проф. др Владан Карамарковић, редовни професор Асистенти мр Миљан Марашевић мр Раде Карамарковић
9ЕМИТЕРИ
9РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ 9МАТЕРИЈАЛНИ И ТОПЛОТНИ БИЛАНС
9САГОРЕВАЊЕ
9ГОРИВА
9В. Ђурић, М. Богнер, Парни котлови, Грађевинска књига, Београд 1980.
Г. Јанкес, М. Станојеви , М. Каран, Индустријске пе и и котови, Машински факултет, Београд 1996. 9В. Карамарковић, Сагоревање и гасификација биомасе, Машински , . 9Интерна предавања 9Бројна литература на Интернету од стране универзитета и произвођача
Горива и сагоревање Гориво је материја, која при спајању са кисеоником ослобађа коначном брзином извесну количину енергије која се околини предаје у виду топлоте. хемијском енергијом горива. Хемијске реакције могу бити егзотермне и ендотермне. Егзотермне реакције ослобађају топлоту. Ендотермне реакције да би се реализовале захтевају довођење топлоте.
+
=
−
C+Η2Ο = CΟ+Η2 +131ΜJ/kmol Оригинално су се реакције у којима је којима је трошен кисоник називале реакције оксидације, оне у којима је којима је веза кисеоника са другим једињењима другим једињењима раскидана у корист продуката , познате као редокс реакције. Редокс реакције данас дефинишемо као све оне реакције које изазивају промену хемијског оксидационог броја.
Оксидациони број једног број једног атома је атома је број електрона који он поседује а који могу да се укључе у формирање веза са другим атомима. Овај број има исту вредност као и валенца, само што може ити и позитиван и негативан. ове ове ање ање оксидационог броја одговара процесу оксидације, а смањење процесу редукције . Примери егзотермних реакција су: Реакција оксидације. Халогенизација – везивање појединих елемената са халогенима при чему настаје ослобађање топлоте. Топлота је Топлота је израженија при реакцијама са флуором.
AB → A + B
Декомпозиција – распадање нестабилних хем. једињења уз настајање топлоте. Нуклеарне реакције.
Оксидо‐редукционе реакције су важне у инжињерској пракси јер пракси јер се примењују ко код д сагоревања у топлотним машинама, у електрохемијској директној тран трансс орма ормаци цији ји енергије (батерије, гориве ћелије гориве ћелије) и биолошком процесуирању хране, производњи биогаса гасификацији пиролизи
Горива се користе као извори топлоте (термоелектране, грејање), али се врло често користе и у технолошким процесима. Према агрегатном стању горива се деле на: 9Чврста 9 9Гасовита.
Према постанку : 9Природна ештачка.
Број становика се од почетка до краја XX века повећао са 1.65 на 6 милијарди, милијарди, . , становнику. становнику. Тај се раст у земљама у развоју кретао од 55 на 212 кг нафтног еквивалента [1], док су док су на крају XX века развијене земље користиле еквивалента . Током прошлог века човечанство је потрошило 650 кг нафтног еквивалента. око 875 милијарди барел рела наф нафте и врло је вероватно да ће током овог века бити потрошено чак и чак и више (BP Statistical Statistical Review Review of World World Energy, Energy, 2003.) .
[1]
При изради енергетских биланса, биланса , пракса је да се категорије носилаца енергије исказују у килограмима или тонама нафтног еквивалента. еквивалента . Разлог за ово је поређење различитих горива са нафтом је доминација , других горива. горива. Један килограм нафтног еквивалента је заправо топлотна моћ једног килограма нафте и износи 41,868 МЈ или 11,63 1,63 kWh. kWh. [2] барел је јединица запремине, запремине , 1bb = 0.159 m3
