Recenzenti
Spomenka Kosanovi} pedagog u O[ „Drinka Pavlovi}ß, Beograd Dejan Bo{kovi} profesor u O[ „Ivo Andri}ß i O[ „France Pre{ernß, Beograd Ivan Paunovi} profesor razredne nastave u O[ „Ru|er Bo{kovi}ß, Beograd Za izdava~a Milka Je{i}
Predmetni urednik Aleksandra Aleksandr a Mali}
Министар просвете Републике Србије, решењем брoj 650-02-00103/2008-06 од 23. јуна 2008. год., одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом четврт ом разреду основне школе ISBN 978-86-87715-10-3
Recenzenti
Spomenka Kosanovi} pedagog u O[ „Drinka Pavlovi}ß, Beograd Dejan Bo{kovi} profesor u O[ „Ivo Andri}ß i O[ „France Pre{ernß, Beograd Ivan Paunovi} profesor razredne nastave u O[ „Ru|er Bo{kovi}ß, Beograd Za izdava~a Milka Je{i}
Predmetni urednik Aleksandra Aleksandr a Mali}
Министар просвете Републике Србије, решењем брoj 650-02-00103/2008-06 од 23. јуна 2008. год., одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом четврт ом разреду основне школе ISBN 978-86-87715-10-3
Драги четвртаци, Добро дошли у свет науке! Уџбеник Природа Уџбеник Природа и друштво помоћи друштво помоћи ће вам да: – упознате своју домовину, њену прошлост и њена богатства; – научит научите е колико је богат биљни и животињски свет Србије и како да чувате природу; – сазнате колико смо ми, љу људи, ди, различити различити,, а ипак слични; – кроз огледе и игру истражујете природне појаве. Да би вам учење било забавније, у свакој лекцији су предвиђене разноврсне активности. Те Те активности ак тивности обележене су знацима: ПОДСЕТИ СЕ…
Уради задатак Прочитај у Радним листовима Изведи оглед Уколико желиш да сазнаш више, прочитај ЗАНИМЉИВОСТИ
Човек – то то сам ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Моје тело . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Живим здраво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Ја живим… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Моја домовина Република Србија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Београд – главни град Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Становници Ст ановници Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Србија у међународним организацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12 14 16 18 20
Рељеф Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Клима у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Воде у Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Природна богатства богатства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Извори енергије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Сачувајмо природу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Делатности љу људи ди у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22 24 25 31 32 34 36
Царства живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Биљни свет Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Животињско царство Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Жива бића се прилагођавају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Национални паркови Србије Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40 42 46 48 50
Трагови прошлости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Велика открића и проналасци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Наше познате и знамените личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прва српска држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Српска држава у доба Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Како се живело у доба Немањића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Турско освајање Србије ....................................... Срби у доба турске владавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Устанци против Турака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Први светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Други светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Србија после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52 54 56 58 59 62 64 66 68 70 72 73
Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Падање, клизање, котрљање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кретање калтна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Промене материјала . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. Материјали који могу да се наелектришу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Материјали који проводе електричну струју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дејство магнета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Сенка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Растварање чврстих, течних и гасовитих материјала у води . . . . . Смеше . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
74 76 77 78 79 81 81 82 83 84 85
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
ПОДСЕТИ СЕ... Жива бића су _________________________, _______________________ и човек. За живот су им неопходни сунчева ___________________________ и ________________________, _______________________, ____________и земљиште. Човек је биће које се рађа, дише, храни се и узима воду, расте и развија се, избацује непотребно, креће се, има потомство, стари и умире.
Човек је део природе. Из природе узима кисеоник, воду, храну биљног и животињског порекла. Храна му омогућава раст, развој, кретање, рад и живот. Непотребне и штетне материје избацује. Човек хода усправно, рукама обавља различите послове. Сва бића утичу на природу и мењају је, али једино човек то чини свесно и са циљем.
Градећи путеве човек крчи шуме, исушује мочваре, пробија тунеле кроз брда и планине, земљиште прекрива асфалтом.
6
Човек размишља, памти, говори, осећа, ствара... Знања која је стекао преноси другим људима и потомцима. Нове генерације учењем проширују и обогаћују своја знања. Научна и техничка открића олакшавају живот људима. Први мобилни телефон стр. 5
Никола Тесла у својој лабораторији
Човек је одувек имао потребу да живи у друштву с другим људима. Заједница му је омогућавала да опстане и преживи у природи. Породица је основна људска за једница, у којој чланови брину једни о другима и међусобно се помажу. О деци која не живе у породици брину васпитачи у домовима. Човек размишља о себи и својим поступцима. Труди се да има правилан однос према члановима своје породице, вршњацима, старим и болесним лицима. На које начине помажеш старијим особама? _________________________________________ _________________________________________ _________________________________________ _________________________________________ Са нама живе и људи који не виде, не чују, не могу да говоре или ходају. Неки су тако рођени, а неки су доживели несрећу или прележали неку болест. Они уче и труде се да буду самостални у животу. Понекад им је потребна наша помоћ. Брајево писмо стр. 5
7
Први људи хранили су се само плодовима које су могли да пронађу у природи. Живели су у пећинама. Зависили су од природе исто колико и све животиње. Касније, почели су да користе камен и дрво као оружје* и оруђе* (алатке). Сакупљали су плодове, ловили дивљач и рибу. Тако су долазили до хране. Временом, људи су почели да запажају, размишљају и схватају како да олакшају себи живот. Правили су боља оружја и оруђа, припитомљавали и гајили животиње и биљке. Градили су сојенице и земунице*, а касније колибе у којима су живели. Тако се човек, радећи и свесно правећи себи оруђе, оружје, склоништа, издвојио од животиња и побољшао услове свог живота у природи.
Сојенице су куће уз обале река и језера, подигнуте на деблима ради заштите од поплава, непријатеља или дивљих животиња. Прво оруђе било је од камена или дрвета
Људи су природна, мисаона и друштвена бића која радом побољшавају и модернизују свој живот. Осим сличности, постоје и разлике међу људима. Најлакше се уочавају разлике у боји коже и косе, боји и облику очију, висини. Људи се разликују и по особинама, интересовањима и способностима.
дечак светле косе и плавих очију
девојчица косих очију
дечак дуге црне косе
дечак тамне коже, кратке косе и тамних очију
8
девојчица дуге плаве косе
У прилогу пронађи налепнице које одговарају описима деце и залепи их на одговарајуће место.
девојчица риђе косе
ПОДСЕТИ СЕ… Посматрај слике и именуј делове тела.
*
Уочили сте делове тела које има сваки човек. Ипак, људи се међу собом разликују по полу. Разликујемо женски и мушки пол. Можда већ примећујеш да се твоје тело мења.
Дечаци расту у висину. Глас им постаје дубљи. На појединим деловима тела појављују се маље*.
Девојчицама се развијају груди. Бокови им постају облији. На појединим деловима тела расту им маље.
Период развоја када се дешавају ове промене тела код девојчица и дечака назива се пубертет. Постоје симболи за мушки и женски пол. Обој симбол свог пола.
л п о и с к н е ж
л п о к и ш у м
9
Редовним одржавањем хигијене, здравом исхраном и свакодневном физичком активношћу човек чува своје здравље.
Пери руке и тело сваког дана. Носи чисту одећу и удобну обућу!
Не остављај отпатке за собом! Проветравај простор у коме боравиш!
Одржавај чистоћу свог дома заједно са родитељима!
Зашто се знојимо? стр. 4
Да бисмо били здрави и снажни, треба да једемо разноврсну храну. Светска здравствена организација израдила је пирамиду исхране. Oна ти показује како би требало да се храниш: •
•
једи најмање шећера, соли и уља; јед
мало месних прерађевина; •
•
умерено млека, млечних производа и јаја; ум
једи ед много воћа и поврћа;
Т елу је пот ребна разноврсна х рана ст р. 5
•
највише једи житарицe; •
10 0
пиј много течности, највише воде.
Редовно иди на систематске прегледе код лекара!
Пери зубе после сваког јела.
Обавезно се бави неким спортом!
Контролиши здравље својих зуба код зубара!
т и ! а с – 1 0 8 ј а п а в с у Н о ћ
Док седиш и ходаш, нека ти леђа буду усправна! справна!
УПУТСТВО ЗА ОДМОР После боравка и рада у школи осећаш се уморно. Уместо да легнеш и укључиш ТВ или компјутер, разбуди се неком активношћу. Шетај, трчи, борави у природи, на чистом ваздуху! Дан заврши најбољим одмором – десет сати ноћног сна. На овај начин ћеш се добро одморити и припремити за нови дан.
На часовима физичког васпитања учествуј у свим активностима!
Здравље људи угрожавају бактерије* и вируси*, који изазивају болести. У борби против њих помажу нам лекови и лековите биљке. Лекове нам преписују лекари. Пушење и боравак у задимљеним просторијама веома су штетни по здравље. Пушење оштећује плућа, срце, мозак и скраћује живот. Алкохол је такође веома штетан. Људи који пију алкохолна пића отежано говоре, мењају расположења и често су насилни према другима. Алкохол оштећује мозак, плућа, јетру * и доводи до смрти. Дрога оштећује цело тело. Људи који је узимају умиру веома млади. Дрога и овако може да изгледа.
Једна од највећих опасности по твоје здравље је дрога. Она може бити у различитим облицима. Зато немој ни од д кога к г узимати зим ти непознате н п зн т предмете!
11
