Sabrana dela Dimitrija Ljotica knjiga11

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.

















































Димитрије В. Љотић САБРАНА ДЕЛА Књига 11 Књига 11

















































Димитрије Љотић Сабрана дела Књига 11 Књига 11 Приредио: Приредио: Ђорђе Ј. Јанић Београд, Београд, 2001. Уређивачки одбор: одбор: Ђорђе Ј. Јанић, Јанић, др Драган Суботић, Суботић, Слободан Ивошевић, Ивошевић, Владица Гавриловић Унос текста и прелом: прелом: Слава Милановић Петар Милановић Издавач: Издавач: Задруга, Задруга, Нови Сад Штампа: Штампа: Art Print, Нови Сад Тираж: Тираж: 1.000 примерака

















































САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ......................................... ................................................................ ............................................. ............................................ ............................. ....... 5 ИЗ МОГА ЖИВОТА ЖИВОТА - ПРВИ ДЕО ........................................... ................................................................. .................................... .............. 7 ПРВО ПОГЛАВЉЕ ............................................. ................................................................... ............................................. ................................. .......... 7 ДЕТИЊСТВО И УТИЦАЈ ОЦА ОЦА. .............................................. .................................................................... ............................. ....... 7 МЛАДИЋСТВО И ТОЛСТОИЗАМ ТОЛСТОИЗАМ ............................................. .................................................................. ......................... ... 8 СМРТ ОЧЕВА ОЧЕВА - БАЛКАНСКИ РАТОВИ РАТОВИ ................................... ........................................................ ......................... ... 9 ПОСЛЕ РАТА ........................................... ................................................................. ............................................ ...................................... ................ 11 У ПАРИЗУ....................... ПАРИЗУ ............................................. ............................................ ............................................. .......................................... ................... 12 СВЕТСКИ РАТ РАТ - ПРВЕ БОРБЕ...................... БОРБЕ............................................ ............................................. ............................... ........ 15 ИСКУСТВА У ВОЈСЦИ ............................................ ................................................................... .......................................... ................... 17 ШТА ЈЕ ВЛАСТ? ВЛАСТ? ......................................... ................................................................ ............................................. .................................. ............ 18 ЛИЧНОСТ НОСИЛАЦ ВЛАСТИ ............................................ .................................................................. ........................... ..... 20 УПОТРЕБА ВЛАСТИ ............................................ ................................................................... ............................................. ........................ 22 СТАРЕШИНСТВО И ЧЕСТИТОСТ ЧЕСТИТОСТ ................................................... .................................................................. ................ 23 ЦЕЛОСТ ЛИЧНОСТИ ........................................... .................................................................. ............................................. ........................ 24 ЉУДСКО ДРУШТВО И СРЕЋА ............................................. ................................................................... ........................... ..... 25 ПОСЛАНСТВО СРПСКОГ НАРОДА НАРОДА ........................................................ ............................................................... ........ 29 ДРУГО ПОГЛАВЉЕ..................... ПОГЛАВЉЕ ........................................... ............................................ ............................................. ............................... ........ 33 СВРШЕТАК РАТА И НОВА ДРЖАВА ДРЖАВА .......................................... ............................................................ ................... 33 НА ХРВАТСКОМ ПРИМОРЈУ...................... ПРИМОРЈУ............................................ ............................................. ............................... ........ 41 ПОЧЕЦИ КОРУПЦИЈЕ ......................................... ................................................................ ............................................. ........................ 45 ХЛАЂЕЊЕ ОДУШЕВЉЕЊА ........................................... ................................................................. .................................. ............ 47 ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ ........................................... ................................................................. ............................................. ............................... ........ 48 ПОСЛЕ ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ . ............................................. .................................................................... ............................... ........ 48 ИСКУСТВА ИЗ АДВОКАТСКОГ ПОЗИВА ПОЗИВА ............................................. .................................................... ........ 49 У РАДИКАЛНОЈ ПАРТИЈИ ............................................. ................................................................... .................................. ............ 51 ПОСЛАНИК ДУНАВСКЕ ОБЛАСТИ ............................................ ............................................................... ................... 53 ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ .......................................... ................................................................ ............................................ ........................... ..... 54 ПОСЛЕ ШЕСТОГ ЈАНУАРА 1929.............................................. ................................................................... ........................ 54 НЕПОЗНАВАЊЕ ЗНАЧАЈА 6. ЗНАЧАЈА 6. ЈАНУАРА ЈАНУАРА ........................................................ ....................................................... 56 ПЕТО ПОГЛАВЉЕ ............................................. ................................................................... ............................................. ............................... ........ 60 МИНИСТАР ПРАВДЕ ........................................... .................................................................. ............................................. ........................ 61 ПАРТИЗАНСКА ПОЛИТИКА У ВЛАДИ ВЛАДИ ........................................................ ......................................................... 63 УСТАВНО ПИТАЊЕ .......................................... ................................................................ ............................................ ........................... ..... 66 ЗАКОН О СТАБИЛИЗАЦИЈИ .......................................... ................................................................ .................................. ............ 68 ЖИТНИ РЕЖИМ....................... РЕЖИМ ............................................. ............................................ ............................................. ............................... ........ 68 ПОВРАТАК НА СТРАНКЕ СТРАНКЕ ................................... ......................................................... ............................................. ........................ 70 ОСТАВКА ............................................. ................................................................... ............................................. .......................................... ................... 75 ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ .......................................... ................................................................ ............................................. .............................. ....... 78 ПРИПРЕМЕ ЗА ПОКРЕТ „ ПОКРЕТ „ОТАЏБИНЕ ОТАЏБИНЕ”” .......................................................... .......................................................... 78 ОДНОСИ ПРЕМА КРАЉУ ........................................... ................................................................. ...................................... ................ 79

















































ДЕМОКРАТИЈА И ДЕМОФИЛИЈА .......................................... ................................................................. ............................ ..... 91 КАПИТАЛИЗАМ И МАРКСИЗАМ ............................................ .................................................................. ......................... ... 101 КАПИТАЛИЗАМ ............................................ .................................................................. ............................................. ............................. ...... 102 МАРКСИЗАМ.................... МАРКСИЗАМ ........................................... ............................................. ............................................ .................................... .............. 105 ЈЕДИНКА И ИНДИВИДУАЛИЗАМ ИНДИВИДУАЛИЗАМ .......................................................... ................................................................... .......... 118 БОРБА КЛАСА...................... КЛАСА ............................................. ............................................. ............................................ .................................... .............. 123 МАТЕРИЈАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ .......................................... ................................................................. ............................. ...... 131 СВЕТЛО ИСТИНЕ ........................................... ................................................................. ............................................ .................................... .............. 133 КРАТАК УВОД ............................................ .................................................................. ............................................ .................................... .............. 133 ЖИВОТ И МИСИЈА НАШЕГА НАРОДА КРОЗ ВЕКОВЕ ..................... ВЕКОВЕ ............................... .......... 133 О РАШЋЕЊУ У ХРИСТУ ХРИСТУ. ....................................................... .............................................................................. ............................. ...... 139 О СМИРЕНОСТИ И ВЕРИ ВЕРИ. .......................................................... ................................................................................ ......................... ... 143 О ИЗВОРИМА САЗНАЊА ВЕРЕ ВЕРЕ ........................................................... ........................................................................ .............. 149 КОЛЕКТИВНО ИСКУСТВО ............................................ .................................................................. .................................... .............. 162 ОД МОЈКОВЦА ДО КАЈМАКЧАЛАНА КАЈМАКЧАЛАНА ........................................................... ................................................................ ...... 172 УВОДНА РИЈЕЧ РИЈЕЧ. ............................................................ ................................................................................... ........................................ ................. 172 ОД МОЈКОВЦА ДО КАЈМАКЧАЛАНА КАЈМАКЧАЛАНА .......................................................... ............................................................ ... 174 ПИСМО ОТВОРЕНО .......................................... ................................................................ ............................................. ............................. ...... 181 ПИСМО КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ .................................... ................................... 188 ЂУРЂЕ СМЕДЕРЕВАЦ И ЊЕГОВ ГРАД21 ГРАД21 ................................................. ....................................................... ...... 193 РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА ИМЕНА. ................................................... .......................................................................... ............................. ...... 199 БИБЛИОГРАФИЈА .......................................... ................................................................ ............................................ .................................... .............. 206

















































ПРЕДГОВОР Одавно сам сматрао да треба да напишем ову књигу. књигу. Збор сваким даном добија све више присталица и чланова и то нарочито међу омладином. омладином. Они нам прилазе осећајући нагон, нагон, да је то оно чему треба да приђу. приђу. Али ушавши у Збор они не наналазе другу храну до оно мало брошура што смо успели да објавимо и чланака из наше штампе. штампе. Осећајући због тога глад. глад. Па ипак не одлазе од нас, нас, јер им и оно мамало што су добили открива довољно видика да утврде да их њихов нагон није препреварио. варио. Али то није довољно. довољно. Ваља дати обилну храну тој младој вери и љубави што нам је пришла. пришла. Јер и вера и љубав могу расти, расти, а могу и слабити. слабити. Зато ова књига треба да послужи за снажење и јачање вере оних који су нам поверовали. поверовали. То је То је њена права намена. намена. И кад ово пишем, пишем, у малој затворској собици, собици, у коју сам 26. сам 26. октобра 1938. октобра 1938. увече, увече, из просторија Збора насилно и безаконо доведен, доведен, мислим првенствено на те младе драге главе и срца што су нам пришла и предала нам се свим својим бићем да их водимо у њиховој одушевљеној вери и убеђењу да су нашли и пут и вођу на том путу. путу. Други гледају да ли је цена пшенице, пшенице, при доласку садање владе, владе, била мања него што је данас; данас; други посматрају графичке таблице скока хартије од вредности, вредности, дрдржавних прихода прихода - младост не гледа на то. то. Она подиже своје светле очи и чисту дудушу и посматра духовну и моралну народну стварност. стварност. И кад сагледа сву трулост, трулост, сву гњилост, гњилост, све неваљалство, неваљалство, све кукавно подлаштво и гмизавство садашњице, садашњице, она узвикује: узвикује: Зар у тој смрдљивој бари ви велите да је моја Отаџбина? Отаџбина? Но, Но, хвала вам лепо!... лепо!... Мрзим ту бару, бару, одвратна ми је њена каљуга, каљуга, љигаво блато њеног дна и смрдљиве воде које је испуњавају. испуњавају. И ма како да је велико и „искрено” искрено” одушеодушевљење, вљење, вас господо режимских присталица и трабаната, трабаната, - ја у ту бару не мислим улазити... улазити... Немам искуства велите, велите, одушевљена господо становници те смрдљиве каљуге, каљуге, лажи, лажи, корупције и кукавиштва?... кукавиштва?... Може бити! бити! Али за вашим искуством ме заиста ништа не вуче. вуче. Нећу бити несрећан, несрећан, ако ми и цео живот прође без онога чиме сте ви данас тако одушевљени. одушевљени. И може бити баш зато што, што, Богу хвала, хвала, ненемам ваше навике, навике, које ви зовете својим искуством, искуством, - моја душа зна да моја ОтаџОтаџбина мора бити чиста, чиста, светла и радосна. радосна. Моја душа зна да ми таква Отаџбина третреба. ба. И зато не улазећи у масну смрад каљуге у којој се ви, ви, грокћући своје одушеодушевљење, вљење, ваљате, ваљате, ја ћу се борити да створим такву Отаџбину какву мој дух види, види, а моја душа жели. жели. Проћи ћу рђаво, рђаво, велите, велите, господо из каљуге? каљуге? Може бити! бити! Ако зозовете добро проћи - уживање у ономе у чему ви данас налазите своје уживање, уживање, онда сам необично задовољан вашим пророштвом. пророштвом. Значи, Значи, по вашем, вашем, ја никад нећу успети да уживам благодети каљуге. каљуге. Па ви ме нисте разумели нисте разумели:: ја баш од тога и бебежим, жим, душа ми се грози, грози, утроба преврће. преврће. И баш се тако и показује омладина паметнијом, паметнијом, од „умних” умних” који мисле, мисле, или се праве да мисле, мисле, да ће истину пронаћи у табелама и графиконима. графиконима. Срцем, Срцем, из кога најбоље мисли долазе, долазе, омладина осећа да не може бити добре ни економске полиполитике, тике, ако општа политика одише насиљем, насиљем, лажју и корупцијом, корупцијом, као што је случај са нашом општом данашњом политиком. политиком. Мислим на ту омладину данас у мрачној малој собици, собици, кроз чији једини чији једини мали прозор гледам светле и широке видике, видике, па ми се овај мој затвор чини као наша гадна и тмурна данашњица, данашњица, а она - омладина Мислим



















































треба да се зна. зна. И у овој књизи трудио сам се да је да је изнесем, изнесем, и то не само истине до којих сам дошао и које сачињавају основу мисли Збора, Збора, већ и како сам и зашто сам дошао баш до њих. њих. Било ми је неугодно што сам морао изнети и извесне своје личне доживљаје. доживљаје. У искреност те неугодности вероваће ми оне племените душе које знају да човеку није угодно износити пред широки свет, свет, оно што сматра особитим драгоценостидрагоценостима својим. својим. Али постићи циљ који сам поставио, поставио,нисам могао друкчије него тако, тако, јер се без тога не би могло све разумети све разумети.. Главњача Новембра 1938. Новембра 1938. Д. В. Љотић

















































ИЗ МОГА ЖИВОТА ЖИВОТА - ПРВИ ДЕО

ПРВО ПОГЛАВЉЕ

ДЕТИЊСТВО И УТИЦАЈ ОЦА На моје формирање утицало је утицало је у највећој мери хришћанство и војска. војска. Откада знам за себе, себе, био сам настројен религиозно. религиозно. Читаво моје детињство и дечаштво било је у знаку религиозног знаку религиозног расположења расположења.. Не знам како је како је то дошло. дошло. Али свет никад нисам могао схватити без Бога. Бога. Не знам ни један ни један тренутак свој да сам се пред том мишљу могао зауставити. зауставити. Одмах би се у мени све побунило - нарочито осећање и воља, воља, - и ја бих сам себи рекао: рекао: бежи одатле! одатле! И што је главно - нисам се осећао пониженим што сам тај глас чуо и попослушао. слушао. А знати за Бога, Бога, видети у свему што те окружује делатност Његове мудрости и снаге, снаге, то опет значи морати веровати да Му овај свет није стран, стран, да и дан дањи и до скончања „ скончања „Господ Господ царствује” царствује” и на овом свету. свету. Привлачила ме је црква. црква. Од малена сам волео литургију. литургију. Научио сам је напамет још сасвим мали, мали, кад нисам разумео потпуно њено значење. значење. У основној школи и нижим разредима гимназије, гимназије, недељом и празником, празником, читао сам Апостол и носио с другом децом рипиде децом рипиде,, а доцније и крст. крст. Могло је ту бити и мале таштине. таштине. Али је у основи одиста то било надахнуто тотоплом вером и љубављу. љубављу. У почетку сам хтео бити поп. поп. Разуме се, се, кад сам био сасвим мали „ мали „краљев краљев поп”, поп”, а после само поп, поп, па чак и калуђер. калуђер. Осећао сам ту неки велики позив. позив. Међутим, Међутим, јед једне вечери на нашем малом пољском добру где смо проводили лето, лето, није ми било ни десет година, година, седео сам поред покојног оца. оца. Небо је било ведро и пуно звезда. звезда. И како сам га запиткивао, запиткивао, отац ми стаде причати о најважнијим стварима нашег неба. неба. А ја га, га, наслоњен на његово колено и окренут лицем бесконачности небенебеског простора слушах не трепћући. трепћући. Знам децу коју та прича о бесконачности небеској убија. убија. Један мој рођак, рођак, који је погинуо 1914. погинуо 1914. године и који ми је ми је био и крвно и душевно изванредно близак, близак, припричао ми је ми је да се као дете, дете, грчио слеђен од страха при помисли на бесконачне даљидаљине васељенског простора. простора. Мени то откровење није будило страх. страх. Напротив, Напротив, припривлачило ме је ме је.. И кад ми отац рече отац рече да су људи који то проучавају астрономи, астрономи, а наунауастрономија ја ћу ја бити А

















































Једном, Једном, за време такве шетње по шуми, шуми, дограбих камен и бацих га, га, а отац ми на то рече: рече: „Не чини то. то. Када сам покојног Панчића пратио по Витошу говорио ми је: је: кад нађеш камен и узмеш га, га, а он ти ништа не каже, каже, остави га тамо где си га нашао. нашао. Можда ти ниси успео добро прочитати, прочитати, а другима после треба, треба, тај камен ће открити данас недокучиву тајну.” тајну.” Хтео сам да трчим и да га вратим, вратим, али отац ми на то рече то рече:: „Остави „Остави то сада. сада. Не би га могао наћи. наћи. Али упамти за други пут.” пут.” У тим шетњама отац би често носио пушку коју му је поклонио његов отац и која му, му, једног дана, дана, када нестаде из куће, куће, причини доста јада доста јада,, али он никада из ње нини је пуцао на птице и зечеве. зечеве. МЛАДИЋСТВО И ТОЛСТОИЗАМ Мој религиозни став се знатно охладио у време по пубертету. пубертету. Живели смо тада због службе мог оца у Солуну. Солуну. Ту сам са непуних 16 година положио матуру у Српској солунској гимназији, гимназији, по одобрењу Министарства иностраних дела, дела, под којим је ова установа била, била, с тим да учим турски језик. језик. Тада сам почео маштати да уђем у дипломатску службу. службу. То ме је држало од четвртог разреда гимназије до друге године права. права. Главни разлог ове промене била је она површност, површност, лакоћа и сјај тог шареног космополитског живота. живота. Али, Али, мој отац губи службу три године пред своју смрт, смрт, пола године пре стицања пензије, пензије, под навалом гадних клевета које су му на крају живота, живота, долиле нове горгорчине у иначе већ добро пуну чашу. чашу. И тако, тако, остављамо тај живот и прелазимо попоново у Србију. Србију. Непуну годину дана потом, потом, као лако пијанство, пијанство, напушта и мене мисао о дипломатији. дипломатији. Учим права без воље. воље. Не идем уопште на часове, часове, осим кад треба оверити индекс, индекс, што су професори чинили без велике тешкоће. тешкоће. Ни тридесет часова нисам ишао да слушам наставу. наставу. Али зато сам непрестано био у Народној библиотеци и ту читао, читао, - највише философију, философију, али и све друго што ми је ми је до руку до руку допало, допало, без икаквог реда икаквог реда.. Тада се враћа поново онај мој основни религиозни став. став. Долазим под утицај ТолТолстоја и његовог схватања хришћанства. хришћанства. Постајем вегетаријанац, вегетаријанац, апстинент, апстинент, одан свом душом Христовој чистој личности. личности. Кроз призму Толстоја одбацивао сам свасваки култ, култ, предавао се религији „ религији „непротивљења непротивљења злу”, злу”, убеђен да ћу отићи на робију кад ми дође време за војску, војску, јер нећу примити пушку, пушку, ни полагати заклетву заклетву - и ре решавам да оставим права и пређем на који други факултет: факултет: философију, философију, медицину или пољопривреду. пољопривреду. Једног дана саопштавам то оцу, оцу, а он ће ми на то својим блаблагим гласом, гласом, пуним бола: бола: „Е, лени Гашо! Гашо! Гаша хтеде столар бити...” бити...” Опече ме та реч као гуја, гуја, а још више онај болни израз мог оца, оца, па рекох: рекох: „Добро, Добро, свршићу да није тај случај Али нећу бити После

















































„ Чувај се, се, говорио ми је он, он, чувај се масона... масона... Не улази тамо, тамо, мада има тамо врло добрих људи, људи, али је сама организација сатанска”) сатанска”) а после од 1911. од 1911. године у ХриХришћанској заједници студената, студената, на Београдском универзитету, универзитету, основаној под утиутицајем И.М.К.А. и њиховог талентованог говорника Џона Мота. Мота. Ја сам тамо ушао, ушао, иако толстојевац, толстојевац, и о томе сам, сам, на позив Мотов, Мотов, у његовој хотелској соби, соби, после чувеног напада приређеног од тадашњих слободних мислилаца, мислилаца, под протекторапротекторатом пок. пок. Скерлића, Скерлића, дао изјаву како сматрам Христа као Спаситеља и као Учитеља, Учитеља, заснивајући по Толстоју, Толстоју, целу његову науку на Беседи на гори из V из V главе МатејеМатејевог Еванђеља. Еванђеља. Нисам уопште веровао у свој говорнички дар. дар. Знао сам да пишем лако и да читам добро, добро, али нисам умео говорити. говорити. Рад у ова два друштва натерао ме је да говорим, говорим, али увек по напред написаном тексту који сам испред себе држао и с времена на време пратио очима. очима. Тако сам држао и своје прво јавно предавање о Џироламу Савонароли, Савонароли, у основној школи код Саборне цркве. цркве. Било ми је ми је двадесет година, година, завршавао сам права и они који су слушали били су сасвим задовољни. задовољни. Један од мојих слушалаца, слушалаца, стари адвокат Панта Туцаковић, Туцаковић, који је био глув, глув, упутио ми је сутрадан на поштанској карти, карти, са сликом Џ. Савонароле, Савонароле, неколико речи неколико речи:: „Ја „ Ја вас, вас, разуме се, се, нисам чуо, чуо, али ми се ваше држање допало.” допало.” Ове речи много доцније подсетиле су ме на сличан комплименат који ми је учинио други пријатељ мог пок. пок. оца г. Аца Станојевић, Станојевић, кад сам покренуо „ покренуо „Отаџбину Отаџбину”: ”: „Знаш „ Знаш,, ја само „ само „Отаџбину Отаџбину”” и читам... читам... Крупна ти је штампа...” штампа...” Био сам одиста у то време препун љубави за све живо. живо. Улазио сам у сваки подуподухват, хват, који би ма колико и ма коме могао донети неке користи. користи. По речима кнеза Крапоткина био сам толико богат љубављу и снагом да бих био у стању изложити свој живот, живот, да спасем живот једне живот једне мачке. мачке. Моја мајка је била интелигентна, интелигентна, енергична и борбена жена. жена. Мој пок. пок. отац није могао рећи „ рећи „не не дам” дам” или „ или „не не могу”. могу”. Тако је Тако је на нашој кући остало доста дуга. дуга. Моја мајка се борила одиста више него човек да свима тим дуговима одговори. одговори. Она је пола године била жена и госпођа, госпођа, а пола године се грувала по брдима, брдима, надгледала наше пољско добро, добро, прикупљала приходе, приходе, носила се с разним невољама, невољама, плаћала дугове. дугове. Она је често била очајна због мог става. става. Волела је што је у њему било узузвишено и чисто, чисто, али јој се скромност и нарочито мекоћа и попуштање, попуштање, што је што је код мене често долазило до израза, израза, чинило да личи на кукавиштво. кукавиштво. Она није могла да схвати непротивљење злу и пожртвовање без мере. мере. И зато је зато је често долазило до сусукоба. коба. Моја претерано осетљива природа у то време ишла је ишла је томе на руку на руку.. Знао сам шта дугујем мајци, мајци, али ми је ми је отац био много ближи души. души.













































Sabrana dela Dimitrija Ljotica knjiga11

Recommend Documents