Projektiranje i Automatizacija Industrijskih Postrojenja

FAKULTET  ELEKTROTEHNIKE I  RAČUNARSTVA

PROJEKTIRANJE I  AUTOMATIZACIJA  INDUSTRIJSKIH POSTROJENJA Prof.dr.sc. Ivan Gašparac Doc.dr.sc. Mario Vražić

Predavanje 3, 4, a možda i 5 ZAVOD ZA  ELEKTROSTROJARSTVO I AUTOMATIZACIJU

25.2.2009

PROJEKTIRANJE, DOKUMENTACIJA

Osnovna je zadaća ove teme upoznavanje  suvremenog procesa projektiranja (prvenstveno  elektro‐projektiranja) i odgovarajuće  dokumentacije s osnovnom svrhom uspješnog  korištenja tih znanja pri održavanju industrijskog  postrojenja

25.2.2009

2

CJELINU PROJEKTIRANJA ČINE: „

Tri projekta: Financijski Marketinški

Tehnički 25.2.2009

3

PROCES PROJEKTIRANJA INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA POJEKTNI ZADATAK 1.VARIJANT A

IDEJNA RJEŠENJA

2. VARIJANT A

IZBOR OPT IMALNE VARIJANT E

--n-ta VARIJANT A

IDEJNI PROJEKT INVESTICIJSKI ELABORAT

GLAVNI PROJEKT

TENDER

PRIKUPLJANJE PONUDA

IZBOR PROIZVOĐAČA, DOBAVLJAČA, IZVOĐAČA

GLAVNI IZVEDBENI PROJEKT MONT AŽA OPREME, ISPIT IVANJE, PUŠT ANJE U POGON

DOKUMENTACIJA ZA POGON I ODRŽAVANJE

25.2.2009

4

KOMPONENTE PROJEKTA „

25.2.2009

Komponente tehničkog dijela projekta proizlaze iz  strukture postrojenja, a to su u pravilu: „ Tehnološki „ Građevinski „ Strojarski  „ Hidraulički „ Pneumatski  „ Energetski „ Elektrotehnički „ I ostali, već prema postrojenju 5

VREMENSKO KODIRANJE PLANIRANJE TERMINA I TRAJANJA POJEDINIH FAZA „

Nužnost vremenskog planiranja               (npr. isporuka  vijaka na gradilište)

„

Metode „ „ „

„

Mrežni dijagram Analiza trenda Dijagram trajanja

Pomagala (programska podrška) „

25.2.2009

programi

6

ELEKTROTEHNIČKI PROJEKT „ „

Faze elektrotehničkog projekta Osobitosti: „ „

„

25.2.2009

“E” projekt je sastavni dio cjelokupnog projekta Početak “E” projekta ovisi o kompleksnosti cjelokupnog  projekta Za iste projekte različiti investitori, kupci i projektanti  imaju drugačije metode i faze projekta

7

KOMPONENTE “E” PROJEKTA „

Proizlaze iz tehničke strukture postrojenja. To  mogu biti odvojeni ili integrirani projekti: „ „ „ „ „ „ „

25.2.2009

Elektroenergetski EMP Temeljna automatizacija (PLC) Rukovanje i vizualizacija Procesno upravljanje (matematički model) Upravljanje proizvodnjom  Računalna podrška menagementa

8

ID E N T IF IK A C IJ A

PROBLEM A

P R E L IM IN A R N E ID E J E

Osnovni  blokovski prikaz  slijeda aktivnosti  pri projektiranju

POBOLJŠAVANJE PRO JEK TA

A N A L IZ A

O P T IM IR A N J E

D O K U M E N T A C IJ A

25.2.2009

9

PRIKAZ MEĐUZAVISNIH ELEMENATA U  PROCESU PROJEKTIRANJA IDENTIFIKACIJA PROBLEMA

PRELIMINARNE IDEJE

PRELIMINARNI PROJEKT

I DEJNO ZASNI VANJE

ODRŽAVANJE MODELIRANJE

FINANCIRANJE MARKETING

ANALIZA PROJEKTA VIZUALIZACIJA PROJEKTA

25.2.2009

POBOLJŠAVANJE

PRIMJENA

PROIZVODNJA PLANIRANJE DOKUMENTIRANJE

10

PROJEKTIRANJE KAO DIO SUSTAVA  OSLONJENOG NA CAD BAZU PODATAKA

OBRAZOVANJE

OBJAVLJIVANJE

PROIZVODNJA

DOKUMENTIRANJE

25.2.2009

PROJEKTIRANJE

ANALIZIRANJE

SIMULACIJA

MARKETING

11

INŽENJERSKA GRAFIKA element projektiranja i izrade dokumentacije

PRINCIPI CRTANJA: DANAŠNJI INŽENJERSKI CRTEŽI SU SVE SLOŽENIJI I OPSEŽNIJI -PROJEKTI POSTAJU SVE SLOŽENIJI -PROCES PROIZVODNJE NAPREDUJE -UNIVERZALNI IZVORI NABAVLJANJA ZAHTIJEVAJU JASNIJE SPECIFIKACIJE -OSIGURANJE KVALITETE CRTANJA -DECIMALNO KOTIRANJE -KONCEPT S TRI PROJEKCIJE -JEDNODIMENZIONALNI CRTEŽI

25.2.2009

12

POVIJESNI RAZVOJ TEHNIČKOG CRTANJA „ „ „ „ „ „ „ „ „

450 G.PR.N.E.JEDAN OBLIK PERSPEKTIVNOG CRTANJA 1300‐1500. RENESANSA – PERSPEKTIVA I PERSPEKTIVNI POGLED IZ  ZRAKA  (DÜRER, DA VINCI) 1790. NACRTNA GEOMETRIJA 1820. IZOMETRIJA 1900. UVOĐENJE STANDARDA 1960. STROJEVI ZA CRTANJE 1963. KOMPJUTERSKA GRAFIKA 1970. CAD (COMPUTER AIDED DESIGN) 1985. 3 D MODELIRANJE

25.2.2009

13

PRIMJER

25.2.2009

14

PROJEKTIRANJE PRIMJENOM RAČUNALA „

„

Korištenje računala i specijalnih računalnih  programa (alata) pri projektiranju u različitim  fazama projekta. Redovito se pri tom automatizirano računalom  izrađuje i dokumentacija.

25.2.2009

15

TERMINI I SKRAĆENICE CAD COMPUTER AIDED DESIGN - PROJEKTIRANJE (KONSTRUIRANJE) PODRŽANO RAČUNALOM PRIMJENA RAČUNALA U SVIM FAZAMA KONSTRUKCIJSKOG PROCESA CADD COMPUTER AIDED DESIGN AND DOCUMENTATION - IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE POMOĆU RAČUNALA CAE COMPUTER AIDED ENGINEERING - PRIMJENA RAČUNALA U SVIM INŽENJERSKIM AKTIVNOSTIMA PRI RAZVOJU PROIZVODA CAM COMPUTER AIDED MANUFACTURING - PRIMJENA RAČUNALA U PROIZVODNJI, NC PROGRAMIRANJE, UPRAVLJANJE IZRADOM, RUKOVANJEM I SKLADIŠTENJEM CAP COMPUTER AIDED PLANNING - PLANIRANJE PROIZVODNJE POMOĆU RAČUNALA (ILI PPS PRODUCTION PLANING SYSTEM) CAQCOMPUTER AIDED QUALITY ASSURANCE - PRIMJENA RAČUNALA U PLANIRANJU I OSIGURANJU KVALITETE PROIZVODA CAMRP COMPUTER AIDED MATERIAL REQUIREMENTS PLANUNG - GOSPODARENJE MATERIJALOM (SIROVINAMA, POLUPROIZVODIMA, PROIZVODIMA) POMOĆU RAČUNALA CIM COMPUTER INTEGRATED MANUFACTURING - PLANIRANJE, NADZOR I UPRAVLJANJESVIH FAZA PROJEKTIRANJA I IZRADE PROIZVODA POMOĆU RAČUNALA - INTEGRACIJA CAD, CAM,CAP, CAQ, CAMRP TEHNOLOGIJA

25.2.2009

16

IZBOR CAD SUSTAVA PLAN IZBORA -POSTAVLJANJE ZAHTJEVA -ISTRAŽIVANJE SVOJSTAVA POJEDINIH SUSTAVA -DEMONSTRACIJA RADA I MOGUĆNOSTI -KRITIČKA OCJENA -IZBOR, NABAVA, INSTALACIJA UPORABA CAD SUSTAVA -OSNOVNA PODEŠENJA -UPOZNAVANJE S RADOM - PRIRUČNIK, OBUKA -POSTAVLJANJE I KORIŠTENJE SIMBOLA -IZRADA I KORIŠTENJE POSEBNIH SPECIFIČNIH PROGRAMSKIH SEKVENCI -INTEGRACIJA CAD SUSTAVA S OSTALIM SUSTAVIMA (NPR. UKLJUČENJE U CIM SUSTAV) 25.2.2009

17

STRUKTURA CAD SUSTAVA TIPIČNA STRUKTURA NEKOG MULTIDISCIPLINARNO UPORABLJIVOG CAD SUSTAVA - OSNOVNI MODUL - CRTANJE OSNOVNIH GEOMETRIJSKIH LIKOVA, KOTIRANJE CRTEŽA, ŠRAFIRANJE PRESJEKA... -MEHANIČKI MODUL - DVODIMENZIONALNA KONSTRUKCIJA, PROJEKCIJE -ELEKTROTEHNIČKI MODUL - CRTANJE ELEKTRIČNIH SHEMA I VOĐENJE PROJEKTA - AUTOMATIZIRANA IZRADA DIJELOVA PROJEKTA -ELEKTRONIČKI MODUL - SLIČNO, ALI ZA PRIMJENU U ELEKTRONICI - EFIKASNA UPOTREBA SIMBOLA - DATOTEKE SIMBOLA, KREIRANJE NOVIH SIMBOLA, AUTOMATIZIRANI POSTUPAK PROJEKTIRANJA KRUGOVA, PLOČICA NAJSTARIJA UPOTREBA CAD SUSTAVA -PROSTORNI MODUL- 3D MODUL - IZRADA PROSTORNIH OBJEKATA, OSNOVA ZA KREIRANJE NC PROGRAMA ZA NUMERIČKI UPRAVLJANE ALATNE STROJEVE (INTEGRACIJA U CIM)

25.2.2009

18

-PROGRAMSKI MODUL - PROGRAMSKI JEZIK ZA IZRADU KORISNIČKIH APLIKACIJA , PROGRAMSKIH SEKVENCI. -PRIMJENA U GRAĐEVINARSTVU - PROJEKTIRANJE OBJEKATA, MOSTOVA, CJEVOVODA, CESTA, ŽELJENICE -PRIMJENA U ARHITEKTURI - SUSTAVNA I BROJNA UPOTREBA SIMBOLA, JEDNOSTAVNO UNOŠENJE I PROVEDBA PROMJENA -PRIMJENA ZA TEHNIČKE ILUSTRACIJE - PRIRUČNICI, KATALOZI, PROMIDŽBENI MATERIJALI -AUTOMATSKO GENERIRANJE DIJAGRAMA (NPR. VREMENSKI DIJAGRAM REALIZACIJE PROJEKTA, STRUKTURA I VOĐENJE PROJEKTA) CAD APLIKACIJA, NAROČITO 3D MODEL POSTAJE OSNOVA I IZVOR ZA AUTOMATIZIRANU PROIZVODNJU (NPR. ROBOTI), ILUSTRACIJE, DOKUMENTACIJU I ANIMACIJU 25.2.2009

19

PROCES KONSTRUIRANJA KONSTRUIRANJE -SLIJED POSTUPAKA OD IDEJE DO GOTOVOG PROIZVODA KONSTRUIRANJE JE INTERAKTIVNI PROCES KOJI IMA FAZE: -PREPOZNAVANJE POTREBE - DEFINIRANJE POSTOJANJA PROBLEMA -DEFINIRANJE PROBLEMA - SPECIFIKACIJA ZAHTJEVA PROJEKTNI ZADATAK -SINTEZA - SLAGANJE DIJELOVA PROJEKTA U CJELINU -ANALIZA I OPTIMIRANJE - PROUČAVANJE I USAVRŠAVANJE PROJEKTA - ITERATIVNI POSTUPAK -VREDNOVANJE - MJERENJA I ISPITIVANJA S CILJEM UTVRĐIVANJA ZADOVOLJENJA ZAHTJEVA - UZORAK ZA ISPITIVANJE -PREZENTACIJA - OBJEDINJUJE SVE PRETHDNE FAZE 25.2.2009

20

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ŠTO JE I ČEMU SLUŽI TEHNIČKA DOKUMENTACIJA (TD) ? „

„

„

25.2.2009

TD uvijek prati faze izgradnje IP-a, pa će se kroz TD obrađivati i sam pristup izgradnji IP-a (faze projektiranja). Za tehničare (pogotovo inženjere) važno je svuda tražiti i ostavljati pismene tragove – tehničke dokumente (dogovori, kvarovi, prigovori – pismeni tragovi!). Obrađivat će se TD prema praksi iz IP-a s obzirom na: - projektiranje - izgradnju - eksploataciju - održavanje i remont - modernizaciju.

21

ZAHTJEV NA SUVREMENU TEHIČKU  DOKUMENTACIJU Pod tehničkom dokumentacijom podrazumijevamo  sheme, nacrte i sve potrebne opise, koji se rade za  određeno postrojenje, dio postrojenja ili jedan njegov  element (ili element uopće) kojima se određuje narav tog  postrojenja, tog dijela ili elementa, i međusobne veze dijelova postrojenja ili elemenata. „

25.2.2009

dokumentacija je sastavni i završni dio projektiranja. Bez  nje je moderan način projektiranja nemoguć.

22

Dokumentacija, kako je upravo opisano, namijenjena je za potrebe: „ „ „

„ „ „ „ „ „

25.2.2009

pripremnih radova izgradnje, izgradnje (proizvodnje), uvida u sva zbivanja u postrojenju (u dijelu postrojenja, u  elementu), ispitivanja, traženja pogrešaka, provođenja eventualnih izmjena, proširenja, inovacija, održavanja, razvoja i istraživanja 23

KAKVA MORA BITI TD?

„ „ „

Sistematična Jasna Jednostavna ali cjelovita i kvalitetna

25.2.2009

24

TD nigdje nije propisima jednoznačno određena s obzirom na opseg, vrstu  i način izrade: „ svaka tvrtka ima svoje oblike prikaza, vezane i uz opremu koju  projektira ili isporučuje, „ postoje zaštićena tehnička rješenja, patenti – koji se do kraja ne  dokumentiraju, „ različiti su pristupi: koji put se u projektu koriste gotovi kompleksni  sklopovi, koji su za projektanta cjelina (npr. polja trafostanica,  tiristorski mostovi), a koji put se treba neki detalj istaknuti koji nije  standardan i sl. „ sve se više briše granica između dokumentiranja ˝jake˝ i ˝slabe˝  struje, pa se i TD tome prilagođava; tehnologija izrade informacijske  opreme utječe i na oblik TD (relejna  tehnika, poluvodička, PLC...) „ Nemoguće je jednoznačno definirati opseg i oblik dokumentacije, no  postoje određeni propisi i principi koje treba poštivati. 25.2.2009

25

PODJELA TD S OBZIROM  NA NAMJENU TD je nužno vezana uz pojedine faze u realizaciji IP‐ a od prve želje do eksploatacije. Put ostvarenja  neke zamisli u tehničkom smislu je sljedeći: „ želja odn. potreba „ ideja „ sredstva (moguća, raspoloživa) „ tehnička obrada „ realizacija „ korištenje i održavanje

25.2.2009

26

Svaka od navedenih faza treba se dokumentirati  pa s obzirom na namjenu,  dijelimo TD na: „ „ „ „ „ „ „ 25.2.2009

projektni zadatak idejno rješenje idejni projekt investicijski elaborat glavni projekt glavni izvedbeni projekt dokumentacija za pogon i održavanje 27

PROJEKTNI ZADATAK Daju se osnovni zahtjevi na projekt uz: „ tehničku, „ ekonomsku,  „ vremensku  „ pravnu stranu. „ Za elektrotehničare je važna jasna tehnološka zadaća, da se mogu  definirati zahtjevi na informacijske i elektroenergetske tokove. „ PZ radi naručitelj sam ili uz pomoć projektanta, stručnjaka.  Obično se traži da ljudi s puno iskustava i znanja definiraju okvire  projekta. PZ ima bitni utjecaj na kvalitetu cijelog projekta, jer je temelj  svega.

25.2.2009

28

IDEJNA RJEŠENJA „

Određivanje osnovnih parametara željenog rješenja. Grubo se odabire  oprema i radi troškovnik (česte procjene).

„

Radi se redovito u više varijanti koje se uspoređuju po kvaliteti i  troškovima. Za svaku varijantu mora biti jasno tehničko rješenje i  njegovi učinci.

„

Traži se optimalno tehničko ekonomsko rješenje. IR je osnova za  daljnje analize i odluku o izboru optimalne varijante.

25.2.2009

29

IDEJNI PROJEKT

„

Odabrano IR se dalje razrađuje sa svrhom: „ „

izrade investicijskog elaborata podloge za glavni projekt

IP se ne mora uvijek raditi (može se raditi IR pa onda  glavni projekt). IP može biti osnova za tender.

25.2.2009

30

IDEJNI PROJEKT Elektroenergetski tokovi: „ energetska bilanca, definiranje  i kategorizacija potrošača „ izvori i načini napajanja „ makro i mikro lokacije „ približni proračun instalacija „ približni broj razvoda, polja  sklopova „ potrošnja električne energije „ osnovne dimenzije

25.2.2009

Informacijski tokovi: „ definirati načine i razine upravljanja  IP‐om „ definirati organizacijsku strukturu  upravljačkog sustava prema  tehnološkim tokovima „ definirati broj signala (digitalnih,  analognih, mjernih i regulacijskih) i  njihovu povezanost „ definirati opremu sa zahtjevima na  kvalitetu i nivo automatizacije (broj  upravljačkih jedinica po složenosti)

31

INVESTICIJSKI ELABORAT Prošireni IP s ekonomskom analizom: „ rentabilnosti „ odnosa na tržištu „ opravdanosti povećanja kapaciteta, zamjena ili  modernizacija opreme „ načina financiranja Radi se na osnovi projektnog zadatka ili odabranog idejnog rješenja, a služi kao dio obaveznog dokazivanja potrebnih sredstava za investicije

25.2.2009

32

GLAVNI PROJEKT Svrha: „ Dobiti osnovu za izradu izvedbene dokumentacije „ Osnova za izradu tendera (licitacijske liste) „ Detaljno se razrađuje IP ( npr. smještaj razvoda usklađen s  građevinskim projektom, smještaj elementa u razvode ...). „ Ne zna se još isporučitelj opreme pa ne mogu svi detalji biti  razrađeni. „ GP se može izbjeći ukoliko se sklopi ugovor direktno s  proizvođačem, isporučiteljem opreme, koji ugrađuje svoju  tipsku opremu.

25.2.2009

33

GLAVNI IZVEDBENI PROJEKT Radi se na temelju IP‐a ili GP‐a. „ Poznat je proizvođač opreme. „ Svrha: Pripremiti svu dokumentaciju da se oprema može naručiti i  obaviti sklapanje (montaža) IP‐a. Treba znati: „ točne tipove opreme ‐ narudžbene podatke – lista materijala „ duljine kabela i točne spojeve (stezaljke) „ način sklapanja (montaže). Važna dokumentacija: projektant – isporučitelj opreme – izvođač radova!  Ako se glavni projekt radi za nepoznatog izvođača, tada je potrebna izrada glavnog izvedbenog projekta „

25.2.2009

34

DOKUMENTACIJA ZA POGON I ODRŽAVANJE „ „

„

„

„

25.2.2009

Obrada dokumentacije  s obzirom na eksploataciju. Važni dio su upute! Nedostatak pravih uputa može zadavati velike  probleme DPO se mora posebno tražiti ‐ nije uključena u uobičajenim projektima  (u slučaju skupljih i kompliciranijih postrojenja investitor treba obavezno zahtijevati (i ugovoriti) ovu dokumentaciju DPO traži dugotrajno provjeravanje – naknadne studije i tek onda se  ovjerava za upotrebu. Podliježe stalnim korekcijama. Pri pisanju uputa treba poštivati propise i prilagoditi ih razini stručnosti osoblja koje upravlja i održava IP.

35

DOKUMENTACIJA ZA POGON I ODRŽAVANJE

Dokumentacija ovog tipa radi se samo na zahtjev korisnika, a njezin oblik i  sadržaj ovisi o: „ „

25.2.2009

Lokalnim propisima, Internom propisu investitora, koji često vode računa i o stručnoj kvalifikacijskoj strukturi, odnosno stručnoj razini osoblja koje upravlja i  održava pogon.

36

STANDARDI, PROPISI, UZUSI U TD „

„

„ „

25.2.2009

Oblik i način izrade TD nije strogo definiran. Ovisi  o projektantskoj kući. Na neki način TD je umjetnost prikazivanja  tehničkih rješenja i realizacije. Ne treba biti previše krut u načinima prikaza. Elemente standardizacije valja tražiti u IEC, ISO,  DIN...standardima (npr. simboli, označavanje,...)

37

PODJELA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE S OBZIROM NA SADRŽAJ „

TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

„

CRTEŽNA DOKUMENTACIJA

25.2.2009

38

TEKSTUALNI DIO DOKUMENTACIJE „ „ „ „ „ „ „ „

25.2.2009

tehnički opis tehno‐ekonomsko obrazloženje obavezni proračuni popis (specifikacija) opreme troškovnici upute za rukovanje upute za ispitivanje i podešavanje postrojenja upute prema ostalim potrebama  „ za montažu (popisi signala i sl.) „ za komunikacijske mreže (ispisi programa)

39

TEHNIČKI OPIS

„

Globalni opis i slika svih tokova u IP‐u.

Obrađujemo dokumentaciju za električna postrojenja (EP),  koja sadrži: „ opis uloge EP‐a u tehnološkom procesu „ osnovne karakteristike EP‐a „ opis osnovnih fizikalnih pojava i zbivanja u postrojenju 

25.2.2009

40

TEHNO‐EKONOMSKO OBRAZLOŽENJE „ „

„ „

ekonomska potreba realizacije tehničko – ekonomsko obrazloženje izbora jednog od  idejnih rješenja ekonomska računica (npr. godišnja, 10 – godišnja i sl.) trošak: projekta prihodi ‐profit izgradnje održavanje opreme održavanje proizvodnje sirovina za proizvodnju amortizacije

25.2.2009

41

OBAVEZNI PRORAČUNI Propisima definirani za EENG postrojenja: „ „ „ „ „

25.2.2009

kratki spoj padovi napona energetska bilanca zaštita od dodirnog napona uzemljenje ...

42

POPIS OPREME Lista materijala – po razvodima, skupinama ormara Upisuje se u posebni formular: „ abecednim redom oznaka elemenata u dokumentaciji „ položaj u dokumentaciji (nacrtu) „ narudžbeni podaci (ili osnovni podaci npr. idejni projekt), „ tip „ namjena „ mjesto ugradnje

25.2.2009

43

25.2.2009

44

POPIS OPREME „ „

„

25.2.2009

Zbirna lista materijala radi se da se dobije uvid u količinu ukupnog materijala  koji se naručuje za neko IP.  Sadrži: „ narudžbene podatke „ oznake „ broj komada u pojedinom dijelu IP‐a i/ili ukupno „ opaska (npr. naručeno/isporučeno)

45

TROŠKOVNICI „ „ „

popis opreme – cijene – troškovnik opreme troškovi radne snage ostali materijalni troškovi (put, režije ...)

Troškovnik je osnova za ugovaranje.

25.2.2009

46

UPUTE za rukovanje „

25.2.2009

Za osoblje koje upravlja IP‐om, piše se po razini  stručnosti za svako radno mjesto upravljača. Sadrži: „ sastavne dijelove pogona „ princip rada postrojenje za pogon „ pripremu postrojenja za pogon „ pokretanje i upravljanje postrojenjem „ zaštita postrojenje

47

UPUTE za za ispitivanje i podešavanje Složenije upute. Pisane za određenu razinu stručnosti kome su namijenjene.  Važna je razumljivost.  Okvirno sadrže: „ radne zahtjeve (vanjske karakteristike, važniji parametri pogona) „ „ „ „

„

25.2.2009

fizikalnu sliku rada pogona (postrojenje, uređaja) ispitivanje i podešavanje elemenata IP‐a ispitivanje i podešavanje zaštite ispitivanje i podešavanje i puštanje u pogon dijelova do cjelina i  pogona praćenje dinamike, dinamičkih zbivanja u sklopovima i cijelom IP‐u 48

UPUTE za sklapanje (montažu) Način sklapanja i korištenja radioničkih nacrta. Postupci u  sklapanju. Popis signala: „ adresa   tip   varijabla   opis funkcije    format Popis signala i definicija komunikacijske mreže: „ definicija čvorova „ adresiranje „ popis signala za razmjenu „ organizacija memorije PLC‐a (organizacija data blokova)

25.2.2009

49

CRTEŽNI DIO DOKUMENTACIJE

„

spojne sheme: „ „ „ „ „

25.2.2009

principne sheme, funkcionalne blok sheme jednopolne sheme sheme djelovanja strujne sheme logičke sheme

50

CRTEŽNI DIO DOKUMENTACIJE

„

priključne sheme: „ „ „ „

25.2.2009

sheme vezivanja  priključni plan planovi vodova (polaganja vodova i kabela) popisi kabela

51

CRTEŽNI DIO DOKUMENTACIJE „

pregledni i dispozicijski crteži: „ „ „

„

25.2.2009

pregledni nacrt razvoda, elektroničke pločice dispozicijski nacrt građevinski prijedlozi

montažni (sklopni) nacrti „ radionički nacrti

52

SPOJNE SHEME Principne sheme „ Najjednostavniji prikaz EENG sistema – simboli prema IEC uz  samo najvažnije podatke, da se razumije način rada i  definiraju samo glavni elementi. Funkcionalne blok sheme „ Za prikazivanje informacijskih tokova, da se vidi način  funkcioniranje IP‐a, uređaja, sklopa. Prikazan u osnovi tok  glavnih signala i naznačena osnovna obrada koju prolaze.  Primjer su regulacijski krugovi.

25.2.2009

53

SPOJNE SHEME Jednopolna shema „ Prikaz EENG postrojenja jednopolno. Prikazuju se glavni  vodovi i elementi glavnog energetskog kruga, a po potrebi se  naznačuju ili eventualno crtaju i pomoćni krugovi. Sadrži:  oznake elemenata u dokumentaciji, glavni podaci (o vodovima  – dimenzije kabela i sabirnica, sklopnicima, ostalim uređajima,  podešenje zaštita, područje mjernog instrumenta), definira  smještaj u polja, ćelije. Mogu biti naznačene i pozicije u listi  materijala. Nastojati uvijek raditi u formatu A4 ili A3 (ili produljeni A3).

25.2.2009

54

Dizalica

Transporter

Sabirnice velike cinčaonice

Dovod energije od trafo stanice

Energetski odvodi prema razvodnim ormarima za pojedine grupe potrošača

Sabirnice male cinčaonice

Dovod energije od trafo stanice

Energetski odvodi prema razvodnim ormarima za pojedine grupe potrošača 25.2.2009

55

SPOJNE SHEME Shema djelovanja „ Potpuni višepolni prikaz spoja. „ Prikazani svi sklopovi, instrumenti, releji, aparati itd. s  oznakama. „ Označene stezaljke na svim elementima. „ Prikazani glavni i pomoćni vodovi – uneseni i neki elementi iz  sastavnice materijala. Svrha: „ Jasni prikaz načina djelovanja spoja nekoliko uređaja odn.  neke samostalne cjeline IP‐a.

25.2.2009

56

25.2.2009

57

25.2.2009

58

Frekvencijski pretvarač

Motor

25.2.2009

59

SPOJNE SHEME Strujna shema „ Prvenstveno prikaz pomoćnih strujnih krugova. „ Detaljan i pregledan prikaz detalja iz sheme  djelovanja.  Svrha:  „ Jasni i raščlanjeni prikaz djelovanja sklopa, koji  olakšava projektiranje i analizu  složenih  upravljačkih sklopova (redoslijed uklapanja i sl.).

25.2.2009

60

SPOJNE SHEME Strujna shema Zajednička obilježja: „ pojedini kontakti (elementi) aparata i sklopova crtaju  se odvojeno prema njihovoj ulozi u strujnim  krugovima, „ svi aparati i stezaljke jednoznačno označeni da se zna  točno što čemu pripada, „ uz svaki kontakt (element stoji oznaka gdje se on  nalazi prikazan), „ strujni krugovi crtaju se pregledno, odozgo prema  dolje ili s lijeva na desno, od jednog do drugog pola  napajanja. 25.2.2009

61

25.2.2009

62

signal za start motora

digitalni ulazi PLC-a

25.2.2009

63

Veza prema PLC-u PROFIBUSom Frekvencijski pretvarač

25.2.2009

64

SPOJNE SHEME Logička shema Kod starijih IP‐a strujna shema je redoviti glavni dio  dokumentacije upravljačkog sustava. Suvremena  postrojenja imaju sve manje takvih relejnih  ˝logičkih˝shema. One se zamjenjuju logičkim  shemama ili logičkim jednadžbama, a strujna  shema ostaje za prikaz međusklopova (međureleja) između programabilnih automata i  izvršnih elemenata velike snage. 25.2.2009

65

PRIKLJUČNE SHEME Shema vezivanja: prikaz veza unutar polja nekog  razvoda, ćelije. „ Elementi imaju oznake, vodovi i kabeli presjek, te  broj iz popisa kabela. U izvedbenoj dokumentaciji koristi se za prikaz spoja među  elementima (stezaljkama, aparatima). Način djelovanja se  iz tih shema ne vidi.

25.2.2009

66

PRIKLJUČNE SHEME Priključni plan: veze nekog dijela razvoda od  rednih stezaljki prema vani i rednih stezaljki prema unutra. „ Elementi i stezaljke označene. Na kabelima piše  kamo idu i osnovni podaci (tip, presjek, broj).  „ Moguće dodatne oznake: Oznaka vodiča, broj  vodiča (žile), boja žice (izolacije).

25.2.2009

67

PRIKLJUČNE SHEME

Planovi vodova: prikaz prostornog polaganja  vodova. „ Nekoliko oblika prikaza: Pregledni planovi, planovi mreža, kabelski planovi IP‐a,  planovi instalacija ...

25.2.2009

68

PRIKLJUČNE SHEME Popis kabela „ za veća postrojenja nužan pregled svih kabela.  Radi se po razvodima i poljima da se zna koji  kabeli odakle i kamo idu, s brojem, tipom i  oznakom kabela. „ Važno za kasniju izradu popisa materijala, za  nabavku, izradu troškovnika 

25.2.2009

69

PREGLEDNI I DISPOZICIJSKI CRTEŽI Pregledni nacrti „ Izgled ormara, ploče, pulta s vanjskim dimenzijama. „ Definira se prostor za smještanje opreme. Detaljnost prikaza ovsi o  stupnju projekta (idejni, glavni). „ Crta se ugrađena elektrooprema s oznakama elemenata. Za svaki  element (npr. iz sheme djelovanja i strujne sheme) definira se fizički  smještaj u ormar. „ Crta se u mjerilu, ali samo konture. „ Prikazuju se natpisne pločice s tekstom ili neke napomene u vezi s  izvedbom. „ Naznačuju se veze s ostalom dokumentacijom (npr. popis materijala,  jednopolna shema i sl.)

25.2.2009

70

25.2.2009

71

25.2.2009

72

PREGLEDNI I DISPOZICIJSKI CRTEŽI Dispozicijski nacrt „ Smještanje opreme u neki objekt. Razvodi,  ploče, pultevi: Prikazuje smještaj prema  građevinskom projektu. Zove se još i situacijski  nacrt.  „ Na temelju tog nacrta mogu se odrediti neki  podaci za izvedbeni projekt (kabelski kanali i  trase, duljine kabela).

25.2.2009

73

otpadni plinovi

25.2.2009

cink

kiseline

74

PREGLEDNI I DISPOZICIJSKI CRTEŽI Građevinski prijedlog  „ Dio građevne dokumentacije kojim se određuje  način smještanja, pričvršćenja elektroopreme  (postolja i usidrenja za strojeve, transformatore i  agregate, učvršćenje razvoda, oblik i raspored  kabelskih kanala, cijevi). Ova dokumentacija služi  građevinskom projektantu da svoj projekt prilagodi  potrebama elektroopreme. „ Daju se svi detalji s dimenzijama, masama,  momentima, kako bi sa građevinski projekt mogao u  potpunosti načiniti. 25.2.2009

75

MONTAŽNI CRTEŽI

„

„

25.2.2009

Za pojedine elemente daju se nacrti načina  sklapanja (montaže)s uputama.  Tipični predstavnik ovakvih crteža je radionički  nacrt.

76

OZNAČAVANJE U DOKUMENTACIJI

„

„

25.2.2009

Opće oznake:  Opisne oznake o kojem se IP‐u, razvodu, ćeliji,  elementu radi (npr. valjački stan, uljna pumpa). Tehnički podaci:  Svaki element ima svoje nazivne podatke, koje  obično na njega stavlja proizvođač opreme (npr.  natpisna pločica transformatora i stroja, vrsta i broj  žila kabela, oznake sabirnica).

77

OZNAČAVANJE U DOKUMENTACIJI

Označavanje elemenata u dokumentaciji = postrojenje ili dio postrojenja  + mjesto ugradnje, lokacija ‐ vrsta, broj i funkcija, identifikacija : stezaljka (priključak) Primjer : =NA.XX +C3H2.B1 ‐S3 :12 25.2.2009

78

PRIKAZ ELEMENTATA U DOKUMENTACIJI ‐ SIMBOLI

25.2.2009

79