� се се �акше �акше сна�аз�� сна�аз��/� /�а а у �в�� књ�з�, п��ед� п��ед�не не на���е см� � е�е���� �ак� преп� пре п�зн зна� а�љ� љ�в�м в�м с� с�м м ��� ���ма ма �� ��� � ус уса. а. у �в� �в�м м с�уч с�уча� а�у у с� с�м м ��� ���зу зу�е �е на нашу шу п�ане�у � п�ма�е да �акше �в�адаш знањ�ма знањ�ма � �сн�вама ек����� ек����� е � заш���е ��в��не сред�не сред�не за к� а см� с��урн� да �х м��еш пр�мен��� у свак�дневн�м свак�дневн�м ��в��у.
ЗАСУЧИ РУКАВЕ ед �с�а �с�авн вн� � експе експер�м р�мен� ен�� � у �кв �кв�р� �р�ма ма �д��ва �д��вара ра�ућ �ућ�х �х � �а �ас�� с�� к� е м��еш рад��� сам�с�а�н�, сам�с�а�н�, у пару ��� �руп�, �руп�, а п� унапред пред пр едв� в� ен ен�м �м � � аш ашње њен� н�м м упу упу�с �с�в �в�м �ма. а.
ШТА МИСЛИШ П��ања за разм�шљање к��а ће �� �м��ућ��� да разв��аш св�у �с�ра��вач �с�ра��вачку ку рад�зна��с� рад�зна��с�.. ка �д њ�х ће с��урн� ��� п���дна п���дн а за раз��в�р на часу, часу, �зн�шење раз��ч���х раз��ч���х �де а � с�ав�ва � �зв�ђење закључака. закључака.
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ ан�мљ�в�с�� к� е су везане за пре�х�дну �ему �ему..
� се се �акше �акше сна�аз�� сна�аз��/� /�а а у �в�� књ�з�, п��ед� п��ед�не не на���е см� � е�е���� �ак� преп� пре п�зн зна� а�љ� љ�в�м в�м с� с�м м ��� ���ма ма �� ��� � ус уса. а. у �в� �в�м м с�уч с�уча� а�у у с� с�м м ��� ���зу зу�е �е на нашу шу п�ане�у � п�ма�е да �акше �в�адаш знањ�ма знањ�ма � �сн�вама ек����� ек����� е � заш���е ��в��не сред�не сред�не за к� а см� с��урн� да �х м��еш пр�мен��� у свак�дневн�м свак�дневн�м ��в��у.
ЗАСУЧИ РУКАВЕ ед �с�а �с�авн вн� � експе експер�м р�мен� ен�� � у �кв �кв�р� �р�ма ма �д��ва �д��вара ра�ућ �ућ�х �х � �а �ас�� с�� к� е м��еш рад��� сам�с�а�н�, сам�с�а�н�, у пару ��� �руп�, �руп�, а п� унапред пред пр едв� в� ен ен�м �м � � аш ашње њен� н�м м упу упу�с �с�в �в�м �ма. а.
ШТА МИСЛИШ П��ања за разм�шљање к��а ће �� �м��ућ��� да разв��аш св�у �с�ра��вач �с�ра��вачку ку рад�зна��с� рад�зна��с�.. ка �д њ�х ће с��урн� ��� п���дна п���дн а за раз��в�р на часу, часу, �зн�шење раз��ч���х раз��ч���х �де а � с�ав�ва � �зв�ђење закључака. закључака.
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ ан�мљ�в�с�� к� е су везане за пре�х�дну �ему �ему..
ИСТРАЖИВАЧИ пу�с�ва за пр�купљање п�да�ака, сам�с�а�ан рад, решавање пр� �ема � закључ�вање закључ�вање на на зада�у �ему, �ему, на нач�н нач�н к��� к��� сам/а сам/а �да ере реш ш.
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК П��едн�с�ављена � �ашњења с�ручн�х п��м�ва � �зраза П��едн�с�ављена �зраза к��� к��� су у �екс�у �значен� �значен� звезд�ц�м .
ПОДСЕТИ СЕ ема�ск� пр�казана ема�ск� пр�казана �ема �ема у � ��ку �еза ��� д��а�рама д��а�рама за �акше памћење � п�нављање.
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ДОПУНИ... р�вер� р�ве р� св� св� е знање знање � у��ва у��ва ...
БИОЛОШКА И КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА..................... 10 УСЛОВИ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ .................................................. 13 РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА. БИОДИВЕРЗИТЕТ ............... 16 НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОГ СВЕТА ................................... 20
ИОЛОШКА И КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА
к�р�с��ш. Међу��м, да �� �� �е па�� на паме� как� �, на��едн�с�авн��е, м��а�/�а да � �асн�ш �а п� ам � у �рену�ку не м��еш да се се��ш, ев� кра�к�� п�дсећања. в��уц� а предс�авља свеукупан � ду���ра ан разв� ��в�� све�а ��� ње��в�х �рупа, �� ес� п�с�епен пре�аз �з едн�� разв� н�� с�упња у дру��. е непрек�дан, сп�р � ду���ра ан пр�цес пр�мена к� е �д едн�с�авн� е� в�де ка с���ен� ем. кра е речен� – �с��р� ск� разв��ак ��в�� све�а. р�ман р� п�да�ака �з па�е�н������ е, ем р������ е, уп�редне ана��м� е, �ене��ке, м��еку�арне ������ е � дру��х � �ас�� научн�ц� ��д�нама с�а�у ка� к�цк�це м�за�ка. а �а „� авеш�ења д� ��ена �з пр�р�де, к��а свед�че � ��к�в�ма ев��уц��е, �н� ве�ма с�рпљ�в� ана��з�ра�у да � д� ��� �д��в�ре на мн��а п��ања. н� �д п��ања на к� е е . Биолошка еволуција р�мена к� е наз�вам� мутације . е су �м��ућ��е увећање заКако на рем�не �� ање � ве��ч�не м�з�а ч�века за ск�р� �р� пу�а, сп�еволуцију наше с� н�с� кре�ања на две н��е � разв��ање предњ�х уд�ва – руку, за врсте утиче рец�зн� к�р�шћење. ве пр�мене су се дешава�е ве�ма сп�р� однос човека и п�с�епен�. П��пун� �е �звесн� да н��една дру�а врс�а на Земљ�, његове околине? ��к�м п�с�едњ�х десе� м����на ��д�на, н� е ����к� напред�ва�а у ustra op t ecusа, п� �врдњама ве �не св� � ����шк� ев��уц� �. научн�ка, на с�ар� е� д�рек�н�� пре�ка данашње� ч�века, д� разумн�� ч�века, omo sap ens sap ensa какв� см� м� данас, наша врс�а е д���ве�а невер�ва�ан разв� за��сп�дар�вш� . Културна еволуција ч�века �е не�дв���ва �д ����шке. е су се дешава�е а � даље се дешава�у) уп�ред�, преп���а�е су се � у��ца�е �една на дру�у. З �� ���а �е �едн� �д на�зан�мљ�в���х п��ања к��е се намеће када се рад� � �с��р��ск�м разв��у ч�века управ� �а веза �змеђу �������е � ку��уре.
����шка ев��уц��а ч�века
10
П�с���� в�ше � �ашњења �змеђу к���х �здва�ам� с�едеће: ку��ура � ухва�а сва ма�ер��а�на � нема�ер��а�на д� ра, м�ра�не, друш�вене � дух�вне вредн�с�� к� е е с�в�р��� � даље с�вара це��купн� ч�вечанс�в�.
Шта уопште значи појам култура ?
10 000 Почетак 500 000 припитомљавања Проналазак животиња – ватре козе и пса
30 000 Проналазак лука и стреле
105. Проналазак папира
1608. Проналазак телескопа
1941. Проналазак рачунара
2010. Људска популација достиже седам милијарди
3500 700. Конструкција Проналазак и примена првих точка ветрењача
1665. Проналазак микроскопа
1803. Проналазак парне машине
1988. Проналазак мобилног телефона
Како је човек мењао начин живота да би омогућио преживљавање и већи број потомака?
�урн� е да е една �д кључн�х с�вар� ��� �� ш�� су предс�авн�ц� људске врс�е схва���� зак�н���с�� к� е в�ада у у пр�р�д�. а��м, �век е �д сакупљања п��д�ва, пр�на�аска ва�ре, ��ва � р� ���ва, �с�епен� �в�адавш� веш��нама � знањ�ма, „с���а� д� земљ�радње , индустријске револуције . �а нач�н, �н �е в�ше �зв�ра хране уч�н�� д�с�упн�м, �акше се � р�е кре�а� �сва а� н�ве ��в��не пр�с��ре, ш�� е за п�с�ед�цу �ма�� с�а�н� апредак � п�рас� р��а с�ан�вн�ка.
�рећ� се за �пс�анак, ч�век у��че как� на ев��уц��у с�пс�вене врс�е ак� � на ев��уц� у дру��х врс�а. с �времен�, све в�ше � све р�е мења сред�ну у к���� ��в� у�р��ава�ућ� �ак� �пс�анак мн���х врс�а �, наравн�, с�пс�вен� �пс�анак м� ч�век �ма разв� ену свест . а се �ва �с� �на удру�� са сп�с� н�ш у пам ења � учења, ка� � м��у н�ш у сп�разумевања пу�ем у� ��чен�� ��в�ра, �асн� �е да све �� �здва�а ч�века �д св�х �с�а��х ��в�х �ћа на п�ане��. Међу��м, �� св��е п�се н� мес�� ч�век чес�� з��уп��ре љава � не�д��в�рн� се �дн�с� према пр�р�д�. едн�м п��ез�м у с�ању е да ун�ш�� �н� ш�� е пр�р�да век�в�ма с�вара�а. о�пад ка� �драз људск�� немара према ��в��н�� сред�н�
11
БИОЛОШКА И КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА
р� �е ш�� у савремен�м друш�ву рас�е свес� � к� мења п�нашање према ��в��н� сред�н�, дру��м врс�ама � сам�м се �! е зас�у�а � образовања. За�� �е п��ре н� да ш�р�ш св��а знања � ��чн�м пр�мер�м п�ка�еш да свака ма�а ак��вн�с� � пр�мена у п�нашању према ��в��н� сред�н� м��е да �знедр� ве��ке пр�мене
П�с�ед�це не�д��в�рн�� �дн�са ч�века према пр�р�д�
�� ење знања ��чн�м ан�а��вањем у раз��ч���м ак��вн�с��ма везан�х за �чување ��д�верз��е�а
ПОДСЕТИ СЕ
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Мутација* – пр�мена у �ене��чк�м ма�ер��а�у. Индустријска револуција* – на��� друш�вен� разв�� к��� се д���д�� у кра�к�м пер��ду у дру��� п���в�н� XVIII века. ���адашњу ручну пр��зв�дњу п�че�е су замењ�ва�� парне маш�не. т�ме �е зап�че� разв�� к��� �е �змен�� д��адашње п�����чке, пр�вредне � друш�вене с�с�еме у већем де�у све�а.
• Предме� пр�учавања ев��уц��е
• �в��уц��а ч�века
ку��урна
• индус�р��ска ев��уц��а
• Знача� �браз�вања
12
б����шка
СЛОВИ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
Шта нашу планету чини другачијом у односу на остале планете Сунчевог система?
ер�ва�н� на �в� п��ање н� е �ешк� �д��в�. су ус��в� к� � �м��ућава�у ��в��.
с�варн�, кад зав�р�м� у ��� к��� ку�ак шк��ск�� дв�р�ш�а, арaк пун в�де ��� п���едам� не у п�д � �аке, у�ч�ем� да ��в�� у а. �� на емљ� зад�вљу е св� �м м��у н�Вре�� �зв�р ка� �едан �д с��ма да се разв� е � пр��а��д� ус��в�ма к� � м��ућ�х ��в��н�х сред�на су п�некад � нем��у � за ве �ну �р�ан�зама. р� пр�мер� су �дређене врс�е ак�ер��а �к� вре��х �зв�ра – �е�з�ра, �љке к��е „� ��ава у зас�ањен� земљ�ш�е, па чак � неке врс�е ваљкас��х црва к� � сасв�м у��дн� ��ве у сред�нама к�се��м ка� с�рће. а ��в�� на сан�ама �еда �арк��ка, у џун��ама ф �ке, з е ��� �не ер�ке, на в�с�к�м п�ан�нск�м врх�в�ма �ма�а�а ��� у на�већ�м ду �нама �х�� �кеана, свуда �е п��ре навода: • ка� �рад�вна супс�анца свак�� ��в�� �ћа, • ка� с�ан�ш�е мн���х �р�ан�зама, • ка� една �д ��в��н�х сред�на, •
Да ли је вода једини услов потребан за живот на нашој планети?
. авн� да н� е. а �др�ање ��в��а на емљ� не�пх�дна е � енергија � а п���че �д нца. ахваљу у � њ� , �м��у ен� е кру�ење суп� е.
�ђе, већ�на �р�ан�зама не м��е да ��� ез кисеоника. а� �ас ез ��е, м�р�са � укуса у�аз� у сас�ав атмосфере* � литос ере , а у � ��ку рас�в�рен�м у в�д� хидрос ере . пр�цесу д�сања, а �зн�ва се с�вара � � навља ве м����н�ма ��д�на захваљу у � ��в��н�м ак��вн�с��ма ц��ан� ак�ер��а � �љака – у пр�цесу ф���с�н�езе. �ема�ск� пр�каз пр�цеса ф���с�н�езе
13
УСЛОВИ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
�к�м ев��уц��е ��ва �ћа су се пр��а��д��а ус��в�ма ��в��а едне �д ��в��н�х сред�на – к�пнен�� (сув�земн��) ��� в�ден��. Међу��м, п�с���е � �не врс�е к��е м��у п�д�еднак� д� р� да к�р�с�е ус��ве ��в��а к� е пру�а у � е сред�не, нпр. ве �на в�д�земаца. а разв� њ�х�в�х а а � �арв� не�пх�дна е в�да, д�к ка� �драс�е �ед�нке м��у да �ра�у – ��� в�ду, да се сакр��у , , . ја�а �а е
с��в� ��в��а на п�ане�� су се непрек�дн� мења��. ења у се � данас. д нас�анка п�ае�е, пре че��р� � п� м��� арде ��д�на, па д� данашњ�х дана, на ус��ве ��в��а у��а�� су раз��ч��� ак��р�: сунчев� зраче, , е�н�х п���ва Земље, рз�на р��ац��е, пр�дру�� ак��р�.
одрас�а �ед�нка �абе
ек. � �м ак��вн�с��ма реме�� равн��е�у у пр�р�д� мења�ућ� сас�ав ваздуха, �емпеа�уру, к�се��с� п�д���е � дру�е фак��ре. ве се �� �дра�ава на ��в� све�, укључу�ућ� сам�� ч�века.
ТА МИСЛИШ а �� е � емљ�на �рав��ац� а едан �д ус��ва ��в��а на наш� п�ане�� св� е м�шљење.
14
аз����
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ П��ед�не врс�е прк�се прав���ма �пс�анка, пре��вљава�ућ� у ����в� нем��ућ�м ус��в�ма. ��каз �в�� �врдњ� �есу �с�ра��вања на �ард��радама, с�ћушн�м с�а�к�в�ден�м беск�чмењац�ма к��� �з��ед�м п�дсећа�у на медвед�ће. ове ��в���њ�це ду��не �к� 1mm б��е су ч�ан�в� свем�рске експед�ц��е 2008. ��д�не. из���ене дванаес��дневн�м к�см�чк�м зрачењу, ве�ма н�ск�� �емпера�ур�, без в�де � к�се�н�ка, �в� �р�ан�зм� су пре��ве�� �змењене ус��ве ��в��а захваљу�ућ� св�м �ак� усп�рен�м ме�аб���зму.
ПОДСЕТИ СЕ
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК в�да
• Ус��в� к��� �м��ућава�у ��в��
енер���а
к�се�н�к
• Фак��р� к��� у��чу на пр�мену ус��ва ��в��а на Земљ�
тард��рада п�д м�кр�ск�п�м
Атмосфера* – од �рчк�х реч� ἀτμός (atmos) – пара, � σφαῖρα (sfera) – сфера; �ас�в��� �м��ач �к� наше п�ане�е дебљ�не 560– 600 km. Литосфера* – �д �рчк�х реч� λίθος (litos) – с�ена, � σφαῖρα (sfera) – сфера; Земљ�на к�ра дебљ�не 6–70 km. Хидросфера* – �д �рчк�х реч� ὕδωρ (hidr�) – в�да, � σφαῖρα (sfera) – сфера; в�ден� �м��ач на Земљ� к���м су �бухваћене све в�де (с�ане, п��ус�ане � с�а�ке).
15
АЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА. БИОДИВЕРЗИТЕТ
иодиверзитет предс�авља . �с�авн� е речен�, �значава ве��ку разн���к�с� св�х врс�а �љака, ��в���ња, , ��ч���м пр�с��р�ма ш�р�м п�ане�е. М��е се рећ� � к�мп��к�ван��е – ��д�верз��е� � ухва�а све раз��ке � пр�менљ�в�с� � ��ка, п��ава � пр�цеса св�х ��в�х �ћа на Земљ� на св�м н�в��ма њ�х�ве �р�ан�зац� е. Разноврсност живог света
е��ка разн�врсн�с� �р�ан�зама к� � ��ве у в�д� � на к�пну, за едн� с п�дземн�м �р�ан�зм�ма � сред�нама у к� �ма ��ве, у к�м �нац� � са св�м ек���шк�м ак��р�ма, �м��у ава ��в�� на . Пр�мер ����шке разн�врсн�с�� �љ�ва
Како биодиверзитет утиче на опстанак живота на Земљи?
увањем ��д�верз��е�а � а� св�х врс�а. ����шк� д�верз��е� �ма
е реч � �пс�анку ��в��а а емљ�. ак� на пр�мер, �р�ан�зм� к� � ��ве у земљ�ш�у св� �м ��в��н�м ак��вн�с��ма д�пр�н�се ње��в�� п��дн�с�� � ��ме �м��ућава�у �схрану св�х �љака. �д �љака зав�се � св� �с�а�� �р.
азн�врсн�с� �љн�� све�а �р�пске к�шне шуме
учн�ц� п�некад �ма у �е�ак зада�ак да пр�цене к���к� е укупан р� врс�а �љака, ��в���ња, �љ�ва � м�кр��р�ан�зама на емљ�. а�ра у да е д� сада у�вр ен� п�с�� ање ��зу 1,75–2 м����на врс�а, ш�� према раз��ч���м пре�п�с�авкама предс�авља сам� 10–12% укупн�� ��д�верз��е�а. Ве��к� р�� д� сада п��врђен�х врс�а �е, на�чешће, нед�в�љн� �сп��ан.
к�
р���с��
16
РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА. БИОДИВЕРЗИТЕТ
азне врс�е �р�ан�зама н�су равн�мерн� расп�ре ене ш�р�м п�ане�е. азн���к�с� к�пнен�х врс�а �р�ан�зама на�већа �е у �р�пск�м п� асу. к�ђе, н� разн�врсн�с� у м�р�ма � �кеан�ма не за�с�а е. рема �врдњама научн�ка, у њ�ма се на�аз� �к� 50% ��д�верз��е�а наше п�ане�е.
Разн�врсн�с� к�ра�н�� спруда
а а��с�, �в� су ек�с�с�ем�, ка� � већ�на дру��х, �з���ен� не�а��вн�м у��ца у ч�ве, мн���х п�зна��х врс�а. �р��ене су чак � �не к��е ��ш чека�у да уду ��кр�вене. шк� е у кра�к�м цр�ама навес�� к���к� е знача� ��д�верз��е�а, нар�ч��� за ч�века.
авед�м� сам� ње��в прак��чн�, ек�н�мск�, научн�, ес�е�ск�, ка� � ве��к� ку��урн� знача . а знач� прак��чан � ек�н�мск� знача� �ће �� асн� е ак� ка�ем� да е сав ��в� све� ��р�ман ресурс* хране, �ек�ва, �рад�вн�� ма�ер� а�а, �ндус�р� ск�х с�р�в�на, ��р�ва � �ш мн��� ���а. �� све�а на р� ан�� ч�вечанс�в� �ма м�ра�ну � авезу да �чува ����шка ��а�с�ва к��а �е нас�ед��� �д предака, да � �х у несмањен�м р��у � разн�врсн�с�� преда�� св� �м п���мц�ма. Пр�р�да, а п�се н� пр�р�дне ре�к�с��, �ес�е нац��на�на аш��на к��а се н�как� не сме занемар���, већ се м�ра сачува��.
Разн�врсн� в�ће � п�врће ка� ресурс хране
ИСТРАЖИВАЧИ р�аве с на�већ�м ��д�верз��е��м су: ус�ра�� а, раз��, на, ��ум ��а, ад�р, нд� а, нд�нез� а, ада�аскар, екс�к�, еру � а�р. а кар�� све�а пр�нађ� �ве др�аве. а к���м �е��рафск�м ш�р�нама �е�� већ�на �в�х земаља а �з �в�� п�да�ка м��еш да закључ�ш � ��а�с�ву ��д�верз��е�а
17
РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА. БИОДИВЕРЗИТЕТ
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ Ва�н�с� б��д�верз��е�а ���еда се � у разн�врсн�с�� хране к��а нам �е свак�дневн� на �рпез�, а к��а п�рек�� в�д� �з пр�р�де. ис�ра��вања п�казу�у да 80% пр��зв�да к��е ч�век к�р�с�� у �схран� п���че �д сам� 20 б�љн�х врс�а, �ак� нам �е на расп��а�ању невер�ва�н�х 80 000 врс�а б�љака ч��е су хранљ�ве вредн�с�� �д��вара�уће!
ЗАСУЧИ РУКАВЕ Прак��чн� сусре� с ��д�верз��е��м �маћеш ак� зад�в�ш св��у п�р�д�цу пр�прем�вш� здраву ч�р у �д раз��ч���� п�врћа. � едн�� пред���а. П��ре ан ма�ер��а�: п�врће – ��ав�ца црн�� �ука, 2 црвене папр�ке шар�арепе, кр�мп�ра, к�рена першуна к�рен пашкана�а, мања ��ав�ца це�ера, парада за; �љн� зач�н� – �р��ан�, �с�љак � рузмар�н према ; зач�н� – � ер � с� п� укусу, ��в�р�в ��с�; уље – каш�ке уља �д сунц�кре�а ��� кукуруза; в�да – . р�премање. ецка� п�врће. У ду љ� суд с�па� уље � пр�пр�� п�врће, с�а�н� меша�ућ� � д���ва�ућ� п�ма�� в�де да не за��р�. ак�н м�н. на�� пре�с�а��м в�д�м. ��рба �д раз��ч���� �да све �с�а�е зач�не. �к��п� суд � кува на �а�ан� п�врћа ва�р� �к� 60 м�н. Пре с�у�ења ч�р у �д п�врћа м��еш украс��� с��н� сецкан�м ��с��в�ма першуна. р� а�н�
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ
азн�врс�ан ��в�
18
једна ��па�а ква���е�н�� баш�енск�� земљ�ш�а садр�� в�ше врс�а �р�ан�зама не�� ш�� се м��е наћ� на п�врш�н� 1 ара �р�пске к�шне шуме. �к� се �в�м п�да�ку д�да � с��б�дна пр�цена научн�ка, да �к� 80% м�кр��р�ан�зама к��� ��ве у земљ�ш�у ��ш н��е �ден��ф�к�вана, схва��ћеш к���к� �е ва�ан �в�� зада�ак да се укључ�ш у �чување �ве разн�врсн�с��!
РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА. БИОДИВЕРЗИТЕТ
�куша� да са св���м �с�ра��вачк�м ��м�м �сп��аш разн���к�с� (д�верз��е�) б�љака к��е ас�у на �равњаку шк��ск�� дв�р�ш�а, парка ��� на �б���њ�� ��вад�. За �с�ра��вање ће вам б��� п��ребна че��р� к�ч�ћа, канап ду��не 4 m � к ључ за преп�знавање рс�а зељас��х б�љака. �м�ћу к�ч�ћа � канапа направ��е прав��ан квадра�, а за��м пр��н��е на �с�ра��вање врс�а б�љака к��е �у ��ве. Резу��а�е унес��е у �абе�у. адн� ��с� бр. Мес�� �с�ра��вања: �а�ум �с�ра��вања: рс�а б�љке (нар�дн�/научн� �ме ��� �п�с б�љке)
Укупан бр�� раз��ч���х врс�а б�љака на 1 м2
Бр�� �ед�нк� (�нд�в�дуа) �дређене врс�е б�љке
Укупан бр�� �ед�нк� св�х врс�а б�љака на 1 м2
Укупан бр�� раз��ч���х врс�а б�љака на 1 m Индекс* д�верз��е�а Укупан бр�� �ед�нк� св�х врс�а б�љака на 1 m езу��а�е �с�ра��вања м��е�е да предс�ав��е �раф�к�н�м, ф����раф��ама �/��� хербарск�м ма�ер��а��м. ов� �с�ра��вање б� б��� �н�ересан�н� п�н�в��� у раз��ч���м пер��д�ма ��д�не, ка� � уп�ред��� �с�ра��вања раз��ч���х �равна��х за�едн�ца у на�б����� �к���н�.
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК ПОДСЕТИ СЕ Биодиверзитет* – �д �рчке реч� βίος (bios) – ��в��, � �а��нске реч� diversitas – раз��ч���; б����шка разн�врсн�с� ��в�� све�а.
• Б��д�верз��е�
Ресурс* – �д француске реч� ressource (resors), ш�� знач� �зв�р �з к��а се д�б��а�у с�р�в�не, резерва, средс�в� к��е зад�в�љава неку п��ребу; супс�анце к��е се на�азе у пр�р�д�, а к��е се сма�ра�у вредн�м у св���� пр�р�дн�� ф�рм�.
• Заш���а � �чување б��д�верз��е�а
• Знача� б��д�верз��е�а
Индекс* – п�каза�ељ, �з�����ац.
19
ИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОГ СВЕТА
а ��ва �ћа на Земљ� су с��чне �сн�вне �рађе, ма к���к� , . Већ с� �давн� науч��/�а да су �сн�вне �рад�вне �ед�н�це свак�� ��в�� �ћа, ће���е. ак� с��не � ����м �ку нев�дљ�ве, �не су сп�с� не да � авља�у аш све ��в��не функц��е. е�� а м��е предс�авља�� � ч��ав �р�ан�зам, ш�� е с�уча к�д једноћелијских организама. Већ с� се уп�зна�/�а с в�ше њ�х (аме а, �чар�, �репљар�). е �на �р�ан�зама е вишећелијске �ра е. е ��в��не ункц� е к� е едн� е�� ск� �р�ан�зам, на пр�мер аме а, успева да � ав� сам�с�а�н�, в�ше е�� ск� �р�ан�зам � авља ск�адн�м функц��н�сањем ве��к�� р��а раз��ч���х ће���а. е�� е в�ше е�� ск�х �р�ан�зама �раде �к�ва, в�ше �к�ва �р�ане, в�ше �р�ана у�аз� у �рађу �дређен�� с�с�ема �р�ана, а св� с�с�ем� �р�ана � разу�у �ед�нс�вену це��ну – �р�ан�зам. ваква �р�ан�з�ван�с� ��в�� све�а предс�авља биолошку организацију. једн�ће���ск� �р�ан�зам
����шку �р�ан�зац� у над�везу е се � еколошка организација ��в�� све�а. � �в� �р�ан�з�ван�с��, свак� �р�ан�зам се м��е предс�ав��� п� м�м ед�нке. Већ� р�� �ед�нк� �с�е врс�е удру�у�у се � за�едн� популацију . �ше п�пу�ац� а раз��ч���х врс�а �р�ан�зама ( �љака, ��в���ња, �љ�ва, м�кр��р�ан�зама сач�њава у ��в��ну за едн�цу ���, как� �е ����з� с�ручн� наз�ва�у, биоценозу . За�едн� са сп�љашњ�м сред�н�м, ��цен�зе � разу у ек�с�с�ем. к�с�с�ем� с��чн�� сас�ава � �с� �на сач�њава у биом*. а�зад, св� ��м�, удру�ен� у врхунск� с�с�ем к� � са на�аз� на на в�шем н�в�у �р�ан�зац� е ��в�� све�а наше п�ане�е, ч�не биосферу .
�шеће���ск� �р�ан�зам
20
��с ера е врхунск� ед�нс�в� ��ве � не��ве пр�. н�с�авн� е речен�, �на е � �ас� на Земљ� у к���� се �дв��а ��в��. ��ве а�м�сфере, ����сфере � х�др�сфере, к��� се, мада нам �� на прв� п���ед н� е у�чљ�в�, у ед�њу у пр�сус�в�м ��в�х �ћа.
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОГ СВЕТА
БИОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА
ЋЕЛИЈА → ТКИВО → ОРГАН → ОРГАНСКИ СИСТЕМ → ОРГАНИЗАМ ЈЕДИНКА → ПОПУЛАЦИЈА → БИОЦЕНОЗА → ЕКОСИСТЕМ → БИОМ → БИОСФЕРА
ЕКОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Популација* – �рупа �ед�нк� �с�е врс�е п�везан�х �дн�с�ма размн��авања на мес�у �де ��ве. Биоценоза* �д �рчк�х реч� βίος (bios) – ��в��, � koinós – за�едн� => ��в��на за�едн�ца – б��цен�за; �б��к за�едн�чк�� ��в��а �р�ан�зама (б�љака, ��в���ња, м�кр��р�ан�зама) п�везан�х �дн�с�ма �схране. Екосистем* – �ед�нс�в� ��ве � не��ве пр�р�де у �дређен�м пр�с��ру. Биом* – скуп ек�с�с�ема са с��чн�м к�мб�нац���м ек���шк�х фак��ра. Биосфера* – �д �рчк�х реч� βίος (bios) – ��в��, � σφαῖρα (sfera) – сфера; врхунск� �ед�нс�в� ��ве � не��ве пр�р�де на Земљ�.
ПОДСЕТИ СЕ • једн�ће���ск� �р�ан�зм� • В�шеће���ск� �р�ан�зм� • ор�ан�зац��а ��в�� све�а
б����шка (ће���а, �к�в�, �р�ан, с�с�ем �р�ана, �р�ан�зам) ек���шка (п�пу�ац��а, б��цен�за, ек�с�с�ем, б��м, б��сфера)
21
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОГ СВЕТА
ЗАБАВИ СЕ, РАЗМИСЛИ, ДОПУНИ...
I. Заокружи тачан одговор. . � а �д �в�х �врдњ� не �д��вара ����шк�� ев��уц��� ч�века: �м��у ��а е сп�с� н�с� кре�ања на две н��е п�дразумева�а е н�з нас�едн�х пр�мена �м��у ��а е уве ање запрем�не �� ање � ве��ч�не м�з�а ) �дв��а�а се ве�ма рз� � на���.
.
а е у ку��урн� ев��уц� � д�ве�� д� на���� рас�а људске п�пу�ац� е: сакупљање п��д�ва пр�на�азак ва�ре ) п�че�ак ављења земљ�радњ�м � с��чарс�в�м �ндус�р� ска рев��уц� а.
II. Упиши у квадратиће слова према одговарајућем редоследу. .
���шка �р�ан�зац� а – ��сфера, Б – ��цен�за, В – ��м, –п�пу�ац� а,
22
–ек�с�с�ем,
– ед�нка
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОГ СВЕТА
. ���шка �р�ан�зац� а – ��сфера
р�мер� к� � ��ус�ру у п� ед�не н�в�е м
Б – ��цен�за
п с��ња
В – ��м
��в� све�
ар�нк�ве ару�е
– п�пу�ац� а
( ) п�ане�а емља
– ек�с�с�ем
( ) св� вук�в� З�а�� �ра
– ед�нка
( ) п��ас ук�в�х шума
�� е
IV. Проблемски задатак . с��ва к� а ч�не п� ам
23
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА, ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И ЗНАЧАЈ ЕКОЛОГИЈЕ ...............................................................................26 ЖИВОТНА СРЕДИНА “ ПОЈАМ И КОМПОНЕНТЕ ................................. 29 ЖИВОТНО СТАНИШТЕ “ БИОТОП ......................................................... 30 УСЛОВИ ЖИВОТА У СТАНИШТУ “ ДЕЈСТВО ЕКОЛОШКИХ �АКТОРА ... 34 ОДНОС ОРГАНИЗАМА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ®АДАПТАЦИЈЕ, ЖИВОТНЕ �ОРМЕ ........................................................ 37 ПОПУЛАЦИЈА “ ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ..................................................... 40 ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА .............................. 44 ЕКОСИСТЕМ “ ОСНОВНИ ПРОЦЕСИ КОЈИ СЕ ОДВИЈАЈУ У ЕКОСИСТЕМУ ...................................................... 47 ОСНОВНИ БИОМИ НА ЗЕМЉИ. БИОС�ЕРА ......................................... 55
РЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА, РАЗВОЈ И ЗНАЧАЈ ЕКОЛОГИЈЕ
�едн� ��в� �ће ��� �рупа �р�ан�зама не м��е да ��в� �з���ван�. Како се развијала научна област екологија?
��� да �е реч � ак�ер���, аме �, ��ша�у, смрч� ��� сур�м �р�у, свак�м �р�ан�зму п��ре на �е енер���а, храна, в�да, мес�� за ��в��, а� � пр�сус�в� дру��х �р�ан�зама с к� �ма де�� ��в��н� пр�с��р. учна � �ас� екологија е де� ������ е к� � пр�учава �дн�се ��в�х � а � њ�х�ве сред�не.
: ἶκος o os – ку а, д�м, с�ан�ш�е � –λ учење => ек����� а – наука � с�ан�ш�у.
γος
ogos – наука ���
��ам ек������а �е прв� пу� � �ављен у �едн�м раду ке�а . ��д�не. е��в� закључц� п�с�ав��� су �емеље ек����� �, ��а се, у на�ш�рем см�с�у, ав� пр�учавањем односа између живих бића и свега што их окружује. асн� �� �е да се у �кру�ењу ��в�х �ћа на�азе � дру�� �р�ан�зм�, а�� � не��в� де��в� пр�р�де. з ���а м��еш закључ��� да су �дн�с� у пр�р�д� р� н� � с���ен�, а� � �� да се усп�с�авља у п� зак�н���с��ма к� е ч�век �с�епен� уп�зна е.
нес� е е� (1834–1919)
е��к� д�пр�н�с разв� у ек����� е да� е � е е��в савремен�к, ен��еск� ев��уц��н�с�а ар�с а в�н. а знача н� а арв�н�ва запа�ања нас�а�а су ка� резу��а� ана��зе �с� �на � ак��вн�с�� �р�ан�зама . е�з���чне кра еве, а�� � пр�учавање пр�менљ�в�с�� к�д �а ен�х �љака � д�ма �х ��в���ња �м��у ��� су разумевање едн�� де�а с���ен�х �дн�са у пр�. р�ч�� знача за разв� ек����� е �ма в�н�в� �умачење за едн�чк�� де��вања сред�не � нас�еђ�вања.
рв�н (1809–1882)
26
�м � п�че�к�м века па�ња ч�ечанс�ва �е в�ше ��а усмерена на �ндус�р��ску пр��зв�дњу, ка� � на ра�не сук� е , . аква друш�вена дешавања н�су м���а да реше пр� �ем �пс�анка рас�уће� р��а људ� а Земљ�, а ��ш мање да п� �љша�у ус��ве за ��в�� на наш� п�ане��. апр���в, �на су е�а��вн� де��ва�а на ��в��ну сред�ну. дру�� п���в�н� века разв� у науке е знача н� д�пр�не�а сарадња с�ручњака �з раз��ч���х � �ас��.
За�ађење ваздуха
�с�а�� �е �асн� да се на�већ� пр� �ем� ч�вечанс�ва м��у решава�� сам� ак� се п�сма�ра�у з раз��ч���х у���ва, �р�ан�з�ван� � све� ухва�н�. ремена ек����� а � заш���а ��в��не сред�не у прв� п�ан с�авља �чување пр�р�де, а�� да се пр� ��м не у�р�з� даљ� разв� ч�вечанс�ва. Разв�� савремене ек������е укључу�е � �е е. едан �д њен�х на ва�н� �х зада�ака – заштита природе нема сам� св� гло ални н�в�. а�н� е да �д п�че�ка разумеш да за свак�� п� ед�нца �у �ма п�с�а. е п�с���� Homo sapiens sapiens – разуман ч�век (мушкарац, �ена ��� де�е), к��� � се � �ма рав� да �врд� как� п�седу�е свес� ак� �aj п��ам не � ухва�а еколошку свест � савест. рема ��ме, свак� �д нас м��е св� �м свак�дневн�м п�с�упц�ма да п�ка�е н�в� с�пс�вене ек���шке свес��, чак � кад нема пу ��ку. �д��в�рн�с�� ве��к�� р��а људ� � авља�у мн��е с�рук�вне, зван�чне, а�� � незван�чне �р�ан�зац� е . � нек���к� пр�мера скраћен�ца њ�: IUCN – Међунар�дна ун��а за �чување пр�р�де – е�ск� ф�нд за пр�р�ду – е�ск� мониторинг цен�ар за �чување пр�р�де – р��рам ед�њен�х нац� а за ��в��ну –
е унар�дна ун� а за заш���у п��ца – �пска мре�а �р�ан�зац� а к� е управља�у пр�р�дн�м д� р�ма – �ан�зац��а У�ед�њен�х нац��а за � ра, – е���на�н� цен�ар за ��в��ну сред�ну за цен�ра�ну � �с��чну вр�пу Прав��ан �дн�с према ��паду
27
ИСТРАЖИВАЧИ Пр�нађ� ��ш пр�мера ек���шк�х �р�ан�зац��а � удру�ења к��а се баве заш����м пр�р�де �з �в�� мес�а ��� �к���не.
�акав б� б�� �в�� д�пр�н�с (ак��вн�с��) нек�� �д �в�х �р�ан�зац��а?
ПОДСЕТИ СЕ
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Глобални* – све�бухва�ан, све�ск�; к��� се �дн�с� на це�у нашу п�ане�у. Мониторинг* – непрек�дн� праћење пр�мена ��к�м ду�е� времена у ц�љу сакупљања �нф�рмац��а.
• �к������а ка� наука • ис��р��ск� разв�� ек������е • Знача� ек������е
���ба�н�
��ка�н�
��чн�
• �к���шке �р�ан�зац��е � удру�ења
28
ИВОТНА СРЕДИНА
��на сред�на � ухва�а де� Земљ�н�� пр�с��ра к��� �м��ућава ��в�� �р�ан�зама. а �е раз��ч��а за свак� ��в� �ће, �ер укључу�е: • �дре ен� ��в��н� пр�с��р, • ф�з�чк�-хем��ске �с� �не �к���не, • расп�����ве ресурсе – енер�� а, в�да, храна, • де��вање �с�а��х �р�ан�зама, • пр�менљ�в�с� пре�х�дн� наведен��. с�м наведен�х к�мп�нена�а, п� ам ��в��не сред�не м�рам� д�пун��� � пр�менама к� е е у пр�р�ду уне� � нас�авља даље да ун�с� човек. За�� се м��е рећ� да п��ам ��в��не сред�не � ухва�а пр�р�дне � с�в�рене вредн�с�� ч� � ме ус� н� �дн�с� ч�не ��в��н� �кру�ење. � �ча ен� е да ��в�р�м� � два �сн�вна ��па ��в��не сред�не – в�ден� � к�пнен� сув�земн� . Водена животна средина предс�авља д�м за ��р�ман р�� �р�ан�зама. Пр�знаћеш да се у ве��к� мер� раз��ку у ��в��не �к��н�с�� �р�ан�зама у м�р�ма � �кеан�ма у �дн�су на ��в�� у к�пнен�м в�дама. За мн��е врс�е ва�н� �е � да �� ��ве у пр�� а�н�м п��асу ��� на ве��к�м м�рск�м ду �нама.
Ве��ка е�а а�ку�а - �в�� у м�ру
Пас�рмка - ��в�� у �с�р�м
рећ�ну Земљ�не п�врш�не предс�авља к�пн� – �у ��в��ну сред�ну наз�вам� копненом (сув�земн�м), у њој �р�ан�зм� к�р�с�е а�м�сферск� ваздух у пр�цесу д�сања. Већ� де� �р�ан�зама ��в� на п�врш�н�, д�к мањ� р�� њ�х насељава земљ�ш�е. З �� ���а п�с�� � м�шљење да се � земљ�ш�е с п�се н�м к�мп�екс�м ек���шк�х ак��ра м��е �здв���� ка� п�се на ��в��на сред�на.
ПОДСЕТИ СЕ • П��ам � к�мп�нен�е ��в��не сред�не • т�п�в� ��в��не сред�не
в�дена к�пнена (сув�земна)
29
ИВОТНО СТАНИШТЕ - БИОТОП
Мања це��на у �кв�ру ��в��не сред�не у к���� се �д��рава�у ��в��не ак��вн�с�� �р�ан�зама з�ве се биотоп ��� животно станиште. �аз�в �в�� ек���шк�� п��ма �раде две реч� п�рек��м �з �рчк�� �ез�ка: βëος (bios) – ��в�� � ìοíος (topos) – мес�� => б����п – ��в��н� с�ан�ш�е. гран�це �в�� мес�а за ��в�� п�некад н��е баш �ак� �дред���. �екад се м��у в�де�� на прв� п���ед, на пр�мер, �ам� �де се завршава �едан �езерск� б����п, а п�ч�ње �к��на ��вада. Међу��м, к�р�сн� �е зна�� да су б����п� ��ран�чен� п�себн�м к�мб�нац���м ус��ва сред�не, а�� � предс�авн�ц�ма ��в�� све�а к��� �а нас�ању�у.
М�ада шума букве
��ара шума букве
У свак�м с�ан�ш�у ��ва б�ћа �ма�у �дређене п��ребе у �дн�су на �кру�ење (п��ребе за хран�м, в�д�м, мес��м за �дм�р, ск��н�ш�ем, мес��м за п�д�зање м�ад�х). ��ан�ш�е се �д��ку�е �дређен�м ф�з�чк�-хем��ск�м сас�ав�м � расп��а�е �дређен�м условима за живот �р�ан�зама. �к� уп�ред�м� хем��ск� сас�ав �р�ан�зама � хем��ск� сас�ав с�ан�ш�а, у�ч�ћем� да се рад� � �с��м е�емен��ма � �ед�њењ�ма к��� се на�азе у раз��ч���м међус�бн�м �дн�с�ма. Зб�� ���а се дешава да на��е пр�мене у хем��ск�м сас�аву с�ан�ш�а �заз�ву ве��ке � на��е пр�мене у сас�аву � бр��н�с�� �р�ан�зама к��� �у ��ве. један �д на�а��с� чес��х пр�мера �вакв�х пр�мена �ес�е п�м�р р�бе у нек�� рец� зб�� смањења к���ч�не рас�в�рен�� к�се�н�ка ��� зб�� �з��вања неке хем�ка���е у речну ��� м�рску в�ду. од��ке свак�� б����па п�д���не су пр�менама. ��ан�вн�ц� к��� су успе�� да се пр��а��де раз��ч���м пр�менама �пс�а�у у б����пу, а �н� к��� �� не успева�у, м�ра�у да п��ра�е дру�� б����п. Врс�е к���ма н� �� не п�ђе за рук�м на�а��с� �зум�ру. П�м�р р�бе ка� �една �д п�с�ед�ца за�ађ�вања в�де
30
ЗАСУЧИ РУКАВЕ � схва���/�а знача� ек���шк�х �с�ра��вања, п�куша� да се �р�ан�зу�еш са �с�а��м учен�ц�ма цама у �дељењу. р�на ��е у св� � �к���н� два с�ан�ш�а к� а се раз��ку у п� ��пу �љн�х за�едн�ца (на пр�мер, ��с��падна шума � че��нарска шума). ф�рм��е две �рупе � пр�прем��е ма�ер��а�: �ерм�ме�ар, све���мер, ��с��ће за �деђ�вање с�епена к�се��с�� ��� азн�с�� сред�не (��� �нс�румен�, пехаме�ар), две чаше, �ап�ћ за мешање, каш�ку ��� ��па��цу, пап�рна�е марам�це, �цу с в�д�м. вака �рупа �ма зада�ак да �сп��а какв� су ��в��н� ус��в� у с�ан�ш�у. пу�с�в�: р���к�м мерења: • �емпера�уре ваздуха – �ерм�ме�ар п�с�ав��е �ак� да н� е �з���ен сунцу, на два ме�ра ; • �емпера�уре земљ�ш�а (п�д���е) – �ск�па��е рупу д�в�љн� ду �ку да с�ане �ерм�ме�ар � п�н�в� е зак�па �е; �с�ав��е �ерм�ме�ар нек���к� м�ну�а пре не�� ш�� �ч��а�е ; • в�а�н�с� п�д���е – пр�вер��е (су �ек��вн�) п�м�ћу пап�рне марам�це; • све���сн�� ре��ма – све���мер п�с�ав��е на ���; • с�епена к�се��с�� п�д���е – каш�к�м узм��е уз�рак земљ�ш�а � с�па �е у чашу.
п�ве ање к�се��с�� сред�не
неу�ра�на сред�на
п�већање азн�с�� сред�не
а�� �е в�ду д� врха � па�љ�в� пр�меша �е д�к се земља не рас�в�р�. ос ав��е нек���к� м�ну�а да се чес��це земљ�ш�а с�е�ну. �м� у ��с�� а ��� пехаме�ра �дред��е к�се��с� п�д���е. езу��а�е �с�ра��вања унес��е у �а е�е на с�еде � с�ран�.
31
Радн� ��с� р. : ес�� �с�ра��вања: п �љне за�едн�це:
ваздуха
Температура земљишта
Влажност подлоге
Светлосни режим
Киселост подлоге
Температура земљишта
Влажност подлоге
Светлосни режим
Киселост подлоге
адн� ��с� р. : ес�� �с�ра��вања: п �љне за�едн�це:
ваздуха
езу��а�е �с�ра��вања предс�ав��е �ра �чк� � уп�ред��е.
, аз��ч���х ��д�шњ�х д� а ��� у дру��м ��в��н�м за�едн�цама, на пр�мер у п���ку � ар�?
�ред мерења �емпера�уре, све���сн�� ре��ма � к�се��с�� п�д���е м��е�е да �сп��у е�е � а�� �ерена п� ед�н�х ����па, надм�рску в�с�ну, механ�чке �с� �не ��а, пр�пус�љ�в�с� земљ�ш�а за в�ду, де љ�ну .
32
ЖИВОТНО СТАНИШТЕ - БИОТОП
ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ
једн� �д не�б�чн�х с�ан�ш�а предс�авља�у пећ�не. оне су с�р�машн� � ����в� непр�менљ�в� �кру�ење са спец�ф�чн�м ��в��н�м ус��в�ма – �дсус�в� све���с��, нед�с�а�ак хране, �емпера�ура � в�а�н�с� ваз-духа се не мења�у мн��� без �бз�ра на ��д�шња д�ба. У њ�ма ��ве п� свему �ед�нс�вен� пећ�нск� �р�ан�зм�: ч�веч�а р�б�ца, мн��е врс�е паук���к�х з��авкара, �нсек�� ка� ш�� су с�епа буба �р�бар, пећ�нск� зр�кавац � мн��� дру��. П��ед�не врс�е, ка� ш�� �е на пр�мер, �една врс�а рак�ва, �б�чн� ракушац, к�р�с�е се у ек���шк�м �с�ра��вањ�ма ка� п�каза�ељ� с�епена токсичности* в�де. ова врс�а смању�е св��у бр��н�с� ��� п��пун� нес�а�е када д�ђе д� за�ађења п�дземн�х в�да. једн� �д не�б�чн�х с�ан�ш�а - П��пећка пећ�на
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Хумус* – хумус �е п��дн� ���, � �чн� де љ�не нек���к� дец�ме�ара к��е �е нас�а�� раз�радњ�м �р�анск�х супс�анц�. Токсичан* – ��р�ван.
ПОДСЕТИ СЕ • П��ам � к�мп�нен�е с�ан�ш�а • Пр�менљ�в�с� �д��ка б����па � м��уће п�с�ед�це
33
СЛОВИ ЖИВОТА У СТАНИШТУ - ДЕЈСТВО ЕКОЛОШКИХ �АКТОРА
У��ца�� к��� д��азе д�рек�н� �з сп�љашње сред�не � �бразу�у ус��ве ��в��а на Земљ� �значен� су ка� еколошки фактори* ��� чиниоци. он� су пр�менљ�в� у пр�с��ру � времену � ка� це��на де�у�у на сва ��ва б�ћа. ис��времен�, ��ва б�ћа се непрек�дн� пр��а��ђава�у ��м фак��р�ма � �ак� �х чес�� мења�у. У ��м мн�ш�ву фак��ра к��� се преп��ћу � да�у �кв�р ��в��а �едн�� ��в�� б�ћа, де�у�у абиотички фактори* (к��� п���чу �д не��ве пр�р�де) � биотички фактори* (к��� п���чу �д ��в�х б�ћа). �б����чк� фак��р� су ве�ма с���ен� � разн�врсн�. обухва�а�у фак��ре к��ме, ф�з�чк�-хем��ске фак��ре ��в��не сред�не � фак��ре рељефа. ����ен�ца аб����чк� нас�а�а �е �д �рчк�х реч�: а – ш�� знач� не � реч� βιος (bios) –��в�� => �на� к��� п���че �д не��ве пр�р�де. ��шна ���с�а - �едан �д б����чк�х фак��ра к��� у��че на ква���е� земљ�ш�а
Уч��/�а с� �з �е��раф��е да фактори климе �бухва�а�у: �емпера�уру, све���с�, сунчев� зрачење, в�а�н�с� � кре�ање ваздушн�х маса, �дн�сн� ве�ар. од �в�х фак��ра зав�с� к��а ће ��ва б�ћа насељава�� �дређене �б�ас��. �изичко-хемијски фактори �бухва�а�у сас�ав � с�рук�уру ��в��н�х сред�на (в�да, ваздух, земљ�ш�е). �актори рељефа п�дразумева�у: надм�рску в�с�ну, дуб�ну, на��б �ерена � �крену��с� према �дређен�� с�ран� све�а, ш�� се с�ручн� наз�ва експ�з�ц��а. ов� ч�н��ц� не де�у�у д�рек�н� већ за�едн� с �с�а��м фак��р�ма у��чу на ��ва б�ћа. ���урн� �� �е п�зна�� да с п�већањем надм�рске в�с�не �пада �емпера�ура ваздуха ��� да с п�већањем дуб�не рас�е пр���сак. так�ђе, с пр�мен�м дуб�не ��� на��ба �ерена � ње��ве �крену��с�� �дређен�� с�ран� све�а, мења се к���ч�на сунчев�� зрачења � све���с��. �е�с�в� б����чк�х фак��ра м��е б��� бескра�н� с���ен� � �сп�љава се у међус�бн�м �дн�с�ма ��в�х б�ћа. Међу �в�м фак��р�ма нар�ч��� се �с��че у��ца� ч�века �значен ка� антропогени фактор (�д �рчке реч� Άνθρωπος (antropos), ш�� знач� ч�век). �е�с�в� ч�века на ��ву пр�р�ду �е �зузе�н� ва�ан ек���шк� фак��р. Захваљу�ућ� с�пс�вен�� свес��, д�с���нућ�ма науке � �ехн�ке, ка� � св� ��� бр��н�с��, људ� �с��времен� де�у�е с �с�а��м б����чк�м фак��р�ма. “ удска врс�а �е на�бр��н��а у �руп� ве��к�х с�сара.
34
Пр�мер п�з���вн�� де��вања ан�р�п��ен�� фак��ра
Пр�мер не�а��вн�� де��вања ан�р�п��ен�� фак��ра
УСЛОВИ ЖИВОТА У СТАНИШТУ - ДЕЈСТВО ЕКОЛОШКИХ АКТОРА
�една дру�а врс�а с�сара пр� ���не ве��ч�не (вук�в�, �е�пард�, де�ф�н�) н��е н� ��зу �ак� р��на ка� људска. за �рав� да нас данас �ма ��зу седам м����ард�, па �ак� у ве��к�� мер� у��чем� на ��в��ну сред�ну. В�д�ш да су ��в��н� фак��р� мн��� р��н� � ве�ма разн���к�. љ�в� у св�м �н�енз��е�у � у��ца�у на ��ва �ћа. к�ђе, променљиви су у простору и времену. р�менљ�в�с� �е на��акше ��ус�р�ва�� ч�њен�ц�м да се к��ма�ск� фак��р� мења�у у ш�р�к�м �ран�цама, не сам� у пр�с��ру, �змеђу п���ва � п��у�ара, већ � у времену, у ��ку са�а, дана, ��д�не, век�ва. � ш�� е ве сп�мену��, св� ак��р� делују истовремено на ��ва � а � међусобно се условљавају. �а�н�с� ваздуха, на пр�мер, зав�с� �д �емпера�уре, а � а �ва ак��ра . к�, св� за едн� де�у у на ��в� све�.
ШТА МИСЛИШ � се к�се�н�к к��� у�аз� у сас�ав а�м�сфере м��е сма�ра�� а ����чк�м фак��р�м? Заш�� да ��� заш�� не, � �асн�.
Заш�� �ма ма�� �љака к��е рас�у �сп�д кр�шњ� нек�� ��с��падн�� дрвећа, нпр. �раха, а ����в� �х у�пш�е нема �сп�д п��ед�н�� че��нарск�� дрвећа, на пр�мер, ��се?
ОБОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Еколошки фактори/чиниоци* – разн�врсн� у��ца�� к���ма су �з���ена ��ва б�ћа Абиотички фактори* – у��ца�� не��ве пр�р�де на ��ва б�ћа Биотички фактори* – у��ца�� к��е на �р�ан�зме �ма�у дру�а ��ва б�ћа.
35