PROCENA POŽARNOG RIZIKA – ČEK LISTE I MATRICA RIZIKA Dušan Gavanski, Verica Milanko Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu Slobodan Krnjetin Fakultet tehničkih nauka Novi Sad Rezime: Matrica rizika je korisna metoda za procenu požarnog rizika, koja se može primeniti samo za identifikovane požarne opasnosti. Najpraktičniji alat za sistematizovano i sveobuhvatno identifikovanje požarnih opasnosti u radnim i pomoćnim prostorijama je ček-lista. U radu će se definisati postupak implementacije ček-listi u matricu požarnog rizika. Ček-liste se odnose na identifikovanje požarnih opasnosti od objekta i opreme i na sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u objektu. Cilj ove implementacije je uspostavljanje što objektivnije veze između posledica i verovatnoće u procenjivanju požarnog rizika. Procena požarnog rizika data je na primeru prehrambene industrije. Ključne reči: Procena požarnog rizika, ček-liste, matrica rizika.
FIRE RISK ASSESSMENT– CHECK LISTS AND RISK MATRIX Abstract: Risk matrix is a useful method for fire risk assessment that can be applied only for identified fire dangers. The most practical tool for systematic and comprehensive identification of fire risk in working and auxiliary facilities is a check list. In this paper there will be defined the method of implementation of check lists in a fire risk matrix. Check lists refer to the identification of fire dangers for objects and equipment and also to the conducting of preventive protecting measures from fire in an object. The aim of this implementation is the establishing of the most objective connection between consequences and probability in the assessment of fire risk. The assessment of fire risk is presented in the example of food industry. Key words: fire risk assessment, check list, risk matrix. UVOD U prehrambenoj industriji u pogledu požara određeno mesto zauzima mlinska industrija koja obuhvata mlinove, skladišta žitarica, sušare, skladišta gotovih proizvoda i poluproizvoda i ostale prateće objekte. U svim fazama prerade žitarica od prijema, skladištenja zrna, sušenja, mlevenja, skladištenja gotovog proizvoda, može doći do požara ili eksplozija koje mogu naneti velike materijalne štete ali i ljudske žrtve. Zato zaštita od požara predstavlja deo organizacije i izvođenja radnog procesa u ovoj industriji. U cilju bezbednog odvijanja tehnološkog prosesa neophodno je primeniti odgovarajuće mere zaštite od požara što podrazumeva da se pre svega mora izvršiti pravilna procena rizika od požara. Na osnovu procenjenih opasnosti mogu se sprovesti potrebne mere zaštite od požara i na taj način smanjiti mogućnosti izbijanja požara, a ako i dođe do požara posledice svedu na minimum. U radu je dat metodološki pristup procene požarnog rizika u objektima za pripremu i skladištenje žitarica. Ovakav pristup zahteva poznavanje tehnološkog procesa proizvodnje što omogućava da se izvrši pravilna analiza opasnosti od požara. Sagledavanjem preduzetih mera zaštite od požara i na osnovu analiziranih opasnosti od požara vrši se procena požarnog rizika.
Na osnovu poznavanja požarnog rizika mogu se u sledećoj fazi preduzeti neophodne mera kako bi se on sveo na minimum. Ovaj pristup omogućava da se izborom odgovarajućih mera postojeći požarni rizik dovede na minimum a zatim da se on i održava na prihvatljivom nivou.
•
•
•
•
•
•
TEHNOLOŠKI PROCES RADA Žito nakon ubiranja mora da se pripremi za uskladištenje. Priprema se sastoji u odstranjivanju što većeg dela primesa/nečistoća i sušenja ispod kritične vlage. Tehnološki proces rada se odvija kroz nekoliko faza: odvaga i prijem žita Žitarice (pšenica, kukuruz, soja, itd.) se dopremaju prevoznim sredstvima u rinfuzi. U toku prijema prvo se vrši odvaga žita pomoću kolskih vaga, a zatim se proverava kvalitet žitarica određivanjem vlažnosti, nešistoća i eventualnih tragova bolesti. prihvatanje žita Nakon odvage i prijema žitarice se transportuju do mesta prihvatanja gde se roba istresa u usipnu jamu/koš (armirano betonski prihvatni bunker). U ovoj fazi dolazi do odvajanja krupnog otpada (pleva, slama, delovi biljaka) propuštanjem kroz rešetku usipne jame i lančastim transporterom žitarice se transportuje dalje preko kofičastog elevatora do sledeće faze procesa rada – gruba aspiracija. gruba aspiracija U okviru grube aspiracije koriste se siloaspiratori – grubi, ciklonski odvajač prašine i ventilator. U ovoj fazi dolazi do izdvajanja prašine i krupnog otpada (pleva, slama). Nakon grube aspiracije žito može da ide direktno u skladište preko kofičastog elevatora, razdelnika, gravitacionog cevovoda i lančanih transportera. Više horizontalnih i vertikalnih sredstava za transport čine transportnu liniju, u kojoj oni moraju biti usaglašeni u pogledu kapaciteta. U slučaju da je vlažnost zrna veća od kritične žito se suši. fina aspiracija U okviru fine aspiracije koriste se siloaspirator – fini, ciklon sa vazdušnim ustavom i ventilator. Ovde dolazi do odvajanja lomljenog zrna. sušenje žita Sušenje žita kao faza pripreme za skladištenje od izuzetnog je značaja kako sa aspekta očuvanja kvaliteta tako i iz ekonomskih razloga. Pravilnim izborom režima sušenja (izbor temperature i trajanja sušenja), kvalitet zrna ne samo da može da se očuva, već i u značajnoj meri i da se poboljša. Zrno i agens za sušenja se nalaze stalno u pokretu pri čemu se vrši razmena toplote i mase. Za sušenje žita u analiziranom tehnološkom procesu se koristi protočna sušara u kojoj se kao gorivo primenjuje prirodni gas. skladištenje žita Za skladištenje žita koriste se silosi od čeličnog lima. Punjenje silosa se vrši preko kofičastog elevatora i lančastog transportera. Više silosa je grupisano na jednom mestu i pune se preko višedelnog razdelnika slobodnim padom mase žita kroz gravitacione cevovode. METODOLOŠKI PRISTUP PROCENE POŽARNOG RIZIKA Procena požarne bezbednosti je osnovno polje istraživanja požarno bezbednosnog inženjeringa. Požarni rizik je komplement požarne bezbednosti, koji će se povećati smanjenjem požarnog rizika. Prema tome, procena požarne bezbednosti je u stvari procena nivoa požarnog rizika. Metodološki pristup procene požarnog rizika se sastoji iz sledećih koraka:
korak 1 - analiza požarne opasnosti od objekta i opreme U ovom koraku je predložena prva novoformirana ček-lista za analizu požarne opasnosti od objekta i opreme. Pitanja koja su data u ovoj ček-listi predstavljaju osnovu i polaznu etapu u proceni požarnog rizika, jer od validno dobijenih odgovora zavisi ispravna identifikacija požarnih opasnosti (tabela 1). Stoga se predlaže da se ponude odgovori „Opasno“, „Nebitno“ i „Bezbedno“. Nakon popunjavanja novoformiranih ček-listi, brzo se uočava koja su pitanja označena odgovorom „Opasno“ i zatim se lako mogu predložiti odgovarajuće korektivne mere. Analiza požarne opasnosti od objekta i opreme treba da bude urađena u skladu sa važećom zakonskom regulativom. Procentualni udeli požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara se izračunavaju prema jednačini: f(x) =
n ⋅ 100% N
gde je n broj negativnih (opasnih) ocena, a N ukupan broj ocena (opasnih i bezbednih) datih u ček-listama. Tabela 1: Požarne opasnosti od objekta i opreme (OP – opasno; NB – nebitno; BZ – bezbedno) R. br.
Pitanje
Komentar
OP NB BZ
Preporučene mere
1.
Pod je kod svih objekata Da li su podovi objekata, (silosne ćelije, sušara, obrada / obloga zidova i aspiratorska kućica i objekat za revizioni otvori od analizu žitarica) u vidu zapaljivog / nezapaljivog betonske podloge. Malterisani materijala ? zidovi. Metalni revizioni otvori.
2.
Da li su međuspratne konstrukcije, plafoni / tavanice, pregradni zidovi, stepeništa, vrata i prozori od zapaljivog / nezapaljivog materijala ?
Međuspratna konstrukcija aspiratorske kućice je izgrađena od betona. Plafon aspiratorske kućice i objekta za analizu žitarica je od betona. Vrata, prozori i stepenište su od metala. Zidovi su od opeke.
3.
Da li se svi prepoznati izvori paljenja drže pod kontrolom ?
Otvoren plamen, statički elektricitet, električna energija i električno varničenje.
Zabraniti upotrebu otvorenog plamena. Uzemljenje. Stalna kontrola ispravnosti električne opreme.
4.
Da li se sve prepoznate zapaljive čvrste materije (nataložena i lebdeća prašina u radnom prostoru i otpadi žita) drže pod kontrolom ?
Nedovoljno efikasan sistem aspiracije.
Poboljšati efikasnost sistema aspiracije. Ugraditi industrijske usisivače Postaviti merač koncentracije prašine.
5.
Da li se svi prepoznati Gasni gorionik i gasna instalacija zapaljivi gasovi drže se redovno kontrolišu. Sigurnosni pod kontrolom ? i signalni uređaji su ispravni.
6.
7.
Da li na transportnoj opremi može doći do požara ?
Instalirati uređaj za otprašivanje, brzinski relej na zateznoj remenici, pokazivač nivoa na usipnim levcima i na izlaznoj strani i prelivni otvor sa poklopcem i mikroprekidačem za blokadu rada.
Kofičasti elevatori i lančani transporteri. Statički elektricitet, mehaničko varničenje, zapaljiva prašina i zagrevanje elemenata opreme.
Da li oprema za Aspirator, sušara i silosne ćelije. pripremu i skladištenje Metalni predmeti, pogonski žitarica može da elektromotori, uređaji za zagrevanje prouzrokuje požar ? sušare i zapaljiva prašina.
Obezbediti održavanje i čišćenje opreme.
− korak 2 - analiza sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara U cilju dobijanja prave slike stanja zaštite oformljena je ček-lista sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara u objektu (tabela 2). Tabela 2: Sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektu R. br.
Pitanje
Da li postoje bezbedni 1. pristupni putevi objektu ?
Komentar
OP NB BZ
Preporučene mere
Asfaltirani pristupni putevi su odgovarajuće nosivosti i bez prepreka. Silosne ćelije i sušara se nalaze u zajedničkom sklopu unutar slobodne površine, a u slučaju hitne intervencije oteženo je uklanjanje žita iz silosa.
2.
Da li je međusobna udaljenost objekata na propisanom rastojanju ?
3.
Da li se radne prostorije Čišćenje aspiratorske kućice se održavaju čistim i ne obavlja redovno. urednim ?
4.
Da li u objektu postoji dovoljna površina za eksplozivno odušavanje ?
Ne postoje.
5.
Da li su zaštitni kanali za prolaz kablova I ostale instalacije pravilno izvedeni – zaštićeni od požara ?
Da
6.
Da li su ugrađene požarne klapne ?
Na mestima gde se transportni uređaji međusobno povezaju, sa ostalim opremom, kao i sva ostala opreme međusobno.
7.
Da li se vrši kontrola temperature u silosnoj ćeliji ?
Vrši se redovno kontrola ispravnosti rada silo termometara.
Nema efikasne mere.
Uspostaviti proceduru za redovno i pravilno čišćenje naslagane prašine. Ugraditi žaluzine i povećati staklenu površinu na zidovima aspiratorske kućice.
Ugraditi požarne klapne na mestima sprečavanja prenšenja požara / eksplozije.
8.
Da li postoje merači opasnih koncentracija ?
Ne postoje.
Postaviti odgovarajuće merače koncentracije prašine žitarica i prirodnog gasa.
9.
Da li postoje prenosni aparati za gašenje početnih požara ?
Nedovoljan broj nepravilno raspoređenih aparata.
Postaviti odgovarajući broj aparata i redovno vršiti kontrolu njihove ispravnosti.
10.
Da li postoji hidrantska mreža ?
Postoji
11.
Da li postoji automatski sistem za gašenje požara ?
Ne postoji.
Ugraditi odgovarajući automastki sistem za gašenje požara.
12.
Da li su putevi i izlazi evakuacije bezbedni ?
Putevi nisu obeleženi i označeni.
Obeležiti i označiti puteve i izlaze evakuacije u skladu sa zakonskom regulativom.
korak 3 - prva procena požarnog rizika Nakon analize požarne opasnosti od objekta i opreme i analize sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara u objektu, prelazi se na prvu procenu požarnog rizika koja se izvršava primenom modifikovane matrice faktora požarnog rizika. Modifikovana metoda matrice faktora požarnog rizika Metoda matrica faktora požarnog rizika je zasnovana na polukvantitativnim terminima/pojmovima. Međutim, treba naglasiti da su obuhvaćeni brojevi potpuno relevantni i da nemaju apsolutnu značajnost. Faktori za procenu i vrednovanje požarnog rizika prema matrici 5x5, koja se zasniva na metodama AUVA (Allegemeine UnfallVersicheru-ngsAnstalt – metoda austrijskog udruženja proizvođača celuloze i papira) и BG (BerufsGenossenschaften – metoda nemačkih strukovnih inženjera), su verovatnoća nastanka neželjenog događaja – požara i težina moguće posledice. Verovatnoća nastanka neželjenog događaja – požara zavisi od izloženosti zaposlenih požarnim opasnostima, kao i od požarne opasnosti od objekta i opreme. Za faktor izloženosti požarnim opasnostima dati su u tabeli 3 kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procentualna izloženost požarnim opasnostima. Tabela 3: Izloženost požarnim opasnostima od objekta i opreme Izloženost požarnim opasnostima tokom radnog dana u % (nedelje, meseca, godine)
Kvalitativni opis izloženosti požarnim opasnostima
0 – 20 %
Vrlo retko
Kvantitativno rangiranje izloženosti požarnim opasnostima Rang 1
21 – 40 %
Povremeno
2
41 – 60 %
Često
3
61 – 80 %
Pretežni deo radnog vremena
4
81 – 100 %
Svo radno vreme
5
Izloženost zaposlenih požarnim opasnostima u objektima za pripremu i skladištenje žitarica je u toku celog radnog vremena (100%) i na osnovu toga usvojen je rang 5. Za faktor požarne opasnosti od objekta i opreme dati su u tabeli 4 kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procentualno iskazana mogućnost ostvarivanja požarne opasnosti. Nakon analize stanja na osnovu datih odgovora u ček-listi (tabela 1) izračunat je procentualni udeo požarne opasnosti od 57%, što odgovara rangu 3. Tabela 4: Požarne opasnosti od objekta i opreme Požarne opasnosti u %
Kvalitativni opis ispunjenosti zahteva
0 -20 %
Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom
Kvantitativno rangiranje požarnih opasnosti Rang 1
21 - 40 %
Preduzeti srednjoročne potrebne mere
2
41 – 60 %
Preduzeti kratkoročne potrebne mere
3
61 – 80 %
Trenutno potrebne mere
4
81 - 100 %
Mere za trenutni prekid rada
5
Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja – požara, koja je prikazana u tabeli 5, formirana je integracijom tabela 3 i 4 u cilju dobijanja brojčane vrednosti verovatnoće nastanka požara. Tabela 5: Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požara Požarne opasnosti Izloženost požarnim opasnostima
Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom
Srednjoročne potrebne mere
Kratkoročne potrebne mere
Trenutno Mere za potrebne trenutni prekid mere rada
1
2
3
4
5
Vrlo retko
1
1
2
3
4
5
Povremeno
2
2
4
6
8
10
Često Pretežni deo radnog vremena Svo radno vreme
3
3
6
9
12
15
4
4
8
12
16
20
5
5
10
15
20
25
Na osnovu tabele 5 određuje se rang i opis verovatnoće nastanka neželjenog događaja – požara, što je prikazano u tabeli 6. Tabela 6: Rang matrice verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požara Mera verovatnoće nastanka požara
Kvalitativni opis verovatnoće nastanka požara
Kvantitativni rang verovatnoće nastanka požara
1,2
Neverovatan
1
3, 4, 5
Moguć
2
6, 8, 9
Sasvim moguć
3
10, 12,15, 16 20, 25
Verovatan
4 5
Veoma verovatan
Rangovi težina mogućih posledica prikazani su u tabeli 7. Na osnovu analize odgovora iz ček-liste za sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektu (tabela 2) izračunato je da su zahtevane mere zaštite od požara ispunjene sa 33 %. Unošenjem ovog podatka u tabelu 7 usvaja se rang 4 za težinu moguće posledice. Tabela 7: Rang težine moguće posledice Ispunjenost sprovedenih preventivnih mera ZOP-a u objektu u %
Kvalitativni opis težine posledice
Kvantitativni rang težine posledice
81 – 100
Zanemarljiv
1
61 - 80
Mala
2
41 - 60
Srednja
3
21 - 40
Velika
4
0 – 20
Veoma velika
5
Faktor požarnog rizika (R), koji se dobija kao proizvod ranga nastanka neželjenog događaja – požara (V) i ranga težine mogućih posledica (P) određuje se primenom matrice požarnog rizika (tabela 8). U razmatranje uvodimo pet rangova verovatnoće i pet rangova posledica. Ako primenimo formulu za određivanje faktora požarnog rizika, R = V x P, na sve moguće kombinacije vrednosti rangova dobija se skup od 25 brojeva, odnosno 25 vrednosti faktora požarnog rizika. Tabela 8: Matrica požarnog rizika Verovatnoća nastanka požara (V)
Težina moguće posledice (P) Zanemarljiva
Mala
Srednja
Velika
Veoma velika
1
2
3
4
5
Neverovatan
1
1
2
3
4
5
Moguć
2
2
4
6
8
10
Sasvim moguć
3
3
6
9
12
15
Verovatan
4
4
8
12
16
20
Veoma verovatan
5
5
10
15
20
25
Na osnovu tabele 8 usvaja se da vrednost faktora požarnog rizika iznosi 16. Zatim se vrši njegovo rangiranje prema tabeli 9 i usvaja se da je požarni rizik visok sa rangom 4. Tabela 9: Rangiranje faktora požarnog rizika Mera požarnog Kvalitativni opis Kvantitativni rang Način i mere za sprečavanje, otklanjanje rizika požarnog rizika požarnog rizika ili smanjenje požarnog rizika 1,2
Beznačajan
1
3, 4, 5
Mali
2
6, 8, 9
Srednji
3
10, 12,15, 16
Visok
4
Mere iz tabela 1 i 2
20, 25
Ekstremni
5
korak 4 - izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizika U koraku 4 se vrši izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizika, koje su predložene u tabelama 1 i 2 na osnovu detaljnih analiza stanja. − korak 5 - ponovna procena požarnog rizika Pri ponovnoj proceni požarnog rizika, prema prethodno detaljno opisanoj metodi, uzimaju se u obzir predložene mere zaštite. Proračunata požarna opasnost bi se u ovom slučaju smanjila sa 57% na minimum. Ispunjenost sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara bi se povećala sa 33% na 91%. Rang verovatnoće će sada biti 2, a rang težine moguće posledice 1. Na osnovu toga dobija se da faktor požarnog rizika ima brojčanu vrednost 2 i rang 1 što ukazuje da bi požarni rizik posle sprovođenja predloženih mera bio beznačajan. ZAKLJUČAK U radu je data analiza stanja sistema na osnovu datih odgovora u postavljenim ček-listama za požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u objektu. Primenom modifikovane matrice na konkretnom primeru u mlinskoj industriji izračunat je rang požarnog rizika kao „visok“, što znači da su radna mesta sa povećanim rizikom. Preporučene mere su date u ček-listama. Nakon sprovođenja navedenih preporučenih mera požarni rizik je označen sa rangom „beznačajan“, što znači da bi radna mesta postala požarno bezbedna. Treba naglasiti da je akcenat dat na izboru efikasnih mera za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje požarnog rizika, a ne na kvalitativnom opisu i kvantitativnom rangu požarnog rizika. U cilju pravilne procene požarnog rizika važno je da se uočeni problemi kompleksno sagledaju i rešavaju, a to podrazumeva da se moraju poznavati opasnosti koje dovode do požara i eksplozije a zatim i mere koje treba sprovesti kako bi se preventivno delovalo. Moguća je praktična primena ove modifikovane metoda faktora požarnog rizika i u drugim industrijskim granama, s tim da se pitanja u ček-listama prilagode odgovarajućoj grani. LITERATURA 1. Pichler, T.: Izvedba objekata i zaštita, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i požara u silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost Zagreb, OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977. 2. Štefančić, S: Opasnost od požara i mjere zaštite, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i požara u silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost Zagreb, OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977. 3. Cheung, T. C.: A Stochastic Grey System Model for Fire Safety Indexing Evacuation of Buildings, Department of Building and Construction, City University of Hong Kong, 2008. 4. Gavanski, D., Sokolа, M., Krnjetin, S: Donošenje akta o proceni rizika – iskustva u Republici Srbiji, V znastveno-stručna konferencija s međunarodnim sudjelovanjem, Menadžment i sigurnost, Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti, Visoka škola za sigurnost s pravom javnosti, Čakovec 2010. UDK/UDC 005.5:000.6(497.11). 5. Kiš, D.: Znastveni pristup analizi rizika radnog mjesta u procjeni opasnosti, Rad Sigur. , 6, 2002,3, 235-253 ISSN 0352-36775 6. Milanko, V: Efekti skaldištenja uljarica pri različitim uslovima, sa aspekta očuvanja kvaliteta ulja i preventivne zaštite od požara, magistarski rad, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1993.
7. Milanko, V i ostali: Opasnosti od požara i mere zaštite u silosima za žitarice, časopis „Žitohleb“, vol. 25(1998)4, 105-109, Novi Sad, YUISSN-0351-0999 UDK 864.617(06).
