Osnove pisanja recepta Doc. dr Zorica Nešić
Recept je pisano uputstvo lekara namenjeno apotekaru i bolesniku. Deo namenjen apotekaru se piše na latinskom jeziku o tome koji lek da napravi, kako da ga napravi i u kom obliku da ga izda bolesniku. Deo namenjen bolesniku piše se na srpskom jeziku i sadrži uputstvo o primeni leka. Recept, u skladu sa odredbama „ Pravilnika o propisivanju i izdavanju lekova“, lekova“, mogu da propisuju lekar i stomatolog. Promene ovog pravilnika se objavljuju u „lužbenom glasniku“ i na taj na!in se obaveštavaju lekari, stomatolozi i "armaceuti o promenama u pravilima za propisivanje lekova. # našoj zemlji, recepti se pišu na odgovaraju$im štampanim obrascima sa %ologramom. &ažne napomene vezane za pisanje recepta su' •
• •
•
• • •
•
Recept se piše rukom, pisanim slovima, !itko i može se pisati samo plavim ili crnim mastilom, nikako gra"itnom olovkom, olovkom u boji ili sl. Recept je javna isprava i ispravno potpisan i overen pe!atom može se koristiti na sudu (a jednom receptu može se propisati samo jedan lek ili lek i rastvara! pri !emu su ti delovi recepta odvojeni oznakom ). #koliko je recept dug *npr. neki magistralni recepti+ može se sa pisanjem pre$i na poleinu recepta uz naznaku na dnu prve strane Verte! #koliko se propisuje opojna droga recept se piše u dva primerka, sa naznakom „kopija“ na drugom primerku i rednim brojem koji se upisuje u odgovaraju$u evidencionu knjigu narkotika -reške prilikom pisanja recepta se mogu ispraviti uz "aksimil i potpis lekara #koliko lekar ne nazna!i dozu leka, apotekar izdaje najmanju dozu. itnost izdavanja recepta i druge napomene nap omene pišu se na latinskom. Primeri' „Cito! „Cito!““ *brzo+, „Statim!“ Statim!“ *odma%+, „ Periculum in mora!“ mora!“ *opasno je oklevati+ i dr. #koliko se na jednom receptu propisuje više od jedne kutije leka neop%odno je naglasiti napomenom „ Necesse est!“ est!“ *(eop%odno je/ ili Potrebno je/+.
# pisanju recepata koristi se latinski i srpski jezik, kao i rimski i arapski brojevi. 0atinski jezik se koristi koristi u delu recepta kojim se lekar obra$a apotekaru i na latinskom latinskom se pišu imena droga, %emijski% i galenski% preparata. Ov i nazivi se pišu prema latinskim nazivima iz (acionalne "armakopeje, pišu se velikim slovom, dok se re!i koje stoje uz te imenice pišu malim slovom *pridevi i dr.+. Primeri' Belladonnae Primeri' Belladonnae extracti sicci, Papaverini chloridi, Cacao olei, Aquae puriicatae ad ... i sl. rpski jezik se koristi za pisanje uputstva bolesniku kako da upotrebljava lek. Primer' Popiti po jednu kapsulu na 1 sati. 2rapski brojevi se koriste da ozna!e dozu leka *u gramima ili mililitrima+, i to sa decimalnom zapetom i bar jednom decimalom. Ovaj broj broj se takoe piše i ispred koli!ine leka izražene izražene u internacionalnim jedinicama *i.j.+ ili procentima *3+. Primer' Propiši cipro"loksacin u tabletama od 456 mg. Ciprocinal, talettae ",#$
7
Rimskim brojevima se na receptu ozna!ava broj kapi, tableta, ampula, doza i originalni% pakovanja. Primer' %a tales doses N o & 'decem(. Ponekad se u receptu daje uputstvo bolesniku da sam odmeri potrebnu koli!inu leka pomo$u male kašike, velike kašike ili !aše. 8o se isklju!ivo primenjuje kod lekova blagog dejstva. 9od sirupa za decu, proizvoa! uz originalno pakovanje leka dostavlja i dozi kašiku, na kojoj je jasno naglašeno koliko se leka primenjuje. Radi lakše orjentacije treba poznavati približne zapremine naj!eš$e koriš$enog pribora za odmeravanje koli!ine leka' jedna ka"ena kašika sadrži 5 ml, jedna velika kašika 75 ml i jedna !aša za vodu 756 do 466 ml. :apremine odreene na ovaj na!in imaju razli!itu masu, u zavisnosti od gustine supstance, tako da jedan mililitar vodenog rastvora ima 46 kapi, jedan mililitar uljanog rastvora ;6 kapi a alko%olnog 56 do <6 kapi. =ast veli!ine zrna graška ima približno 6,7 g, dok veli!ine zrna lešnika oko 7 g.
Delovi recepta Recept se sastoji od slede$i% delova' )nscriptio, )nvocatio, *rdinatio, Suscriptio, Si+natura i Nomen medici )nscriptio )nscriptio je zaglavlje recepta i sadrži podatke o bolesniku i o zdravstvenoj dokumentaciji. Ovaj deo recepta sadrži razli!ite pod atke u zavisnosti da li se izdaje u stacionarnoj ustanovi, zdravstvenoj ustanovi na teret socijalnog osiguranja ili u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. :aglavlje recepta izdatog u zdravstvenoj ustanovi na teret socijalnog osiguranja sadrži ime i prezime bolesnike, jedinstveni mati!ni broj graana, broj zdravstvene knjižice, osnov osiguranja, broj ambulantnog protokola ili zdravstvenog kartona i dijagnozu. 2ko se recept propisuje u privatnoj zdravstvenoj ustanovi nav odi se samo ime i prezime bolesnika, starost, adresa i ime privatne zdravstvene ustanove, broj protokola i dijagnoza. )nvocatio )nvocatio ili Praepositio je najkra$i deo recepta i sadrži samo skra$enicu -p koja poti!e od latinske re!i recipere koja u imperativu glasi recipe i zna!i uzmi. Ovaj deo recepta zna!i nalog lekara namenjen apotekaru' „#zmi slede$e supstance ili lekovite preparate..“. )nvocatio u današnjem obliku poti!e iz srednjeg veka. tari narodi su umesto -p. u levom uglu recepta koristili razli!ite znakove, i to' >skulapov štap, orusovo oko, ?upiterov znak, ?.?. od .uvente .ove i druge. *rdinatio *rdinatio ili Praescriptio je najvažniji deo recepta i sadrži naziv, oblik i koli!inu leka. Ovaj deo recepta piše se razli!ito kod magistralni%, o"icinalni% i gotovi% lekova. 9od magistralni% lekova ordinacija je kompleksna i sadrži nazive svi% lekoviti% supstanci koje ulaze u sastav lekovitog preparata. @mena lekoviti% supstanci pišu se na latinskom jeziku u
4
genitivu, koli!ina se izražava u gramima *sa bar jednom decimalom+. astojci se pišu velikim slovom jedan ispod drugog, dok se brojevi poravnavaju po decimalnom zarezu. =agistralni preparat može da sadrži' -emedium cardinaleAglavni lek, nosilac "armakološkog e"ektaB piše se u prvom redu • *rdinatio. -emedium adiuvansApomo$ni lek, supstanca koja poja!ava ili omogu$ava ili na drugi • na!in pomaže dejstvu glavnog leka. -emedium corri+ens/supstanca koja popravlja loš ukus ili miris leka ili smanjuje lokalno • nadražajno dejstvo leka. 9origens nije "armakološki aktivna supstanca i ne uti!e na "armakološko dejstvo glavnog leka. Postoji više vrsta supstanci koje se koriste kao korigensi, a naj!eš$e su aromati!ne vode * Aquae aromaticae+ tj. rastvori etarski% ulja u vodi *npr. Aquae mentae piperitae+B sirupi, kao što je Sirupus simplex *<;3 rastvor sa%aroze u vodi+, Sirupus citrus *763 macerat kore limuna sa sa%arozom i limunskom kiselinom+ i drugiB sluzi * 0ucila+enes+, kao što je 0ucila+o +ummi araici *763 rastvor arapske gume u vodi+B razni konzervansi. -emedium constituens ili vehikulum je %emijski neaktivna supstanca koja daje oblik, • konzistenciju i težinu leku. #z ve%ikulum se u magistralnom receptu uvek piše ad što zna!i dopuni do odreene težine. Primer' Pepsini $," '-emedium cardinale( Acidi h1drohlorici diluti 2," '-emedium adiuvans( Sirupi -ii ideai 3"," '-emedium corri+ens( Aquae puriicatae ad #""," '-emedium constituens( vaki magistralni preparat mora da sadrži remedium cardinale i remedium constituens, dok ostale delove može ili ne mora da sadrži. #koliko se u magistralnom receptu dodaje više supstanci u istoj koli!ini u nivo poslednje supstance dodaje se skra$enica aa, od ana partes aequales i zna!i u jednakim koli!inama po toliko supstance. Primer' 0a+nesii ox1di Natrii h1dro+encaronatis aa ",$ 9od o"icinalni% lekova u ordinaciji lekar piše samo naziv leka na latinskom *iz "armakopeje+, u genitivu i koli!inu leka u gramima. Detaljnije in"ormacije o na!inu spravljanja i pripremanja leka "armaceut dobija iz "armakopeje, i nije i% potrebno navoditi u receptu. Primer o"icinalnog leka' Propisati 56 grama borne k iseline u obliku masti (aziv monogra"ije u "armakopeji * 0ateria medica+' Acidi orici un+uentum *rdinatio' Acidi orici un+uenti $"," Propisivanje gotovi% lekova je najjednostavnije. Ordinacija sadrži ime leka zašti$eno od proizvoa!a *zašti$eni naziv preparata+, naj!eš$e u nominativu, oblik leka *npr. talettae, capsulae, ampullae+ i koli!inu leka izraženu u gramima *sa bar jednom decimalom+, internacionalnim jedinicama ili procentima. Primer' Propisati antibiotik iz grupe "luoro%inolona *prema antiobiogramu+. *rdinatio' Ciprocinal, talettae ",$ #koliko se koli!ina leka izražava u internacionalnim jedinicama, koli!ina se piše bez decimala, kao ceo broj. Primer' Propisati antibiotik iz grupe beta laktamski% antibiotika *prema antibiogramu+.
C
*rdinatio' Cliacil, talettae 2 #"" """ ij 2ko gotov preparat sadrži više od jedne "armakološki aktivne supstance, onda se posle oblika leka ne piše koli!ina. Primer' Propisati antiparkinsonik *levodopa 466 mg plus benz erazid 56 mg+. *rdinatio' 0adopar, talettae Suscriptio upskripcija je deo recepta koji sadrži uputstva o spravljanju i na!inu izdavanja, odnosno pakovanja leka. Ovaj deo recepta se piše na latinskom jeziku i razli!it je kod magistralni%, o"icinalni% i gotovi% lekova. =agistralni preparat u supskripciji sadrži uputstvo koji oblik leka da se napravi mešanjem * 0isce+, i to' rastvorA solutio, suspenzija suspensio, emulzija emulsio, prašak pulvis, mast un+uentum, krem cremor (eop%odno je i naglasti i u !emu apotekar treba da se izda lek. Primeri' 0isce iat solutio *Pomešaj da bude rastvor.+ 0isce iat un+uentum *Pomešaj da bude mast.+ # slede$em redu se piše uputstvo kako lek da se izda. 2ko se lek propisuje u ukupnoj koli!ini tj. u nepodeljenom obliku re!enica po!inje se %a ad *@zdaj u...+, a zatim se piše odgovaraju$e pakovanje koje je najprikladnije za izdavanje i !uvanje leka' Primeri' %a ad scatulam. *@zdaj u kutiji.+ %a ad sacculum *@zdaj u kesici.+ %a ad ollam *@zdaj u teglici.+ %a ad vitrum *@zdaj u bo!ici.+ %a ad vitrum collo amplo *@zdaj u bo!ici sa širokom grli$em.+ %a ad vitrum cum pipetta. *@zdaj u bo!ici sa kapaljkom.+ %a ad vitrum ni+rum. *@zdaj u bo!ici od tamnog stakla.+ 2ko se lek propisuje u pojedina!nim dozama tj. u podeljenom obliku, piše se' %a tales doses *@zdaj takvi% doza....+, pa posle rimskim brojevima broj doza. Primer' 8reba napraviti lek u obliku praška i izdati deset doza. 0isce iat pulvis %a tales doses N4 & 'decem( O"icinalni preparati u supskripciji sadrže samo uputstvo o na!inu izdavanja leka, koje je isto kao kod magistralnog recepta. #putstvo za spravljanje se ne piše jer o"icinalne preparate apotekar spravlja prema uputstvu iz "armakopeje. Primer' Pilocarpini chloridi oculo+uttarum 2"," %a ad vitrum cum pipetta -otovi lekovi se proizvode u "abrikama i izdaju se originalnom "abri!kom pakovanju. 0ekar u supskripciji akuzativom piše koje originalno pako vanje da se izda, a rimskim brojevima koliko takvi% pakovanja izdati. Primeri' %a scatulam ori+inalem N4 ) 'unam( *@zdaj jednu originalnu kutiju.+ %a la+enam ori+inalem N4 ) 'unam( *@zdaj jednu originalnu bo!icu.+ %a tuam ori+inalem N4 ) 'unam( *@zdaj jednu originalnu tubu.+ Ponekad se u praksi koristi univerzalna "ormulacija' *cclusionem praeormatam ili skra$eno *p, što se prevodi kao „originalno pakovanje“ ili „pred%odno upakovan“. Ovaj na!in propisivanja recepta oduzima najmanje vremena i lagodniji je za propisiva!a jer ga oslobaa razmišljanja da li je lek pred%odno spakovan u blistere, u bo!ice pa u kutiju i sli!no.
;
Si+natura ignatura je deo recepta koji sadrži uputstvo za upotrebu leka. # zavisnosti od toga da li $e lek primenjivati bolesnik ili $e biti davan od strane lekara ili obu!ene osobe, piše se na maternjem jeziku *srpskom+ ili latinskom. :ajedni!ko za obe situacije je da ovaj deo recepta uvek po!inje re!ju Si+na *Ozna!i+ ili skra$eno S 2ko bolesnik sam koristi lek, upotreba se u signaturi detaljno objašnjava. Pravila koja se moraju poštovati su' ?asno i !itko se piše na koliko sati se uzima lek, dok se upotreba brojeva ne preporu!uje • *Primer' „(a osam sati popiti po jednu tabletu.“, što je mnogo jasnije od' „ C E 7 tabletu“+ 9od lekova za spoljašnju primenu pre detaljnog uputstva obavezno napisati re! • „polja,..“ 2ko se lekovi pre upotrebe moraju promu$kati, kao što je slu!aj sa suspenzijama, • emulzijama i sirupima, to se obavezno mora naglasiti u signaturi 2ko je uputstvo za upotrebu leka složenije, lekar ga može napisati na posebnom papiru ili • poleini recepta, a apotekar ima obavezu da to isto uputstvo prepiše bolesniku na jasno vidljivo mesto na kutiji ili na posebni papir 2ko se lek primenjuje u ambulantnim ili bolni!kim uslovima, lekar ili za to specijano obu!ena osoba daje bolesniku lek, signatura se piše na latinskom' :a magistralne i o"icinalne recepte u signaturi se piše' igna suo nomine. *Ozna!i • imenom leka.+B dužnost apotekara je da na kutiji napiše ime leka. 9ada se napiše' Si+na cum ormula. *Ozna!i "ormulom.+, dužnost apotekara je d a na kutiji napiše celu ordinaciju. :a gotove lekove u signaturi se piše' Ad manum medici *# ruke lekaru.+. • Nomen medici Poslednji deo recepta sadrži ime i prezime lekara koji je propisao lek, potpis i "aksimil lekara sa identi"ikacionim brojem. Primer' Propiši C3 rastvor borne kiseline kao magistralni lek. @nvocatio Ordinatio ubscriptio ignatura
-p Acidi orici 3," Aquae puriicatae ad 2""," 0isce iat solutio %a ad vitrum Spolja )sprati oolelo mesto svakih 5est sati
5
