Биљана Поповић Ивана Цмиљановић-Косовац
ПРИРОДA И ДРУШТВ ДРУШТВO O за четврти разред основне школе
ЧОВЕК – ТО САМ ЈА МОЈА ДОМОВИНА ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ
УПОЗНАЈМО ПРОШЛОСТ ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ
ГЕРУНДИЈУМ
Recenzenti
Spomenka Kosanovi} pedagog u O[ „Drinka Pavlovi}ß, Beograd Dejan Bo{kovi} profesor u O[ „Ivo Andri}ß i O[ „France Pre{ernß, Beograd Ivan Paunovi} profesor razredne nastave u O[ „Ru|er Bo{kovi}ß, Beograd Za izdava~a Milka Je{i}
Predmetni urednik Aleksandra Aleksandr a Mali}
Министар просвете Републике Србије, решењем брoj 650-02-00103/2008-06 од 23. јуна 2008. год., одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом четврт ом разреду основне школе ISBN 978-86-87715-10-3
Recenzenti
Spomenka Kosanovi} pedagog u O[ „Drinka Pavlovi}ß, Beograd Dejan Bo{kovi} profesor u O[ „Ivo Andri}ß i O[ „France Pre{ernß, Beograd Ivan Paunovi} profesor razredne nastave u O[ „Ru|er Bo{kovi}ß, Beograd Za izdava~a Milka Je{i}
Predmetni urednik Aleksandra Aleksandr a Mali}
Министар просвете Републике Србије, решењем брoj 650-02-00103/2008-06 од 23. јуна 2008. год., одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом четврт ом разреду основне школе ISBN 978-86-87715-10-3
Драги четвртаци, Добро дошли у свет науке! Уџбеник Природа и друштво помоћи ће вам да: – упознате своју домовину, њену прошлост и њена богатства; – научите колико је богат биљни и животињски свет Србије и како да чувате природу; – сазнате колико смо ми, људи, различити, а ипак слични; – кроз огледе и игру истражујете природне појаве. Да би вам учење било забавније, у свакој лекцији су предвиђене разноврсне активности. Те Те активности ак тивности обележене су знацима: ПОДСЕТИ СЕ…
Уради задатак Прочитај у Радним листовима Изведи оглед Уколико желиш да сазнаш више, прочитај ЗАНИМЉИВОСТИ
Човек – то то сам ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Моје тело . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Живим здраво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Ја живим… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Моја домовина Република Србија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Београд – главни град Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Становници Ст ановници Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Србија у међународним организацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12 14 16 18 20
Рељеф Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Клима у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Воде у Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Природна богатства богатства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Извори енергије енергије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Сачувајмо природу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Делатности љу људи ди у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22 24 25 31 32 34 36
Царства живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Биљни свет Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Животињско царство Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Жива бића се прилагођавају прилагођавају . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Национални паркови Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40 42 46 48 50
Трагови прошлости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Велика открића и проналасци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Наше познате и знамените личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прва српска држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Српска држава у доба Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Како се живело у доба Немањића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Турско освајање Србије . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. Срби у доба турске владавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Устанци против Турака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Први светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Други светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Србија после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52 54 56 58 59 62 64 66 68 70 72 73
Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Падање, клизање, котрљање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кретање калтна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Промене материјала . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. Материјали који могу да се наелектришу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Материјали који проводе електричну струју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дејство магнета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Сенка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Растварање чврстих, течних и гасовитих материјала у води . . . . . Смеше . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
74 76 77 78 79 81 81 82 83 84 85
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
ПОДСЕТИ СЕ... Жива бића су _________________________, _______________________ и човек. За живот су им неопходни сунчева ___________________________ и ________________________, _______________________, ____________и земљиште. Човек је биће које се рађа, дише, храни се и узима воду, расте и развија се, избацује непотребно, креће се, има потомство, стари и умире.
Човек је део природе. Из природе узима кисеоник, воду, храну биљног и животињског порекла. Храна му омогућава раст, развој, кретање, рад и живот. Непотребне и штетне материје избацује. Човек хода усправно, рукама обавља различите послове. Сва бића утичу на природу и мењају је, али једино човек то чини свесно и са циљем.
Градећи путеве човек крчи шуме, исушује мочваре, пробија тунеле кроз брда и планине, земљиште прекрива асфалтом.
6
Човек размишља, памти, говори, осећа, ствара... Знања која је стекао преноси другим људима и потомцима. Нове генерације учењем проширују и обогаћују своја знања. Научна и техничка открића олакшавају живот људима. Први мобилни телефон стр. 5
Никола Тесла у својој лабораторији
Човек је одувек имао потребу да живи у друштву с другим људима. Заједница му је омогућавала да опстане и преживи у природи. Породица је основна људска за једница, у којој чланови брину једни о другима и међусобно се помажу. О деци која не живе у породици брину васпитачи у домовима. Човек размишља о себи и својим поступцима. Труди се да има правилан однос према члановима своје породице, вршњацима, старим и болесним лицима. На које начине помажеш старијим особама? _________________________________________ _________________________________________ _________________________________________ _________________________________________ Са нама живе и људи који не виде, не чују, не могу да говоре или ходају. Неки су тако рођени, а неки су доживели несрећу или прележали неку болест. Они уче и труде се да буду самостални у животу. Понекад им је потребна наша помоћ. Брајево писмо стр. 5
7
Први људи хранили су се само плодовима које су могли да пронађу у природи. Живели су у пећинама. Зависили су од природе исто колико и све животиње. Касније, почели су да користе камен и дрво као оружје* и оруђе* (алатке). Сакупљали су плодове, ловили дивљач и рибу. Тако су долазили до хране. Временом, људи су почели да запажају, размишљају и схватају како да олакшају себи живот. Правили су боља оружја и оруђа, припитомљавали и гајили животиње и биљке. Градили су сојенице и земунице*, а касније колибе у којима су живели. Тако се човек, радећи и свесно правећи себи оруђе, оружје, склоништа, издвојио од животиња и побољшао услове свог живота у природи.
Сојенице су куће уз обале река и језера, подигнуте на деблима ради заштите од поплава, непријатеља или дивљих животиња. Прво оруђе било је од камена или дрвета
Људи су природна, мисаона и друштвена бића која радом побољшавају и модернизују свој живот. Осим сличности, постоје и разлике међу људима. Најлакше се уочавају разлике у боји коже и косе, боји и облику очију, висини. Људи се разликују и по особинама, интересовањима и способностима.
дечак светле косе и плавих очију
девојчица косих очију
дечак дуге црне косе
дечак тамне коже, кратке косе и тамних очију
8
девојчица дуге плаве косе
У прилогу пронађи налепнице које одговарају описима деце и залепи их на одговарајуће место.
девојчица риђе косе
ПОДСЕТИ СЕ… Посматрај слике и именуј делове тела.
*
Уочили сте делове тела које има сваки човек. Ипак, људи се међу собом разликују по полу. Разликујемо женски и мушки пол. Можда већ примећујеш да се твоје тело мења.
Дечаци расту у висину. Глас им постаје дубљи. На појединим деловима тела појављују се маље*.
Девојчицама се развијају груди. Бокови им постају облији. На појединим деловима тела расту им маље.
Период развоја када се дешавају ове промене тела код девојчица и дечака назива се пубертет. Постоје симболи за мушки и женски пол. Обој симбол свог пола.
л п о и с к н е ж
л п о к и ш у м
9
Редовним одржавањем хигијене, здравом исхраном и свакодневном физичком активношћу човек чува своје здравље.
Пери руке и тело сваког дана. Носи чисту одећу и удобну обућу!
Не остављај отпатке за собом! Проветравај простор у коме боравиш!
Одржавај чистоћу свог дома заједно са родитељима!
Зашто се знојимо? стр. 4
Да бисмо били здрави и снажни, треба да једемо разноврсну храну. Светска здравствена организација израдила је пирамиду исхране. Oна ти показује како би требало да се храниш: •
•
једи најмање шећера, соли и уља; јед
мало месних прерађевина; •
•
умерено млека, млечних производа и јаја; ум
једи ед много воћа и поврћа;
Т елу је пот ребна разноврсна х рана ст р. 5
•
највише једи житарицe; •
10 0
пиј много течности, највише воде.
Редовно иди на систематске прегледе код лекара!
Пери зубе после сваког јела.
Обавезно се бави неким спортом!
Контролиши здравље својих зуба код зубара!
т и ! а с – 1 0 8 ј а п а в с у Н о ћ
Док седиш и ходаш, нека ти леђа буду усправна! справна!
УПУТСТВО ЗА ОДМОР После боравка и рада у школи осећаш се уморно. Уместо да легнеш и укључиш ТВ или компјутер, разбуди се неком активношћу. Шетај, трчи, борави у природи, на чистом ваздуху! Дан заврши најбољим одмором – десет сати ноћног сна. На овај начин ћеш се добро одморити и припремити за нови дан.
На часовима физичког васпитања учествуј у свим активностима!
Здравље људи угрожавају бактерије* и вируси*, који изазивају болести. У борби против њих помажу нам лекови и лековите биљке. Лекове нам преписују лекари. Пушење и боравак у задимљеним просторијама веома су штетни по здравље. Пушење оштећује плућа, срце, мозак и скраћује живот. Алкохол је такође веома штетан. Људи који пију алкохолна пића отежано говоре, мењају расположења и често су насилни према другима. Алкохол оштећује мозак, плућа, јетру * и доводи до смрти. Дрога оштећује цело тело. Људи који је узимају умиру веома млади. Дрога и овако може да изгледа.
Једна од највећих опасности по твоје здравље је дрога. Она може бити у различитим облицима. Зато немој ни од д кога к г узимати зим ти непознате н п зн т предмете!
11
ПОДСЕТИ СЕ…
… У ПОРОДИЦИ Напиши ко чини твоју породицу. ________________________ ________________________ ________________________
… У УЛИЦИ
Напиши назив своје улице и кућни број. ________________________ ________________________
… У НАСЕЉУ У ком насељу живиш? ______________________________ ______________________________
… У КРАЈУ Мој крај је ______________________________ Познат је по _____________________________ ________________________ ___ ________________________ ___
12
...У ДРЖАВИ Држава у којој живимо је Република Србија. То је наша домовина.
... НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ
T i s a
V
O
J
V
O
D
I
N
Србија се налази у југоисточном делу Европе, на Балканском полуострву.
A
T i s a
ka F r u{
D u nav
g o r a
Vr{a~ke pl. T a m
i {
A a V n ^ i A r D M
P O D R I W
Sa v
a
U
O
K
E
D un a v
M l
V .
a Avala r a b A u l o R K A
M a v r
a v a
O
B
H O M
O
M
L
Q
S K
E P L .
O
R u d n i k
Maqen
~ o r i M
P e k
a
o
P
R
A K ^ A O I N o k M J m i I T R A T K
A T a r a Z l a t i b o Uv a c r
V
S
Z a
a r
L i
a b
R
r J a s t
o
A
Ozre n
o ra v a
K
I
G o l i j a
m
r
A
E
p . M
Zl at
T
w R t a
Q
e bac
N i
P L A
N I N A
{
p
a v
a
a
o
n
k
I b a
a c i v a k u K
r
S i t n i c a
T I JE
K L E P R O
СРБИЈА
S u v a p l .
i
B
P~iw a
e
l
i
D
r i
m
N A
I
A N
L P
R
A [
... У ЕВРОПИ Копно на планети Земљи подељено је на седам великих целина које се називају континенти. Континент на коме се налази наша држава назива се Европа. ISLAND
A K [
A
E
K
V
1. ANDORA 2. MONAKO 3. LUKSEMBURG 4. BELGIJA 5. HOLANDIJA 6. LIHTEN[TAJN 7. [VAJCARSKA 8. VATIKAN 9. SAN MARINO 10. MALTA 11. SLOVENIJA 12. HRVATSKA 13. BOSNA I HERCEGOVINA 14. CRNAGORA 15. MAKEDONIJA 16. ALBANIJA 17. MOLDAVIJA 18. SLOVA^KA 19. LITVANIJA 20. LETONIJA 21. ESTONIJA
S
R
FINSKA
D
O N
E
R U S K A
A C I J A
21 20
IRSKA
DANSKA
VEL. BRITANIJA ISEV. IRSKA
... У СВЕТУ
19 Rus.F. BELORUSIJA
5
E
4
V
R
O
P
A
P O Q S K A
NEMA^KA
3 ^E[KA F R A N C U S K A
6
AUSTRIJA
11 I L A G U T R O P
2
1 [PANIJA
T A 9 L
8
RUMUNIJA
12
Z
SRBIJA
14 J A
17
MA\ARSKA
13 I
16
15 T
R
I
K
A
10
SEVERNI LEDENI OKEAN
BUGARSKA
U
R
GR^KA
F
Србија је део света.
U K R A J I N A
18 7
A
F E D E R
V [
S
K
A A
KIPAR
A
SEVERNA AMERIKA
Z
I
J
A
E V R O P A
A T L
T
A
A F R I K A
N
O
T
I K
H E
I A
N
S
T
I
H
I
K I
O
K
E
A
N
JU@NA AMERIKA
INDIJSKI
O K E A N
OKEAN
AUSTRALIJA
13
Свака држава има свој назив, територију и границе, становнике, устав, симболе, главни град и свој новац.
Свака држава има своју територију. То је простор који јој припада. Територије држава одвојене су границама. На географским картама државне границе представљене су линијом, која је најчешће црвене боје. У карту унеси називе држава са којима се граничи Србија користећи податке са паус-папира бр. 1. LEGENDA
dr`avna granic a granica entiteta pokrajinska granica
14
У празна поља на карти упиши ознаке за главне и споредне стране света. Oдреди са којим се државама Србија граничи на: северу ______________________________________________________________; истоку ______________________________________________________________; североистоку ________________________________________________________; југу
______________________________ и _______________________________;
југозападу ___________________________________________________________; западу ____________________________ и ________________________________. __________
Мађарска стр. 11
Свака држава има своје симболе – заставу, грб и химну. Када се обележава државни празник, док спортисти примају медаље, приликом доласка страних делегација и у другим свечаним приликама истиче се застава. Застава Републике Србије је тробојка коју чине три водоравна поља црвене, плаве и беле боје. На њој је и грб. Грб Републике Србије је црвени штит на коме је двоглави орао. Изнад штита се налази златна круна.
Боже правде
Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас. Моћном руком води, брани будућности српске брод, Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род! . ...
Застава стр. 10
Песма која се изводи у свечаним тренуцима у част домовине назива се химна. Химна Републике Србије је „Боже правде’’. Настала је према тексту С Јована Ђорђевића. Музику је компоновао Јо Даворин а Јенко. Људи широм света поштују своју заставу, грб и химну, али и симболе других држава. Зато извођење химне и истицање заставе свечано поздрављају устајањем.
15
Грб Београда
Брежуљкасто земљиште богато шумама, изворима и рекама, на којем се простире Београд, пружало је добре услове за живот људима још у давна времена. Зато су се за њега борили многи народи, освајали га, рушили и Сингидунум поново градили. стр. 10
Ушће Саве у Дунав код Београда
Међу првим становницима овог подручја били су Синги. Подигли су насеље на брежуљку изнад ушћа Саве у Дунав, на данашњем Калемегдану. Насељавали су га и Келти, Римљани, Готи, Авари и други народи. Преци Срба, Словени, населили су га у VII веку.
Изглед Београда у XV веку
Црква Ружица и црква Св. Петке на Калемегдану
Римски војник
Београд је први пут постао престоница* српске државе у XV веку, а од XIX века
до данас је главни град Србије.
ДАНАС ЈЕ БЕОГРАД … … седиште Народне скупштине и Владе Републике Србије.
Дом Народне скупштине Републике Србије у коме посланици* доносе важне одлуке за грађане Србије.
16
Зграда Владе Републике Србије. Владу чине премијер и министри који управљају државом.
... образовни центар Србије. У њему се налазе многе основне и средње школе и факултети.
У капетан-Мишином здању биле су смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији - Министарство просвете, Велика школа, Прва београдска гимназија, Народни музеј, Галерија слика и Библиотека. Данас је у њему Ректорат Београдског универзитета и делови Филолошког факултета.
...здравствени центар Србије. У бројним домовима здравља, болницама и медицинским центрима* лече се људи из целе Србије. У њему се налази највеће породилиште у Србији. Клиничко–болнички центар Србије
... седиште културних установа: позоришта, музеја, галерија, биоскопа, библиотека и историјских и културних споменика.
У згради Народног позоришта налази се неколико позоришних сцена, балет и опера...
Библиотека са највећим бројем књига у Србији је Народна библиотека.
… раскрсница путева који повезују Србију и Европу.
Београдски аеродром „Никола Тесла’’, центар ваздушног саобраћаја Србије.
Београд је важна речна саобраћајница, јер Дунав повезује источну и западну Европу.
Друмски и железнички саобраћај у Београду.
17
Србија је држава Срба и свих других народа који у њој живе: Црногораца, Мађара, Бошњака, Албанаца, Јевреја, Рома, Хрвата, Македонаца, Румуна, Бугара, Турака, Русина, Словака и других. Права и обавезе становника Србије одређени су Уставом. Устав је највиши закон једне државе. Сви грађани Србије су равноправни и обавезни да поштују закон. Имају право да слободно износе своје мишљење и гласају о ономе што је за њих важно. Једна од најважнијих обавеза свих нас је да поштујемо права других и помогнемо људима којима је помоћ потребна.
Према последњем попису из 2002. године, Србија има 7 893 125 становника.
Subotica
Грађани Србије имају право да живе у било ком њеном делу.
NOVI SAD
Од средине XX века становништво се у великом броју преселило из села у градове. Тако су велики градови и њихова околина постали најгушће насељени.
BEOGRAD
Kragujevac
NI[
PRI[TINA
LEGENDA
sredwa naseqenost
najgu{}a naseqenost
retka naseqenost
gusta naseqenost
vrlo retka naseqenost
Мање становника живи у селима. Најслабије су насељени планински крајеви, где су нека села готово пуста. Из године у годину у Србији је све мање становника. Рађа се све мање деце. Многи одлазе у друге земље због школовања, пoсла или бољих услова за живот.
Погледај карту и напиши који су градови најгушће насељени. _____________________________________________________________________
18
Службени језик у Србији је српски језик, а службено писмо ћирилица. Користи се и латинично писмо. Сви грађани Србије имају право на школовање. Народи који живе у Србији имају право да говоре својим језиком, пишу својим писмом и да се школују на свом језику.
Становништво Републике Србије подељено је на старосне групе: младо становништво – до 15 година; становништво способно за рад – од 15 до 65 година; старо становништво – од 65 година и више. 0 0 9 . 2 6 2 . 1
1.341.831 5.288.394
Погледај графички приказ и напиши колико у Србији има: младог становништва – ___________; радно способног – _______________; старог становништва – ____________. У радним листовима уради задатак на стр. 16 – Графикон образованости становника.
Грађани Србије имају право на своју веру. Већина становника су православци. Има и католика, муслимана, протестаната, Јевреја и других. Широм Србије можеш да видиш више цркава, катедрала, џамија.
Храм Светог Саве у Београду – највећа православна црква на Балкану.
Катедрала у Вршцу – највећа католичка црква у Србији.
Синан-пашина џамија у Призрену саграђена је 1615. године од материјала из манастира Св. Арханђела.
У Радним листовима, стр. 17, направи листу права и обавеза грађана.
19
У Другом светском рату страдао је велики број људи и деце. Порушени су многи градови и села, уништени бројни споменици културе. Након рата, 1945. године, представници педесет земаља основали су Организацију уједињених нација (OUN). Њен циљ је да очува мир у свету, развија пријатељске односе међу народима и да обезбеди права човека и његову слободу. Један од важнијих задатака данас је и очување животне средине. Уједињене нације имају 191 чланицу, међу којима је и Република Србија.
Зграда Уједињених нација у Њујорку где се одржавају састанци представника држава чланица
Уједињене нације су на дан оснивања имале педесет држава чланица, а 1982. године 157. Данас су у овој организацији скоро све земље света.
После годину дана рада, 1946. године, Организација уједињених нација основала је Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци (UNICEF). Ова организација пружа помоћ сиромашној, гладној, болесној деци и деци из ратом опустошених земаља. Обезбеђује им храну, лечење и лекове, одећу, обућу, школски прибор и играчке.
Унеско (UNESCO) је организација Уједињених нација за просвету, науку и културу. Задатак јој је да допринесе миру у свету ширењем знања и културе међу народима. нар има. Радост Европе стр. 11
20
Деца захтевају посебну пажњу и заштиту. Зато је 1989. године Организација уједињених нација усвојила Конвенцију* о правима детета, која се односи на сву децу света. Примењује се као закон у Србији и другим земљама чланицама Уједињених нација. ПОДСЕТИ СЕ... Погледај фотографије и у празна поља упиши своја права.
Школа без насиља стр. 11
У Радним листовима, на страни 19, прочитај Конвенцију о правима детета. Изабери два члана Конвенције и објасни их својим речима. Члан ____: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Члан ____: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
21
ПОДСЕТИ СЕ… •
Напиши које облике рељефа на географској карти приказују картографске боје: плава
___________________ ; зелена ______________________;
светлобраон _________________ ;
тамнобраон
Који облик рељефа постоји у северном делу Србије и поред великих река?
T i s a
V
O
J
V
O
_________________ .
Какви су облици рељефа у осталим деловима Србије?
D
I
N
A
T i s a
ka F r u {
D u na v
g o r a
Vr{a~ke pl. T a m i {
a n i r D
A V ^ A M
P O D R I W
S a v
a
M l M a v a o
Du na v
V a Avala r a b A u l o R K A
U
K
E
O
P
r
a v a
O
B
P e k
H O M
O
Q
M
L
R u d n i k
S K
E P L .
O
Maqen
~ o r i M
.
R
A K ^ N A O I o k M J m i I T R A T K
A T a r a
V
Z l a t i b o r Uv a c
Q Z a p . M
m
T
w
A R A
Ozre n
P L
a r
i
R t a
E
or a v a
Zl at
L
S
a b
r
I
G o l i j a
rebac J a s t
K o
p
N i { a v
a
a
n
S u v a p l .
i
k
I b a
r
S i t n i c a
a c i v a k u K
J E B
P~iw a
e
l
i
D r i
m
22
A I N N A L P
R
A
[
N I N
A
o
L E T I O K R P
A
Наша највећа равница је Војводина. Она је део Панонске низије, која се простире и у околним земљама. Допуни реченице користећи податке са карте. Реке су у својим долинама направиле равнице. Између Дрине и Саве је
Војвођанска равница
_____________________________________________.
Поред реке Колубаре је истоимена равница _____________________________. Дуж Велике Мораве је ________________________________________________. Уз Дрину се простире
________________________________________________.
У долини Тимока је
________________________________________________.
Део рељефа Србије чине и простране равнице између планина. То су котлине. Многи су градови смештени у котлинама: у Пожешкој котлини налази се Пожега, у Врањској Врање, у Нишко-алексиначкој Ниш и Алексинац, у Лесковачкој Лесковац…
У Војводини се налазе ниске планине. Погледај карту и напиши њихове називе. _________________________________ и _________________________________. Јужно од Саве и Дунава простире се брдско-планински предео Србије. Погледај карту и напиши називе две планине које се налазе: на западу: __________________________ , _____________________________________; на истоку: __________________________ , _____________________________________; на југу: _____________________________ , _____________________________________; у централном делу Србије: _____________________________________ , Копаоник
_____________________________________.
23
Климу неке територије одређују временске прилике: број сунчаних дана у току године, температура ваздуха, количина падавина и ветрови који дувају. Најважнија одлика климе у нашој земљи је смена четири годишња доба.
T i s a
севе
ра
и а ско елу Ср ј , и а хладно, дува у ко ава севера . не с го задржав . ПроV O J V O D I NајуA Ки нај п да у кра ем п лT а поч ком . ka F r u {
D u n
v
g o r a
.
Vr{a~ke pl.
у
в
T a m i {
a n i r D
A V ^ A M
S a v
a
K
E
O
P
B
P e k
r
a v a
O
H O M
O
Q
M
L
Maqen
~ o r i M
.
a Avala r a b A u l o R K A
U
I W
Du na v
M l M a v a o
V
E P L .
O
R u d n i k
S K
R
A K ^ N A O I o k m M J i I T R A T K
A V
a b
r
K
I
G o l i j a
t J a s
o
rebac
P N i { a v
p
a
A
N I N
У брдским и планинским крајевима A n i S u v Чести су k лета су свежа и кратко трају. a p l . пљускови праћени грмљавином. I b a r Зиме су дуге и хладне, са доста снега. a c трају. Тада киша Пролеће и јесен кратко S i i t v n i највише пада. a c a o
a
Највећи број магловитих дана JE у Србији има Пожешка Kкотлина. L E T I B O P R забележена је у Највиша температура I D r i Нишу 43°С m Сјеница је најхладније место у Србији. Једне зиме је измерено чак -38°С.
k u K
P~iw a
e
l i
j
24
A
Ozre n
L
a r
m
R
ora v a
Zl at
i
A
E
Z a p . M
c
T
w R t a
Q
a t i b o r Uv a
L
S
A I N N A L P
R
A
[
Наша земља је богата водом. Красе је широке равничарске и брзе планинске реке и потоци. Поред природних и вештачких језера и бара, у Србији има много бања са минералном и лековитом водом.
На карти Ср ије напиши називе река користећи податке са паус папира р. 2. ЛЕГЕНД А
25
Погледај карту и напиши које реке теку кроз северни део Србије.
______________________, __________________, __________________, ______________________, __________________. Ове реке протичу кроз равницу. То су равничарске реке, које теку споро и имају широка корита. У пролеће, када се на планинама топи снег, ниво воде у овим рекама се повећава. Тада се реке изливају из корита и долази до поплава. Река Тиса стр. 20
Дунав је најдужа река која протиче кроз Србију, а по дужини је друга у Европи. Плован је целим током кроз Србију. Равничарске реке споро теку и носе шљунак, песак и муљ, који се таложе. Тако се стварају многобројна речна острва – АДЕ.
Напиши називе већих река које протичу кроз брдско-планински део Србије.
________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ Наведене реке су планинске реке. У горњем току су брзе, хладне и бистре. У доњем теку кроз равнице и котлине, па су спорије, топлије и мутније. Снага воде ових река користи се за производњу електричне енергије у хидроелектранама.
26
Велика Морава је најдужа река која целим својим током протиче кроз Србију. Настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа.
Територија са које вода отиче у неку реку, језеро или море назива се слив. Погледај карту и напиши: леве притоке Дунава:
__________________________________________
десне притоке Дунава: __________________________________________ Дунав и његове притоке уливају се у Црно море, па припадају Црноморском сливу. Територија Црноморског слива на карти је приказана жутом бојом.
Зеленом бојом је обојена територија Егејског слива, чије реке Лепенац и Пчиња отичу у Егејско море.
Територија Јадранског слива приказана је црвеном бојом. У Јадранско море отиче река Бели Дрим.
Неродимка је река у јужном делу Косова. Извире на Шар-планини, а подизањем бране подељена је на две речице. Једна се улива у Лепенац и припада сливу Егејског мора. Друга, мања, улива се у Ситницу, притоку Ибра који припада Црноморском сливу. Тако Неродимка отиче у два мора.
27
ПОДСЕТИ СЕ…
Шта су језера?
_________________________________________________
_____________________________________________________________ Упиши називе језера и бара на карти користећи податке са паус папира бр. 2.
ЛЕГЕНД А
28
По начину настанка језера могу бити природна и вештачка. Природна језера постала су на различите начине. На високим планинама језера су настала отапањем леда, тако што је вода испунила удубљења у земљи. Планинска језера су мала, дубока, са бистром и хладном водом. Због лепоте и плаво-зелене боје народ их назива „горске очи’’. Највише их има на Шар-планини и Проклетијама.
Језеро Ливари на Проклетијама
Изливањем равничарских река настала су језера која су обично плитка и претворена у баре. Најпознатије су Обедска и Царска бара.
Царска бара је станиште многих врста птица.
Језера настају и када ветар подиже песак са песковитог тла. У земљи настаје удубљење које испуни вода. На овај начин настали су Лудошко и Палићко језеро.
Рибничко језеро на Златибору
Палићко језеро је наше највеће природно језеро.
У Србији има више вештачких језера. Направљена су тако што су реке преграђиване бранама*, најчешће приликом изградње хидроелектрана*. Праве се и ради снабдевања насеља и фабрика водом, за наводњавање поља, гајење рибе, ради спречавања поплава. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско.
Погледај карту и напиши која су вештачка језера настала преграђивањем река: Дунав: ___________________________________________________________ Дрина: ___________________________ и ______________________________ Расина: ___________________________________________________________ Ибар:
___________________________________________________________
Увац:
__________________________________________________________
Гружа: _________________________________________________________
29
Бање су купалишта и лечилишта са водом која је богата минералима *. Неке бање имају изворе топле воде, а неке хладне. На карти упиши називе бања користећи податке са паус папира бр. 2. Вода из неких бања је чиста и здрава. Да би била доступна свима, сипа се у флаше и продаје. То су, на пример, „Аqua viva“ са извора Буковичке бање, „Вода вода“ из Бање Врујци,, „Пролом вода“ из Пролом бање, „Врњци“ из Врњачке и друге.
рњачка Бања је наша ајпосећенија ања.
звор минералне воде Б њи Ковиљачи
ЛЕГЕНД А
30
У Врањској ањи налазе се извори у којима во а тиж т мп т ч к 92ºC.
Природу чине сунце, вода, ваздух, земљиште, биљни и животињски свет, рудно благо и природне лепоте. Они су човеку неопходни за живот и рад и представљају природна богатства једне земље. На земљишту људи гаје биљке којима се хране. Биљке боље успевају на земљишту које је плодно и зато је плодно земљиште природно богатство једне земље. Његова плодност повећава се ђубрењем и наводњавањем. Целокупан биљни и животињски свет, национални паркови и резервати природе су такође природно богатство једне земље. Плодна равница у Војводини
Шуме су посебно значајне као произвођачи кисеоника. Пошто човек од дрвета праве многе предмете, неопходно је да правилно користи и сече дрвеће шуме.
Четинарска шума на Златибору
Сунчеву светлост и топлоту, снагу воде и ветра, угаљ, нафту и природни гас човек користи за добијање енергије. Хидроелектрана у Бајиној Башти
Руде су стене које се налазе у земљи. Њиховом прерадом добијају се метали: гвожђе, олово, бакар, сребро, злато и други. Од метала се праве разни предмети и машине. Зато је рудно благо значајно природно богатство.
Реке, језера, шуме, планине, ливаде су природне лепоте које човеку пружају место за одмор и рекреацију. Река Моравица
31
IZVORI За сваки покрет који направи (корак, трептај, окрет...) и рад који обавља (писање, трчање, копање...) човек користи енергију својих мишића. Извор енергије за човека је храна. И апаратима (усисивач, миксер), уређајима (телевизор, компјутер) и машинама (бушилица, аутомобил) потребна је енергија да би радили. Добијају је из различитих извора. Извори енергије који се данас најчешће користе су: угаљ, нафта, природни гас, сунце, вода и ветар. Угаљ се налази у земљи, а ископава у рудницима. При сагоревању ствара топлоту. Користи се за загревање домова и добијање електричне енергије у термоелектранама*. Приликом сагоревања угља стварају се дим и пепео, који загађују животну средину.
Рудник Колубара у којем се ископава угаљ
Нафта је црна, густа, масна течност. Прерађује се и користи за покретање аутомобила, авиона, бродова, разних машина и загревање домова. Како су настали угаљ и нафта стр. 21
Нафтна бушотина* у Банату Нафта се налази дубоко у земљи, најчешће под морем. До ње се долази бушењем земље, а снажне пумпе је извлаче на површину.
Природни гас налази се на изворима нафте. Цевима се доводи до домаћинстава и фабрика. Користи се за загревање домова и покретање неких машина. При сагоревању загађује ваздух. Угаљ, нафту и природни гас људи користе већ дуго. Због велике потрошње има их све мање. Једног дана ћемо их потпуно потрошити, јер су то извори енергије који се не обнављају.
Гасовод
32
Ветар је извор енергије који не загађује околину, али се још увек недовољно користи. У прошлости је снага ветра коришћена за покретање једрењака и млевење житарица у ветрењачама. Данас се у модерним ветрењачама (генераторима на ветар) производи електрична енергија.
Генератор на ветар
Хидроелектрана Ђердап
Снага воде од давнина се користи за покретање воденица. Данас су на нашим рекама изграђене бројне хидроелектране које производе струју. Вода као извор енергије такође не загађује природну средину.
Највећи извор енергије је Сунце. Сунчева енергија долази на Земљу у облику светлости и топлоте. Користи се за производњу електричне струје и загревање воде у домаћинствима. Сунце је још један извор енергије који не загађује околину и није довољно искоришћен.
Соларне плоче на крову куће прикупљају сунчеву енергију која се чува за каснију употребу
Извори енергије сунце, ветар и вода у будућности ће се све више користити, јер се њихова енергија не може потрошити, она се обнавља. У табелу разврстај изворе енергије. НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
НОВИ НАЧИНИ КОРИШЋЕЊА ЕНЕРГИЈЕ У грађевинарству се користе специјална стакла која упијају сунчеву топлоту. На тај начин се енергија Сунца користи за загревање просторија.
33
Човек загађује природу на много начина. Због развијене индустрије, саобраћаја, загревања домова, начина производње хране и паковања производа стварају се гасови који загађују ваздух и друге врсте отпада које загађују воду и земљиште.
Н
ОТПАДНЕ ВОДЕ ИЗ ФАБРИКЕ
ДЕПОНИЈА
КАНАЛИЗАЦИЈА
НАФТА
ИЗДУВНИ ГАСОВИ
34
ЗАГАЂИВАЧИ ВАЗДУХА дим и гасови из фабрика издувни гасови из камиона, аутомобила, авиона дим и гасови из термоелектрана* који настају спаљивањем угља и нафте. КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ ВАЗДУХА У димњаке фабрика и термоелектрана уграђују се филтери* који пречишћавају дим и штетне гасове. Новији аутомобили имају погон на безоловни бензин, који мање загађује ваздух, и уграђене филтере који пречишћавају издувне гасове.
Дим и гасови из фабрике
ЗАГАЂИВАЧИ ВОДА прљава и загађена вода из насеља (канализација*) прљава вода и хемикалије* из фабрика нафта коју испуштају мотори бродова и чамаца КАКО ДО ЧИСТИЈИХ ВОДА
Загађивање реке
У одводне цеви постављају се филтери који пречишћавају прљаву и загађену воду пре него што се излије у реку или језеро.
ЗАГАЂИВАЧИ ТЛА Вештачко ђубриво садржи штетне хемикалије које остају у земљишту. Када пада киша, један део хемикалија слива се кроз земљу и загађује подземне изворе питке воде. Средства којима се гајене биљке прскају да би се заштитиле од инсеката и болести садрже отровне хемикалије које са кишом доспевају у тло. Отпад који настаје у индустрији и домаћинствима одлаже се на депоније*. Са њих се спирају отрови који се задржавају у земљишту и доспевају у подземне воде. Градска депонија
КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ ТЛА Уместо вештачког ђубрива користи се природно ђубриво (гнојиво и течно ђубриво које се прави од неких биљака). Хемикалије којима се биљке прскају требало би користити што мање. Депоније се праве на местима која нису ветровита, да ветар не би разносио отпад. Не смеју бити на узвишењима, како киша не би спирала отрове у долине.
35
ПОДСЕТИ СЕ… Делатности су послови које људи обављају. Објасни зашто су пољопривреда, индустрија и занатство производне делатности. ___________________________________________________________________ Наведи непроизводне делатности: ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________
Живот и делатности људи зависе од рељефа, климе и природних богатстава краја у коме живе. Поред природних услова, за обављање одређених делатности потребно је и знање које се стиче образовањем.
Помоћу географске карте на 22. страни подсети се где се простиру равнице у Србији. Земљиште у равничарским крајевима је плодно, а клима погодна за гајење биљака. Зими их снег штити од мразева и јаких ветрова. Пролећне кише дају биљкама воду када им је најпотребнија, а топла лета утичу на сазревање. Зато је најразвијенија делатност у равничарским крајевима пољопривреда, посебно земљорадња. Највише се гаје житарице, индустријско биље и поврће. Веома је развијено и сточарство. На великим фармама гаје се говеда, свиње и живина. Брежуљци су погодни за гајење винове лозе и воћа.
Вршачки виногради
36
Фарма кокошака у Српској Црњи
У равничарским крајевима људи се баве и индустријом.. У фабрикама се прерађује храна, индустријом производе лекови, папир, обућа, тканине, средства за хигијену. Производи се и грађевински материјал: цигла, цреп, керамичке плочице и друго.
Производња уља у сомборској фабрици
Најбогатији рудници угља налазе се у долини Колубаре и код Костолца. У Банату има и мањих налазишта нафте и земног гаса. Термоелектрана Т ермоелектрана Костолац, у близини близини рудника угља
Равно земљиште је погодно за изградњу путева и пруга. Реке Дунав, Сава, Тиса Т иса и Бегеј пловне су целим током кроз Србију. Зато је у равничарским крајевима развијен друмски, железнички и речни саобраћај.. саобраћај
Дунавом свакодневно плове путнички и теретни бродови
Развијена пољопривреда, пољопривреда, индустрија и многобројни многобројни путеви омогућавају великом броју људи да се бави трговином.. трговином Савремени супермаркет у Новом Саду
Лепоте река, бара, језера, бања, салаша* и национални парк Фрушка гора привлаче туристе. Манастири, градови, културно-историјски споменици и бројна културна догађања занимљиви су туристима. Смештај и забаву пружају им хотели и ресторани. На тај начин туризам и угоститељство постају све значајније делатности у равничарским крајевима.
Једрилица на Палићком језеру
37
Помоћу географске карте на страни 22 подсети се где се простире брдско-планински део Србије. Због разноликости рељефа, климатских услова и природних богатстава живот и делатности људи који насељавају брда, планине или котлине су различити. Људи у котлинама и брдским крајевима баве се пољопривредом пољопривредом.. Гаје кукуруз, поврће, воће и винову лозу. Развијено је и сточарство. Гаје се говеда, свиње и живина. У вишим планинским пределима простиру се пашњаци, где се гаје овце и козе.
Стадо говеда на Златибору
Косидба на Рајцу
Овце на падинама Старе планине, тридесетак километара од Пирота
У брдско-планинским пределима пределима разви јене су разли различите чите врсте индустрије индустрије.. У рудницима се вади угаљ и руде од којих се добијају метали. Брда и планине богати су шумама, па је развијена развијена индустрија индустрија за прераду дрвета. На брзим планинским рекама изграђене су хидроелектране у којима се снага воде користи за добијање електричне енергије. У пределима богатим шумама фабрике користе дрво као сировину* сировину* за израду намештаја намештаја и папира. Вуна је главна сировина за производњ производњу у текстила и тепиха. Прерађује Прерађује се и храна – воће, поврће, месо, млеко. У фабрикама се производе пољопривредне пољо привредне алатке и машине, возила, електрични уређаји и друго. У брдско-планинским кра јевима кра јевима оте отежана жана је изградња саобраћајница. саобраћајница. При изградњи путева и пруга прокопавају се многи тунели, а на прелазима преко река граде мостови. Зато је у овим крајевима саобраћај мање развијен него у равничарском Посечена стабла која ће се пределима. прерађивати из шуме се реком преносе до фабрике
38
Велики број људи бави се продајом производа, па је развијена трговина.. трговина Шуме и ливаде наших планина привлаче туристе. Велика количина снега који се дуго задржава омогућава бављење зимским спортовима. Најпознатији зимски туристички центри су Копаоник и Златибор. Шарганска осмица стр. 21
Железничка пруга на Мокрој гори, популарна „Шарганска осмица“
Туристи посећују бање, културно-истори Туристи културно-историјске јске споменике и националне националне пар паркове. кове. Последњих година развија се и сеоски туризам. У туристичким центрима изграђени су хотели, ресторани, спортски терени и базени. Туризам и угоститељство су важне делатности људи у брдско-планинским пределима.
Ски-стаза на Гочу
РЕКЛАМА
Плакат којим се популарише кампања * полиције европских земаља за већу безбедност у саобраћа саобраћају ју
Реклама је начин на који се произвођачи произвођач и обраћају купцима да би их заинтересовали за своју робу. Они то раде на различите начине: огласима у новинама, на радију и телевизији, плакатима, кратким филмовима и слично. Произвођачи Произвођач и рекламирају рек ламирају своје производе истичући њихов квалитет и користи које ће купци од њих имати.
39
вук
храст
голуб
Вук, голуб и храст су жива бића и имају неке заједничке карактеристике. Наведи их: ________________________________________ ____________________ _________________________________________ _____________________________ ________ ________________________________________ ____________________ _________________________________________ _____________________________ ________ Разврстај у табелу понуђене карактеристике живих бића. • креће се • причвршћен је за земљу вук
• има кору • храни се другим живим • кожа прекривена длаком бићима • кожа прекривена перјем • сам ствара храну голуб
храст
Погледај попуњену табелу и напиши која два жива бића имају сличне карактеристике: _______________________________ ____________________ ___________ и ____________________ ___________________________________. _______________. Због сличних карактеристика вук и голуб припадају истом царству живих бића – царству животиња. Храст се по својим карактеристикама разликује од животиња и припада царству биљака.
40
Жива бића груписали смо у пет царстава.
ЖИВОТИЊЕ Животиње се хране биљкама, животињама и другим живим бићима. Крећу се у потрази за храном и партнером* за размножавање. У томе им помажу чуло вида, слуха, мириса, укуса и додира. Царству животиња припада и човек. Рак
Веверица
БИЉКЕ
Сунцокрет
Биљке саме стварају храну, уз помоћ сунчеве светлости и топлоте. Тада ослобађају кисеоник који је свим живим бићима неопходан за дисање. Причвршћене су за подлогу, па је тешко уочити њихово кретање. Да се биљке заиста крећу, видимо по сунцокрету који је добио име по томе што свој цвет окреће ка сунцу.
Папрат Па
ГЉИВЕ
Печурке
Гљиве су печурке, квасци и буђи. Живе на влажним местима. Неке се хране угинулим организмима* и тада их разграђују*. На тај начин ђубре земљиште и обезбеђују биљкама да се хране. Постоје гљиве које човек користи у исхрани и за производњу лекова.
Буђ
Два велика царства живих бића чине организми толико ситни да их не можете видети голим оком. То су бактерије и протисти. БАКТЕРИЈЕ живе свуда – у води, ваздуху, земљишту, свим живим бићима и у угинулим организмима. Има их и у нашем телу и на нашој кожи. Неке од њих изазивају болести.
ПРОТИСТИ живе води и на влажним местима. Хране се бактеријама и другим протистима.
у
Амеба
Бацили
Пријатељске бактерије стр. 34
41
Биљке су у природи највећи произвођачи кисеоника, који је основни услов за живот већине живих бића. Неке гљиве, животиње и човек се њима хране. Биљке и биљне заједнице као што су шума и ливада су станишта животиња. Својим корењем спречавају одрон земљишта, а лишће има важну улогу у пречишћавању загађеног ваздуха. По броју биљних врста Србија је једна од најбогатијих земаља Европе.
Упознај неке од најчешћих врста зељастих и дрвенастих биљака које можемо да видимо у равници, на брдима и планинама наше земље.
ЗЕЉАСТЕ БИЉКЕ Боквица је коровска биљка. У народу је позната по лековитости – њени листови стављају се на ране да би брже зацелиле.
Љубичица успева само на Балканском полуострву. Цвета у пролеће. У шуми расту бела и плава љубичица, а на ливади љубичица дан и ноћ.
42
Маслачак препознајемо по жутим цветовима. Плодови су беле боје и личе на мале падобране које ветар расејава*.
Детелина је биљка која најчешће има три листа, а понекад и четири. Цветови су јој беле или црвене боје.
ДРВЕНАСТЕ БИЉКЕ Бор је четинарска биљка. У Србији расту црни и бели бор. Иглице црног бора дуже су него код белог. Њихове шишарке Храст је листопадно дрво са изгледају као да разгранатом, густом крошњом у којој седе на гранама. живе многобројни инсекти и друге животиње. Буква је најраспрострањеније дрво у шумама Србије. Купина је жбунаста биљка. Њени плодови су богати витаминима и врло хранљиви.
Маслачак, купина, храст и друге биљке живе на различитим стаништима. Међутим, постоје биљке које могу да опстану* само у посебним условима, који владају на малим просторима. Због тога их можемо видети само на тим просторима и нигде више на свету. Ове ретке биљке чине биљни свет једне земље посебним. Српски котрљан расте у појединим подручјима западне и јужне Србије. Када се створи семе, гране се савијају ка унутра и биљка добија облик лопте. Ветрови је котрљају и семе опада. Зато котрљан живи само на просторима где дувају јаки ветрови.
Рамонда краљице Наталије расте на заклоњеним и сеновитим местима Суве планине. Живи у пукотинама стена.
43
Појединим биљкама прети нестанак због промењених услова живота у стаништима. Највећи кривац за промене животних услова је човек, који крчи шуме, загађује ваздух, воду и земљиште. Да би сачувао угрожене биљке, човек их је заштитио законом. Забрањено је брати их и сећи. И научници својим активностима доприносе очувању угрожених врста.
Панчићева оморика расте на падинама планина Таре и Звезде. Проглашена је најлепшим четинаром Европе. Банатски божур расте само у Делиблатској пешчари. Да би очували ову биљку, научници је пресађују на места где има довољно сунца и прате њен даљи опстанак.
Gajene biqke Човек гаји биљке јер се њима храни, прехрањује домаће животиње и украшава простор. Напиши по три биљке за сваку од наведених врста.
житарице
44
индустријско и крмно биље
воће
поврће
украсне биљке
Српска рамонда
Шишарка оморике
ЈОСИФ ПАНЧИЋ био је научник и велики љубитељ природе. Неуморно је истраживао и проучавао биљке Србије. Открићем оморике стекао је светску славу. Открио је још много нових врста биљака. На фотографијама су неке од њих.
Рамонда краљице Наталије
Јагорчевина
Италијански пуцавац
Љубичица
Звончић
Београдска ружа
Српски ирис
45
Свака животиња у природи има своју улогу. Инсекти, птице и друге ситне животиње помажу биљкама у размножавању. Кишне глисте, кртице и остале животиње које живе у земљишту повећавају његову плодност. По броју животињских врста Србија је једна од богатијих земаља Европе.
Упознајте неке од најчешћих врста животиња код нас.
46
Виноградарски пуж се храни лишћем. Има кућицу од које не може да се одвоји и у коју улази да би се заштитио од грабљиваца. На глави има два пара пипака: први му служи као чуло додира, а други као чуло вида.
Мрав је инсект који живи у заједници. Заједнице мрава граде мравињаке у којима чувају храну за зиму и одгајају потомство.
Шаран насељава доње токове река у Србији. То је плашљива и спора риба која живи у малим јатима. Скрива се у растињу на дну реке.
Зеленог гуштера можете видети у свим крајевима наше земље. Храни се инсектима. Уколико га нека животиња ухвати за реп, он „отпусти’’ реп и побегне, а касније му израсте нови.
Сеница живи у жбуњу купина, трњина или дрена. Храни се њиховим плодовима и инсектима. Ова птица певачица има пријатан цвркут.
Веверица живи у шумама и парковима. Храни се лешницима, орасима, жиром, а у пролеће, кад нема хране, једе пупољке и младе гранчице. Врло је живахна и лако се пење уз дрвеће.
Као и биљкама, и појединим животињама прети нестанак. Људи их истребљују ловом и уништавају њихова станишта. Данас су ретке и угрожене врсте животиња код нас заштићене законом. Мрки медвед је највећа животиња у Србији. Живи у шуми и храни се биљкама и животињама. То је снажна и опасна животиња која може да нападне и човека.
Белоглави суп је највећа птица наших крајева. Храни се угинулим животињама. Да би га спасли од нестанка, људи су направили хранилишта за ове птице, па се њихов број повећао.
Још у давна времена човек је припитомио животиње да би их гајио за своје потребе.
Зашто човек гаји домаће животиње? У табелу упиши знак + на одговарајуће место.
месо
млеко
јаја
кожа
вуна
перје
длака
крава коњ овца коза свиња живина
47
Жива бића су се својим изгледом и понашањем прилагодила животним условима. Погледајте како је сваки део руже и сваки део тела лисице значајан за њихов опстанак. Цвет руже је црвене боје и пријатног мириса да би привукао инсекте који јој помажу у размножавању.
Лист је зелене боје и уз помоћ сунчеве светлости ствара храну.
Кроз стабло вода долази до лишћа и цвета.
Трн штити ружу од животиња којима је она храна.
Слух јој је развијен како би чула непријатеља који се прикрада.
Корен упија воду и минералне материје из земље и причвршћује биљку за тло. Крзно штити лисицу од хладноће.
Лисица има добар вид и лако уочава плен. Ноге јој служе за брзо кретање. Зуби су јој оштри јер се храни животињама које лови.
Напиши на који начин се зец изгледом и понашањем прилагодио животним условима. ______________________________________________ ______________________________________________ ______________________________________________ ______________________________________________ ______________________________________________
48
Канџама хвата плен и копа своју јазбину.
Сва жива бића су своје кретање, изглед, исхрану, понашање, размножавање и друго прилагодила условима живота у стаништима у којима живе. То ћеш лако уочити на следећим примерима.
Младунци лисице
ЛИСИЦА КРЕТАЊЕ: Има ноге којима се креће по тлу. ИЗГЛЕД: Тело јој је прекривено крзном сиве или браон боје. Боја крзна омогућава јој да се сакрије од непријатеља и буде неприметна за животиње које лови. Крзно је зими штити од хладноће. Лети се крзно стањи јер део длаке отпадне да би лакше поднела врућину. ИСХРАНА: Има оштре зубе и канџе јер лови ситне животиње. ПОТОМСТВО: Рађа четири до седам младунаца о којима брине. Они се у почетку хране мајчиним млеком, а касније пленом који им мајка доноси.
ДЕТЛИЋ
Велики детлић
КРЕТАЊЕ: Има крила која му омогућавају да лети и да у високим крошњама дрвећа гради гнездо. ИЗГЛЕД: Тело му је прекривено перјем јарких боја које привлачи партнера за размножавање. Зими га перје штити од хладноће, а лети делом отпадне како би лакше поднео врућине. ИСХРАНА: Има шиљат кљун којим пробија кору дрвета, одакле извлачи инсекте којима се храни. ПОТОМСТВО: Полаже пет јаја. Женка лежи на њима и греје их телом. Кад се птићи излегу, мајка их храни уловљеним инсектима и црвима. Учи их да лете..
ДЕВЕРИКА
Деверика
Селице стр. 34
КРЕТАЊЕ: Има пераја којима плива. Тело јој о је е пљоснато како би се брзо кретала кроз воду. ИЗГЛЕД: Тело јој је прекривено чврстим плочицама - крљуштима. Оне су зеленкасте боје, што деверику чини неприметном међу алгама. ИСХРАНА: У устима нема зубе јер гута алге и ситне речне животиње. ПОТОМСТВО: У воду испушта око 300 000 малих јаја – икру, о којима не брине. Много их је, лак су плен грабљивцима, па мало њих преживи.
49
NACIONALNI PARKOVI SRBIJE Човек својом делатношћу мења услове живота у природи и често угрожава опстанак живог света у стаништима. Поједине територије са очуваном природом, на којима живе ретке и угрожене врсте биљака и животиња, држава је заштитила законима. То су национални паркови и резервати природе. На тим подручјима забрањена је сеча шума, лов, риболов, изградња фабрика и рудника. У Србији има пет националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар планина. Национални парк Фрушка гора најстарији је на територији Србије. Његово највеће богатство су очуване листопадне шуме храста, граба и букве. Ту живе јелен, муфлон, дивља свиња, лисица и друге животиње. Муфлони
На Фрушкој гори налази се шеснаест православних манастира који су саграђени у XV и XVI веку. Манастир Ново Хопово
Највећи национални парк у Србији је Ђердап. Обухвата Ђердапску клисуру, део Дунава и Ђердапско језеро. Богат је шумама букве и ретких врста ораха и леске, а красе га шибљаци* јоргована. Дунав је станиште ретких врста риба – јесетре и моруне.
У Ђердапској клисури налази се Лепенски вир, насеље из праисторијског доба.
Јоргован
Камена фигура, једна од многих које су пронађене у Лепенском виру, направљена је пре седам хиљада година.
50
Национални парк Тара познат је по Панчићевој оморики, ретком Дивокоза четинару који расте само у овом делу света. На Тари су очуване шуме Панчићеве оморике и старе шуме букве, јеле и смрче. У њима живе мрки медвед, дивокоза, сури орао и друге животиње. Шума смрче на Тари
Национални парк Копаоник је најмањи по површини. Богат је четинарским и мешовитим шумама смрче, јеле, букве и јавора. На вишим деловима Копаоника расту патуљаста смрча и полегла клека. У шумама Копаоника живе медвед, вук, тетреб и друге животиње.
Полегла клека
Тетреб
Национални парк Шар-планина значајан је због шума старих и ретких врста четинара мунике и молике. Листопадне шуме су станиште једне врсте дивље мачке, балканског риса. Шар планина обилује потоцима, речицама и језерима.
Муника
Балкански рис
Осим националних паркова, законом су заштићена станишта* која су уточиште ретким и угроженим биљкама и животињама. То су резервати природе.
Царска бара
Обедска бара
Делиблатска пешчара
51
Јуче, пре неколико недеља, месеци, година или векова - све је то време које је протекло и назива се прошлост. Сви догађаји који су се тада десили припадају прошлости. Прошлост може бити ближа, даља и далека. ПОДСЕТИ СЕ… Које време обухвата ближа прошлост? __________________________________________________________________ Које време обухвата даља прошлост? __________________________________________________________________
Сви догађаји који су се десили пре стотину и више година припадају далекој прошлости. ДАЛЕKА ПРОШЛОСТ
ДАЉА ПРОШЛОСТ
БЛИЖА ПРОШЛОСТ Т С О Њ Ш А Д А С
Лукина прабаба рођена је у ХІХ веку.
Лукина мама је рођена Лука је пре три месеца у другој половини ХХ века. прославио 11. рођендан.
О животу и раду наших предака, култури и обичајима сазнајемо проучавајући старе грађевине, предмете, књиге, читајући народне приче, песме, легенде.
52
Српска кућа из 18. века
Зграда банке у Београду с почетка 20. века
Народна банка у Београду
Временски след догађаја можемо да прикажемо траком. Читамо је слева надесно. Временском траком можемо представити време од годину дана, деценију, век, више векова. ВРЕМЕНСКА ТРАКА КОЈА ПРИКАЗУЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА XII
XIII
XIV 1320.
XV
XVI
XVII
XVIII
XIX
1450.
XX
1890.
Свако поље које означава један век цртицама је подељено на 10 делова. Који временски период представља сваки део? _______________________ Помоћу временске траке одреди ком веку припадају године: 1320. година –_____ век; 1450. год. – _____ век; 1890. год. – _____ век. ВРЕМЕНСКА ТРАКА КОЈА ПРИКАЗУЈЕ ВЕК
1910.
1920.
1930.
1940.
1950.
1960.
1970.
1980.
1990.
2000.
годинa
Свако поље које означава деценију цртицама је подељено на 10 делова. Ти делови представљају ________________________. Који је век представљен овом временском траком? ____________________ У празан правоугаоник упиши годину која је означена на временској траци. ПРИКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНСКИХ ПЕРИОДА НА ВРЕМЕНСКОЈ ТРАЦИ Књижевник Душко Радовић рођен је 1922, а умро 1984. године. На временској траци означен је период његовог живота. Душан Радовић
1920.
1930.
1940.
1950.
1960.
1970.
1980.
1990.
2000.
На траци времена обој период у коме је живео Душко Радовић. Колико година је живео? _________________________________
53
У свакодневном животу користиш разне проналаске. Они су свуда око тебе: играчке, књиге, кишобран, телефон, па чак и оловка, сапун, јастук. Ови проналасци нам живот чине лакшим и забавнијим. Велика научна открића, као што су електрична струја, аутомобил, Пешчаним антибиотици, променили су и ссатом време унапредили људски живот. се мери по количини И данас сваки нови изум истеклог т песка. Њиме се доприноси развоју човечанства. може прецизно одредити колико је времена протекло.
XIII
XIV
См Сматра се да је први компас направљен у XIV веку. Компас је омогућио прецизну оријентацију у простору. Морепловци су га користили да би одредили смер кретања при дугим пловидбама. д
XV
XVI
Микроскопом се могу видети веома ситни организми и предмети сит невидљиви голим оком. Откриће микроскопа ззначајно је убрзало развој науке.
Астрономски дурбин омогућио је астрономима да боље виде планете, Месец,, Сунце и друге звезде. Средином XV века конструисана је прва штампарска машина, а прва одштампана књига била је Библија. Тако је почело ново доба - књиге су се умножавале лакше и брже и временом постајале свима доступне.
54
Телефон је омогућио да разговарамо са неким ко је далеко.
Први моторни авион летео је 59 секунди и прешао око 285 метара. Данас је млазни авион најбрже превозно средство. Откриће аутомобила с мотором на бензин довело је до развоја саобраћаја.
XVII
XVIII
Савремени а мени живот не може се замислити без компјутера. Користе се у индустрији, саобраћају, образовању, медицини и многим другим областима.
XIX
XX
Кретање клатна искоришћено је да се направи први сат са клатном.
Захваљујући проналаску фотоапарата слике разних предмета, људи и предела могле су се трајно сачувати и умножавати.
арна машина покретала се помоћу водене паре. У рзала је развој индустрије. Погон на пару искоришћен је и за покретање локомотива и родова. Тако су људи могли рже путовати и лакше прелазити велике раздаљине.
Дигитални сат
Конструисање васионског брода најавило је ново доба. Нил Армстронг је први човек који је ступио на Месец. Том приликом је изјавио: „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство.’’ 55 5
Многи наши људи су својим радом допринели развоју науке, уметности, културе, спорта у нашој земљи и у целом свету. Упознајте неке од њих. На траци времена уочи периоде у којима су живели. Руђер Бошковић био је професор, математичар, физичар, астроном, архитекта. Неке његове идеје биле су толико напредне да су остварене тек два века касније.
У ком веку је живео Руђер Бошковић? ________________________
Бранко Радичевић је први српски песник који је писао на народном језику. Певао је о младости, љубави и ђачким радостима.
XVIII век
Сакупљајући народне умотворине Вук Стефановић Караџић омогућио нам је да уживамо читајући народне приче, песме, бајке, басне, загонетке. Његова азбука је и данас најсавршеније писмо на свету.
56
XIX век
Сликар Паја Јовановић је на својим платнима овековечио многе догађаје и личности из историје српског народа.
Један од најзначајнијих светских научника био је Никола Тесла. Захваљујући његовим великим открићима сви људи света користе електричну струју, слушају радио, гледају телевизију.
У ком веку је рођен Никола Тесла? ____________________ У ком веку је умро? _____________
Мирјана Карановић је наша позната позоришна и филмска глумица. Професор је на Академији за глуму.
У којој деценији ХХ века је рођена Мирјана Карановић? ______________________________
XX век
Велики кошаркаш Радивоје Кораћ је до данас остао најбољи стрелац у историји југословенске кошарке. На једној утакмици постигао је чак 99 поена.
Светлана Велмар Јанковић написала је више књига за одрасле и за децу. Својим причама оплеменила је и твоје детињство.
XXI век
Спортисти XXI века Неки од наших младих, а већ успешних спортиста који су рођени у ХХ веку, а успехе постижу у ХХI су тенисерка Ана Ивановић, фудбалер Никола Жигић, пливач Милорад Чавић, ватерполиста Вања Удовичић, кошаркаш Ненад Крстић, одбојкашица Ања Спасојевић. Резултатима које су постигли на најлепши начин представљају своју земљу.
Ана Ивановић
Одбојкашице Србије
57
Преци Срба су Стари Словени. Живели су у источној Европи и бавили се земљорадњом и сточарством. Често су се селили у потрази за плодним земљиштем. На Балканско полуострво доселили су се почетком VII века. У IX веку створили су прву српску државу, која се простирала између река Таре, Ибра и Западне Мораве. Названа је Рашка, по области Рашка у којој се налазила. Главни град био је Рас, у близини данашњег Новог Пазара. Касније су створене и друге српске државе – Зета, Хум и Травунија.
Ludo{ko jez.
Pali}ko jez.
T i s a
Rusanda
Carska
T bara i s a
D u nav
N. Slankamen
Vrdnik
T a m i {
Obedska bara
a n i r D
S a v
a
Duna v
M l a v a
P e k
a
Cbxb Lpwjrb•b
r a
b
Zvorni~ko jez.
u l
o
K
Bukovi~ka bawa k
V
o
e
l
M
Gru`ansko jez. Zaovinsko jez.
m i
Borsko jez. Brestova~ka bawa
i k a
o r a
T
v a
Ov~ar bawa
G
r
u `
Mataru{ka Z a bawa
Soko bawa
a
p a
d n a
Vrwa~ka bawa
U v a
c
Zlatarsko Potpe}ko Pribojska jez. jez. bawa Sjeni~ko L i jez. m
M orava
J u `
n a
r a b Jo{an i~ka
I
M o r
bawa
a
v a
Prolom bawa
N i { a v a Ni{ka bawa
Zavojsko jez.
V i s o ~ i c a
Gazivodsko jez.
I b a
r
S i t n i c a
B e
l
i D r i
Vlasinsko jez.
Bujanova~ka bawa
Vrawska bawa P~iw a
m
58
Границе данашње Србије
Територија Рашке
Средином XII века на престо Рашке долази велики жупан Стефан Немања, који је објединио српске државе Рашку, Зету, Хум и Травунију. Са својим ратницима побеђивао је бројне непријатеље и ширио територију државе ка југу.
Стефан Немања
територија данашње Србије Србија у доба Стефана Немање
Имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка. Када је остарио, предао је престо сину Стефану. У манастиру Студеници постао је монах и добио име Симеон. Наследници Стефана Немање по њему су добили презиме Немањић.
Грб династије Немањић
Име Стефан – обележје владара стр. 42
Стефан Немања изградио је многе цркве и манастире*. Са сином Растком – монахом Савом подигао је манастир Хиландар. У њему су се школовали многи монаси који су касније учили српски народ вери и писмености.
59
Стефан Немањић био је учен човек и вешт владар. Крунисан је почетком XIII века. Као први српски краљ назван је Првовенчани. Тако Србија постаје краљевина. Убрзо, захваљујући његовом брату Сави, и Српска православна црква добија самосталност. Немањићи који су владали после Стефана Првовенчаног сачували су самосталност државе и проширили њену територију.
Стефан Првовенчани
Манастир Жича налази се између Краљева и Матарушке Бање, путем преко реке Ибра, на 4. километру јужно од Краљева. Манастирску цркву подигао је краљ Стефан Првовенчани са својим братом светим Савом, између 1208. и 1215. године. Црква има седмора врата, због чега је у народу названа „седмоврата Жича”. У њој је крунисано и устоличено седам српских краљева, а приликом сваког крунисања, пробијана су, и потом зазидана, нова врата кроз која је пролазио само крунисани владар. Династија Немањића владала је Србијом од 1166. до 1371. * 1166-1199. Стефан Немања * 1199-1228. Стефан Првовенчани * 1228-1234. Стефан Радослав * 1234-1243. Стефан Владислав * 1243-1276. Стефан Урош I * 1276-1282. Стефан Драгутин * 1282-1321. Стефан Урош II Милутин * 1321-1325. (Владислав II, као непризнати краљ Србије) * 1321-1331. Стефан Урош III Дечански * 1331-1355. Стефан Урош IV Душан (краљ до 1346.) * 1355-1371. Стефан Урош V Нејаки
60
У првој половини XIV века на престо Србије долази најмоћнији владар из породице Немањић – Стефан Душан. Ратујући освојио је територије суседних држава. У то доба Србија постаје највећа држава на Балкану. Средином XIV века Душан проглашава себе царем. Тако је Србија постала царевина. Свог првог цара народ је прозвао Душан Силни.
Србија у доба цара Душана, око 1350. године
Душан подиже многе цркве, манастире, школе и болнице.
Рукопис Душановог законика Цар Душан донео је први српски законик* којим уређује државу. Законик садржи права и обавезе властеле*, грађана и сељака. Предвиђа и казне за преваре и крађе.
Цар Душан и царица Јелена Фреска из манастира Архангела Михајла из XIV века висока је скоро три метра.
После Душанове смрти, на престо долази његов син, цар Урош. Он није успео да очува јединствену српску државу. Царство се распало на мање области којима су владали самостални господари. Тако се завршила владавина Немањића, дуга два века.
61
У време када су Немањићи владали Србијом, становништво је углавном живело у селима. Бавили су се ловом, риболовом, земљорадњом и сточарством. Сеoске куће биле су од дрвета и земље, прекривене сламом. Најчешће су имале само једну просторију, где је на средини било огњиште. Храна се кувала у металном котлу, а јело се из посуда од дрвета и глине. Одећа је прављена од лана, конопље и вуне, а жене су је саме ткале. Људи у селима свакодневно су радили тешке послове. Имали су обавезу да властелину на чијој су земљи живели дају део својих производа и да за њега раде.
Посуде за воду
Котао
И деца на селу су пуно радила. Времена за игру су имала мало. Рано су устајала да би помагали родитељима. Дечаци су чували стоку и радили на њиви. Девојчице су најчешће обављале кућне послове. Доносиле су воду са извора, припремале храну, чистиле кућу. На селима нису постојале школе. Неки дечаци су учили занат од мајстора – занатлија. Мајке су училе ћерке да преду, шију и плету. Једини дани када су се играли, певали, дружили се били су црквени празници. Градови су подизани на раскрсницама путева. Били су окружени каменим зидинама, које су служиле за одбрану од непријатеља. У дворцима унутар зидина живели су владари и властела.
Ковани новац
На разбоју се ткало платно
Троножац
Посуђе и предмети за свакодневну употребу
62
Преслице за вуну
Дворци су били опремљени раскошним дрвеним намештајем. Јело се из сребрних и позлаћених посуда. Властела је носила одећу од свиле и сомота и сребрни и златни накит украшен драгим камењем. Често су правили гозбе, на којима су их забављали музичари, играчи, глумци и жонглери. Синови властелина обучавани су да рукују оружјем, јашу коња и учествују на витешким турнирима. Тако су припремани за ратовање. Опрема ратника
У доба Немањића највећи део становништва био је неписмен. Школе су постојале само при манастирима и црквама. Мали број властелинске деце је учио да чита, пише и рачуна.
Цар Душан, Урош Нејаки и царица Јелена
Градско становништво бавило се трговином и занатством. Грнчари, ковачи, дрводеље и каменоресци израђивали су оруђе, оружје, посуђе, накит и друге предмете.
Ђурђеви ступови (на брду изнад Новог Пазара) – један од најстаријих манастира средњовековне Србије који је подигао Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана.
Накит из времена Немањића
63
После смрти цара Душана, ослабљеном српском царству претила је нова сила. Средином XIV века моћна турска војска осваја источне делове Балканског полуострва. Турци су имали снажно царство, на чијем челу се налазио султан*. Прва битка између српске и турске војске догодила се на реци Марици 1371. године. Маричка битка завршена је поразом српске војске. После распада српског царства на територији око река Велике, Јужне и Западне Мораве настаје нова српска држава – Моравска Србија. Главни град био је Крушевац. Моравском Србијом управљао је кнез Лазар Хребељановић. Увидевши опасност која прети од Турака, јачао је војску.
Милош Обилић стр. 43
Моравска Србија Границе данашње Србије
Моравска Србија
Одлучујућа битка између Срба и Турака одиграла се 28. јуна 1389. године на Косову пољу. Српску војску предводио је кнез Лазар, а турску султан Мурат. Кнезу Лазару у помоћ нису дошли сви позвани српски ратници и војсковође. Борба је била дуга и тешка. Погинуло је много српских и турских војника и оба владара. XIV век
64
Адам Стефановић – Косовска битка
После Косовске битке, Лазаревом Срби јом управљао је његов син, Стефан Лазаревић. Био је обавезан да Турцима плаћа данак*.
Деспот Стефан Лазаревић фреска у манастиру Манасија
Деспот Стефан подигао је београдску тврђаву, унутар које су били деспотов двор, библиотека, цркве, куће и болница. За време његове владавине Београд је постао престоница српске државе. На слици: Деспотова капија на Калемегдану
У долини Ресаве Стефан Лазаревић саградио је манастир Манасију, где је основао школу у којој су превођене, преписиване и писане књиге. Опасана зидом, са 11 утврђених кула, Манасија је најлепше сачувано утврђење у Србији. На фотографији: 1 – црква, 2 – библиотека, 3 – главна кула, 4 – улазна капија са покретним мостом.
Стефана Лазаревића наследио је деспот Ђурађ Бранковић. За кратко време изградио је Смедерево, које постаје нова српска престоница. Ђурађ је стално ратовао против Турака. Међутим, јачи и моћнији Турци освајали су део по део српске деспотовине. Смедерево је заузето 1459. године. Тада Србија потпуно пада под турску власт и престаје да постоји као држава све до XIX века.
Смедерево је било највећи град на Дунаву у доба Ђурђа Бранковића. Чиниле су га куле повезане зидинама, унутар којих се налазио двор.
На траци времена означи године каде су се одиграле Маричка и Косовска битка, као и годину пада Смедерева. Обој временски период турског освајања Срби је и израчунај колико година је трајао.
XV век
65
Током XIV и XV века српске територије постају део турског царства, а Турци господари српског народа. Живот под Турцима био је веома тежак. Народ је султану морао да плаћа порез који се називао харач. Давали су новац, део стоке, жито, поврће, воће. Мушкарци су морали бесплатно да раде на изградњи путева, мостова и тврђава. Најтежа обавеза српског народа био је данак у крви. Турска је стално ратовала и било јој је потребно много војника. Зато су Турци од родитеља одузимали мушку децу, стару између десет и петнаест година, одводили их и обучавали за ратовање. Српски дечаци су временом заборављали своје порекло и постајали најбољи турски војници – јањичари. Сва ова злодела изазвала су отпор у народу. Највећи отпор пружали су хајдуци. То су били храбри људи који су одлазили у шуме, наоружавали се и борили против Турака. Неочекивано, из заседа, нападали су Турке, отимали им харач и ослобађали заробљенике. Плен су делили сиромашном народу.
Но ето ти Старине Новака, на њему је страшно оди јело: на њему је кожух* од ме ђеда, а глави му капа вучетина*, а за капом крило од лабуда; очи су му дви је купе* вина, трепавице од утине* крило; а он носи сабљу староковку* ...
Одломак из народне песме „Женидба Грујице Новаковића“ у којој је описан хајдук Старина Новак
кожух – дугачак и широк капут направљен од коже неке животиње (обично с крзном) вучетина – вучја кожа или крзно купa – велика, тешка чаша, пехар утина – шумска сова ушара сабља староковка – сабља кована од чистог гвожђа
Хајдуци су се састајали у пролеће, на Ђурђевдан, а растајали у позну озну јесен, на Митровдан. Дуге и хладне зиме проводили су код јатака, људи који су их помагали и крили од Турака. Народ је ценио храброст хајдука и њихово јунаштво опевао у многим епским песмама.
66
Хајдук
Угњетавани српски народ тражио је спас изван граница турског царства. Људи су напуштали своја огњишта и насељавали крајеве преко Саве и Дунава, који су припадали аустријском царству.
Сликар Паја Јовановић насликао је сеобу Срба које предводи Арсеније III Чарнојевић (на коњу).
Највећа сеоба Срба била је 1690. године. Народ је предводио патријарх* Арсеније III Чарнојевић. Срби су населили јужни део аустријског царства, данашњу Војводину. Постају војници – граничари који бране аустријско царство од Турака. За узврат од аустријске власти добијају земљу. Дозвољено им је да оснивају своје школе и цркве, користе свој језик и писмо.
Пећка патријаршија, коју чини неколико цркава близу Пећи на Косову и Метохији, један је од најзначајнијих споменика српске прошлости. У Пећкој патријаршији је вековима било седиште архиепископа и патријарха Српске православне цркве. У њој су боравили многи учени људи, уметници и писци који су остављали своја дела на дар цркви. И данас се у овом старом средишту српске цркве чувају значајна уметничка дела.
67
Временом, Срби су почели да се организовано супротстављају Турцима, дижу буне и устанке. Ипак, све до XIX века Турци успевају да угуше све побуне и спрече већи отпор становништва.
Почетком 1804. године у шумадијском селу Орашцу окупили су се кнезови, свештеници и трговци. Одлучили су да подигну устанак против Турака. За вођу су изабрали Ђорђа Петровића, кога су Турци назвали Карађорђе – Црни Ђорђе.
Ђорђе Петровић Карађорђе
У Орашцу је одлучено да се подигне устанак
Ратовало се упорно и дуго. Карађорђе и његове војсковође победили су у многим биткама и ослободили велики део Србије. Међутим, Турци су 1813. године са три пута бројнијом војском угушили Први српски устанак. Једна од битака у Првом српском устанку била је Бој на Мишару, код Шапца, 1806. године. Српски устаници које је предводио Карађорђе, са 5 000 пешака, 2 000 коњаника и четири топа, потукли су турску војску од 40 000 пешака наоружану бројним топовима.
68
У току првог српског устанка, 1808. године, отворена је Велика школа у Београду. Основао ју је Доситеј Обрадовић. У њој се школовао и Вук Караџић. Некадашња зграда Велике школе, најстарија сачувана стамбена зграда у Београду, данас је музеј Вука и Доситеја
После пропасти Првог српског устанка, Турци су поново завладали Србијом. Народ није могао да заборави десет година слободе. Све више људи одлази у хајдуке. Дижу се буне, а Турци сурово кажњавају народ и чине многа злодела. Зато је две године касније, 1815, у Такову одлучено да се подигне Други српски устанак. За вођу је изабран Милош Обреновић. Већ прве године устанка ослобођен је велики део Србије. Милош Обреновић успева да мирним путем, преговорима, настави ослобађање Србије. Турци напуштају Србију и само у градовима остају турски војници. Милош постаје кнез. Срби су добили право на своју војску, судије, школе и право да тргују. Милош Обреновић
За време владавине кнеза Милоша Обреновића Србија је добила свој први устав. Донет је 1835. године на Сретење. На тај дан (15. фебруара) у Србији се слави Дан државности.
Турски војници исељавају се из градова за време владавине Милошевог сина, Михаила Обреновића. Након Михаила, Србијом влада Милан Обреновић. Србија постаје самостална и независна 1878. године. Неколико година касније, Милан Обреновић проглашава себе краљем, а Србију краљевином.
Михаило Обреновић био је образован човек и познавалац уметности. Основао је прво позориште у Србији и започео изградњу зграде Народног позоришта у Београду.
Споменик кнезу Михаилу и зграда Народног позоришта у Београду
Милан Обреновић постао је краљ са четрнаест година.
69
Почетком XX века краљ Србије постаје Петар I Карађорђевић, Карађорђев унук. У то време, Аустро-Угарска је била велика и моћна царевина. Обухватала је северне и западне делове Балканског полуострва и већи део средње Европе. Тежила је да се прошири. На путу јој је стајала Србија. Зато је у августу 1914. године Аустро-Угарска напала Краљевину Србију. У рат је одмах, као савезник Србије, ушла Црна Гора. На страну Србије стале су Русија, Француска и Енглеска. Аустро-Угарску су подржале Немачка, Бугарска и Турска. Тако је почео Први светски рат, који је трајао четири године. Петар Карађорђевић
По завршетку Првог светског рата, у децембру 1918. године, настаје нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на чијем је престолу био краљ Петар I Карађорђевић. За време владавине његовог сина, Александра I Карађорђевића, држава мења име у Краљевина Југославија.
Краљевина Југославија Данашња Србија
70
Александар Карађорђевић
Степа Степановић
У августу 1914. године аустроугарска војска прешла је Дрину и напала Србију. То је било изненађење за српску Врховну команду, која је удар очекивала преко Саве. Друга армија, под командом Степе Степановића, креће у брзи марш познат под називом „Марш на Дрину’’. Прешавши 50 километара по несносној врућини, сусрели су се са непријатељском војском на планини Цер. После три дана борбе, непријатељске снаге су потучене и протеране преко Дрине. Церска битка била је прва савезничка победа у Првом светском рату. Свет је био задивљен јунаштвом српских војника.
Убрзо после Церске битке, крајем 1914. године, одиграла се Колубарска битка. Предвођени Живојином Мишићем, српски војници су по други пут победили аустроугарску војску. На фотографији: српски војници прелазе Колубару.
Исцрпљени српски војници на путу кроз Албанију
Са Крфа српска војска се 1916. године пребацила у околину грчког града Солуна. Две године вођене су борбе против непријатеља. У септембру 1918. српска војска је, уз помоћ коју су јој пружили француски војници, успела да натера непријатеља на повлачење. Вођени јаком жељом да што пре ослободе Србију, гоне немачку војску без предаха и протерују је преко Саве и Дунава.
Аустроугарска и Немачка 1915. године заједничким снагама нападају Србију и окупирају* је. Под ударом јачег непријатеља, српска војска, предвођена краљем Петром І Карађорђевићем, приморана је на повлачење преко Црне Горе и Албаније до грчког острва Крф. Са војском је кренуло неколико стотина хиљада жена и деце. Многи од њих умрли су од глади, болести и зиме.
Војници и официри Тимочке дивизије на маршу према Солуну
71
Мир у свету није дуго трајао. Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године, немачким нападом на Пољску. Немачка, Италија и Јапан договорили су се да заједничким снагама завладају светом. Њиховим освајањима супротстављају се Велика Британија, Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе. Немачка напада Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Рано ујутро, у 6 сати, бомбардован је Београд, а затим и Ниш, Краљево и други већи градови.
Немачки војници
Краљ Петар II, син Александра Карађорђевића, заједно са владом напустио је земљу. Немачка је окупирала Југославију.
Ужичка република стр. 43
Београд после бомбардовања 6. априла 1941.
Београд 6. априла 1941.
Већ 1941. године, народ је почео да пружа отпор окупатору. Организована су два покрета, четнички и партизански.
Дража Михаиловић
Драгољуб – Дража Михаиловић, пуковник у војсци Краљевине Југославије, организовао је четнички покрет, који су чинили официри и војници краљевске војске. Циљ им је био ослобођење земље и очување краљевине.
Јосип Броз Тито
Партизански покрет предводио је Јосип Броз Тито. На почетку рата били су малобројни. Временом, постали су војска. Партизани су водили многе велике битке. У мају 1945. године, уз помоћ савезника, ослободили су Југославију.
Други светски рат завршен је 1945. године, поразом Немачке, Италије и Јапана.
72
После Другог светског рата настала је нова држава, Федеративна Народна Република Југославија, касније названа Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). За председника државе изабран је Јосип Броз Тито. Главни град био је Београд, а Србија једна од шест република.
S L O V E N I J A
A
V
R
H
T
A
K
S
J
B O S N A
A
I
S
R
B
I
J
A
H E R C E G O V I N A
D R
A
N S
C R N A K
G O R A O
M O
M A K E D O N I J A
R
E
СФРЈ
До распада СФРЈ долази 1991. године. Словенија, Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина су се одвојиле и постале самосталне државе. У заједници названој Савезна Република Југославија, а касније Државна Заједница Србија и Црна Гора, остају републике Србија и Црна Гора. Од маја 2006. године и оне постају самосталне државе.
Република Србија
73
У природи се све креће: жива бића, нежива природа и предмети. Да би се неко тело кретало, мора се прво покренути. Човек покреће ноге јер има мишиће. Брод покреће мотор, дете заврти чигру или гурне лопту. Тела увек покреће неко друго тело. ПОДСЕТИ СЕ… •
Једна од особина живих бића је да се крећу. Напиши како се крећу: ласта ______________________ жаба ______________________ риба ______________________ човек ______________________ пуж ______________________
•
Ta особина важи и за предмете.
Повежи линијом предмет и начин кретања. Брод Лопта Љуљашка Чигра
се котрља се клати се окреће плови
Брзина кретања тела зависи од јачине деловања другог тела које га покреће. Изведи следећи оглед и уочићеш како брзина кретања неког тела зависи од деловања другог тела на њега. Лопту прво снажно, а затим лагано гурни. Када се лопта брже кретала? _________________________________________________ Када је деловање другог тела јаче, тело се брже креће. Када је то деловање слабије, тело се креће спорије. Брзина кретања зависи и од подлоге на којој се тело налази. За глатку подлогу користи школску клупу, а за храпаву вунени шал. Гурни аутомобилчић по клупи. Стави шал на клупу и гурни аутомобилчић по тој подлози. По којој се подлози ауто брже кретао? ________________________________________________________ Храпава подлога пружа већи отпор* од глатке, па се тела на њој спорије крећу и раније заустављају.
74
Pre|eno rastojawe Од покретања до заустављања тело пређе одређено растојање. То растојање зове се пут. Пут зависи од деловања другог тела које покреће тело и од подлоге по којој се тело креће. Како то деловање утиче на пређено растојање, уочићеш при извођењу следећег огледа. Потребан ти је аутомобилчић. На поду учионице кредом нацртај линију за старт. Гурни аутомобилчић лагано по поду. Означи кредом место где се зауставио. Измери пређени пут и упиши га. ___________ Понови исти поступак, али аутомобилчић гурни јаче. Измери пређени пут и упиши га. ___________ У ком случају је аутомобилчић прешао дужи пут? Зашто? ____________________________________________________________________ Уочићеш како подлога утиче на пређени пут тела, када поновиш оглед у коме се аутомобил креће по клупи и по шалу. Измери пређени пут. Допуни реченицу: Аутомобилчић је прешао дужи пут на _______________________. Зашто? _________________________________________________________________________.
Тело ће прећи дужи пут ако је деловање другог тела јаче и када је отпор подлоге по којој се креће мањи.
Звук путује стр. 53
Kretawe koje se ne vidi ali se ~uje Када лимунаду у чаши мешаш кашичицом, она при удару у стакло производи звук. Од ударца чаша трепери и изазива треперење ваздуха. То треперење ваздуха* простире се до твог ува и ти чујеш звук. Чаша у којој има више лимунаде неће створити исти звук као чаша са мање течности. Звук ће се разликовати у зависности од тога колико је висок стуб ваздуха у чашама. Како на висину звука утиче висина ваздушног стуба, уочићеш када изведеш следећи оглед. ваздушни стуб
ваздушни стуб
ваздушни стуб
У три чаше сипај воду као на сликама. Заокружи на сликама чашу у којој је ваздушни стуб највиши. Оловком лагано удари чаше једну за другом. Допуни реченицу: највиши звук произвело је вибрирање чаше у : За следе ћи час припреми којој је висина ваздушног стуба _________________________.
лакшу и тежу лопту, кутију, аутомобилчић, лакшу и тежу коцку, две једнаке лоптице, клатно.
75
Свако тело које се баци или испусти пада на тло зато што га привлачи Земља. Некада се сматрало да тежа тела брже падају кроз ваздух него лакша. Провери да ли је то тачно. Са исте висине истовремено пусти:
оловку и књигу; гумицу и свеску; лакшу и тежу лопту. Шта закључујеш? ________________________________________
_________________________________________________________ Док тела падају, ваздух пружа отпор. Тела која имају велику површину, попут листа папира, спорије падају јер је отпор ваздуха већи. Изведи оглед који то доказује:
Галилејев оглед стр. 53
Са исте висине истовремено пусти лист папира и лоптицу за стони тенис. Које тело је брже пало? ________________________________________________ Сад истовремено пусти лоптицу и исти папир, али згужван. Шта запажаш? ________________________________________________________ Падобран стр. 52
Тела се крећу на различите начине. На који начин ће се тела кретати зависи од њиховог облика. На један крај равне подлоге (књига, даска) постави кутију. Лагано подигни тај крај и добићеш косу подлогу. Кутија ће се покренути. Исто понови и са лоптицом, лењиром и аутомобилчићем. Која тела се котрљају? ____________________________________ Која тела клизе по подлози? __________________________ ______________________________________________________
Тела облих површина као што су лопта, ваљак или точак се котрљају. Тела равних површина (санке, скије) клизе по косој подлози.
76
На један крај подлоге постави две коцке – лакшу и тежу (или две кутије). Лагано подижи тај крај док се не покрену. Која коцка је прешла дужи пут? _______________________ Искористи знање стечено при извођењу претходног огледа и заокружи тачан одговор. Дуже растојање ћеш прећи: а) када се низ брег спушташ сам на санкама; б) када се низ брег по истој стази друг и ти спуштате на једним санкама. Низ косу подлогу брже ће се кретати тела која су лакша и прећи ће дужи пут. Изведи оглед и одговори на питање. Две једнаке лопте постави на подлогу с нагибом тако да једна буде на врху, а друга на средини подлоге. Која лопта ће прећи дужи пут? ______________________ Размисли и заокружи тачан одговор. Дужи пут ћеш прећи: а) ако санкање започнеш са врха падине; б) ако почнеш да се санкаш на средини падине. Уколико је нагиб косе подлоге већи, тело ће прећи дужи пут.
Клатно је тело које чини метална куглица окачена о конац. Када гурнеш куглицу, клатно се помера час у једну, час у другу страну, и то кретање се понавља. За следећи оглед потребно ти је клатно.
Покрени клатно и уочи како се креће. Скрати конац (као на слици) и покрени га. Уочи како се сада креће. У ком случају се клатно брже кретало? ________________________________________________________ На брзину кретања клатна утиче дужина конца. преми: За следе ћи час при
шољу, металну, пластичну и дрвену кашичицу (или штапић), две свеће, стаклену чашу и већу стаклену теглу
77
У свом животу и при раду човек користи многе предмете. Да би их направио, мора познавати особине материјала. Тако бира материјал који највише одговара употреби предмета. ПОДСЕТИ СЕ... У табели знаком + означи особине материјала. МАТЕРИЈАЛ
тврд
мек
савитљив
ломљив
пропушта светлост
не пропушта светлост
дрво метал стакло гума кожа
Топлота се преноси на различите начине. Неки материјали је добро проводе, а други слабије. У шољу са врућом водом спусти: – металну кашичицу; – пластичну кашичицу; – дрвену кашичицу (или штапић). Додирни дршке кашичица и напиши која се загрејала:
_____________________________________________________________ Метали су најбољи проводници топлоте. Због тога се од њих праве радијатори, пећи, посуде за кување хране и други предмети.. Топлоту слабо проводе дрво, пластика, вуна, гума.
Варјаче којима се меша храна ап при кувању најчешће су од дрвета. Зашто?
78
Храна се кува у посудама од метала који лако проводи топлоту. Ручке и дршке обложене су пластиком. Зашто?
Материјали се под утицајем топлоте, воде и ваздуха мењају. У претходним разредима научили сте како вода кружи у природи и прелази из једног агрегатног стања* у друго. Када се загрева, она прелази из течног у гасовито стање – водену пару. Ова промена назива се испаравање. Када се охлади, водена пара поново постаје вода. Даљим хлађењем, вода из течног стања прелази у чврсто – лед. Када је лед изложен топлоти, он се враћа у течно стање. Промена при којој материјали при загревању прелазе из чврстог стања у течно назива се топљење. Метали и стакло такође могу да се топе и да прелазе из чврстог стања у течно и обрнуто. Испаравање и топљење су повратне промене материјала. Под утицајем велике топлоте неки материјали сагоревају. При сагоревању се ослобађa топлота. Погледај фотографије и напиши који материјал настаје при сагоревању папира.
материјал: папир
сагоревање
материјал: ___________________
Да би материјали горели, неопходан је кисеоник из ваздуха. Кисеоник се при сагоревању троши. То ћеш уочити када изведеш следећи оглед. Упали две свеће и остави их да горе неколико тренутака. Једну свећу лагано прекриј стакленом чашом, а другу већом стакленом теглом. Која је свећа дуже горела? Зашто? ____________________________________________________ ____________________________________________________
79
Лако запаљиви материјали су нафта, бензин ензин и плин. Ти и матери материјали али на паковањима има имају у ознаку
.
Пожар се гаси посебном посе ном смешом која се налази налази у противпожарним апаратима. Мањи пожари могу се угасити водом или ако преко пламена пребацимо ћебе или или крпу. крпу. У случају пожара, обавезно позови ватрогасце на број телефона
93.
Електричне инсталације које горе не смемо гасити водом, јер вода проводи електричну струју! струју Ватрогасни камион
На бензинским пумпама истакнут је знак
. Објасни зашто.
_____________________________________________________________________
Промене материјала дешавају се и под утицајем воде и ваздуха. Гвожђе је материјал који се под утицајем кисеоника из воде или ваздуха мења. Та промена назива се рђање. Рђањем гвожђа настаје црвенкасто-браонкасти прах – рђа.
Зарђали поштански сандучићи
Сагоревање и рђање су неповратне промене материјала.
За следе ћи час
рипреми:
п
вунени шал, дрвену бојицу, металну кашичицу, стаклени штапић или чашу равног дна, батерију од 4,5 V, малу сијалицу, две гумице, два канапа, две пластичне сламчице, две изоловане жице са чијих је крајева одстрањено око 3 cm пластике.
80
У претходном разреду научили сте да поједини предмети могу да се наелектришу. Наелектрисани предмети привлаче неке лаке предмете. Који материјали могу да се наелектришу уочићеш када изведеш следећи оглед. Вуненим шалом или крзном протрљај пластични лењир. Принеси лењир комадићима папира. Исто понови и са следећим предметима: – дрвеном бојицом; – металном кашичицом; – стакленим штапићем или чашом равног дна. Који су предмети привукли комадиће папира? ___________________________________________ Од којих су материјала ти предмети? __________________________________________________________________ Који предмети нису привукли комадиће папира? ____________________________________________________________ Од ког материјала су ти предмети? ____________________________________________________________
Поједини материјали проводе електричну струју. Који су то материјали уочићеш када изведеш следеће огледе. На металне делове батерије од 4,5 V намотај две гумице. Други крај гумица намотај око грла мале сијалице. Исти поступак понови са: – два канапа; – два дрвена штапића; – две пластичне сламчице; – две изоловане жице са чијих је крајева одстрањено око 3 cm пластике. Сијалица је засветлела само у једном огледу. Чиме су тада били повезани батерија и сијалица? _____________________________________________________________ Од ког материјала је тај проводник електричне струје? __________________________________________________________ У осталим огледима сијалица није засветлела. Шта закључујеш: који материјали не проводе електричну струју? __________________________________________________________
81
Магнет је комад гвожђа или челика који привлачи гвоздене или челичне предмете. Најчешће је у облику потковице, шипке или игле. Уочићеш дејство магнета када изведеш следеће огледе. По столу поређај неколико спајалица. Магнетну шипку или потковицу држи подаље изнад спајалица. Да ли је магнет привукао спајалице? Шта је потребно урадити да би се то десило? ____________________________________________________
Стави неколико спајалица на свеску. Подигни је и постави магнет испод ње. Померај га лево-десно. Да ли је магнет деловао кроз свеску? _____________________________________________________
Магнет делује не само кроз ваздух већ и кроз хартију, дрво, стакло и друге материјале. Што је магнет већи, његово дејство je jaчe. Постоје огромни магнети који делују тако снажно да могу подићи чак и аутомобиле. Гвоздени предмети могу да се намагнетишу. Потребни су ти дугачак гвоздени ексер, магнет и спајалице. Једном страном магнета повлачи по ексеру више пута тако што ћеш свако повлачење почети од истог краја ексера. Затим га приближи спајалицама. Шта је ексер постао? ________________________________________________________ Ако истим ексером сутрадан покушаш да привучеш спајалице, неће ти успети јер је магнетно дејство нестало. Магнетно дејство гвожђа временом се смањује и нестаје. : рипреми За следе ћи час п
Данас се магнети лако производе: челична шипка се обмота жицом кроз коју се пусти јака електрична струја. После неког времена, струја се прекине, а челична шипка је трајно намагнетисана.
82
две стаклене чаше, кашичицу шећера, мало сока, газирану воду, мало соли, јабуково (или винско) сирће.
Свако тело на светлости ствара сенку. Сенка настаје зато што се светлосни зраци крећу праволинијски и не могу да прођу кроз тело, нити да га обиђу. Праволинијско кретање светлости и настајање сенке лако ћеш уочити ако изведеш следећи оглед. На папиру исеци мали отвор кружног облика. Замрачи просторију. Укључену батеријску лампу упери ка папиру. Папир постави наспрам зида. Растојање између лампе и папира требало би да буде 50 центиметара.
Сенка има приближан облик предмета који је прави. Дужина јој се мења када се промени положај извора светлости. Стави неки дугуљасти предмет (вазу, тетрапак, непрозирну флашу) на сто. Укључену батеријску лампу постави као на сликама. Уочи како се мења дужина сенке у зависности од положаја лампе.
Када је сенка најкраћа? _____________________________________________ Када је најдужа? ___________________________________________________
Играј се сенкама Искључи светло. Нека твој друг/другарица упери батеријску лампу ка зиду. Стави руке између лампе и зида и постављај их у нацртане положаје – направићеш сенке животиња.
и:
ем З а следе ћи час припр
неколико спајалица, магнетну шипку или потковицу, дужи гвоздени ексер
83
Поједини чврсти, течни и гасовити материјали растварају се у води.
Потребне су ти две стаклене чаше напуњене водом. У исто време сипај кашичицу шећера у прву, а мало сока у другу чашу. Промешај садржину обе чаше истовремено. Напиши шта се брже растворило у води. _____________________________________________ Понови оглед користећи со и јабуково (или винско) сирће. Течни материјали у води се растварају брже него чврсти. Најбрже се растварају гасовити материјали. Газирана вода је пуна гаса који је у њој растворен. То ћеш уочити када изведеш следећи оглед.
У стаклену чашу сипај газирану воду. Промешај је кашичицом. На површини воде појавили су се мехурићи ваздуха раствореног у води.
Животиње и биљке које живе у рекама, језерима и морима удишу кисеоник који је растворен у води.
84
: ипреми За следе ћи час пр
две посуде, мало пасуља, шећера, пиринча неколико кашика соли, сито, цедиљку, шерпу
Смеша је мешавина различитих састојака. Када правиш лимунаду, то је смеша воде, сока од лимуна и шећера. Тесто је смеша брашна, воде, јаја и соли. Смеше постоје и у природи. Вода у природи садржи растворене минералне материје, гасове, честице* песка, муљ. Ваздух је смеша гасова: азота, кисеоника, угљен-диоксида. Садржи и дим, чађ, прашину. Земљиште је смеша више врста земље (хумуса, глине, песка) и каменчића. У земљишту се налазе и минералне материје, вода и ваздух.
Састојке неких смеша, као што је тесто, не можеш раздвојити. Међутим, када направиш воћну салату, њене ћеш састојке лако раздвојити. Следећи огледи показаће ти на које се начине могу раздвојити састојци неких смеша.
Направи смешу од брашна и пасуља. Изручи је у сито и просеј над неком посудом. Пошто je пасуљ крупнији од брашна, раздвојићемо их просејавањем.
Помешај пиринач и воду. Смешу процеди користећи цедиљку испод које си поставио/ла празну посуду. Зрна пиринча су чврста а вода течна, па смо их раздвојили цеђењем.
Сипај у шерпу мало воде и неколико кашика соли и промешај. Загревај смешу све док вода не испари. Кад воду загревамо, она испарава, а со остаје на дну посуде.
85
RE^NIK
агрегатно стање 79 једно од три стања у којима се материја јавља: чврсто, течно и гасовито
земунице 8 примитивна просторија за становање или повремени боравак, укопана у земљу
бактерије 11 једноћелијски микроскопски живи јатак 66 организам који се размножава простом онај који скрива људе које прогони деобом власт, односи им храну и обавештава их брана 29 о опасностима вештачка преграда на води која јетра 11 је зауставља и подиже њен ниво. унутрашњи орган код човека и Постављањем бране на некој реци животиња у којој се обавља размена човек ствара акумулационо језеро и материја у организму тако ствара резерве воде за производњу струје у хидроелектранама. кампања 39 бушотина 32 рад људи на популарисању неког рупа добијена бушењем (у рудницима, у културног догађаја, политичке странке тражењу нафте) или акције, нпр. повећања безбедности у саобраћају, борбе против пушења итд. вируси 11 канализација 35 паразитски микроорганизам који више техничких уређаја (пречистачи, изазива заразне болести, невидљив на цеви...) који служе за скупљање и обичном микроскопу одстрањивање употребљене воде и властела 61 других отпадака поседници великих имања племићког конвенција 21 порекла, племићи правило које у неком друштву важи за понашање међу људима данак 65 роба или новац које је српски народ маље 9 длаке на телу човека морао да даје држави манастир 59 данак у крви – одвођење мушке деце црква са зградама у којима живе у од родитеља-хришћана за јаничаре и заједници, према својим утврђеним друге службе у Турској царевини. правилима, монаси или монахиње депонија 35 медицински центар 17 место где се одлаже, оставља градско више специјалистичких болница и смеће, отпаци поликлиника које су опремљене савременим медицинским апаратима и законик 61 у којима осим лекара раде специјалисти закон, књига, збирка закона, то јест и људи који се баве медицинским прописа државне власти којима се истраживањима, научници и професори нешто одређује, наређује или забрањује
минерал 30 чврсти или (ређе) течни материјал посебног хемијског састава и физичких особина окупација 72 запоседање, заузимање туђе територије или целе државе помоћу војске опстанак 43 одржавање у животу. Борба за опстанак – избегавање опасности од непријатеља, борба, савладавање сметњи које намеће клима, недостатак хране и слично организам 41 живо биће; скуп органа, и ткива који чине физички облик људског или животињског бића, тело оруђе 8 предмет подесан за вршење неког посла, алатка оружје 8 предмети који се користе за напад или одбрану, на пример: хладно (мач, нож), ватрено (пушке, топови), нуклеарно оружје отпор 74 непокоравање, противљење или супротстављање некоме или нечему партнер 41 учесник у заједничкој активности патријарх 67 врховни поглавар у православној цркви племе 69 заједница људи у првобитном друштву, повезана родовским везама, заједничким језиком и територијом посланици 16 представници које грађани једне земље изаберу да у институцијама државе и власти, заступају њихове интересе престоница 16 главни град државе, стално боравиште владара или представника власти
разграђивање 41 раставити, растворити нешто на најмање делове расејавање 42 разбацивање семена на све стране, уз помоћ ветра, животиња… салаш 37 пољско имање у равницама изван села с кућом и помоћним зградама у којима се чува стока или прикупљена летина сировине 38 добијен из природе или произведен материјал који служи за даљу индустријску прераду станиште 51 место живљења, пребивалиште, место које одговара животним потребама неке биљне или животињске врсте султан 64 титула исламских владара у турском царству термоелектрана 35 централа за производњу електричне енергије на угаљ, нафту или гас, а не на воду филтер 35 цедило за чишћење, прочишћавање течности и гасова хемикалије 35 хемијски производ, препарат (нпр. сапун, прашак за веш...) хидроелектрана 29 централа која производи електричну струју, а чије турбине покреће енергија воде честица 85 мали део нечега шибљаци 50 земљиште зарасло у шибље, шикара; самоникло шибље
