Priručnik Zaštita Od Požara

OD POZARA

Vladimir Seljan, ing.

PRIRUCNIK ZA OSPOSOBLJAVANJE PUCANST VA ZA PROVEDBU PREVENTIVNIH MJERA ZASTITE OD POZARA, GASENJA POZARA 1 SPASAVANJA LJUDI 1 IMOVINE UGROZENIH POZAROM

KONTROL BIRO Drustvo za osiguranje kvalitete utemeljeno 1992.

t-- ------------;( 1

ZaStlta od роzага

Autor:

Vladimir Seljan, ing. Recenzenti: lvan Perovic, dipl. ing. Kresimir Vukorepa, dipl. ing. Lektura: Jasmina Seljan, prof. Nakladnik: KONTROL BIRO Savski gaj IV. put, br. 1 О Zagreb Za nakladnika: lvan Perovic, dipl. ing" Kresimir Vukorepa, dipl. ing. Graficka priprema i dizajn: Vladimir Seljan, ing. Petar Weigand Тisak: "ТIРОМАТ", Staro Cice, Habdeliceva 70

2

)

ZaStlta od роlага

Sadrzaj 1.

UVOD .... ".. ".. "....... "....................... " ...................................................... 5

2.

OSNOVNE SPOZNAJE О GORENJU 1 GASENJU """ " """ " . 6 "

"

"

UVJEТI POTREBNI ZA GORENJE """" ".". . """""""" ". . "."""". """""""""."""""""""... 7

2.1.

"

2.2.

VRSTE GORIVIH ТVARI """""

З.

OKSIDACIJA ... . .... ......... ........ ................................. " .............................. 9

"

"""" """

"

"

"

."""" ..

" "". """"".""""""""""""""" .""""."""" 8

""" " """""""""""""..""""""""""""""""" ""

3.1.

КISIK

3.2.

VRSTE OKSIDACIJE"

"

". """. """""""."".."".."""""".. """ "" . 9

"

""""". 9

" " .""."" """" """" " """""" "" "..""..""""""""""""""""""""""... 9 BURNA OKSIDACIJA -GORENJE ""..""""""..""""""""""""""""""""""""."""""""""". 1 О EKSPLOZIJA " "" """ " " "..""""""""""""""""""""""""""""""""" 1О PRODUKТI OKSIDACIJE " "" " "" " "". "..""."".."""".""..""""""""""""""""" 1 О UGLJICNI DIOKSID (СО,)""""""""""""""""""""""""""""" ..""""".""""""""".."""..""" 11 UGLJICNI MONOKSID (СО) " " " " " " " " ." """ "" "" 11 ТIНА OKSIDACIJA

3.2.1. 3.2.2. 3.2.3.

"""""

3.3.

"

"

""

"""""""""""

""

З.З.1. З.З.2.

"

""

""

"

""

"

"""

"

"

"""

"

"

""

"

"""

""""""""""""""""

TOPLINA 1 TEMPERATURA ""

4.

"

"

""

"

""

""

"

""

"

""

"

"" " """"" .""" ." " """"""" . 12

""""

"

"

"

"

4.1.

ТOPLINA

4.2.

TEMPERATURA

5.

GORENJE ZAPALJIVIH TVARI"""""""""""""""""""""""""""". 15

.."""""""""""""""..""""""""""""""""" 12

""""""""""""""""""""""""""""""""""""

""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""

" """ " """" """ "" " """"" ."" """ "" .""" " """ " " ""." ." " " "" """ "" """ "" ZAPALJIVIH KRUTIH ТVARI " """".."".""""""""""""""""""""""""""..""".

GORENJE 1 EKSPLOZIJA PLINOVA

5.1. 5.2.

GORENJE ZAPALJIVIH TEKUCINA

5.З.

GORENJE

6.

-·-

6.1. 6.2.

7.

"

"

""

"

"

""

"

"

"

""

"

""

"

"

"

"

"

"

"

"

"

15 17 19

- osNovl:Gд§l:NJд:.:..:.. ".." .:........" ................................................. 20 UCINCI GASENJA " " " " "" "" " " " " " "" "".."""".""" 20 -

"

"

"""""

"""

""""

PODJELA SREDSTAVA ZA GASENJE

""""

"

"""

""

""

""""

"" " " ""

""

"

"

""""

"

""

"

"

""

""

""

" ""..""""""""""" 20

"""""

""

-sR'l:osтvдzд·'Gд§i:NJE·..:: ... "............. " ..... "... :.......................:.......·22· " " ".

".

VODA КАО SREDSТVO ZA GASENJE

7.2.

PJENA КАО SREDSТVO ZA GASENJE

7.З.

PRAH

7.4.

UGLJICNI DIOKSID КАО SREDSTVO ZA GASENJE

7.6.

""

"

7.1.

7.5.

"

"""""

13

КАО

"""

.

SREDSТVO ZA GASENJE. "

HALONI КАО SREDSТVO ZA GASENJE

PRIRUCNA SREDSTVA ZA GASENJE ."

""

"

.

.

" " ""

""""

"" " "" "..""""""""."". 22

"""

""

"

""

.."""""""""".."""""""""".""".."". 22

" """ "" """"

""

"

"

.

.

"

""""" """"""""""" """"""""

. 23

"""""

..""""""..""""."" 24

"""""""""""""

"". """. ."".""."""""".".""""""."""".""""."" 24

"

. . ...."" .."""".."" 25

3

--------јс 8. 8.1. 8.2. 8.3. 8.4.

9.

4

)

ZaStlta od poZara

PROTUPOZARNA PREVENTIVA""""""""""""""""""""""""""" 26 UZROCI NASTANl
"""

.

. """"""""""""""""26 " 27 " . . "" . """"""""""""""""""""". 28 " " . ". . "."""""""""""""." "".". 29

POZARNE OPASNOSTI 1 MJERE ZA SPRJEёAVANJE SIRENJA POZARA EVAKUACIJA

"

.

MJERE ZASТIТE PRI GASENJU POZARA

""

"

"""""

"" """""""

OPREMA 1 SPRAVE ZA GASENJE POZARA""""".""".."""""""""""""""""""""""""""". ЗО

9.1. 9.1.1. 9.1.2.

RUёNI 1 PRIJEVOZNI APARATI ZA GASENJE POZARA"

9.1.3.

RUёNI 1 PRIJEVOZNI APARAТI ZA GASENJE POZARA ZRAёNOM

9.1.4.

RUёNI APARAТI ZA GASENJE POZARA VODOM -

9.1.5. 9.2.

RUёNI

10.

PRAVILA ZA PRLJZANJE PRVE POMOCI .... "....................................."... "....................."....".... 42

11.

PI TANJA ZA PONAVLJANJE """"""""""""""""""""""""""""" . 43

12.

LITERATURA .........................."..... ".. "................." ... ".. "... "..............". 44

RUёNI 1 PRIJEVOZNI APARAТI ZA GASENJE POZARA PRAHOM -S

RUёNI 1 PRIJEVOZNI APARATI ZA GASENJE POZARA UGLJlёNIM DIOKSIDOM

- со_

PJENOM PZ 1 РН".

""".

1

""""""зо " ЗI

"""""""""

33

KEMIJSKOM

"""""""""""""""""""""" 35

VIVR".

. ".36

1 PRIJEVOZNI APARAТI ZA GASENJE POZARA HALONOM - HL . . ". 38 " . ... """"""" 39 HIDRANTSKA MREZA 1 OPREMA ZA GASENJE POZARA . "

"

"

1.

UVOD

Razvoj industrijske proizvodnje, povecanje produktivnosti rada i uporaba zapaljivih tvari u proizvodnji, uzrok su povecanja broja pozara i materijalnih steta izazvanih pozarom, Statisticki pokazatelji о pozarima pokazuju kako najveci broj pozara prouzroci covjek svojom djelatnoscu, pogreskama u procesu proizvodnje, neznanjem, nemarom ili napravilnim postupkom prilikom nastanka poiara, Radi smanjenja broja pozara i steta koje nastaju pozarom, zakono­ davstvom RepuЫike Hrvatske predvideno је osposoЫjavanje djelatnika i opcenito pucanstva za provodenje preventivnih mjera zastite od pozara, Ova obveza osposoЫjavanja proizlazi iz Zakona о vatrogastvu (NN, 58/ 93,; N,N, 106/99,), ра је na temelju toga ministar unutarnjih poslova donio poseban podzakonski propis - Pravilnik о programu i nacinu osposoЬljavanja pucanstva za provedbu preventivnih mjera zastite od pozara, gasenja pozara i spasavanja ljudi i imovine ugrozenih pozarom (NN 61/94,), kojim se propisuje tko mora provoditi osposoЫjavanje о zastiti od poiara i na koji se nacin moze provoditi, Odredbe ovoga pravilnika odnose se na osposoЫjavanje djelatnika u svim poduzeC'lma, strucnim sluzbama, skolama, tijelima drzavne uprave i sl" zatim na osposoЫjavanje ucenika u srednjim skolama te osposoЫjavanje pucanstva za koje se utvrdi takva obveza temeljem plana zastite od pozara grada, odnosno opcine, Svakom polazniku koji zavrsi postupak osposoЫjavanja izdaje se uvjerenje о uspjesno zavrsenom osposoЫjavanju iz zastite od pozara, Propisane su i kazne za pravne osobe i odgovorne osobe koje ne upute svoje djelatnike na osposoЫjavanje kao i za pojedince koji bez opravdanog razloga odЬlju osposoЫjavanje, U ovom prirucniku Ыt се govora о osnovama gorenja, osoЫnama gorivih tvari, uzrocima i nacinima sprjecavanja pozara, Pozari cesto nanose velike materijalne stete i nenadoknadivu stetu, kao sto је g uЬltak ljudskih zivota, Rezultati su vidljivi u smanjenju kolicine proizvedene robe, smanjenju zaposlenosti, guЫtku trZISta itd, U cilju zastite od pozara potrebno је: • stalno Ыti oprezan da do pozara uopce ne dode • sprijeciti sirenje pozara odnosno pozar odmah ugasiti • poduzeti sve da stete i posljedice od pozara budu sto manje • u tijeku akcije gasenja pozara voditi racuna о ljudskim zivotima U ovom prirucniku nastojat сето zastitu od pozara priЫiziti Sirem krugu pucanstva, istaknuti samo ona saznanja i spoznaje koje su prijeko potrebne za bolje razumijevanje preventivnih mjera zastite od pozara,

5

ZaStlta od polara

2.

OSNOVNE SPOZNAJE О GO RENJU 1 GASENJU

Vatro је temelj nastanka i opstanka ljudske civilizacije i jedon od pгvih preduvjeta industrijskog i tehnoloskog rozvitka. Medutim, bez ljudske kontrole vatro moze prerasti u pozar i izazvati velike materijalne stete i ljudska strodanja. Vatru treba savladati u samom zacetku da ne poprimi vece rozmjere. Gasitelj moro poznavati osnove о nastanku gorenja, kako djelotvorno pristupiti gasenju, ali i uporobu sredstava za gasenje vatre. Vatro na gorivu tvar djeluje tako da јој mijenja kemijske i fizikalne osoЫne. Zagrijavanjem se kruta tvar tali i prelazi u parno ili plinovito stanje. Tekucina zagrijavanjem prelazi u parno stanje. Nastale pare i plinovi oslobodeni izgaranjem gorive tvari vezu se s kisikom iz zraka, pri cemu dolazi do oslobadanja odredene kolicine topline uz pojavu svjetlosti, plamena i dima. Proces spajanja gorlve tvarl s klslkom lz zraka nazlva se oksldaclja, а nastall produktl oksldl. Danas znamo da izgaronje zapaljive tvari nije nista drugo nego odredena kemijska reakcija. Najjednostavnija је slijedeca definicija gorenja: Gorenje је kemljskl proces spajanja gorlve tvarl s klslkom lz zraka uz oЫlno razvljanje topllne, pojavu svj etlostl 1 plamena te produkata lzgaranja. Na slici Ьг.

Goriva tvar

1.

shematski је prikazan proces gorenja:

Кisik

Produkti oksidacije Toplina i svjetlost

Pri ovoj kemijskoj reakciji tvar koja gori spaja se s kisikom. U promjenama koje nastaju ovom kemijskom reakcijom ne dolazi do guЫtka tvari kao Sto su govorile neke ronije teorije о gorenju. Као kod drugih kemijskih reakcija, tako i kod gorenja, tvar samo prelazi iz jednog oЬiika u drugi uz oslobacJanje topline i svjetlosne energije.

6

�� ������+_ _o_z_ar_a��)г �� �� _p _ d _ o _ ta __sN a (� � - z

2.1.

UVJETI POTREBNI ZA GORENJE

Da bi do gorenja moglo doci potrebni su odredeni uvjeti, а to su: goriva tvar i kisik iz zraka. Moze se opcenito reci da је gorenje svako burno spajanje neke oksidacijske tvari (kisik, fluor. klor. sumpor. klorati, perklorati ) s nekom gorivom tvari (ugljen. petrolej, vodik . ) Medutim ova dva uvjeta ipak nisu dovoljna za gorenje. lz iskustva znamo da se goriva tvar i pored neposrednog dodira s kisikom iz zraka nece sama upaliti. Potreban је i treci uvjet za gorenje, а !оје stanovita kolicina topline radi ugrijavanja gorive tvari do odredene temperature, odnosno temperature paljenja. Temperatura paljenja је temperatura do koje је potrebno zagrijati gorivu tvar da bi otpoceo proces izgaranja. Na slici br. 2. prikazani su uvjeti potrebni za gorenje: ""

" "

Goriva tvar

+

.

Q

Kisik

+

о Toplina

�__л:_::::а� V---Y--

Pv"'Toplina Svjetlost Oksidi

Da bi se gorenje nesmetano odvijalo potrebna su tri uvjeta: • goriva tvar - tvar koja moze gorjeti • kisik iz zraka - tvar koja podrzava gorenje е toplinska energija - potrebna za postizanje temperature paljenja Navedena tri uvjeta potrebna za nastanak i odrzavanje procesa gorenja cesto se shematski prikazuju u oЫiku trokuta. Takav trokut оЫсnо nazivamo "pozarni trokut" Na slici br. 3. shematski је prokazan pozarni trokut:

Toplina

Goriva tvar Gorenje prestaje lskl)ucenjem jednog od trl uvjeta potrebnlh za gorenje. 7

ZaSt/f(:{ Od -PoZd;G

2.2.

VRSTE GORIVIH TVARI

Prvi i osnovni uvjet za nastanak i odvijanje procesa izgaranja је prisutnost gorive tvari. Sa stajalista gorivosti tvari dijelimo na: • gorlve tvarl • negorlve tvarl Gorive tvari su one koje se u prisutnosti kisika iz zraka mogu lakse ili teze upaliti ili u uvjetima pozara potpomagati njegov nesmetan rozvoj i sirenje. То su razne organske tekucine (sirovine, goriva, organska otapala "") benzin, eter, ester, keton, aldehid, alkohol; plinoviti ugljikovodici - metan, etan, propan, butan, acetilen; gorivi plinovi - amonijak, vodik; gorive krute tvari drvo, sijeno, papir, tekstil, usitnjeni laki metali, alkalijski homogeni metali, sumpor, fosfor """ S gledista zastite od pozara najprikladnija је podjela zapaljivih tvari prema agregatnom stanju: • zapaljlvl pllnovl • zapaljlve tekuclne • zapaljlve krute tvarl Negorive tvari su one tvari koje se pri normalnim uvjetima pripaljivanja ne mogu zapaliti, а mnoge ni kad su izlozene krajnje visokoj temperaturi (beton, staklo,kamen, cigla, azbest ""). Podjela tvari na gorive i negorive vrlo је pojednostavljena jer se neke tvari uz odredene uvjete mogu svrstati u jednu ili drugu skupinu. Tako npr. neki metali nisu zapaljivi dok su u oЫiku vecih komada (aluminij), ali ako su usitnjeni u finu prasinu, mogu se pod odredenim uvjetima zapaliti, ра i eksplodirati. Pored toga i sadrzaj vode (vlage) ili nekih drugih primjesa, moze utjecati na zapaljivost ili nezapaljivost neke tvari. Tako npr. alkohol etanol је zapaljiva tekucina, ali ako se pomijesa s vodom tako da је koncentrocija etanola ispod 40%, ta mjesavina nece Ыti zapaljiva. S obzirom na brzinu vezivanja tvari s kisikom te brzinu nagomilavanja topline u pripaljivanom dijelu tvari sve gorive tvari dijelimo na: • lakozapalJlve tvarl • teskozapalJlve tvarl LakozapalJlve tvarl su one koje se uz normalne uvjete pod utjecajem inicijalnog plamena zapale i zatim dalje gore. То su razne organske tekucine - benzin, eter, ester, keton, aceton, alkohol: plinovi - metan, propan, butan, acetilen, vodik: krute tvarl - drvo, sijeno, рарiг, dio polimera, tekstil, usitnjeni laki metali, alkalijski metali, sumpor, fosfor "". Teskozapaljlve tvarl su one koje se zapale pod utjecajem inicijalnog plamena i gore samo dok na njih plamen izravno djeluje. Kada se plamen ukloni gorenje prestaje. Vuna је npr. teskozapaljiva tvar, ali ipak izgara pod utjecajem direktnog plamena. 8

с з. 3.1.

ZaStlta Od poZara

)г---+ --

OKSIDACIJA КISIK

Kisik је drugi prijeko potreban uvjet za gorenje. Кlslk је plln. bez Ьоје, okusa 1 mlrlsa. Ne gorl, all podrzava gorenje. То је kemijski element koji је najrasprostranjeniji u prirodi. U slobodnom stanju nalazi se u sastavu zraka gdje ga ima oko 21 %. U vezanom stanju kisika ima u vodi oko 89%. Nazocan је i u raznim spojevima (oksidima, silikatima ".). Sastavni је dio spojeva od kojih је izgraden biljni i zivotinjski svijet. Na nizim temperaturama (-183 'С) kisik pothladivanjem prelazi u tekuce stanje. а na temperaturi od -218,4 'С se ledi. Kisik nije otrovan. ali udisanjem cistog kisika moze do6i do teskog oste6enja disnih organa zbog nakupljanja ugljicnog dioksida (С02) u organizmu, zbog cega djeluje ugusuju6e. Pri koncentraciji ispod 6% u zatvorenom prostoru smrt nastupa ve6 nakon 6-8 minuta. Prl koncentracljl lspod 16% u zraku prestaju uvjetl za gorenje. S obzirom na njegova svojstva. vrlo је aktivan i lagano se veze s mnogim kemijskim elementima. Та njegova aktivnost se pove6ava pove6anjem temperature. Na visoj se temperaturi kisik oslobada na osnovi termicke razgradnje tvari koja u sebi sadrzi kisik (oksidativno sredstvo) te nakon toga on sudjeluje u procesu gorenja.

3.2.

VRSTE OKSIDACIJE

Oksldaclja је proces vezlvanja gorlve tvarl s klslkom, prl cemu se oslobada ve6a 111 manja kollclna topllne u Jedlnlcl vremena. Takav proces koji ј е popra6en razvijanjem topline i pojavom svjetla, nazivamo gorenje. Brzina gorenja ovisi о brzini vezanja gorive tvari s kisikom. Brzina reakcije moze biti razlicita. stoga razlikujemo nekoliko vrsta oksidacija: • tlha oksldaclja • burna oksldaclja - gorenje • eksplozlJa

З.2. i.

ТIНЛ

OKSIO/\CIJЛ

Tiha oksidacija је proces koji se odvija veoma sporo pri sobnoj temperaturi, bez pojave plamena. а razvijanje topline је za covjeka neprimjetno (rdanje zeljeza, kvarenje biljnih i zivotinjskih masti i ulja, trulenje raznih organskih tvari ".).

9

� ��������� �-4� a_o_d_p_o_z_a_ra� a __ s_m � - z ._ _ _

(

)

Burna oksidacija - gorenje је proces koji se odvija vrlo brzo uz razvijanje znatnih kolicina topline uz pojavu svjetlosti (plamena). е plamenom izgaraju gorivi plinovi i раге gorivih tekucina te krute tvari kao sto su: vosak, parafin, sumpor; о zarom izgaraju najcesce krute tvaгi: metali, legure, ugljik, fosfor ""; Ф plamenom i zarom izgaraju tvaгi celuloznog podrijetla: drvo, papir, sijeno, slama, neki drugi polimeri.

Eksplozija је tre n u rn o oslobadanje energije, popraceno n a g l o m ekspanzijom plinova i рага. Eksplozivne smjese tvore tvari u sva tri agregatna stanja ukoliko su dobro pomijesani s kisikom. о zapaljlvl pllnovl Ф zapaljlve раге tekuclna е zapalJlve praslne S obzirom na brzinu izgaranja razlikujemo tri vrste eksplozije: е prasak brzina se mjeri u cm/s е deflagraclja brzina se mjeri u m/s е detonaclja brzina se mjeri u km/s

-

-

3.3.

-

PRODLJKТI OKSIDACIJE

lzgaranjem tvari stvaraju se novi kemijski spojevi koje zovemo produktlma oksldaclje, а zajednicko ime im је oksldl. Oksidi dobivaju ime ро tvaгi od koje su nastali. Npr. oksidacijom zeljeza nastaje zeljezni oksid, oksidacijom fosfora fosforni oksid itd. Koji oksidi се nastati i u kakvim okolnostima, ovisi о vrsti gorive tvaгi i о kolicini raspolozivog kisika odnosno zraka. U sastavu organskih tvaгi redovito је prisutan ugljik. То znaci da се u produktima izgaranja tih tvari redovito biti prisutni oksidi ugljika: ugljlcnl dloksld (СО,) i ugljlcnl monoksld (СО). Koji се od ta dva oksida nastajati i u kojoj kolicini ovisi о kolicini kisika u zroku. Kod potpunog izgaranja s dovoljnom kolicinom kisika, dolazi do potpunih kemijskih pretvorЫ. Takvu oksidaciju nazivamo potpuna oksldaclja. Pri izgaranju organskih tvari (drvo, papir, metan, propan, butan".) potpunom oksldacljom nastaje plinoviti produkt ugljicni dioksid (СО,) i tekuci produkt voda (Н,0). Kod nepotpunog izgaranja s nedovoljnom kolicinom kisika, dolazi do 10

ZaStlta -od polara

djelomicne kemijske pretvorbe. Takvu oksidaciju nazivamo nepotpuna oksldaclja. Pri izgaranju organskih tvari (drvo. polimeri. a l koholi, kiseline ) nepotpunom oksldacljom nastaje niz produkata koji na ljudski organizam djeluju otrovno, а najcesce plin ugljicni monoksid. ".

') " ·1

Џ,l..),;,

.)

Ugljicni dioksid је bezbojan plin. Tezi је od zraka oko 1,5 puta. Nije zapaljiv, moze se ukapljiti i takav se drzi u celicnim bocama. Svojom fizickom prisutnoscu u zraku smanjuje koncentraciju kisika u zraku zbog cega dolazi do gusenja. Smrt nastupa trenutno udisanjem koncentracija od 25 do ЗО posto. Osim u pozarima ugljicni dioksid se razvija i u procesu alkoholnog vrenja (vinski podrumi), kod fermentacije zitarica (silosi) i sl. Cisti ugljicni dioksid se koristi kao sredstvo za gasenje pozara u rucnim i prijevoznim aparatima za gasenje pozara te u sustavima staЫlnih automatskih uredaja za gasenje pozara.

3.3.2.

lJ (:; i J 1 с: f\j 1 ...

Ugljicni monoksid је plin bez Ьоје i mirisa. Laksi је od zraka. Vrlo је otrovan. Zapaljiv је i u smjesi sa zrakom stvara eksplozivne smjese u sirokom podrucju eksplozivnosti (od 12,5% do 74%). Otrovnost se ocituje u sposobnosti vezanja ugljicnog monoksida na hemogloЫn crvenih krvnih zrnaca i na taj nacin sprjecava vezanje kisika na hemogloЫn, cime је onemogucen prijenos kisika u organizmu. Udisanjem ugljicnog monoksida u koncentraciji od 0,1 -0,2% smrt nastupa trenutno. Prilikom gasenja pozara, gdje postoji opasnost od ugljicnog monoksida, osobe koje gase vatru moraju koristiti zastitnu opremu za disne organe (maske s filterom za СО, izolacijske aparate i sl.).

11

- - PE_RA_ J_U R_ A--{c 1-�:--т-0- PL- lN- AI T EM

ZaStfta od pOiara

)

TOPLINA

4.1.

Topllna Је oЫlk energlje 1 u neposrednoj је vezl s kretanjem atoma 1 molekula. Molekule i atomi od kojih su sastavljena tijela u stalnom su gibanju. Uslijed njihovog gibanja dolazi do stalnih sudara i trenja medu molekulama i atomima. а to opazamo kao povisenje temperature. Povisenje temperature pokazuje da se pove6ala koli6ina topline u tijelu. Pove6anjem kolicine topline u tijelu, odnosno generiranjem topline. pojacava se gibanje molekula i atoma. Тime se pove6ava njihova kinetiёka energija. Topllna se definira kao kineticka energija molekularnog i atomarnog gibanja. Jedinica mjere za kolicinu topline је l Joul ( Ј ). Da Ы toplina mogla prelaziti s tijela na tijelo potrebna је razlika u temperaturama tih tijela. Toplina се uvijek prelaziti s tijela vise temperature na tijelo s nizom temperaturom. ali nikako obrnuto i trajat се sve dok se temperature ne izjednace. Prijenos ili sirenje topline moze te6i na tri nacina: е vodenjem 111 kondukcljom - prolazom topline kroz krute tvari • strujanjem 111 konvekcljom - prijelazom topline pomo6u teku6ine • zracenjem 111 radljacljom - prijelazom topline putem toplinskih zraka i 4'Slika Ьг. 4: "

(:}Е::_·_ !

"

Radijacija ••

Kondukcija

Konvekcija

)� �� � � � _ _o_ro _н_ _Poz _s to_o_d_· �� , � zo � (

4.2.

TEMPERATURA

Temperatura Је stupanJ zagrlJanostl nekog tljela. Тijela koja imaju visu temperaturu od covjekovog t'1jela osjecamo kao toplija, а tijela s nizom temperaturom osjecamo kao hladnija. lnstrumenti za mjerenje temperature zovu se termometri ili toplomjeri. Za mjerenje temperature sluzimo se najcesce s dva termometra: Celzijevim i Kelvinovim. Mjerna jedinica za Celzijus је "С, а za Kelvin К. Temperatura samopalJenja Tre61 uvjet potreban za proces gorenja zapaljive tvari jest postizanje temperature samopaljenja. Brzina vezanja kisika s gorivom tvari ovisi о temperaturi. Sto је temperatura visa, to је brze spajanje gorive tvari s kisikom. Temperatura tvari na kojoj ona pocinje gorjeti naziva se temperatura samopaljenja. Temperatura samopalJenJa Је ona najnlza temperatura do koje treba nelzravno zagrlJatl gorlvu tvar kako Ы se ona pocela brzo spajatl s klslkom, te lzvorom paljenJa 1 bez potrebe dalJnJeg dovodenja topllne. Na slici br. oksidacije:

5. prikazan је odnos temperature samopalj enja i brzine

Oksidacija sa plan1eпo111

. ' - ,; ·/.'

}Oks!dacija !)ez! 1 рlап1епа (til1a oksid.) i

!

f

'··�·"��--"�'"·-�"•h•�"'''"'_,,

ЈЗ

(

)

-+ �������--�� ���� ����� --1 _�_ z_o_ s_н_a 1 _o_d_p_o_ z or __a ��

Zapaljive lvari imaju razlicite temperature samopaljenja. Ona ovisi о: vrsti i kemijskom sastavu lvari, koncentraciji kisika, usitnjenosti, postotku vlage,cistoci odnosno sadrzaju primjesa i sl. U taЫici br. samopaljenja:

l.

navest cemo nekoliko zapaljivih lvari i njihove temperature

Zapatii\1a ћ1а1·

Те111ре1ЋtшЋ sапюраUепја / 0С

AcetiJeп

335

Асеtоп

538

Внtап

440

Ete1·

180

Glice1·iп

400

D2

220

Fosfoг

55

с 5.

ZaSfffa.Qdj:JoZard

·))-----+-

GORENJE ZAPALJIVIH lVA RI

5.1.

GORENJE 1 EKSPLOZIJA PLINOVA

Pllnovl su tvarl koje nemaju stalan oЫlk nltl obujam. Molekule kao najsitnije cestice plina slobodno se krecu i medusobno sudaraju i pritom raspadaju. Sto је tempeгatura plina visa to је broj sudaгa veCi. Do gorenja pllna docl се samo u slucaju kada је on u tocnom omjeru pomljesan s kisikom iz zraka. Smjesa plina i klsika, mora se zogrijaћ do tempeгature samopaljenja. Tom se prilikom oslobada toplina koja је vidljiva u oЬllku plamena. Plamen је usljanl goru61 plln. Smjesa plina i zraka nije uvijek goriva. Plln 1 klslk moraju Ыtl u tocno odredenom koncentracljskom omjeru da Ы doslo do zapalJenJa. Tek kada је lspunjen prethodnl uvjet, smjesa се eksplodlratl samo onda ako dode u dodlr s lzvorom paljenja. Do eksplozlje dakle moze do61 samo onda ako se u zгaku nalazi barem mlnlmalna koncentгacija nekog pllna 111 рага zapaljive tekucine. Ako је koncentгaclja pllna odnosno рага zapaljive tekucine manja od minimalne. smjesa nece eksplodlгati, bez obziгa na prisutnost izvoгa paljenja (premala kollclna pllna u odnosu na zгak). Mlnlmalna koncentraclja pllnova 1 рага u smjesl sa zrakom lspod koje пе d o l azl do eksplozlvnog l z g a ra nj a nazlva s e "donja g ra n l c a eksplozlvnostl", Ako је koncentracija plina odnosno рага zapaljive tekuclne ve6a od maksimalne, smjesa takoder nece eksplodiгati. bez obzlгa na prlsutnost lzvora paljenja (previse plina u odnosu na zrak). Makslmalna koncentraclja pllnova 1 рага u smjesl sa zrakom lznad koje пе dolazl do eksplozlvnog lzgaranja nazlva se "gornja granlca eksplozlvnostl". Раге i zapaljive tekuclne koje lmaju sire podrucje eksplozivnosti opasnije su za nastanak eksplozije. Razlog zbog cega smjesa zгaka i zapaljivog plina, odnosno раго zapaljive tekuclne ne lzgaгa normalno nego dolazl do eksplozije је slijedeci: U smjesama zapaljlvog pllna i zraka molekule zapaljivog plina okruzene su molekulama kislka tako da postoji mogucnost brze kemijske reakcije uzmedu klsika i plina odnosno раге zapaljive tekucine ako su svi ostali uvjetl zadovoljenl. Dakle, gorivo i klsik su izmijesani i nije potrebna naknadna dlfuzlja klslka, sto se dogada pri normalnom gorenju. 15

ZOSfltd Od p"ol.afa

U taЫici br. 2. prikazano је podrucje eksplozivnosti nekih plinova i рага:

T\la1·

Pod1·ucje eksplozivпosti ( obuj% )

Vodik

4-75

Acetileп

1,5-82

Вевziп

1-7

Вепzеп

1,4-8 12,5

UgtiiCпi 111 oпoksicl

74

Меtап

5- 15

Рrорап

2,2-9,5

Ras\jetпi ptin

8 - 23

Butaп

1,9-8,5

Metaпol

5,5-26

Ete!'

1,6 -37

Sw11po!'ouggik

1 - 60

Petгolej

0,7-5

U taЫici br.

16

-·

З. prikazane su znacajke nekih lakozapaljivih plinova:

Tvai-

Воја

Miris

G1Ћпiса eksp.

Vodik

пета

пеп�з

4 - 75

Acetileп

пеп�з

isti 11e1na

1,5 - 82

Ргораn

пе1nа

Butaп

пе1nа

Teшp.pagenja 585

°с

305 °с

2,9 - 9,5

466

1,8 - 8,5

543

°с

°с

Gustoca ( 1) 0,07 0,9 1,5 2,1

ZaStlfd.Qd p'bZdfd

Na slici Ьг.6. pгikazani su uvjeti potгebni za nastanak eksplozije:

00\/0l.JNA ENERGIJA 1 ТГ:МРЕRд.ТUС<д S4MOPAl,j(NJA $'v\JESE

5.2.

GORENJE ZAPALJIVIH TEKUCINA

Teku61ne su tvarl koje lmaju svoj obujam јег popгlmaju oЫlk posude u kojoj se nalaze. Najsitnija cestica teku6ine је molekula. Zagгijavanjem svaka teku6ina na odгedenoj tempeгaturi mijenja svoje agгegatno stanje i pгelazi u рагnо stanje. Тај postupak nazivamo ispaгavanje. Pгelaskom tekucine u parno stanje moze do6i do zapaljenja рага tekucine koje se mijesaju sa zгakom iznad tekucine. lz navedenog prolzlazl zakljucak da ne gоге teku61ne, nego раге zapaljlvlh teku6ina. Pгemda naziv "zapaljive tekucine" nije odgovaгajuci, ipak se upotгeЫjava јег је uoЫ6ajen u pгaksi. Ргimјег: ako izvoг paljenja stavimo unutaг zapaljive tekucine (nрг. benzin), vidjet 6emo da se tekucina (benzin) nece zapaliti јег unutaг teku6ine nemo kisika, odnosno dгugog uvjeta potгebnog za goгenje. Medutim. ako izvoг paljenja stavimo iznad гazine zapaljive teku6ine, njezine раге pomijesane sa zгakom vгlo Ьгzо 6е se zapaliti. Kolicina раге iznad zapaljive tekucine ovisi о temperaturi. Sto је temperatuгa visa pove6ava se i kolicina раге iznad zapaljive tekucine. Za svaku zapaljivu teku6inu postoji odгedena tempeгatura ргi kojoj se iznad te tekucine stvoгi dovoljno рага koje се se u odгedenoj koncentгaciji s kisikom iz zгaka u dodiгu s izvorom paljenja zapaliti. Tu tempeгaturu nazivamo tockom paljenja ili plamiste. 17

(

���������������--<

)

_ _o_o_d_p_o_t_or_o�� ��z_o_sю

Temperatura teku6ine kod koje se nad n)ezlnom povrslnom razvl)e koliclna рага koje se mogu upalltl, nazlva se plamlste. Ргimјег: u jednu 6asu stavimo benzin, а u dгugu petrolej. Prinesemo li siЬicu iznad case s benzinom раге се planuti. Ponovimo li postupok iznad case s petrolejem. раге nece planuti. Ako zagгijemo casu s petrolejem i pгinesemo siЫcu , раге petroleja се planuti. lz prethodnog pгimjera vidljivo је da је plamiste benzina daleko nize od plamista petroleja. Раге benzina pale se noгmalno ргi sobnoj temperaturi јег benzin ima plamiste na -18 °С, dok petrolej ima plamiste na 45 °С. Plamiste је vazan podatak јег se ргеmа njemu procjenjuje opasnost zapaljive tekucine. Sto је plamiste nize, tekucina је opasnija јег је mogucnost zapaljenja veca.

U taЫici Ьг. 4. navedeno је nekoliko zapaljivih tekucina i njihovo plamiste.

Zapalji\1a tekнCiпa

Pla111iSte / 0С

Etil etc1·

- 45 - 30

UgUicпi d isulfid

U tablici Ьг.

- 18

Асеtоп

- 17,8

DizcL')kO goгivo

55

5. pгikazane su znacajke nekih lakozapaljivih tekucina:

TekнCina

Воја

M iгis

Be11zi11

bcz Ьоје

zпakovit

Plaшiste

ос

Gi-aпica

Те 111р .ра lje1�a

eksp.

ос

-18

1- 6

260 - 530

Ј

-8

bez Ьоје

zпako\1it

-11

Etaпol

bcz Ьоје

zпakovit

14 - 62

3,2 - 15

420

Ассtоп

bez Ьоје

zпako\rit

-1 о

2,6 - 12,8

538

Еtсг

bez Ьоје

zлakoYit

-45

1,6 - 37

180

В спz.еп

18

Вепziл

5,3

5.3.

GORENJE ZAPALJIVIH KRUТIH TVARI

Krute tvari zo razliku od plinovo i teku6ino imoju odreden oЫik i obujom. Premo nacinu gorenja , krute tvari se mogu podijeliti u tri grupe. Neke krute tvarl zagrljovonjem nojprlje preloze lz krutog u tekuce stonje, о zotlm u pllnovlto. Plin se tek no visokoj temperaturi spajo s kisikom iz zraka i koda postigne temperaturu somopoljenjo, pocinje proces izgoranja. No toj nocin izgaroju porafin, vosok, i dr. Drugo grupo krutih tvori u koje spodoju nekl kemljskl elementl, sumpor, fosfor, mognezlj 1 sl. lzgoroju lzrovnlm vezonjem s klslkom. Produkt izgoranja ovokvih krutih tvori su oksidi tih kemijskih elemenato. N ajvecl broj krutlh tvarl lzgara tako da se raspada stva rajucl produkte kojl mogu Ыtl pllnovltl, tekucl I parnl, а u dodlru sa zrakom lznad povrslne krute tvarl tl produktl lzgaraju plamenom. Zo ovu grupu krutih tvari је karakteristi6no do se na temperoturi najprije suse. zotim iz njih ishlapljuju plinoviti sastojci koji gore plomenom, о ostatok gori uz zorenje. Neizgorivi dio ostoje u oЫiku pepelo. Do Ы kruta tvar sto brze izgarala , mora Ыti sto usitnjenijo. Prasine nekih krutih tvori u koncentraciji s kisikom iz zrako mogu stvorati eksplozivne smjese. Mnoge krute tvori koje se noloze u oЫiku sitnih cestica prasine, mogu so zrokom tvoriti eksplozivnu smjesu. Ove prosine mogu potjecoti od drvo, ugljeno, zitarica, sumporo, se6era, plosticnih moterijolo, mognezijo i nekih drugih metolo. lzgoranje sitnih cestico krute tvari znotno је drugocije od onog kodo је kruto tvor u krupnom oЫiku. Kod eksplozivnlh praslna, sllcno kao 1 kod eksplozlvnlh рога 1 pllnovo, do eksplozlje moze docl somo oko su praslno 1 zrok u odrede n o m kol l c l nskom omjeru te oko dodu u dodir s odgovarojuclm lzvorom pal]enja. Do Ы prasino eksplodiralo moro Ыti u odredenom kolicinskom omjeru s kisikom iz zrako. Medutim ovdje se u pravom smislu rijeci ne moze govoriti о eksplozivnim granicomo koo kod zopoljivih plinovo i pora. Opasnosti od eksplozije prosine su velike iz rozloga sto jedna eksplozijo moze potenciroti i nekoliko noknod n i h eksplozijo koje nastaju zbog uskovitlonosti novih kolicino prasine. Poduzimonje preventivnih mjero sostoji se u tome do se prostori u kojimo postoji oposnost od eksplozivnih prosino redovito provjetrovoju i one­ mogu6avo pristup Ыlо kokvom izvoru poljenjo. 19

6.

OSNOVE GASENJA

6.1.

UCINCI GASENJA

Ve6 smo govorili da su za po6etak procesa gorenja potrebna tri uvjeta: postojanje gorive tvari. kisika i topline. Razumljivo је da ova tri uvjeta moraju postojati dok traje izgaranje. Ako samo jedan od ova tri uvjeta nije ispunjen gorenje се prestati. Na ovome nacelu temelje se nacini gasenja pozara. Pozar se najlakse i najefikasnije moze ugasiti dok је u pocetnoj fazi. Uspjeh brzog gasenja ili lokaliziranja pozara ovisi о taktici sprjecavanja i sirenja pozara. te о odabiru sredstava za gasenje. Uobicajena sredstva za gasenje pozara su: voda. vatrogasni prah. vatrogasna pjena. ugljicni dioksid. halon i prirucna sredstva. Sredstvo za gasenje је svaka ona tvar koja svojlm djelovanjem moze trajno preklnutl proces gorenja, odnosno ugasltl pozar. Postoje cetiri glavna ucinka gasenja: • odstranjlvanje gorlve tvarl - prekidanje ili oduzimanje gorive tvari u zoni izgaranja • uguslvanje - izoliranje gorive tvari od okolnog zraka. odnosno kisika i drugog oksidansa • hladenje - hladenje gorive tvari do temperature koja је niza od temperature paljenja Ф antlkatalltlckl - antikataliziranjem kemijskih reakcija izgaranja Opcenito nacelo za gasenje pozara glasi: Pozare s plamenom moramo gusltl, а pozare sa zarom hladltl.

6.2.

PODJELA SREDSTAVA ZA GASENJE

Jedan od osnovnih zadataka koji neposredno odlucuju о uspjehu ili neuspjehu gasenja је pravilno izabrati odgovarajuce sredstvo za gasenje. Zbog toga је potrebno temeljito poznavati sva sredstva za gasenje kako bi ucinak gasenja bio sto potpuniji i cjelovitiji. U taЫici br. 6. prikazana је podjela sredstava za gasenje s obzirom na agregacijsko stanje: Кгнtа SI"edst\ra рппн':па Sicdsћ1a рlЋ11

20

TckuCa sгedst\1a

Plinovita sгedstva

\IQda

нgUicni dioksid

рј спа

vodena рага

пcki ћаlопi

neki ћaloni

(::�

)'-----+-

·--ZOStltO_-Od-jJЫaro

U taЫici br. 7. prikazana је opcenita podjela sredstava za gasenje:

GlaYna sredstYa

voda

Specijalna sгedstYa

Ро1110Спа s1·edst\1a

РЈС!Ј а suћi рга!1

puesak

11gtiicni dioksicl

pok1·i\1aCi

ћаlопi

ostala s1·edstva

ze111Ua

U taЫici br. 8. prikazane su oznake klase i vrste pozara. kao i najefikasnija sredstva za gasenje:

К!аsа роzага

V1·sta роZага

Si-edst\IO za gaSenjc

POZARI KRUTIН TVARI

ptiesak

Yoda

А

псkс \ll'ste pi-al1a i pjene l1aloni рје па

в

POZARI ZAPALJIVIH TEKUINA

ргаl1 l1aloni ugtiicпidioksid гаsргSепа \1oda

с

POZARI PLINOVIТIH TVAI<.I

D

POZARI LАК!Н METALA

р1·аћ l1aloni specUaJпe \'TSte ргаћа s11hi puesak

21

7. 7.1.

SREDSТVA ZAGASENJE

ZOStltd· Od -POZdfa

VODA КАО SREDSTVO ZA GASENJE

Vodo је nojrosirenije i nojcesce roЫjeno sredstvo zo gasenje. Pri sobnoj temperoturi voda је tekucina, bez Ьоје. okusa i mirisa. Kemijsko formulo vode је Н,О ( sastoji se od dvo atoma vodiko i jednog otomo kisika). Kod О0С pretvoro se u led i tom prigodom povecovo svoj volumen zo otprilike 9% (zbog togo pucaju cijevi, kucisto crpki i motoro itd.). Pri isporovonju obujam vode se pove6ovo zo otprilike 1700 puto. Njezin obujam mijenja se promjenom temperoture, toko је nojmonji kod 4°С gdje је i specificna tezino najve6o i iznosi l g/cm3. Voda se kod gosenja moze rostoviti no svoje sastavne elemente (vodik i kisik), sto је vrlo opasno ako znamo do је vodik eksplozivon plin, а kisik potpomoze gorenje. Zbog togo se vodom ne sml)u gasltl pozarl laklh metala (oluminij, mognezij i dr.). Vodom se ne smiju gositi tvori koje su inkompotiЫlne u doticoju s njom zbog rozvijonjo zopoljivih i drugih stetnih tvori, stvaronja opasnosti od fizikalne i kemijske eksplozije itd. Tokve tvori su npr. korЫdi s kojima voda stvoro zopoljivi i eksplozivon plin ocetilen. Voda је zbog sadrzojo soli dobar vodlc elektrlcne stru)e, zbog toga se ne sml)e upotreЫ)avatl za gasenje strojevo, uredaja 1 l nstalacl)a pod naponom. U vatrogastvu se prlmJenJu)e kao sredstvo s ohladujucim ucinkom za gasen)e pozara klase А. Voda dJelu)e na pozar uclnkom ohladlvanja, јег zbog zagrijavanja i prijelozo iz tekuceg u porno stanje no sebe veze veliku kolicinu topline oduzimajuci је gorivoj tvori. Zbog te osoЫne smatra se na)bol)lm sredstvom koje djeluje ohladujuce. Zbog isparovonja vode stvaro se odredena kolicina inertne porne foze, koja pridonosi uspjesnosti gasenja Ыogim ucinkom ugusivonja.

7.2.

PJENA КАО SREDSTVO ZA GASENJE

Pjeno је polustoЫlna mosa sostovljeno od sitnih mjehurica koji su ispunjeni zrokom ili ugljicnim dioksidom. Dobiva se tako da se pjenilo (sredstvo koje stvaro pjenu) rozrijedi u vodi i uz mijesanje ubacuje mehanicki zrok ili ugljicni dioksid, pri cemu se otopino opjenjuje uz stvaronje mjehurico. P)ena doЫvena ubaclvan)em zraka u m)esavlnu vode u ko)o) је otoplJeno pJenllo, nazlva se zracna pjena. P)ena ko)a se doЫva od mJesavlne vode u ko)o) је otopl)eno p)enllo 1 plln - ugl)lcni dloksld, nazlva se keml)ska p)ena. 22

�������� ���� __o_z г ��)г-� �� _ _a a t_ o _ _ sff _a _ _ dP _ a (_�z

Kolicina ubacenog zraka odгeduje tezinu pjene ра iz tog гazloga doЫvamo tezu i laganiju pjenu (manje zroka -teza pjena, vise zroka - laganija pjena). Pjenila su tvaгi koje se dodaju vodi u koncentrociji od 2 do 6% ovisno о vгsti pjenila. Mogu Ыti proteinska. sinteticka i alkoholna. PJena najizгazltlJe djeluje ugusujuce јег spгjecava dotok kisika u goгnjem vгucem sloju koji nije dovoljno ohladen ispod temperoture goгenja. Pjena djeluje 1 ohladujuce јег ргi njezinom rospadanju iz nje isparava voda tako da se povгsina goгuce tekucine hladi. Pjena osim navedenog djeluje tako da: • s prljecava lzlazak plamena • hladl stljenku spremnlka • otezava dlzanje рага zapaljlve tekuclne Pjena је najbolje sredstvo za gasenJe pozara zapaljlvlh tekucina. -

7,3,

PRAH КАО SREDSTVO ZA GASENJE

Proh kao sгedstvo za gasenje pozaro ima vгlo siroku pгimjenu zbog visokog ucinka gasenja. Ро svom kemijskom sastavu proh је natгijev Ыkaгbonat koji је pгipгemljen na poseban nacin s roznim dodacima koji ga cine sipkim i antihigroskopnim (ne upija vlagu). Novije vгste proha sastoje se od komЫnacije soli i oгganskih tvaгi. koje pokazuju posebnu djelotvoгnost pri gasenju plamena poiaro. Navest сето neke vгste praha: 8 АВС 111 unlveгzalnl prah osnova ovog proha su umjetna gnojiva: amonij fosfat i amonij sulfat. Pogodan је za gasenje pozaro lakih metala klase D kao sto su: aluminij, magnezij i njihove legure. 8 "М" specljalnl prah osnovu ovog ргаhа cini kuhinjska sol s dadatkom grofita ili stгugotina sivog lijeva. Namijenjen је za gasenje роzага alkalijskih metala klase D kao sto su: natгij, litij, kalij i metala s visokim гednim brojem. Proh је otporon na vodu i saЫjanje, sipak је i ne provodi elektricnu struju, ne stvaro otrovne plinove nih eksplozivne smjese. Ргi gasenju pozaro ne ostecuje tvari, oгuda i uredaje. Prah pozar gasl antlkatalltlckl, а гezultat је uspoгavanje i spгjecavanje odvijanja lancanih гeakcija u plamenu. Donekle pozar gasl 1 ohladujuclm uclnkom apsorЫrajuci toplinu plamena za vlastitu rozg rodnju. Dodatno pozar gasl 1 ugusujuce oslobadajucl ugljicni dioksid i vodenu paru ргi rozlaganju natгij Ыkarbonata. -

-

Zasfltddd pOldid

7.4.

UGLJICNI DIOKSID КАО SREDSTVO ZA GASENJE

Ugljicni dioksid је plin bez Ьоје, miriso. Ne gori niti podrzovo gorenje jer је potpuno zosicen kisikom. Tezi је od zroko ро se uglovnom zodrzovo u nizim dijelovimo prostorije. Njegovo kriticno temperoturo је 31,3 °с ро se moze loko ukopljivoti. Ugljicni dioksid moze se noloziti u svo tri ogregotno stonjo, о tu tocku nozivomo trojno tocko (pri temperoturi -56 °с i tloko 5.3 boro). Otezovo disonje, о pri koncentrociji od 14% pocinje gusiti. UglJlcnl dloksld pozor gosl ugusujuclm uclnkom u zolvorenom prostoru. No olvorenom prostoru ucinok mu је vrlo slob jer su kolicine zo gosenje premole i nedostotne do iznod plomeno slvore inertnu otmosferu u kojoj prestoje svoko gorenje. UglJlcnl dloksld djeluje donekle 1 ohlodujuclm uclnkom, koji је vrlo moli jer је molo toplino "suhog ledo" koji se pritom slvoro. Pozori lokih metolo i njihovih leguro ne smiju se gositi ugljicnim dioksidom. Loki metoli imoju veliku moc spojonjo s kisikom koji oduzimoju ugljicnom dioksidu i time jos pojocovoju gorenje. Ugljlcnl dloksld se upotreЫJava za gasenJe svlh vrsta pozara (osim pozoro lokih metalo). Nojcesce se koristi pri gosenju monjih pocetnih pozaro u Ыizini elektricne energije i pocetnih pozoro zopoljivih tekucino. Kemijski је postojon i loko se cuvo u zolvorenim spremnicimo.

7.5.

HALONI КАО SREDSTVO ZA GASENJE

Haloni su hologenizironi ugljikovodici. DoЫvoju se toko do se vodikovi otomi u nekoj molekuli ugljikovodiko kao sto su meton (СН,) i eton (С2Н6) zomijene hologenim elementimo , tj. fluorom (F), klorom (CI), bromom (Br) ili jodom (Ј). Holoni se u proksi oznocovoju brojevimo i slovimo. U toЫici br. 9. prikozoni su nozivi i oznoke nekih holono: V1·sta ћаlопа

Вгојаnа ozпaka

Slo\1na oznaka

Bгo111kl0Idifluo1111eta11

1211

BCF

Biotntгifluoгoпietan

1301

В1М

Dibгo1ntetraflнo1·ctaп

2402

ШЕ

Halonl gase pozar antlkatalltlckl pri cemu se usporovo i prekida proces gorenjo. Ohlodujuce djelovonje holono је vrlo molo, о rezultot је odredene· specificne topline kojo se trosi no isporovonje i rozlogonje halono u pozoru. 24

Zbog izrozito stetnog djelovonja na ozonski sloj, proizvodnja ovih halona је zabranjena i stupila је na snagu l , sijecnja 1 994, godine, ali је njihova uporoba jos moguca zbog odrzavanja postojetih sustava. Као zamjena za halone pojavila su se nova sredstva koja imaju vrlo mali potencijal rozaranja ozona jer sadrze iskljutivo vodik (Н), uglj'1k (С) i fluor (F).

7.6.

PRIRUCNA SREDSTVA ZA GASENJE

Prirucna sredstva za gasenje pozara su: pljesak, zemlja, prekrlvaCI i dr. Prlrucna sredstva pozar gase uglavnom ugusujuce, sprjecavajuCi pristup kisika gorivoj tvari. Manji pozari u kucanstvu i na odjeci ljudi, uspjesno se gase vunenim prekrivaCima jer vuna spada u teskogorive tvari. Pijesak se koristi za gasenje manjih poiara zapaljivih tekucina i lakih metala.

25

ZoStlta -od poiara

8.

PROТUPOZA RNA PREVENTIVA

Protupozarnom preventivom ne smatramo samo gasenje pozara. vec је to skup mjera koje treba poduzimati da do njega ne dode. Те mjere sastoje se u obrazovanju radnih ljudi i pucanstva te kulturom ponasanja u svim segmentima rada i drustvenih odnosa. Poznavanje uzroka pozara kao i posljedica pozara u mnogome pomaze u provedbi preventivnih mjera zostite od pozara. Preventivne mjere zastite od pozara provode se vec kod izrade normativnih akata, projektiranju i izgradnji objekata. tehnoloskim procesima, obrazovanju i promidZЬenim mjerama.

8.1.

UZROCI NASTANKA POZARA

Uzrokom nastanka pozara moze se smatrati svaki izvor topline koji moze dovesti do nastanka pozara. Znacajni uzrocnik pozara је covjek koji svojim radom, djelatnoscu. о posebno nemarom stvara mogucnost za nastanak pozara. Na osnovu energije koja dovodi do spajanja gorive tvari i kisika uzrocnici pozara dijele se na: • topllnske otvoreni plamen. uzarena tijela. loblta. postrojenja za zagrijavanje, rasvjetna tijela • elektrlcne kratki spoj, preopterecenje vodica, termicki aparati i uredaji, staticki elektricitet • kemljske samozagrijavanje, izravna kemijska reakcija, eksplozija • mehanlcke trenje, tlak, sudar Navedeni uzrocnici nastanka pozara temelje se na cinjenici da је temperatura paljenja vecine zapaljivih tvari niza od temperature otvorenog plamena, iskre ili temperature zapaljene siЫce. U prostorima gdje se radi s lako zapaljivim tvarima. uzrocnici pozara mogu Ыti razni grijaci poput radijatora, raznih grijalica, parovoda i sl. Kod strojeva uslljed trenja moze se razviti toplina dovoljna da zagrije zapaljivu tvar do temperature paljenja. Elektrlcna struja је dosta cest uzrocnik nastanka pozara. No struja је uzrocnik pozara vise zbog nepaznje ili nepravilnog rukovanja prilikom radova. ра i propusta prilikom projektiranja. lskre koje nastaju kao posljedica praznjenja statiskog elektriciteta mogu Ыti jedan od uzrocnika nastanka pozara. Staticki elektricitet moze nastati pri strujanju tekucina, plinova i zraka kroz cjevovode, na strojevima u gumarskoj i tekstilnoj industriji, u silosima itd. Mjera zastite od statickog elektriciteta је uzemljenje strojeva. aparata, uredaja i instalacija. Samozag rljavanje је jedan od uzroka nastanka pozara. Do samo­ zagrijavanja dolazi na razne nacine kao posljedica fizikalnih, kemijskil' i -

-

-

-

26

ZdStlta od pozard

bioloskih promjeno. Neke od tvori koje su sklone somozogrijovonju su: pojedine vrste ugljeno. pomuk notopljen mosnim tvorimo. zeljezo u prohu notopljeno uljem, most, sijeno, vrece od jute, vlozni oluminijski proh itd. Uzrocnik pozoro mogu biti i neke prlrodne pojove: grom, munjo, potres, toplino sunceve energije. Vjetor pogoduje prosirenju pozoro, о nije neposredni uzroCnik

8.2.

POZARNE OPASNOSТI 1 MJERE ZA SPRJECAVANJE SIRENJA POZARA

U prostorijomo i objektimo zohvocenih pozorom, osnovni cilj је sprijeciti sirenje pozoro i no sto djelotvorniji nocin lokoliziroti i ugositi pozor. Vanjski zidovi, krovovi i medukatne konstrukcije zgroda, moraju zodovoljiti niz uvjeta zodanih projektnim zodotkom, о odnose se no konstrukciju i izvedbu samog objekta. Sirenje pozora ovisi о: • vrsti moterijolo od kojih su izgrodeni vonjski zidovi i unutornje povrsine • povrsini otvoro na fosadnim zidovimo • visini i duzini grodevine • gorivom moterijalu oko grodevine • medusobnoj udoljenosti grodevino Nojveco oposnost od prijenoso pozoro је kod gorivih grodevino i spremnika s lokozopaljivim tekucinama, jer se kod njih razvija najveci plomen. Kod gorivih grodevino plomen се biti visok koliko i objekt, odnosno nadvisit се go zo visinu krovo. Nojboljo mjero zaStite od prijenosa pozara је dovoljno udoljenost izmedu objekata. VJetor moze pospJesltl nosenJe lskrl 1 goruclh ugorako u promjeru od oko 350 m. Prijenos pozara tim putem moze izozvati pozornu oluju. Pozorno oluja је katastrofalan pozor koji moze obuhvotiti dio noselja, cijelo noselje ili grodsku cetvrt. Pozor se moze slrltl 1 topllnsklm zracenjem. U svrhu sprjecavonja sirenja pozaro, gasitelji moraju pregledoti prostore uz prostoriju zahvacenu plomenom, iznod i ispod nje, te stititi te prostore od moguceg sirenja pozara. Votra koja nastane u jednoj prostoriji moze se prosiriti horizontolno no susjedne prostorije kroz vrata koja su ostalo otvoreno ili su izgorilo u pozoru, kroz prozore, preko zopoljivih pregroda itd. Pregrode koje ograduju prostorije, morole bi imati odreden stuponj otpornosti no vatru. Cak i zopaljivo pregrodo moze imoti stupanj vatrootpornosti 15-30 min. No temelju novedenog mozemo reci da svaka pregrado, koja dljell dvlje prostorlje ро cltavoJ vlslnl, sprJecova slrenJe pozora te Је zgrada slgurnlJa sto Је vlse lspreslJecana pregradnlm zldovlma. 27

Pregrade dijelimo na: • neotporne pregrade vatrootpornost manja od l sata • vatrobrane pregrade stupanj otpornosti l sat ili vise • pozarnl zldovl - pregrada koja potpuno dijeli dva prostora ili dva dijela zgrade Pozar se moze prosiriti i vertlkalno iz jednog kata na drugi, na vise nacina: • kroz otvore u stropovima • preko neotpornih stropova • prodiranjem plamena kroz prozore • stubistima i dizalima Da bi se sprijecilo sirenje роzага potrebno је izbjegavati otvore u stropovima. Stropovi moraju biti izgradeni s visokim stupnjem otpornosti od роzага. Stepenice moraju biti izgradene iz nezapaljivog materijala, а dizala moraju imati metalna vrata s visokim stupnjem otpornosti od vatre. Osnovna jedinica kod promatranja zastite od роzага, procjene ugrozenosti pozarom i plano zastite od pozara је pozarnl sektor, Pozarni sektor promatramo kao dio zgrode u kojem се nastali pozar biti uniSten. Vatrootpornost pozarnog sektora је takva da onemogucuje sirenje pozara odredeno vrijeme u kojem se vatra moze ugasiti. Da bi stete bile sto manje, pozeljno је da pozarni sektori budu sto manji. Najvecu vatrootpornost u pozarnom sektoru imaju protupozarni zidovi, zatim medukatne konstrukcije, а najmanju vrata i zaklopke. -

-

8.3.

EVAKUACIJA

Evakuaclja је pravovremeno, organlzlrano, brzo 1 slgurno napustanje objekta 111 ugrozenog podrucja dokjos nlje nastuplla neposredna opasnost za osobe. Put za evakuaclju vodi od bilo kojeg mjesta u objektu do sigurnog mjesta u objektu ili izvan njega. Evakuacijski put mora biti sto kra6i, jednostavniji i sigurniji. Ne smije voditi kroz prostorije koje Ы mogle Ы t i zakljucane ili neposredno ugrozene pozarom. Prohodnost evakuacijskog puta mora Ыti stalna. Vatrootpornost pozarnog puta mora Ыti najmanje 2 sata. Podne, zidne i stropne оЫоgе ne smiju Ыti od gorivog materijala. U hotelima, stambenim grodevinama, industriji, najveca duzina puta iznosi ЗО m. U obrozovnim ustanovama, raznim domovima, najveca duzina puta iznosi 45 m. U poslovnim prostorima najveca duzina puta iznosi 60 m.

28

Putovi za evakuaciju moraju biti oznaceni slikovnim oznakama na uocljivim mjestima. Rasvjeta pozarnog puta mora imati i pricuvni izvor napajanja (agregat ili akumulatorska baterija). Protupanlcna rasvjeta ukljucuje se automatski nakon nestanka elektricne struje. Svjetiljke za protupanicnu rasvjetu postavljaju se iznad oznaka smjera kretanja i iznad izlaza. Kada је objekt zahvacen pozarom i ne postoji mogucnost normalnog izlaza putem za evakuaciju, spasavanje ljudi izvodi se na vise nacina ovisno о situaciji: upotreba ljestva kukaca upotreba hidraulicne platforme upotreba vatrogasnih ljestava upotreba uzeta karistenje zracnag jastuka i sl. karistenje spustaljke ili spusnice SpasavanJe provode vatrogasne postrojbe, uz pomoc sprava. opreme i specijalnih vozila.

8.4.

MJERE ZASTITE PRI GASENJU POZARA

Prilikom gasenja pozara dogadaju se razne nezgode koje nastaju nehoticno ili uslijed nepravilnog rukovanja opremom i aparatima za gasenje pozara. Najcesce nezgode su: nastanak opeklina od djelovanja plamena ili dodira s uzarenim tijelima prijelomi i posjekotine ozljede izazvane agresivnim tvarima ozljede od elektricne struje trovanje dimom Kako Ы se opasnost od ozljeda svela na najmanju mogucu mjeru, potrebno је prilikom gasenja pozara postupati pazljivo, hladnokrvno i bez panike. Prije gasenja pozara potrebno је poduzeti slijedece mjere: • lskljucltl elektrlcnu struju prije gasenja pozara vodom ili pjenom • zaustavltl dotok gorlve tvarl do mjesta pozara • korlstltl raspolozlva sredstva za osobnu zastltu • u sluca)u smetnJI u dlsanju odmah napustltl ugrozeno podrucje • pruzltl prvu pomo6 оsоЫ koja је zadoЫla ozljede -

29

9.

OPREMA 1 SPRAVE ZA GASENJE POZARA

U svim objektima bez obzira na njihovu namjenu, potrebno је u skladu s opasnostima, osigurati odgovaraju6u vatrogasnu opremu i sprave za gasenje: • rucne vatrogasne aparate • prlJevozne vatrogasne aparate • zldne hldrante s prlpadajucom opremom • vanjske hldrante (nadzemne i podzemne) s prlpadaju6om opremom • staЫlne 1 polustaЫlne automatske uredaje za gasenje pozara • prljenosne prskallce s prlpadajucom opremom • vatrogasna vozlla U okviru programa koji se razraduje ovim prirucnikom, djelatnici u poduze6ima i ustanovama, moraju biti upoznati osim teoretskog znanja i prakti6kim dijelom, odnosno uvjeZЬani za upotrebu aparata za po6etno gasenje pozara i koristenje zidnih i vanjskih hidranata.

9.1.

RUCNI 1 PRIJEVOZNI APARATI ZA GASENJE POZARA

Rucni i prijevozni vatrogasni aparati namijenjeni su za gasenje pocetnih pozara. Rucni aparati su oni cija ukupna tezina iznosi do 20 kg, а iznimno 25 kg (VP 15.) Prijevozni aparati su oni cija је ukupna tezina do 260 kg, Aparate dijelimo prema nacinu izbacivanja sredstva za gasenje: • sredstvo za gasenje se izbacuje tlakom pllna kojl nastaje usll)ed kemljske reakclje u spremnlku aparata • sredstvo za gasenje se izbacuje tlakom pllna kajl је stlacen u posebnoj boclcl • sredstvo za gasenje se izbacuje tlakom pllna kojl је stlacen u spremnlku aparata • sredstvo za gasenje se izbacuje rucnom pumpom Osnovna podjela vatrogasnih aparata ucinjena је prema sredstvu za gasenje koje se nalazi u aparatu: • aparati za gasenje prahom - oznaka " S " • aparati za gasenje ugljlcnlm dloksldom - oznaka со, • aparati za gasenje zracnom pjenom - oznaka Pz " • aparati za gasenje kemljskom pjenom - oznaka Ph " • aparati za gasenje halonom - oznaka Н 1 " • aparati za gasenje vodom - oznaka " V i Vr " • aparati za gasenje vodom 1 pjenom - oznaka VP "

"

"

"

"

"

"

"

.зо ..

"

Aparati za gasenje su konstruirani tako da onemogu6uju mogu6nost ozljedivanja osoba prilikom koristenjo. Aparati su zasti6eni od korozije, а s vanjske strane su crvene Ьоје. Na spremniku aparata uocljivo је ispisan tip aparata, uputa za rukovanje, oznaka klase pozara koji se gasi aparatom kao i drugi podaci о aparatu i proizvodaCu. 9.1 . ! .

fllJ C� t'11

1

PPIJ[\/OZl\JI ЛРЛl�ЛТI

Pi
?/\

Gf\S E'l\!JE POZ/\f�/\

Aparati za gasenje pozara prahom namijenjeni su za gasenje pocetnlh pozara svlh klasa. U praksi se najvise upotreЫjava prah za gasenje pozara klase ВСЕ, а u novije vrijeme prah za gasenje pozara klase АВСЕ. Aparati punjeni univerzalnim prahom gase pozare klase ABCDE. Radni tlak u aparatu postize se na dva nacina: • pomo6u ugljicnog dioksida (СО,) koji se nalazi u bocici unutar aparata о pomo6u dusika (N ) koji se nalazi u spremniku aparata pod stalnim , tlakom Aparati koji su pod stalnim tlakom osim standardne oznake "S" imaju i oznaku 'Т sto znaci tlak ili stalni tlak. Brojcana oznaka govori koliko praha ima u punom aparatu. Pritiskom na rucicu ili udarcem ро posebnom podlosku (cepu) pokrene se udarna igla koja probusi pokrov na bocici s pogonskim plinom.

- -\6) · - "".·--(��-

Aparati za gaSenje prahom S-1 (aparati pod stalnim tlakom - lijevo i u sredini; aparat s boCicom - desno): 1 -spremnik aparata, 2-boCica s pogonskim plinom, 3-usponska cijev (kod desnog aparata: pobudno usponska cijev), 4-ventil aparata, 5-mlaznica, 6-manometar, 7-naljepnica, 8-nosaC aparata

Зl

Za§tтtCi Od:pOZC(rQ-

Aparati koji umjesto pogonske rucice imaju posebnu podlosku za aktiviranje nose oznaku Т' ili "Lux" sto oznacava novi tip aparata. U spremniku koji је izraden od celicnog lima, nalazi se sredstvo za gasenje, pobudna i usponska cijev i celicna bocica s pogonskim plinom. Aktiviranje aparata izvodi se: • oslobadanjem mlaznlce • lzvlacenJem oslguraca • prltlskom na ruclcu (pritisni, pusti i ponovno pritisni) 111 udarcem ро cepu • prltlskom na ruclcu mlaznlce

-=,_.-�·-:

- �'1\_��--€! ,--·-{D·-

__fl-- . RuCni aparati za gaSenje prahom S-6 (stari t!p - Нјеvо, novi tip - desno) 1 -spremnik aparata, 2-boCica s pogonskim plinom, 3-usponska cijev, 4-pobudna cijev, 5-spojna cijev mlaznice, 6-mlaznica, 7-zatvaraC aparata, 8-ruCka za noSenje, 9-naljepn!ca aparata

RuCni aparati za gaSenje prahom (lijevo S-6 !ux, desno S-6 - aparat pod stalnim tlakom pogonskog plina) 1 -spremnik aparata, 2-boCica s pogonskim plinom, 3-zatvaraC aparata, 4-manometar, 5- usponska cijev, 6- spojna cijev mlaznice, 7-mlaznica, 8-ruCka za noSenje, 9-naljepnica

32

Prijevozn! aparat za gaSenje prahom Prijevozni aparat za gaSnje prahom S-50 (izvedba aparata kod kojeg је Ьоса S-100 (izvedba aparata kod kojego је s pogonskim pl!nom smjeStena unutar Ьоса s pogonskim plinom smjeStena aparo-ta) 1-ruёica ventila s pogonskim izvan spre-mnika aparata) l -zatvaraё, 2plinom, 2-zatvaraC aparata, 3-kotaё, 4- Ьоса s pogonskim plinom i pripada­ drZaC spojne cijevi s m!aznicom, 5- ju6im ven-tilom, 3-spremnik aparata, 4spojna cijev s mlazni-com, 6-naljepn!ca, zaStitni lim, 5-naljepnica, 6-drZaё Ьосе, 7-spremnik aparata 7-spojna cijev, 8 1 9-slavina, 1 0-pomoCni kotac, 1 1 -kotac, 12-pobudna cijev

9 , 1 ,2,

l
Aparati za gosenje pozara ugljicnim dioksidom nomijenjeni su zo gosenje pozora u Ыlzlnl elektrlcne energlje, о mogu se upotrijeЫti za gasenje pozara klose В i С U aporatu se nolozi ugljicni dioksid pod tlakom ad 60 boro pri temperaturi od 20 °С Posebni pogonski plin nije potrebon јег visoki tlak djeluje i na izbocivonje ugljicnog dioksido. Brojcano oznako no aporatu pokozuje koliko је tekuceg ugljicnog dioksida u oparatu. Spremnik oparata izraden је iz celika ili legure oluminijo. No boci se nalozi ventil s usponskom cijevi, Storiji tipovi aparata su opremljeni s ventilom na odvrtanje, о noviji ventilom no prekidonje. U mloznici је ugradeno posebna sopnica pomocu koje tekuci ugljicni dioksid ekspandira u plin. Aktlvlranje aporata izvodi se: • oslobadanjem mlaznlce • lzvlacenjem oslguraca • odvrtanjem ventlla 111 prltlskanjem poluge зз

C

-+------ --------··---

�� --- -

----<"�'>·­

---{�)


-------

-------�--..

-().___ ----·

�)

·������� � a __ o s _z нt _ _ a __ a_ _a o _d г __ _ p � z

/i!§Ш��

(0

---·-···-

.

_

---

_(s)

RuCni aparati za gaSenje ugljiCnim dioksidom (lijevo С02 - З, desno С02- 5) 1-Ьоса, 2-ventil, 3-usponska cijev, 4-spojna cijev, 5-mlaznica, 6-ruCka za noSenje, 7-na!jepnica

____ _"

- Q:)

Ci)-

Prijevozni aparat za gaSenje ugljiCnim dioksidom со, 10 1-Ьоса, 2-ventil, 3-usponska cijev, 4-spojna cijev, 5-mlaznica, 6-ruCka za noSenje, 7-naljepnica

34

·- -. -

RuCni aparat za gaSenje ugljiCnim dioksidom (lijevo С02 - 5, desno со,- 3) 1 -Ьоса, 2-ventil s polugom, 3-usponska cijev, 4-spojna cijev, 5-mlaznica, 6-ruCka za noSenje, 7-naljepnica

'Zaltlto 'od·Poiara

9. 1

Aparoti za gasenje pozaro pjenom namijenjeni su za gasenje роzага klase В. osim pozaro zapaljivih tekuCina koje se mijesaju s vodom. Mogu se upotrijebiti i za gasenje pozara klase А. U spremnlku aparata za gasenje pozara zracnom pjenom nalazi se mjesavina vode i pjenila. Nakon aktiviranja aparota iz bocice koja se nalazi u aparatu izlazi pogonski plin koji sivara rodni tlak potreban za izbacivanje sredsiva za gasenje. U spremnlku арагаtа za gasenje pozara kemljskom pjenom nalazi se luznata otopina (natrijev bikarbonat) i sredsivo za pjenjenje u koje је uronjena druga posuda s kiselom otopinom (aluminij sulfat). Mijesanjem ovih dviju otopina nastaje ugljicni dioksid koji је ujedno i pogonski plin. Na aparotima se nalazi posebna mlaznica za dobivanje pjene. Spremnik aparata izroden је od celicnog lima. Aktlvlranje арагаtа izvodi se: • oslobadanjem mlaznlce • lzvlacenjem oslguraca • prltlskom na ruclcu 111 udarcem ро cepu • prltlskam na ruclcu mlaznlce

Ji:)

,JD

_ _ _

.�.)

GJ· (3\

,;.'-'

__--'-.9

!3) // .

RuCni aparat za gaSenje zraCnom pjenom Pz 9, (lijevo - stari tip, desno - novi tip-lux): 1 -spremnik, 2-zatvaraC, 3-boCica s pogonskim plinom, 4-spojna cijev, 5-usponska cijev, 6-mlaznica za pjenu, 7-naljepnica, 8-ruCka za noSenJe

СОУ

(!)'

Prijevozni арагаt za gaSenje zraCnom pjenom Pz50: 1 -spremnik, 2-Ьоса s pogonskim plinom, 3- uzbudna cijev, 4-spona cijev, 5-mlaznica za pjenu, 6-ruCka za prijevoz, 7-naljepnica

35

ZaStlta od polara

RuCni aparat za gaSenje kemijskom pijenom Ph-10: 1 -zatvaraC, 2-tuba, 3nosaC aparata, 4-naljepnica, 5-spremnik

9. 1 .4.

Prijevozni aparat za gaSenje kemijskom pjenom: 1 -ruCka za prijevoz, 2-zatvara, 3-tuba aparata, 4-naljepnica, 5-spojna cijev s mlaznicom, 6-kotaC, 7-spremnik

\/ 1 \/!·<

Aparati za gasenje pozara vodom namijenjeni su za gasenJe pozara klase А. Mogu se upotrijeЫti i za gasenje pozara klase В - pozari teskih ugljikovodika. U spremniku aparata nalazi se voda, а kao pogonski plin sluzi ugljicni plin stlacen u celicnoj boci. Aparati imaju mlaznicu za puni mlaz vode (V) i rasprseni mlaz (Vr), Spremnik aparata izraden је od celicnog lima. AktlvlranJe aparata izvodi se: • oslobodan]em mlaznlce • lzvlacenJem oslguraca • prltlskom na ruclcu aparata • prltlskom na ruclcu mlaznlce Rucnl aparat za gasenJe pozara vodom 1 pjenom VP15 namijenjen је za gasenje pozara klase А 1 В (osim pozara zapaljivih tekucina koje se mijesaju s vodom). u spremnik aparata ugradena је dvoradna rucna klipna pumpa kojom se iz oparata izbacuje mjesavina vode i pjenila. Spremnik aparata izraden је iz pocincanog lima i puni se s 15 litara vode i pjenila. -

36

ZdStlta od pblara

Aparat za gasenje pozara vodom VP 25 naprtnjaca nomijenjen је zo gasenje pozara na otvorenom prostoru. Noprtnjo6a је izradena od gumironog ili plostificiranog materijola. No noprtnjo6u је prikljuceno gumena cijev s dvorodnom ru6nom klipnom pumpom i mloznico. -

RuCni aparat za gaSenje rasprSenom vodom, Vr 9 (starij! tip): 1 -zatvatraC арагаtа, 2-boCica s pogonskim plinom, 3-nosaC арагаtа, 4-naljepnica, 5-mlaznica, 6-spremnik

RuCni aparat za gaSenje vodom i pjenom VP 15 (brentaca): 1 -spremnik. 2-dvoradna klipna pumpa, 3-spojna cijev, 4-mlaznica za vodu, 5-m!aznica za pjenu, 6-Ьоса s pjen\!om, 7-naljepnica

Aparot za gasenje vodom v 25 (naprtnjoca): 1-spremnik s jastuCi6em, 2-ruCna dvoradna klipna pumpa, 3-gumena cijev, 4-poklopac, 5-ruCka za noSenje

37

(-

--;

·� � � � � � � �

zas Hta od p ozara

�)

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ � �

9.

Aparati za gasenje pozara halonom namijenjeni s u z a gasenJe pozara klase ВСЕ. Mogu se upotrijebiti i za gasenje pozara klase А koji gore plamenom. Aparat је napunjen halonom (BCF-121 1 ) u tekucem stanju, а kao pogonski plin sluzi dusik. Spremnik aparata izraden је od aluminija ili celicnog lima. Ventil aparata izraden је od mjedi. Aktlvlranje aparata izvodi se: о oslobadanJem mlaznlce • lzvlacenjem oslguraca о prltlskom па ruclcu veпtlla о prltlskom па ruclcu mlazпlce

RuCni aparat za gaSenje halonom: 1 -ventil s manometrom, 2-usponska cijev, 3-spremnik, 4-nosaC aparata, 5-spojna cijev s mlaznicom, 6-naljepnica

38

Prijevozni aparat za gaSenje halonom: 1 -ventH s manometrom, 2-spremnik, 3-spojno cijev, 4-naljepnica, 5-kotac

ZaStlto od poZara

9.2. HIDRANTSKA M l
POZARA Hldrantska mreza Је cJevovod s armaturama 1 druglm elementlma. prlkljucen na lzvorlste vode, а sluzl za opskrbu vodom unutarnjlh 1 vanjsklh hldranata, te uredaja za gasenje 1 zastltu od pozara. Cijevi za hidrontsku mrezu su od celika i lijevanog zeljeza. Armature koje sluze za medusobno spajanje cijevi izroduju se od lijevanog zeljeza. U nutarnJa hldrantska mreza izvodi se u objektima kao instalacija za neposredno gasenje pozaro. Sastoji se od rozvodne mreze. odnosno rozvodnog cjevovoda. prikljucka. ventila te ormari6a s opremom. Ova hidrontska mreza moro Ыti pod stalnim tlakom vode koji ne smije prelaziti 7.0 baro. Dinamicki tlak vode na mlaznici na najvisem katu objekta ne smije Ыti manji od 2.5 baro. Zidni hidronti su postavljeni tako da stite cjelokupan prostor mlazom vode. pri tome se u obzir uzima duzina tlacne cijevi 15 m i duzina efektivnog mlaza vode 5 m. Najmanji promjer zidnog hidrontskog prikljucka је 52 mm. H idrontski prikljucak је smjeSten u zidni ormaric ( l .5 m od poda) u kojem se jos nalazi tlacna cijev (promjer 52 mm, duzina 15 m) i mlaznica (promjer usnaca 12 mm). U objektima gdje postoji opasnost od zaledivanja postavlja se suha hldrantska mreza. Na slikama su prikazani neki od zidnih ormari6a s opremom:

Zidni hidrantski ormariCi: A-sa tlaёnom cijevi, B-sa gumenom cijevi na bubnju

Vanjska hldrantska mreza sastojl se od prstenastog 111 razgranatog cjevovoda s nadzemnlm 1 podzemnlm hldrantlma. 39

(_

-'----------------------1 �

-�)·

za _ s_ nt _ _ a_o _ __ .z_ _ a_ d __ ro po ·

Nadzemnl hldrantl sastoje se iz ku6iSta, ventila s vretenom, glave hidranta za otvaranje i l i zatvaranje ventila, drenaznog s ustava i s ustava koji onemogu6ava izlaz vode u slu6aju loma. S obzirom na priklju6ak proizvode se u dvije veli6ine i to 80 mm i 1 00 mm (N0-80, NO-1 ОО). H idranti s prikljuckom 80 тт imaju dva izlazna otvora С (52 mm) i jedan otvor 8 (75 mm). Hidranti s prikljuckom 100 mm imaju dva izlazna otvora В i jedan otvor А ( 1 1 0 mm). Podzemnl hldrantl postavljaju se na ona mjesta gdje nije mogu6e postaviti nadzemni hidrant (prometnica. veliki skladisni prostori, prolazi i dr.). Sastoje se od ku6ista, vretena za otvaranje i zatvaranje ventila, prikljucka za hidrantski nastavak, drenaznog sustava i posebnog ku6ista za zastitu podzemnog hidranta. Nazivni promjer podzemnog hidranta је 80 тт. Dlnamlckl tlak koji daje hidrantska mreza pri trazenom protoku iznosi najmanje 2,5 bara. Udaljenost izmedu vanjskih hidranata ovisi о namjeni i velicini objekata, uz uvjet da se pozar istodobno gasi s dva hidranta. Vanjski hidrantski prikljucci oznacavaju se plocicama s vidljivo upisanim udaljenostima odnosno polozaju hidranata. Plocice se postavljaju na objekte ili stupove na prikladna mjesta. Uz hidrante postavljaju se ormari6i s opremom za gasenje pozara (tlacne cijevi, mlaznice, kljucevi za spojnice, kljucevi za otvaranje i zatvaranje hidranta i druga oprema ро potreЫ). Na slikama su prikazani nadzemni i podzemni hidranti

40

Na slikama је prikazana oprema za gasenje pozara

ObiCna m!aznica sa slavinom i rasprSivaCem

ObiCna mlaznica

Univerzalna mlaznica

с в

�. i,"". D

11 ' :л

КljuCevi za otvaranje hidranta: A-univerzalni kljuC, B-produZetak za k!juC, C-k1juC za ak i sa A-nastav Hidrantsk nastavci: podzemni hidrant, D i E-kljuCev! za ventilima i 2 С !z!aza, 8-nastavak sa otvaranje poklopca podzemnih hidranata i ventilima i 2 в izlaza, C-nastavak 50 Sahtovo jednim izlazom, D- nastavak produZetak podzemnog hidranta, E-hidrantski nastavak s vodomjerom

��\.?1 �-) с

в

Cijev za vodu

А - Mlaznica za rasprSenu vodu,

В - SaЫjasta ili dubinska mlaznica,

С Monsun mlaznice -

41

1 0.

PRAVILA ZA PRUZANJE PRVE POMOCI

Zaftlta od poZara

Pozor na covjeka djeluje tako da u neposrednom kontaktu izaziva opekline (visoka temperatura), trovanje (ugljicni monoksid), tjelesne ozljede (urusavanje, eksplozija i dr.) i psihicke stresove, Osobe koje su ozlijedene treba sto hitnije izvesti iz ugrozenog prostora. Prva pomoc ozlijedenim osobama pruza se unutar ugrozenog objekta samo ako spasavateljima i ugrozenima ne prijeti oposnost od eksplozija ili urusavanja objekta kao i trovanja ugljicnim monoksidom. Kada su zivoti ljudi ugrozeni, ozlijedeni se na najprikladniji nacin moraju evakuirati iz ugrozenog podrucja, bez prethodnog pruzanja prve pomoci. Pomoc је potrebno pruziti tek nakon ozlaska iz ugrozenog objekta te istodobno izvijestiti i pozvati hitnu medicinsku pomoc. Odjeca na osobama zahvacenih plamenom gasi se prekrivacima ili drugom odjecom, na taj nacin, da se ruke ispruze i prekriju do laktova prekrivacem kako pozar ne Ы zahvatio gasitelja. Prva pomoc pruza se u slucaju: • guЫtka svijesti • prestanka disanja • oЫ!nog krvarenja Kod pruzanja prve pomoci potrebno је pridrzavati se slijedecih uputa: • potrebno је procijeniti situaciju da li ozlijedenom i vama prijeti kakva opasnost • u koliko је moguce , ostaviti ozlijedenog da lezi do dolaska prve pomoci • ako ozlijedeni povraca, poloZiti ga u bocni polozaj kako Ы se sprijecilo ugusenje • u koliko је ozlijedeni prestao disati, primijeniti umjetno disanje • ozlijedenog је potrebno pokriti i zastititi od vremenskih utjecaja • u koliko је potrebno odrediti najbolji transport ozlijedenog • zatraziti strucnu pomoc sto је prije moguce Bitne smjernice za osobu koja pruza prvu pomoc: • prije pruzanja prve pomoci nastojati precizno odrediti promjene na ozlijedenom • ne upustati se u zahvate koje ne poznajete • prvu pomoc pruzati mirno i sabrano, bez panike, jer to moze negativno utjecati na ozlijedenog • za vrijeme pruzanja prve pomoci nastojati obavijestiti hitnu medicinsku pomoc • prijelome natkoljenice ili kraljeznice mogu sanirati samo strucne ekipe prve pomoci • ozlijedenog premjestati samo u slucaju neposredne opasnosti 42

ZaSt/ta od polara

11.

PITANJA "ZA PONAVLJANJE

l.

Sto је gorenje? 2. Која su tri uvjeta potrebna za nastanak gorenja? З. Prikazite "pozarni trokut" i objasnite njegovo znacenje. 4. Kada gorenje prestaje? 5. Kako se dijele zapaljive tvari prema agregatnom stanju? Navedite nekoliko negorivih tvari. 6. Sto је oksidacija? 7. lspod koje koncentracije kisika u zraku, prestaju uvjeti za gorenje? 8. 9. Navedite vrste oksidacija i primjere. 10. Sto је potpuna, а sto nepotpuna oksidacija? Sto ј е ugljicni dioksid? ll. 1 2 . Sto ј е ugljicni monoksid? 13. Sto је toplina? 14. Sto је temperaturo? 15. Sto је temperatura samopaljenja? 16. Sto su zapaljivi plinovi? 17. sto је donja, а sto gornja granica eksplozivnosti? 18. Sto su zapaljive tekucine? 19. Kako definiramo plamiste tekucine? 20. Kako izgara najveci broj krutih tvari? 2 1 . Kada moze doCi d o eksplozije praSine? 2 2 . Sto ј е sredstvo za gasenje? 23. Navedite cetiri glavna ucinka gasenja. 24. Navedite klase i vrste pozara, te najefikasnija sredstva za gasenje. 25. Nacini i ucinci gasenja pozara vodom. 26. Nacini i ucinci gasenja pozara pjenom. 27. Nacini i ucinci gasenja pozara prahom. 2 8 . Nacini i ucinci gasenja pozara ugljicnim dioksidom. 29. Nacini i ucinci gasenja pozara halonom. ЗО. Navedite neka prirucna sredstva za gasenje pozara. 3 1 . Navedite uzroke nastanka pozara i primjer. 3 2 . Mogu li prirodne pojave izazvati pozare i koje? 33. Nacin sirenja pozara u gradevinama ili unutar pozarnog prostora. 34. Sto је to evakuacija? 35. Које mjere treba poduzeti prije gasenja pozara? 36. Navedite vrste rucnih vatrogasnih aparata i nacin aktiviranja. 37. Sto је hidrantska mreza? 38. Vrste hidrantske mreze. 39. Oprema za hidrante. 40. Osnove prve pomoci.

43

ZaStlta od роlага

1 2. l.

2. 3. 4. 5.

44

LITERATURA Р. Jukic, "Zbirko propiso о zostiti od pozoro i votrogostvo", VZH i MUP. Zogreb, 1 995. Р. Jukic, "Osnove zoStite od pozoro", lnstitut zo sigurnost, Zogreb. 1973. 1. Bolf i dr" "Zostito no rodu", Otvoreno sveuciliste. Zogreb. 1993. Z. Smejkol. "Uredoji, opremo i sredstvo zo gosenje i zostitu od pozoro", SКТН/ Kemijo u industriji, Zogreb, 1991. V. Telismon i dr" "Upute zo odrzovonje votrogosnih oporoto", Postor. Zogreb, 1 995.

KONTROL BIRO d.o.o. Drustvo za osiguranje kvalitete

utemeljeno 1992.

PODUZECE 'KONTROL BIRO' D,Q,Q, BAVI SE KONTROLOM КVALIТETE 1 PRUZANJEM USLUGA IZ PODRUCJA ZASТITE NA RADU, ZASTITE OD POZARA 1 ZASТIТE OKOLISA. PREGLED USLUGA NA TEMELJU OVLASTENJA I NSTITUCIJA REPUBLIKE HRVATSKE: IZ PODRUCJA ZASTITE NA RADU • Elektrotehnicka ispitivanja instalacija Pregled i ispitivanje: • zastite od elektricnog udara (direktni i indirektni dodir) • otpora izolacije elektricne instalacije i ТТ vodova • neprekinutosti zastitnog vodica te glavnog i dodatnog vodica za izjednacavanje potencijala • gromobranskih instalacija s mjerenjem otpora uzemljenja • lzrada revizijskih knjiga gromobranske instalacije • lspitivanja fizikalno-kemijskih faktora radne okoline: • ispitivanja mikroklime (relativna vlaznost. brzina strujanja zraka. temperatura) • buke • osvjetljenosti • aerozagadenja • Kontrola djelotvornosti ventilacije • Obrazovanje iz zastite na radu • lzrada procjene opasnosti radnih mjesta • lzrada akata i pravilnika zastite na radu • Programski paketi za vodenje evidencije pomocu racunala • OsposoЫjavanje pruzanja prve pomoci IZ PODRUCJA ZASTITE OD POZARA • Pregled i ispitivanje, te izdavanje dojavu pozara • Pregled i ispitivanje, te izdavanje detekciju zapaljivih plinova i рага • Pregled i ispitivanje, te izdavanje gasenje pozara vodom, halonom,

uvjerenja о ispravnosti sustava za uvjerenja о ispravnosti sustava za uvjerenja о ispravnosti sustava za pjenom i ugljik(IV)-oksidom (СО,)

IZ PODRUCJA ZASTITE OKOLISA • lzrada aperativnih planova intervencija u s l ucaju ekoloskih akcidenata PROGRAME OSPOSOBLJAVANJA ZA: • Rukovatelj vilicarom • Rukovatelj portalnom i mosnom dizalicom • Rukovatelj autodizalicom • Rukovatelj toranjskom dizalicom • Rukovatelj elektrokolicima • Rukovatelj utovarivacem • Rukovatelj rovokopacem • Rukovatelj valjkom • Rukovatelj buldozerom • Rukovatelj bagerom • Rukovatelj nabijacem • Rukovatelj rezacem asfalta • Rukovatelj crpkom za beton i mikserom • Rukovatelj betonarom • Rukovatelj kompresorom • Rukovatelj hidraulickom platformom • Rukovatelj hidraulickom dizalicom • Rukovatelj pri postavljanju i rastavljanju cijevne skele • Rukovatelj opasnim radnim tvarima • Rukovatelj motornom pilom • Rukovatelj motornom kosilicom • Osnovne bravarske poslove • Osnovne stolarske poslove • Osnovne tapetarske poslove • Osnovne krojacke poslove KONTROL BIRO STALNO SIRI SVOJU PONUDU КАКО BI OMOGUCILI PRUZANJE SТО SIREG SРЕКТRА USLUGA NASIM POSLOVNIM PARTNERIMA. NAJNOVIJE INFORMACIJE О NASIM USLUGAMA MOZETE POGLEDAТI NA INTERNETU ILI NAM SE ОВRАТIТЕ OSOBNO. Savski gaj IV. put, broj l О., Zagreb Telefon:

(01 ) 65 22 839

Fax:

(01 ) 65 22 864

Email:

kontrolЫro@kontrolЫro.hr

l nternet:

www.kontrolЫro.hr

Drustvo za osiguranje Utemeljeno 1 992.