjem uglu. On bi mogao samo na dva ve} obeleèna polja sa skaka~ima.


Posebna osobina skaka~a je preskakanje svojih i protivni~kih figura, kao na primer:

- u {irem kvadratu............ ...... - na ivici table........................... ...... - bilo gde na tabli............................. ...... 6) Na pravcu delovanja skaka~ moè: - presko~iti svog pe{aka.... ...... - tu}i svoju figuru...................... ...... - “pojesti” protvni~kog kralja......... ...... 7) Skaka~ ima specifi~no kretanje:......da... , ...ne..

Ostaje da se vidi njegova putanja u skidanju protivni~kih jedinica:

Skaka~ je jedina figura sa prvog i osmog reda koji mogu igrati ve} u prvom potezu i to nije neuobi~ajeno. Ograni~enja za njegovo kretanje najvi{e dolazi od sopstvenih jedinica i delovanja protivni~kih figura. U zatvorenim pozicijama, tj. kada na tabli ima dosta materijala, skaka~ je ubojitiji nego lovac. U posebnim pozicijama skaka~ moè da obavi posao i ono {to dama i top, daleko ja~e figure, ne mogu.

Pitanja 1) Skaka~ se kre}e: - po dijagonalama.......................... ...... -najbliè polje koje nije u redu, koloni i dijagonali................ ...... - pravo i dijagonalno...................... ...... 2) Damin skaka~ moè u}i u igru ve} u .... .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu 3) Moè li skaka~ da se vrati u igri na po~etnu poziciju: - moè, a nije dobro....... ...... - ne moè................................. ...... - ako pozicija dozvoljava............... ...... 4) Skaka~ ulazi u igru posle: - dame: ........ , topa.... ...... - lovca............ ...... , nije bitno.. ...... 5) Ako su prazna polja okolo gde se nalazi skaka~, deluje maksimalno na .........polja:

8)Skaka~u odgovara: - zatvorene pozicije............. ...... - otvoreni redovi i kolone.......... ...... -otvorene pozicije............................... ...... 9) Da li skaka~ moè da prese~e delovanje dame ili topa:.................da... , ...ne.. 10) Da li skaka~: - ska~e sa belog polja na belo... ...... - ska~e sa crnog polja na crno.......... ...... - uvek menja boju...................... ......

Re{enja 1) najbliè polje koje nije u redu, koloni i dijagonali 2) 1 3) ako pozicija dozvoljava 4) nije bitno 5) 8, u {irem kvadratu

6) presko~iti svog pe{aka 7) ne 8) zatvorene pozicije 9) da 10) uvek menja boju

Kretanje pe{aka Pe{aci imaju specifi~na kretanja. Kre}e se za jedno polje napred, ili u slu~aju kada se nalazi na po~etnom poloàju – napred za jedno ili dva polja. Pe{ak ne moè napred , ako mu smeta svoja ili protivni~ka figura (»blokiran pe{ak«). Pe{ak uzima protivni~ku figuru samo ukoso (levo ili desno) – dijagonalno za jedno polje. Jedino pe{ak od svih figura kre}e napred – nazad ne moè. To zna~i da ne raspolaè sa mogu}no{}u manevrisanja. Dalje od ~etvrtog reda pe{ak ide samo za jedno polje a crni od petog. 15


Za obadva pe{aka kretanje je zaustavljeno - »blokirani pe{aci«. Odblokiranje nastaje jedino da na susednoj koloni do|e neka figura na udar jednog od pe{aka. Privremeno blokiranje nastaje kad pe{ak ne moè napred od protivni~ke figure, koja je privremeno zauzela polje ispred pe{aka. Beli pe{ak ima ovde tri mogu}nosti kretanja: da ide napred za jedno polje, da uzme levog crnog pe{aka ili da uzme desnog crnog pe{aka.

Oba reda nazivamo promotivni redovi, zato {to kad pe{ak iza|e na taj red menja se u drugu figuru tj. promovi{e se. Jedino u kralja ili samog u sebe ne moè se promovisati, jer dva istobojna kralja ne mogu biti. Pretvara se u drugu figuru prema volji igra~a. Naj~e{}e se pretvara u damu, kao najja~u i najvredniju figuru, a izuzetno u drugu figuru koja je najcelishodnija u poziciji: top, lovac ili skaka~. Mnogi po~etnici gre{e da pe{ak ne moè da se pretvori u damu, ako ve} postoji dama. Moè! Teoretski je mogu}e sve pe{ake pretvoriti u dame, pa bi na tabli imali 9 dama, ali u praksi je te{ko ostvariti, po{to pe{ake na svom putu od osnovnog do promotivnog reda ~ekaju te{ka isku{enja.

a) Promocija pe{aka u damu Pe{ak se naj~e{}e promovi{e u damu. :

Na slede}em dijagramu vidi se sve mogu}nosti kretanja pe{aka, koje su prethodno pojedina~no navedeni. Pe{aci u drugoj koloni, i beli i crni, kre}u sa polaznih pozicija pa mogu da idu napred za dva polja (moè i za jedno polje!). Beli pe{ak ispred kralja ne moè da ide napred od crnog pe{aka, ali zato moè jesti crnog skaka~a udesno. Crni pe{ak ispred crnog kraja ne moè napred a nema {ta ni da jede. To je takozvani »blokirani pe{ak«. Crni pe{ak pored crnog kralja desno ( f – kolona ) ima mogu}nost da ide napred samo za jedno polje, a za dva ne moè jer mu smeta sopstveni skaka~. I na kraju beli pe{ak u pretposlednjoj koloni ide napred za jedno polje, ali ima mogu}nosti da ide i za dva polja.

Izlaz pe{aka na promotivni red Pe{ak ima specifi~nost kada dospe na osmi red sa stanovi{ta belih figura, ili na prvi red za crne figure. 16

Beli na potezu vu~e pe{aka na osmi red i odmah stavlja damu, sa kojom matira .

b) Promocija pe{aka u topa Naravno, ne izvodi se uvek dama ve} to moè biti i top, jer ima pozicija da je najbolje da se izvede top. Na ovom primeru je najlak{e uo~iti ~in promocije pe{aka. Dama jeste najja~a figura, ali ovde je ona neadekvatna.Ona bi oduzela polja oko crnog kralja i ne moè igrati. Top je idealan – zato {to ne deluje ukoso, pa kralj ima gde igrati. Beli je na potezu. Logi~no je igrati sa pe{akom na osmi red. [ta staviti tj. u koju figuru promovisati? Ako


stavimo damu, tada }e crni vu}i topa u tre}u kolonu , napadaju}i istovre-meno i kralja i damu. Bela dama uzima crnog topa. Crni nema {ta igrati i partija je nere{ena! Me|utim, ako stavimo topa a ne damu {ta dobijamo? Beli dobija! Crni na potezu nema one pre|a{nje parade, ali se na{ao u matu jer preti da beli odigra topa u prvu kolonu, na polje u gornjem uglu. Zato crni i vu~e topa u prvu kolonu. Beli kralj stupa u akciju napadaju}i crnog topa a pretnja matom na polje u prvom redu. Crni predaje zbog gubitka topa. Na slede}a dva dijagrama pe{ak izlazi na promotivni red. Da li top odgovara za promociju? Beli dobija u 3 poteza Re{enje: beli igra lovca i crni ga uzima. Sledi pe{ak na osmi red i pretvara se u topa. Crnom kralju ostaje jedino belo polje ispod i bi}e matiran. Da je beli izveo damu bilo bi nere{eno jer crni kralj nema {ta da igra (pat). Beli dobija u 3 poteza. Re{enje: Beli izvodi pesaka u c-koloni na osmi red i promovi{e ga u topa. Crni kralj mu prilazi na belo polje. Odmah beli vu~e i drugog pe{aka na osmi red i ponovo stavlja topa. Crni kralj se vra}a na svoje po~etno mesto i bi}e matiran. Samo topovi su dolazili u obzir za promovisanje!.

c) Promocija pe{aka u lovca U zavisnosti od pozicije, pe{ak se moè promovisati u lovca. Izlazno polje odre|uje “boju” lovca, tj. da li }e biti “belopoljac” ili “crnopoljac”. Dva ili vi{e istobojnih lovaca na tabli mogu se na}i.

treba da igra nere{eno. Vu~e topa kod crnog kralja na belo polje i dao mu {ah. Crni ga mora uzeti. Sad beli sa lovcem jede crnog pe{aka i ponovo daje {ah. Dama ga uzima, ina~e bi pao top i remi. Sledi neo~ekivani potez: beli izvodi pe{aka na osmi red i promovi{e ga u lovca. Lovac je vezao damu sa kraljem. Bilo {ta da crni odigra: da uzme sa damom lovca ili da topom uzme skaka~a , beli je u patu! ( nere{eno, jer kralj nema gde da igra i takva situacija zove se pat ). U tre}em potezu beli je promovisao pe{aka u lovca, jer samo takva promocija spa{ava belog. Ovde nastaje neobi~na situacija: beli izvodi pe{aka i promovi{e ga u lovca, a takvog lovca ve} ima! Nijedna druga figura nije pomagala za matiranje u dva poteza sem lovca. Ovaj primer govori da se moè imati dva istobojna lovca, a drugo da ne valja izvesti damu ili topa jer crni kraj nema gde igrati. Mogao je beli i promovisati u skaka~a, ali ne bi dobio u 2 poteza.

d) Promocija pe{aka u skaka~a Vrlo su ~este promocije pe{aka u skaka~a. Mnoge studije su zasnovane na ovoj temi. Na slede}im primerima vide}e se da samo promocija pe{aka u skaka~a re{ava partiju u korist, dok bi sa damom, topom ili lovcem gubila partija. Na promociju pe{aka u topa sledi mat od crne dame na poljima d7 ili c7. Ako bi se izvukla bela dama, tada bi sledio mat na polje c7. Ukoliko se pe{ak promovi{e u lovca , tada sledi mat od crne dame na poljima e7 ili c7. Ostaje da probamo sa skaka~em! I gle re{enje je tu: beli skaka~ je dao {ah kralju i ujedno napao crnu damu (“{eh”), koju }e eliminisati i spasti svog kralja od poraza.

Beli je na potezu i 17


Beli dobija u dva poteza Re{enje: Prvo levi pe{ak se pretvara u skaka~a, pa kad cri kralj do|e naspram belog kralja na belo polje tada se jo{ jedan pe{ak pretvara u skaka~a i matira . Beli dobija u dva poteza. Pet pe{aka ~eka na promociju! Prvo pe{aka do crnog kralja promovi{e u skaka~a. I sad u zavisnosti od toga {ta crni odigra, jedan od preostalih ~etiri pe{aka dobije {ansu da se promovi{e i to, opet, u skaka~a daju}i mat. Samo skaka~i re{avaju, ali {ta ih je na tabli!! Prava ergela!

Pitanja 1) Kretanje pe{aka sa po~etnog poloàja za jedno ili dva polja zavisi: - od volje igra~a...................... ...... - nije bitno....................................... ...... - obavezno se igra za dva polja............. ...... 2) Pe{ak jede pravo a ide ukoso:...... .da.. ..,.....ne.. 3) Moè li pe{ak unazad za polje:.... .da.. ..,.....ne.. 4) Kada pe{ak moè da ide u tri pravca: - ne moè nikada.... .............................. ...... - samo sa po~etnog poloàja......... ...... - da ide napred , da jede levo / desno.. ...... 5) Kralj moè da bude uz protivni~kog pe{aka:

18

- ne moè pored njega........................... ...... - moè na sva polja oko pe{aka... ...... - moè na sva polja oko pe{aka, sem dva polja ukoso ispred pe{aka........... ...... 6)Koji su to promotivni redovi: ... ..1... . .7... . ..8.. 7) Pe{ak se promovi{e : - uvek u damu........................ ...... - naj~e{}e u topa........................... ...... - ponekad u lovca ili skaka~a............... ...... 8)Ako bi svi pe{aci iza{li na osmi red i promovisali u lovce pored postoje}ih: - koliko lovaca ima beli................. ...... - da li moè biti toliko lovaca. .da.. ,...ne.. 9) Crni izvodi sve pe{ake na 1 red. Pored postoje}ih, pretvara u nove lovce. Na svom putu pe{ak sa b-kolone jeo je figuru u c-koloni. Upi{ite ta~an broj crnih lovaca: “belopoljci:.................., “crnopoljci”................... 10) Beli je u dilemi: jede lovca...... ili napred.......... Pretvori}e ga u: damu...... ...... , topa............................. ...... lovca .................... ..... ili skaka~a.......... ............. ......

Re{enja 1) nije bitno 8) 10, da 2) ne 9) 4, 6 3) ne 10) napred, u skaka~a 4) da ide napred , da jede levo / desno 5) moè na sva polja oko pe{aka, sem dva polja ukoso ispred pe{aka 6) 1, 8 7) ponekad u lovca ili skaka


Posebna kretanja figura a) An-pasant Jo{ jedna specifi~nost kretanja pe{aka. An-pasant (francuska re~ “en-passant”, na engleskom “in passing”) {to zna~i “u prolazu”. Pe{ak koji napada polje pre|eno protivni~kim pe{akom, koji je napredovao za dva polja u jednom potezu sa svog po~etnog polja, moè uzeti ovog protivni~kog pe{aka kao da je potonji bio pokrenut za samo jedno polje. Ovo uzimanje moè slediti samo u slede}em potezu nakon ovog napredovanja a zove se uzimanje “en passant”. Drugim re~ima, ako se pe{ak pokrene sa po~etne pozicije za dva poteza i stane u isti red sa protvni~kim pe{acima koji se nalazi levo ili desno, tada protivnik moè da uzme pe{aka ukoso ili da ne koristi pravo. Crni vu~e pe{aka za dva polja, jer polazi sa po~etne pozicije. Nije hteo za jedno polje, jer }e ga beli pe{ak pojesti ukoso. Ne poznavaju}i pravilo “an-pasant” i na njegovo iznena|enje beli pe{ak opet jede ukoso. Me|utim, da je crni pe{ak bio samo jedno polje napred (belo polje) i igrao napred – to nije “an-pasant”. Beli je igrao “an – pasant” u ovom slu~aju a nije morao, {to zna~i da se prema poziciji bira kada se èli upotrebiti pravilo “anpasant” ili odustati od njega. Beli je ra~unao da ako pe{ak krene silovito za dva polja da je crni kralj nemo}an. Na njegovu sre}u tu je crni pe{ak, koji jede sa “an-pasant”. Beli na potezu

Beli ima dobijenu poziciju, ako krene kralja prema crnom pe{aku. Me|utim, on je smatrao da je bolje da krene sa pe{akom f2-f4, a crni pe{ak je blokiran pa }e ga lako uzeti.

Na njegovo veliko iznena|enje crni nosi tog belog pe{aka, koji je pro{ao pored njega! Nova pozicija sad izleda: Beli je sad izgubljen, jer ne moè da spre~i promovisanje crnog pe{aka u damu a drugi pe{ak brzo }e pasti. Motiv “anpasant” koristi se ~esto u raznim studijama, gde mnogi re{ava~i ne sete se tog poteza. Ima i komentara: “Otkud da znam da li je igrao tako da sad mogu primeniti pravilo “an-pasant”!. Treba se podsetiti: “an-pasant” je {ahovski potez kao i svaki drugi, kao {to kralj ide samo za jedno polje, dama po redovima i dijagonalama , itd. Pogledajte jedan takav slu~aj – studija od Amelunga, 1896 : Beli dobija u 2 p. Re{enje: krajnji desni beli pe{ak uzima crnog pe{aka izme|u kraljeva i staje na belo polje kod crnog kralja. On nema drugog poteza nego da krene napred i beli top ga matira, uzimaju}i preostalog crnog pe{aka. Na jednom turniru u Be~u dogodio se nesvakida{nji slu~aj. Na donjem dijagramu crni je na potezu. Crni uzima pe{aka kod kralja i vu~e za dva poteza i trijumfalno objavljuje mat. Beli je zbunjeno pruìo ruku i ~estitao protivniku. Sve je to posmatrao jedan iskusnuji {ahista i rekao: ” Za{to predajete? Zar vi ne znate za pravilo an-pasant?” Sad je crni zbunjen i pruìo ruku belom, jer beli uzimanjem crnog pe{aka sa an-pasant napada topom crnog kralja, koji nema gde da se skloni, tj. matiran je!. I tako su nastale dve predaje u istoj partiji zbog nepoznavanja pravila “an-pasant”. 19

OSNOVE [AHOVSKE IGRE Na kraju pri~e o pe{acima nije te{ko zaklju~iti da su oni va`ni . Prvi je to uo~io veliki {ahista francuz Fillidor, koji je rekao: pe{aci su du{a {aha!.

Pitanja

za jedno polje, 3) crni igra kralja, 4) beli ho}e da igra an-pasant!? moè ….

nema prava ….

6) Da li se mora tokom cele partije odigrati bar jedanput an-pasant: Da Ne 1) Crni vu~e ovog pesaka za dva polja. Moè li beli primeniti pravilo “an-pasant”? Da

Ne

2) Crni vu~e ovog pesaka za jedno polje. Moè li beli primeniti pravilo “an-pasant”? Da Ne

8)Moè li beli odigrati sa pe{akom na akoloni za dva polja? Da

Ne

9)Ako je prethodan odgovor bio – da, da li je za belog taj potez dobar? -dobar zbog napredovanja belog a-pe{aka …. -lo{ potez zbog ………………………………… 3) Ako crni vu~e ovog pesaka za dva polja, mora li beli primeniti pravilo “an-pasant” obavezno? Da Ne

4) Na kojeg pe{aka beli moè primeniti pravilo “anpasant”ako je crni vukao pe{aka kod kralja: - levo od belog pe{aka … - desno od belog pe{aka …

10) Da bi nastala situacija za an-pasant: beli vu~e pe{aka sa …. reda na …. red, a)na vu~enom redu redu nema crnih pe{aka …. b)na vu~enom redu redu ima crnih pe{aka …. crni vu~e pe{aka sa …. reda na …. Red a)na vu~enom redu ima belih pe{aka b)na vu~enom redu nema belih pe{aka

Re{enja

- nema prava na an-pasant … 5) Na donjem dijagramu redosled poteza je bio: 1)crni vu~e pe{aka za dva polja, 2)beli vu~e pe{aka 20

7)An-pasant se moè odigrati samo u {estom i tre}em redu : bitno je …. Nije bitno ….

1) Ne 2) Ne 3) Ne 4) levo od belog pe{aka 5) nema prava 6) Ne 7) Nije bitno 8) Da 9) lo{ potez zbog an-pasant crnog 10) sa 2 na 4 red, b) sa 7 na 5 red, a)

…. ….

OSNOVE [AHOVSKE IGRE b) Rokada Rokada se izvodi sa kraljem i topom, sa dve figure istovremeno a vredi kao jedan potez. Rokada moè biti mala ili kratka, ako izvodi sa kraljevim topom. Ukoliko se izvodi sa daminim topom onda je velika rokada ili duga~ka. Rokada se izvodi tako {to kralj zakora~i za dva polja levo ili desno, a top se prebaci preko kralja i stavi do njega. Oba igra~a izvr{ili su malu rokadu i novi izgled je:

Beli na potezu vr{i malu rokadu, a zatim crni izvodi veliku rokadu. Nastaje nova slika na {ahovskoj tabli:

Ako beli izvr{i veliku, crni moè malu rokadu.

Pravila za rokadu su slede}a: 1. Rokada je mogu}a ako nema figura izme|u kralja i topa.

2. Rokada je mogu}a ako ni kralj, ni top nisu micali sa svojih po~etnih mesta. 3. Rokada je nemogu}a ako je kralj u {ahu. 4. Rokada je nemogu}a ako kralj treba da pre|e preko tu~enog polja od protivni~ke figure. 5. Rokada je nemogu}a ako kralj dolazi na tu~eno polje od protivni~ke figure. 6. Rokada je mogu}a ako top prelazi tu~eno polje ili je napadnut na po~etnom polju. Pri izvo|enju rokade moraju se po{tovati slede}a propisana pravila igre: a) Ako igra~ namerno dotakne kralja i topa, mora rokirati na tu stranu, ako je to mogu}e. b) Ako igra~ namerno dotakne topa i potom svog kralja, nije mu dozvoljeno da rokira na tu stranu i igra~ je duàn igrati sa topom, ako je to mogu}e. Pravilo je jasno: kada se èli rokirati prvo se mora dota}i kralj pa potom top. (c) Ako igra~, nameravaju}i da izvr{i rokadu, dotakne kralja ili kralja i topa istovremeno, ali rokiranje na tu stranu nije legalno, igra~ mora igrati sa kraljem drugi mogu}i potez koji moè uklju~ivati i rokadu na drugoj strani. Ako kralj nema mogu}eg poteza, igra~u je dopu{teno vu}i bilo koji drugi potez. d) Ako je izvr{ena je nepravilna rokada, vra}a se ta pozicija a igra~ je duàn da igra sa kraljem. Crni na potezu. Na ovom primeru izvr{i}emo detaljnu analizu. Da li crni moè izvr{iti malu rokadu? Ne moè, zbog toga {to je desno polje od kralja tu~eno od belog lovca, a kralj treba da pre|e to polje. Moè li onda velika rokada?. Moè. Kralj ne prelazi nijedno tu~eno polje, bez obzira {to je crni top napadnut od belog lovca “belopoljca” ili {to }e top pre}i tu~eno polje od strane belog skaka~a . Beli vu~e: topa dole u ugao (1), crni je izvr{io veliku rokadu (2). Koju rokadu beli moè izvesti? Nijednu! Prvo, malu rokadu ne moè izvesti jer je igrao sa topom, a veliku ne moè zbog prelaska tu~enog polja od strane crnog topa. 21

OSNOVE [AHOVSKE IGRE Beli igra: kralja desno za jedno polje. Crni izvodi malu rokadu. Koju rokadu da izvede beli? Nema prava ni na jednu od rokada. Igrao je sa kraljem, pa je sa time izgubio pravo na rokadu, bez obzira {to postoji polazna pozicija za rokade. Crni je igrao sa lovcem, koji na dijagonali ima belog kralja, {to zna~i da je dao {ah. Beli kralj, da se skloni od {aha, hteo bi izvr{iti rokadu (samo razmi{lja: da li malu ili veliku rokadu?). Nema prava ni na jednu! U pravilima za rokadu po brojem 3 stoji: rokada je nemogu}a ako je kralj u {ahu. U ovom slu~aju belom kralju preostaje samo da se skloni od napada crnog lovca, jer mu nijedna bela figura ne moè pomo}i. Beli moè izvesti malu rokadu, dok veliku ne moè, jer bi kralj do{ao na tu~eno polje od strane crnog lovca – ozna~eno sa zvezdom.

dolaze}eg polja na osmom redu, koje tu~e beli topu tre}oj koloni.. Za{to je potrebno rokirati? Zato {to je dobar razvojni potez i odmah uradimo dve stvari:  sklanjamo kralja na sigurnije mesto  uvodimo topa u igru. Rokada se obi~no izvodi u po~etku partije do 10-12 poteza. Dosta se partija gubi zbog nemogu}nosti rokada, a kralj u sredini je veoma izloèn protivni~kim figurama. Opasno je zapo~eti napad bez obezbe|enja sopstvenog kralja zbog mogu}eg kontranapada.

Pitanja

1) Moè izr{iti rokadu? Da

li

beli malu Ne

2)Na prethodnom dijagramu crni na potezu. Moè li se rokirati na kraljevu stranu? Da Ne 3)Koju rokadu mogu izvesti igra~i: beli…………………

Ako taj lovac stoji niè za jedno polje, situacija je slede}a:

crni…………………

4) Moè li beli izvesti veliku rokadu? Beli kralj je napadnut od crne dame i ne moè izvr{iti malu rokadu Ako skloni sa {aha tada gubi trajno pravo na rokadu. Moè da se zakloni sa svojom damom ili da sa pe{akom otkloni {ah. Nakon odigranog poteza sa pe{akom crni igra damom na belo polje ispod , pa beli opet nemoè da se rokira, zbog tu~enog polja. Posle nekoliko poteza crna dama je oti{la na polje do svog crnog pe{aka. Tek sad je beli dobio {ansu da izvr{i malu rokadu, jer mu je crni to omogu}io. I crni kralj je imao èlju da izvr{i bar jednu rokadu. Ne}e mo}i nijednu, mala rokada je neizvodljiva zbog lovca , a velika zbog 22

Da

Ne

5)Prethodni dijagram: crni je igrao sa kraljem. Moè li se rokirati? Da Ne

OSNOVE [AHOVSKE IGRE 6) Ko od igra~a moè izvesti rokadu?

8) Posle 50 poteza nastala je pozicija: Moè li beli osvojiti topa:

Beli……….. …. Crni………. …. Oba………

….

Ni jedan….

….

7)Ako crni izvr{i rokadu, beli moè da se rokira: na obe strane

Moè-ako igra ........................…… Ne moè-zbog........................………

............………… ….

Re{enja 1)da 3)veliku; malu 5)ne

ima prava samo …………………...

7)na malu rokadu

2)da 4)ne 6) oba (crni-ne odmah jer je pod {ahom) 8) veliku rokadu

Vrednost figura Vrednost figura zavisi od radijusa kretanja u odnosu na druge figure. Vrednost figura se mora poznavati pri izmeni figura, a uvek treba teìti da ta izmena bude vrednosno u svoju korist. O vrednosti figura postoje razli~ita mi{ljenja. Slede}e dve tablice vrednosti figura su naj~e{}e u upotrebi. One vaè za po~etni poloàj . Vrednost figura nije konsanta ve} se menja tokom igre.

Vrednost {ahovskih figura ne moè da svede na ovako upro{}enu ra~unicu. Recimo dva lovca ili dva skaka~a vredeli bi koliko top i pe{ak ( 5 + 1 ), mada je redovna pojava da su dva lovca

ja~i od topa i dva pe{aka. Pojam »kvalitet« ozna~ava odnos topa prema lovcu ili skaka~u, jer je kvalitetno ja~i. Ako za va{eg lovca ili skaka~a dobijete topa, vi ste osvojili kvalitet. 23

OSNOVE [AHOVSKE IGRE Pe{aci su spore figure i vrednosno najmanji. Njihova vrednost se najvi{e menja. U zavisnosti od pozicije , jedan pe{ak moè da bude vredniji od drugih figura, kad do|e na osmi red i postane dama. Skaka~, iako je spora figura, ima drugih kvaliteta. On moè da dejstvuje na sva polja gde ne mogu druge figure, da preska~e svoje i protivni~ke figure. Skaka~ dolazi do izraàja u blokiranim pozicijama gde njegova vrednost raste a drugih figura opada. Lovcima odgovaraju otvorene pozicije, jer tada imaju ve}u mo} i vrednost. Naro~ito su jaki u paru ( lova~ki par ) i u nekim pozicijama izuzetno vrede. Ina~e, lovci i skaka~i zovu se lakim figurama. Vrednost topova postepeno raste kako se igra odmi~e, naro~ito po slobodnim linijama i kolonama. Dama je najsvestranija figura pa je zato i od najve}e vrednosti. Posebnu snagu ispoljava pri matnim napadima. Topovi i dama nazivaju se te{kim figurama. Kralj nema vrednost, tj. ne moè se upore|ivati sa drugim figurama, ali je zato najva`nija figura jer vredi koliko i sama igra.

Pitanja 1)Koliko vredi pe{ak? 1 , 2 , 3 2)Skaka~ vredi: 2 , 3 pe{aka , 4 3)Lovac vredi: kao skaka~ , 2 , 5 4)Top vredi: 5 , dva skaka~a, skaka~ i lovac 5)Dama vredi kao 2 topa: I tabela , II tabela 6)Osvojili ste kvalitet: koliko poena imate vi{e .... 7)[ta je vrednije: lovac ili skaka~ ili isto 8)Tri lake figure vredi: dama(I tab), dama(II tab)

Re{enja 1) 1 2) 3 pe{aka 3) kao skaka~

5) I tabela 6) 2 poena 7) isto

4) 5

8) dama (II tab.)

NOTACIJA Kao {to se glasovi beleè slovima, ili muzika sa notama sli~no je i u {ahu. Da bi na neki na~in pratili i zapisali tok {ahovske partije uvedena je notacija u {ahu.

FIDE za svoja turnire i me~eve priznaje samo jednu vrstu notacije, algebarski sistem, i preporu~uje upotre-bu ove usugla{ene {ahovske notacije i u literaturi i ~asopisima. Algebarski sistem se bazira :  Svako od 64 polja nepromjenjivo je ozna~eno jedinstvenom kombinacijom slova i brojke.  Ozna~avanje figura sa velikim slovom svoga imena

Ozna~avanje polja Numeracija redova po~inje od dole pa na gore, gledano sa pozicije igra~a sa belim figurama, od 1 do 8. Kolone su ozna~ene od leva na desno slovima abecede: a, b, c, d, e, f, g, h. Obeleàvanje polja se dobija presekom kolone i reda, {to zna~i prvo je slovo pa broj. Centralna polja imaju numeraciju: d4, d5, e4 i e5, dok polja u }o{kovima imaju oznake: a1, a8, h8 i h1. Numeracija vaì za belog i za crnog. Igra~ima crnih figura je malo teè dok se ne naviknu da posmatraju sa suprotne strane table.

Ozna~avanje figura Da bi se znalo o kojoj figuri re~, kada do|e na odre|eno polje, ina~e vi{e figura pre|e to polje, uvedenesu oznake za figure. Svaka je figura

24

OSNOVE [AHOVSKE IGRE ozna~ena prvim, velikim slovom svog imena. Primer: K=Kralj, D=Dama, L=Lovac, S=Skaka~. U drugim zemljama se moè upotrebiti prvo slovo od imena koje se upotrebljava u toj zemlji. Primer: F= Fou (francuski za lovac), L=Loper (holandski za lovac), B=Bischop (engleski za lovac) itd. Donja tabela to ilustruje. Za {tampanje preporu~uje se upotreba figurina. Pe{aci nisu ozna~eni svojim prvim slovom, ve} se prepoznaju odsustvom takvog slova. Primjeri: e5,d4,a5. Po~etni poloàj svih figura na tabli: Bele figure (sa levo na desno) : Ta1, Sb1, Lc1, Dd1, Ke1, Lf1, Sg1, Th1 beli pe{aci>>> a2, b2, c2, d2, e2, f2, g2, i h2 Crne figure (sa levo na desno) : Ta8, Sb8, Lc8,

Dd8, Ke8, Lf8, Sg8, Th8 crni pe{aci>>> a7, b7, c7, d7, e7, f7, g7, i h7 Pogledajte kako se obeleàva poloàj figura, koje su ve} bile u pokretu, na slede}em dijagramu : a) Bele figure kralj na polju c3 >>> Kc3, dama na h7 >>> Dh7, pe{ak na e4 >>> e4, b) Crne figure kralj na polju b8 >>>Kb8, top na a7 >>> Ta7, lovac na g1>>> Lg1, skaka~ na f6 >>> Sf6. Za pe{ake ne pi{e se slovo »p« ve} samo adresa polja.

Tabela notacije figura po zemljama JEZIK

/ NAZIV / FIGURE [ahovski simboli Danski Engleski Estonski Finski Francuski Nema~ki Holandski Ma|arski Islandski Italijanski Norve{ki Poljski Portugalski Rumunski Ruski [panski [vedski Turski ê{ki Srpski

KRALJ

DAMA

TOP

LOVAC

SKAKA~

PE{AK

B K K K K R K K K K R K K R R Kp R K S K K

C D Q L D D D D V D D D H D D F D D V D D

F T R T T T T T B H T T W T T L T T K T T

D L B O L F L L F B A L G B N S A L F L L

E S N R R C S P H R C S S C C K C S A S S

G

Kod pe{aka se izostavlja slovo P, samo adresa polja: oznaka kolone (a, b, c, d, e, f , g, h) i brojevi redova od 18.

25


Pisanje notacije za figure u pokretu Postoji puni i skra}eni sistem za pisanje notacije. Puni sistem pisanja notacije navodi slede}e:

Primera radi: dama je oti{la sa polja d1 na polje d7 pi{e se: Dd1-d7, pe{ak na e koloni pomerio se za dva polja sa po~etnog poloàja: e7-e4.

1) Ako su obe figure na istom redu: a) prvim slovom imena figure, b) kolonom polja polaska, i c) poljem dolaska. 2)Ako su obe figure na istoj liniji: a) prvim slovom imena figure, b) redom polja odlaska, i c) poljem dolaska. 3) Ako su figure na razli~itim redovima i linijama, preferira se metoda 1. U slu~aju uzimanja x se mora umetnuti izme|u b) i c). Primeri:

Skra}ena notacija je sli~na:

Dva skaka~a stoje na poljima g1 i e1 i jedan od njih ska~e na polje f3: bilo Sef3 ili Sgf3, ve} prema slu~aju. Pi{e se: Sgf3

Za pre|a{nje slu~ajeve notacija je slede}a: Dd7 i e4. Skra}enu notaciju koriste iskusniji igra~i. Uzimanje figure ili pe{aka ozna~ava se sa x. Slu~aj da je dama sa polja d1 jela figuru (nije bitno koja je) ili pe{aka pi{e se: Dd1xd7 ili Dxd7. Kad figura uzima, ume}e se x izme|u a) prvog slova imena figure u pitanju i b) polja dolaska. Primeri: Lxe5, Sxf3, Txd1. Pi{e se: Txd1.

Kad pe{ak uzima, mora biti ozna~ena kolona polaska, potom x, potom polje dolaska. Primjeri: dxe5, gxf3, axb5. U slu~aju uzimanja “en passant”, ozna~imo polje dola-ska kao polje na kojem pe{ak koji uzima kona~no ostaje., a “e. p.” se dodaje notaciji. Primeri: exd6 e. p Pi{e se: exd6 e. p Ako dve iste figure mogu na isto polje, figura koja se vu~e ozna~ava se na slede}i na~in: 26

Dva skaka~a stoje na poljima g5 i g1 i jedan od njih ska~e na polje f3: bilo S5f3 ili S1f3, ve} prema slu~aju. Pi{e se: S1f3

Dva skaka~a stoje na poljima h4 i d4 i jedan od njih ska~e na polje f3: bilo Shf3 ili Sdf3, ve} prema slu~aju. Ako na polju f3 dolazi do uzimanja, prethodni primeri menjaju se umetanjem jednog x: (1) bilo Sgxf3 ili Sexf3, (2) bilo S5xf3 ili S1xf3, (3) bilo Shxf3 ili Sdxf3, ve} prema slu~aju.

OSNOVE [AHOVSKE IGRE Pi{e se: Sdxf3 Ako dva pe{aka mogu uzeti istu figuru ili protivnikova pe{aka, pe{ak koji vu~e ozna~ava se : a) slovom kolone polaska, b) jednim x, c) poljem dolaska. Primer: Ako beli pe{aci stoje na poljima c4 i e4, a crna figura ili pe{ak na d5, notacija za potez belog je bilo cxd5 ili exd5, ve} prema slu~aju. Pi{e se: exd5. Treba imati u vidu kod pisanja skra}ene notacije za igranje sa topovima. Moè se desiti da na istom redu ili koloni budu dva ista topa, koji mogu istovremeno do}i na odre|eno polje. Da bi se otklonila dilema koji je top do{ao na novo polje pi{u se dodatna obele`lja i to: - ako su topovi u koloni pi{e se broj reda odakle polazi, - ako su topovi u redu pi{e oznaka kolone odakle polazi.

1)[ta se obeleàva sa leva na desno: a) redovi ................................. .... b)kolone............................. .... 2)[ta se obeleàva odozdo pa na gore: a)kolone............................. .... b)redovi ................................. .... 3)Beli – obeleìti: kolone od .........do......... redovi od..........do......... 4)Crni – obeleìti: (sa leva na desno) kolone od......... do........ (od sebe ka dalje) redovi od......... do......... 5)Upi{i adrese polja centralnog kvadrata: ____ ____ ____ ____ 6) Upi{i notaciju Beli: _____ , _____ _____ , _____ _____ , _____ _____ , _____

Igra~ belih figura èli igrati topa sa c6 na

c4 i pisa}e Tc7c4. Igra~ crnih figura ho}e da igra topa sa a kolone na polje f7 i on }e pisati: Taf7.

Crni: _____ , _____ _____ , _____ , _____ , _____ , _____ , ______ 7)Obeleìti notacijom za figure u pokretu: a)beli pe{ak jede lovca _______ b) crni pe{ak se promovi{e u damu ________ c)bela dama igra na belo polje kod crnog kralja i dala je {ah ________ d)crna dama jede belu damu ________

U slu~aju promocije pe{aka, ozna~ava se aktuelni potez pe{akom, nakon kojeg sledi prvo slovo imena nove figure. Primeri: d8D, f8S, b1L, g1T. Pi{e se: e8D. Pisanje notacije kod izvo|enja rokada je slede}a: 0–0 za malu rokadu; 0–0–0 za veliku rokadu Kod zavr{etka partije pi{e se: # ili mat, 1:0 - ako je beli pobedio # ili mat , 0:1 - ako je crni pobedio remi, -½ : ½ - ako je partija zavr{ena nere{eno

e)pe{ak jede crnu damu

________

f)nere{ena igra

________

Pitanja

27

OSNOVE [AHOVSKE IGRE 8) Obeleìti notacijom za figure u pokretu: a) beli se rokira ________ b)crni igra topa sa sredine na belo polje do svog kralja i topa ________ c) beli menja topa pa zatim crni uzima sa svojim topom ________ ________

Re{enja 1) b)kolone 2) b)redovi 3) od a do h, od 1 do 8 4) od h do a, od 8 do 1 5) d4, d5, e4, e5 6) Kg1, Tf1, Sd5, a5, c4, f3, g2, h3 Ke8, Th8, Lg3, a4, c5, f7, g7, h7 7) a - fxg6, b - f1D, c - Df7+, d – Dxf7, e – gxf7, f - remi 8) a – 0-0-0, b – T4f7, c – Txf7, d – Txf7

Posebni znaci Postoje posebni znaci koji se pi{u iza poteza, a koristi ih stru~na literatura. Nave{}emo samo nekoliko, koji su naj~e{}e u upotrebi, ina~e ima ih daleko vi{e. : x + ++ # ! !! ? ?? !? ?! e.p + µ

28

znak za uzimanje (re|e se koristi) znak za uzimanje dat je {ah kralju dat je dvostruki {ah dat je mat potez odli~an Izvrstan, kolosalan potez slab potez gruba gre{ka riskantan- nedovoljno proveren potez sumnjiv potez an - passant beli stoji bolje crni stoji bolje

²

beli stoji ne{to bolje

³

crni stoji ne{to bolje

+-+ =

∞

beli ima odlu~uju}u prednost crni ima odlu~uju}u prednost igra je jednaka neizvesno

‚

sa napadom

ѓ

sa inicijativom

„

sa protivigrom

‰

razvojna prednost

‡

iznudica

†

prostorna prednost

©

kompenzacija

™

jedini potez

…

sa idejom

№

bolje je

‘

linija

’

dijagonala

OSNOVE [AHOVSKE IGRE ”

Zapisnik za {ahovsku partiju

centar kraljevo krilo damino krilo

х

slaba ta~ka

¬

zavr{nica

lova~ki par

®

raznobojni lovci

¯

istobojni lovci

oo

vezani pe{aci

o -o 8

>

Turnir___________________ Mesto_______ Datum_____ Otvaranje_________________ Beli____________________ Rejting______ Crni_____________________Rejting______ Kolo . .

razdvojeni pe{aci udvojeni pe{aci slobodan pe{ak prednost u broju pe{aka

.

tabla .

.

rezultat : .

1

 A35 3/d

vreme

2

Enciklopedija {ahovskih otvaranja Enciklopedija {ahovskih zavr{nica

3

N (ch) (izt) (ct) (m) (ol) corr RR R └ ┘ ║ ▬

novost {ampionat me|uzonski turnir turnir kandidata me~ olimpijada dopisna partija primedba redakcije razni potezi sa bez itd. vidi

5

4

6 7 8 9 10 11 13 14 15 16 17 18 19 20

Zapisivanje poteza Zapisivanje poteza na turnirima je obavezna i bitna odrednica FIDE pravila {aha. On je preko potreban i igra~ima i sudijama u slu~aju spornih situacija, kada se odluke donose samo na na bazi ~injenica iz formulara. Beleènje poteza sluì za izradu turnirskog biltena i informisanje javnosti o zbivanjima na turniru. Upis u formulare treba da bude ~itko i po pravilima algebarske notacije. Zbog mogu}ih gre{aka upisivanja, sudija koristi formulare oba igra~a.

21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

29

OSNOVE [AHOVSKE IGRE 31 32 33 34 35

Na kraju da se vidi kako pisana punom notacijom. 1. e7-e4 7. d7-d4 3. Dd1xd4 4. Dd4-d1 5. Sg1-f3

izgleda jedna partija e7-e5 e5xd4 Sb8-c6 d7-d6 itd.

Isto to u skra}enoj notaciji: 1. e4 7. d4 3. Dxd4 4. Dd1 5. Sf3

e5 exd4 Sc6 d6 itd.

36 37 38 39 40 41 42

[ahovska notacija: 1. e4 7. d4 3. xd4 4. d1 5. f3

43 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 … 80

Crni ( ….. figura) Vreme crnog_______ Pozicija posle belog/crnog potez br. ____ Beli/crni na potezu

Beli( …. figura)

30

Vreme belog ______

e5 exd4 c6 d6 itd.

Po~etnici puno gre{e kod pisanja, a naro~ito igra~i crnih figura. To se praksom elimini{e. Vladanjem notacijom je potrebno da bi se snalazili prostorno na {ahovskoj tabli. U diskusiji oko neke partije je samo preko notacije. Za vreme partije od svakog se igra~a traì da beleì svoje i protivnikove poteze na korektan na~in, potez po potez, {to je mogu}e jasnije i ~itljivije, u algebarskoj notaciji, na “formularu” propisanom za to takmi~enje. On mora zapisati svoj prethodni potez pre nego povu~e novi. Oba igra~a moraju na formularu zabeleìti ponudu remija. Formular mora biti vidljiv sudiji za vreme cele partije. Ako je igra~u preostalo manje od 5 minuta na njegovom satu, a nema dodatnih 30 sekunda ili vi{e po odigranom potezu, tada on ne mora zapisivati poteze. Odmah nakon {to jedna od zastavica padne, igra~ mora dopuniti svoj formular pre nego {to vu~e figuru na tabli. Ako je igra~ na potezu, on se moè posluìti protivnikovim formularom, ali ga mora vratiti pre nego {to povu~e potez. Ako nema kompletnog formulara, igra~i moraju rekonstruisati partiju na drugoj tabli uz kontrolu sudije. Na kraju partije oba igra~a }e potpisati oba formulara, koji pokazuju rezultat partije. âk, i ako nije korektan, taj }e rezultat ostati, osim ako sudija ne odlu~i drug~ije.

OSNOVE [AHOVSKE IGRE Zapisnik za {ahovsku partiju Turnir Polufinale N. Sada Mesto N. Sad Datum 23.01.04 Otvaranje Slaven. odbrana Beli Belamari}

Rejting 2300

Crni Crnkovi}

Rejting 2400

Kolo . I .

tabla . 10 .

1

d4

d5

2

c4

c6

3

e3

Sf6

4

Ld3

e5

5

dhe5

dhc4

6

Le2

Dhd1

7

Lhd1

Sg4

8

f4

Lc5

9

Ke2

Lf5

10

Sc3

h5

11

h3

Ld3+

13

Kf3

f5

14

remi

=

=========

1

d4 c4 e3 Ld3 dxe5 Le2

2 3 4 5 6

rezultat . ½ : ½ .

= ==========

=

d5 c6 Sf6 e5 dxc4 Dxd1 itd.

31


32


SU[TINA I CILJ [AHOVSKE IGRE Igranje {aha je naporna umna radnja, ~iji je cilj posti}i dobar rezultat i odigrati partiju po svom ukusu. [ah je ve{tina borbe {ahovskim figurama sa dosta zahteva: puna koncetracija, duboko razmi{ljanje za svaki odigrani potez , odabir na~ina igre, stalna provera u opusu znanja o {ahu, pravljenje planova igre, traènje metoda i na~ine realizacije. [ahista mora biti naoruàn sa znanjem {aha, po~ev od osnova {aha i sve faze igre: otvaranje, sredi{njica i zavr{nice. Drugi zahtev je optimalno igranje {aha. Nije dobro preterano igrati zbog zasi}enja, niti manje zbog gubitka rutine i kontinuiteta. Samo uskla|enost navedenih zahteva garantuje pravilan razvoj i pove}anje nivoa znanja {aha. Tre}i i najva`niji zahtev je kvalitet ìvota: zdravlje igra~a, fizi~ka kondicija, materijalna situiranost i ìvotna sredina. [ah nije borba za ìvot, ve} samo igra u kojoj postiète zadovoljstvo i radost, poti{tenost zbog slabe igre i poraza. Pobeda i poraz su rezultati igre, mogu}nosti igra~a, znanja i niz drugih okolnosti . [ah jeste igra, ali ima elemenata nauke , umetnosti i sporta.

DIREKTAN NAPAD NA KRALJA Igra~i zapo~inju partiju {aha na pravilnoj postavljenoj tabli i proverom rasporeda figura. Zatim, po~inju da vuku naizmeni~no poteze po pravilima kretanja figura. Fokus pa`nje je usmeren u napad na protivni~kog kralja dobro ~uvanje sopstvenog. U toj borbi se odvijaju procesi i radnje, koje ~ine su{tinu {aha. U narednim poglavljima je o njima re~.

Pojam davanja {ahova Bilo koja figura koja ima na pravcu svog delovanja protivni~kog kralja, dala je {ah kralju, tj. izvr{ila je direktan napad na njega. Napadnut kralj moè da se brani na tri na~ina: a) sklanjanjem kralja na susedno polje pod uslovom da je to polje slobodno od sopstvenih figura ili da to polje nije tu~eno od protvni~kih figura. Ako je na susednom polju neka od protivni~kih figura ili pe{ak a nisu branjeni, kralj moè da ih uzme ( »jede« ) ako mu to odgovara. b) uzeti protivni~ku figuru koja tu~e kralja sa nekom od sopstvenih figura koja je iste i slabije vrednosti. c) postavljanje neke od sopstvenih figura izme|u kralja i protivni~ke figure. I ovde se podrazumeva da sopstvena figura koja preseca delovanje protivni~ke figure mora biti manje ili iste vrednost, ina~e je protivnik }e uzeti i dobi}e materijalnu prednost.

36

a) sklanjanje kralja Top je dao {ah kralju, jer je njegovo delovanje po celom osmom redu. Po{to crni kralj nema figura koje mu mogu pomo}i, preostaje jedino da se skloni sa delovanja tipa. U datom primeru ima jedno jedino polje ukoso. Ostala polja su nedostupna zbog belog kralja i topa. Dama je dala {ah i oduzela crnom kralju polja na pravcu delovanja: koloni, redu i dijagonali. Kralju preostaje samo dva polja za spas. Dama je jedina figura, kada je dala {ah, protivni~ki kralj mora da odstupi {to dalje od nje.


Kod drugih figura: top, lovac, skaka~ i pe{ak, kada su dali {ah, kralj se sklanja sa delovanja ali moè pri}i toj figuri i sam ugroziti ih

Napad lovca na kralja je samo po dijagonali gde se lovac nalazi i kralj ima dosta polja oko sebe da se skloni. Kralj moè pri}i lovcu poljima suprotne boje.

Skaka~ u napadu na kralja deluje na polje gde se kralj nalazi i eventualno jo{ jedno polje pored kralja. On ima velik izbor polja za odstupanje a ~ak dva polja da pri|e skaka~u i da ga natera na povla~enje. Pe{ak daje {ah kralju samo na jedno polje. Skoro sva polja oko njega su za odstupanje, sem gde se nalazi pe{ak jer je branjen . On }e oti}i na polje ispred pe{aka, da ga privremeno blokira. U ve}ini slu~ajeva oko kralja ima vi{e slobodnih polja i postavlja se pitanje na koje odstupiti? U odstupanju razmisliti o slede}em:  ne igrati na polje gde }e smetati sopstvenoj figuri da igra bilo u odbrani ili napadu.  ne igrati na polje gde neka druga protivni~ka figura moè napasti kralja. Ako se uklju~i druga ili

tre}a figura u napadu na kralja – kralju ne pi{e se dobro jer to postaje forsirani napad.  i}i na slobodno polje gde kralj postaje za{ti}eniji i aktivniji u napadu ili odbrani.  razmisliti u ~emu je bio smisao datog {aha. Neka poenta mora da postoji: teranje kralja na gori poloàj, postizanja tempa i bolji razme{taj napada~ke figure. Davanje {aha tek tako bez odre|enog plana je lo{e i odraàva se na slabjenje pozicije, pa ~ak i gubitak partije . Beli je dao {ah (1), ra~unaju}i da ako kralj odstupi dobija topa sa lovcem (2) ili ako crni top zakloni kralja , tada beli top daje smrtonosni {ah na osmom redu. Uzev{i lovca beli je sad iznena|en: dobija {ah od crne dame (...2). Taj dati {ah ima potpuno opravdanje. Beli kralj je odstupio u ugao (3), gde je zavr{io pogibeljno, po{to se crna dama `rtvovala (...3). Davanje {aha od strane bele dame je bilo besmisleno.

b) Eliminisanje napada~ke figure Drugi na~in odstranjivanja datog {aha je uzeti protivni~ku figuru koja tu~e kralja sa nekom od sopstvenih figura koja je iste i slabije vrednosti. Me|utim, ako se mora uzeti ta protivni~ka figura sa nekom vrednijom figurom, tada se dolazi u slabiji poloàj, jer se izgubilo na zbirnoj vrednosti figura. Na primeru je vidljivo da je beli bio slabiji, ali je uspeo iznenaditi crnog, koji mora dati vredniju damu za topa i dolazi u izgubljen poloàj.

c) zaklanjanje kralja Zaklanjanje kralja je postavljanje neke od sopstvenih figura izme|u kralja i protivni~ke figure

37


koja je dala {ah kralju. I ovde se podrazumeva da sopstvena figura koja preseca delovanje protivni~ke figure mora biti manje ili iste vrednost, u protivnom protivnik }e uzeti i dobi}e materijalnu prednost. Jedino napad od protivni~kog skaka~a ili pe{aka se ne moè zakloniti sopstvenom figurom.

pomo}i svom kralju zaklanjaju}i ga, ali sve je uzalud. Naravno, ba{ ovakva pozicija ne nastaje u praksi ali ne{to pribli`no postoji. Nijedna figura ne moè prese}i delovanje skaka~a, ve} samo uklanjanje kralja ili nekom figurom eliminisati skaka~a. Na primer:

Top je dao {ah crnom kralju. Na njegovu sre}u u blizini je bio skaka~ i zaklonio ga, pa i sam daje {ah belom kralju. Da nije bilo skaka~a crni kralj bi doìveo kraj. To je poznata teoretska zavr{nica gde nema pobednika. Ponekad i

Crni top i pe{ak su na putanji delovanja skaka~a, ali ne presecaju ih, jer skaka~ jednostavno preska~e. Kralju preostaje druge solucije. Ako beì, do~eka}e ga ubita~na bela dama, pa preostaje neprijatno re{enje: uzeti skaka~a sa damom i pomiriti se sa vredno-

zaklanjanje bude bolno: Crni je dao {ah belom kralju, koji je bio u uverenju da je siguran iza zida od pe{aka. Pozicija je jednaka da je beli odigrao bar jednog pe{aka. Ovako je morao damom da se zakloni i crni je uzeo. Beli kralj, uzimaju}i topa, spasao svoj ìvot privremeno.

Zaklanjanje kralja sa nekom od raspoloìvih figura je je pasivazacija figure. Vi{e figura u odbrani je toliko manje u napadu. U principu, sa osbranom se ne postiè pobeda. Napad je najbolja odbrana. Postizanje {to aktivnijih figura, me|usobno povezanih i u punoj harmoniji je glavno sredstvo {ahovske borbe. Sa svakim potezom menja se situacija, koja ima za posledicu pobolj{anje ili naru{avanje pozicije. I figura iz zaklona moè obavljati napada~ke funkcije. Neuskla|enost figura je boljka mnogih pozicija, pa i u situaciji zaklanjanja kralja, kao primer na dijagramu. Beli top je dao {ah kralju. Pet nesinhronizovanih figura crnog poku{avaju

38

snim gubitkom. Na ovom primeru crni je imao dva izbora, jedno nepovoljno i drugo sa nekim nadama u daljem toku igre. Ostaje da se vide pozicije kada postoje sva tri na~ina i vi{e izbora svojih figura za zaklanjanje kralja ili uzimanje napada~ke figure. Na slede}im primerima mogu}a su sva tri izbora i treba izna}i najbolje re{enje. Prvi primer je pozicija u kojoj je crni razmi{lja {ta je najbolje da se otklone pretnje. Crni na potezu Bela dama napala je crnog kraja , tj. dala {ah. [ta crni treba da igra? ako se skloni na slobodno polje 1...¢g8 tada sledi 2.£h8#; - crna dama moè uzeti belu damu a iste su vrednosti: 1...£xc3 2.¦xc3 ¦xc3 3.¥xc3+ ¢g8 Pozicija je jednaka. Jedno od mogu}ih re{enja! - da crni poku{a da prese~e delovanje bele dame zaklanjenjem sa jednom od svojih figura ili pe{akom. Iz dijagrama vidi se da postoje tri figure i pe{ak koji mogu da zaklone kralja: dama, top, lovac i pe{ak. Prvo, crna dama ima dva polja na raspolaganju d4 i e5, a po{to je nebranjena nema smisla ni igrati. Druga mogu}nost igrati topa na f6: 1...¦f6 2.£xc5 ¥xc5 3.¥xf6+ ¢g8 4.¦xc5; i pada jo{ i lovac, tako da otpada ovo re{enje.


Tre}a figura , a to je lovac, moè da zakloni kralja na f6 i igralo bi se: 1...¥f6 2.£xc5 ¦xc5 3.¥xf6+ ¢g8 4.¦xc5; i pada i top, tako da ni ovo ne valja. Ostaje da se proba zaklon sa pe{akom sa f7 na f6. 1...f6 2.£xc5 ¦xc5 3.¦xc5 ¥xc5 4.¥xf6+ Posle izmena te{kih figura pe{ak na f6 bi bio izgubljen, tako da ni ova mogu}nost nevalja. Iz analize se vidi da je jedino re{enje izmena dama i igra je jednaka. Na ovom prostom primeru vidi se vi{e varijanata koje je crni morao da sagleda i da odabere napovoljniju. U ra~unanju varijanata prave se mnoge gre{ke zbog umora ili nekog previda. Naredni primer sadrì sva tri na~ina za odbranu kralja. Prvi na~in je da se skloni na slobodno polje. Na raspolaganju su tri polja: e8, f8 i g8. Najcelishodnije da izabere polje g8, zbog ~uvanja pe{aka na h7 kojem preti bela dama da ga uzme. Drugi na~in da se zakloni sa nekom od svojih figura. Sa lovcem da se zakloni ne valja jer ostavlja damu nebranjenu. Ali zato moè dama da igra na c7, ~ime preseca delovanje bele dame a ne}e smetati ako beli izvr{i izmenu. Tre}i na~in zaklona je pomo}u topa, gde sad bela dama mora da se odlu~i: po{to mora sa polja b7 da li da se menja za crnu damu ili da ide na polje c8. I tre}a mogu}nost crnog da izvr{i izmenu dama: 1...£xb7 .2.¥xb7 itd. Sva tri na~ina zadovoljavaju a koji }e na~in crni da izabere zavisi od planova igre crnog. I kod posebnih kretanja figura mogu}e je dati {ah.

I primer: rokada Ovaj primer je vi|en u ranijem poglavlju. Beli izvodi veliku rokadu i daje {ah crnom kralju. Zbog zadatog {aha, crni gubi topa.

II primer: an-pasant. Davanje {anse da protivnik odigra anpasant zahteva proveru da li ima neku korist od toga ili ne. U svakom slu~aju, on je taj koji odlu~uje ho}e li koristiti pravo na an-pasant ili ne. U ovoj poziciji, crni je daju}i {ansu za an-pasant izgubio pe{aka i tempo zbog {aha od topa a time i partiju.

III primer: promocija Beli izvodi pe{aka i promovi{e ga u damu ili topa, daju}i {ah crnom kralju.

U studiji od A. Petrov - (1794-1867) iz 1824 godine, nazvanoj »Bekstvo Napoleona iz Rusije« celom serijom {ahova naterao crnog monarha na povla~enje, da bi na kraju dobio smrtonosni udarac od belog cara. 1.¤d2+ ¢a2 2.¤c3+ ¢a3 3.¤db1+ ¢b4 4.¤a2+ ¢b5 5.¤a3+ ¢a6 6.¤b4+ ¢a7 7.¤b5+ ¢b8 8.¤a6+ ¢c8 9.¤a7+ ¢d7 10.¤b8+ ¢e7 11.¤c8+ ¢f8 12.¤d7+ ¢g8 13.¤e7+ ¢h8 14.¢g2#!! Na kraju treba re}i i slede}a pravila: o kralj kralju ne moè dati {ah direktno, ve} indirektno tako {to se kralj ukloni nekoj svojoj figuri koja tu~e protivni~kog kralja (prethodna studija). o ako je kralj napadnut od protivni~ke figure ne moè igrati tako da i on sad da {ah sa nekom

39


o

svojom figurom, ve} se mora otkloniti {ah svom kralju. ne moè se igrati nekom svojom figurom a da time izlaèmo vlastitog kralja {ahu.

8) U partiji Anderssen Kolisch beli je serijom {ahova od 9 poteza dobio?

Pitanja 1) Dati {ah zna~i: - dovesti damu uz protivni~kog kralja .......... - staviti skaka~a u isti red gde je kralj .......... - staviti lovca u kolonu sa kraljem .......... 2) Kralj je ukoso do topa. [ah? .....da.... , .....ne.... 3)Skaka~ je dao {ah kralju: - odstupi}e za dva polja.. .......... - zakloni}e sa figurom................ .......... - uze}e sa damom (jedino!) ................. ..........

9) U partiji Damljanovic Kristiansen beli je serijom {ahova od 5 poteza dobio?.

4) Moè li skaka~ da prese~e {ah dame. .da... .... ...ne.. 5) [ta je ta~no: - na dati {ah nema rokade....... .......... - rokadom se moè dati {ah................ ..........

10) U studiji od Khottabych crni gubi u seriji {ahova od 6 poteza.

6) Serijom {ahova od 7 poteza Kholmov,R je dobio?

Re{enja

7) U partiji Westerinen,H - Rajna,G beli je serijom {ahova od 9 poteza dobio?

1) Dovesti damu uz protivni~kog kralja 2) Ne 3) Uze}e sa damom 4) Da 5) Rokadom se moè dati {ah 6) Wirthensohn,H - Kholmov,R Timisoara, 1977 40...¦h1+ 41.¢g3 £e5+ 42.f4 h4+ 43.¢g4 f5+ 44.¢h5 £e8+ 45.¢xg5 £g6+ 46.¢xh4 £g4#

7) Westerinen,H - Rajna,G Roskilde, 1978 40.¥xg6+ ¢g7 41.¥d4+ f6 42.¥xf6+ ¢xf6 43.£f8+

40

OSNOVE [AHOVSKE IGRE ¢e5 44.£e7+ ¤e6 45.£xe6+ ¢d4 46.£e4+ ¢c3 47.£c2+ ¢d4 48.£c5#

8) Anderssen - Kolisch Paris, 1860 38.¦b1+ ¢a3 39.¦f3+ ¢xa2 40.£e2+ ¢xb1 41.¦b3+ ¢c1 42.£e1+ ¢c2 43.£b1+ ¢d2 44.¦d3+ ¢e2 45.£d1+ ¢f2 46.¦f3#

9) Damljanovic - Kristiansen Novi Sad, 1990 1.¥xg7+ ¢xg7 2.£e5+ ¢g6 3.£f5+ ¢h6 4.£f6+ ¢h5 5.g4#

poziciji. Polaze}a figura , koja otkriva liniju ( red ili kolonu ) ili dijagonalu , moè biti svaka figura sem dame, jer ona ve} deluje po tim pravcima. U datom primeru lovac je polaze}a figura a deluje top, a moè biti i obrnuto da je top polaze}a figura a lovac deluje na kralja po dijagonali. Pe{ak tako|e moè biti polaze}a figura , bilo da ide za jedno ili dva polja ili kad uzima protivni~ku figuru. Kombinacija polaze}eh i deluju}ih figura ima vi{e. Jedino treba imati u vidu da deluju}a figura ne moè biti skaka~ ili pe{ak, {to proisti~e iz prirode njihovih dejstava. U pariji Mosionzik - Gornjak, SSSR, 1969 je nastala pozicija, gde je beli izveo kombinaciju:

10) Khottabych

1.¦xf7 £xf7 2.£xh7+ £xh7 3.f7# Beli je prvo izveo pripremne poteze sa topom i damom , da bi sa otkrivenim {ahom pe{akom f6-f7 zadao smrtonosni udarac crnom kralju.

1.£e1+ ¢c4 2.£e6+ ¢c3 3.¤d5+ £xd5 4.£e1+ ¢c4 5.£xb4+ ¦xb4 6.¤a1#

Otkriveni {ah (I - deo) Otkriveni {ah je napad na kralja, tako {to se igra sa figurom koja ne tu~e kralja, ali osloba|amo dejstvo neke druge figure na kralja. Beli igra sa skaka~em na tu~eno polje od strane crnog pe{aka i lovca, ali se ne brine jer otkrio svog lovca koji daje {ah kralju. On moè da zakloni sa pe{akom ili da se skloni. Poenta je u slede}em potezu: skaka~ napada oba crna topa i jedan }e pasti. Crni bez razmi{ljanja igra sa lovcem ¥d6: 1...¥xg3 ali beli mu uzvra}a veoma èstoko: 2. ¥f4+. [to god da igra crni gubi lovca na g3. Otkriveni {ahovi su u ve}ini slu~ajeva veoma opasni jer su neo~ekivani, skriveni i {to figura sa kojom se igra odlazi na takva polja gde se ne bi normalno igralo, a ona odatle pravi dar-mar u protivni~koj

Svetski pravak Petrosjan u partiji sa Steinom, SSSR, 1961 imao je priliku odigrati otkriveni {ah: 1.¤f6+ ¢xf6 2.¤h5+ ¢f7 3.£h7# Crnom nije bilo spasa. Na otkriveni {ah , gde je skaka~ polaze}a figura i jo{ se `rtvuje. Crni je mogao i da ne uzme skaka~a, ali ni to ne pomaè jer sledi zavr{ni udarac.

Pitanja 1) Otkriveni {ah je: - otkrili sopstvenog kralja svojom figurom i izloìti ga {ahu..................... ......... - figura sa kojom igramo dala je {ah protivni~kom kralju.......................... ......... - deluju}a figura dala je {ah, ~im je sklonjena zaklanjaju}a figura............. .........

41


2) [ta je ta~no: - polaze}a figura moè biti dama............. ......... - polaze}a figura moè biti kralj..... ......... - polaze}a figura moè biti pe{ak............. ......... 3) [ta je ta~no: - deluju}a figura moè biti skaka~............ ......... - deluju}a figura moè biti pe{ak.... ......... - deluju}a figura moè biti dama.............. ......... 4) Mogu li biti u paru figure: - polaze}a dama, deluju}i skaka~............. ......... - polaze}i lovac, deluju}i top.......... ......... - polaze}i top, deluju}i lovac.................... ......... 5) Pogledajte pa`ljivo partju Kondrakov - Gluhovsky, UdSSR, 1965

1.£xg7+ ¢xg7 2.¤xd7+ ¢g8 [2...£e5 3.¥xe5+ ¢g8 4.¤f6++-]

3.¤f6+ ¢f7 [3...¢g7 4.¤g4+ (4.¤xe8+ ¢g8 5.¤xc7+-) 4...£e5 5.¥xe5+ ¢g8 6.¤xh6#; 3...¢h8 4.¤xe8++-]

4.¤d5+ ¢g8 5.¤xc7 1-0 - pripremna figura................................................. - polazna figura...................................................... - deluju}a figura....................................................

1...£xf1+ 2.¢xf1 ¥d3+ 3.¢g1 [3.¢e1 ¦f1#]

3...¦f1# Da li je crna dama polaze}a figura..... ..da... .................... ...ne.. 6) U partiji Ahues - Gilg, Berlin, 1932 je:

8) U partiji Perlassa - Brikker, Como, 1907, beli je `rtvovao dve figure. Odredite koje su to: 1.£xe8+ ¢xe8 2.¤d4+ [2.¤f4+?.¢f8-+]

2...¢f8 [2...¢d8 3.¦g8#; 2...£e5 3.¦g8+ ¢e7 4.¤f5#]

3.¦e8+ ¢xe8 4.¦g8+ ¢e7 5.¤f5#

- pripremna figura................................................. - polazna figura......................................................

- pripremna figura.................................................

- deluju}a figura....................................................

- polazna figura...................................................... - deluju}a figura....................................................

1.£xh7+!! ¢xh7 [1...¢f8 2.¤g6+ ¢f7 3.£g8+ ¢xg8 4.¦h8+ ¢f7 5.¦f8+ £xf8 6.d6#; 1...¢f7 2.¥h6 +-]

2.¤g6+ ¢g8 3.¦h8+ ¢f7 4.¦f8+ £xf8 5.d6# 7) Pogledajte partiju Keres,P - Spasski,B, 1955 i dole upi{ite:

42

- nije posebna figura............................................. 9) Da je beli odmah dao direktan {ah, izgubio bi: Reshevsky,S - Byrne,R, Chicago, 1973 1...£xg2+ [1...¥xe5+? 2.£xe5+ ¦g7 3.¦g3+-]

2.¢xg2 ¥xe5+ 3.¢f3 ¥xd6 0-1


damu..... ......... , topa........ ......... , lovca.... ......... 10) Crni je odigrao prvi potez sa damom. Zbog ~ega? Salwe,G - Rubinstein,A, Lodz, 1908 1...£e1+ 2.¦xe1 [2.¤f1 ¦h6+ 3.¦h2 (3.¢g1 f2+ 4.¦xf2 ¦h1#) 3...£f2-+]

2...f2+ 3.£xe4 fxe1£+ 4.¢g2 £xd2+ 0-1

-

crna dama je smetala.............. .........

-

nije branjena polaze}a figura.......... .........

-

nije branjana deluju}a figura. .........

Re{enja 1) Deluju}a figura dala je {ah, ~im je sklonjena zaklanjaju}a figura 2) Kralj, pe{ak 3) Dama 4) Polaze}i lovac, deluju}i top, polaze}i top, deluju}i lovac 5) Ne 6) Dama, skaka~, top 7) Dama, skaka~, lovac 8) Pripremna figura, deluju}a figura 9) Topa 10) Nije branjena deluju}a figura

Dvostruki {ah Dvostruki {ah je {ah kralju istovremeno sa dve figure. Izvodi se kao kod otkrivenog {aha. Polaze}a figura daje {ah kralju, ali isto tako i stoje}a otkrivena figura daje {ah kralju. Kralj je napadnut dvostruko. Vaè slede}a pravila:  kod dvostrukog {aha, napadnuti kralj mora se skloniti, bez obzira da li se napadaju}e figure mogu jesti ili ne,  ne postoji mogu}nost da se kralj zakloni nekom sopstvenom figurom,

 dvostruki {ah je u ve}ini slu~ajeva razoran, {to zahteva veliku opreznost u igri.

Beli je odigrao sa lovcem i dao {ah kralju. Kralj je istovremeno dobio i {ah od topa – zna~i dvostruki {ah. Gde god odigra, gubi celu damu a bio je ne{to ja~i. Lovac je polaze}a i deluju}a figura, dok je top samo deluju}a i otkrivena figura. Dama ne moè biti polaze}a figura zbog njene prirode delovanja, dok skaka~ i pe{ak ne mogu biti otkrivene i deluju}e figure. Pe{ak je polaze}a figura samo ako ima {ta da jede levo ili desno i da time da {ah. U prakti~noj partiji, da bi do{lo do pozicije za izvo|enje dvostrukog {aha, treba `rtvovati materijale i naterati kralja na ni{an baterije (kralj je ni{an, polaze}a figura je |ule a staja}a figura je top). To najbolje ilustruje primer iz ~uvene partije RetiTartakover, kojeg svi ud|benici {aha navode. Reti, kao beli, prethodno je `rtvovao damu i skaka~a i do{ao do ove pozicije. Dvojni {ah je razoran, a u ovoj partiji je doneo pobedu. Reti je igrao: 1. ¥d2-g5+ Crni kralj je napadnut istovremeno od lovca i topa. Kralj se mora skloniti, ali gde god ode sledi njegov kraj. 1... ¢d8-e8 2. ¦d1-d8+# ili 1... ¢d8-c7 2. ¥g5-d8+#. Iz primera se vidi da je kralj morao igrati, jer nema mogu}nosti da se zakloni sa svojom figurom ili da uzme sa nekom od figura iz prostog razloga {to je nemogu}e da u jednom potezu pojede topa – ¦d1 i lovca- ¥g5. Lovac je tu~en od dame i skaka~a i mogli bi ga uzeti, ali se kralj mora

43


skloniti na susedno polje zbog delovanja topa. II primer: Dama je prvim potezom naterala kralja na ni{an baterije: top i lovac. 1. £h6-h8+! ! ( ne valja 1. £h6-h7+ ¢g8xh7 2. ¥h4-f6+ £f3xh1+

(2... £f3-h5) )

1... ¢g8xh8. Sada sledi dvostruki {ah: 2. ¥h4-f6+ ¢h8-g8 3. ¦h1-h8# Crna dama nemo}no posmatra pogibiju svoga kralja. Ona ima na udaru obe napada~ke figure: topa i lovca, ali ne moè istovremeno jesti jednu i drugu. Kralj mora odstupiti. III primer: 1.£f6-h8+!! ¢g8xh8 2.¤e5xf7+ ¢h8-g8 3.¤f7-h6# Dama je izvr{ila neophodnu prpremu za bateriju: lovac i skaka~.

3) [ta je ta~no da “top” iz baterije moè biti: dama .............. , skaka~................. , pe{ak............... 4) [ta je ta~no da “|ule” iz baterije moè biti: skaka~.............. , dama................ , pe{ak................... 5) Da li baterija moè da radi ako su istovremeno napadnutu “top” i “|ule”?........ ....da.... , ...ne.... 6)Da li je mogu}a baterija na dijagonali, sa pe{akom kao “|ule”?........................................ ....da.... , ...ne.... 7) Za pripremu baterije ura|en je segment direktnog napada na kralja. 11.¤xe5 ¤d4 12.¤xd7+ ¤xe2 13.¤f6# Kako se zove taj segment? (12.¤xd7+).................. ................................... 8) Upi{ite elemente baterije:

IV primer: Ovde je sve spremno: baterija postoji, ali nema dvostrukog {aha. Zato beli vr{i korekciju sa topom: 1. ¦d7+ ¢b8 Sada moè baterija da proradi: 2. ¤xc6+ # Obe napadaju}e figure su pod udarom crnih pe{aka, ali su nemo}ni.

Pitanja 1) Dvostruki {ah je: - kada se da dvaputa uzastopce {ah............ ....... - kada dve deluju}e figure daju {ah..... ....... - kada dve statiraju}e figure daju {ah......... ....... 2) Baterija se sastoji iz: ................... , ............ , .............. 44

11.¥xc5 £h1+ 12.¢xh1 ¤g3+ 13.¢g1 ¦h1# “top”.................. , “|ule”................ , “ni{an”................. 9) Meek - Amateur, New Orleans -, 1855 5.¤xe4 ¥g4 6.£e2 ¥xf3 7.¤f6# Dopi{i: “top”.................. , “|ule”................ , “ni{an”................. Krasan primer gde su obe napadajuju}e figure i


same tu~ene od protivni~kih figura, ali {ta to vredi kad se ne moè.uzeti obe figure. 10)Crni je dao topa a dobija:............................................

Dirigovanje se izvodi putem `rtve manje vredne figure od dobijene. êsto puta i protivnik gre{kom omogu}i dati raspored i treba samo uo~iti mogu}nost dvojnog napada. Beli zapo~inje sa dvojnim napadom stvaranje geometrijskog poloàja crnog kralja i dame. U zavisnosti ko }e jesti lovca: dama ili kralj skaka~ bira polje gde izvesti dvojni napad i osvojiti damu. 1.¥e4+ £xe4

1...¦f1+! 2.¢xf1 ¤g3+ 3.¢e1 £e3+ 4.¢d1 £e2+! 5.¢c1 £e1+ 6.¢c2 £xe4+ 7.¢c1 ¤e2+-+ [1...¢xe4 2.¤g5+

Re{enja 1) kada dve deluju}e figure dale {ah 2) “top” , “|ule” , “ni{an” 3) Dama 4) Skaka~, pe{ak 5) Da 6) Ne 7) Otkriveni {ah 8) Top, skaka~ i beli kralj 9) Istovremeno 10) Damu, lovca, pe{aka....itd.

Dvojni napad Dvojni napad je kad jedna figura tu~e kralja i jo{ jednu figuru ili polje sa kojeg se moè ugroziti kralj. Napad na kralja je motiv da se osvoji napadnuta figura, jer ne moè se istovremeno otkloniti dve pretnje. Da bi se izveo dvojni napad moraju se prethodno izvr{iti prpreme, koje ogledaju u slede}em:  dirigovati kralja ili neku vrednu figuru u “geometrijski poloàj” za dejstvovanje skaka~a;  dirigovati kralja ili figuru u kolonu ili red za napad od strane dame ili topa;  dirigovati kralja ili figuru u dijagonalu za dejstvo lovca ili dame;  dirigovati kralja ili figuru rakljasti napad sa pe{akom.

¢f4 3.¤xf3 ¢xf3 4.¢b6+-] 2.¤f6+ ¢d4 3.¤xe4 ¢xe4 4.¢b6 +Sa pe{akom beli lako dobija. Na slede}em dijagramu beli je na potezu. 1.¥xg6+ Sa ovim dvojnim napadom beli tu~e kralja i topa, tako da nema izbora – mora uzeti! 1…. ¢xg6 2.£a6+ ¢g5 Ni{ta ne pomaè ni na ostala polja! Na 2...¢f7 sledi dvojni napad na kralja i topa sa 3.£a2+. Ako crni kralj odstupi na 2...¢h7 ili ¢f5 tada bela dama sa 3.£d3+ opet izvodi dvojni napad i osvaja topa. 3.f4+. Rakljasti dvojni napad sa pe{akom je poenta po~etne `rtve lovca i pada top. Primer obiluje sa nekoliko varijanata dvojnog napada: prvo je lovac o~istio dijagonalu b1-h7 `rtvuju}i se za pe{aka, da bi omogu}io svojoj dami da na toj dijagonali uhvati jednog topa. Izbegavaju}i opasnu damu, crni kralj je zapravo u{ao u minsko polje i top strada od pe{aka. Crni je dvojnim napadom prakti~no izmenjao dame, ina~e bi bela dama bila prava napast samo da do|e do igre.

45


1...£g6+ 2.£xg6 b1£+ 3.¢d2 £xg6 0-1 Dvojni napad je mo}no oru`je, {to pokazuje naredni primer. Pravi vatromet dvojnih udara su na raspolaganju belom, a samo jedan je dovoljan da se uhvati protivni~ka dama. Crni je materijalno bolji od belog ali ima izuzetno lo{ poloàj dame. Beli to i koristi: 1.¦a8 ! [ta sad? Namera belog da dovede damu u istu veliku dijagonalu gde je i kralj da bi lovcem dejstvovao na kralja i osvoji damu. Na svoju nesre}u uvi|a da crna dama i nema valjanog polja gde bi mogla odstupiti bez posledica. Ako ode na 1...£h7 tada lovac se `rtvuje da bi doveo damu u isti red sa kraljem za dvojni napad od belog topa 2.¥g6 £xg6 3.¦a6+ ¢d5 4.¦xg6+Dama je pala. Druga solucija je da dama odsupi na polje e6: 1...£e6 2.¦a6+ ¢d7 3.¦xe6 ¢xe6+- i opet beli top ima priliku. Odsupanje dame na polje d5 je lo{e zbog lovca: 1...£d5 2.¥f3+-. Naredno polje je c4 ali famozni beli top i tu je pronalazi sa dvojnim napadom: 1...£c4 2.¦c8+ ¢b5 3.¥e8+ ¢b4 4.¦xc4+ ¢xc4 5.¥xa4+-. Ona bi da beì jo{ dalje na polje a2, da se sakrije iza svog pe{aka. Opet taj top! Uzima tog pe{aka sa namerom da se dama diriguje na dijagonalu gde je i kralj : 1...£a2 2.¦xa4 £xa4 (2...£g8 3.¦a8+-) 3.¥e8+ ¢c5 4.¥xa4+-. Pomiriv{i se sa sudbinom crna dama uzima topa: 1...£xa8 2.¥f3+ ¢b5 3.¥xa8± Zla kob dame nije se moglo izbe}i: ~ak 6 dvojnih napada imao je beli na raspolaganju. Beli vu~e damu: 1. £e4-c5. Dama tu~e dva polja: c7 i polje f8, koje je prazno polje, ali odatle se moè ugroziti kralj. Zbog materijala crni se predao.

Pitanja 1) Dvojni napad je: - kada dve figure napadaju kralja i figuru...... ........... - kada jedna figura napada dve figure, od ~ega je jedna kralj..................................... ........... 2) Priprema za dvojni napad se sastoji : ............. ........... - u razme{tanju svojih figura na kolone, redove ili dijagonale...................................... ........... - u ~ekanju da protivnik pogre{i - dirigovati kralja ili figure u poziciju za izvo|enje dvojnog napada....................... ........... 3) Da li dama, kao najvrednija figura, moè u ...da... pripremi biti `rtvovana za dvojni napad: ...... ...ne...

4) îja je zasluga za dvojni udar: belog

ili

crnog

1.£a8+ £f8 2.£xc6²

5) Po tablici vrednosti crni je zaradio: 1...¦xd4 2.£xd4 [2.¢g3 ¦d3+ 3.¢h4 ¦xb3 4.¢h5 c6 5.¢xh6 ¦a3 6.£e1 ¥d8µ]

2...¥c5 3.£xc5 ¤e4+ 4.¢e3 ¤xc5 5.b4 ¤d7µ 1 poen............, 4 poena............., vi{e od 5 poena.............

46


6) Moè li promocija pe{aka u~estvovati u operaciji dvojnog napada? ....da... , ...ne...

1.¤d5-f6+ ¢g8-f7 (Ne pomaè ni ¢h8 !) 2.Dg4xg7+ ¢f7xg7 3. ¤f6-e8+ 1:0 - Skaka~ je dao {ah zato {to je bio pod udarom crnog pe{aka.................... - Skaka~ se prebacio na bolje polje klju~no za dalju operaciju.......................................... - Dama je uzela lovca i dala {ah da potvrdi da je efikasnija od skaka~a............................ - Dama je dirigovala kralja za dvostruki {ah.................................................................

1...£h2+ [1...gxf1£+? 2.¢xf1] [2.¢f2 gxf1£+ 3.¢xf1 £xd2-+]

2.¢xh2

2...gxf1¤+ 3.¢h3 ¤xd2 0-1 7) Koliko puta je beli izveo dvojni napad: 1.¦d8+ ¢g7 2.h6+ ¢f6 [2...£xh6 3.¥xh6++-]

3.¦d6+ £xd6 4.¥g5+ ¢e5 5.¥f4+ ¢f6

10) Beli je najpre dao {ah sa damom, pa potom sa topom. Da li je to dvojni napad? ......da.... .. ...ne....

[5...¢xe4 6.¥xd6+-] 6.e5+ [6.¥xd6? Pat]

6...¢e7 [6...£xe5 7.¥g5#]

7.exd6+ 1-0 2 x puta... ............ , 3 x puta............... , 4 x puta.............. 8) Za{to beli nije odmah izveo dvojni napad skaka~em?

sa

1.£xc7+ [1.¤b5+? £xb5+ 2.cxb5 ¦xc2+ 3.¢xc2??]

1...£xc7 2.¤b5+ ¢b8 [2...¢xa6 3.¤xc7++-]

3.¤xc7 ¢xc7 4.¢b3 1-0 - efektnije je zbog `rtve dame.......................... ........... - ne valja zbog spasa crnog.................. ........... - ne valja zbog gubitka belog pe{aka............... ........... 9) Beli je izveo dva pripremna poteza sa skaka~em i damom. Obe figure dale su {ah kralju, ali postoji su{tinska razlika zbog motiva {ahiranja. Koja je ta razlika – markiraj ta~ne odgovore.

1. £f2-f8+ ¦h8xf8 2. ¦f1xf8+ ¢e8xf8 3. ¤c5xd7+ 1:0

Re{enja 1) Kada jedna figura napada dve figure, od ~ega je jedna kralj 2) Dirigovati kralja ili figure u poziciju za izvo|enje dvojnog napada 3) Da 4) Crnog 5) 4 poena 6) Da 7) 3 x puta 8) Ne valja zbog spasa crnog 9) Skaka~ se prebacio na bolje polje klju~no za dalju operaciju 10) Ne

47


48


KONA^NI CILJ IGRE - MAT Pojam mata Glavni cilj igre je – pobeda. Ona se postiè kroz dobru igru: vuku}i poteze figura na dobra strate{ka mesta, menjaju}i za protivni~ke figure bez gubitka u vrednosti, probijaju}i oklop oko kralja i na kraju ugroàvaju}i kralja. Kralj se napada sa svim raspoloìvim snagama, koji se brani sklanjanjem, otklanjanjem {ahova putem podmetanja ili uklanjanja figura . Sve tako ide donekle ali sredstva odbrane polako nestaju. Do{ao je kraj – kralj je napadnut i ne moè da igra: nema slobodnih polja da bi se sklonio, nema svojih figura u blizini kralja koji bi mogli pomo}i da ga zaklone ili otklone {ah. To je kraj igre i zove se : MAT. Re~ je arapskog porekla i zna~i: smrt. Na persijskom jeziku vladar: car ili kralj zove se [AH. Kraj igre na ruskom je [AHMATI, {to zna~i “smrt kralju”. Treba re}i da u turnirskoj praksi retko dolazi do mata iz prostog razloga {to igra~ predaje partiju ranije zbog gubitka materijala ili propale pozicije. On ne}e igrati ne{to {to je izgubljeno, da dobije mat i doìvi bruku. Nije bruka izgubiti, ve} pona{anje koje nije po “fer-plej”-u. Igraju}i dalje o~ekuju da }e protivnik negde pogre{iti. To se de{ava. I bi}e toga uvek: dobijene partije se gube ( “najteè je dobiti dobijene partije«) ili izgubljene da se dobiju. Matovi sa jednom figurom naj~e{}i su u praksi. Mat sa damom se moè izvesti samo uz pomo} svog kralja. Na slici beli kralj kontroli{e polja ispred sebe a dama deluje na sva polja na redu ili koloni gde se nalazi. Ovakva slika mata je naj~e{}a. Ako je dama u uglu tada oba kralja mogu biti bilo gde od kolone »c« do »h«. Izme|u dame i protivni~kog kralja rastojanje ja najmanje jedno polje. Cela slika se moè na}i u obe kolone i u prvom redu. 48

Druga slika sa damom. Dama je uz protivni~kog kralja i kontroli{e sva polja okolo, a njen kralj je uz damu na jedno od tri polja. Cela slika se moè rotirati po dole nazna~enim

kvadratima.

Na gornjoj slici beli kralj , pored ozna~enih polja, moè biti pored dame i na druga dva polja ispred sebe: u sedmoj i osmoj koloni. Takva slika mogla bi se na}i u bilo kojem uglu. Na kraju zaklju~ak: mat sa damom se izvodi uz pomo} svog kralja a protivni~ki kralj mora biti na ivici table (red ili kolona). Sama dama moè da matira samo uz protivni~kih figura i gre{ke druge strane, kao na primer: ili

Mat sa topom se izvodi samo uz pomo} svog kralja a protivni~ki kralj mora biti na ivici table.


Kralj matiraju}e strane nalazi se naspram kralja i kontroli{e tri polja ispred sebe. Top je bar jedno polje udaljen od protivni~kog kralja i kontroli{e sva polja na pravcu delovanja. Matna slika se moè rotirati uz ivicu table, tj. u obe kolone i donji red. I top moè sam matirati uz pomo} protivni~kih figura i grube gre{ke druge strane. Primer:

ostalim poljima velike dijagonale nema mata zbog zaklona skaka~a, ~ime osloba|a svog kralja iz ugla. I drugi primer je mogu} samo grubom gre{kom protivnika koji igra lovca do svog kralja, pa matiraju}i lovac treba da do|e na veliku dijagonalu bilo gde, sem polja u suprotnom uglu od kralja. Sam lovac moè da matira bez pomo}i kralja jedino u zagu{enosti kralja nastalo grubom gre{kom. Na primer:

Mat sa lovcem uz pomo} kralja protiv samog kralja ne se moè izvesti . Druga je stvar ako protivni~ki kralj ima vi{e figura. Primeri:

»g8«.

Mat sa skaka~em uz pomo} kralja protiv samog kralja ne moè se izvesti . Kao i sa lovcem treba pomo} protivni~kih figura i grube gre{ke da bi skaka~ uz pomo} kralja matirao.

Ova izuzetna matna slika se mogla ostvariti uz pomo} crnih pe{aka. Pe{ak ispred kralja je bio blokiran od lovca a beli kralj je pustio drugog crnog pe{aka, da bi crni imao {ta igrati, i stigao da kontroli{e polje

Mogu}e je matirati i na drugi na~in, ali tu mora crni »pomo}i«, tj. da odigra nesmotren potez. Crni je skaka~em odigrao isred kralja i time ga »ugu{io« pa belom nije bilo te{ko matirati. Mat je jedino bio mogu} samo na polju »g7«, ina~e na

Sam skaka~ moè matirati bez pomo}i svog kralja jedino ako je protivni~ki kralj potpuno zatrpan svojim figurama: Ovakav mat se naziva – “ugu{eni mat”. Primera ima bezbroj u praksi i ne zavise od grube gre{ke, ve} od strane koja je `rtvovala materijale da bi ugu{ila kralja. Ni pe{ak sa kraljem ne moè da matira sam. Potrebna mu je 49


pomo} od jo{ jednog pe{aka, koji bi kontrolisao polja levo i desno od kralja. Mogao je biti i lovac umesto pe{aka koji stoji ispred kralja, pa je rezultat isti. Do ovakvog mata ne bi se moglo do}i da ne postoji beli pe{ak, koji na àlost svoga kralja obezbe|uje tempo za igranje.

Pitanja 1) Kralj je u matu. Da li je pod {ahom? ..da.. , ..ne.. 2) Re~ “mat” na persijskom zna~i: - dat je {ah kralju................... ......... - “smrt kralju” ................................. ......... - “smrt” ...................................................... ......... 3) Dama uz pomo} kralja dala mat: - Dama mora biti na ivici table................ ......... - Njen kralj mora uvek biti naspram protivni{kog kralja................................. ......... - Protivni~ki kralj mora biti na ivici table................................................. ......... 4) Crni kralj je na f8, beli kralj je na h7. Na kom polju crna dama daje mat: ..g8.. , ..g7.. , ..h5.. , ..h4.. 5) Ako je mat od topa, crni kralj na h7 a beli na f7, top je: - u koloni “b” ....................... ......... - u koloni “h” ................................. ......... - u drugom redu........................................ ......... 6) U posebnim okolnostima mat moè biti: - od same dame ili topa............................ ......... - samo od strane dame................... ......... - samo od strane topa............................... ......... 7) Na tabli beli kralj, beli “belopoljac”, crni kralj i crni “belopoljac”. Crni je grubo pogre{io i dovukao lovca kod kralja. Ima li mata: ...da.. , ..ne.. 8)Kako se zove mat od skaka~a kad je dao sam? 50

9)U primeru sa pe{akom, ispred kralja je pe{ak a moè biti i lovac. Moè li jo{ neka figura: ...da.. , ..ne.. 10) Na istom primeru pe{ak na f3 kontroli{e levo i desno polje. Ako nema tog pe{aka, i stavimo na polje “g1” belu damu ili topa, koja bela figura na levom polju “e1” omogu}ava pe{aku matiranje: skaka~..... ........... , lovac..... .......... , top..... .........

Re{enja 1) Da 2) “smrt” 3) Protivni~ki kralj mora biti na ivici table 4) “g7” i “h5” 5) U koloni “h” 6) Od same dame ili topa 7) Ne 8) “Ugu{eni mat” 9) Ne 10) Lovac

Kreiranje matne slike Matna slika je zavr{na pozicija kada je jedan od kraljeva matiran. Ima ih bezbroj : zavise od broja figura i njihovog razme{taja na tabli. Upoznavanje sa matnom slikom, kao i tipi~ne matne slike, daju se sa {to manje figura. One se naj~e{}e pojavljuju u praksi. Igranje {aha se svodi na stvaranje matnih slika. One se mogu kreirati u svim fazama igre: ne{to manje u otvaranju, prili~no u sredi{njici i , po prirodi stvari, najvi{e u zavr{nicama. Na datu poziciju i sa datom figurom treba stvoriti matnu sliku. Gde beli da stavi damu da se ostvari mat? Crni kralj ima slobodna polja »b7« i »b8«, ozna~enih sa veliko X, a polje »a7« kontroli{e lovac (malo x). Kralj nije u {ahu. Zaklju~ak je


da treba postaviti damu tako da kontroli{e slobodna polja »b7« i »b8« i da tu~e polje »a8«, gde se nalazi protivni~ki kralj. Odgovor je: Dc8+#. Dali je mogla neka druga figura da obavi taj posao? Ne, jer dama jedino deluje po linijama i dijagonalama. U drugom primeru belog kralja treba staviti u centar matne slike. U ruci drìte topa. . Gde da se stavi crni top pa da se ostvari mat? Prvo, dama kontroli{e oko kralja 4 polja (malo x), ali nije dala {ah. Zna~i to da top mora dati {ah. Ako se stavi top na prvi red levo od belog kralja bi}e {ah ali ne i mat zbog odstupanja kralja na »g2«. Ista situacija je i na polje »h1«. Ali top ima zadatak da polje u g-koloni, gde crni kralj ima slobodno polje »g2«, stavi pod kontrolu. Zaklju~ak: top mora delovati i po prvom redu gde je kralj i po g-koloni. Njegovo mesto mora biti u preseci{tu reda i kolone, tj. u polju »g1«, koju ve} kontroli{e dama, pa i njega }e pokrivati (ili {tititi). Odgovor: Tg1+#. U tre}em primeru crni kralj je pod {ahom. Dama kontroli{e jo{ pet polja oko kralja (malo x). Preostaje jo{ dva polja (veliko X), koje skaka~ mora kontrolisati da bi bila matna slika kompletna. Po pravilima kretanja skaka~a jasno je da jedino sa polja “b7” moè kontrolisati oba polja. Kad smo ve} tu, {ta bi bilo re{enje da je dat lovac? Lovac bi se mogao postaviti bilo gde na dijagonali “a3-f8”, sem na ta dva polja, jer bi ga kralj pojeo.

Pitanja

1) Beli skaka~ daje mat na polju ….......................?

2) Sa crnim lovcem ostvarite mat …........................?

3) Beli top matira na polju. .....................................?

4) Bela dama matira na polju. ..............................?

5) Crna dama matira na. ..................................?

Zamislite da Vam je u ruci nazna~ena figura i na dati dijagram treba dati mat. Upi{ite na ozna~eno mesto. 51


7.) Sf2+# 9) g4+# 6) Beli skaka~ daje mat na .....................................?

8.) Dg5+#

Tipi~ne matne slike Matnih slika ima bezbroj. U ovoj lekciji obra|uju se one matne slike koje naj~e{}e pojavljuju u praksi sa minimumom figura na obe strane. Pored vi|enih u prethodnim lekcijama dalje se prikazuje grupisano po glavnoj matiraju}oj figuri. 1. Dama a) Dama sa kraljem

7) Crni skaka~ matira na. .....................................?

b) Dama sa topom

8) Bela dama matira na .....................................?

c) Dama sa lovcem

9) Beli pe{ak matira na .....................................? d) Dama sa skaka~em

Re{enja 1) Sf5+# 3) Tg8+# ili Th8# 5) Da3+# 52

2) Le3+# 4) Dc4+# 6) Sd7+#


e) Dama sa pe{akom

d) Top sa lovcem i skaka~em

f) Dama protiv kralja i njegovih figura

e) Top sa pe{akom

2. Top a) Top sa kraljem

3. Lovac a) Lovac sa kraljem nema mata. b) Top sa damom

b) Lovac sa damom

c) Par topova

c) lovac sa topom i skaka~em

53


d) Lovac sa lovcem i pe{akom

5. Pe{ak

4. Skaka~ a)Skaka~ sa damom i topom

Pitanja b) Skaka~ sa lovcem

1)Ako je beli kralj na »e6« a crni na »d8« matna slika sa damom je na poljima....................... 2) Napravite matnu sliku za crnog kralja na »e5« sa damom i topom:..........., ..........., ..........., - ¢e5 3) U primeru 1.f) drugi primer, da li umesto pe{aka moè biti:.. ....lovac... , ...skaka~... , ..top...

c) Par skaka~a

4) Crni kralj je na »d4«. Napravi matnu sliku sa damom i lovcem:..........., ..........., ..........., - ¢d4 5) Par topova mogu sami da matiraju kralja uz ivicu table Mogu li u sredini table matirati protivni~kog kralja? - Da, potpuno sami..................... ........... - Da, uz pomo} svog kralja................... ........... - Ne mogu nikako........................ ...........

e) Skaka~ sa svojim ili protivni~kim pe{akom

6) Kad se moè matirati sa jednim lovcem? - Ne moè nikako....................... ........... - Moè uz pomo} svog kralja................. ........... - Moè uz pomo} neke od protivni~kih figura i kralj u uglu......... ........... 7) Dva skaka~a mogu: - Matirati uz pomo} svog kralja............. ........... - Matirati uz pomo} protivni~kog pe{aka........................................ ........... Ne mogu nikako................................... ...........

54


8) Da li par lovaca mogu uz pomo} svog kralja matirati drugog kralja u {irem centru........................................... ...da.... ... ...ne.... 9) Moè li pe{ak uz pomo} svog kralja.....da... i topa da matira protivni~kog kralja......... ....ne.. 10) Moè li pe{ak uz pomo} svog kralja, svojih i protivni~ki figura da matira u sredini table............................ ...da.... ... ...ne....

b) mat sa topom

Re{enja 1) »b8« ili »d7« 2) Obavezno ¢e3, ¦a6 (b6, c6, g6, h6), £a5 (b5, c5, g5, h5) 3) Top 4) ¢d2, ¥d3, £d6 5) Da, uz pomo} svog kralja 6) Moè uz pomo} neke od protivni~kih figura i kralja u uglu 7) Mogu matirati uz pomo} protivni~kog pe{aka 8) Ne 9) Ne 10) Da

Nestandardne matne slike a) mat sa damom

c) mat sa lovcem

55


d) mat sa skaka~em

h) mat sa damom i skaka~em

e) mat sa pe{akom

Matiranje u potezu

f) mat sa damom i topom

g) mat sa damom i lovcem

Na primerima iz prakse upozna}emo sa matiranjem u potezu. Na postavljenu poziciju nazna~uje se figura za matiranje. Zadatak je na}i odgovaraju}e polje za mat. Svrha lekcije je pro{irenja pojma matne slike sa daleko vi{e figura na obe strane. Dosta od tih figura i ne u~estvuje u realizaciji mata, jer su se zatekle u toku igre. Crni na potezu sa skaka~em. Prvo treba uo~iti poloàj belog kralja. Njemu su oduzeta sva polja na g-koloni, polje »h4« je pod kontrolom crnog lovca, a na polju »h2« je beli pe{ak. To zna~i da nema nijedno slobodno polje da odstupi. Gde skaka~ moè dati {ah? Samo na dva polja: f2 ili f4. Polje f2 otpada , jer ga brani beli lovac – ¥b6. Ostaje polje f4 – ¤xf4+. Nijedna bela figura ne moè da ukloni skaka~a a niti beli kralj ima gde odstupiti zbog kontrole polja od strane crnog topa i lovca. Beli kralj je matiran.

56


Beli na potezu sa damom. Bela dama ima na raspolaganju vi{e polja za davanje {aha, ali samo na jednom daje mat: na a1, a3, a5, c5 i c7. Polja a1 i a3 otpadaju zbog zaklona sa crnim topom na a4. Ni polje c7 ne dolazi u obzir zbog crne dame koja brani pe{aka. Polje c5 je samo davanje {aha a nije mat. Preostaje polje a5, gde je stvarno mat: £c3-a5+#. Na daljim primerima nema zadate figure, ve} je moramo sami odrediti analizom pozicije. Beli je na potezu i matira. Jedina figura koja moè dati {ah je top. 1.¦c1+ ¢d8. Kralj pobeè, pa naravno jer se nije analizirao poloàj crnog kralja. On ima ograni~enja u kretanju na poljima: “b8” i “c7” od lovca i polje “d7” od skaka~a. Slobodno je polje “d8”, a kralj se nalazi na “c8” . Oba polja su na 8 redu, pa se izvodi zaklju~ak da po tom redu treba da deluje top. Moè li? Svakako: 1. ¦e8#. Na dijagramu beli pe{ak je na sedmom redu i moè jesti skaka~a i dati {ah ako se promovi{e u damu. Sve je uzalud po{to crni kralj pojede. Sli~no bi bilo i sa lovcem. [ahiranje na prvi pogled i ne valja. Kralj je uklje{ten od bele dame i svog skaka~a. Sa neotklonjivim {ahom kralj je u matu. Dama se ne moè angaòvati jer obavlja va`nu funkciju oduzimanje polja. Nema druge valja se vratuti na

»c7« pe{aka. Ako bi on i{ao pravo na promociju i da se stavi najja~a figura – dama bilo bi uzalud jer crni u potezu matira belog kralja. Sa promotivnog mesta jedino skaka~i daje {ah i to je mat !.Re{enje je: 1. c8¤+ # Na dijagramu beli je na potezu i ima damu koja jedino moè odmah dati {ah. Ostaje da se vidi: gde? Ima {ah na »h7« , po{to prethodno pojede pe{aka. Me|utim, to polje je branjeno od svoje dame. Ostaje polje f8 i to je re{enje: 1. £ f8#

Pitanja

1) Beli je na potezu. Mat je sa ...................................

2) Beli je na potezu. Mat je sa ...................................

57


3) Beli je na potezu. Mat je sa

7) Beli na potezu. Mat je sa

...................................

....................................



...................................

.................................

Re{enja za mat u potezu 5) Crni na potezu. Mat je sa

1) 1. h6-h7+#. 2) 1. £g8# 3) 1.¥g4-e6+#. 4) 1....¥xb6!

....................................

5) 1. ¤Sg4+# 6) b7! 7) ¦f8! 8) ¦xg2!

Matiranje u dva poteza

6) Beli je na potezu. Mat je sa ....................................

58

Matiranje u dva poteza je malo teè nego sa jednim. Koriste se primeri iz prakse. Osnovna karakteristika ovih matova je mno{tvo figura na tabli i pozicija, nastala posle igre ili grube gre{ke, koja daje {ansu da se izvede efektna matna kombinacija. Partije se prakti~no u sredi{njici zavr{avaju. Cilj lekcije je da se pro{iri opseg znanja matnih realizacija i one izlaze iz okvira {ema matiranja, koje su do sada prezentovane.


Beli je na potezu na slede}em dijagramu. Beli koristi slabost osnovnog reda crnog kralja i igra:

21.¤a3-+]

19...¤de2# Ovde beli ima sa damom mat u potezu, ali crni prvi vu~e: 1...f2+ 2.¢h2 [2.¤f3 f1£+ 3.¢h2 3...£xh3+ 4.£xh3 (4.¢g1 £xh4 5.¤xh4 £e4-+) 4...¥xh3-+]

1. ¦d2-d8+ ¥f6-d8: 2. ¦d1-d8:+#

2...f1¤# Ovde beli ima {irok izbor polja gde dama moè dati {ah: “a3”, “a5” , “c5”, “d4” i “e3”. Ako bi dali {ah, treba razmotriti gde }e kralj odstupiti i izabrati ono re{enje koje mu najvi{e suàva prostor, tj. gde crni kralj ima najmanje polja na raspolaganju. Iz toga proisti~e re{enje: 1. £c3-a5+ ¢a7-b8 2. £a5-a8+#.

@rtva dame je uvod: 1.£c4 ¦xc4 [1...¦xe8 2.£g8#; 1...£e6 2.£xe6+-

Opet sledi samo sa poteza!] 2.¦xf8#

mat, vi{e

Beli mora hitro reagovati, jer preti mat u potezu! 1.¦h5+ !

Beli koristi nepovoljan poloàj crnog kralja , lovca i odigrao je: 1. ¤f6+ ¢h8 2. ¦h7+#.

U partiji Marache Morphy, New York, 1857, crni je zapo~eo kombinaciju zbog lo{eg poloàja bele dame i matirao u dva poteza sa dva skaka~a. 18...¤g3! 19.£xg6 [19.£xd4 ¤e2+ 20.¢h1 ¤xd4

[1.¦f2? £xb2#; 1.£xe2? gxf5-+; 1.£xb8? Dc3xb2#]

1...gxh5 2.£f6# Slamka za spas je ipak uhva}ena u zadnji ~as! I u ranoj fazi igre – otvaranju postoje prilike za mat u 2#. Crni je veoma lo{e odigrao po~etak , jure}i belog lovca da ga osvoji i tako ogolio svoga kralja: 1.£xh5+

¦xh5

[1...¦g6 2.£xg6#]

2.¥g6# 59


Ivanovic - Ftacnik Luzern, 1982 1...£xe1+ 2.¤xe1 2...¦g1# 0-1

2) Janny - Steiner , Temesvar, 1922 beli vu~e, #2 1) ............... - ............. 2) ............... #

3) N.N. - Keres, corr., 1940 beli vu~e, #2

Bechtiger - Koronghy Zuerich , 1981 1...¦xh3+

[2.£xh3

2.gxh3

£xd1#]

1) ............... - .............

2...£h2# 0-1

2) ............... #

Young je zapo~eo kombinaciju sa {ahom: Young - Marshall , Pardendown, 1913 12.¥h6+!! £xh6 [12...¢g8 13.¦xf6 ¤g6 14.£d5+ ¥e6 15.£xe6#]

13.£f7# 1-0

4)CiulkowGawemann Moskau, 1947 beli vu~e, #2 1) ............... - ............. 2) ............... #

Pitanja 1) N.N. - Jankowitsch crni vu~e , #2 1) ............... - ............. 2) ............... #

60

5) Eckerle - Heppes, Karlsruhe, 1937 beli vu~e, #2 1) ............... - ............. 2) ............... #


6) Kovalev,A Rasmussen,K, Gistrup, 1996 beli vu~e, #2

10) West - Stewart, Melbourne, 1994 beli vu~e, #2

1) ............... - .............

1) ........... - .............

2) ............... #

7) Madl,I-Peng Zhaoqin Azov, 1990 beli vu~e, #2 1) ............... - ............. 2) ............... #

2) ........... #

Re{enja 1) N.N. - Jankowitsch 7...£xf1+!! [7...£xe5 8.d4 ¥xd4 9.¦f5+-] 8.¥xf1 ¤f3# 0-1 2) Janny - Steiner , Temesvar, 1922 13.£xf6+!! gxf6 14.¥h6# 1-0 3) N.N. - Keres, corr., 1940 18...£xc3+!! 19.bxc3 ¥xc3# 0-1

8) Samoganova Strutschkov, Mogilev, 1980 beli vu~e, #2

4) Ciulkow - Gawemann, Moskau, 1947 10.¥xf7+!.¢xf7 [10...¢h8 11.¥xe8 £xe8+-] 11.£b3# 1-0

1) ............... - .............

5) Eckerle - Heppes, Karlsruhe, 1937 16.¦xe5+! fxe5

2) ............... #

17.¥g5# 1-0

[16...£xe5 17.¥xe5 fxe5 18.£xb7 ¦d8+-]

6) Kovalev,A - Rasmussen,K, Gistrup, 1996 1.¤g6+ hxg6 2.£h4# 1-0 9) Tartakower,S Falk, Paris, 1954 beli vu~e, #2 1) .......... - ............. 2) ........... #

7) Madl,I - Peng Zhaoqin, Azov, 1990 1.£xe6+ fxe6 2.¦xe6# 1-0 8) Samoganova - Strutschkov, Mogilev, 1980 1.¦xf7 ¦xf7 [1...¦ee8 2.¦xh7#; 1...¦e1+ 2.¢f2+-]

2.¦g8# 1-0 9) Tartakower,S - Falk, Paris, 1954 1.£xa7+ ¢xa7 2.¦a3# 1-0 10) West - Stewart, Melbourne, 1994 1.£f7+ ¥xf7 2.¤f6# 1-0

61


Problemski matovi Problemski matovi su kompozicije problemista. One su sa razli~itim temama, komponovane kao dvopotezni, tropotezni i ve{epotezni problemi. Ovde se doti~e samo dvopotezni problemi kao trening i obuka. Pri re{avanju studijskih matnih problema treba se dràti slede}ih na~ela:

-

otkriti {ta je motiv ili tema mata; koje su mogu}e matne slike; {ta je funkcija svake figure na tabli; i na kraju, koji su to potezi koji realizuju matnu sliku u zadatom broju poteza.

Kod re{avanja problemskih matova va`no je ista}i da je veoma mali broj problema koji po~inje sa {ahom. To su takozvani “tihi” potezi, ali sa velikim nabojom razorne mo}i, koji prakti~no protivni~kog kralja dovode pred svr{en ~in.

3) George Edward Carpenter Chess Journal 1873 beli vu~e, #2 1)............ ............. 2).............#

4) B. Larsen & J. Hartong beli vu~e, #2

1)............ ............. 2).............#

Pitanja Zadati problemi su matovi u dva poteza. Na|ite re{enje i upi{ite ga pored dijagrama. 1) beli vu~e, #2

5)Philip H. Williams, 1897 beli vu~e, #2

1)............ ............. 2).............#

1)............ .............

2).............#

2) B. Socius 13 Secolo beli vu~e, #2

1)............ .............

6) B. Ellinghoven, 1971 beli vu~e, #2

1)............ .............

2).............#

2).............#

62


7) S. Stambuk 1952 beli vu~e, #2

11) beli vu~e, #2 1)............ .............

1)............ .............

2).............#

2).............#

8) W. Greenwood 1880 beli vu~e, #2

1)............ .............

12) S. Loyd Musical World 1859 beli vu~e, #2

1)............ .............

2).............#

2).............#

9) A. Kraemer, 1922 beli vu~e, #2

1)............ .............

13) Eugene Cook 1868 beli vu~e, #2

1)............ .............

2).............# 2).............#

10) beli vu~e, #2

14) S. Loyd American Chess Nuts 1887 beli vu~e, #2

1)............ .............

2).............#

1)............ .............

2).............#

63

OSNOVE [AHOVSKE IGRE (1...¢f6 2.£f5#; 1...¢f4 2.£e4#)

15) Vladimir A. Alexandrov

Memorial Kubel, 1991

1)............ .............

2.£e4# 9) A. Kraemer, 1922 1.¦c8 ¢xg3 2.£c7# 10) 1.£a1 ¢f8 11) 1.¢f7

2).............#

2.£h8#

¢h6

(1...¢h4 2.¤f3#; 1...fxg5 2.£h3#)

2.£g6#

Re{enja dvopoteznih problema 1) 1.¥d5+ ¢xb5 (1...¢xc3 2.£d2#; 1..£xd5 2.£c6 #)

2.£c6# 1-0

12) S. Loyd 1.¤g8 ¢xc4 (1...¢c6 2.¤e7#; 1...¢e4 2.¤f6#)

2.¥e6# 1-0 13) Eugene Cook 1.£a1 ¢g8 (1...¢h7 2.¤f5#)

2) B. Socius 1.¦hg7 ¢c8 (1...¢e8 2.¦g8#; 1...¤b7 2.¦a8#; 1...¤b5 2.¦a8#) (1...¤c8 2.¦g8#; 1...¤c4 2.¦g8#; 1...¤e8 2.¦a8#) (1...¤e4 2.¦a8#; 1...¤f7 2.¦g8#; 1...¤f5 2.¦g8#)

2.¦a8# 3)George Edward Carpenter 1.£h3 ¢e4 2.¦c4# 4) B. ¥arsen &J. Hartong 1.£h4 d6

(1...d5 2.£a4#; 1...f6 2.£h5#;1...f5 2.£h5#)

2.£a4# 5) Philip H. Williams, 1.¦g4 ¢c1 (1...¢d3 2.£e4#)

2.¦c4# 6) B. Ellinghoven, 1971 1.£h3 ¢h8 (1...g6 2.£d7#; 1...g5 2.£f5#; 1...¢g6 2.£f5#; 1...h5 2.£xh5#)

2.£xh6# 7) S. Stambuk 1.¢e4 ¢c3 (1...¢c1 2.¤d2#; 1...¢a3 2.¤c4#; 1...¢a1 2.¥d4#)

2.¤a4# 8) W. Greenwood, 1880 1.¥b1 ¢d5

(1...¢d4 2.£c5#; 1...¢e6 2.£f5#)

64

2.¤e6# 14) S. Loyd 1.¦b2 ¢c3 (1...¢e3 2.¦e7#; 1...¢c5 2.¦c7#; 1...¢e5 2.¦g6#)

2.¦c7# 1-0 15) Vladimir A. Alexandrov Memorial Kubel, 1991 1. £c6 ¥xd7 (1...axb6 2. £a4+#; 1...a6 2. ¦xa6+#; (1...bxc6 2. ¦ b8+#; 1...cxb6 2. £xc8+#) 2. £xb7+ #

Ugu{eni mat Ugu{eni mat je mat protivni~kom kralju sa jednom figurom – skaka~em pri ~emu ima pomo} od strane protivni~kih figura koje su zatrpale sopstvenog kralja. Beli na potezu I ako je slabiji za kvalitet, beli odlu~uje partiju u svoju korist. Prvo je odigrao dvojni {ah: 1. ¤f7-h6++ . Obe figure, dama i skaka~, su na udaru od protivni~kih figura, ali to ne vredi jer kralj mora se sklanjati na susedno polje. Ukoliko ode na polje f8 sledi mat na f7


– £f7+#. Preostaje polje h8: 1…- ¢g8-h8. 2. £c4-g8 - ¦e:g83. ¤h6-f7+#. Iz pozicije se vidi da su crnog kralja ugu{ile sopstvene figure, koje je beli skaka~ spretno iskoristio. Ugu{eni mat se de{ava i velemajstorima, primer je Timan-[ort u ve`bi.

[2...¤xe7 3.¤xe7 ¥g4 4.¥xg8 ¤xg5 5.hxg5+-]

3.£xh5+ ¤h7 4.¤g6# 1-0 5) Nikolac Ljubojevic, Rovijn, 1975

Ve`be 1) Saunina,L Tscheckowa, Sotschi, 1980

1.¤d6 ¥e8 2.£xa4 ¥xa4 3.¤f7# +-

1.£xh7+ £xh7 2.¤xf7# 1-0

6) Greco, 1625 1...¤f2+ 2.¢e1 ¤d3+ 3.¢d1 £e1+ 4.¤xe1 ¤f2#

2) Timman,J - [hort,N , Tilburg,1990 1.£c4+ ¢h8 2.¤f7+ ¢g8 3.¤h6+ ¢h8 4.£g8+ ¦xg8 5.¤f7# 1-0

4) Boleslawski,I - Dus Chotimirsky,F, Moskau, 1942 1.¤de7 .¦g8 [1...¥xe7 2.£xg7#; 1...¦f7 2.¥xe6+-; 1...£xe7 2.¤xe7+-]

2.¦g5 ¤xg5

3) Larsen - Najdorf, Olympiade, 1968

7) Kelecevic,N Wintzer, Bern, 1996

8...¦xh3+ 9.gxh3 £xh3+ 10.£h2 ¤f2# 0-1

1.£xh7+ £xh7 2.¤f7# 1-0

8) Taimanov,M Jakobsen,O, Kopenhagen, 1967 1.£g7+ ¤xg7 2.¤h6# 1-0

65


9) Najdorf - N.N., Simul., 1942

13) Sif - Kashdan USA, 1948

1.£h5 ¥xd5 2.¦xd5 £xd5 3.£xf7+ £xf7 4.¤d7#

1...¤hg3+ 2.¢h2 ¤f1+ 3.¢h1 £h2+ 4.¤xh2 ¤fg3#

14) Stol'berg - Zak SSSR, 1938 1.¦d7!! ¥xd7

10) Nykitin+Sakarov Kasparov

[1...g6 2.¦xc7 gxh5 3.¤xf7 ¤e6 4.¤h6+ ¢h8 5.¦e7 ¤c5 6.¦xe5+-]

1...¦e2 2.£xe2 [2.¥a7 £f4 3.¤d3 ¦xf2 4.¤xf4 ¤xf4 5.¥g4 ¦xg2 6.¥xf3 ¥xf3 7.¤d2 ¥d5-+]

2...£xh2+ ¤g3#

2.£xf7+ ¢h8 3.¥c4 ¤g6 4.£g8+ ¦xg8 5.¤f7# 1-0

3.¤xh2

15) Barle - Jelen Bled, 1979

11) Doller - Carleson Hastings, 1929

1...¤e1+ 2.¢g1 £h1+!! 3.¢xh1 ¦f1+ 4.£g1 ¥c6+ 5.¦g2 ¥xg2# 0-1

1.£xf7 ¤xf7

[1...£c5 2.¦g8+ +-]

2.¦g8+ ¦xg8 3.¤xf7#

12) Wirtanen - Bergist corr, 1974 1.¦g8+ £xg8 2.£g7+ £xg7+ 3.fxg7+ ¢g8 4.¤e7#

66

16) Kurajca - Ujtelky Wijk aan Zee, 1969 1.£h8+ ¥xh8 2.¤f8#


MATIRANJE USAMLJENOG KRALJA Po prirodi, tema pripada zavr{nicama, ali po{to su u pitanju elementarno matiranje sa jednom ili dve figure dobro je odmah prou~iti. One su naj~e{}e u zavr{nici igra~a kiji tek savlada|ju tajne {ahovske igre.

Matiranje sa jednom figurom Matiranje usamljenog kralja sa jednom te{kom figurom ( dama ili top ) lako je izvesti, dok sa lakom figurom ( lovac ili skaka~ ) nemogu}e matirati.

a) matiranje sa damom Dama matira protivni~kog kralja samo uz pomo} svog kralja. Da bi se postigao mat potrebno je naterati protivni~kog kraja na ivi~ni red ili kolonu. Postoje dve metode matiranja sa damom. I metoda opozicije Po~etna pozicija je: Prvi korak je otsecanje kralja na ~etvrtom redu jer je najbliì ivici osmog reda. To otsecanje li~i na ì~anu ogradu. 1.£h4 ! Najpovolnije je ako crni kralj krene po pravcu br. 1, tada dama sa svakim slede}im potezu

pomera ogradu za jedan red: 1... ¢d6 2.£h5 ¢d7 3.£h6 ¢d8 4.£h7 Ograda na sedmom redu je postavljena i sada se ~eka beli kralj da pomogne dami: 4...¢e8 5.¢d2 ¢d8 6.¢d3 ¢e8 7.¢d4 ¢f8 8.¢d5 ¢e8 9.¢d6 ¢f8 10.¢e6 Beli kralj je stigao i crna dama ima ~ak tri polja gde matira: 11... ¢e8 11.£h8# ili 11.£g8# na osmom redu, kao i 11.£e7# na sedmom redu. Tako|e je povoljno ako kralj krene pravcima 2 ili 3, a dama postavlja i dalje barijeru za po jedan red. Malo vi{e truda treba za pravce 4 i 5, koje odabere crni kralj. Dama je ukopana i drì ogradu , sve dok joj kralj ne pritekne u pomo}: 1...¢f5 2.¢d2 ¢e5 3.¢e3 ¢f5

Tek sada dama moè da pomeri ogradu za jedan red: 4.£h5+ Crni kralj i dalje zagor~ava svojim vrludanjem: 4...¢e6 5.¢e4 ¢d6 6.£d5+ ¢e7 7.¢f5 ¢e8 8.£b7 ¢d8 9.¢e6 ¢e8 Crni je primoran da stane naspram belog kralja i ovakav poloàj kraljeva zove se opozicija.Do{ao je trenutak matiranja- dama moè na bilo koje od ~etri polja da zada zavr{ni udarac: 10.£a8# ; 10.£b8#; 10.£c8#; 10.£e7#. Isti primer ~uveni {ahista i teoreti~ar Kapablanka tretira na druga~iji na~in i skratio matiranje na svega sedam poteza. Naime, on je sa prvim potezom dame postavio barijeru na {estom redu: 1.£c6!! ¢d4 2.¢d2 ¢e5 3.¢e3 ¢f5 4.£d6 ¢g4 5.£g6+ ¢h3 6.¢f3 ¢h4 7.£g4#

Isti slu~aj da je prvi potez na “h6”: 1.£h6 ¢d4 2.£d6+ ¢e3 3.£b4 ¢f3 4.£d4 ¢g3 5.£e4 ¢h2 6.£g4 ¢h1 7.¢f2 ¢h2 8.£g2#

II – metoda suàvanje prostora Suàvanje prostora se smatra otsecanje kralja u pravougaonik, koji se svakim slede}im potezom suàva sve dok kralj ne do|e na ivicu table. Na dijagramu prikazano je ~etiri koraka, kojim je dama suàvala prostor. Ona je to mogla sama obaviti, a njen kralj prilazi na kralju za izvo|enje mata. 1.£b5 ¢e6 2.£c5 ¢f6 3.£d5 ¢g6 4.£e5 ¢f7 5.£d6 ¢g7 6.£e6 ¢h7 7.£g4 ¢h6 8.¢b2 ¢h7 9.¢c3 ¢h8 10.¢d4 ¢h7 11.¢e5 ¢h8 12.¢f6 ¢h7 13.£g7# 1-0 Voditi ra~una o slede}em: dama mora biti {to udaljenija od protivni~kog kralja. Usled brzopletosti mogu nastati neprijatne pozicije za ja~u stranu: dozvoliti protivni~kom kralju spas, tj. nema {ta da igra. To se ra~una da nema pobednika i “ode mast u propast”.

67


Crni na potezu. Crni kralj u ovoj poziciji nema gde igrati, a isti bi bio slu~aj da je dama na f7. Ovakve pozicije vaè za sve uglove na tabli. Druga mogu}nost ograni~enja igre protivni~kog kralja, {to se ~esto de{ava igra~ima, je slede}a: . Crni na potezu. Dama je na {estom redu uz kralja levo ili desno od njega. Ovakva slika je ista ako bi celu skupinu figura pomerali levo ili desno po {estom i osmom redu, prvom i tre}em redu. Po kolonama vaì za “a” i

Bitno je naterati crnog kralja da zauzme opoziciju, da bi delovao top za potiskivanje i matiranje. Top mora biti {to udaljeniji od gonjenog kralja. II – metoda suàvanje prostora (isti dijagram) Top za suàvanje prostora nije ba{ pogodan. On ne moè sam da obavlja taj posao kao dama, ve} mu treba pomo} svog kralja.

1.¦b4 ¢c5 2.¦f4 ¢d5 3.¢b2 ¢e5 4.¦c4 ¢d5 5.¢c3 ¢e5 6.¦d4 ¢f5 7.¢d3 ¢e5 8.¢e3 ¢f5 9.¦e4 ¢g5 10.¦f4 ¢h5 11.¢e4 ¢g5 12.¢e5 ¢h5 13.¢f6 ¢h6 14.¦h4#

Pitanja 1) Matiranje sa jednom figurom moè se izvesti sa: lakom figurom....... , te{kom figurom....... 2) Vrednost matiraju}e figure mora biti ve}a od ......2...... , .....3......, .......4......., ......5...... poena 3)Moè li dama da matira kralja u centru: ..da... , ..ne.. 4)Top matira samo na ivici table:..... ..da...

“c” , tj. za “f” i “h” kolonu. Veoma su retki slu~ajevi u praksi matiranje sa damom. Pretendent za svetskog prvaka Kortchnoi,V je tako ne{to igrao, o~ekuju}i brzopletost svog rivala: Stohl,I (2545) - Kortchnoi,V (2625) , Tilburg, 1993

, ..ne..

5) Za koliko poteza beli matira: .......................................

91...¢g7 92.£d6 ¢h8 93.¢e2 ¢g7 94.£e6 ¢h8 95.¢f3 ¢g7 96.¢f4 ¢h8 97.¢g5 ¢g7 98.£e7+ 1-0

b) matiranje sa topom Primenjuje se isti princip kao kod dame: oterati kralja na ivi~ni red ili kolonu. Mat se izvodi uz pomo} svog kralja. Postoje dve metode za matiranje: I – metoda opozicije 1.¢b2 2.¢c2 3.¢c3 4.¢c4 5.¦e1+ 6.¢d4 7.¦f1+ 8.¢e4 9.¢e5 10.¦g1+

¢d4 ¢e4 ¢e5 ¢e4 ¢f5 ¢f4 ¢g5 ¢g6 ¢g5 ¢h4 11.¢f5 ¢h3 12.¢f4 ¢h2 13.¦g3 ¢h1 14.¢f3 ¢h2 15.¢f2 ¢h1 16.¦h3# Obratite pa`nju na poteze: 6.¢d4, 8.¢e4, 11.¢f5 koji su klju~ni za razumevanje opozicije. U sva tri slu~aja beli kralj nije stao naspram drugog kralja. 68




8) U 4 poteza 1.¦b7 ¢g8 2.¢f6 ¢h8 3.¢g6 ¢g8 4.¦b8#

8) Za koliko poteza beli matira:

9) 14, 14

.......................................

14

9) Jedan motiv, dva matna polja i 28 varijanata u #3!! Koliko varijanata matiranja ima sa leve strane: .......................................... i sa desne strane od krralja?

14

.......................................... 10) Koliko ima varijanata matiranja na polju “e8”.......................................

Re{enja 1) Te{kom figurom 2) Ve}a od 4 poena 3) Ne 4) Da 5) U 9 poteza

1.¢b2 ¢d4 2.£e1 ¢d3 [2...¢d5 3.¢c3 ¢c5 4.£e6! ¢b5 5.£d6 ¢a5 6.¢c4 ¢a4 7.£b4# (7.£a6#) ] 3.£e5 ¢d2 4.£g3 ¢e2 5.¢c2 ¢f1 6.£h2 [6.¢d2??=] 6...¢e1 7.¢d3 [7.£g2??=] 7...¢f1 8.¢e3 ¢e1 9.£e2# [9.£g1#; 9.£h1#]

6) U 10 poteza

1.¦a7 ¢g8 2.¢g2 ¢f8 3.¢f3 ¢e8 4.¢e4 ¢d8 5.¢d5 ¢c8 6.¢d6 ¢b8 7.¦c7 ¢a8 8.¢c6 ¢b8 9.¢b6 ¢a8 10.¦c8#

7) U 11 poteza

1.¢e2 ¢d5 2.¢e3 ¢c4 3.¦h5 ¢c3 4.¦h4 ¢c2 5.¦c4+ ¢b3 6.¢d3 ¢b2 7.¦b4+ ¢a3 8.¢c3 ¢a2 9.¦a4+ ¢b1 10.¦a8 ¢c1 11.¦a1#

1.¦a2 ¢f8 2.¦g2 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦b2 ¢f8 2.¦g2 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦c2 ¢f8 2.¦g2 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦d2 ¢f8 2.¦g2 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦g2 ¢f8 2.¦g1 (g3,g4,g5,g6) 2...¢e8 3.¦g8#; 1.¦h2 ¢f8 2.¦g2 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦e5 ¢f8 2.¦g5 ¢e8 3.¦g8# 1.¦e4 ¢f8 2.¦g4 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦e3 ¢f8 2.¦g3 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦e1 ¢f8 2.¦g1 ¢e8 3.¦g8#; 1.¦a2 ¢d8 2.¦c2 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦b2 ¢d8 2.¦c2 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦c2 ¢d8 2.¦c1 (c3,c4,c5,c6) 2...¢e8 3.¦c8#; 1.¦f2 ¢d8 2.¦c2 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦g2 ¢d8 2.¦c2 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦h2 ¢d8 2.¦c2 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦e5 ¢d8 2.¦c5 ¢e8 3.¦c8# 1.¦e4 ¢d8 2.¦c4 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦e3 ¢d8 2.¦c3 ¢e8 3.¦c8#; 1.¦e1 ¢d8 2.¦c1 ¢e8 3.¦c8#;

10) 3 varijante

1.¦e7+ ¢f8 [1...¢h6 2.¦f7 ¢h5 3.¦h7#; 1...¢g8 2.¢g6 ¢f8 3.¦e6 ¢g8 4.¦e8#; 1...¢h8 2.¢g6 ¢g8 3.¦e8#] 2.¢f6 ¢g8 3.¢g6 ¢f8 4.¦e6 ¢g8 5.¦e8#

Matiranje sa dve figure a) matiranje sa dva topa Ove te{ke figure (dva topa ili top i dama) matiraju bez pomo}i svog kralja. Potiskuje se kralj na ivi~ni red ili kolonu, pa se zadaje zavr{ni udar. Prvo se mora odrediti ivica prema kojoj }e se potiskivati kralj i drugo sa kojom figurom je najbolje izvr{iti odsecanje. Prvi potez je postavljanje barijere na 4 redu, a drugim je napravljena nova barijera na 5 redu. Crni kralj se polako potiskuje ka ivici table. 1.¦a4 ¢e5 2.¦h5+ ¢f6 3.¦a6+ ¢g7 69


Sada je beli prinu|en da preseli topa na drugi kralj table, da bi u 5 potezu oterao kralja na ivicu table. 4.¦b5 ¢f7 5.¦b7+ ¢e8 6.¦a8#

5.¢g3 ¢g7 6.¢h4 ¢f7 7.¢h5 ¢g7 8.¥g6 ¢g8 9.¢h6 ¢f8 10.¥h5 ¢g8 11.¥e7 ¢h8 12.¥g4 ¢g8 13.¥e6+ 14.¥f6#

I kod dva topa se moè desiti velika nesmotrenost da crni na potezu nema {ta da igra, kao na primer:

¢h8

c) Matiranje sa lovcem i skaka~em Ova je najteà od svih elementarnih zavr{nica. Ni mnogi iskusni igra~i ne znaju , ili su nekad znali, da izvedu matiranje zbog toga {to se retko javlja u praksi. Najva`nije je uskladiti delovanje lovca i skaka~a, koja traì dosta snala`ljivosti i znanja.

Sli~no je i matiranje sa damom i topom, mada postoji i kra}i put. Obratiti pa`nju na damu da protivni~kom kralju uskrati mogu}nost igranja.

b) matiranje sa dva lovca Sa dva lovaca izvodi se lako mat. Potrebno je naterati protivni~kog kralja u bilo koji ugao uz pomo} sopstvenog kralja a lovci kontroli{u susedne dijagonale. I ako su dva lovca vrednija od topa, teè je matirati sa njima nego sa topom. Sa prva dva poteza beli stavlja barijere za crnog kralja, dok mu ne pristigne kralj. 1.¥d5 ¢d7 2.¥e5 ¢e7 3.¢d2 ¢d7 4.¢d3 ¢e7 5.¢d4 ¢d7 6.¢c5 ¢e7 7.¢c6 ¢e8 Beli kralj je stigao u pomo} lovcima i slede}im potezom po~inje suàvanje prostora i skidanje leve barijere da bi se naterao protivni~ki kralj u ugao. 8.¥d6 ¢d8 9.¥f7 ¢c8 10.¥e7 ¢b8 11.¢b6 ¢c8 12.¥e6+ ¢b8 13.¥d6+ ¢a8 14.¥d5# II primer: 1.¥d3 ¢g7 2.¥g5 ¢f7 3.¥f5 ¢g7 4.¢f2 ¢f7 70

Tehnika matiranja sastoji se u slede}em: prvo se udruènim snagama natera protivni~kli kralj na ivicu table i drugo, potiskuje se kralj u onaj ugao table koji odgovara boji lovca. Bitno je znati da kralj i skaka~ moraju kontrolisati polja suprotne boje od lovca. 1.¢d2 4.¤g3

¢g3 ¢f6

2.¤f1+ 5.¢d4

¢g4 ¢g7

3.¢e3 6.¢e5

¢g5 ¢h6

crni beì u suprotan ugao, jer zna da tamo nema mata! 7.¤f5+ ¢h7 8.¢f6 ¢h8 Prva faza je zavr{ena. Kralj sateran na ivicu table. Sada sledi potiskivanje u ugao boje lovca.

15.¤e5 ¢e8 18.¤g6 ¢d8 21.¥b5 ¢c8 24.¤c5 ¢b8 27.¢b6 ¢b8 30.¤a6#

16.¥d5 19.¢d6 22.¤e5 25.¢d7 28.¥a6

9.¤d6 10.¥b3+ 11.¤b7 12.¥e6 13.¤a5 14.¤c6 ¢d8 17.¢e6 ¢e8 20.¥c4 ¢b7 23.¤d7 ¢a7 26.¢c7 ¢a8 29.¥b7+

¢g8 ¢f8 ¢e8 ¢f8 ¢e8 ¢f8 ¢e8 ¢d8 ¢c8 ¢a8 ¢b8


II primer 1.¢e2 ¢d7 2.¢d3 ¢c6 3.¥f4 ¢d5 4.¤e2 ¢c5 5.¤c3 ¢b4 6.¢d4 ¢a5 7.¢c5 ¢a6 8.¢c6 ¢a7 9.¤d5 ¢a8 10.¤b6+ ¢a7 11.¥c7 ¢a6 12.¥b8 ¢a5 13.¤d5 ¢a4 14.¢c5 ¢b3 15.¤b4 ¢c3 16.¥f4 ¢b3 17.¥e5 ¢a4 18.¢c4 ¢a5 19.¥c7+ ¢a4 20.¤d3 ¢a3 21.¥b6 ¢a4 22.¤b2+ ¢a3 23.¢c3 ¢a2 24.¢c2 ¢a3 25.¥c5+ ¢a2 26.¤d3 ¢a1 27.¥b4 ¢a2 28.¤c1+ ¢a1 29.¥c3#

III primer 1...¢c6 2.¤b3 ¢d6 3.¢b5 ¢d5 4.¥f7+ ¢e5 5.¢c5 ¢f6 6.¥c4 ¢e5 7.¤d2 ¢f4 8.¢d5 ¢f5 9.¥d3+ ¢f6 10.¤f3 ¢f7 11.¢e5 ¢g7 12.¤g5 ¢g8 13.¢f6 ¢f8 14.¤f7 ¢g8 15.¥f5 ¢f8 16.¥h7 ¢e8 17.¤e5 ¢d8 18.¢e6 ¢c7 19.¤d7 ¢b7 20.¥d3 ¢c6 21.¥a6 ¢c7 22.¥b5 ¢d8 23.¤b6 ¢c7 24.¤d5+ ¢d8 25.¢d6 ¢c8 26.¢e7 ¢b7 27.¢d7 ¢b8 28.¥a6 ¢a7 29.¥c8 ¢b8 30.¤e7 ¢a7 31.¢c7 ¢a8 32.¥b7+ ¢a7 33.¤c6#

3.¤d7 4.¤g5 5. ¤f6+

¢h8 ¢g8 Kriti~an momenat u poziciji. Logi~an potez je: 5...¢f8 i remi, a u slu~aju neopreznosti sledi mat: 5.. ¢h8?? 6.¤f7#

Pitanja 1)Na koliko na~ina se moè matirati u 3 poteza? .......... Upi{ite notaciju: _____________________ _____________________

_____________________ 2) Lovac i skaka~ matiraju u uglu suprotno boji lovca......................... ....da.... , ....ne....

IV primer

Beli: ¢c6. ¤d5, ¥e3 - ¢a8 1.¤c7+ ¢b8 2.¥b6 ¢c8 3.¥a7 ¢d8 4.¤d5 ¢e8 5.¢d6 ¢f7 6.¤e7 ¢f6 7.¥e3 ¢f7 8.¥f4 ¢e8 9.¤g6 ¢f7 10.¤e5+ ¢e8 11.¢c7 ¢f8 12.¢d7 ¢g7 13.¢e7 ¢h8 14.¥h6 ¢h7 15.¥f8 ¢g8 16.¤g4 ¢h7 17.¢f7 ¢h8 18.¥g7+ ¢h7 19.¤f6#

3) U koliko poteza se moè matirati? ..3.. , ..4.. ,

d) Matiranje sa dva skaka~a Sa dva skaka~a protiv kralja je nemogu}e dobiti, sem ako slabija strana ne ide na samomat. Na slede}em primeru, gde je data najoptimalnija pozicija za ja~u stranu, vidi se da je remi bez obzira koje na potezu I. Crni na potezu. 1... ¢h8 2.¤f7+ ¢g8 3.¤h6+ ¢h8 4. ¤f5= II. Beli na potezu. 1.¤c4 ¢h8 2.¤e5 ¢g8

..>4..

4) [ta je prvi potez belog? 1.¥d5 , 1.¢b6 , 1¥e5+

71


10) Ako ste re{ili do 30 minuta,

5) [ta je prvi potez belog?

upi{ite:..................da..

1.¥d4

ina~e: ...................ne...

1.¢b6 1¥e5+

Re{enja 6) U koji ugao treba potiskivati crnog kralja?

1) Na dva na~ina:

1.¦f2 .¢g7 2.¦g1+ ¢h6 3.¦h2# 1.¦h7 ¢f8 2.¦g1 ¢e8 3.¦g8#

gornji levi................................... gornji desni................................

2) Ne 3) U 3 poteza

1.¥c4+ ¢a7 2.¥c5+ ¢a8 3.¥d5# 4) 1.¢b6 1.¢b6 ¢a8 2.¥e7 ¢b8 3.¥d6+ ¢a8 4.¥d5#

7) Da li moète re{iti za 10 minuta: . ....da.... ....ne....

5) 1.¥d4 1.¥d4 [1.¥c4 ¢c8 2.¥f6 ¢b8 3.¢b6 ¢c8 4.¥e6+ ¢b8 5.¥e5+ ¢a8 6.¥d5#] 1...¢c8 2.¥f6 ¢b8 3.¢b6 ¢c8 4.¥e6+ ¢b8 5.¥e5+ ¢a8 6.¥d5#

6) gornji desni 1.¢c7 ¢f8 2.¢d7 ¢g7 3.¢e7 ¢g8 4.¥h6 ¢h7 5.¥f8 ¢g8 6.¤g4 ¢h7 7.¢f7 ¢h8 8.¥g7+ ¢h7 9.¤f6#

8) Moè li se matirati u 4 poteza?

7) 1.¢d6 ¢e8 2.¥g7 ¢d8 3.¥f7 ¢c8 4.¢c6 ¢d8 [4...¢b8 5.¥d4] 5.¥f6+ ¢c8 6.¥e6+ ¢b8 7.¢b6 1-0

....da.... ....ne....

8) Da

1.¤d7 ¢h7 [1...¢h8 2.¢f7 ¢h7 3.¤f6+ ¢h8 4.¥g7#] 2.¢f7 ¢h8 3.¥g7+ ¢h7 4.¤f8#

9) Ako ste re{ili do 30 minuta, upi{ite: ..da.. ...ne...

72

9) 1.¥g5 ¢e8 2.¤g6 ¢f7 3.¤e5+ ¢e8 4.¢c6 ¢f8 5.¢d7 ¢g7 6.¢e7 ¢h8 7.¥h6 ¢h7 8.¥f8 ¢g8 9.¤g4 ¢h7 10.¢f7 ¢h8 11.¥g7+ ¢h7 12.¤f6# 10) 1.¢d6 ¢f7 2.¤e7 ¢f6 3.¥e3 ¢f7 4.¥g5 ¢e8 5.¤g6 ¢f7 6.¤e5+ ¢e8 7.¢c7 ¢f8 8.¢d7 ¢g7 9.¢e7 ¢h8 10.¥h6 ¢h7 11.¥f8 ¢h8 12.¤g4 ¢h7 13.¢f7 ¢h8 14.¥g7+ ¢h7 15.¤f6#


67


NERE[ENA IGRA - REMI Drugi mogu}i ishod {ahovske partije je nere{en ishod – remi. Postoji vi{e slu~ajeva zbog kojih se partije zavr{avaju nere{eno.

Sporazumni remi

Pat

Ovakav ishod partije zavr{ava se tako {to se igra~i sporazumeli na remi. Na {ahovskoj tabli mogu biti razli~ite situacije:

Partija je zavr{ena remijem, kad igra~ na potezu nema legalnog poteza, a kralj mu nije u {ahu. Kaè se da je partija zavr{ena “patom”. Time partija odmah zavr{ava, pod uslovom da je potez koji je doveo do pata bio legalan. U prethodnim lekcijama bilo je prilika da steknemo pojam o patu, kao na primer:

 Na tabli je takva pozicija da ni jedan od igra~a nema materijala da igra na pobedu, nakon velike borbe. To je takozvani “borbeni remi” ili da je partija zavr{ena u “mrtvoj poziciji”.  [ahovska tabla je puna figura, ali igra~i nisu raspoloèni za igru ili se me|usobno uvaàvaju i poznaju.  i zadnje, remi se progla{ava na reklamaciju jednog od igra~a , po{to su ispunjeni uslovi za remi: ponavljanje poteza ili pravila “50 poteza”, o kojima }e kasnije biti re~i, zavr{nice koje su teoretski remi, reklamacije na tri puta ponovljenu identi~nu poziciju i dr.

Remi se predlaè kad je igra~ na potezu. Ta~nije re~eno, remi se nudi nakon {to se povu~e potez na tabli i ako se igra sa satom, pre nego {to zaustavi svoj sat i pokrene protivnikov. Svaki igra~ mora zabeleìti ponudu na svom formularu simbolom. Nesportski je ometati protivnika , koji je na potezu i razmi{lja, nuditi remi. Uz nu|enje remija ne moè se uslovljavati sa bilo ~ime. Ponuda remija se ne moè povu}i sve dok:  dok je protivnik ne prihvati;  usmeno odbije;  odbije dotaknuv{i figuru s’ namerom da je povu~e ili uzme;  ili se partija ne zavr{i na neki drugi na~in. Jednom prihva}eni remi se ne pori~e. Re~ se mora odràti, bez obzira {to se kasnije ustanovi da je jedan od igra~a imao dobitak partije. Rezultat partije ostaje nepromenjen. Isto tako , ako jedan od igra~a predao partiju, pa se uvidi da je mogao remizirati – rezultat se ne menja.

Na dijagramu su dve slike pata. Na gornjoj slici dama oduzima crnom pet polja. Slobodno “c7” polje je oduzeo beli kralj, ako se na|e na bilo koje od nazna~enih pet polja. Na donjoj slici dama oduzima tri polja samostalno i jedno polje zajedno sa kraljem, koji oduzima jo{ jedno. Crni kralj je na potezu i nema gde odigrati, a nije u {ahu. To je pat i rezultat je nere{ena igra – remi. Crni na potezu – pat. êsta slika u praksi. Ova zavr{nica nastaje dobrom igrom crnog , jer je znao teoretski igrati protiv kralja i pe{aka. Pomiriv{i se sa remijem, beli patira. Da ne bi stekli pogre{nu sliku o patu, pat je i kad postoje jo{ figura ili pe{aka, s’tim da ni jedna od njih ne moè da igra. Naredni primer to re~ito ilustruje:

73


Crni je puno slabiji, ali je na potezu i nema {ta da igra. Pat je nastao zbog nepa`ljivosti belog ili je crni izveo neku lepu kombinaciju, kojim je eliminisao svoje pokretne figure. Takav jedan primer eliminacija sopstvenih figura, da bi ostvario pat., je primer: U partiji Hjartarson,J - Popovic,P, 1987 beli je slabiji za dva pe{aka. I ako ima odmaklog a6-pe{aka belom nije taj nastavak obe}avao neke izglede, a po{to je materijalno slabiji odlu~io se za spa{avanje partije putem pata, koriste}i poloàj svog kralja i crne dame (ve} vi|eno ranije!). 1.£xg7+ Beli nema ni{ta od 1.£xa7?£xd6 2.£b7 £d1+ sa matnim

napadom 1...¢xg7 2.¤xf5+ gxf5 Pat. Na 2...¢f6? crni je u podre|enom poloàju zbog 3.¤xg3². ½-½

Na pat se igra u prinudi od spa{avanja od poraza. Koriste se razni na~ini da se sopstveni kralj ili figure na|u u nemogu}nosti da odigraju potez. Evo kako je spasao partiju manje poznati igra~ protiv argentiskog velemajstora Najdorfa u poziciji neposredno pred mat. Najdorf,M - Kurtic, 1984 1...£xf2+ 2.¢g5 [2.£g3? g5+ 3.¢xg5 £xg3 0:1]

2...f6+ 3.£xf6 £h4+ 4.¢xh4 [4.¢f4?£xf6+ 0:1]

4...g5+ 5.¢xg5 Pat [5.£xg5 Pat; 5.¢h5 Pat; 5.¢g3 Pat]

Iz prethodnih primera vidi se da igranje na pat , tj. odbrana sastoji u uni{tavanju sopstvenih figura, 74

po{to je sopstveni kralj zarobljen i nalazi se u kavezu od protivni{kih figura. Ako protivnik vodi ra~una i prozre namere od pata nema ni{ta. Ipak , u praksi ima primera borbe za osuje}ivanja pata. Na slede}em primeru beli je upro iz sve snage da izbegne pat, a zato vreme crni je slistio sa table sve figure belog i remi je neizbeàn. Schernezki - Nordijk, 1942 1...¤f4+ 2.¦gxf4 U dva nastavka crni ostvaruje pat: [2.gxf4 3.¢xh2 2.¦cxf4 3.¢xh2 Pat;

dok

£h2+ Pat; £h2+

nastavak :

2.¢h4 ¤xg6+ 3.¦xg6 £h2+ 4.¢g5 (4.¢g4? £e2+ 5.¢h3 £xc4 0:1) 4...£xg3+ 5.¦g4 £e5+ 6.¢h6 £h2+(6...£xc5? 7.¦g8#) 7.¢g5 £e5+ 8.¢h4 £h2+ 9.¢g5 £e5+

i stalan {ah. 2...£h2+ 3.¢g4 3...£xg3+ 4.¢f5

[3.¢xh2 Pat]

[4.¢h5 £h4+ 5.¦xh4 Pat (5.¢xh4 Pat) ; 4.¢xg3 Pat] 4...£xf4+ 5.¢e6 [5.¦xf4 Pat; 5.¢xf4 Pat]

5...£xc4+ 6.¢d7 £xc5 7.£xc6 ½-½ Re~eno je da za postizanja pata uni{tavaju se sopstvene figure. Za divno ~udo postoje primeri da se za odbranu od pata elimini{u svoje figure da bi protivniku osujetio plan. Kako to izgleda pokazao je Kapablanka protiv Laskera: Beli je odigrao: 1.¤xc7 ¤xc7 Crni je sad ra~unao da }e beli uzeti skaka~a sa kraljem i pat. Kapablanka je zamislio pravu studiju i odigrao: 2.¦a8+!! Uni{tava svoju i jedinu figuru, da bi spre~io pat! Crni je uzeo topa 2...¢xa8 a jednako gubi i da je uzeo skaka~em: 2...¤xa8 3.¢c8 ¤c7 4.¢xc7 ¢a8 5.¢xb6+-


i beli dobija. 3.¢xc7 ¢a7 4.¢c6 ¢a8 5.¢xb6 ¢b8+Ovo je pozicija da beli dobija bez obzira koje na potezu, jer tu ne vaì pravilo opozicije. U narednom primeru beli pogre{no procenio poziciju i odlu~io se na forsiranje pata. Beli je mogao dobiti partiju sa: 1.¥c7+ ¢d4 2.¥e5+ ¢xe5 3.¤c4+ i beli dobija! On je ne razmi{ljaju}i igrao 1.¤c4+ ¢d4 2.¤xb2 ¦f5: 3. ¦f5: pat!

4) Beli na potezu – pat! Upi{ite re{enje: 1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--_____ 4.______--_____ 5) Titenko-Murej crni na potezu – pat! Upi{itere{enje 1. __*__--______

Pitanja 1) Pat je kad igra~ na potezu nema legalnog poteza, a kralj mu nije u {ahu. Legalni potez je: - Igrati samo sa kraljem?..................................... - Igrati samo sa slobodnom figurom , pe{akom ili kraljem?.........................................

2. _____--______ 3.______--_____ 4.______--_____

2) Crni je na potezu i reklamira pat:

6) ) Beli na potezu

- Crni je u pravu sa reklamacijom: ...da... , ...ne...

1. _____--______

– pat! Upi{ite re{enje:

2. _____--______

Navedi razlog za “Da”:

3.______--_____

.................................... Navedi razlog za ‘Ne”:................................................. 3) Pilnick Reshevsky Beli na potezu – pat! Pazi pe{ak a4! 1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--_____

4.______--_____ 7) RheineimerReidenbach crni na potezu – pat! 1. __*__--_______ 2. _____--_______ 3.______--______ 4.______--______

4.______--_____ 75

OSNOVE [AHOVSKE IGRE 8) ) Kestler- Pesch

5) Titenko-Murej 1...£c1+ 2.£xc1 Pat

Beli na potezu – pat!Upi{ite re{enje

6) 1.¦c8+ ¥f8 (1...¢h7 2.¦h8+ ¢xh8 Pat!) 2.¦xf8+ ¢h7 (2...¢xf8 Pat!) 3.¦h8+ ¢xh8 Pat!

1. _____--______ 2. _____--______

7) Rheineimer- Reidenbach, Zweibrücken 1963 1...£h2+

3.______--______

( moè i 1. ... £a2-g2+ ili 1. ... £a2-f2+ ) ( ne valja 1...£a8 2.¦xg8+ (2.¦xa8 Pat!) 2.¢g4 (2.¢xh2 Pat!)

4.______--______ 9) Minadse -

Kalugin Beli vu~e – pat 1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--______ 4.______--______

8) Kestler- Pesch, Traben-Trabach 1956 1. ¦a8+ (1.£d6 £g1+ 2.¢d2 £e1#) (1.£g6 £xg6 2.hxg6 ¢g7 3.¦a6 ¤f6 0:1)

1...¢h7 2.¦h8+ ¢xh8 (2...¢g7 3.¦h7+ ¢xh7 (3...¢f8 5.¦h8+ ¢g7 6.¦h7+ ¢f8 7.¦h8+ 7...¢g7 8.¦h7+ remi) 4.£h6+ ¢xh6 Pat!

3.£h6+ £xh6 Pat! 9) Minadse - Kalugin, 1978 1.¥d3 £xd3 2.h5+ ¢g5

10) Portisch,L Lengyel,L crni vu~e– pat!

(2...¢f5 3.£xh7+ ¢e6 4.£xd3) (2...¢xh5 3.£xh7+ £xh7 Pat!) (2...¢h6 3.£xf6+ ¢xh5 4. £g6+ ili £g5+pat) 3.£g7+ ¢h5 ( 3..£g6 4.hxg6+-) 4.£xh7+ £xh7 Pat! (4...¢g5 5.£xd3)

1. __*__--______ 2. _____--______

10) Portisch,L - Lengyel,L, Malaga, 1964 1...£g4+ 2.¢h6

3.______--______

[2.¢f6 £e6+ 3.¢g5 £g4+ ½; 2.¢xg4 Pat ½]

4.______--______

2...£g5+ ½-½

Re{enja 1) Igrati samo sa slobodnom figurom , pe{akom ili kraljem 2)Ne, crni ima an-pasant. 3) Pilnick - Reshevsky, USA 1942 1.¥e3 £xe3 2.£f2 £xf2 3.a5+ pat! 4)1.£f6 ¢g8 (1...£xf6 Pat!; 1...¦xf6 Pat!) 2.£g7+ ¢xg7 3. h6+ Pat! (2...¦xg7 Pat!) 76

2...£g3+ 3.¢xg3 Pat!

Nemogu}nost matiranja Kada na tabli ostanu figure sa kojima nije mogu}e matirati – onda su to remi pozicije. A to su slede}i slu~ajevi:  kralj i skaka~ protiv kralja,  kralj i lovac protiv kralja,  kralj i lovac protiv kralja i istobojnog lovca. Postoje pozicije koje su objektivno remipozicije i koje je nemogu}e dobiti sem u slu~ajevima kada slabija strana grubo pogre{i, tj. ako “uleti u mat” (obra|eno u matnim slikama) :


   

kralj i dva skaka~a protiv kralja, kralj i lovac protiv kralja i lovca suprotne boje, kralj i skaka~ protiv kralja i skaka~a, kralj i skaka~ protiv kralja i lovca.

Ve~iti {ah a)Ve~iti {ah bez mogu}nosti otklona Ve~iti {ah nastaje kad jedan od igra~a po~ne davati {ah u nedogled. Napadnuta strana se skloni, ali dobija ponovo {ah. Naj~e{}e se vrati na staro polje ili ode na novo, pa ponovo dobija {ah i tako u nedogled. Napadnuta strana nema mogu}nost da podmetne neku od svojih figura. Uvek slabija strana pribegava ve~itom {ahu, jer to je jedini na~in da ne doìvi poraz. 1.£d7+ 2.£d6+

¢b8 ¢b7

(2...¢c8? 3. ¥xa6#)

3.£d7+ ¢b8 4.£d6+ ¢a8 5.£c6+ ¢b8 6.£d6+ ¢a7 7. £c7+ 1/2 1/2 Beli je objektivno izgubljen, ali on nalazi spas u ve~itom {ahu na polja c6, c7, d6, d7 i d8. Crni kralj je bespomo}an. Ne moè da umakne od {ahova zbog zida koje prave njegovi pe{aci a njegove udaljene figure ne mogu da priteknu u pomo}. Da je beli na potezu dao bi mat na e8 ili f8. Me|utim , crni je na potezu. On moè da se spase od mata , ako bi igrao sa damom na polje c8. [ta mu to zna~i kad je beli ja~i za dve figure: topa i lovca, pa bi izgubio u daljem toku igre. Spas nalazi ve~itom {ahu : 1.... 2.¢h1 3.¢g1 itd.

u

£g4+ £f3+ £g4+

U oba slu~aja dama je bila ta koja je izvodila ve~ite {ahove. Po mnogima, najja~i {ahista dana{njice, Kasparov posegnuo je za ovim oru`ljem da bi spasao izgubljenu partiju. Portisch,L Kasparov,G, 1981 1...¦xd2 2.£xd2 £f3+ 3.£g2 [3.¦g2 £f1+ 4.¦g1 £f3+ 5.£g2 ¤g3+ ½]

3...¤g3+ 4.hxg3 £h5+ 5.£h2 £f3+ 6.¦g2 [6.£g2 £h5+ 7.£h2 ½]

6...£d1+ ½-½ Kompozitori studja vrlo rado koriste ovaj motiv. U ovoj beli skaka~ se uspe{no bori sa crnom armadom, kojoj se pridruìla crna dama, daju}i ve~ite {ahove. 1.¢e2 2.¤xh1 3.¤f2 4.¢f3 5.¤g4+ 6.¤f2+ 7.¤g4+ 8.¤f2+

h1£ hxg2 ¢h2 g1£ ¢h3 ¢h2 ¢h1 ½-½

I na kraju, ve~iti {ah kao oru`lje igra~a u slabijim pozicijama, daje spas na atraktivan na~in .

Pitanja 1) Ve~iti {ah je: - kad jedan od igra~a kad god moè daje {ah.......... - tri ili vi{e puta uzastopce dati {ah........................... - serija {ahova koji se ne mogu izbe}i....................... Na zadatim primerima na}i prvih pet poteza.

77


2) A. Selesniev Beli vu~e -remi.

6) Peris, 1944 Beli remizira.

1. _____--______

1. _____--______

2. _____--______

2. _____--______

3.______--______

3.______--______

4.______--______

4.______--______

5.______--______

5.______--______ 7)

1. _____--______

Geller,E Gurgenidze,B Beli na potezu remizira.

2. _____--______

1. _____--______

3.______--______

2. _____--______

4.______--______

3.______--______

5.______--______

4.______--______

3) Brenev, Beli na potezu-remi.

4) Smogorkevski beli remizira.

8)Posmyk - N.N. 4) Beli na potezu

1. _____--______

1. _____--______

2. _____--______

2. _____--______

3.______--______

3.______--______

4.______--______

4.______--______

5.______--______

5.______--______ 5) Nadareschvili Beli na potezu 1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--______ 4.______--______

78

9)

Littlewood Perkins,A Beli na potezu 1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--______ 4.______--______

-


10)

Schröder,J Dörflinger,J crni na potezu

-

14) Löwenfisch,G Zubarev,N, 1933 beli na potezu

1. _____--______

1. _____--______

2. _____--______

2. _____--______

3.______--______

3.______--_____

4.______--______

4.______--_____ 11)

Smyslov,V Vasiukov,E beli na potezu

-

5.______--______ 15)

Osmanagic Gligoric, beli na potezu

1. _____--______

-

1. _____--______

2. _____--______

2. _____--______

3.______--______

3.______--_____

4.______--______

4.______--_____

5._____--______

5._____--______

12) Kratkowski Lapschis beli na potezu

16) Kortschnoj,V Lautier,J crni na potezu

1. _____--______

-

1. _____--______

2. _____--______

2. _____--______

3.______--_____

3.______--_____

4.______--_____

4.______--_____

5.______--______

13) Steinberg,M Makarov,M beli na potezu

5._____--______

Re{enja

1. _____--______ 2. _____--______ 3.______--_____ 4.______--_____

1) Serija {ahova koji se ne mogu izbe}i. 2) A. Selesniev 1.¢f7 ¢h8 2.¤f6 e3 3.¤d5 e2 4.¤f4 e1£ 5.¤xg6+ ¢h7 6.¤f8+ ¢h8 7.¤g6+ ¢h7 79


8.¤f8+ ¢h8 9.¤g6+ remi

10) Schröder,J - Dörflinger,J, 1989

3) Brenev, 1934, studija

1...¦xf1+ 2.¢xf1 2...£h1+ 3.¢e2 £e4+ 4.¢f1

1.¢g4 f3 2.¢g3 ¢g1 3.¤e6 f2 4.¤f4 f1£ 5.¤h3+ ¢h1 6.¤f2+ ¢g1 7.¤h3+ ¢h1 8.¤f2+ ½ - ½

[2.¢h2?

£h1#]

[4.¢d1? £d3+ 5.¢e1 ¥d2+ 6.¢d1 ¥b4+ 7.¢c1 ¥a3#]

4...£h1+ 5.¢e2 £e4+. ½-½

4) Smogorkevski , 1930, studija

11) Smyslov,V - Vasiukov,E, 1961

1.£h1+¥c1 2.£h7+ £c2 3.¤b5 £xh7 4.¤a3+ bxa3 5. ¥xh7+ ¢xa2 6. ¥g8+ itd. ½ - ½

1.¦h5+ gxh5 [1...¢xh5? 2.£xg7 1:0] 2.£d6+ £g6 3.£f8+ £g7 4.£d6+ ½-½

5) Nadareschvili , 1958, studija

12) Kratkowski - Lapschis, 1982

1.¤b4+ ¢a5 2.¤c6+ ¢a4 3.¤b6+ ¢a3 4.¤c4+ ¢a2 5. ¥f3 £xf3 6.¤b4+ ¢a1 7.¤c2+ ¢a2 8.¤b4+ ¢a1 ½ - ½

1.¦xf8+ .¥xf8 2.£g8+ ¢xg8 3.¤h6+ ¢h8 4.¤f7+ ¢g8 5.¤h6+ ½-½

6) Peris, 1944, studija 1.¤g4 h1£ 2.¤f6+ ¢h6 3.¤g4+ ¢h5 4.¤f6+ ¢h4 5.Tg4+ ¢h3 6.¤e4 £a1 7.¤f2+ ¢h2 8. ¦h4+ ¢g3 9. ¦g4+ ¢h2 10. ¦h4+ ¢g1 11. ¦g4+ ½ - ½ 7) Geller,E - Gurgenidze,B, 1997 1.¥xf6 1...exf6 [1...£xf6? 2.£g8#; 1...¢xf6? 2.£g6#; 1...¦h1+ 2.¢f2. ½] 2.£d7+ ¢f8 3.£d8+ ¢f7 4.£d7+ ½-½ 8) Posmyk - N.N., 1995 1.¤f6+ gxf6 [1...¢h8? 2.£c8++- mat.; 1...¢g6 2.¤xd5=]

2.£xf7+ ¢h8 3.£f8+ ¢h7 4.£f7+ ½-½ 9) Littlewood - Perkins,A, 1975 1.£xe7+ ¤xe7 [1...¢g8?? 2.£g7#] 2.¦g7+ ¢h8 3.¦g5+ ¢h7 4.¦g7+ ¢h8 5.¦g5+ ½-½

80

13) Steinberg,M - Makarov,M, 1966 1.£xf6+ ¢xf6 [1...¢f8? 2.£xh8+ ¤g8 3.e5 1:0; 1...¢g8? 2.£xe7 1:0; 1...¢h7? 2.£xe7 1:0]

2.¥d4+ ¢g5 3.¥e3+ ¢f6 [3...¢h4 4.¥f2+ ¢g5 5.¥e3+ ½]

4.¥d4+ ¢g5 5.¥e3+ ½-½ 14) Löwenfisch,G - Zubarev,N, 1933 1.£e6+ ¢h8 2.¤g6+

hxg6

3.£h3+ ¢g8

[3...£h4? 4.£xh4+ ¢g8 5.¤xc4+-]

4.£e6+ ¢h8 5.£h3+ ½-½ 15) Osmanagic - Gligoric, Sarajevo, 1963 1.¤xe6 £xe2 2.£xg6+ fxg6 3.f7+ ¢h7 4.¦h3+ ¥h6 5.¤g5+ ¢g7 6.¤e6+ ½-½ 16) Kortschnoj,V (2635) - Lautier,J (2630) Hoogovens Wijk aan Zee (7), 1997, (Ribli) 30...¥g5 31.f4 [31.¥g2 Yudasin,L 31...¦f5 sa ¦e2]

31...¦e2 32.fxg5 £e3+ 33.¢h1 £e4+ 34.¢g1 £e3+ 35.¢h1 £e4+. Ribli. ½-½


b) Ve~iti {ah sa mogu}no{}u otklona Slabija strana daje {ahove uzastopce i postoji mogu}nost otklona od {aha tako da se da ja~a figura za slabiju. Ta `rtva ne pomaè, jer u daljem toku igre poraz bi bio neizbeàn, pa ne preostaje ni{ta drugo nego pomiriti sa remijem. Beli na potezu. Po{to se nalazi pred matom od dame £g3-g1+# ne preostaju ni{ta drugo nego da daje ve~iti {ah na c8 i c7 sa topom. 1.¦c8+ ¢b7 2.¦c7+ Crni se sad zamislio, {ta dalje igrati. Ima mogu}nost da otkloni `rtvom dame:

ve~iti

{ah sa 2...£xc7 3.¤xc7 ¢xc7 4.g8£++Ne bi se dobilo ni{ta , poraz bi bio neminovan i mora pristati na remi. Beli se spa{ava sa: 1.¤g6+ ¢h7 2.¤f8+ ¢h8 3.¤g6+= Mogao je crni dati damu za skaka~a, ali beli ima odmakle pe{ake i poraz je izvestan. Pristao je na remi.

2) Kopaev Vistaneckiis, SSSR, 1949 Crni na potezu. Da nije pristao na ve~iti {ah beli bi ostao kra}i za? .................................. 3) Konovalov Mordkovic, corr, 1957 Crni na potezu Koju bi figuru dao beli za otklon? ................................. za.............................. 4) A. Petrosjan Agzamov, SSSR, 1978 crni na potezu

-

Da je beli uzeo damu, {ta bi posle izgubio od figura? ................................

5) Beli na potezu [ta bi crni morao dati da bi se spasao od ve~itog {aha?

Pitanja 1) Budovic Kosikov ( 1979) Crni na potezu Beli je pristao na remi zbog? .................................

................................ 6) Crni na potezu Ako bi beli vratio damu, da li bi bio slabiji? ................................

81


Re{enja

7) Beli na potezu Da li bi crni izgubio da je dao damu za topa? ..............................

1) Budovic - Kosikov ( 1979) 1...¤f4-h3+

2.¢g1-f1

¥f3-g2+

3.¢f1xg2

(4.¢g2xh3 £c7-c8+ 5.¢h3xh4

¦a2xh2+)

(3.¢f1–e1 £c7xe5+)

3...¦a8-a2+ 4.¢g2-h1 4...¤h3-f2+ 5.¢h1- g2 6.¤f2-h3+ = 2) Kopaev - Vistaneckiis, SSSR, 1949 1...£f1+ 2.¢xf1 ¤xe3+ 3.¢e2 ¤c4+ 4.¢f1 ¤e3+=

8) Andersen,E Aljechin , Kopenhagen, 1930

3) Konovalov - Mordkovic, corr, 1957 1...¥e1+ 2.¢xe1 [2.¢e3? £g5+-+] 2...£g1+ 3.¢d2 £d4+=

Aljehin je mogai izbe}i veciti sah da je odigrao :

4) A. Petrosjan - Agzamov, SSSR, 1978 1...£e1+ 2.¢g2 [2.¦xe1 ¤f2+ 3.¢g2 ¤xg4-+] 2...£f2+ 3.¢h1=

..............................

9) Palevic - Bonek, Fernpartie, 1982 Da je izbegao veciti {ah da li bi rezultat bio isti? ..................................

5) 1.£c3xf6+ ¢g7xf6 2.¥g3-e5+ 3.¥e5-c7+ ¢e7-f6 4.¥c7-e5+ 6.¥e5-c7+ =

¢f6-e7 ¢f6-e7

6) 1...£g6-g1+ 2.¦h1xg1 ¦g8xg1+ 3.¢e1-e2 ¤d5f4+ 4.e3xf4 ¤c6xd4+ 5.¢e2-e3 (5.¢e2-d3 ¤d4xb3+ 7.¢c2xb3 ¦g1xc1–+)

6.¢d3-c2

¦d8xd2+

5...¤d4-f5+ 6.¢e3-e2 ¤f5-d4+ = 7) studija 1.¦b8-b6+ ¢h6-h5 2.¦b6-b5+ ¢h5-g4 3.¦b5-b4+ ¢g4-g3 4.¦b4-b3+ ¢g3-g2 5.¢b2-a2 h2-h1£ 6.¦b3-b1 crni ne sme dati damu za topa i pristaje na ve~iti {ah! 7...£h1-h6 8.¦b1-b2+ ¢g2-f3 9.¦b2-b3+ ¢f3e4 10.¦b3-b4+ ¢e4-£5 11.¦b4-b5+ = 8) Andersen,E - Aljechin , Kopenhagen, 1930 12.¤b3 cxb5 13.¤xc5+ bxc5 14.£xe6+ ¢e8 15.£f7+ ¢d7 16.£e6+ ½-½ 9) Palevic - Bonek, Fernpartie, 1982 1.¥xd4+ exd4 2.¦cxc4 dxc4 3.¦xb5+ ¢c6 4.¦c5+ ¢d6 5.¦d5+ ¢e6 6.¦e5+ ¢f6 7.¦f5+ ¢g6 8.¦g5+ ¢h6 9.¦g6+ ½-½

82


Ve~iti napad

b) napad sa kraljem

a) napad sa figurama De{avaju se pozicije u kojoj slabija strana po~ne da sa nekom svojom figurom da napada protivni~ku vredniju figuru. Napadnuta figura ne moè izbe}i napad bez materijalnih gubitaka pa se sklapa remi. Beli je na potezu. U izgubljenoj poziciji nalazi spas u napadu skaka~a na damu: 1.¤g6 £h7 2.¤f8 [ta sad da radi? Ako ode opet na h8, opet }e je skaka~ napasti. Ako igra: 1...f4 (i ovo je iznu|eno zbog lovca) 2.¤xh7 ¥xh7 3.¦e8+ ¢c7 4.¦e7+ ¢b6 5. ¦xg7+dolazi u izgubljenu poziciju. Mora se pomiriti sa remijem. U partiji Malaniuk,V - Stohl,I , Brno, 1993 beli koristi obavezu crnog topa da brani svog lovca i po~inje seriju napada na tog topa. Remi je neizbeàn. 24.¥e6 ¦d3 [24...¤f3+!? 25.gxf3 ¦xd1+ 26.¦xd1 ¥xe6 27.¤d8 ¥xa2 28.¤xb7„]

Isto tako i kralj moè napadati neprekidno jednu istu protivni~ku figuru. Ovde je crni top u nekom kavezu i nema mira od belog kralja: 1.¢g7 ¦h5 2.¢g6 ¦e5 3.¢f6 ¦e8 4.¢f7 ¦h8= itd. Ne preostaje ni{ta drugo nego remi! I drugi primer: Najdorf Miguel Ivkov B 26.¦de1 ¥e5 27.¦d8 b6 28.¥d3 h5 29.¥c2 ¢e7 30.¦h8 ¢f7 31.¦d8 ¢e7 32.¦h8 ¢f7 ½-½

c) obostrani napad U pozicijama gde obe strane vr{e obostrani napad remi je najrealniji ishod i pored toga {to je jedna strana ja~a u materijalu.

25.¥c4™ [25.¥b3 ¤xb3-+]

25...¦d7 26.¥e6 ½-½ Da ne bi izgubio pe{aka, Bronstein je morao pristati na remi zbog ve~itog napada belog lovca na topa. Botvinnik - Bronstein 28.f4 29.f5 30.¥f4 31.¥g5 32.¥f4 33.¥g5 ½-½

¦e4 ¦e5 ¦e4 ¦e5 ¦e4

I.Krikheli, 1969 1.¦a5+ ¢b7 2.¦e5 ¦c4 3.¢b3 ¦d4 4.¢c3 ¦a4 5.¢b3 ¦d4 6.¢c3 ¤c6 7.¦e6 ¦d3+ 8.¢c4 ¦e3 9.¢d5 ¤b4+ 10.¢d4 ¤c2+ 11.¢d5 = d) pretnja vecitim {ahom Kada slabija strana teì da ostvari poziciju za ve~iti {ah i uspe u svojoj nameri tada je remi neizbeàn i ako veciti {ah nije do kraja realizovan. Protivni~ka strana moè izbe}i takvu poziciju samo uz materijalne gubitke. 83


A.Kovalenko, 1962

7...¢h5! 8.¤e8 {ahom sa 9. ¤g7 8...¢h6! ( ili po volji) 10.¤f6#]

1.¦b8+ ¢g7 2.e8¤+ ¢g6 3.¦b6+ f6+ 4.¦xf6+ ¢h5 5.¦xh6+ ¢xh6 6.¢f6 c3 7.¤d6 [Pretnja ve~itim {ahom sa 8. ¤f5 ¢h5 9. ¤g7, itd.] [Nova pretnja sa ve~itim ¢h6 10. ¤f5 itd.] [8...¥e4? 9.¢g7! c2 9.¤d6 =

Ve`be

7.¤d1 ¦2b3 8.¤c3 ¦b7 9.¤a5 ¦3b4+ 10.¢c5 ¦7b6 11.¤c6 ¦b2 12.¤a4 ¦6b5+ 13.¢c4 ¦2b3 14.¤c3= itd. 4) Kasparjan, 1948 beli na potezu 1.h7+ [1.¦hg4+ 2.¦f7+ 3.¦h4+

¢h7 ¢xh6 ¢g6-+]

1...¢g7

[1...¦xh7? 2.¦xf8+ ¢xf8 3.¦xh7=]

2.¦hg4+ ¢xh7 3.¦h4+ ¥h6 4.¦a4 £b6 5.¦ab4 £c6 6.¦bc4 £d6 7.¦cd4 £e7 8.¦de4 9.¦ef4 £g6 10.¦fg4=

a) napad sa figurama 1) beli na potezu 1.b7 £g2 2.¥h3 [2.¥e2+? 3.¥f1 4.¥e2 5.¥d3 6.¥c4

5) Gurvi~, 1960 beli na potezu 1.¤f5 ¤e6 2.¥e5 ¦g8+ 3.¥g7+ ¤xg7 4.¤h6 ¦h8 5.¤f7 ¦g8 6.¤h6 ¦h8 7.¤f7=

¢xa5 £f3 £e4 £d5 £c6-+]

2...£f3 3.¥g4 £e4 4.¥f5 £d5 5.¥e6=

2) beli na potezu 1.¥c1 ¦f4+ 2.¢c3 ¦a4 3.¥c2 [3.¥b1? a2 4.¥xa2 ¦xa2 5.¢b3 ¦e2-+]

3...a2 4.¥b2 ¦a3+ [4...a1£? 5.¥xa1 ¦xa1 6.¢b2=]

5.¥xa3 [5.¢c4?

5...a1£+

¢d2-+]

6.¥b2

£a2 7.¥b3 £b1 8.¥c2= 3) G. Kasparyan Shakhmaty v SSSR 1950, beli na potezu 1.b4 ¦a6 2.b5 ¦b6 3.¤e4 ¦e2 4.¢d5 ¦xb5+ 5.¢c4 ¦eb2 6.¤f2+ ¢h2 84

£f6

6) Bondarenko, 1959 beli na potezu 1.¢d3 2.¢e3 3.¢e2 4.¤e5 5.¢f1 6.¤f3 7.¤g1 8.¤f3 9.¤g1=

¤f2+ ¤d1+ ¤b2 ¦g2+ ¦xh2 ¦h1+ ¦h2 ¦h1+

7) V.Kalandadze,1991 1.¤c7 2.¥c4 3.¢g7! 4.¢h8!! 5.¥a2 [5...¥xa2

6.¥b3 7.¥c4 8.¥d5 =

¢b6 ¤h6+ ¤f5+ ¢xc7 ¥c2 pat!]

¥d3 ¥e4


8) G.Kasparyan , 1966 [7...¦c3 8.¥c5 ¤c4 9.¢g4 ¤xe3+ 10.¥xe3 ¦xe3]

1.¤d7+ 2.f7+ 3.¤f6+ 4.¥d4 5.¦g1+ 6.¦xg6+ 7.¥e4

¢g8 ¥xf7 ¢g7 £d3 ¥g6 £xg6 ¦h1+

8.¤b8 ¦b6 11.¤a6 =

9.¤d7

¦b7

1.¦c3 2.¦b3 3.¦c3 4.¦b3 5.d7 6.¤d5

8.¢b2 ¦h2+ 9.¢a1 £f7 10.¥d5 £g6 11.¥e4 =

1...¢h2+! [1...¢h3+ 2.¢f6 ¦f2+ 3.¦f5 ¦xf5+ 4.¢xf5 ¦f1+ 5.¢g5 ¦xf8 pat!]

7.¥d6 10.¥f8

£a8 8.¥b8 £g5 11.¥e7

13) Rinck, 1917 beli na potezu 1.¢e4 ¤f2+ [1...¤g1 2.¢e3=]

2.¢e3 3.¢d2 4.¢c3 5.¢b4 6.¢c5

1.¤d4 ¥d3+ 2.¢g2 ¦xd7 3.¤e6+ ¢e7 4.¤c5 ¦d8 [4...¦d6 5.¤b7 ¦a6 6.¤c5 ¦d6 7.¤b7; 4...¦d4 5.¤b3 ¦a4 6.¤c5 ¦d4 7.¤b3]

5.¤b7 ¦a8 6.¤c5 ¦d8 7.¤b7 =

[2...¢xf8 3.¤d7++-]

¢e6 ¢f7 ¦c7 ¤d2 ¦c6

£g8

b) napad sa kraljem

10) F.Bondarenko & A.Kakovin , 1955

3.¤d7 4.¤c5+ 5.¤d7 6.¤c5 7.¤a6

9.¥d6

[11...£xe7 12.d8£+ £xd8 pat!]

¦f2+ ¦g1+ ¦xg5+ ¦xf8 pat!

¦b6 ¦c6

£d5 £d5

12.¥d6 =

[5...¦a2 6.¦a8 ¦b2 7.¦b8 ¦c2 8.¦c8 ¦d2 9.¦d8 ¦e2 10.¦e8 ¦f2 11.¦f8 ¦xf8 pat!(11...¦fg2 12.¦g8 ¢h3 13.¦g6! ¢h4 14.¢g7 ¢xh5 15.h7 ¦xg6+ 16.¢h8 pat!) ]

1.¤c5 2.¢h3!!

£b1 £c1 £b1 £xb3 £g8 £xd5

[6...£d8 7.¥a5 £xa5 8.¤c7 £d2 9.¤d5 £g5 10.¤e7 £xe7 11.d8£+ £xd8 pat!]

9) D.Gurgenidze, 1994

11) V.Dorogov , 1973

¦c7

12) M.Liburkin , 1966

[7...¦a8+ 8.¢b2 ¦b8+ 9.¢a1 £f7 10.¥d5 £g6 11.¥e4]

2.¢f6 3.¢g7 4.¦g5 5.¢xh7

10.¤c5

[6...¤a8

7.¢b4 8.¢c3

¤d1+ ¤b2 ¤a4+ ¤b6 ¤a4+ 7.¢c6=]

¤b2 ¤d1+

9.¢d2 ¤f2 10.¢e3= 14)Selesniev, 1921 beli na potezu 1.¢g6 ¥f4 [1...c3 c2 c1£+

2.¢xh6 3.f7 4.¢g7]

2.¥f7 [2.¢f5?

2...¢b4 3.¥xc4 4.¢f5 5.¢e6 6.¢f7 7.¢g6=

c3-+]

¢xc4 ¥d6 ¥f8 ¥h6

85


19) Y.Bazlov , 1980

15) beli na potezu 1.¢b6 2.f7 3.¢b7 4.¢c7 5.¢c6 6.¢b6

¦a8 ¢g7 ¦d8 ¦d5 ¦a5 ¦a8=

16) A.Kopnin , 1990 1.¢b6

a4

20) V.Bron , 1969

[1...¢f7 2.¥a4 ¢e6 3.¥c6 ¦c8 4.¥b5 ¦a8 (4...¢d6 5.¢xa5 ¢c5 6.¢a6 ¦b8 7.¥d7) 5.¥c6 ¦c8 6.¥b5]

2.¢b7 3.¢b6 4.¢b7 =

1.g7 ¥e6 2.¤f3 ¤xf3 3.¤f4+ ¢h6 4.¤xe6 ¤g1+ 5.¢f1 ¢h7 6.¤f4 ¦h4 7.¤g2 ¦h1 8.¤f4 ¢g8! 9.¢f2 ¢f7 10.¢f1 ¦h4 11.¤g2 ¦h1 12.¤f4 ¢g8 13.¢f2 ¢xg7 14.¢g2 ¦h4 15.¢g3 ¦h6 16.¢g2 ¦h4 17.¢g3 ¦h8 18.¢g2 ¦h4 19.¢g3=

1.h7 2.¢f5 3.¤xa4+ 4.¥g7+ 5.¢g6 6.¢f7 7.¢g6 =

¦a5 ¦a8

¤g5+ ¤xh7 ¥xa4 ¢b1 ¥c2+ ¥b3+

17) E.Dobrescu , 1979

10.¢b3 ¥b1 13.¢c4 ¥e4 16.¢e6 =

11.¢b2 14.¢d4

c) obostrani napadi 18) J.Fritz , 1973 1.¦e1 ¥f2 2.¦e6 ¤c5 3.¦f6+ ¢e4 4.¦xf2 ¤a4 5.¦xb2 ¦d1+ 6.¢c2 ¤xb2 7.¥h3 ¦d3 8.¥f1 ¦d1 9.¥h3 = 86

1.f7 ¥f6+ 2.¢f5 ¥e7 3.¤h4 ¥c2+ 4.¢e6 ¥e4 5.¢e5 ¤f6 6.¢e6 ¤d5 7.¢e5 ¤c3 8.¢d4 ¥b4 9.¢c4 ¤a2 ¤c3 12.¢b3 ¤d5 ¤f6 15.¢e5 ¥e7

21) G.Nadareishvili , 1970 1.¢d2 2.¥xc4 3.¢xe1 4.¥e2+ 5.¥f1+ 6.¥g2!! studije!

¢f3 e1£+ h2 ¢g2 ¢g1 Poenta 6...¦xg2

[6...¢xg2 7.¦c2+ ¢g1 8.¦xh2 ¢xh2 9.¢f2 ¦d5 10.¤e4]

7.¤f5! h1£ 10.¦h6 =

8.¦h6

¦h2

22) E.Dobrescu , 1977 1.¢f5 2.¥xf6 3.¢f4

¢h6 ¦h5+ ¦eh1

[3...¢g6 4.¦d6 ¥c5 5.¦c6 ¦e4+ 6.¢f3 ¦e3+ 7.¢g4 ¦e4+]

4.¥h4 5.¥f6 6.¢f5 7.¢g4

¦e5 ¦ee1 ¦h5+ ¦eh1 8.¥h4 =

9.¦g6+

¦g2


d) pretnja ve~itim {ahom 26) Y Bazlov , 1991

23) D. Gurgenidze, 1980 1.¦b2! ¦h8+! 2.¢xh8 h1£+ 3.¢g7 [3.¢g8?-+] 3...¦xa3 4.¦e8+ ¢a7 5.¦e7+ ¢a6 6.¦e6+ ¢a5 7.¦e7 pretnja sa matom! 7...£a8 8.¦eb7 [Pretnja sa ve~itim {ahom sa 9. ¦bb5 ¢a4 10. ¦b4 itd.] 8...£a6 9.¦b1! [9.¦e7? ¦a1 10.¦e5+ ¢a4 11.¦e4+ ¢a3-+]

9...g4 10.¦e7! [Nova pretnja sa ve~itim {ahom sa 11. ¦e5 ¢a4 12. ¦e4 itd.] 10...£a8 11.¦eb7 = 24) Y.Bazlov , 1980 1.¥f7 ¥c3+ 2.¢e2 ¦f6 3.¤g3 ¥f3+ 4.¢d3 ¥e5 5.¥c4 ¦g6 6.¥f2 ¥xg3 7.¥d4+ ¢h7 8.¢e3 ¦g4 9.¥d3+ ¢g8 10.¥c4+ ¢h7 11.¥d3+ ¢h6 12.¥c5 ¥d1 13.¢d2 ¥f3 14.¢e3 ¥d1 15.¢d2 ¥a4 16.¥f8+ ¢g5 17.¥e7+ ¢f4 18.¥d6+ =

1.¦g8+ 2.¢h7 3.¦e5+ 4.¦f8+! 5.exf8£+ 6.£h6+ 7.¢g8

[7...£xh6 8.¦f5+ ¢e7 9.¦e5+ ¢f6 10.¦f5+] 8.£f8+ ¥f7+ 9.¢h7 £h1+ [9...£xf8 10.¦e6+ ¢f5 11.¦e5+ ¢f6 12.¦e6+]

10.£h6+ ¥g6+ 11.¢g8 = 27) E.Dobrescu & V.Nestorescu , 1982 1.b4 ¢d1! 2.b5 a5 3.¤c4 a4 4.¤b2+ ¢c2 5.¤xa4 ¢b3 6.b6 ¢xa4 7.b7 ¥a7 [7...¥h2 8.¢g5 ¤g7 9.¢f6 ¤e8+ 10.¢e7 ¤g7 11.¢f6]

8.¢e6 ¤f4+ 9.¢d7 ¤d5 10.¢c8 ¤b6+ 11.¢c7 ¤d5+ 12.¢c8 = 28) Y.Bazlov , 1986 1.¦b8! £f7+ 2.¢g2 £a2+ 3.¢g1 ¦a6 4.¦e1! ¦a7 5.¦e4+ ¢a5 6.¦e5+ ¢a6 7.¦e1! g4 8.¦f1! ¦f7 9.¦a8+ ¦a7 10.¦b8

25) N.Mironenko,1976 1.¦h8+ ¢a7 2.¦a6+ bxa6 3.b6+ ¢b7 4.c6+ £xc6+ 5.dxc6+ ¢xc6 6.b7 ¢xb7 7.¦e8 b2 8.¦xe2 b1¦! [8...b1Q 9.Rb2+ Qxb2= pat!] 9.¦e7+ ¢c8 [9...¢c6 10.¦a7 h5 11.¦xa6+ ¢c5 12.¦h6 ¦h1 13.¦f6 ¦f1 14.¦h6]

10.¦xf7 ¦f1 11.¢b4 f4 12.¢c5 f3 13.¢d6 f2 14.¦f8+ ¢b7 15.¦f7+ =

¤g6+ £h1 ¢f6 ¤xf8+ ¥f7+ ¥g6+ £a8+

£a3 11.¦f6+ = 29)D.Gurgenidze,1990 1.¦e7+ ¢h8 2.¦e8+ ¢xh7 3.¦xe3 ¥g4+! 4.hxg4 ¦d1+! [4...¦xc1 5.¦e7+]

5.¢e7 6.¦f3 7.¢f7 8.¢e7=

¦xc1 ¦e1+ ¦h1

87


Iznu|ivanje remija pomo}u raznih motiva Postoje takve pozicije u kojoj jedna strana koristi razne motive za iznu|ivanje nere{ene igre, iako je materijalno slabija. Naj~e{}i motivi su slede}i:

1. 2. 3. 4. 5. 6.

16.¦a8

¢h5

17.¢f5

[18...¢h3 19.¦h8#]

2. Odbrana od mata 1.¢f3 ¢f5 2.¢e2 2...¥h4 3.¥d5 ¤e5 4.¢e3 ¥d8 5.¢d4 5..¥b6+ 6.¢c3 ¥a5+ 7.¢d4 c3 8.¥e4+ ne sme uzeti pe{aka zbog mata na ¥b6! 8...¢e6 9.¥d5+ ¢f5 10.¥e4+ Za{tita od mata je ve~iti {ah!

Pretnja matom Odbrana od mata Pretnja patom Pretnja gubitka materijala Vezivanje figura Pretnja promocijom pe{aka

1. Pretnja matom Na prvenstvu SSSR-a u susretu dva velemajstora nastala je ova pozicija, u kojoj je igra~ belih figura predao partiju. Beli je naizgled izgubljen, jer crni preti da izvu~e dve dame. Spas se nalazi u pretnji sa matom i remi je neizbeàn. 1.¦a1+ ¢b8 2.¦b1+ ¢c8 3.¦a1 ¢d8 4.¢d6 ¢e8 5.¢e6 ¢f8 6.¢f6 ¢g8 7.¦a8+ ¢h7 8.¦a7+ ¢h6 9.¦a8 ¢h5 10.¢f5 ¢h4 11.¢f4 ¢h5 [11...¢h3 12.¦h8#] 12.¢f5 ¢h6 13.¢f6= O~igledno je da velemajstor nije poznavao studiju od A. Kuznjecova iz 1963, a koja je jo{ interesantna po drugom detalju iz na{e zemlje. 1.¦b8+ ¢a2 2.¢c2 Ova studija je objavljena 1963, a 1983 i ~asopis "Duga" ga je objavila. Jedan ~italac, student Veljko Martinovic napisao je za “Dugu”: "Rodjen sam kad i ova studija. Ali zar niko do sada nije primetio da ovu poziciju dobija beli na prost nacin: [2.¦h8!! fxg2 (2...f2 3.¢e2+-) 3.¦xh2+-] 2...¢a3 3.¢c3 ¢a4 4.¢c4 ¢a5 5.¢c5 ¢a6 6.¢c6 ¢a7 7.¦b1 fxg2 8.¦a1+ ¢b8 9.¦b1+ ¢c8 10.¦a1 ¢d8 11.¢d6 ¢e8 12.¢e6 ¢f8 13.¢f6 ¢g8 14.¦a8+ ¢h7 15.¦a7+ ¢h6 88

¢h4 18.¢f4 ¢h5 19.¢f5 ¢h6 20.¢f6=

3. Pretnja patom Spa{avanje partije sa patom je ~esta tema i to smo ve} videli. Ovde je re~ o mogu}nosti da se ostvari pat, ali ja~a strana ne}e to da dozvoli, ve} poku{ava da realizuje svoje materjalno preimu}stvo. Smyslov,V "Schakhmaty v SSSR", 1938 1.¥f6+ `rtva lovca! 1...exf6 2.f4 ¦h8+ 3.¢g7! [3.¢g6?

3...¦xh5 4.¢g7 ¦g5+ A) 5.¢h7 a4 6.a3 (6.¢h8 a3 7.¢h7 ¢h5) 6...¢h5 7.¢h8 ¢g6!-+; B) 5.¢h8 5...¢h5 6.¢h7 ¦g6 7.a3 7...¦h6+ 8.¢g7 a4=] 3...¦xh5 4.a4 ¦g5+ 5.¢h8! [5.¢h7? ¢h5-+]

5...¦g6 6.¢h7 ¢h5 7.¢h8 ¦h6+ 8.¢g7 ¦g6+ 9.¢h8 ¢h6 ½-½ Partija se ipak zavr{ila nere{eno, jer beli na{ao spas u mogu}nosti pata. 4. Pretnja gubitka materijala Beli koristi motiv da ja~a strana moè da izgubi materijal i pozicija se zbog toga ponavlja 1.¥d1+ b3 2.¦xb3 ¥b5 3.¥c2 £b6 4.¢d2 £h6+ 5.¢c3 £b6 6.¢d2 £h6+ 7.¢c3 beli preti sa


matom u 2 poteza! 7...£f6+ 8.¢d2 £f4+ 9.¢c3 £e3+ 10.¢b2 £d4+ 11.¢c1 £f4+ 12.¢b2= Remi je ipak ostvario beli, zahvaljuju}i pretnjama mogu}nosti da crni izgubi prvo lovca, pa mo`da kasnije i damu, a u jednom momentu i sam je pretio sa matom.

5. Vezivanje figura Vezivanje je takva pozicija u kojoj sopstvena figura veè dve ili vi{e vrednijih figura u ~vor iz kojeg se ne moè raspetljati bez materijalnih gubitaka, posle kojih je remi pozicija. Beli pronalazi na~in da remizira iskoristiv{i motiv vezivanja: 1.¦xe4 ¢xe4 2.¢e2 ¦7xd4 3.¥b1= Sad je beli ostao sa lovcem protiv dva topa. Lovac obavlja veliki posao, vezav{i topa uz crnog kralja a drugi top i ako napusti odbranu svog pobratima kasnije sam protiv lovca ne moè ni{ta, jer je to remi pozicija uz pravilnu igru

6) Pretnja promocije pe{aka Promocijom pe{aka sti~e se materijalna predost. Ako je slabija strana u prilici da izvede promociju pe{aka, tada po materijalu ja~a strana spre~i}e takvu soluciju, ali se mora pomiriti sa nere{enim ishodom. G.Zakhodyakin - , 1965 Crni preti sa izvo|enjem pe{aka na b1 i dobija damu. Pretnja je veoma ozbiljna i beli je mora spre~iti. 1.¢c4! Sad ne valja promocija:

Ve`be

1. Pretnja matom 1) NN 1.¢d5 ¢b3 2.¦g3+ ¢a4 3.¦g4+ ¢a5 4.¦g8 ¢b5 5.¦g7 ¢b6 6.¦g6+ ¢c7 7.¦g7+ ¢d8 8.¢d6 ¢c8 9.¢c6 ¢b8 10.¦g8+ ¢a7 11.¦g7+ ¢a6 12.¦g8 ¢a5 13.¢c5 ¢a4 14.¦g4+ ¢a3 15.¦g3+ ¢a4= [15...¢a2 16.¦xg2=]

2) V.Kalandadze , 1975 1.¤ce2+ ¢h2 2.¤f1+ ¢h3 3.a8£ ¦e8+ 4.¢xe8 ¤xc7+ 5.¢f7 ¤xa8 6.¤g1+ ¢h4 7.¤f3+ ¢h5 8.¤g3+ ¢h6 9.¤f5+ ¢h7 10.¤g5+ ¢h8 11.¤e7 ¦f4+ 12.¢g6 [Pretnja matom sa 13.¤f7#] 12...¦g4 13.¢h6 ¦h4+ 14.¢g6 ¦g4= 3) C.Bent - , 1981 1.¤c7+ ¢c5 2.¥e3+ ¦d4 3.¤a6+ ¢b5 4.¤c7+ ¢c5 5.¤a6+ ¢xd5 6.¤e7+ ¢d6 7.¥xd4 ¤xd3 8.¥g1! ¥g8 9.¥a7! [Preti mat sa 10.¥b8#]

[1...b1£ 2.¦a5+ ¢b7 3.¦b5+=] 1... ¤d4!!

Crni je uporan i nastavlja sa pretnjom promocije. 2.¦a5+ ¢b7 3.¦a4 ! Opet ne valja promocija: [3...b1£ 4.¦b4+=] 3... ¤c6!! @ilav je igra~ crnih figura. Ponovo nastavlja sa pretnjom! Beli se sad morao pomiriti sa remijem. 4.¦a3 ¤d4 5.¦a4 ¤c2 6.¦a5=

9...¥h7 10.¥g1 [Preti mat sa 10.¥h2#] 10...¥g8= 89


3) G.Kasparyan - , 1995 1.¥f5+ 2.¥h3+ 3.¥f1! 4.¤c4 5.¤e3

7) G.Nadareishvili 1984

¢g2 ¢h1 bxc3 c2

1.d7+ 2.g7 3.¢a5 4.¢b6 5.g8£+ 6.¥f6+

[Preti mat sa 6.¥g2#]

5...¤f4

6.¤f5!

6...¤e2

7.¤e3

[Preti mat sa 7.¤g3#]

[6...¢e8 7.¦h1 ¥h3 8.¦d1 ¥d7 9.¦h1=]

¤f4 8.¤f5=

7.¦a1 ¥e8 8.¦d1 ¥d7 9.¦a1=

4) A.Kakovin & Al.Kuznetsov, 1974

2. Odbrana od mata

1.¤d4+ 2.f3+ 3.¤e2

8. NN 1.¥h6+

¢g4 ¢h3

[1.¦xc7? ¦exe2 2.¦c1 ¦h2+ 3.¢g1 ¦ag2+-+]

[Preti mat sa 4.¤g1(f4)#]

3...¦a1+

1...¢g8 [2.¦xc7? 3.¦g7+

4.¥g1

[Preti mat sa 4.¤f4#]

4...¦c4 5.d7 ¦d1 6.d8£ ¦xd8 7.¥d4 ¦c1+ 8.¥g1 ¦c4 9.¥d4= 5) V.Pachman , 1971 1.¤c7+ 2.¤d5!

¢b8

[Preti sa 3.¤c6 ¢a8 4.¤c7#]

2...b1£+ 3.¢h6! 4.¥c8 5.¥a6= 6) G.Nadareishvili 1970 1.¥g4 £e7 2.¥e6+ £xe6 3.¦a3 £e8 4.¦a6 £b8 [preti mat sa 5....£h2#] 5.¦a2 £c8 [preti mat sa 5....£h3#] 6.¦a3 £e8 7.¦a6 bxa6= pat! 90

¢d8 £xg4+ £g5+ ¥xd7 £xg8 ¢c8

¢a7 ¢b8

2.¦g7+ ¦exe2 ¢h8-+]

2...¢h8 3.¦xc7 3...¦exe2 4.¥g7+ 4...¢g8 5.¥c3 lovac {titi dva va`na polja “e1” i “ a1”! 5...¦ac2 6.¥a5 ¦a2 [6...¦b2? 7.¦c1=]

7.¥c3 ¦ec2 8.¥e5 ¦e2 9.¥c3 ¦ac2 10.¥a5= 9. NN 1.d7 2.¢h2 3.¥g1 4.c6 5.¥e3

¢f3 ¦c1 ¦d1 ¦d6 ¦g6

(ponovo preti sa g1£+ 7. ¥:g1 ¦h6#)

6.¢g1 ¦g8 (preti ¦h8!) 7.¥d4 8.¢h2 ¦b1 9.¥g1 ¦d1 10.c7 11.¥e3 11..¦g6 12.¢g1 ¦a6 13.¢h2 14.¥g1 ¦a5 15.c5 ¦a6 16.¥e3 17.¢g1 ¦a6 18.¢h2 18...¦a1 19.¥g1 20.¥e3=

¦b8 ¦d6 ¦a1 ¦g6 ¦a6


10) I.Pospisil , 1955

6.£b3+ £b2 7.£c4! ¦a2

1.¥c3!

8.£b4 ¦a1

[Preti mat sa 8....£d2#] [1...£xa7+ £f2+ ¢d5

£g2+ 2.¢b2 3.¢b3 4.¥b1=]

2.¥b2 3.¤b5 4.¤d4=

[8...£xb4= pat!]

9.£c4 ¦a2 10.£b4=

£xg6 ¢d5

14) N.Popkov , 1981 1.¦e1 2.¢a1! 3.¦c1

¤b4+ ¤d3 ¤b4

[3...¤xc1=

11) P.Babich , 1962

4.¦e1

1.b7+ ¢b8 2.¥e5+ ¢a7 3.¥d4+ ¢b8 4.¥e5+ £c7 5.exd7 ¦d8 6.¥d6 ¦h8 7.¥h2 ¢a7 8.¥g1+ ¢b8 9.¥h2 ¦g8 10.¥g3 ¦f8 11.¥f4 ¦xf4 12.d8£+ ¢a7 13.£b8+ ¢xb8= pat! [13...£xb8= pat!]

4...¤d3

pat!]

[4.¦f1+? ¢e7-+]

3) pretnja patom

5.¦c1=

15) V.Kalandadze, 1986 1.¦f1 ¢c6 2.b7 ¦a5+ 3.¢b8 ¦a1 4.¦f6+ ¢d7 5.¦a6! pretnja sa patom! 5...¦c1 [5...¦xa6= pat!; 5...b1£ 6.¦xa1 £b2 7.¦a2 £b6=]

6.¢a8 preti promocija! 6...¦a1 7.¢b8=

12) NN 1.e8¤+

16) O.Duras , 1938

[1.¢e2? ¦c8 2.¢xd2 ¢xg6 3.e8£+ .¦xe8 4.¢c2 ¦e1-+]

1.£d3

1...¢xg6 2.¢e2 ¦c8 3.¤d6 ¦d8 4.¢xd2 ¦xd6+ 5.¢c1 ¦f6 6.¢b1 ¦f1+ 7.¢a2 ¦f2 8.¢a1 ¢f5 9.¢a2 ¢e4 10.¢a1 ¢d3 11.¢b1 ¢d2 12.¢a2 ¢c1 13.¢a1 ¦e2 14.¢a2 ¦xb2+ 15.¢a1 ¦b1+ 16.¢a2 ¦b2+ [16...¢c2 pat!] 17.¢a1=

2.£c3 £d1+ 3.¢a3 £f3 4.¢a4 £a8+ [4...£xc3=

17) D.Gurgenidze, 1972 1.£f7+ ¢b2 2.¦g2+ £xg2 3.£f2+! ¢b3!

1.£f7+ 2.¦g2+ 3.£f2+!

4.£xb6+ ¢a2 5.£e6+ ¢xb1 6.£b3+ £b2 7.£c4! ¦a2

[3...£xf2=

4.£xb6+ 5.£e6+

pat!]

¢a2 ¢xb1

pat!]

5.¢b3 £g2 6.¢a4=

13) D.Gurgenidze, 1972 ¢b2 £xg2 ¢b3!

a2

[1...£d1+; 1...£d1+ 2.£xd1+ b1£ 3.¢xa3 g5 4.£d2 £d3+ 5.£xd3= pat!]

[3...£xf2=

pat!]

[Preti mat 8....£d2#]

8.£b4 [8...£xb4=

¦a1 pat!] 91

OSNOVE [AHOVSKE IGRE 8.¦g3 ¦h4+-+]

9.£c4 ¦a2 10.£b4=

7...¦h8! 8.¦g3! ¦h3 9.¦g8 ¦h8= 18) V.Korolkov , 1950 1.a7 h6 2.e6+ ¦xe6 3.a8£ ¦e1 4.£c8 e6+ 5.£xe6+ ¦xe6 6.d4 ¦f6+ [6...¦e8=

7.¢e5

pat!]

¦e6+

[7...¦f1= pat!]

8.¢f5=

4. Pretnja gubitka materijala 19) NN 1.¦c4 2.¦b4+ 3.¦a4+ 4.¢a2 5.¢b3 6.¢b2=

23) Jean de VilleneuveEsclapon - (1860-1943)

20) G.Kasparyan , 1959 1.c5+ 2.¤e5+ 3.¤c6 4.¢b1 5.¥e6+ 6.¥b3! 7.¥c4 8.¥b3 9.¥c4 10.¥d5 £e8 11.¥f7! £d7 13.¥f7 £c8 14.¥e6 £a8 15.¥d5=

1.¥b5+ 2.¦g8 3.¢d4 4.¥e2! 5.¥b5 6.¥a6 7.¥d3! [7.¥c4+? 92

¢b3 ¥e4 ¥f3 ¥c6 ¥b7 ¥a8 ¢b4

1.¤c6 d4 2.¤c5 d3 3.¤xd7 d2 4.¤f6+ ¢g6 5.¤d5 d1£ 6.¤e5+ ¢h5 7.¤f4+ ¢h4 8.¥e7 £d4+ 9.¢b3 £e4 10.¥b4 ¤f3 11.¥e7+ ¤g5 12.¥b4 £b7 13.¢c2 £xb4 14.¤eg6+ ¢g4 15.¤e5+ ¢h4 [15...¢xf4 16.¤d3+=] 16.¤eg6+=

5. Vezivanje figura

¢b6 ¢a5 ¢b5 £e2+ £d1+

21) F.Bondarenko & A.Kakovin , 1979

22) A.Sochnev , 1984

¢d7 ¢c8 £a8+ £a4 ¢b7 £b5 £a4 £a6 £a8 12.¥e6 £e8

1.¥g7 2.¢g4 3.¢h5 4.¥xb2 5.¢g5 6.¥e5 7.¥f4

¦h7 ¢xa7 ¤f5 ¦xh6+ ¦h2 ¦f2 ¤d4

[7...¤e7 8.¥e3+=; 7...¤g7 8.¥e3+=]

8.¥e3

¦f5+

9.¢g4

¦d5

10.¢f4

¢b6

[10...¢a6 11.¢e4 ¦d8 12.¥xd4=]

11.¢e4 ¢c5 12.¢d3= 24) G.Nadareishvili, & V.Neidze , 1968 1.b4+!

£xb4

[1...¢xb4 2.£a3+! ¢c4 (2...¢xa3= pat!) 3.£a6! ¢c5 4.£a3+ ¢c4 5.£a6 £xa6= pat!]

2.£a3

£xa3=

pat!

[2...¢c4 3.£a4 £xa4= pat!; 2...¢b5 3.£b3! ¢a5 (3...£xb3= pat!) 4.£a3+ £a4 5.£c3+ £b4 (5...¢a6 6.£a5+=) 6.£a3+ ¢b5 7.£b3 ¢c5 8.£a3 ¢c4 9.£a4!=]


25) A . Gurvich Shajmati, 1927

29) M.Halski - , 1984

9.¥g1 ½-½

1.¥e3 2.¥g1 3.c4!! 4.¢f2 5.¢f3 6.h7 7.h8£+ 8.g3 9.¦c1 10.¦b1 ¥d3 11.¦e1 ¥c4 12.¦d1=

26) V.Chekhover , 1949

30) N.Kralin -

1.¢d7 2.g6 3.¢e7 4.h8£+ 5.¢f6 6.¢g7 7.¢g8 8.¢g7 9.¢h7=

1.¦b2+ ¢a3 2.¦a2+! ¢xa2 3.¥c4+! £xc4 4.a8£+ ¦a6! 5.£d5! ¦a3+

1.¤b6+ 2.¥g3+ 3.¥xd6+ 4.¥d7 5.¥e5 6.¥g3 7.¥f2 8.¢c3

¢b8 ¤d6 ¢b7 ¢xb6 ¦h4 ¦d4 ¦axd7 ¢c5

¤e4 ¥xg6 ¤eg5 ¤xh8 ¤gf7 ¥d3 ¥c4 ¥b3

[5...£xd5 5...£b3+ ¢xb3

27)V.Chekhover , 1949

, 1987

6.¤c3+=; 6.£xb3+ 7.¤c5+=]

6.¢h4 ¦a4 7.¢h3! ¦a3+ 8.¢h4 £xd5 9.¤c3+ ¦xc3= pat! 31) G.Kasparyan , 1967

1.c5+ ¢c7 2.¤xf7 f2 3.¤g5 f1£ 4.f7 £f2+ 5.¢b1 £f5+ 6.¢b2 ¢d7 7.c6+ ¢e7 [7...¢xc6 8.¤e6=] 8.c7=

1.¤b7 2.¥b3 3.¥a2 4.¥c3 5.d6 6.¥b4 7.¥c3 8.¥b4=

[ 8...¢f8 9.¢a3 ¢g7 10.¢b2 ¢g6 11.¤e4! ¢xf7? (11...£xf7 12.¤d6=) 12.¤d6++- ]

1.¥a3 ¦b1 2.¥a2 ¦d1 3.¥b2+ ¢g6 [3...¢f8 4.¥a3+ ¢e8 5.¥c5 ¤d3+ 6.¥g1 ¤f4 7.¥c4 ¤h3 8.¢g2 ¤xg1 9.¥f1 ¤h3 10.¥b5+=]

¤d3+ ¦c1 ¦c2 7.¥b1 ¦xd2+ ¦d2 10.¥b1=

¤c8 ¦a7 ¦xb7 ¦e7 ¤xd6 ¦d7 ¦e7

32) A.Kopnin, & V.Korolkov, L L.Loshinski 1965

28) V.Kuzmin, & G.Umnov - , 1987

4.¥c3 5.¢g2 6.¥d2 9.¥c2

¦h1+ ¥b5+ ¥xc4+ ¥b6+ ¥xg1 ¢g7 ¢xh8 ¥b5 ¥a6

8.¢f3

¦d1

1.¢b2 2.¢xc1 3.¢d1 4.¤d7 5.¥c4! 6.¢c1 7.¢d1 ¦d8=

c1£+ ¦c5+ ¥xb6 ¦c8 ¦d8 ¦c8

93


6) Pretnja promocije pe{aka

37) A.Popandopulo 1968 1.b4 2.cxb6 3.b7 4.¢d5

33) B.Kovalenko , 1967 1.¥c4 2.¥xe2 3.¥a6 4.¢a7 5.¥h4+ 6.¥e7 7.¥g5+ 8.¥d8 9.¥f6+ 10.¥d8 ¢d4 11.¥f6+=

¢xg2 ¢f2 g2+ ¥f4 ¢e3 ¥e5 ¢d4 ¥d6 ¢c5

34) I.Khvalchev - , 1955 1.¥h7+ 2.¥g8!

¥c2 ¥b3!

[2...h3 3.¤g5 ¥a4+ 4.¢d6 h2 5.¥d5 ¥c6 6.¤f3 h1£ 7.¤d2+=; 2...¥a4+ 3.¢d6 h3 4.¤g5 h2 5.¥d5 ¥c6 6.¤f3 h1£ 7.¤d2+=]

[4.b8£?

4...¤f5 5...¤g3+ 38) G.Umnov -

1.b7 ¥c7 2.¦d1 ¤d2+ 3.¢d5 ¤f1 4.b8£+ ¥xb8 5.¥c6+ ¢a6 6.¦a1+ ¢b6 7.¦b1+ ¢c7 8.¦b7+ ¢c8 9.¦g7 ¤g3 10.¦g8+ ¢c7 11.¦g7+ ¢b6 12.¦b7+ ¢a5 13.¦b5+ ¢a6 14.¦b1= 39) A.Golubev - , 1992

¢e4 ¥a7

1.g8£ ¤xg8 2.¦d5 ¥e2 3.¦a5+ ¥a6 4.¦xa6+ ¢b7 5.¦a5 ¢b6!

¥d4+-+]

[5...b1£ 6.¦b5+ £xb5= pat!]

35) H.Amiryan , 1987 1.¤c4+ 2.h7 3.¤d6+

[3.h8£?

3...¢d5 4.¤f5 ¥b8 5.¤e3+ [5.h8£?

¥e5+-+]

5...¢e4 6.¤c4 ¥a7 7.¤d6+= 36) A.Maksimovskikh 1966 c2 ¥d4+ £b1+

[4.¢g2? £e4+ 5.¢h2 b6!-+]

4...£a2 5.¥a3! £g8 [5...£xa3? 6.¤b5++-]

6.¥f8!

£h7+

[6...£xf8? 7.¤e6++-]

7.¢g1 £b1+ 8.¢h2 £a2 9.¥a3!= 94

c5+-+]

5.¢e4 6.¢d5=

, 1978

3.¥h7+=

1.a7 2.¤xc2 3.¤xd4 4.¢h2!

¥xb4 ¥xf8 ¥d6

6.¦a8

¢b7

[6...b1£ 7.¦b8+=]

7.¦a5

¢c6 8.¦a6+ ¢c5 9.¦a5+=

40) P.Perkonoja , 1971 1.e7 ¦d6+ 2.¢c4 2...¦e6 3.e8£ ¦xe8 4.¦xe8 g2 5.¦e1 ¤f3 6.¦c1 ¤d2+ 7.¢d3 ¤f1 8.¦c6+ 8...¢g7 9.¦c4 ¤h2 [9...g1£ 10.¦g4+ £xg4= pat!]

10.¦c1 11.¦c4 12.¦xb4 15.¢e2

¤f1 g1¦ ¦g3+ 13.¢e2 ¤h2 14.¢f2 ¦d3 ¦h3 16.¢f2 ¦d3 17.¢e2=


78

Blokiranje kralja i figura U slabim pozicijama traì se bilo kakav na~in da se spase partija. Ako je protivnik materijalno ja~i, traì se na~in da se jake figure , koje bi mogle ugroziti sopstvenog kralja, elimini{u putem blokade, tj . da se stave van igre. Blokiranje se izvodi na : 1. protivni~kom ili na sopstvenom kralju, 2. dami , 3. ostalim figurama (top, lovac i skaka~).

61.¢f4 64.¢f4 67.¢f4 70.¦h5 73.¢e3 76.¢f4 79.¦b5

£e1 £h2+ ¢g6 £g1+ ¢d6 £c3 £e8

62.¦b5 £c1+ 63.¢g3 £g1+ 65.¢e3 ¢f7 66.¦h5 £g1+ 68.¦d5 £h2+ 69.¢e3 ¢f7 71.¢f4 ¢e6 72.¦b5 £h2+ 74.¦f5 £b2 75.¦h5 ¢e6 77.¢g3 £c7+ 78.¢g2 £f7 80.¦f5 £g6 81.¦b5 ½-½

2. Blokada dame Nakon odigranih poteza: 1.¥g4+ 2.¥f5 3.¤xa2 4.¢c1

1. blokada kralja 1.b6 ¦a8 2.a5 ¦d8 3.¢e1 ¦d7 4.¥g6+ 4...¢d8 5.¢f1 ¦g7 6.¢g1 ¦xg6+ .¢h1=

Beli je uspeo da svog kralja stavi u blokadu, ako se crni top nalazi u g-koloni. Na nesre}u crnog ta kolona je jedina gde bi crni mogao u}i u tabor belih. Hansen, Curt"Miladinovic, Igor" Sigeman, 1998 66. .. ¦a8 67.¢c5 68.¢c6 69.¦e7 70.f6 71.f7 72.¢d6 1/2-1/2

¢e7 ¥a1

Bela dama je stavljena u kavez i ne moè da se uklju~i u igru. 3..blokada otalih figura U partiji Salov,V Kortschnoj,V, Wijk aan Zee.1997, beli je blokirao crnog kralja da pri|e u pomo} svojoj dami , koja neuspe{no poku{ava na}i put do dobitka.

52.¦d5 55.¦h5 58.¢g3

crni ima damu, koju beli odmah blokira sa lovcem na: 5.¥b1! = i crni je nemo}an da bilo {ta uradi. Damu ne moè aktivirati , niti kralj moè pri}i od belog kralja. Blokada ja~e figure je bio spas za velemajstora Horta, V protiv Ree, u Wijk, 1986 godine. 60... ¥d4! 61.¢g3 62.¢f3 1/2-1/2

¦d8 ¦d1 ¢xg4 ¦d8 ¦f8 ¢f5

¢d6 ¦a2 bxa2 a1£+

48.¢g2 ¢g6 49.¦h5 £e2+ 50.¢g3 £f1 51.¢f4 £e1 £c1+ 53.¢g3 £c7+ 54.¢g2 £f4 ¢f6 56.¦d5 ¢e6 57.¦h5 £d2+ f6 59.¦f5 £c1 60.¦h5 £g1+

1.¥c6+ 2.¥d5 3.¢h5 4.g6 5.¥f7 6.¢h4

¢xe7 ¦xg6 ¦g7 ¢f6 ¢f5

[6.¢h6? ¥e5 7.¢h5 ¥f6 8.¢h6 ¢g4 9.¥e6+ ¢h4 10.¥f7 ¥e5 11.¥d5µ]

6...¢f4 7.¢h3 ¥e7 8.¢g2 ¥h4 9.¢f1=

Na ovom primeru beli je uspeo da blokira topa i time je iznudio remi. U primerima za ve`bu dati su slu~ajevi blokade skaka~a, lovca ili dve figure.

2. blokada dame

Ve`be

5) Zahodjakin - , 1930 1) NN, studija

1. blokada kralja 1)NN, studija

= ____________________________ = ____________________________ 2)Karstedt, studija

= ____________________________ 3) A. Troitzky, studija

= ____________________________

=

96

6)A. Troitzkij", Neuburger Wochenchach", 1911

2) NN, studija

= ____________________________

= ____________________________

7)Zahodjakin, Themes-64, 1973

3) G. Kasparyan Shakhmaty v SSSR 1957,

= ____________________________ 8) Krogius - Gusev, SSSR, 1934

4)NN, studija

= ____________________________

=

= ____________________________ 4) NN, studija

=

5) G. Kasparyan Shakhmaty v SSSR 1957-58

3)NN, studija

Re{enja iz ve`bi 1. blokada kralja 1. NN, studija 1.g6+ ¢h8

= ____________________________ 6) A. Troitzki

= ____________________________ 4)NN, studija

[1...¢h6 2.¤e3 ¢xg6 3.¤f1 ¢f5 4.¢d3 ¢f4 5.¢e2 g5 6.¢f2 g4 7.¤g3 ¢g5 8.¤e2=; 1...¢xg6 2.¤f4+ ¢f5 3.¤xh3=; 1...¢g8 2.¤e7+ ¢f8 3.¤f5 h2 .¤g3=]

2.¤e7 h2 3.¢d5 h1£+ 4.¢e6= Crni kralj je blokiran , a dama sama ne moè da ugrozi belog kralja. 2.Karstedt, studija 1.¢e7 ¥h8 2.¢e6 ¥g7 3.¢f5 ¥h8 4.¢g5 ¥g7 5.£e8+ ¢h7 6.¢h5 6...¥h8 7.£e7+ ¥g7 8.¢g5 ¢g8= 3.A. Troitzky, studija 1.¤c6 d3 2.¤xa7 d2 3.¤b5 d1£ 4.¤c3 £d6+ 5.¢h1 £d3 6.¤e4=

= ____________________________ 3)blokiranje ostalih figura

= ____________________________ 5) NN, studija

1) NN, studija

= ____________________________

= ____________________________

2)G. Kasparyan Shakhmaty v SSSR 1955,

6) NN, studija

4.NN, studija 1.¤a6 e2 2.¤c7+ ¢f8 3.¤e6+ g8 4.¤f7 e1£ [4...¢xf7 5.¤g5+ ¢f6 6.¤f3 e5 7.¢d7 e4 8.¤e1 ¢e5 9.¢c6 ¢d4 10.¢d6 e3 11.¤f3+ ¢e4 12.¤e1 12...¢d4 13.¤f3+ ¢c3 4.¢e5=] 5.¤fg5= 5. Zahodjakin - , 1930 1.g7+! ¤xg7 [1...¢g8? 2.¤g4 ¤xg7 .¤xf2=] 2.¤f7+ ¢g8 3.¥c5! f1£ 4.¤h6+ 4...¢h8 5.¥d6!! £d3 6.¥e5= 6)A. Troitzkij, "Neuburger Wochenchach" 1911 1.¥e7+ ¢g8 2.¤h6+ ¢g7 3.g5 £f3+ 4.¢h4 £g2 5.¥d6! £h1+ [5...£e4+ 6.¢g3 £d3+.¢h4=] 6.¢g4 £d1+ 7.¢h4 £f3 8.¥e7= 7)Zahodjakin, Themes-64, 1973 1.g6+ ¢h8 [1...¢g7 2.¤f5+=] 2.g7+ £xg7 3.¤h4 £h7+ 4.¤hf5 4...£h3 5.¢d2=

=

=

8) Krogius - Gusev, SSSR, 1934 1.b4 !

97

[1.£h8?? g3 2.£g8 (2.£h2+ g2+ 3.£xg2+ ¤xg2 4.b4 ¤f3 5.b5 ¤e3 6.b6 ¤f1 7.b7 ¤g3#) ¤f3

3.b4 g2+ 4.£xg2+ ¤xg2-+] 1...g3 [1...¤e2 2.£f8+ (2.b5?? ¤g3+ 3.¢h2 ¤ef1#; 2.£a2 g3 3.£f7+ ¢e1 4.£g7=) 2...¢e1 3.b5 g3

4.£f3 g2+ 5.£xg2=] 2.b5 g2+ [2...¤f3 3.£a2+ ¢f1 4.b6 g2+ 5.£xg2+ ¤xg2 6.b7=] 3.£xg2+ ¤xg2 4.b6 ¤f4 [4...¤f3 5.b7 ¤f4 6.b8£ ¤e2=] 5.b7 ¤c6 6.¢h2= 2. blokada dame 1).NN, studija 1.¤e6 h4 2.¥e3+ g5 [2...¢h5 3.¤f4+ ¢g4 4.¤d3 ¢g3 5.¥f4+ ¢xg2 6.¤e1+ ¢h3 7.¥xh2 ¢xh2 8.¤f3+ ¢g3 9.¤xh4 ¢xh4 10.¢xg6=] 3.¤xg5 h1£ 4.¤h3+ ¢h5 5.¥g1 5...¢h6 [5...£xg2? 6.¤f4++-] 6.¥e3+ ¢h7 7.¤g5+ ¢h6 [7...¢h8 8.¥d4#] 8.¤h3+ ¢h5 9.¥g1= 2) NN, studija 1.¢f1 a2 [1...b1£ 2.¤e3+ ¢c1.¥xa3++-] 2.¤e3+ ¢c1 3.¦c3+ ¢b1 4.¤c2 a1£ 5.¤xa1 bxa1£ 6.¥a3 ¢a2+ [6...£a2 7.¦c1#] 7.¥c1 ¢b1 [7...£b1 8.¦a3#] 8.¥a3= 3). G. Kasparyan, Shakhmaty v SSSR 1957, 1.¤c3 e1£ 2.a7 £a1 3.¤b5 [3.¤a4? £d4+ 4.¢a5 £d2+ 5.¢b5 £d3+ 6.¢c5 £a6-+] 3...£a6 4.¢c5 £a5 5.a8£! [5.¢c4 £a4+ 6.¢c5 ¢g8-+] 5...£xa8 6.¤a7 ¢g8 7.¢d5 ¢h7 8.¢e5 ¢g6 9.h7! ¢xh7 10.¢f5 10..£b8 11.¤b5 £a8 12.¤a7 ¢h6 [12...¢g7 13.¢g5 ¢f7 14.¢f5=] 13.¢f6 ¢h5 14.¢f5=

98

4) NN - studija 1.¥g6+ ¢h8 2.¤h6 £f4 [2...£d8+ 3.¢e2 £d4 4.¤f7+ 4...¢g8 5.¤h6+ ¢h8=] 3.¤f7+ ¢g8 4.¤h6+ £xh6 5.¥c1 5...£h8 6.¥b2 ¢f8 7.¥a3+ ¢g8 8.¥b2 £h6 9.¥c1 £h8 10.¥b2= Pazite: blokada dame i kralja istovremeno! 5) G. Kasparyan, Shakhmaty v SSSR 1957-58, 1.c8£ ¥xc8 2.b6 £xb8 3.¥c7 £a8 4.a7 ¥e6 5.¥b8 ¢g7 6.¢c3 ¢f6 7.b4 ¢e7 8.¢d4 ¢d7 9.¢c5 [9.b5?-+] 9...¥b3 10.¢b5 ¢e6 [10...¢c8 11.¥h2 (ili po volji) 11...¢d7 12.¥b8 itd.] 11.¢c5 ¢f5 12.¢d4 ¥c2 13.¢e3 13...¢g4 14.¢f2 ¢f5 15.¢e3 ¢e6 16.¢d4 ¥b3 17.¢c5 ¢d7 18.¢b5 18...¥d5 19.¢c5 ¥c4 [19...¥c6 20.¢d4=] 20.¢xc4 ¢c6 21.b5+ ¢xb6 22.¢b4= 6) A. Troitzki 1.¥b4+! ¢b3 [1...¢xb4 2.¤d3++-; 1...¢d4 2.¤f3+ ¢c4 3.¥e1 3...fxe1£+ 4.¤xe1+-] 2.¤f3 f1£+ 3.¥e1 £g2 4.¥g3 ¢c3 5.¢d1 £h1+ 6.¥e1+ ¢c4 7.¢d2 7...£g2 8.¥g3= 3. blokiranje ostalih figura 1. NN 1.¢e2 b1£ 2.¥xb1 ¦a8 3.¥e4 [3.g8£ ¦xg8 4.¥a2 ¦a8-+] 3...¦e8 4.g8£ ¦xg8 5.¥d5 ¦g7 6.¥f7= 2) G. Kasparyan, Shakhmaty v SSSR 1955 1.¥f5+ [1.¥c8? ¦a2 2.b4 ¢b2 3.¥e6 3...¦a4-+; 1.¥e6? ¦h2 2.b4 ¢b2 3.¥c4 3...¦h6-+; 1.¥a4? ¢a2 2.¢c1 ¢a3-+] 1...¢a1 2.¥d3!

[2.¥c2? ¦a2 3.b4 ¢b2 4.¢d2 ¦a3 5.¥d3 ¢b3 6.b5 a5 7.¥c2+ ¢c4 8.b6 ¦a2 9.¢c1 ¢c3 10.¥e4 10...¦b2-+] 2...¦a2 3.¢c1 a5 [3...¦a3 4.¢c2 a5 5.¢c3 ¢a2 6.¢c2! ¦xb3 7.¥c4 a4 8.¥e6 8...¢a3 9.¥d5=] 4.¥c2 ¦b2 5.¢d2 ¢a2 6.¢d1 [6.¢c1? ¢a3-+] 6...¢a3 7.¢c1 ¦a2 8.¢b1 ¦b2+ 9.¢c1 ¢a2 10.¢d1 ¢a1 11.¢d2! 11...¦a2 12.¢c1 ¦a3 13.¥d1 ¢a2 14.¥c2 ¢a1 15.¥d1 ¦a2 16.¥c2= 3) NN - studija 1.e5+ ¢g7 2.¢xh3 ¢xh8 3.¢g4 3...¤g7 4.¢g5 ¤e6+ 5.¢g6 ¥g7 6.¥h1 ¤d8 [6...¥xe5 7.¢f5 ¥d6 8.¢xe6=] 7.e6 ¥b2 [7...¤xe6 8.¢f7 ¤g5+ 9.¢xe7=] 8.¥d5 ¥c3 9.¢h6 ¥e1 10.¢g6 10...¥d2 11.¥h1 ¥e3 12.¥d5= izvrsna blokada konja! 4) NN - studija 1.¦h8 ¢g7 2.¥h7 g5 [2...¢xh8 3.¥xg6 ¢g7 4.¥c2=] 3.¥f5 ¢xh8 4.¥g4 ¢g7 5.¢c7 5...¢f6 6.¢d6 ¥c1 7.¢d5 ¥a3 8.¢e4 ¢e7 9.¢d5 ¢d8 10.¢c6= 5) NN - studija 1.¢b6 ¤d7+ 2.¢c7 ¥xb5 3.¥a1 ¢e6 4.g7 ¢f7 5.¥d4 ( sad su oba konja u blokadi! ) 5...¥a4 6.¢c8 ¢g8 7.¢c7= 6) NN - studija 1.¥f5+ ¢c3 [1...¢c1 2.0-0+ ¢d2 3.¦f2+ ¢c3 4.¦xa2 bxa2 5.¥e6 ¢b2 6.¢f1 6...¢b1 7.¥f5+ ¢c1 8.¥e6= blokada lovca!] 2.¦h3+ ¢b4 3.¦xb3+ ¢xb3 4.¥e6+ ¢b2 5.¢d1 ¢b1 6.¥f5+ 6...¢b2 7.¥e6= blokada topa i lovca!

Otvorena pozicija - remi

krivouglog lovca.

Kod otvorenih pozicija na tabli su prisutne figure, a mogu}e je da jedna strana materijalno ja~a. Me|utim, pozicija je uko~ena ili blokirana. Beli ima lovca i pe{aka. Bez obzira koji je igra~ na potezu - to je remi pozicija zbog

I ova pozicija je remi, i ako nije ivi~ni pe{ak, zbo lo{eg poloàja lovca. 1.¢f3 ¢d5 2.¢g2 ¢e4 3.¢h1 ¢f4 4.¢g2 ¥g1 5.¢xg1 ¢f3 6.¢f1 g2+ 7.¢g1 ¢g3 ½-½

Beli je slabiji za pe{aka i jo{ ima dva udvojena. Na{ao je krasan na~in da blokira poziciju, i ako je ostao materijalno slabiji. Crni je nemo}an jer je remi pozicija. 1.b5 axb5 2.¥xe4 fxe4 3.dxe4 d5 4.d4+ ¢d6 5.e5+ ¢c6 6.b4= 1.¦g2+ ¢f5 2.¦f2+ ¢e4 3.¦e2+ ¢d3 4.¦d2+ ¢c4 5.¦c2+ ½-½ Beli je iznudio remi sa ve~itim {ahom, zahvaljuju}i lo{em poloàju crne dame.

Ekstroem,R Moberg,K Katrineholm, 1995 Na dijagramu beli kralj ne moè pri}i svom pe{aku da preuzme ~uvanje od skaka~a a da pritom ne patira crnog kralja. Ina~e, skaka~ bi mogao isterati kralja sa h8, ali u ovoj poziciji ne moè ni{ta da uradi.

Ovde imamo slu~aj blokirane poziciju od strane pe{aka, koji ne dozvoljavaju da bilo koji kralj pre|e u protivni~ki tabor. U praksi su veoma prisutne sli~ne pozicije. Me|utim, postoji dosta primera da je tabla prepuna sa figurama ali pozicija je takva da ona strana koja bi forsirala napad – gubi.

41.c3 ¢d7 42.d4 ¥f7 43.¢c2 ¢c6 44.¢d3. ½-½ Tipi~an primer zatvaranja pozicije, gde su obe strane u{an-~ile na svojoj polovini table. U ovoj studiji Lasker, E, iz 1926 god. pokazao da je remi pozicija i ako je crni ja~i za tri pe{aka. Remi je samo zbog raznobojnih lovaca. 1...¢d4 [1...¢e3! 2.¥d2+ ¢e2 3.¥a5 d2+! 4.¥xd2 ¢d3! 5.¥a5 c3!] [3.¢c3? ¢e2 4.¥d2 b4+]

2.¢b2 ¢e3 3.¢c1

3...¢e4 [3...d2+! 4.¥xd2+ ¢d3] 4.¥a5 ¢d5 5.¢b2 ¢c5 6.¢a3 ½-½

99


Paralisanje jakih protivni~kih figura Paralisanje jakih protivni~kih fogura se izvodi na razne na~ine: kori{}enjem kombinacionog elementa-vezivanje, angaòvanje jakih figura u spre~avanju promocije pe{aka, pasivizacija jakih figura zbog lo{eg poloàja ili me|usobne nesinhronizovanosti, pasivizacija jakih figura zbog potencijalnih pretnji (mata, gubitka znatnog materijala i dr.). Vezivanje je takva pozicija u kojoj sopstvena figura veè dve ili vi{e vrednijih figura u ~vor iz kojeg se ne moè raspetljati bez materijalnih gubitaka, posle kojih je remi pozicija. Beli pronalazi na~in da remizira iskoristiv{i motiv vezivanja: 1. ¦e2xe4 ¢d5xe4 2. ¢f1-e2 ¦d7xd4 3. ¥c2-b1 = Sad je beli ostao sa lovcem protiv dva topa. Lovac obavlja veliki posao, vezav{i topa uz crnog kralja a drugi top i ako napusti odbranu svog pobratima kasnije sam protiv lovca ne moè ni{ta, jer je to remi pozicija uz pravilnu igru.

Drugi motiv –je takva pozicija u kojoj su protivni~ke jake figure angaòvane u spre~avanju neke od postoje}ih pretnji. Slede}i primer je re~it: 1.h6 a3 2.¥b1 c3 3.f5 a2 4.¥xa2 c2 5.h7 ¢g7 6.¥g8 6...c1£ 7.f6+ ¢h8 8.f7= U ovoj poziciji crni kralj je angaòvan u spre~avanju promocije pe{aka. âk ni on ne moè sam obaviti posao bez pomo}i svoje dame, a o napadu na belog kralja nema mi govora, sem davanja {ahova. Biv{i svetski prvak Euwe,M je u svojoj studiji obradio ovaj motiv: 1.¦a1 ¢g7 2.¢b7 ¢f6 3.¢c6 ¢e5 4.¢c5 ¢e4 5.¢c4 ¢e3 6.¦h1 ¢f3 7.¢d3 ¢g2 8.¢e2 8...¢xh1 9.¢xf2 ½-½

======================================= ============================== Ve`be

-----------------------------------1.+-

-----------------------------------3.+-

-----------------------------------5.+-

A . Gurvich -------------------2.+-

-----------------------------------4.+-

-----------------------------------6.+-

100


¦b1 10.¥c6= 6.NN - studija

1.¦b3 ¢g2 2.¢g7 ¢f2 3.¢f6 ¢e2 4.¢e5 ¢d2 5.¢d4 ¢c2 6.¦c3+ ¢d2 7.¦b3= 7.A. Mouterde A. Mouterde ------------------7.+-

R. Reti ------------------------12.+-

Re{enja iz ve`bi 1. NN - studija

-----------------------------------8.+-

1.¥g7 ¦h7 2.¢g4 ¢xa7 3.¢h5 ¤f5 4.¥xb2 ¦xh6+ 5.¢g5 ¦h2 6.¥e5 ¦f2 7.¥f4 ¤d4 [7...¤e7 8.¥e3+=; 7...¤g7 8.¥e3+=] 8.¥e3 ¦f5+ 9.¢g4 ¦d5 10.¢f4 ¢b6 [10...¢a6 11.¢e4 ¦d8 12.¥xd4=] 11.¢e4 ¢c5 12.¢d3= lovac protiv topa i konja! 2. A . Gurvich Shahmati, 1927

Kozlovskij -------------------9.+-

1.¤b6+ ¢b8 2.¥g3+ ¤d6 3.¥xd6+ 3...¢b7 4.¥d7 ¢xb6 5.¥e5 ¦h4 6.¥g3 ¦d4 7.¥f2 ¦axd7 8.¢c3 ¢c5 9.¥g1 ½-½ 3. NN - studija 1.Lb5-e8+ Kh5-h4 2.Sd6-f5+ Kh4-g4 3.Le8-d7 Te6-f6+ 4.Kf8-g7 Tf6xf5 5.Kg7-g6 Tf3xf4 6.Ld7-e6 = 4. NN - studija

---------------------------------10.+-

E. Pogosyants--------------11. +-

1.h8£ ¦xh8 2.¥d5 ¦h2 3.¥g2 ¦h5 4.¥d5 ¦h2 5.¥g2= 8. NN - studija

1.¥c3 ¢b3 2.¥a1 ¢a2 3.¥c3 ¢b3 4.¥a1 ¦e1+ 5.¢g2 ¦xa1 6.¤c6 6...¦e1 7.¢f2 ¦e4 8.¢f3 ¦e1 9.¢f2= top je privezan za pe{aka! 9. Kozlovskij - 1931 1.¦f8+ ¢d7 2.¦f7+ ¢e6 [2...¢e8 3.¦f8+=; 2...¢c6 3.¢xh6=] 3.¦f5 ¢e7 [3...¦h1 4.¦f6+ ¢e5 5.¦xa6=] 4.¦f7+= = ve~ni napad na kralja, a crni topovi lo{e postavljeni! 10. NN - studija

1.¢g8 ¢e2 2.¦e6+ ¢d3 3.¦e1 3...¢d4 4.¦c1 ¢d5 5.¢f8 ¢e6 6.¦d1 ¢e5 7.¦c1 ¢d5 8.¢e8 ¢d6 9.¢f8 ¢d7 10.¢f7 ¢d8 11.¢f8= Pe{ak je paralisao dejstvo crnih topova tako {to ih privezao uz sebe!

5.NN - studija

11) E. Pogosyants , 1984 1.c7 ¤f7 2.¢e7 ¤d6 3.¢xd6 3...¦d5+ 4.¢e7 ¦xd7+ 5.¢xd7 5...¥h7 6.¢c8!! b5 7.¢d7 b4 8.¢d6 ¥f5 9.¢e5 ¥c8 10.¢d4=

1.b7! [1.¢xg8?? ¦g1+ 2.¢h7 ¦b1-+] 1...¦g1+ 2.¢h8 ¦b1 3.¥c6 [3.¢xg8? ¦xb7 4.¢g7 ¦b1 5.f6+ ¢e6 6.¥c2 ¦g1+ 7.¢f8 ¢xf6-+] 3...¢f8 4.f6 ¦b6 5.¥h1 ¦b5 6.¥d5 6...¦b4 7.¥e4 ¦b3 8.¥f3 ¦b2 9.¥g2

12) R. Reti, 1928 1.¢e7!! g5 2.¢d6 [2.¢f6? g4 3.e7 ¥b5] 2...g4 3.e7 [3.¢c5 g3 4.e7 ¥h5!] 3...¥b5 4.¢c5! ¥e8 5.¢d4 ¢b7 6.¢e4 ¢c7 7.¢f4=

1.g6 ¤e5 2.g7+ ¢g8 3.¥d5+ ¤f7+ 4.¢g6 f4 5.¥e6 £b7 6.¥a2 £c7 7.¥b3 £d7 8.¥c4 £a7 9.¥e6=

101


Krivougli lovac

upisujete partiju koju koristi sudija. Iz toga se name}e da se formulari moraju voditi ~itko.

Ako jedna strana ima ivi~nog pe{aka i lovca, koji nije iste boje kao izlazno polje pe{aka, tj. da je to krivougli lovac a druga strana ima samo kralja ishod partije zavisi jedino od toga da li kralj moè sti}i na izlazno polje ili u blizinu njega na vreme. U prilaènju ka izlaznom polju usamljeni kralj mora voditi ra~una o mogu}im preprekama koje lovac postavlja. Infantozzi - studija "Mundo del Ajedrez", 1974

Pravilo “ 50 poteza”

1.¢f4 Beli kralj kre}e ka polju “a1”. 1...a5 2.¢e3 a4 3.¢d2 a3 Ovde beli mora biti na visini zadatka i odigrati jedini mogu}i potez: 4.¢c2!™ Gubi partiju na potez 4.¢c1 ¥d3-+; kao i na igranje sa kraljem: 4.¢c3?? ¢d6 5.¢c2 ¥a2 6.¢c3 ¢c5-+ po{to crni kralj stiè na vreme u pomo} lovci i pe{aku. 4...¥a2 5.¢c3= Temu “krivougli lovac” ~esto koriste tvorci studija. W.Pomogalov, 1973 1.¢a7 ¥c8 2.¢b8! ¥e6 3.c8£ ¥xc8 4.¢c7!! [4.¢xc8 ¢g6 5.¢d7 ¢xf6-+] 4...¢g6 5.¢xd6! 5...¢xf6 6.¢c5 ½½

Navedeno pravilo se vrlo retko pojavljuje u praksi. Su{tina pravila je u slede}em: - ako se za poslednjih 50 poteza ne uzme nijedna figura ili pe{ak, ili ako se nijedan pe{ak nije pomerio – partija je remi. Ovo pravilo predvi|a i neke izuzetke, kada je pozicija dobijena, ali se teoretski ne moè dobiti za 50 poteza, onda se toj strani dodaje jo{ 50 poteza. Na dijagramu je zavr{nica dama protiv topa. Beli dobija. Iskusni igra~i dobi}e u 15 – 20 poteza. Neiskusni igra~i izgubi}e dosta poteza daju}i {ahove, pa se moè desiti da potro{e 50 poteza i partija se progla{ava – remi. U ovom primeru, na jednu iskonstruisanu poziciju, najbolje je uo~iti primenu pravila “50 poteza”. 1.¥a4+ ¢xa4 2.b3+ ¢b5 3.c4+ ¢c6 4.d5+ ¢d7 5.e6+ ¢xd8 6.f5= Crni je ja~i za dva topa i mogao bi da igra do besvesti, ~ak i da ponudi

Tri puta ponovljena ista slika - pozicija Ako se na tabli najmanje tri puta ponovila ista pozicija, sa istim igra~em na potezu, onda taj igra~ moè da reklamira remi. Ranije je vaìlo pravilo da se potezi uzastopce ponavljaju tri puta. Dokaz da je stvarno nastala tri puta ista slika je formular u kojima

102

lovcem.

topa na udar pe{aka. Beli ima pe{aka vi{e i smatra da bi daljom igrom mogao dobiti. Igraju}i sa belim lovcem vi{e puta, o~ekuje gre{ku crnog: da odigra kralja na e7, da bi sam krenuo sa kraljem i protivni~ki tabor. Crni nije naivan i drì poziciju sa


Mogu}e gre{ke kod teoretskih remi pozicija Na slede}im primerima su pozicije koje su teoretski remi pozicije i potrebno samo oprez kod igranja, da bi i prakti~no bilo remi pozicija. Usled pogre{nog poteza gubi se partija, koja je bila remi pozicija. . 1 4. 7.

1....Tg8??

1...Lg8?? 5.

2.

1...Lg8??

8.

1...Ka8?? 6.

3.

1...Sg8??

1...Kh8??

1...Kf8?? 9.

1....Sh7??

1.f7+ Kh8??

103

OSNOVNI MOTIVI U IGRANJU SA FIGURAMA i PE[ACIMA U igranju sa figurama i pe{acima postoje razni motivi koji se koriste radi sticanja prednosti. Dug je put do faze igre kada se po~ne ugroàvati protivni~ki kralj. Na tom putu je potrebno razbiti protivni~ku odbranu ili bar dovoljno oslabiti, putem izmene figura i pe{aka, potiskivanjem protivni~ke armade i suàvanje njene mo}i i delovanja. Osvajanje centra i osvajanje {to vi{e prostora za delovanje sopstvenih figura je veoma vaàn preduslov za po~etak napada na protivni~kog kralja. U tu svrhu koriste se razni motivi u igranju figura i pe{aka. crni dobija. Beli koristi vezanost crnog skaka~a sa damom u dijagonali Direktni napad na figure gde je i bela dama. Igrao je Sd4, a moè i Svaki napad figure jedne strane na protivni~ku Sg5. Crni skaka~ figuru je direktan napad. U slu~aju napada slabije pada, jer nemoè da figure po tablici vrednosti na ja~u u ve}ini uzme belog skaka~a slu~ajeva se odstupa, bez obzira da li je napadnuta zbog nebranjene crne figura branjena ili ne. Izuzetno se ostavlja na udaru dame. Time je beli ja~a figura od slabije u pozicijama gde se vodi stekao veliku napad na kralja ili je dobro promi{ljena `rtva prednost. figure. U svakom slu~aju treba proveriti, pre Beli je ovde uzimanja ja~e figure, da li je to previd protivnika ili odgrao Ta1-c1, a crni postoje dobri razlozi ponu|ene `rtve. je odgovorio sa Lc8Beli sa topom moè d7. Nije postigao ni{ta direktno napasti i sa napadom topa na kralja i lovca. Od lovca jer je to bio napada na kralja nekorektan napad. nema nikakve koristi. Korektan napad je Lovca moè napasti igranje sa pe{akom d4na dva polja: Ta5 ili d5 i pada skaka~ od Te1. Ako napadne na slabijeg pe{aka i beli stoji bolje. a5 lovac }e pobe}i i ni tu nema ni{ta. Crni skaka~ je u Me|utim, napad na koloni sa svojim polje e1 sa topom donosi uspeh zato {to je lovac u topom i branjen je od koloni sa kraljem i ne moè se ukloniti, a kralj je belog topa. Beli mora daleko da ga brani.. igrati sa damom da jo{ Kao u prethodnom jedanput tu~e skaka~a. primeru i ovde je beli Samo se postavlja skaka~ vezan po pitanje gde je najbolje dijagonali sa kraljem odigrati po{to ima vi{e od crnog polja na raspolaganju.Ispravno je odigrati na bilo lovca i crni to koristi: koje polje: a1, c3 ili c7 i skaka~ pada. Neispravno je 1.f7-f5. pada skaka~ i odigrati na polja: b2, c5, e3, f4 i g5 zato {to crni beli pe{ak za samo skaka~ moè da odsko~i i napadne damu i sledila bi jednog crnog pe{aka i izmena belog topa.

104

Ve`be 4)

1)

2)

7)

Kako crni da napadne

beli na potezu

[ta beli treba da odigra?

5)

Re{enja iz ve`be

Kako izvesti direktan napad od strane belog? 6)

beli na potezu 3)

Beli

na potezu, re{enje?

ima

li

1. .….c2-c4! 2. . 1.e3-e4. Pada top, jer ne moè da odstupi zbog mata :Dc8# 3. Ne moè uzeti damu sa topom, zbog otkrivanja kralja, a ako uzme topa pada dama. Komi~na-tragi~na situacija za belog i gubi partiju. 4. Dd7-f5! 5. . Ta1-e1! 6. .…Ld3-f5 ili Ld3/b5! 7. Treba da igra sa damom , da se skloni sa dijagonale h1-a8 i da ~uva lovca na jedno od polja: d3, e2, e3 ili f4.

beli na potezu

105

Ve`be

Indirektan napad 1) Indirektan napad je napad kada sa polaze}om figurom napadne jaka figura ili kralj, a otkrivena figura tu~e sada direktno neku drugu figuru. Ovaj motiv se koristi ~esto, jer je skriven i prestavlja iznena|enje za protivnika.

svoju korist.

Beli je iznenadio svog protivnika sa potezom: Sd4-f5+. Napadnut je kralj sa polaze}om figurom, ali glavna poenta je u dejstvu topa na crnu damu , koja pada, i beli je re{io partiju u

[ta treba beli da odigra? 2)

Crni se spa{ava sa : Se5-g4+ ( ne valja Se5-f3, jer ga uzima dama). Beli pod {ahom mora da igra sa kraljem ali gubi damu. Prona|ite potez belog! 3) U ovoj poziciji crni dobija skaka~a sa :Lc6e4:. Bela dama je napadnuta od topa i mora da se sklanja ili da jede topa na c7. U svakoj varijanti gubi, mada je stajao bolje. Tezu

106

Da li }e beli igrati Le4-g2?

8)

Dvojni napad sa damom

Beli igra?

Kako beli dobija?

Dama je najsvestranija figura i mnogo se koristi u napadima. Ona je veoma korisna u vi{estrukim dejstvima. Povla~enje dame na novo polje traì dobru promi{ljenost, sa izra~unavanjem njenih ofanzivnih dejstava, u~e{}a u odbranbenim zadacima i njene bezbednosti od protivni~kih figura.

5)

9)

Koji je dobitni~ki potez belog?

Najbolji potez za crnog je?

4)

6)

Re{enja iz ve`be 1. Tg2-e2! 2. e4-e5! 3. . Ne}e, jer crni ima me|upotez sa Th3-d3+, pa se povla~i na polje d8. Ispravan potez je: Le4-f5!

Na|ite dobitni~ki potez za crnog? 7)

Beli vu~e: De1-e5. Sa ovim potezom beli je damu aktivirao na najbolji na~in: napala je skaka~a na f4 i preti sa matom na g7. Skaka~ }e svakako pasti, pa kad je ve} tako da se belom bar pokvari pe{a~ka struktura i zato crni igra: Sf4-h5. Sledi: g4-h5: f7-f6 sa malim {ansama za crnog.

4. . Sd4-b5+! ( gre{ka Sd4-c6 ). 5. . 1. Lf5-d7 Tf8-f1: 2. Ld7-b5: 6. . 1. …….e7-e6 Db8-c7:

2.Sd5-c7:+

7. . 1……..d5-d4 2. Le3-d4: Lb7-h1: 8. . 1. Sg5-e6 g7- g6 2. Se6-d8: 1. . 1…….Se7-f5 2. Da3-b3 Sf5-e3: 9.1…Se7-f5 Na|ite dobitni~ki potez za crnog?

Crni je uo~io nezgodan raspored belog topa i skaka~a i odigrao je: Dd7-b5. Beli gubi skaka~a.

Povla~enjem bele dame na polje f6 ostvaren je trojni napad: na crnog kralja, topa na d8 i skaka~a na h4. Crni je primoran da odigra : Kg7-h6, ina~e odlazak na osmi red gubi topa, i gubi skaka~a sa {ahom. Slede}im potezom mora se beli obezbediti od pretnje mata.

3)

6)

Beli vu~e?

[ta je najbolji potez crnog? 7)

4)

Beli vu~e?

Ve`be 1)

Crni vu~e potez?

Re{enja za ve`bu dvojni napad dame

5)

1). 1. Dd8-d2 2. Dd2-a5:

Sh6-f5

2). 1. Dd1-d5 Dd8-e8 2. Dd5-e4:

Na|ite potez belog za dvojni napad?

3). 1. Dh5-h6 g2-g3 2. Tg6-d6:

2)

Potez belog?

4). 1. Df6-g6 g2-g3 2. Dg6.b1# 5). 1. Dd2-a2+ Kg8-h8 2. Da2-a6: 6). 1. Db8-h2 sa pretnjom mata ili uzimanja crnog topa. 7). . 1.Dg3-f2!

Potez belog?

3)

Dvostruki napad figura i pe{aka Dvostruki napad je napad na protivni~ku figuru sa dve sopstvene figure. Jedna od figura je ve} tukla protivni~ku figuru, a bila je branjena i nije odgovarala izmena. Poloàj te tu~ene figure smeta planovima igre i nastoji se da sa jo{ jednom, ili vi{e figura, ostvariti napad. Protivnik se trudi da je brani sa svojim figurama u onom broju koliko je puta napadnuta, vode}i ra~una o vrednosti figura. Tek kada se ostvari premo} u napadu, protvni~ka figura se povla~i na nov poloàj. Tako|e, u dvostruki ili dvojni napad spada i napad jedne figure na dve protivni~ke.

Ako je beli na potezu igra}e : b3-b4+ ~ime ostvaruje dvostruki napad. I crni ima mogu}nosti za dvostruki napad, ako bi bio na potezu, sa: g5-g4+.

beli na potezu igra? 4)

Ve`be 1)

Gde izvr{iti dvostruki napad? 5)

beli na potezu Belom smeta skaka~ da bi sa topom napao kralja. Dodu{e, top tu~e skaka~a koji je branjen od svog topa. Potrebno je jo{ jednu figuru uklju~iti u napad na skaka~a. Na raspolaganju je lovac i igra se: Lf1-b5. Skaka~ mora se povu}i sa tog polja, jer nema pomo}i u odbrani. Odstupanje na polje a7 gubi odmah od napada sa topom na polje c7, potez skaka~a na e7 samo odlaè njegovo uni{tenje: Tc2-e2 Se7-g8 , Te2-e8 itd. U daljem toku igre posle Lc4 pada skaka~ ili da crni da topa za belog lovca.

crni na potezu 2)

Beli igra?

Beli treba da igra?

6)

da je potrebno dobro zapaànje. Na vrlo prostim primerima pokaza}emo o ~emu se radi.

Beli prvo vr{i izmenu: 1.Sc4-d6: Dd7-d6: 2. e3-e4 i pada lovac zbog vezanosti lovaca i nebranjene dame.

Ve`be 1)

Beli igra?

Re{enja 1).. Te8-c8!

Beli na potezu koristi lo{ poloàj crnog kralja , lovca i skaka~a i uzima sa topom skaka~a: Td1-d6:

2).. primamljivo je Sd5-c7: tj. uzeti crnu damu, a ~emu kad ima bolje: Sd5-b6#

beli na potezu 2)

3)..1..Td5-b5 Db2xf2+ (2..Db2xb5 3.Ld3xb5 +- ) 3.Kh2-h3 Tb8-f8 4.De5xc3 1:0 4).. S obzirom da crni lovac moè dati {ah, ne valja damu na b2 ili b3, ve} samo na b1. 5).. 1.Sd4-e6+ Kf8-e7 2.Se6xd8 Tc8xd8 3.Tf2xf6 6).. 1.Dd3-d7+ i u slede}em potezu pada Ta6.

Vezanost figura Tokom igre figure se kre}u po tabli, u~estvuju}i u napadu ili odbrani. One se povla~e sa najve}im mogu}im stepenom koordinacije sa sopstvenim figurama. Uvek se teì da figure skladno deluju, da jedna drugoj ne smetaju, da dejstvuju zajedni~ki na odre}eni cilj u protivni~koj poziciji i da jedna drugu {tite, tj. brane od protivni~kih figura. Slabosti me|usobne za{tite je jedan od motiva iskori{}avanja za sticanje prednosti. Ovaj motiv se naj~e{}e koristi i dosta skriven

Crna dama je u koloni gde je beli top vezuje sa skaka~em. Da bi izbegao to vezivanje, ne razmi{ljaju}i, crni vu~e damu: De7-c5, nude}i izmenu dama a ujedno napada belog topa. Na veliko iznena|enje beli koristi trapavost za{tite dame: Te3-e6:. Ako se crni i odlu~i na izmenu, skaka~a je izgubio po{to crni daje {ah sklanjaju}i topa, pa tek tada uzima crnu damu sa pe{akom.

beli na potezu 3)

beli na potezu

4)

Re{enja za vezanost figura 1) 1. Sf4-g6 2). 1.Te1–c1 Dc6xa4 2.Tc1xc8#

5)

crni na potezu

3). 1.Td7-d8 Df6xc3 2.Td8xf8+ Kh8-g7 3.Tf8-g8+ Kg7-h7 4.b2xc3 +4). 1.………Tc8-c1+ 2.Tb1xc1 (2.Se2xc1 Dd5-d1#) 2...Dd5xb7 –+ 5) 1.Dd5-b3+ Kb8-a8 2.Db3xf7 Dc7xf7 3.Td3xd8#

6)

beli na potezu

6) 7. 1.Da4-d4 De5xd4 2.Tb7xb8+ Kg8-h7 3.e3xd4 +7) 1…………Lg4xf3 2.De2xf3 Dd5xa2 3.Df3-a3 Da2xa3 4. b2xa3 Lg7xa1 –+

Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima

7)

beli na potezu

crni na potezu

Naveli smo samo osnovne motive u igranju sa kraljem, figurama i pe{acima. Me|utim, postoji jo{ veliki broj motiva , koji se naj~e{}e upotrebljava u sredi{nicama i zavr{nicama {ahovske igre. O njima }e biti vi{e re~i - Sredi{njica. Ovde }emo samo nabrojati:

   

Dvojni udar Vezivanje Odvla~enje Usmeravanje

            

Prekrivanje Razbijanje odbrane Osloba|anje polja Osloba|anje dijagonale Osloba|anje linijje (red ili kolona) Blokada Dejstvo kroz figure Preoptere}enost figura Me|upotez Pe{a~ki prodor Slobodan pe{ak Razbijanje pe{a~kog poloàja Gonjenje

Za{to smo podelili motive na osnovne i ostale? Odgovor je u slede}em: zbog najlak{eg i najcelishodnijeg na~ina sticanja znanja. Polaze}i od toga da po~etnika u izu~avanju {aha ne treba optere}ivati odmah sa ostalim motivima, ve} je dovoljno izu~iti osnovne motive. Kasnije, kada pre|e u fazu pro{irivanja znanja i daljeg usavr{avanja, tada se moè izu~avati ova materija.

Dvojni udar - II Dvojni udar je naj~e{}i oblik kombinacije. Su{tina kombinacije da jedna figura na kraju kombinacije napadne dve protivni~ke figure ili jednu protivni~ku figuru i tu~e polje odakle moè dati mat. U oba slu~aja posledica je dobitak jedne od napadnutih figura. Obi~no kombinacija po~inje sa pripremnim potezom: nekim “neutralnim” ili prostim napadom na neku odre|enu figuru. Sa nove pozicije , figura iz prethodnog odigranog poteza, munjevito dolazi na polje odakle dejstvuje dvojno, a nekad i vi{estruko. Dvojni udar moè izvesti svaka figura, pa i kralj, ali najve}e mogu}nosti ima dama i skaka~. Na dijagramu su prikazani dvojni udari svih figura. (1) Crna dama je u poloàju dvojnog udara: tu~e istovremeno topa i skaka~a. (2) Beli top je izveo dvojni udar: napada crnog skaka~a i damu. (3) Crni skaka~ tu~e istovremeno lovca i topa. (4) Beli lovac napada dve crne figure: skaka~a i pe{aka. (5) Beli pe{ak ima ra~vast napad: tu~e istovremeno crnog topa i pe{aka. (6) Crni kralj ima. tako|e, na ni{anu dve bele figure: lovca i skaka~a.

a) Dama Zbog svojih velikih manevarskih mogu}nosti dama je veoma zahvalna figura za izvo|enje dvojnog udara. Beli je na potezu i treba da dobije partiju. Mogu}e je ako osvoji jednog topa. Direktni napad na topa, recimo : 1.£f1 ne donosi ni{ta. Zato mora po~eti sa {ahovima. 1.£c6+ ¢b8 . Ako bi crni kralj na a7, tada sledi dama na c7 i to je dvojni napad : na kralja i topa na d8. 2.£b6+ ¢c8 3.£e6+ ! Novi dvojni napad na kralja i topa na h3. Ovaj napad crni ne moè parirati i gubi . âk i biv{i svetski pravak Anatoli Karpov, u partiji sa Christiansen,L zbog grubog previda, gubi partiju posle dvojnog udara: 1.£d1! Dama napada lovca na d6 i skaka~a na h5.

Izvo|enje dvojnog udara ne uspeva uvek. Ovde je dama napala topa i lovca. Crni uspeva se odbraniti, igraju}i topa na “b7” , skloniv{i jednu napadnutu figuru i sa njom brani drugu. Sasvim je druga situacija ako bi crni imao pe{aka na polju “b7”. Tada top ne moè pomo}i svom lovcu. Lovac bi mogao {tititi topa, ali bi dozvolio beloj dami prolaz na osmi red i matira. Pri izvo|enju dvojnog udara opreznost nije na odmet. Mora se sagledati {ta mogu u~initi u o~aju napadnute figure. Beli je neoprezno izveo dvojni udar sa damom na polju “f2”. Napadnuti top pokriva svog kralja i remi, umesto da beli igra sa damom {ah na “h8” i dobija topa. U ve}ini slu~ajeva dvojni udar uspeva ako obe napadnute ne mogu pomo}i jedno drugoj u pruànju za{tite.

U sredi{njici igre su najve}e {anse za izvo|enje dvojnog udara, jer je tabla manje zatrpana sa figurama. 1...£b8+ Drugi na~in za dvojni udar je neuspe{an, zbog parade skaka~a i pada crna dama.

[1...£d3?? 2.¤xg5+ ¢g6 3.¥c2+-]

1.¦d6 ¥xe7 [1...¥f7 2.£xe5#; 1...h6 2.£xe5+ ¢h7 (2...¢f7 3.£f6#) 3.£xe6+-] 2.¦d7 ¥xd7 [2...£xd7 3.£xe5+ ¢g8 4.cxd7+-] 3.£xe7+ ¢g8 [3...¢h8 4.¥f6+ ¢g8 5.£g7#] 4.¥h6 1-0

2.¢g2 £xb3-+

c) lovac

Greska u otvaranju je fatalna. Naj~e{}e se koristi ovaj kombinacioni elemenat da se iskoristi protivnikov propust. Crni je na potezu: 1...£a5+ 2.¤c3 £xg5+-

Lovac se re|e na|e u dvojnim udarima, zbog diagonalnog kretanja i ograni~enja zbog boje. Na dijagramu je uz svesrdnu podr{ku svog skaka~a obavio efektno svoj posao: 1.¥xd6+ £xd6 2.¤xd6 ¥c2+-

b) top Top ima skromnije mogu}nosti za izvo|enje dvojnog udara - samo ako se na|u dve protivni~ke na redu ili u koloni. U ovom slu~aju top nema dve figure, ve} matno polje za topa. 1...¦d4 ! 2.b4 ¦xd6 3.bxc5 ¦d5-+ Danski velemajstor Larsen protiv Szabo u Bevewiljku, 1967 izveo je lep dvojni napad sa topom: 1.¦b5 £xf2+ Ne valja 1...£xb5 zbog 2.¥xb5 +- ili 1...¤xb5

2.£xb8#.

2.¢h3 ¦f8 3.£xc3 1:0 Skoro pre 20 godina od partije sa Larsenom Lajo{ Szabo je izgubio partiju od Svetozara Gligori}a , u Venedigu 1948, tako|e od dvojnog udara sa topom.

Na dijagramu lovac ima lo{ poloàj , jer dijagonala koju kontroli{e nema neki zna~aj za poziciju. Beli je na vreme uo~io trenutak njegovog aktiviranja. Povla~i lovca unazad - napada topa i preti na polje “c3”, odakle daje {ah crnom. 1.¥e1 ¦a4 2.¥c3+ ¦d4+Crni se morao pomi-riti sa gubitkom kva-liteta ili skaka~a. Napad na topa je tempo potez, koji je omogu}io lovcu da osvoji materijal. Lovac je, po prirodi svog kretanja, veoma efikasan u otvorenim pozicijama a naro~ito u zav{nicama. Veoma su retke partije da se lovac na|e u glavnoj ulozi u iskori{}avanju greske kod otvaranja. 1.¥d5 £d7 2.¥xe4+-

d) skaka~

Savremene partije velemajstora sadrè dosta primera dvojnog udara sa skaka~em. Dva primera:

Skaka~ je specifi~na figura po svom na~inu kretanja. On preska~e druge figure i uvek pri svakom potezu menja boju polja. Za izvo|enje dvojnog udara je najzahvalnija figura. On je jedina figura koja moè napasti odjednom osam protivni~kih jedinica a da sam nije ugroèn na polaznom poloàju. U ovoj poziciji je beli na potezu. 1.¥f6+ ¦xf6 2.¦g8+ ¢xg8 Beli je `rtvovao lovca i topa, ali je taj ulog dobar jer sad stupa beli skaka~. On sada bukvalno kosi sa dvojnim udarima: 3.¤xf6+ ¢g7 4.¤xe8+ ¢g8 5.¤xc7 +Skaka~ je osvojio tri figure i belom nije te{ko dobiti sa topom vi{ka. Iz romanti~arskog perioda {aha slede krasni primeri dvojnog {aha.

Popovic,P - Farago,S Wien, 1982

1.¦xd6 £xd6 [1...¦xd6 2.£xe8+-] 2.£f7+ ¢h8 3.£xe8 ¦xe8 4.¤f7+ ¢g8 5.¤xd6 1-0

U partiji OzsvathHonfi, crni je prvo `rtvovao dve figure da bi ostvario dvojni napad. 1...£xc1 2.£xc1 ¦xc3 3.£d1 ¦c1 4.£xc1 ¤e2+ 5.¢f1 ¤xc1 -+

Zukertort,J Anderssen,A, 1865

e) pe{ak i kralj

1.£xg8

Ove dve figure su skromne po upotrebi u dvojnim udarima. Njima to ograni~ava njihova priroda kretanja i bezbedonosni aspekti kralja.

¦xg8

[1...cxd5 2.£xh8 dxc4 3.¥h6 £e7 (3...¤e6 4.d5± ) 4.¦ae1± (4.d5±) ]

2.¤f6+ ¢e7 3.¤xg8+ [3.¤xd7?

¥xd7µ.]

3...¢e8 4.¤f6+ ¢e7 5.¤xd7 ¥xd7 6.¥g5+ ¢e8 7.¥xd8 ¦xd8 8.¦xf7 1-0 Tartakower,S Rey,R, Paris , 1934

1.¤g6 ! Preti: 2. ¦c8-h8#. 1...¦xb6 2.¤f8+ ¢g8 [2...¢h8 3.¤xd7+ ¢h7 4.¤xb6+-] 3.¤xd7+ 1-0 Skaka~ je sa dvojnim udarom osvojio topa i potom povratio drugog topa sa otkrivenim {ahom. U sva tri primera u~inak skaka~a je fasciniraju}i, samo zahvaljuju}i ovim kombinacionim elementom dvojni udar.

U partiji DonnerBouwmeester beli je ostvario dvojni napad sa pe{akom. Ovakav napad pe{aka podse}a na roglje, pa se zato i zove “rogljasti napad” ili “gabula”. Prvo je beli odigrao dvojni napad sa lovcem. 1.¥xg6+ ¢xg6 2.£a6+ [2...¢f7 3.£a2+ +-;

¢g5

2...¢h7 3.£d3+ +-]

3.f4+ +Pe{ak je sjajno obavio zadatak dvojnog udara, nakon priprema od svojih figura: lovca koji se `rtvovao da izvu~e kralja na vetrometinu i dame, naterav{i kralja na polje “g5”. Brojni su primeri odmaklih pe{aka na sedmi, odnosno drugi red., pri ~emu napada jednu figuru . U ovakvoj poziciji pe{ak je ostvario dvojni napad: moè da jede figuru ili da iza|e pravo na promotivni red. U oba slu~aja pe{ak se promovi{e u vredniju figuru. Na primer:

Beli je odigrao: 1.c7! Pe{ak je napao skaka~a na “b8” i preti da iza|e na matno polje “c8”. Time je ostvario dvojni napad. Dalje sledi: 1...¤c6 2.c8£+ ¤d8 3.¤e5 ¤f6+Po{to se pe{aci nalaze u prvim borbenim redovima u ne mali broj slu~ajeva ima priliku da ostvari dvojni napad, iskoristiv{i gre{ku u otvaranju. 1.e5 ¤xe5 2.dxe5 ¥xe5+Najmanje mogu}nosti za izvo|enje dvojnog udara ima kralj. U ovoj poziciji kralj ve{to koristi nesinhronizaciju figura. 1...¢g3 2.¤g4 [2.¦h7 ¦xf2+ 3.¢c3 ¦xg2=] 2...¢xg4 3.¢c3 ¢g3 4.¦h7 ¢xg2=

Van der Wiel,J Van der Sterren,P 1997 Ponovo se susre}emo sa neuskla|eno{}u kretanja figura u partiji holandskih velemajstora. Beli kralj je prema poziciji bio aktivan i do{ao do izraàja: 1.¢g6 ¦f1 2.¢xh7 ¦xa1 3.¦xg7+ 1-0 Na kraju da se zklju~i: dvojni udar je mo}no oru`je u svim stadijumoma igre, a najvi{e je zastupljen u sredi{njici igre. Za izvo|enje udara potrebno je izvr{iti pripremne radnje: putem `rtve neke od figure dovesti protivni~ku poziciju u konfiguraciju za figuru koja }e obaviti dvojni udar. Vrednost `rtvovanog materijala mora biti manji od osvojenog.

f) Transformacije dvojnog napada Dvojni napad moè se ispoljavati i u slede}im oblicima:  Linijski napad , kada je delovanje napada na vi{e polja iste linije, kolone ili dijagonale a na njima se nalaze dve ili vi{e protivni~kih figura. Prvo se napada neka jaka figura na odre|enoj liniji i ona se sklanja. Zatim dolazi jo{ jedna figura i podràva linijski napad. Ovde je sledio napad topa na crnu damu, a zatim bela dama dolazi na b-kolonu, na kojoj su dve figure crnog i jedna od njih pada. 1.¦b1 £c5 2.£b3 +-

 Pretvaranje dvojnog napada u dva posebna napada. Beli dobija kvalitet na slede}i na~in: 1.¥e5! ostvaruje dvojni napad na topa i skaka~a i crni je prinu|en uzeti lovca. 1...dxe5 2.£xd8+ ¢xd8 3.0-0-0+ Izvo|enjem velike rokade beli je napao topa na b2 sa kraljem, a ujedno dao {ah sa topom. Time dobija topa.  Pretvaranje dvojnog napada u udvojeni napad. Udvojeni napad je napad sa dve figure istovremeno na jednu protivni~ku. Ako je taj napad na kralja, to se zove dvostruki {ah. Na ovom primeru ilustrujemo razliku izme|u klasi~nog dvojnog napada i udvojenog. Beli matira u dva poteza. 1.¤g6+ ¢g8 2.£h8# Ako bi beli poku{ao klasi~nim dvojnim napadom ne bi uspeo: 1.¤d7+ ¢g8 2.¤xb6 £g4+

i crni drì ve~iti {ah. [ah nudi raznovrsnost i razne zanimljivosti. Evo jedne: sa “an-pasanom” ostvaruje se dvojni mapad!. Crni je u jednakoj poziciji , ne razmi{-ljaju}i, povukao je: 1…f5+. Dao je belom priliku da ostvari dvojni i otkriveni napad putem “an-pasan” uzimanja: 2. gf6+ i dobio.

Ve`be a) dama

4) Platonov - Romanovskij SSSR, 1979

7)Beliavsky, - Chandler,M Wien, 1986

+ ____________________________

+ ____________________________

1) Lipschutz-Schallopp

+ ____________________________ 2) Bacrot,E - Romanishin,O 1996

5) Balasov - Bronstein SSSR (ch), 1975

3) Karakljajic - Ree Wiljk aan Zee, 1968

1) Eliskases,E - Honfi Bec, 1931

+

+____________________________

+ ____________________________ 2)Ivanchuk,V - Anand,V, 1992

6) Tisdall - Polgar Reykjavik ,1988

-+

b)top

-+

-+

3)Salov,V - Polgar,J Madrid , 1997

2) Kieldsen - Emilsson Sverige, 1975

d) konj

-+ ____________________________

+ ____________________________

+ ____________________________

4) Ivkov - Eliskases Muenchen, 1958

3) Ljublinskij - Kamysev SSSR, 1949

2) Yates-Reti

+ ____________________________

+ ____________________________

+ ____________________________

5) Capablanca,J - Lasker,E Havanna, 1921

4) Kapengut - Kuprejcik SSSR, 1976

3) Duckstein - Johanessen

+ ____________________________

-+ ____________________________

+ ____________________________

1) Smejkal,J - Popov,L, 1970

5) Filip - Urbanek CSSR, 1954

4) Pan~enko-Loginov

c)lovac

+

1) Petrosjan-Spaski

+

+

5) Kotov-Tolu{

9) Monostori,L - Florian,J ,1950

e) pesak 1) Karpov,A - Anand,V Linares, 1991

+ ____________________________

-+ ____________________________

6) Ko{anski - Arapovi}

10) Skotorenko - Wladimirow UdSSR, 1961

-+ ____________________________ 2) Larsen,B - Spassky,B Linares , 1981

-+ ____________________________

+ ____________________________

7) Bogoljubov-H.Muleler

11) Vidmar - Euwe Karlsbad, 1929

-+ ____________________________ 3) Klovane - Gurevics Riga, 1984

+ ____________________________

+ ____________________________

+ ____________________________

8) Averbah-Osnos

12) Aljechin - Koehnlein Duesseldorf, 1908

4) Pomar - Geller Stockholm, 1962

+

+

+

5) Korcsnoj - Szimagin USSR, 1960

4) Platonov SSSR, 1979

–

Romanovskij,

1.¥xf7+ ¢xf7 2.£xh7+ ¥g7 3.£xh5+ ¢f6 [3...¢f8 4.£c5+ +-; 3...¢e7 4.£c5+ ¢d7 5.£f5+ ¢c7 6.£f7+ +-] 4.£e5+ ¢g6 [4...¢f7 5.£c7+ +-] 5.£e8+ 1:0 -+ ____________________________ 6) Huguet - Gerusel Monte Carlo, 1969

-+

Re{enja

1.£c4 ¦xc 4 [1...£xe8 2.£g8#] 2.¦xf8# 2) Bacrot,E - Romanishin,O, 1996 1.¥xd5 .¦xd5 [1...cxd5 2.£c3+±; 1...exd5 2.£c3+±] 2.£c3+ e5 [2...£f6 3.£xa5 £xb2 (3...¦xc5 4.¤d4±) 4.¤d4±] 3.£xa5± 1-0 3) Karakljajic – Ree, Wiljk aan Zee, 1968 1...¦cxc5 2.bxc5 ¦xd3 3.cxd3 [3.£xd3 £xc5+ 4.¢h1 £xa7 -+] 3...£xc5+ 4.¢h1 £xa7 -+

3) Salov,V - Polgar,J, Madrid , 1997 1...¦b8 2.¦xb8 ¦a6# 0-1 4) Ivkov – Eliskases, Muenchen, 1958

1.¥xa4 £xa4 2.¦xc8 ¦xc8 3.¤h6+ gxh6 [3...¢h8 4.£xf7 ¤f6 5.£g8+ ¤xg8 6.¤f7#] 4.£g4+ ¢h8 5.£xc8 1:0

1.£d2 £f8 [1...¦c8 2.¥xc8+-; 1...£a8 2.£a5! ¦c8 3.¥xc8 £xc8 4.£c7!] 2.£e1 ¥c8 3.b6!+[3.¦e8 ¥xh3 4.¦xf8+ ¢xf8] 3...¦c6 [3...¦b7 4.¥xc8+-] 4.¦e8 ¥xh3 5.£e7! +-

6) Tisdall – Polgar, Reykjavik, 1988

5) Capablanca,J - Lasker,E, Havanna, 1921

1...¦1h3 2.£e2 £a4+ 3.¦xa4 ¦xa4+ 4.¢b1 ¦h1+ 0-1

1.£b8+ ¢e7 [1...¢g7 2.£h8+ ¢g6 3.£h6#] 2.£e5+ £xe5 3.¦xe5+ 1-0

5) Balasov – Bronstein, SSSR (ch), 1975

7)Beliavsky, - Chandler,M, Wien, 1986 1.¥xg7! ¦xg7 2.£b8+ ¢f7 3.£f4+ 1-0

a) dama 1) Lipschutz-Schallopp

6.¢c1 ¦xb3-+] 4...¦dc2+ 5.¢d1 ¦h2 0-1

b) top 1) Eliskases,E – Honfi, Bec, 1931 1.¦d5 ¦c8 [1...£xd5 2.£f6#; 1...¦xd5 2.£e8#; 1...¥xd5 2.£xd8#; 1...exd5 2.£xd8#; 1...£d1+ 2.¦xd1 ¦xd1+ 3.¢h2 h6 4.£f6+ ¢h7 5.£g7#] 2.¦xd4 1-0 2) Ivanchuk,V - Anand,V, 1992 1...¦d2 2.¥e3 [2.¦g6+ ¢f7-+; 2.¦c3 ¦xc3 3.¢xc3 ¦xf2-+] 2...¦cxc2+ 3.¢b1 [3.¢a1 ¦c1#] 3...¦b2+ 4.¢c1 [4.¢a1 ¦a2+ 5.¢b1 ¦db2+

d)lovac 1) Smejkal,J - Popov,L, 1970 1.d6 cxd6 [1...¦xg2 2.d7+(2.¢xg2 2...cxd6 3.¦a1±) ] 2.¥d5 ¦a3 [2...¦c2 3.¦e8 ¢g7 4.¦xg8+±] 3.¦e8 ¢g7 [3...¦xc3 4.¦xg8#; 3...¦a1+ 4.¢g2±] 4.¦xg8+ 1-0 2) Kieldsen – Emilsson, Sverige, 1975

1.b7 ¢g6 [1...a3 2.¦h8+ +-] 2.¦e8 ¦xb7 3.¦xe4 fxe4 [3...¦b1+ 4.¢g2 fxe4 5.¥xe4+ +-] 4.¥xe4+ +3) Ljublinskij – Kamysev, SSSR, 1949 1.¦d1+ ¢e7 3.¥xb6+ 1:0

2.¦xd8

¢xd8

7) Bogoljubov-H.Muleler

4) Kapengut – Kuprejcik, SSSR, 1976 1...¥xc4 2.£xc4 ¤e3 3.fxe3 ¥xe3+ 4.¢h1 ¥xg5 0:1 5) Filip – Urbanek, CSSR, 1954 1.£xe8 £xe8 2.¥xf7+ ¢f8 [2...£xf7 3.¦xc8+ £f8 4.d7+-] 3.¥xe8 ¢xe8 4.¦xc8++-

1.¤d5 £c5 [1...cxd5 2.c3 ¦xe4 3.£a7 +-; 1...¤xd5 2.exd5 ¦xd5 (2...¥xd5 3.c3 +-) 3.£a7 3..¦xe5 4.£a8+ +-] 2.£xd4 £xd4 3.¤e7+ ¢d8 4.¤7xc6+ bxc6 5.¤xc6+ +8) Averbah-Osnos

f) pesak 1) Karpov,A - Anand,V, Linares, 1991

1...¥xb3 2.¤xb3 [2.g4 fxg4 3.f5 (3.¢e3 ¥xa4-+) 3...c4+ (3...¢e5? 4.¤xb3÷) 4.¢e3 ¥xa4-+] 2...c4+ 3.¢c2 cxb3+ 4.¢xb3 ¢e4 0-1

1.¦xd5 cxd5 2.¤f6+ ¢f8 [2...¢d8 3.¥b6+ ¢e7 4.¤xd5+ +-]

e) konj

3.¥h6+ ¢e7 [3...¦g7 4.¦g1 +-] 4.¤xd5+ ¢d8 5.¤xb4 1:0

1) Petrosjan-Spaski

1.¥ xf7+ ¦xf 7 2.£h8+ ¢ xh8 3.¤xf 7+ ¢g7 4.¤ xg5 +2) Yates-Reti

1.¤g5 £xg5 [1...¦f8 2.¤gxf7 ¦xf7 3.¤xg6 +-] 2.¦h8+ ¢xh8 3.¤xf7+ ¢g8 4.¤xg5 1:0 3) Duckstein - Johanessen 1.¤f6+ ¢f7 2.£xg7+ ¢xg7 3.¤e8+

1:0

1...¤xg3 2.¥xd5 [2.hxg3 £xg2#; 2.e4 ¤e2+ 3.¢h1 £e5µ] 2...¤xe2+ 3.¢h1 [3.¢g2 ¥xd5+µ] 3...¥xd5+ 4.f3 ¤xc1 5.¦xc1 ¥xa2 0-1 10)Skotorenko - Wladimirow , UdSSR, 1961

1.¦xf7+ ¥xf7 2.¤e6+ ¢e8 3.¤c7++11) Vidmar - Euwe Karlsbad, 1929

4) Pan~enko-Loginov

1.¤xf7 ¦xf7 3.¦xb7 £xb7 4.¤d6 £a8 5.¦a1 +- 1:0 5) Kotov-Tolu{

1.¦xg7+ ¥xg7 [1...¢xg7 2.£h7+ +-] 2.£xf7+ ¢h8 3.£xe8+ 4.¤f7+ +-

9)Monostori,L - Florian,J

¦xe8

6) Ko{anski - Arapovi}

1...¦xh3 2.gxh3 ¦xd2 3.¦xd2 ¤xf3+ 4.¢f1 ¤xd2+ 5.£xd2 [5.¢e1 ¤f3+ 6.¢d1 £xc4 7..£e2 £d4+ 8.¢c1 8..£g1+ 9.£d1 £e3+ 10.¢b1 ¥e4+ -+] 5...£h1+ 6.¢e2 £xa1 -+

1.¦e8+ ¥f8 [1...¢h7 2.£d3+ f5 3.£xc2 £f3+ 4.¢g1 £g3+ 5.£g2+-] 2.¦xf8+ ¢xf8 [2...¢h7 3.¦xf7++-] 3.¤f5+ ¢g8 4.£f8+ ¢xf8 5.¦d8# +12) Aljechin - Koehnlein Duesseldorf, 1908 1.¤xe5 £xg5 2.¥c4+ ¢h8 3.£xd6! [3.¤f7+?! ¦xf7 4.¥xf7 (4.£xd6 ¥d7±) 4...¥d7+-] 3...cxd6 4.¤f7+ ¢g8 5.¤xg5++-

2) Larsen,B - Spassky,B, Linares, 1981

1...g4+ 2.¢xg4 ¥h5+ 3.¢g3 [3.¢xh5 £g5#] 3...¥xf3 4.¥xf3 £xd3 0-1 3) Klovane - Gurevics, Riga, 1984

1.¦xe7+ ¢xe7 2.d6++- +4) Pomar - Geller, Stockholm, 1962

1.f5! ¤xe7 2.f6+ ¢h8 3.£h6! ¦g8 4.¦f3! g5 5.fxe7 [5.¦h3? £xe4] 5...¦ae8 6.£f6+ ¦g7 7.e5 d5 8.e6! fxe6 9.£e5 £c8 10.¦f7 ¦eg8 11.¦af1+5) Korcsnoj - Szimagin, USSR, 1960

1...¤xf2! 2.¦xf2 g3! 3.¤g4 gxf2+ 4.¤xf2 £xe3 5.£e1 ¦af8 6.¥f3 6...¦xf3 7.gxf3 £xf3 8.¢f1 ¥c4+ 9.¢g1 £g3+ 10.¢h1 ¥d5+ 11.¤e4 ¦f1+ -+ 6) Huguet - Gerusel Monte Carlo, 1969

1...d3 2.¥xd3 [2.£b2 dxe2 3.£xh8 e1£ 4.¦xe1 £xe1 5.¤e3 £e2 -+] 2...¥g7 3.¤b2 £c3 4.¦ab1 £xc2 5.¥xc2 ¦d2 6.¦hc1 ¤b4 0:1

Otkriveni napad ({ah ) - II deo a) otkriveni napad Otkriveni napad je napad na neku vredniju figuru, naj~e{}e je to kralj ili dama, i ta se pretnja otklanja ali usput je napadnuta jo{ jedna figura koja je cilj napada. Radi se o dve figure: polazna ili udarna (`rtvuju}a) i otkrivena, koja obavlja egzekuciju. Da bi se izvela ovakva kombinacija naj~e{}e se koristi lo{ poloàj dve protivni~ke figure. Polazna figura kombinatora na novoj poziciji je u ve}ini slu~ajeva nebranjena i pada, ali je to ura~unato u kombinaciju. Po{to je napala neku va`nu figuru ili polje odakle bi se mogao izvesti mat, ona vr{i prinudu protivnika da mora otkloniti tu pretnju. Otkrivena figura realizuje odlu~uju}u materijalnu prednost. Igraju}i sa damom na polje “f6” beli je ra~unao da sa topom elimini{e skaka~a i mat je neizbeàn. Crni je ipak brì – `rtvuje tog skaka~a zbog nebranjene bele dame. 1...¤d4+ 2.£xd4 [2.cxd4 £xf6-+] 2...cxd4-+ U ovoj poziciji polaze}a figura odmah obavlja cilj napada. Crni je prinu|en da zbog pretnje mata prepusti sudbini svoju damu. 1.¥d7 ¦xf1 [1...£xd7 2.¦xf8#] 2.¥xb5 ¤xb5 3.£xf1+Lovac je polaze}a figura i priprema da podrì topa na polju “d8” gde matira crnog kralja. Borba za to prazno polje je kobno po damu, koja nije imala dobar poloàj. 1.¥f6 gxf6 2.£xc5+Otvaranje je u toku, po{to rokade nisu obavljene, a crni je , izgubiv{i damu, gubi partiju. Polakomiv{i za skaka~em , crna dama je do{la na polje “c5” i sama je postala plen.

U otvaranju ovaj kombinacioni elemenat je prisutan. Primer pokazuje da je polaze}a figura pe{ak, a dobitak jedan od skaka~a. 1...e6 2.£a4+ [2.¤xc7+ £xc7-+] 2...c6 3.¤xf7 3...¢xf7 4.¤c3-+ Pozicija u kojoj je dilema koji je kombinacioni elemenat primenjen. Beli igra sa lovcem na polje “d5”, daju}i {ah, kao polaze}a figura i ripremio dami napad na polje “h7”. Time je lovac oslobodio dijagonali b1-h7, {to je tako|e kombinacioni elemenat. 1.¥d5+ ¦f7 2.£h7+ ¢f8 3.£h8# 1-0 U ~uvemoj partiji Euwe – Reti iz 1920 primenjen je ovaj kombinacioni elemenat, u kojoj je biv{i svetski pravak u {ahu Euwe izgubio damu. 1...¥h3!! 2.£xa8 ¥c5+ 3.¢h1 [3.¢f1 £f2#] 3...¥xg2+ 4.¢xg2 4...£g4+ 5.¢f1 [5.¢h1 £f3#] 5...£f3+ 6.¢e1 £f2#

Ve`be

5) Fakler-Mek

9) Geller-Kapengut

-+ ____________________________ 6) Sturz-Fenzel

+____________________________ 10) ]iri}-Stojanovski

+____________________________ 7) Dely-Hajtun

+____________________________ 1 1) Ka rp ov,A - Szymanski,M

1) Ker~ev-Karastoj~ev

 -+ ____________________________ 2) Veresov- Buslaev

+____________________________ 3)E. Jimenez-Gligori}

-+ ____________________________ 4)Parr-Waitkroft

K osz al i n , 19 97

+____________________________ 8)Vasjukov-Holmov

+____________________________ 1 2)Ko rts ch noj,V - Portisch, L Beverwijk, 1968

+____________________________

-+ ____________________________

+____________________________

13) K ra mnik ,V - K oslow, 19 89

3) E. Jimenez-Gligori} [2 . .. ¤c5 3. £g 3 ¦ x e 1+ 4. £x e1 4. . .¦ d1 -+ ] 3. ¦xe 8+ £ xe 8 4 . £ f3 [4 . £e3 ¦ d 1+ 5 . ¢ f2 ¤e 4+ - +] 4. . . ¥ g4 0:1

2. . . ¤c 5

4) Parr - Wheatcroft London, 1938 +-

____________________________ 14)Tschechow er,V Lu tik ov,A, 1 95 1

15 ) W er le – L undin

1. ¥ d3 £ x c3 2. ¦ h4 £c 5 3. ¥ x f6 ¥ xf6 4 . ¥ xh7+ ¢ h8 5. ¥ f5 + ¢g8 6 . ¦h8 + ¢x h8 7. £ h5+ ¢g 8 8 . £ h7#

8)Vasjukov-Holmov

1.¤xc 5 £xc5 2.¥ xg 7 ¥xg7 3.£h5 h 6 4. ¥h 7+ 1: 0 9) Geller-Kapengut

1) Ker~ev-Karastoj~ev

1...¤g5 2.£x g6 ¤ xf 3+ 3.¥ xf 3 3...hxg6 - + 2) Veresov- Buslaev 1.¥ xf 6 ¥ xf 6 2.¤d5 3.¤xf 6+ +-

£xd2

K osz al i n , 19 97

1 2)Ko rts ch noj,V - Portisch, L

1. £ h6 £ xc 5 + 2. ¦e 3 £ f8 3 . ¥ x g6 3. . . £x h6 [3. . . hx g6 4. ¦ xe 8 £x e8 5. £g 7# ] 4. ¦ xe 8+ £ f8 5 . ¥ xh7 + ¢x h7 6. ¦ xf8 ¥ xd5 7 . ¦xc 8 1:0

Re{enja

1 1) Ka rp ov,A - Szymanski,M

5) Fakler-Mek

7) Dely-Hajtun

+-

¥ xf6 £x a1 ¥ x g7

1.¦h5 £xd7 [1...gxh5 2.£f5#; 1...£a5 2.¦xh6+ ¥xh6 3.¤g5#; 1...¤d4 2.¤g5+ ¢h8 3.¦xh6+ ¥xh6 4.£h7#] 2.¤g5+ ¢h8 3.¦xh6# 1-0

6) Sturz-Fenzel -+

1 . ex f6 £x e 1+ 2. ¢ h2 3 . ¥ xh6 ¥e5+ 4 . ¢h3 5 . ¤e 7 + ¢h8 6 . ¥ xg 7 + 7 . £ h5+ ¥ h6 8. £ x h6 #

1 . . . ¤ d3 [1 . . . f4 ? 2 . g4 ¤d 3 3 . £c2 ¤x c1 4. £xg 6 hx g6 ÷] 2 . ¦x d3 f4 3 . gx f4 [3 . g 4 £x d3 4. ¤c 3 (4 . gx h5 ¦ e 2- +) 4. . . ¤f6 µ] 3 . . . £ xd3 4 . ¤ c3 £ xc 4 0 -1

1...£xg5 2. £xg5 ¥ xe 3+ 3.¢b2 [3.¢d1 ¦xf 1+ 4.¦xf1 4..¥ xg5-+ ] 3...¦f 2+ -+

____________________________

10) ]iri}-Stojanovski

1. ¦ d4 ¦xf4 [1. . . ¥ xd 4 2 . ¥ x d4 + £xd 4 3 . ¤x g6 + + -] 2. ¦ d8 + [2. ¦ c8 +? ¥ x c8 3. ¦ d8 + ¥ f8 4 .¦ xf8 + ¢ g7 ² ] 2. . . ¦f8 [2 .. . ¥ f8 3.¦ xf8+ ¦ x f8 4. ¥ d 4+ +-] 3. ¦ xf8 + ¥ xf8 4. £x e4 ¥ x e4 5. ¥ d4+ ¦g7 6 . ¦c8 +-

B e ve rw ij k , 1 96 8

1 . . . ¥ xd5 2. e x d5 g 3 3 . hx g3 [3. fx g3 . £x c 4-+ ; 3. £e 2 £x h2 + 4. ¢f1 £h 1# ; 3. ¤x e5 g xf2 + 4. ¢ f1 f x e1 £+ 5 . £xe 1 £x e1 + 6 . ¢x e 1 ¥ x e5 -+; 3. b 3 gx f2+ 4 . ¢f1 fx e1 £+ 5 . £xe 1 £x e1 + 6. ¢ x e1 ¦ xd 5- +] 3 . . . £ xc 4 0-1

1 3) Kramnik,V - K oslow, 19 89 1 . ¦x e2 £x e 2 2 . ¦xg 7+ [2. . . ¢h 8 3 . £h7 #] 3 . ¥ xh6+ ¦x h6 [3. . . ¤x h6 4. £x e2 ±; 3. .. ¢x h6 4 . £x e 2±; 3. .. ¢h 8 4. £xe 2 ±] 4 . £ xe 2± 1-0

¢x g7

1 4)Tschecho w er,V Lutiko v,A, 1 95 1 1 . . . ¦x h2 + 2 . ¢x h2 [2.¢ g1 ¥ xd 4+ -+] 2 . . . £ h6 + 3 . ¢g 1 ¥x d4 + 4 . c x d4 4 . . . £ xa 6 0 -1

1 5) Werl e - Lun din S ve dor sz ag , 19 69

1 . ¥ e5 ! ¦x d1 2 . £ c8 + ¢ h7 3 . ¦x h6+ ¢x h6 [3. .. g xh 6 4 . £h8 + ¢ g6 5. £f6 + ¢h5 6. £f5 # ] 4 . £ xh3 + [4 . £h8 + ¢g 6 5 . £x g7 + ¢f5 6. £f6 + ¢ g4 7. £g 5# ] 4 . . . ¢ g6 5. £ g 4+ ¢ h6 6. £ x g7 + ¢ h5 7. £ g 5# + -

b)

otkriveni {ah

Otkriveni {ah nastaje tako {to polazna figura uklanja sa linije ili dijagonale delovanja otkrivena figura tu~e protivni~kog kralja. Ako polazna i otkrivena figura istovremeno tuku protivni~kog kralja tada je ostvaren dvostruki {ah. Na datom primeru se najbolje vidi su{tina teme otkriveni {ah: Polazna figura je lovac. Daju}i {ah na polju “h7”, on je otvorio svojoj dami napad na nebranjenu crnu damu. 1.¥xh7+! Crni se predao.

Da bi izveo otkriveni {ah crni je izveo dva pripremna poteza. Prvo je izvr{io izmenu lovca za skaka~a koji je branio pe{aka na “g3”. potom je `rtvovao topa za tog pe{aka, zbog otvaranja dijagonale g1-a7, na kojoj je beli kralj i ctni lovac. 1...¥xf5 2.¥xf5 ¦xg3+ 3.fxg3 Odstupanje kralja vodi u mat: 3.¢h2 £xh4+ 4.¥h3 £xh3# 3...d3+! Otkriveni {ah! 4.£f2 ¥xf2+ 5.¦xf2-+ Kombinacioni elemenat otkriveni {ah je idealan za pravljenje ~uvenog “mlina” (o kojima }e biti re~i kasnije). Serijom otvorenih {ahova beli je pokupio crnom skoro sve figure na tabli. 1.¦g7+ ¢h8 2.¦xc7+ ¢g8 3.¦g7+ ¢h8 4.¦xb7+ ¢g8 5.¦g7+ ¢h8 6.¦xa7+ ¢g8 7.¦g7+ ¢h8 8.¦xg6+ ¢h7 9.¦g7+ ¢h8 10.¦xg4+ ¢h7 11.¦g7+ ¢h8 12.¦xg3+ ¢h7 13.¦g7+ ¢h8 14.¦g2+ ¢h7 15.¦xh2 +-

Re{evski-Bern, 1973 Crni na potezu. Bern je `rtvom dame doveo protivni~kog kralja na liniju predvi|enoj za otkrivanje: 1...£xg2!!+ [1...¥xe5+? 2.£xe5+ ¦g7 3.¦g3+-] 2.¢xg2 ¥xe5+ 3.¢f3 3...¥xd6 0-1 i beli ostaje sa figurom manje. Langeweg-Casa Crni na potezu izvodi lepu kombinaciju: sa `rtvom dame navodi kralja na liniju za otkrivanje, da bi sa otkrivenim i dvojnim {ahom efektno matirao. 1...£f1+!! 2.¢xf1 ¤e3+ 3.¢g1 ¦f1# Biv{i svetski prvak Spaski, u mla|im danima, izgubio je partiju od nesu|enog svetskog prvaka Keresa zbog ovog kombinacionog motiva, koji se pojavljuje dva puta u izvedenoj kombinaciji.

Keres,P - Spasski,B 1955 1.£xg7+ ¢xg7 2.¤xd7+ ¢g8 [2...£e5 3.¥xe5+ 3...¢g8 4.¤f6++-] 3.¤f6+ ¢f7 [3...¢g7 4.¤g4+ (4.¤xe8+ ¢g8 5.¤xc7+-) 4...£e5 5.¥xe5+ ¢g8 6.¤xh6#; 3...¢h8 4.¤xe8++-] 4.¤d5+ ¢g8 5.¤xc7 1-0

Ve`be 1) Lechtynsky - Pachman, CSSR, 1968

5) Salwe-Rubinstein

+____________________________ 3) S. Sokolov-Ru`nikov

-+ ____________________________ 6) N.N - Steinitz

+____________________________ 4) Ekstrom-Bergmann

-+ ____________________________ 7) Vizantidis - Pashman Vr. Banja, 1967

+____________________________ 5) Johansson - Stahlberg

-+ ____________________________ 8)Kashdan,I - Horowitz,A, 1939

-+ ____________________________

____________________________

-+

Re{enja 1) Lechtynsky - Pachman, CSSR, 1968 1.£h7+ ¢xh7 2.¤g5+ ¢h8 3.¤f7# +2) S. Sokolov-Ru`nikov 2.£g5! h6

[2...b1£+ 3.¦e1+ +-; 2...¦f6 3.¦e1 cxd4 (3...b1£ 4.¦xb1 4..¢e7 5.¦e1+ ¢f7 6.£h5+ g6 7.£xh7+ ¢f8 8.£e7+ ¢g8 9.£xf6 +-) 4.£xg7 ¦g6 5.£e7#]

3.¦xb7+ hxg5 4.¤c6+ ¢e8 5.¦e7#

3) Ekstrom-Bergmann 1.¤xg6+ fxg6 2.£g8+ ¢xg8 3.¤e7+ ¢f8 4.¤xg6# 4) Johansson - Stahlberg 1.¦e7 £xa6 2.¦xf7+ ¢xf7 3.¤e5+ ¢f6 4.¤g4+ ¢g6 [4...¢g5 5.£d5+ ¢g6 6.£e6+ ¢g5 7.h4+ ¢h5 8.£f5+ g5 9.£xg5#]

5.£e6+ ¢h5 6.£f5+ g5 7.£xh7#

5) Salwe-Rubinstein 1...£e1+ 2.¦xe1 f2+ 3.£xe4 fxe1£+ 4.¢g2 £xd2+ 0:1 6) N.N - Steinitz 1...£xh3+ 2.¢xh3

[2.¢h1 ¦f2 -+; 2.¢g1 ¦f2 3.£f3 ¦xf3 4.¤xf3]

2...¤e3+ 3.¢h4 ¤g2+ 4.¢g5 h6+ [4...¦f5+ 5.¢g4 h5+ 6.¢h3 ¦f2#]

5.¢h5 ¦f5+ 6.¢g4 ¦f4+ 7.¢h5 ¥e8#

7)Vizantidis - Pashman Vr. Banja, 1967 1...¥xf2+ 2.¢xf2 ¤g4+ 3.¢g1 [3.¢f1 £xc4 4.£xc4 ¤e3+ 5.¢e2 ¤xc4 6.b3 ¤e5 7.¤f1 f4 8.¤d2 f6 9.c4 ¢f7 10.a4 ¥c6] 3...£c5+ 4.¢h1 [4.¢f1 ¤xh2#] 4...¤f2+ 5.¢g1 ¤h3+ 6.¢h1 [6.¢f1 £g1#] 6...£g1# 8) Kashdan,I - Horowitz,A, 1939 1...¥xf1+ 2.£xh5 [2.¢g1 ¥xf2+ 3.¢xf1 £h1#] 2...¦xf2+ 3.¢h1 [3.¢g1 ¦f5+ 4.¢h2 (4.¢h1 ¦xh5#) 4...¦xh5#] 3...¥g2+ 4.¢g1 [4.¢h2 ¥f3+ 5.¢h3 ¥xh5 0:1] 4...¦xe2+ 5.¢h2 ¥f3+ 6.¢h3 ¥xh5-+


Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima Prekrivanje linija Prekrivanje linija je obrnuta operacija od otvaranja linija. Na liniju na kojoj deluje neka dalekometna protivni~ka figura , postavi se neka vlastita figura ili se izazivanjem poteza protivnika prekriva linija a time i delovanje. Ovaj elemenat je vrlo vaàn i ~esto se javlja u praksi. Pojedini autori ovaj kombinacioni elemenat nazivaju : prekidanje linija. I primer:

Crni je na potezu.

Top mu je napadnut od kralja i mora ga skloniti, samo je dile-ma gde. Ako bi sa pe{akom krenuo odmah ne bi dobio ni{ta, jer bi beli top se spustio na polje “a1”, tj. na osnovni red. Da bi spre~io belog topa crni bi trebao zauzeti taj red sa svojim topom. Moè jedino da ga povu~e na “b1”. Kralj }e ga uzeti, ali je cilj postignut: beli top nema vremena da spre~i napredovanje crnog pe{aka jer mu je sopstveni kralj prekrio liniju delovanja po a-redu. 1...¦b1 2.¢xb1 f2 3.¢c2 f1£+II primer Luchowski - Gridnew , 1992 Ovde crni ima slabost u poloàju kralja. Pretnja belog topa je neutralisana od crne dame. Beli ima jo{ i nevolju {to mu je dama napadnuta od lovca. Nalazi spas u kombinacionom elementu: prekrivanje. 1.g4!!! [ta je sad ovo! Umesto da sa damom beì bez obzira sad i njena suparnica je moè uzeti! I ako je dvostruko ugroèna ta bela dama obavlja lavovski deo posla: {titi svog pe{aka na “g4”, koji je prekrio liniju delovanja crne dame po dijagonali x3-c8 pa je top stvarna pretnja da matira. 1...¦e8 Crni je povukao topa ili da se otvori sa jednim od pe{aka. Nema vremena da nosi damu: 1...£xf3 2.¦c8+ ¦e8 3.¦xe8#; 1...¥xf3 2.¦c8+ ¦e8 3.¦xe8#; 1...g6 2.£xh3+-, ali zato pada

njegova. 2.£xh3!

Ko bi rekao, ko bi se nadao! III primer:

Crni je na potezu.

Crni vu~e lovca na 1...¥d6!! Neverovatno! Sad lovac prekriva dve li-nije: kolonu za delo-vanje topa i dijago-nalu za belog lovca. Jedan od crnih pe{a-ka ima otvoren put ka promociji. Koja god figura da uzme crnog lovca tada smeta drugoj za njeno delovanje: 2.¦xd6 . [2.¥xd6 d1£ 3.¦f8+ ¢e6 4.¢xe4 £xd6-+] 2...h2 3.¦d8 h1£ 4.¦f8+ ¢e6 5.¢xd2 ¥f5 6.¦e8+ ¢d7 7.¦e5 £h6+ 8.¢c3-+ IV primer:

beli na potezu.

Belom je napadnut top i pe{ak. Ako bi krenuo sa pe{akom ka promotivnom redu ne bi uspeo zbog crnog topa. Potrebno je eliminisati njegovo mogu}e dejstvo po d-koloni, tako da beli top zauzme tu vertikalu. Beli top nema mogu}-nosti da stane na bezbednije mesto i ujedno da kontroli{e d-kolonu. Zato je prinu|en da odigra: 1.¦d4!! Sad je crni kralj uskra}en da moè uzeti belog pe{aka, ali je dobio {ansu da uzme topa. 1... ¢xd4 Pravi “danajski” dar ko{ta ga dosta. Uskratio je svom topu mogu}nost delovanja po famoznoj koloni u kojoj beli pe{ak hita ka spasonosnoj obali spasa. 2.d7 ¢e5 3.d8£ !

Na slede}im primerima iz prakse pro{iruje se vidik o pojmu kombinacionog elementa: prekrivanje. U partiji Capablanca,J - Spielmann,R iz 1911 je nastala slede}a pozicija: Beli je na potezu i vu~e: 1.¥f4 ! Smisao ovog poteza se sastoji u prekidanju dijagonale b8h2, na kojoj se nalazi crna dama koja podràva svog pe{aka na “h2”. Time je prekinuto delovanje dame, a pretilo je mat sa topom na “f1” polju. 1...£d8 Napadnuta dama mora se sklanjati sa dijagonale, jer ne pomaè ni potez: [1...¦f1+ 2.¢xh2 ¦xf4 (2...£d8 3.¦xe7 1:0) 3.£xf4 £xf4+ 4.¦xf4 1:0]

2.¦xe7 £f8 Crna dama ne moè uzeti topa zbog pretnje bele dame na “c8” : 2...£xe7 3.£c8+ 0:1. 3.£xg7+.£xg7 4.¦e8+ 1-0 U zavr{nici partije Aljechin,A protiv amatera na jednoj simultanci odigranoj 1933 godine odigrao je: 1.¦d8! Krasan primer prekidanja osmog reda. Beli ima opasnog pe{aka na “a6” i jedino crni top moè da ga zaustavi: ¦h4-h8. Beli , imaju}i to u vidu, odigrao navedeni potez. Sad crni kralj nema drugog izbora nego da ga uzme, ali je time osujetio delovanje svog topa. Crni je sam prekinuo liniju zbog izazvanog poteza belog: 1...¢xd8 . Ostali potezi crnog ne pomaù, kao na primer: 1...¦xc4 2.a7 ¢xd8 3.a8£+ ¢e7± ili ¦h1 pa ¦a1 i gubi topa. 2.a7 1-0 U Njujorku 1924 godine partija Reti,R Bogoljubov,E (A13) je dobila prvu nagradu za lepotu. Ona je ~uvena i po sistemu koji je Reti po~eo da primenjuje, koje kasnije dobilo ime po svom tvorcu: Retijevo otvaranje. Ona, tako|e, sadrì kombinacioni elemenat prekidanja linije – osmog reda. S’ toga dajemo celu partiju i dijagram kod odlu~uju}eg poteza. 128

1.¤f3 ¤f6 2.c4 e6 3.g3 d5 4.¥g2 ¥d6 5.0-0 0-0 6.b3 ¦e8 7.¥b2 ¤bd7 8.d4 c6 9.¤bd2 ¤e4 10.¤xe4 dxe4 11.¤e5 f5 12.f3 exf3 13.¥xf3 £c7 14.¤xd7 ¥xd7 15.e4 e5 16.c5 ¥f8 17.£c2 exd4 18.exf5 ¦ad8 19.¥h5 ¦e5 20.¥xd4 ¦xf5 21.¦xf5 ¥xf5 22.£xf5 ¦xd4 23.¦f1 ¦d8 24.¥f7+ ¢h8 Ne valja 24...£xf7 25.£xf7+ ¢h8 26.£xf8+ ¦xf8 4.¦xf8#

Sada je Reti iznenadio svog protivnika sa: 25.¥e8 ! Crni se ovde predao, a {ta drugo:

25 .h6 [25...¦xe8 26.£xf8+ ¦xf8 27.¦xf8#; 25...h5 26.£xh5+ ¢g8 27.¥g6+-] 26.£xf8+ ¢h7 27.¥g6+ ¢xg6 28.£f5# 1-0

U zavr{nicama se ~esto kombinacioni elemenat.

moè videti ovaj

Beli je na potezu. Igra: 1.c5 ! Prekida liniju crnom topu i preti 2.c:d6 1…dxc5 Crni je izazvanim potezom sam prekinuo c-liniju sa svojim pe{akom, a pored toga jo{ se otvorila d-linija na kojoj vlada beli top, pa ni crni kralj ne moè pri}i belom pe{aku. 2.c7 i dobija damu. Na pojedinim poljima seku se linije , redovi i dijagonale, tj tri vrste delovanja. Veoma lepe su kombinacije gde se jednim potezom prekinu tri linije. Figura koja prekida dolazi pravo na mesto presecanja.

2…¦d2!!

Koskinen-Kasanien, 1968 Crni je je neo~ekivano odigrao : 1...£xb4!!+ Dama je usmerila lovca a otkrila liniju za delovanje svom topu. 2.¥xb4 Sada dolazi glavna poenta:

Na polju d2 seku se dijagonala a5-e1, d-kolona i drugi red. Top preseca delovanje dami, belom topu na h2 i lovcu. âk pet belih figura mogu uzeti topa. Ako se uzme sa bilo kojim belim skaka~em ili lovcem tada se vlastitom figurom prekida linija – drugi red na kojoj deluje beli top i sledi mat sa crnim skaka~em. Ako beli top uzme protivni~kog topa onda on preseca dijagonalu svojoj dami i mat sa pe{akom : 3.¦xd2 axb4#. Ne pomaè ni da se uzme damom, jer sledi odvla~enje dame: 3.£xd2 ¤c2+ 4.£xc2 axb4# Recimo i da se i ne uzme top, da se igra 3.b3. Tada top vr{i funkciju prekidanja dijagonale na kojoj deluje bela dama i sledi mat sa pe{akom. Kralj nema kuda jer famozni top obavlja jo{ jedan zadatak: spre~avanje bega zlosretnog kralja. Ne{to sli~no je bilo u poziciji Tarrach - Beratende odigranoj u Napulju 1914 godine Beli je povukao : 1.¥c7!! Na ¦xc7 ide 2.£b7+ ¦xb7 3.¦xc5# Ili 1...£xc7 2.¦xc5+ £xc5 3.£b7+ £b6

âk i dvojni napad se moè izvesti sa prekidanjem linije. Pozicija je nastala u partiji Rog - Barsza , 1946 : Crni je odigrao: 1…¥e2 , prekinuo me|usobno pokrivanje belih topova a crni kralj ima ih na ni{anu.. Beli gubi kvalitet i dolazi u izgubljenu poziciju

Tal,M - Platonov,I Dubna, 1974 1.¥g6 .¦xg6 [1...fxg6 2.£xf8#]

2.fxg6 fxg6 3.£xf8# 1-0 Talj je prekrio g-kolonu sa lovcem, da bi spre~io sadejstvo crnih topova. _____________________________________________

Ona uzre~ica “Do|i, vidi Napulj pa umri!” za crnog ne vaì jer Napulja nije video a ve} umro! _____________________________________________ 4.£xb6#

Ve`be 1) Osnos-Dely, 1965

+-

+3) Urzica-Honfi, 1975

____________________________ 2)Gipslis-Darznieks, 1962

129

7) Kohler - Steger Muenchen, 1938

+____________________________ 4)Lombardi-Kramer, 1957

+____________________________ 8) Kavalek - Timman Partievariante, 1980

+5) Medina-Blau, 1967

-+ ____________________________ 9) Hübner,R - Miles,A Niederlande, 1985

+____________________________ 6) Pilar`-Kvichala, 1899

+____________________________ 10) Vidmar,M - N.N. 1936

-+

+130

11) Ivanovic - Popovic Jugoslawien, 1973

6) Pilar`-Kvichala, 1899

1...¤hg3+ 2.¢h2 ¦e3 3.¥xe3 [3.¤xe3 ¤f1+ 4.¢h1 £h2+ 5.¤xh2 ¤fg3#; 3.£xe3 ¤f1+ 4.¢h1 ¤xe3 5.¥xe3 -+]

3...¤f1+ 4.¢h1 £h2+ 5.¤fxh2 5...¤fg3# 7)Kohler - Steger, Muenchen, 1938

1.¤f5 [1.£f6+!

Alternativa

1...¢g8

2.¤h5]

1...¥xf5 2.£f6+ ¢g8 3.£xg5+ 3...¥g6 4.£f6 1-0

Re{enja

8) Kavalek - Timman, Partievariante, 1980

1) Osnos-Dely, 1965

4...¤d5 5.¤xc8 £xb4 6.¥b3 [6.£xb4 ¤xb4] 6...¥c3 7.¥d4+ ¥xd4+ 8.£xd4+ 8...£xd4+ 9.¦xd4 ¤xf4 0-1

1.¥c5 ¥xc5 2.£xc5 bxc5 [2...¤6d7 3.£xf8+ ¤xf8 .¤e7+ +-]

3.¤e7+ ¢h8 4.¦xf8+ +-

9) Hübner,R - Miles,A, Niederlande, 1985

2) Gipslis-Darznieks, 1962 1.¦xd5 £c7 [1...¥xf5 2.¦xd8+ ¦xd8 3.¦e1 ¥e6 4.¥c4 +-] 2.¦d7 ¥xd7 3.£xe7+ ¢g8 4.¥xd7 4...¦d8 5.£xf6 +-

3) Urzica-Honfi, 1975

2.£d5+

¢c8

[2...c4+ 3.¢h1 exd5 4.¥xg7+ ¢g8 5.¥d4++- (5.¥xf8++-) ]

3.¥xg7+ ¢g8 4.£h5 ¦f6 [4...c4+ 5.¥d4+ £g6 6.£xg6#; 4...f4 5.¥f6+ fxg3 6.£g6#]

1.¥e4+ fxe4 [1...£xe4 2.¦xe4 ¢b6 4.£xh5 +-]

1.¦e6 fxe6 2.¥xh6 exd5

fxe4

3.£d5+

[5...¢h7 6.£h8#]

6.£xf8+ ¢h7 7.£h8# 1-0

3.£c6#

10) Vidmar,M - N.N. 1936

4) Lombardi-Kramer, 1957 1.¥c6 ¥c8 [1...£xc6 2.£xf8+ ¢xf8 1...£xa3 2.¦xa3 +-] 2.¥xd7 £xd7 3.¦d3 £c7 4.£d6 1:0

5.£xe8+ ¦f8

3.¦e8#;

1.¦xb4 [1.¥c5+? ¥xc5 2.¦xb1 ¢xc6=] 1...¦xb4 2.¥c5+ ¢xc5 [2...¢xc6 3.¥xb4+-] 3.c7 1-0

5) Medina-Blau, 1967

1.¦e6

11) Ivanovic - Popovic Jugoslawien, 1973

¥xe6

[1...¦h8+ 2.¢g1 £h2+ 3.¢f2 4.¦xf6+ ¦xf6 5.£xf6+ 6.¤e7+ 1:0]

2.£xf6+

¢e8

[2...¢g8 3.¤e7+ +-]

¦h6 ¢g8

1.h6+ ¢h8 2.¥e6 £xe6 [2...c5 3.£xe4 £f8 4.£h4+-] 3.£f8+ £g8 4.£f6+ 1-0

3.fxe6 £f8 4.£xf8#

131

Vezivanje Vezivanje je sloènije od ostalih kombinacionih elemenata, jer je uslovljeno naro~itom formacijom od tri figure. Vezivanje nastaje kada se na liniji, redu ili dijagonali jedna dalekometna figura kombinatora veè neku protivni~ku figuru za drugu , koja se nalazi na kraju vezivanja. Tako nastaje formacija od tri figure na istoj liniji. Svaki potez koji ostvaruje ovu formaciju sadrì kombinacioni elemenat vezivanje. Za delotvornost vezivanja va`na je vrednost one figure koja se nalazi na kraju linije vezivanja. U ovoj poziciji mogu}a su dva vezivanja. Beli na potezu moè igrati ¥f3 vezati skaka~a na d5 po dijagonali sa topom na a8, koji stoji na kraju linije vezivanja. Drugi na~in vezivanja moè se ostvariti sa topom na d2, koji sad veè skaka~a za sopstvenog kralja. Izme|u ova dva vezivanja postoji razlika: prvo vezivanje je relativno a drugo je apsolutno vezivanje. Kod relativnog vezivanja moè se i zanemariti vezivanje i igrati sa vezanom figurom, ako potez ima smisla. Recimo: 1.¥f3! ¤e3+ Crni skaka~ se uklanja i ne mari za topa na a8. (Slabo bi bilo 1...¦a5 zbog 2.¦d2 i beli ostvaruje apsolutno vezivanje i dobija skaka~a.) 2.¢g3 ( Na 2.¢f2 crni odgovara 2...¤xg4+ i postiè teoretski remi poziciju.) 2...¦a5 Crni sad preti da `rtvuje skaka~a za pe{aka i ostvari remi poziciju. Apsolutno vezivanje je bolje, zato {to vezana figura ne moè kretati zbog kralja na kraju vezivanja. U ovom slu~aju daje odmah rezultate, tj. dobitak: 1.¦d2 ¦a5 2.¥f3 i crni gubi skaka~a i partiju. Vezivna figura je obi~no manje ili jednake vrednosti od vezane figure. Obi~no je najvrednija figura na kraju linije, ali i tu ima izuzetaka. Vezana figura protivnika je pasivna s’obzirom na krajnu figuru i ne moè da deluje. Opet i tu ima izuzetaka.Beli je na potezu. On je slabiji za topa, ali ima izvrsnu mogu}nost da odigra: 1.£h4! Cela poenta je u

obavezi topa da ~uva ta~ku e5 od ~ega zavisi ìvot kralja. 1...¢g7 Nema boljeg poteza. Bilo {ta da igra sa damom preti mat sa lovcem. ( Na 1...¦xh4 beli matira sa 2.¥xe5#) 2.£xh5 i beli postiè odlu~an napad sa prodorom lovca na e5. Vezivanje izvode dalekometne figure: dama, top ili lovac. Skaka~, pe{aci i kralj nemaju mo} da “veù”. Tema vezivanja se koristi u svim stadijumima igre . U kriti~nim momentima primena ovog motiva spa{ava izubljene partije. Na primer: Crni je pred porazom: ima topa manje i jo{ izloèn daljim gubicima. Ipak se spasava: 1...¦h6+ 2.¢g 1 ¦h1+ !! 3. ¢xh 1 £h3+ ! Pe{ak g2 je vezan i ne moè nositi crnu damu. Mat u slede}em potezu. Vezivanja ima vi{e vrsta. unakrsno vezivanje, vezivanje po dijagonalama i linijama i vezivanje po linijama i redovima. Unakrsno vezivanje je veoma opasno , jer je teè uo~ljivo i previdi su ~e{}i. Evo primera: Dahl-Schulz, 1956 1 .e6 ! Crnom je izn u|en sled e}i p otez. 1 . . ¥x e6 2 . ¥d4 f6 3 . £g 4 ¢f7 . ¦a e 1

i crni predaje. Ovo je unakrsno vezivanje po dijagonalama, a usput se vidi relativno i apsolutno vezivanje. Cela poenta partije u crnom lovcu na e6, koji vezan za kralja i napadnut je tri puta a branjen dva puta i mora pasti.

Vezivanje po linijama i dijagonalama je malo re|e u praksi. I ovo je razorno oru`je koje koristi kombinator. U partiji Makogonov,V - Tschechower,V, 1937, crni je odigrao:

Bogatyrev,O - Sagorjanski, 1947

1...¦a1+ 2...£g1+ 3...¦a3+

[4.¢g4 £h2 preti sa Dh2-g3#. 5.¦d3 (5.£f2 ¦xh3 0:1) 5...¦xd3 6.£xd3 £xg2+ 0:1; 4.¢h4 £h2 (preti sa matom Dh2-g3#, Dh2xf4+ sa materi-

(apsolutno vezivanje) 2.¦d8 i beli izvodi apsolutno vezivanje 2...£h4+ ( crni izvodi dvojni udar i relativno vezivanje ) 1...¦f8

3.¢g2

[3.¢g1 £xf6-+; 3.¢f1 £xf6+-+]

3...£xf6 0-1

I jo{ da se pogleda kako izgleda vezivanje po linijama i redovima. =======================================

2.¢h2 3.¢g3 4.¦d3

jalnim dobitkom )

A. 5.£f2 ¦xh3+ 6.¢g4 (6.gxh3 £xf2+ 0:1) 6...f5+ 7.¦xf5 gxf5+ 8.¢xf5 ¦g3 0:1; B. 5.¦d3 5...¦xd3 6.£xd3 £xf4+ 7.g4 £f2+ 8.£g3 g5+ 9.¢h5 £xg3 10.h4 £xh4#]

4...£d4 Zavr{na pozicija vezivanja po redu i linijama. 0-1 =====================================

Ve`be 1) Szabo,G - Karsa , 1978 +___________________________

4) Henneberger-Bernstein, 1934

6) Ed. Lasker-Aualla, 1947

2) Fischer,R Shocron,R, 1959

+

+-

+-

5) Borngasser-Weiner, corr 1971

7) Nillsson-Aurel, 1964

+ ____________________________

+____________________________

3) Lehmann - Müller, 1952

____________________________

8) Soos - Teschner, Kasel, 1970

3) Lehmann - Müller, 1952 1 . ¦xd5 [ 1. ¦ f e 1+ ?! ¢d 8 2. £ xd 7+ ¢x d7 3 . ¦x d5 + ¢c 6 µ]

1 . . . £ xa 4 [ 1. . . 0 -0 -0 2 . ¦x d7 ¦ xd 7 ( 2. . . f 5 ? 3. ¦f d 1 1 : 0) 3. ¦d 1± ; 1. . . c 6 2 . ¦e 1+ ¢d 8 3 . ¦ xd 7+ ¢xd 7 4. ¦e 7+ 1 : 0]

2 . ¦e1 +. . ¥ e 3 3. ¦x e 3+ £ e 4 4 . ¦xe 4# 1 -0

11) Ivkov - Duckstein Sarajevo, 1967 1.¦c4 ¢e7 [1...¢d7 2.¤c5+ +-] 2.¦d4 ¢f8 [2...¢e6 3.¤c5+ ¢e5 4.¦xb4 +-] 3.g3 ¢g7 4.¢g2 ¢g6 5.¦c4+- sa Sd4 na Sc2 itd.

12) Keres - Sliwa, Goterborg, 1955 1.£b3 ¦ad8 2.¤xf5 ¦xf5 3.¦xe4 £c4 4.£xc4 dxc4 5.g4 +-

-+ ____________________________ 11) Ivkov - Duckstein

4) Henneberger-Bernstein, 1934 1 . ¥ g7 + ¦x g7 2. ¦ c8 + ¦g 8 3 . £g 4 +-

5) Borngasser-Weiner, corr 1971 1 . £h3 [ 1. hx g 3? ¦h 7= ; 1. £ h4 ? ¦ xg 2 2 . ¦ xg 2+ ¦g 7 3 . f xg 7 £ f 1+ =]

1 . . . ¦fg7 2. £ c 8+ ¢ h7 3 . fxg 7 ¦x g7 4. £ h3 + £ xh3 5. ¦xg 7 + ¢ h8 6. ¦g 8+ ¢ h7 7 . ¦1 g7 + ¢ h6 8 . ¦h8 + + -

6) Ed. Lasker-Aualla, 1947

+____________________________ 12) Keres - Sliwa

1 . £a 4+ £ c6 [1 .. . ¤ c6 2 . £ xc 6 + £x c 6 3. ¦ d8 # ; 1. . . ¢f 8 2. ¥ h6 + ¢g 8 3. £e 8 #]

2 . ¦d8 + ¢ xd 8 3 . £ xc 6 1 :0

7) Nillsson-Aurel, 1964 1 . £c 8 d2 [ 1 . . . ¢d 6 2. £ d 8 + ¢e 5 3. ¦ xc 7 +- ; 1 . . . ¦ xb 7 2. £ x c 5+ ¢e 6 3 . £ c 6+ ]

2 . ¦xc 7 + ¢ f6 3 . ¦c 6+ ¢ e 7 [ 3. . . ¢g 7 4 . £ g 4+ +- ]

4 . ¦e 6+ + -

8) Soos-Teschner, Kasel, 1970 1 . . . £ d5 2. ¥ c 4

+-

Re{enja 1) Szabo,G - Karsa , 1978 1. . . ¥ d8 2 . ¦d7 ¦x d4 3. ¦x d4 ¥b6 0-1

2) Fischer,R - Shocron,R, 1959 1. ¦x e6 £ c8 [ 1. .. f x e6 2 . £ xe 6 + ¢f 8 3 .£ x e5 ± 4 .D e 5- h8 + K f 8- f 7 5. D h 8 xh 7 +. ] 2. ¥ d7 . [ 2. ¦ xg 6 +? ! h xg 6³ ]

2. . . £ x d7 3. ¦x g6 + h xg 6 4. £ xd7 1 - 0

[ 2 . ¦x f 4 £ h1 + 3. ¢f 2 £ h 2+ 4. ¢f 1 ¦x f 4 + - +]

2 . . . ¦x f1 + 3 . £ xf1 ¦xf1 + 4 . ¢x f1 ¥ b5 0 :1

9) Kotov - Holmov, USSR, 1971 1.£b5!! ¦xc2 [1...¦xb5 2.¦xc8+ ¢f7 3.¥xa7] 2.¥xa7 ¦xa2 3.¥c5 h6 4.h4 ¢h7 5.h5 +-

10) Morphy - Herzog v. Braunschweig Paris, 1858 1.¤xb5 cxb5 2.¥xb5+ ¤bd7 3.0–0–0 3..¦d8 4.¦xd7 ¦xd7 5.¦d1 £e6 6.¥xd7+ ¤xd7 7.£b8+ ¤xb8 8.¦d8#

Razvezivanje Razvezivanje je operacija koja poni{tava vezivanje. To je mogu}e samo oko je u pitanju relativno vezivanje. Ova kombinacija je mogu}a ako svezana figura moè da ostvari ve}u pretnju nego {to je bila svezana ili je mogu} dvojni udar. U svakom slu~aju vezivanje nije uspelo i dobro treba razmisliti pre nego {to se krene u operaciju vezivanja. Ko bi samo pomislio da }e vezani crni top odlu~iti u osvajanju bele dame i jo{ je belom kralju onemoEhlvest,J - Kasparov,G, Moskau, 1977 1...£d1+ 2.¢g2 £xg4+ 3.¢f1 gu}io odstupanje , a da sam se nije makao jer je [3.¢h1 £g2#] vezan. 3...£d1# 0–1

Primeri 1) Sultan_Beieff - Borodin ,1943 1 . ¦g2 . ¦g 8

3) Ivkov,B - Kolarov,A ,1957 1 . . . £ d7 2. £ xd7

=====================================. ¥f8 8.¢f1 ¤e7 9.¥d6 ¢f7 10.¦xa7 6) Fuderer-Trifunovi}, (ch) 1952 +1 . ¥ xd5!! c xd 5 2 . ¤ xd5 ! (preti m a t na e7 )

7) Paehtz - Fernandez Albena, 1989

4) Garcia - Rodriguez ,1997

1.£a2 ¦xa2 [1...¦ac1 2.£xc4+] 2.¥xc4+ 1–0

1 . . . ¤x b4 2. ax b4

8) Botvinnik - Zuidema

5) Toran - Kuypers , 1965

Amsterdam, 1966

1 . £x d4 c xd4 [ 1. . . £ x g2 + 2. ¢x g 2 c x d4 3.¥xd4 1:0]

2 . ¥ xg 5 1 -0

1.¤xe6!! fxe6 [1...¥xe6 2.¦xe6!] 2.¦xd5! exd5 3.¥xc8 ¤xc8 4.¥xb8 ¥xb2 5.¦b1! ¥xa3 6.¦b7 c4 7.¥e5

9) Aronian,L - Nisipeanu,L

Bukarest, 1998 1...¥g5 2.£d1 [2.£xg5 ¦h3+ (2...£xg5?! 3.¥xf3 dxe5µ) 3.¥h2 £xg5-+] 2...¦h3+ 3.¥h2 ¦xh2+ [3...£f4-+!] 4.¢xh2 ¥f4+ 5.¢h1 £h3+ 6.¢g1 £h2# 0-1

10) Fine - Judowitsch Moskau, 1937 1...axb5 2.¤xf6+ £xf6 3.¥xf6 ¥b4+ 4.£d2 ¥xd2+ 5.¢xd2 gxf6 0-1

Preoptere}enost figura Svaka figura obavlja jednu ili vi{e funkcija: pokriva svoju sopstvenu figuru ili vi{e njih, vezuje neku protivni~ku jedinicu, drì pod kontrolom neku otvorenu liniju ili dijagonalu, vr{i prekidanje neke od linija itd. Kombinator nastoji da poremeti neku od funkcija koje obavlja figura i ako uspe , onda se kaè da je ta figura bila preoptere}ena jer nije mogla izdràti optere}enje koje je imala u obavljanju svog posla. U tu svrhu koriste se svi mogu}i kombinacioni elementi kao detonator za rasturanje ili razbijanje funkcionalne skladnosti protivnikove pozicije. Crni na potezu vuce: 1...¦xa3!!! Crni je dobro uo~io da je bela pozicija lo{a zbog osnovnog reda. Dodu{e tu je top i bela dama moè da prisko~i u pomo}, tako da nema ni{ta od igranja sa crnom damom na “e1”. Sa potezom crnog topa po a-liniji crni dovla~i jo{ jednu figuru u napad. Beli je odgovorio po inerciji: 2.£xa3 ali ni drugi potezi ne spa{avaju ga, kao

Mali korak dame a veliki za partiju! 1.£e8!! Crni nema pravog odgovora: 1...¢a5 2.£c6 £b6 3.¦xb7+ili 1...¦xg7 2.£b5#; kao i 1...£b6 2.£xa4+ £a5 3.£xa5+ ¢xa5 4.¦xb7+U partiji Mini}-Honfi, odigranoj u Vrnja~koj Banji 1966 god. nastala je naizgled “obi~na” pozicija:

2.bxa3 £xa1+ 3.¦b1 ¦e1+ 4.¦xe1 £xe1+ 5.£f1 £xf1#.

Beli je na potezu. On je uo~io da top na d8 pokriven je dva puta od strane dame i drugog topa. Pored toga je na osnovnom redu gde se nalazi i crni kralj, koji je zatvoren od svojih pe{aka ( “slabost osnovnog reda”). îsta izmena topova ne donosi ni{ta. Ako bi se poremetila funkcija prekrivanja od strane crne dame ili topa, onda top ostaje sa jednim pokrivanjem ili za{titom. Mini} to i ~ini: 1.£a7!! Crni verovatno nije o~ekivao ovaj udar. Bela dama je nebranjena ali se ne sme uzeti niti od strane topa niti od dame zbog mata na d8. Sama crna dama je napadnuta pa je zato odigrao slede}i potez: 1...¦dc8 Sklanja topa od napada para belih topova sa ~ime prestaju obaveze pokrivanja svoje dame i topa. Ni varijanta sa 1 ...¦x d 5 2.£ xa8+ ¦ d8 3.£x d 8+ £xd 8 4 .¦xd 8# ne daje spasa. Ostale mogu}nosti su:

Dalje je sledilo: 2...£e1+ 3.¦xe1 ¦xe1# . Jo{ jedna pozicija u kojoj je beli slab na osnovnom redu. Crni vu~e topa na “d1”, ba{ gde tu~e top i dama. [ta to vredi jer i polje “g2” je rovito i mora se braniti od dame. 1...¦d1 2.¦xd1 [2.£xd1

2...£xf3 3...¢g7+-

£g2#]

3.¦d8+

Bela dama se razgoropadila i igra na: 1.£c4!! Pozicija crnog je pukla kao mehur. Top je pokrivao svog skaka~a a njega dama i ta se formacija raspada sa upadom bele dame koja preti na dva kriti~na polja: “c8” i “g8”. Svi primeri imaju jedno zajedni~ko: slabost na osnovnom redu. Naredni primeri pokazuju da preoptere}enost figura su prisutni svugde na tabli.

1...£c8 2.£xa8 ¦f8 3.£xc8 1-0 1...¦xa7 2.¦xd8+ £xd8 3.¦xd8#; 1...£xa7 2.¦xd8+ ¦xd8 3.¦xd8#; 1...¦dc8 2.£xc7+-; 1...h6 2.£xc7+-;

2.£xc7! Crna dama je eliminisana i prestalo pokrivanje polja d8. Dalja igra je po inerciji, a {ta

drugo? 2…¦xc7 3.¦d8+ ¦xd8 4.¦xd8# Jo{ jedan primer u kome crni vu~e, naizgled, gubitni~ki potez : Murej-[ackes, SSSR 1963 god. 1...£d7!! Ovim potezom dame crni izaziva vi{e mogu}ih protivakcija belog: da napusti sa topom fliniju i uzme damu, da elimini{e skaka~a ili da pristane da top sa e1 ode na sedmi red 2.¦xd7 Ne pomaè ni ostali mogu}i potezi: 2.£f 6 ¥x g2# ; 2.g xh3 £x h3+ 3.¢g 1 £h1 # ; 2.¦ ee7 ¦d1 + 3.¢e 2 £d 3# ; 2.£ g6 ¥ xg2+ 3.£ xg2 £x f 7+ 4 .£f 2 £xf 2# ; === = ==== = === === = ==== = === === = ==== = ===

2 .£g 3 £xf7+ 3.£f 3 £xf 3+ 4.g xf 3 ¦f 2# ; 2 .£g4 £xf7+ 3.£f 3 £xf 3+ 4.g xf 3 ¦f 2#]

2...¦f2# Bronstein Gurewitsch Bruessel, 1993 1.h6 2.hxg7+ 3.£xg7+ 4.¦f8# 1-0

¦g8 ¦xg7 ¤xg7

I na kraju, jedna neo-bi~na pozicija u tur-nirskoj praksi. âk ~e-tiri te{ke figure na osnovnom redu crnog. Kotow - Matanovic Stockholm, 1952

7. ¦xg8+ £xg8 (7... ¦xg8 8. £e5#) 8. £xa2 1-0 ==========================================

Ve`be 1)Pawelczak-Waagner, Berlin 1964

3)Matulovi}-Lombardi Cirih 1961

5)Damjanovic - Lehmann

 +____________________________ 2)Krogius-Martju{ov, SSSR 1949

+ ____________________________ 4)Tajmanov-NN, SSSR 1978

+ ____________________________ 6) Short - Timman

+

+

Be ve rw ij k, 1 96 6

Tilburg, 1991

+

7) Keres,P - Troeger,P

11) Karpov - Spasski

Hamburg, 1960

Moskau, 1973

1...¥xg5 2.¤xb3 ¥c6 3.¤a5 ¥e3 4.¦f3+-] 2.¥xe7 ¥g6 3.bxa3 1-0

6) Short - Timman

+ ____________________________

+ ____________________________

8) Najdorf,M - N.N.

12) Taimanov - Smyslov

Buenos Aires, 1942

Tilburg, 1991 1...¦d5 [1...¤xb3 2.¦xd6 ¤xc5 3.¦xd8+ ¢b7 4.¦b1+] 2.¦xd4 [2.cxd5 £e2+ 3.¢g3 ¤f5+ 4.¢h3 £h5#] 2...¦xd4 3.¦e1 ¦xf4+ 4.¢g1 ¦f5 0-1

7) Keres,P - Troeger,P Hamburg, 1960 1.£f7 ¢b8 [1...£xf7 2.¦xd8#; 1...¦c8 2.£xc7+-] 2.¦xd8+ £xd8 3.£xc4 1-0

SSSR (ch), 1966

8) Najdorf,M - N.N.

+ ____________________________ 9) Minic,D - Bukic,E

+ ____________________________

1) Pawelczak-Waagner, Berlin 1964

10) Geller - Portisch

Moskau, 1967 1.¥g5!! £d7 [1...hxg5 2.¤g6] 2.¦ad1 ¥d6 3.¥xh6! gxh6 [3...¤xb3 4.¥xg7 ¢xg7 5.¤f5+] 4.£g6+ ¢f8 5.£f6 ¢g8 6.¦e3 +-

1 . ¤f5 ¦x d1+ [1.. . ¥ xf5 2. ¦ xd 8+ + -] 2 . ¦xd1 £ x c5 3. ¦ d8 #

2) Krogius-Martju{ov, SSSR 1949

+ ____________________________ 10) Geller - Portisch

1.£c6 £xc6 3.¤xc6 +-

2.¤xe7+

¢f8

3) Matulovi}-Lombardi, Cirih 1961 1 . ¥ f6 £ xf1 + 2 . ¢h2 + -

Moskau, 1967

4) Tajmanov-NN, SSSR 1978 1.¤f5 £xc5 [1...e2 2.¦d8+ £xd8 3.£xe5+ +-; 1...£e8 2.£xe5+ £xe5 3.¦d8+ £e8 4.¦xe8#] 2.¦d8+ £f8 3.¦xf8#

5) Damjanovic - Lehmann

+

9) Minic,D - Bukic,E

Jugoslawien, 1967 1.¦e8+ ¥f8 [1...¦xe8 2.£xd5+-] 2.£xd5 ¦xd5 3.¦xa8 1-0

Re{enja

Jugoslawien, 1967

Buenos Aires, 1942 1.¤xe5 ¥xe2 [1...¥e6 2.a4 c5 3.¤d6+-] 2.¤d7+ ¢e8 3.¤b8+ c6 [3...¥xb5 4.¦d8#; 3...£xb5 4.¦d8#; 3...¢f8 4.¦d8#] 4.¤d6+ ¢f8 5.¤d7# 1-0

Beverwijk, 1966 1.¥g5 £xa3 [1...¥xc5 2.£xc5 ¥f7 3.¦xf7 ¢xf7 4.£xd5+;

11) Karpov - Spasski

Moskau, 1973 1.£g5!! f6 [1...¤f6 2.¦xd6 £xd6 3.¤f5+] 2.£g4 ¢h7 3.¤h4 ¤f8 [3...¦g8 4.¥xc4 ¦g7 (4...¤xc4 5.¦xd7) 5.¦xd6 £xd6 6.¤hf5] 4.¤xg6! ¤xg6 5.£h5+ ¢g7 6.¦xd6 +-

12) Taimanov - Smyslov

SSSR (ch), 1966 1.¥f3 b5+ [1...¥xf3 2.h7+-; 1...¥b1 2.¥c6#] 2.¢c3 ¤g5 3.h7 [3...¥xh7 (3...¤xh7 4.¥xe4) 4.¥c6#+- ] 1:0

OSNOVNI KONCEPT NAPADA I ODBRANE Sah je ,kao {to je to fudbalu, igra u kojoj se napada, stvaraju pretnje za sticanje prednosti i postavlja se odbrana. Ova dva elementa igre: napad i odbrana provla~e se kroz celu igru. Ako su figure jedne strane u poziciji da tuku ili ugroàvaju protivni~ke figure, onda su one u napadu. One figure koje kontroli{u vi{e praznih polja su figure u napadu. Na drugoj strani protivni~ke figure su potisnute i one su u odbrani. Napadom se stvara pritisak i pretnja da se realizuje prednost, koja se sastoji iz: osvajanje slobodnih kolona , redova i polja , stvaranje slabih mesta u protivni~kim pozicijama, osvajanju materijala ( pe{aka ili figure) i na kraju matne pretnje. Da bi se osujetile te pretnje preduzima se odbrana. U po~etku odbrane je glavni cilj eliminacija teku}ih pretnji i izjedna~enje igre. Potom se ide na stvaranje uslova da se iz odbrane pre|e u kontranapad, tj. preuzimanje inicijative. Napad i odbrana se stalno prepli}u tokom igre. Ishod igre zavisi od toga koji }e elemenat prevagnuti. Ako napad nadvisi odbranu donosi pobedu a u protivnom, ako odbrana bude na visini i postojana igra se zavr{ava nere{eno. I primer: Oba igra~a su odigrali pe{aka u centar. Sada beli razvija skaka~a i preti pe{aku. Crni mora preduzeti odbranu tog pe{a-ka. îni to sa skaka~em, razvoj-nim potezom na polje “c6”. Jedan od najboljih nacina zastite pe{aka. Beli je odigrao pe{aka na d4 i situacija se komplikuje. On je ponovo napao centar i crni mora reagovati na tu pretnju. Ali najpre da se pogledaju obostrane pretnje, pa tek tada crni }e vu}i potez. Crni napada ovog pe{aka dva puta, sa konjem i pe{akom. Beli ga brani tako|e dva puta: sa damom i pe{akom. Crni pe-{ak je branjen samo od konja, a beli ga tu~e dva puta. Ako bi crni branio sa pe-{akom f6 ili d6 bilo bi lo{e, jer se crni kralj ostaje razgoli}en ili bi izgubio pravo na rokadu. Za{tita pe{aka sa lovcem na d6 ne valja, jer ko~i razvoj daminog lovca i pe{aka isped dame.

se menja.

Crni je uzeo pe{aka sa svojim pe{akom, a beli je uzeo tog pe{aka sa skaka~em. Time je beli ponudio izmenu skaka~a. Crni skaka~ je branjen sa dva pe{aka i moè da razmisli da li da

Crni nije hteo da se menja, ve} igra lovca na “c5” – dobar razvojni potez. Sad on napada skaka~a dva puta, koji je branjen samo od dame. Beli mora da se odlu~i kako }e dalje: a)moè da menja skaka~e, gde crni mora igrati sa b-pe{akom. Uzimanje sa d-pe{akom ne valja zbog gubitka rokade nakon izmena dama. Kod crnog se poajvljuje prva slabost: dupli pe{aci u ckoloni. b) da igra sa skaka~em na bezbedno polje, da se vrati na f3 gde je bio, ili da igra na b3, ~ime odmah napa-da crnog lovca. III primer: Posle povu~enih poteza: 1.e4 e5 2.Lc4 Lc5 beli vu~e damu 3.Dh5 i nastaje ova pozicija.

Crni pe{ak na “e5” napadnut je od dame a nije branjen, a pe{ak na “f7” je napadnut dva puta: od lovca i dame a branjen samo od kralja. Dvostruku pretnju treba crni da otkloni. Jedino da se igra sa damom: 3...De7 ili 3...Df6 otklanjaju obe pretnje.

a) Napad slabije na ja~u figuru

b) Napad ja~e na slabiju figuru

U ovoj situaciji je crni na potezu i vu~e 1...¥f6. Slabija figura je izvr{ila napad na ja~u figuru. Top se mora skloniti i igra 2.¦c7. Odbrana se svodila na sklanjanje sa pravca delovanja. I ovde je crni lovac izvr{io napad, ovog puta na damu. dama nema potrebe da se sklanja, ve} uklanja napada~ku figuru lovca. 1...¥f6 2.£xf6.

Ponovo napad lovca na damu. Sad je situacija druga~ija, jer lovac ima podr{ku pe{aka. Ako bi dama uzela lovca a nju }e pe{ak, tada beli gubi u materijalu ~itavih 6 poena. Dama ima dva izbora: prvi, da se skloni i drugi da se zakloni sa pesakom. 1...¥f6 2.d4. Zaklju~ak: kod napada slabije na ja~u figuru, napadnuta figura ima tri izbora: - da se skloni sa pravca napada; - da ukloni napada~ku figuru – ako moè; - ili da se zakloni nekom svojom figurom.

terijala. 1...¤b6 2.¦xd5? ¤xd5!

Top je napao lovca. Crni na potezu i ima dva izbora: da skloni lovca sa pravca delovanja topa i drugo, da ga {titi ili pokriva sa konjem. Pokrivenog lovca vredniji top ne}e uzeti zbog gubitka ma-

Napadnutog lovca crni ne moè skloniti (recimo da je kralj na polju”d7”) ve} ga pokriva skaka~em: 1...¤c6 Beli razmi{lja: ako ukloni skaka~a tada posredan napad na lovca bi uspeo! Zato igra: 2.¥b5 ¢c7 3.¥xc6 bxc6 4.¦xd4! Ni ovde neposredan napad ne uspeva, jer top pokriva skaka~a. Zato vu~e lovca i razbija odbranu: 1.¥d4 2.¦xb7.

¦a2

Crni je pred materijalnim gubitkom: mora dati topa ili skaka~a. Pored navedenih tri na~ina odbrane iz ta~ke a) ovde se sre}emo i ~etvrtim: pokrivanje napadnute figure. Pokrivanje ja~e figure, napadnute od slabije, nema se ra~una, mada ima izuzetnih situacija kada i to ima smisla!.Razbijanje odbrane se sastoji u ru{enju potpornog stuba: figure koja pokriva. Eliminacija za{titne figure se obi~no vr{i: - prosta razmena materijala; - `rtvom ja~e figure za tu slabiju, ali da krajni dobitak bude ve}i od `rtvovanog. - oterati za{titnu figuru.

Ve`be

Slede}a primeri pokazuju sva tri na~ina. 1.¥xe7 ¢xe7 2.¤xg6+

1) Beli na potezu

Beli je prostom izmenon lovca za skaka~a uni{tio za{titnu figuru , koja je pokrivala lovca na “g6”. On pada u slede}em potezu od skaka~a. 1.¦xf6+ 2.£xg4 +-

2) Beli na potezu

¥xf6

@rtva topa za skaka~a ima smisla. Crna dama je ostala nepokrivena i pada.

3)Beli na potezu

1.£e7+ 2.£xf6 +-

¢g8

4) Crni na potezu

Veoma jednostavan primer. Dama je sa {ahom oterala kralja, koji je pokrivao skaka~a i pada u narednom potezu. Zbog razli~itih metoda napada, odbrana se prilago|ava i izvodi na najbolji na~in. Bez obzira koji se na~in odbrane izabere, on u krajnoj liniji ne uspeva uvek. Na neki na~in se slabi pozicija sa sklanjanjem napadnute figure, zaklanjenjem sa drugom figurom ili pokrivanjem. Stara izreka je najupe~atljivija: “Napad je najbolja odbrana”.

5) Beli na potezu

6) Beli na potezu

7) Crni na potezu

11) Beli na potezu

15) Crni na potezu

8) Beli na potezu

12) Beli na potezu

16) Crni na potezu

9) Beli na potezu

13) Beli na potezu

17) Crni na potezu

14) Crni na potezu

18) Crni na potezu

10) Beli na potezu

19) Crni na potezu

23) Beli na potezu

Re{enja 1) 1.¦xe7 ¢xe7 2.¦xe5+ +2) 1.£xf7+ ¢xf7 2.¢xf3 +3) 1.¥xf6+ ¢xf6 2.£xe4 +4) 1...¤xe3+ 2.fxe3 £xd5+ -+ 5) 1...¦xg6+ 2.¦g4 [2.hxg6 ¦xe4] 2...¦xg4+ 3.¢xg4 -+ 6) 1...exd3+ 2.¦xd3 ¦xc4-+

20) Beli na potezu

24) Beli na potezu

7) 1...¦xc3 2.bxc3 ¦xg3 -+ 8) 1.¦d8+ ¦xd8+2.£xc5+9) 1.¦xf8+ ¥xf8 2.¥xd4+ = 10) 1...¦c1+ 2.¥f1 £xe4 -+ 11) 1.¦c7 ¤f6 2.¦xc8 +12) 1.¦f8+ ¦xf8 [1...¢h7 2.¦xe8+-] 2.£xe6 +13) 1.f4 £xf4 2.¤xd5 +-

21) Crni na potezu

25) Crni na potezu

14) 1...¥g5 2.¢g1 [2.¦d1 ¦xf2+] 2...¥xd2 3.¤xd2 -+ 15) 1...a5 2.¤c6 ¥xc2 -+ 16) 1...¦xh2+ 2.¥xh2 £xc5 -+ 17) 1...¤xf3+ 2.¥xf3 ¦xe1 -+ 18) 1..e5 2.¤c3 exd4 3.¤xd519) 1...¤xh3+ 2.¢f1 £xg4 -+ 20) 1.£xf6 ¤xf6 2.¦xh4 +-

22) Beli na potezu

26) Beli na potezu

21) 1...£g3+ 2.¢f1 £xf3+ -+ 22) 1.¤b4 ¦a4 2.£xd6 +23) 1.¦xb6 axb6 2.£xc4 +24) 1.e4 ¥xe4 2.dxe4 ¤xe4 +25) 1...¦xb4 2.axb4 £xe1+ -+ 26) Ernst,T - Benjamin,J , 1990 38.£xh7+! ¢xh7 39.¦gxg7+“ [39.¦gxg7+ ¢h6 (39...¢h8 40.¦h7+ ¢g8 41.¦dg7#) 40.¦g6+ ¢h5 41.¦h7++-] 1–0

O T V A R A N J E Izbor po~etnog poteza . Svaka partija moè se otvoriti sa jednim od mogu}ih 20 poteza: sa pe{acima imamo na raspolaganju 16 poteza + 4 sa skaka~em . Ostale figure su blokirane. Crni ima, tako|e, 20 poteza za odgovor. Prema tome samo u po~etku imamo 400 na~ina otvaranja ( 20x20 ). Kako zapo~eti igru, kojim potezom i {ta crni da odgovori? Kratka analiza o po~etnom potezu bi}e od male pomo}i, ali ne}e dati decidaran odgovor. Od figura moè da igra samo skaka~. Beli ima na raspolaganju da igra Sc3 ili Sf3, dok je slabije Sa3 i Sh3. Crni , analogno kao beli, moè odgovoriti sa Sf6 ili Sc6 a slabije je Sa6 i Sh6. Ima dosta otvaranja koji po~inju ba{ tako, ali imaju manu {to blokiraju pe{aka u svojoj koloni. Uobi~ajeno je, a praksa pokazuje da je i najbolje, da se igra sa jednim od pe{aka. Kojim, po{to ih je 8 u redu? Ako krene “a” - pe{ak za jedno ili dva polja , on drì samo jedno polje, tj. tu~e udesno. Takav slu~aj je i sa ”h” - pe{akom, koji nadgleda jedno polje levo. Ostali pe{aci su korisniji po{to kontroli{u dva polja. Zna~i, treba krenuti sa jednim od njih. Slede}i je “b” –pe{ak , recimo da igramo b2-b3. Kakvu korist imamo od tog poteza. Oslobodili smo polje “b2” gde moè do}i lovac: Lc1-Lb2 i kontroli{e polje “a4” i “c4”. Ni{ta nije druk~ije i da smo igrali b2-b4, sem kontrole drugih polja : “a5” i “c5”. Sav u~inak od “b” - pe{aka smatra se malim, a to isto vaì i da smo igrali sa g-pe{akom. Opet, da pojasnimo, ima i otvaranja sa ovim potezima, ali su procentulno manji u odnosu na druga otvaranja. Slede}i mogu}i potez je sa “c” - pe{akom. Potez c2-c3 je lo{ jer smeta razvoju skaka~a sa polja “b1” i elimini{emo ga. Potez c2-c4 je puno izgledniji . Kontroli{e jedno centralno polje “d4”, otvara put dami na dijagonali d1-a4, a i skaka~ ima mesta za razvoj na polje “c3”. Mogu}i potez – kandidat. Slede}i potez je sa “d” - pe{akom . Potez d2-d3 malo toga daje: otvara prolaz lovcu i osloba|a polje za damu. Ve} d2-d4 je pravi potez: ni{ani dva polja “e5” u centralnom kvadratu i “c5” u {irem centru, a sam je zauzeo jedno centralno polje . Lovac na “c1” ima otvorenu dijagonalu, ali i dami je dato ve}e kretanje. Po{to je ovaj potez daleko izda{niji od prethodnog poteza – kandidata c2-c4, uze}emo ovaj potez za kandidata. Slede}i potez e2-e3 otvara dijagonalu lovcu na “f1” i dami njenu dijagonalu, ali s’obzirom da malo kontroli{e polja u centru u odnosu na potez e2-e4 otpada kao kandidat. Pe{ak na “e4” kontroli{e centalno polje “d5” i “f5” u {irem centru, a sam je zauzeo jedno va`no polje. Kao kandidat potez je potpuno ravnopravan sa prvim kandidatem d2-d4. Poslednji mogu}i potez je sa “f” - pe{akom na f3 ili f4. Potez f2-f3 ne dolazi u obzir jer ba{ ni{ta ne omogu}ava. I ono malo {to ima za razvoj skaka~a uskra}uje, a ostavlja sopstvenog kralja razgoli}enog. Ve} sa f2- f4 malo solidnije, ali ostaje i dalje mana u vezi ogoljenosti kralja, gde su za belog slabe dijagonale e1-h4 i g1-a7. Prema analizi imamo dva poteza kao mogu}i kandidati za prvi potez: d2-d4 i e2-e4. Veoma male su razlike izme|u ta dva poteza, jedino dama ima vi{e manevra kod poteza e2-e4. Postoji preporuka od teoreti~ara i vrhunskih igra~a da je za po~etnike u {ahu najbolje igrati sa pe{akom e2-e4, jer omogu}ava otvorenu ili poluotvorenu igru, dok sa “d’ - pe{akom nastaje zatvorena igra. Otvorena igra pruà mogu}nosti razvoja {ahiste, ve}u kreativnost, brì razvoj figura i brè shvatanje su{tine {aha. Oboga}en sa tim znanjem mo}i }e pre}i na otvaranja sa “d” - pe{akom , pa i na druga. Posle poteza e2-e4 , dalji potezi su sa figurama: bilo kojim skaka~em ili lovcem, rokada i dovo|enje topova na otvorene kolone. Sve do sada je bilo pri~a o potezu belog, jer prvi zapo~inje igru. Potezi se vuku naizmeni~no, pa je sada crni na redu. Ako je beli igrao e2-e4 {ta je za njega najbolje? Po{to je beli najavio borbu za centar i ve} kontroli{e dva polja e4 i d5. To i crni treba da drì ravnoteù u kontroli centra. Logi~no se name}e potez e7e5. Ukoliko se èli kasnije uklju~iti u borbi za centar moè se odgovoriti sa pe{akom c7-c5, c7- c6 ili e7- e6. Sve {to je re~eno u analizi za mogu}e poteze kandidate za belog , vaì i za crnog za simetri~ne figure i pe{ake. Statisti~ka analiza prvog poteza u praksi ura|ena po modelu u kojoj su najzna~ajnije partije 20 veka. One pokazuju da beli najradije biraju otvaranje sa e4, ne{to preko 46%, d4 je zastupljeno sa 36%, sledi c4 sa 8,5% i Sf3 sa blizu 8%. Skupa ostalih prvog poteza belog je svega 1%. Crni najvi{e igraju sa Sf6 i to 33.5%, sledi c5 sa blizu 25%, e5 sa 12% i d5 sa 10%. Na ostale poteze crnog otpada ukupno 19%: e6 sa 7,7%, c6 sa 3,4%, g6 tako|e sa 3,4%, d6 ima 2,6% i f5 sa 1,2%, dok su preostali potezi ispod 1%.

TABELA PRVOG POTEZA potez a3 a4 b3 b4 c3 c4 d3 d4 e3 e4 f3 f4 g3 g4 h3 h4 Sa3 Sc3 Sf3 Sh3 ostalo

B E L I broj % partija 12 0 0 0 345 0.20 48 0.03 6 0 15524 9.22 9 0 65602 38.96 13 0 68912 40.93 0 0 121 0.06 1133 0.67 16 0 4 0 0 0 0 0 110 0.07 16182 9.61 0 0 349 0.25 168386 100

C R N I broj partija 0 0 193 0 5850 38048 4651 19307 13290 20179 0 2019 5136 0 0 0 0 500 58986 0 227 168386

potez a6 a5 b6 b5 c6 c5 d6 d5 e6 e5 f6 f5 g6 g5 h6 h5 Sa6 Sc6 Sf6 Sh6 ostalo

% 0 0 0.11 0 3.47 22.60 2.76 11.47 7.89 11.98 0 1.20 3.05 0 0 0 0 0.30 35.03 0 0.14 100

Grafi~ki prikaz prvog poteza belog 50

40.93

38.96

40 30 20

9.61

9.22

10

0.06

0.67

0.07

g3

Sc3

0.25

0

c4

d4

e4

f4

1

Sf3

ostalo

Grafi~ki prikaz prvog poteza crnog 35.03

40 30

22.6

20 10

11.47 3.47

7.89

11.98

2.76

1.2

3.05

0.3

0.14

0

c6

c5

d6

d5

e6

1

e5

f5

g6

Sc6

Sf6

ost

TABELA ODGOVORA CRNOG NA PRVI POTEZ BELOG POTEZ BELOG x b3 b4 c4 d3 d4 e4 f4 g3 Sc3 Sf3 ostalo Ukupno partija

c5 5.40 6.68 13.95 0 0.62 47.44 10.83 11.42 27.25 11.95

O D G O V O R I C R N O G % d6 d5 e6 e5 f5 g6 1.79 26.43 0 48.53 0 2.00 0 22.75 6.67 35.45 0 0 0.29 0 15.15 21.79 2.02 6.50 0 67.50 0 0 0 32.5 2.68 21.46 3.75 0.03 2.15 1.66 3.54 1.32 11.83 23.74 0 2.28 0 49.46 1.91 7.29 0 11.64 0 37.23 0 16.38 0.54 23.81 0 40.99 0 14.11 0 0 2.21 22.75 1.12 0 2.21 5.53

b6 4.77 0 0.67 0 0.03 0.05 0.64 0 0 0.42

c6 0 6.67 6.50 0 0.32 7.00 0 0 0 0.04

193

5850 38048 4651 19307 13290 20179 2019

5136

BROJ PARTIJA Sc6 0 0 0.15 0 0.12 0.47 0 0.10 0 0.40 500

Sf6 13.5 20.90 31.45 0 66.48 2.12 18.12 9.64 11.11 53.11

ost. 3.44 0.93 1.53 0 0.08 0.21 0.11 0.88 6.63 0.26 0 58986 227

177 33 7388 5 30290 36059 157 462 73 6710 22 168386

Odgovori crnog na potez belog “1.b3” 60 50 40 30 20 10 0

48.53 26.43 13.5 4.77

b6

5.4

0

c6

1.79

c5

d6

0

d5

1

e6

e5

0

2

f5

g6

3.44

0

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.b4” 35.45

40 30

22.75

20.9

20 10

6.67

6.68

0

6.67 0

0

0

f5

g6

0.93

0

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.c4” 40

31.45

30

21.79

20 10

15.15

13.95 6.5 0.67

0.29

2.02

0

6.5 1.53

0.15

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

f5

g6

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.d3” 80

67.5

60 32.5

40 20 0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

f5

g6

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.d4” 80

66.48

60 40 20

21.46 0.03

3.75

2.68

0.62

0.32

0.03

2.15

1.66

f5

g6

0.12

0.08

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.e4” 47.44

50 40

23.74

30 20 10

11.83

7

3.54

0.05

1.32

0

2.28

0.47

f5

g6

Sc6

2.12

0.21

0 1

b6

c6

c5

d6

d5

e6

e5

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.f4” 60 50 40 30 20 10 0

49.46

10.83 0.64

0

b6

1.91

0

c6

c5

d6

d5

0 1

e6

e5

18.12

11.64

7.29

f5

0

g6

Sc6

0.11

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.g3” 37.23

40 30

23.81 16.38

20

11.42

9.64

10 0

0

0

0.54

0

0.88

0.1

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

f5

g6

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.Sc3” 50

40.99

40 27.25

30

14.11

20 10

0

0

0

0

11.11 0

0

f5

g6

6.63

0

0

b6

c6

c5

d6

d5

1

e6

e5

Sc6

Sf6

ost.

Odgovori crnog na potez belog “1.Sf3” 60 50 40 30 20 10 0

53.11

22.75 11.95 0.42

b6

2.21

0.04

c6

c5

d6

1.12

d5

0 1

e6

e5

2.21

5.53

f5

g6

0.4

Sc6

0.26

Sf6

ost.

Pri razvijanju figura mora se voditi ra~una da se izabere najbolje polje za cilj koji se èli posti}i. Ukoliko je odigrano nasumce, brzo }e postati meta napada od protvni~kih pe{aka i figura, pa se mora povu}i odatle. Ve} samim tim izgubilo se dva poteza. Ne igrajte sa jednom istom figurom dva ili vi{e puta uzastopce, sem ako je napadnuta. Skaka~e razvijati na prirodna polja c3, f3, c6 ili f6. Ne pla{ite se vezivanje tih skaka~a od strane lovaca , jer u ranoj fazi igre lovci se ne daju tako olako za skaka~e. Oni su za nijansu vredniji od skaka~a.

Tabela rezultata po potezima Potez

Broj part

..................... %beli dobio ............. ........... %remi................................. %crni dobio...........................

e4

123,906

......................37.6%................... ..............33.4%..........................................28.9%.......................

d4

87,486

.....................36.4%................. ................39.1%...........................................24.5%.......................

Sf3

22,058

.......................34.6%................. ..............43.4%................................... .....22%...........................

c4

20,058

.......................36.7%................. ................. 40.3%.................................................23%..............................

g3

1,824

.......................36.8%.................. .................38%................................................. 25.2%........................

f4

838

.......................32.6%................ .................24.1%.......................................... 43.3%............................

b3

752

.......................35.1%.................. ...............33.8%...........................................31.1%............................

Sc3

273

.......................36.6%.................. ................20.9%..........................................42.5%............................

b4

215

.......................39.1%..................... .............. 23.3%........................................37.7%.............................

e3

125

.......................38.4%.................... ...............20.8%....................................... 40.8%.............................

g4

77

....................... .......................63.6%........................................... ...............29.9%.............................

a3

72

.......................36.1%................... .............15.3%.......................................... 48.6%..............................

d3

61

.......................32.8%............... .................27.9%..........................................39.3%...............................

c3

30

.......................20%......... ........................... 36.7%...........................................43.3%.............................

h3

23

....................... .......................52.2%.................... ...........13%......................34.8%............................

f3

5

....................... .......................60%........................................... ....................40%..............................

h4

4

....................... .......................50%........................ ..................25%.....................25%........................

a4

4

....................... 25%........ ....................................................................75%...............................................

Sa3, Sh3

2

...................... .....50%.................................... .......................................50%..........................................

Iz navedenih tabela beli igra naj~e{}e sa e4 ili d4, dok kod crnog preovla|uje potez Sf6 ili sa pe{akom c5. Na potez belog e4 crni naj~e{}e odgovara sa pe{akom na c5 ili sa e4. Potez belog sa d4 crni u najve}em broju odgovara sa Sf6 pa d5. Tabela rezultata pokazuje da beli sa e4 i d4 postiè uspeh ne{to iznad jedne tre}ine u broju odigranih partija. Ekstremi rezultati belog kod g4, f3, h4 itd. treba uzeti sa rezervom zbog malog broja partija. Ipak, navedene tabele daju jasnu sliku pri izboru prvog poteza i na~ina otvaranja. Taj izbor je sopstveni i zavisi najvi{e od afiniteta igra~a prema odre|enim otvaranjima.

Sahovski udzbenik

Recommend Documents