Rani jadi
Šta je to život?Možda mesečna markica za vožnju u teskobnom, gradskom prevozu, kutija skupog, šljaštećeg nakita, kišobran zaboravljen u ambulantnoj čekaonici ili ona senka koja nas prati u stopu kada god na nas padne koji kvant svetlosti?Teolozi kažu da je život dar Božji, sajentolozi da je najviša forma kretanja materije, filozofi da je sklad duha i tela...Za ljude je, ipak, život samo dobro organizovan niz uspomena, sećanja na sve ono što je iza nas ali što nas čini takima kakvi jesmo.Stavke sa naših lista želja nisu naš život, ali jeste svaka naša akcija, svaka bitka koja je vodjena na bilo kom polju... Malo se ko usudjuje da se seća loših trenutaka svog života, momenata koje je davno potisnuo u nesvesno a još manje onih koji svoje rane jade beleže i dele sa drugima, kao što je to nekada davno učinio Danilo Kiš, oslikavajući život Andreasa Sama! Njegovi čuveni „Rani jadi“, obeležavaju ne samo jade i muke u pravom značenju reči, već i mnogobrojne detinje pehove, naizgled nerešive a opet smešne situacije kojih se pisac, očigledno, vrlo rado priseća. U priči „Ulica divljih kestenova“ , vodi pomalo čudan monolog.Misli i sećanja vode do najdubljih delova uspomena.Svaki detalj polako postaje jasan a slike se nižu jedna za drugom čineći probudjeni film o starom izgledu ulice, svakodnevici njenih stanovnika, samih ljudi iz ulice...Gotovo da može opet da vidi onaj arteški bunar, školu na uglu ulice, učiteljice Fani, Folksdojčera...Promenila se Bemova ulica, kao što su se promenili i njeni stanovnici, kao što je i zamrli saobraćaj oživeo...Nema više onih divnih, divljih kestenova a uspomena na dane provedene u njihovim hladovinama svodi se na sećanje slično snu. I „Priča o pečurkama“ je posebna na svoj način.Pečurkama su se, najpre, divili, potom planirali kako da sakriju svoje „novo mesto“, sa toliko pažnje odvojili od zemlje majke a sve da bi na kraju saznali da su vrganji zapravo otrovni. Jedna od priča koja se bitno razlikuje od ostalih iz ciklusa, po samoj ideji o šumskoj vili a samim tim i motivima iz bajke, jeste „Zamak osvetljen suncem“.Kiš prati priču o izgubljenoj kravi boje narandže, razmišljanja o posledicama koje slede i uzrocima nemarnosti i nepažnje.Prati se i sanjarenje o junaštvu, privilegija koje bi usledile i naravno, bajna, šumska vila koja zavodi svakog ko bi se našao nezaštićen u šumi i odvodi ih ka svom zamku osvetljenim suncem.Sam u glavi, razradjuje i strategiju kako da nadmudri šumsku vilu i završi svoju misiju spašavanja steone krave boje zrele narandže.Zaista divna priča! „Mačke“ su takodje malo drugačije, koliko da se naglasi da se jadi ne odnose samo na probleme Andreasa Sama.Ponekad i sićušne detinje ruke umeju da budu surove prema tek stvorenom životu a čitavi sati su potrebni da se ti životi ugase.Ali ko može biti hladna srca nakon takvog čina?Ko može da se okrene i ode bez reči, bez ikakvog prisustva sažaljenja i kajanja?Mačke su zakopane u kasno veče, pored živice od jorgovana, zajedno sa kamenom od koga su stradale. Jedna od najlepših priča iz porodičnog ciklusa Danila Kiša, jeste i „Eolska harfa“ koja je nastala petnaestak godina nakon zvaničnog štampanja knjige „Rani jadi“.Priča je sa nalik na sve ostale, a opet posebna na svoj način.Kako se pravi harfa, kakav je to instrument, iz kojih se delova sastoji, kakva je njena harmonična melodija..?Gotovo prava analiza jedne sasvim obične harfe... A sa druge strane, govori se o harfi koja ume da vidi budućnost; odlazak u Crnu Goru, smrt majke, hiljadu i pet stotina olovaka i dve stotine naliv-pera... Malo je pravih reči kojima se može opisati rad i životno delo Danila Kiša jer je previše vrednosti o kojima se treba govoriti.Priče kao što su „Igra“, „Serenada za Anu“, „Verenici“, „Kruške“ i „Konji“ samo su neke iz niza briljantno istalkovanih rečima razumljivim svakom laiku i odličnom poznavaocu književnosti.U svakoj njegovoj priči, pronalazimo deliće samih sebe ili se prisećamo nekih drugačijih ali ipak bliskih situacija.Mislimo o tome kako bismo mi postupili, kako bi se opravdali za svoja dela.U svakom slučaju, delo „Rani jadi“, ubraja se u jedno od najlepših i
napristupačnijih svim kategorijama čitalaca dok kritiku dela, upućuje svako na svoj način, prema sopstvenom učinku i prema spoznaji sopstvenog života!
