1. Horsk orskaa muzik uzikaa Zapa apadne dne Evrope tokom 19. Veka – Opšte napomene Zapa Zapaddna Evrop vropaa (Franc rancus uskka, Ital Italij ija, a, Nemač emačkka) je bil bila po podd utic uticaj ajem em Fran Francu cusk skee revo revolu luci cije je (178 (178 ! 17 17)" )" Feud Feudal ali# i#am am se #avr$ava I počinje ra#voj %ra&anske klase" Na polju umetnosti dola#i do njen njenee 'E 'E*+ *+ -IZ. IZ.I/ I/E" E" u#i u#ika ka se pove pove#a #ala la sa $iro $iroki kim m narodnim slojevima" Zbo% revolucije se pojavila potreba da se I umetnost pove0e sa revolucionim de$a de$ava vanj njim ima, a, stva stvara raju ju se dela dela namenjena masovnom i#vo&enju I pokree se sve vee obra#ovanje mlad mladi2 i2 kadr kadrov ova" a" u#i u#ika ka dobi dobija ja vrlo vrlo va0n va0nuu ulo% ulo%uu3 4atr 4atrio iots tskka oseanja se ne%uju kro# 5imne I 5orski 0anr, stvaraju se 2orovi I ork orkestr estrii sa o% o%ro rom mnim nim broj brojem em i#vo&ača" 6 -eme se vi$e ne ve#uju #a dvor sa tradicionalnim ceremonijam ceremonijama, a, ne%o nastaju nastaju velike svečannosti koje veličaju prirodu, mladost, umetnost" ticaj Francuske revolucije I revolucionarni2 ideja se provlačilo kro# kro# 1"v 1"v"" v vee idej idejee su 4re$l re$lee %ran %ranic icee Franc rancus uske ke I stvo stvori rile le pokrete #a nacionalnu ne#avisnost I osloba&anje od eudali#ma" -e0i se ka osamos osamostalj taljenj enjuu na kultur kulturnom nom području, stvara se pojam 9lobod 9lobodnoo noo%% umetn umetnika ika"" metno metnost st ima #a cilj da postane #ajedničko dobro (pojava (pojava pevački2 pevački2 dru$tava, dru$tava, publicistike, koncertni2 institucija)" -ako e u 1 1"" :eku omil omilje jeni ni i#vo&ački aparat postati simonijski orkestar #a dočaravanje romantičke atmos atmosp2 p2er eree I sent sentim iment ental alno nost sti" i" 5ors 5o rski ki stav stav,, samo samo po sebi ebi nije nije mo%ao da #adovolji u tolikoj meri ove te0nje, #ato je u%lavnom bio u sklopu vei2 vokalno instrum instrumenta entalni2 lni2 dela" dela" elodi elodika, ka, melodija upuuje na lika, čoveka koji prola#i kro# dramse sukobe" slanj slanjaa se na narodn narodnuu melodi melodiju" ju" -e0i ka jačem I veem inte#itetu od klasičarsk klasičarske" e" slanja slanja se na tradiciju tradiciju u smislu da #adr0ava klasičarsku simetriju, ali do kraja veka, njene
dimen#ije postaju sve $ire, ispunjene modulacijama I udaljeni2 tonaliteta, 2romatikom, sekvencama sekvencama"" elodija elodija je primarno primarno sredstvo #a itra0avanja u roma romant nti0m i0mu" u" 5o 5ors rska ka mu#ik mu#ikaa se tokom tokom 1"v 1"v"" javlja javlja u ; oblika3 oblika3 1" *ompo#icije *ompo#icije #a manje manje sastave sastave ! a capp cappel elaa ili ili u# prat pratnj njuu klav klavir ira, a, or%ulja, ili manje% ansambla" vde spade veina 2omooni2 svetovni2 2orova, sa vodeom melodijom I kompo#icije #a litur%ijsku namenu 6 ise" ;"kompo#icije #a 2or I orkes orkestar tar sa solist solistima ima na teksto tekstove ve dramsko% ili narativno% karaktera namenjeni2 #a scensko ili koncertno koncertno i#vo&enje" i#vo&enje" vde spada spada veliki broj rekvijema, oratorijuma, kantata" (1")4rva %rupa podra#umeva svetovne kompo#icije nastale pod uticajem bu&enja nac"svesti I ne%ovanje narodne tradicije" vakva dela su u prvo prvojj polov polovin inii 1"v 1"v"" pisa pisali li #a pevačka dru$tva i estival (
"v" I %re%o %re%orija rijanik nikuu kao I modus moduse" e" (;") (;") :okalno kalno instru instrume mental ntalne ne orme, orme, orator oratorijum ijum,, rekvij rekvijemi emi,, du2 du2ovn ovnee I svetovne kantate dobijaju o%romni #načaj u to vreme" (?rams npr"+apsodija #a alt I mu$ki 2or 6 4esma nade)
2. Horska muzika u delima ranih nema emački čkih romantičara (. !u"ert# . $endelson% ran& !u"ert (177 ! 18;8) " prvi u ni#u bečki2 romantičara" u#i u#ičk čkoo obra obra#o #ova vanj njee je stek stekao ao u%la u%lavn vnom om neo neorm rmal alno no (od (od oca, oca, brata)" :eliki uticaj na nje%ovo stva stvara rala la$$tvo tvo imal imalii su nje%o je%ovi vi savremenici =ete i ?etoven" 4rvi kontakt kontakt sa 2orskom 2orskom mu#ikom mu#ikom bio je u 2oru dečaka becke katedrale" 4oticao i# %ra&anski2 kru%ova ali čest čestoo #ala #ala#i #i u naro narodd 6 naro narodn dnii #vukovi, napevi I plesovi u$li su u nje%ovu mu#iku" *ako je stario bio je skloniji ele%antnijim I mela melan2 n2ol olič ičnim nim rasp raspol olo0 o0en enjim jima" a"
Imao je veliki opus, br#o je stvarao I pisao je sve 0anrove3 klavirska, kamerna mu#ika, simonija, opera, solo solo pesm esme, 2ors orska"" ka"" 5orska rska svetov svetovna na dela3 dela3 9olo 9olo pesma pesma utiče" utiče" %lavnom dijatonika, mel" se jasno ističe, idilične atmosere, često u# pratnju klavira, stroične I varirano stroi stroične čne"" Nap Napisa isaoo pun punoo 2orova 2orova,, naročito #a mu$ki 2or (delom I a cappela), me$oviti (u# klavir) kao I #a 0enski 0enski 2or" 2or" ali broj broj a cappela cappela 2orova u# klavir, bitne jer dočaravaju atmoseru, npr @4esma du2ova i#nad vodaA (=ete)B 'u2ovna 2orska dela3 I9E 6 u orm ormal alnom nom smis smislu lu nema nema velik veliki2 i2 novi novina na"" +o +oma mant ntič ičar arii se tu dr0e dr0e tradicije a sadr0aj se oslikava preko 2omoono% aspekta" *od #avr$eni2 misa, u%lavnom su sve pisane #a isti sastav (solistu, 2or I ork), 5orovi su u%lavnom 2omooni, sa bo%atim 2armonskim je#ikom" 4o#natije su one u s I = duru I nemačka misa" 9ve su na latin latinsk skom om je#i je#iku ku sem sem nemač nemačke ke"" naa je rela n relati tivn vnoo laka laka,, sa malim malim orke orkesstrom trom"" Ima Ima delo delovva ko koji ji podseaju na 2imne, u sadr0ajnom smis smislu lu insp inspir iris isan an je naro narodn dnom om pesmom, protestantskim koralo koralomC mCBB d ostal ostali2 i2 du2 du2ovn ovni2 i2 dela" Neka su u# pratnju klaviraD ork" 6 9alve ri%eina, -antum er%o, 9tab 9tabat at mate materr u =, *iri *irie, e, *ra *raii komadi3 oratorijuma, a%niikat a 95i smatrra elik elikss $end $endels elson on se smat klasiča klasičarem rem me&u me&u romant romantiča ičarim rima" a" I#ra#iti je liričar 6 bli#ak
diri%e i%ent pevačko% dru$tva" 'iri%ovao orkestru" 4ostao omiljen en%leskoj publici" *ao I "B >"B #or #or 5end endlov lov ortorijum I#real u E%iptu, prvi put i#vede i#vedenn ba$ u En%les En%leskoj koj,, opisuj opisujee borbu proroka protiv pro%nanstva, #a istinsku veru, maker to #vačilo I smrt" (vaj oratorijum oratorijum je ujedino ujedino I smbol borbe #a očuvanje tekovina evrops evropske ke umetno umetnosti sti,, ali I smbol smbol borbe napredni2 liberalni2 %ra&anski2 kru%ova pred artov artovsku sku revolu revolucij cijuu 18K 18K8") 8")BB d du2o du2ovn vni2 i2 komp kompo# o#ici icija ja 6 2or 2or u# klavir, klavir, psalmi psalmi (du2ovne (du2ovne kantate), kantate), moteti motetiBB ostala ostala du2o du2ovna vna dela dela ! ; ma%ni ma%niika ikata, ta, kan kantat tatee (lauda (lauda sion, sion, Luj moju molitvu, > an%elikanski2 2imni)
'. Horsko stvaralaštvo . )ramsa * +. )ruknera -oko -okom m dru% dru%ee polo polovi vine ne 1"v 1"v"" u Nemačkoj I ustriji vlada veliko stvaralačko bo%atstvo" mu#ici se javljaju ; suprotne struje 1" Novonemačka $kola (:a%ner, (:a%ner, Hist, ?erlio# io#) koja se #ala%a a%ala #a pro%ramnost, kro# nove ideje I te2nik te2nikee i#ra0a i#ra0avaj vajuu putem putem mu#ike mu#ike vanmu#ičke do%a&aje" ;"Formalisti, koje ko je je ok okuupio pio ?ečk ?ečkii kriti ritiča čar r Edva Edvard rd 5ans anslik" lik" 9mat 9matra raju ju da mu#ika mo0e samo sebe da i#ra#i" va %rupa umetnika se oslanja na klasič klasične ne obrasc obrascee pop poput ut ?ramsa" ?ramsa" /5 /5NE NE9 9 ?+ ?+9 9 je rodj rodjen en u
5ambur 5ambur%u %u"" Gi2 Gi2 %od %odina ina 1 v" je putovao po evropi I upo#nao
@+inaldoA, op" G , tenor, mu$ki 2or po =eteu (nije pisao opera, ipak ovo delo je blisk isko operskoj atmoseri po arijama I reči rečita tativ tivim ima) a)"" +aps +apsod odija ija #a alt alt I mu$ki 2or op" , =ete" 6 =ovori o sudbini koja donosi nekom sreu, a nekom nesreu (nai#menični upadi 2ora solo alt, ork)B 4o%rebna misa, op"1 6 prvi put se obraa tematici smrti, a time na%ove$tava svoj svoj dub duboki oki liri#am liri#am"" 4reds 4redstav tavlja lja spoj nemačke tradicije I nemačke crkvene melod lodike" Nema emački rekvijem 6(jedan nemacki rekv rekvij ijem em)! )! prvi prvi put put i#ve i#vede denn u Hajp Hajpci ci%u %u 18 18>>" po poče četk tkuu je #ami$ljen kao po%rebna cantata od stava povodom vek, ?a2ovom ?a2ovom polionijom polionijom,, nemačkom nemačkom crkven crkvenom om mu#ikom mu#ikom(na (narod rodnom nom), ), liri#mom tipa endelsona" Epska sna%a 6 upotreba dvostruki2 u%a, "K" lirski centri su u K, I >" 9tavu" N-N N- N ?+* ?+*NE NE+, +, ?ram ?ramso sovv savremenik, ali se #alla%ao #a ideju :a%nerove %nerove pro%ramno pro%ramnosti" sti" u#iku u#iku je učio u ?eču, Gi2 radi kao or%ulja$" *ao komp ompo#itora, privlače %a samo simonije () I crkvena 2orska mu#ika" ?rukner je bio duboko reli%io#na osoba! oseti
se u nje%ovoj du2ovnoj mu#ici" početku komponuje samo 2orsku mu#iku, a kasnije u potpunosti prela#i na simoniju na koju utiču ideje :a%nera ($irenja orme, pa tako u nekim simonijama ima 2orski2 delova)" delima voli da prika#uje sprotnost 6 raj, pakao" Napisao je 8 misa #a ra#ličite sastave, ali me&u naj#načajnijim su poslednje (d 6 mol #a 8 %lasova duvački orkestar I ! mol koja se smatra #a jednu od najlep$i2 i# to% perioda)" #or mu je bio 4alestrina, ocart I
,. Horsko stvralaštvo ran& -ista 4ored klavirske, #načajna je I du2ovna mu#ika" 4rvo 2orsko dela napisao je sa 11 %odina" I#%ubljeno 6 -antum er%o" 4od uticajem .ecilijansko% pokreta, 0eleo je da očisti crkvenu mu#iku od sentimentalno% uticaja koji je u to vreme preovladao" 9matrao je das u nje%ove mise #a mu$ke %lasove u# 18K8" ?ile prvi korak ka tome" 'ru%a strana nje%ovo% pristupa crkvenoj mu#ici mo0e se pratiti u nje%ovim velikim delima #a 2orove I orkestre" 4salm 1, misa 9olemus, ma&arska krunidbena misa I dva oratorijuma" Oeleo je da ujedini teatar I crkvu" Na taj način su mno%a od ovi2 dela iskori$avala
stredstva svetovne mu#ike u korist crkvene" Zato je psalm 1, #a solo tenor, 2or I orkestar inte#ivno dramatičan, tok je 1K" 4salm po Histovim rečima masivan I jednostavan kao stub" 4o#navao je ?erlio#a, :%nera I :ajmarsku novonemačku $kolu, koja se #ala%ala #a pro%ramnost dela" 4o dolasku i# :ajmara 18>, prima najni0i du2ovni red abbe Hist (duboko reli%io#na a#a kada nastaju nje%ova naj#načajnija du2ovna dela)" ratorijume koje je pisao 6 poku$aj obnove oratorijuma %de ork" Ima veoma bitnu ulo%u I ne%ovanje orme simonijske poem, tj orjentacija na pro%ramnost na neki način vr$i i#vesne reorme na svom području mu#ike" *oristi se 3 Hajtmotivom %de materijali mo%u biti %re%orijanski korali, da imaju nacionalni aspect 6 ma&arske narodne melodije" *oristi moduse, jedno%lasna pevanja, obo%auje romantičarske 2armonije" Ne%uje subjektivan odnos prema objektivnoj mu#ici" 9imoni#acija 0anra u rekvijemu 6 orkestar podjednako učestvuje u ra#radi teme" Nje%ova crkvena dela su #vučno bo%ata 6 sonorna, bo%ato orkestrirana sa deklamativnom melodijom" :eliki uticaj 6 ?erio#" 4isao je du2ovnu mu#iku I pre odlaska u +im 18>, ali mu do tada nisu bili po#nati i#vori pravo% crkveno% pojanja, $to se osea I u ovim delima" Nje%ovu du2ovnu mu#iku mo0emo da podelimo u ; %rupe3 Hitur%ijsku! verna tradiciji, a cappela, vraanje na moduse, %re%orijanska mu#ika, ne namenjena obredu 6 nije stro%o u du2u crkvene mu#ike koja je poput nje%ovi2 svetovni2 dela"ise 6 a&arska krunidbena misa, 18>7, koristi se po#ori$nim eektima, koji nadvladavaju reli%io#nu atmoseru narodnim ma&" otivima, sa orkestarskim me&ustavovima" 4omalo neujednačena ali ima interesantne deloveB misa koralis #a or%ulje I 2or" +imu ba#ira se na %re%" *oralu, te0i tradiciji renesansne modalne 2armonije, ali
ipak u romantičarskom ru2u"B =ranska misa, povodom orvaranja katedrale u =ranu 6 koristi monotematski pristup I metamoro#e, kao u svojim instrumentalnim delima" Natala je u :ajmaru" 9lična je nje%ovim simonijskim poemama I klavirskim koncertima" *oristi tematski material ba#iran na %re%"koralu, koji se pro0ima kro# stavove I ormira jedinstvo oblika" 4o#ori$ni eekti nadvladavaju reli%io#nu atmoseru" +-+I/I! le%enda o svetoj Eli#abeti 6 posveen prince#i Eli#abeti, jednim delom oratorijum, a dru%im drama, pribli0ava %a opera" u#ika se #asniva na vi$e lajtmotiva starim ma&arskim narodnim pesmama, kao I na %re%"napevima" Hist je ovde upotrebio :a%nerovski način konstruisanja, ali nema toliko 2romatike kao kod :a%nera"B 5rostos 6 u njemu nije pisao o ceremonijalnim scenama iako traje K, sati" odnosu na pred2odni oratorijum, mno%o je intimnije delo" *oristio je biblijski tekst na latinskom, %re%"napeve, latinske 2imne" 9astoji se od dela3 ?o0ino% oratorijuma, 4riče o 5ristovom 0ivotu, patnjama I uskrsnuu" kupno 1K stavova, a u 1Gom se javlja 2our 4alestirininom a cappela stilu" rkestar je tumač 5ristovo% 0ivota, a baritone solo, nje%ov %las" elodija je i#nad sve%a" ?e# rečitativa I arija" +E*:I/E 6 > statvova, " Zavr$io 18>8, a >" 1871 (+ePuiem, 'ies irae, oenti, 9anctus, %nus dei, Hiberon) konačna ver#ijauobličena je nakon :a%nerove smrti 18" ! poslednje Histovo delo" I#javio je da ovim delomte0i ka ne0nom 5ri$anskom karakteru, punom nade, da ne 0eli da ilustruje crninu" :eliika ra#lika u stilu 6 Hibera me" dlikuje %a delovanje dramatur$ko% i#ra0avanja u orkestru" crtava te$ku vi#iju stra$no% suda" -u je načino suprotan postupak tradicije 6 %de je rekvijem #avr$na molitva"B
Hist je u svojim du2ovnim delima uspeo da inte%ri$e ra#ličite stilove, kompo#icijske metode i# ra#ličiti2 perioda I da stvori svoj stil" 'elimično je podr0avao I cecilijanski pokret koji se #ala%ao da se crkvena mu#ika pročisti od teatralo% I sve%a $to je doneo klasici#am I romanti#am" Zato se u nekim delima opredeljuje #a %re%orijansko pojanje I 4alestrinin stil" Naravno, to je posti%nuto savremenim metodama koristei uvek romantičnu 2armoniju" ve postupke mo0emo smatrati vrstom ar2ai#acije" 4salm 1" anje% obima I autobio%raske prirode je" 4roči$en je od teatralnosti " u#iku void ka %re%"pojanju u 2etero%enom stilu (uticaj cecilijanosko%)" :raanje na moduse jedno%lasn% pojanja, kod nje%a nije odstranilo romantičarske 2armonske okvire" B :ia crucis (krasni put)! #a solistu, 2or I or%ulje, neobično delo i# kasno% perioda, kombinuje latinske 2imne I protestantske korale" vde se slu0io I ne$to slobodnijim 2armonijama, $to ovo delo u celini čini interesantnim" Napisao je ; kantate3 He%ena o svetoj .eciliji I Zvona katedrale u 9trasburu"
. /re0led ruske duhovne horske muzike edno0lasno poane * rani o"li&i više0lasa 13. V. (4. 5ile&ki# V. 6itov% +usija pri2vata 2ri$anstvo 88" I pri2vata sve od :i#antije" *oreni ruske du2ovne mu#ike u :i#antiji" +a#vijala se tokom vekova ali uvek isključivo vokalna I na crkvenom je#iku" ' :i#antije i#me&u ostalo% preu#imaju I notaciju koja
je bila u upotrebi u "v, =rci su je dalje usav$ili, a +usi su je #adr0ali be# i#mena" 4ostoje ; tipa neuma 3 *N'*+N (ra#vila se i# vi#antijsko% tipa notacije)I ZNEN (#nakovna! srednjevi#antijska)" +ana a#a istorije r"c"p" 6 do kraja 1"v" I# to% perioda sačuvano je oko G rukopisa" 1"v" ve#a sa :i#antijom nastavlja se na ; nivoa3 1" dre&uje se struktura 2imno%raije (struktura ruske antolo%ije 2imni proi#a$la je i# %rčki2 knji%a) I kondakarion (meli#") ;" dre&eni su tipovi napiva (silabični I meli#matični)"B 4osle *ijeva (11"v") I Nov%oroda (1K"v"), oskva postaje centar du2ovnosti I oplitike I ra#vija srenesansna umetnost I dinamičan odnos sa Evropom" 4isane su nove litur%ije %de va0an uticaj ima olklore" 4evanje u crkvi počinje da te0i ori%inalnosti I da se i#mene melodije naučene od =rka (stvorena nova 2imno%raija 6 bi2od) -ada se ra#vija I veliko #nameno pojanje, nastalo i# slo0eni2 improvi#acija" Znamena notacija koristila se do 1"v" ali se posle menjala! poveavao se broj neuma" Novonastala notacija 6 *rjuki 6 o#načavala je %rupu tonova I melodijske ormule, #a ra#liku od :i#antijeske koja je o#načavala intervalsna kretanja" ZNEN 4/N/E ima najva0niju ulo%u u litur%ijskom pojanju! 9til ovo% pevanja3 dijatonika, postupno kretanje be# skokova, obim KD, 9lobodan ritam"B ima dva oblika3 alo (silabičnost) I :eliko(meli#matika)" početku su bila anonimna, a kasnije i2 potpusuju Ivan Nos, Fejdi 9ubotin I dru%i" Napevi su skupljeni u antolo%ija3 ?I5' (op$ta knji%a), *-I5 (knji%a sa 8 %lasova), I+H=IN (knji%a kanona), 4+ZNI*I (knji%a slova), I -+I' (uskr$nje melodije)"B 1>"v" Ivan =ro#ni K" daje do#volu #a vi$e%lasno pevanje, tj polioniju" :i$e%lasje se ormira u ; oblasti 6 1" 5imne
proprijuma (#a velike pra#nike)B ;" 5imne ordinarijuma (?denije, "")B 4+-E9N 4/N/E 6 novi stil vi$e%lasja" *mbinovani elementi ortodoksno% pojanja I evropsko% #apadno% stila" 4evalo se i# partitura (svaka deonica posebno u violinskom ključu) 4ostoje ; tipa3 1" 9a #apadnjačkim uticajem (#apadna orma ali melodika I 2armnija na ba#i rusko% pojanja), ;" 9a apsolutnim #apadnjačkim uticajem (u potpunosti #apadnjačka te2nika)" 17"v" simultano se ra#vijaju tradicija I novi stil (partesno pojanje)" početku je bio te$ko pri2vaen" partesnompojanju kori$ene su melodije i# #nameno% napeva, a pri komponovanju du2ovni2 dela #a cantus irmus u#imale su se I svetovne melodije" novom stilu ra#likuju se ; tipa3 /Ednostavniji (sa akordskimpokretima I umerenom imitacijom) I *mplikovaniji (poliono bo%atiji, monumentalniji, ovaj tip na#iva se du2ovni konc)B '5:NI *N-I 6 du2ovna nelitur%ijska pesma sa crkvenim sadr0ajem, pojavljuje se u 17"v" tiču na du2ovni concert, du2ovni trio, 2armoni#aciju pojanja u 18" I 1" :" :e#a kanta sa starijim ormama, i#a#vala je jak uticaj na +usku mu#iku" *ant potiče i# 1>"v" i# 4oljske" Elementi su3 stroičnost, jednostavna aktura, dela" 9ve je to omo%uilo da kant bude pristupačan #a i#vo&enje I čitanje" -ekst je du2ovni, ali nelitur%ijski" +ani kanti su nastavili vi#antijsko rusku tradicjiu du2ovni2 psalama" početku su pisani u slavu 4etra veliko%, a kasnije se ra#vio I lirski" *arakter du2ovno% kanta3 samostalnost %lasova, ukr$tanje deonica, slučajne dissonance, tematsko jedinstvo posti%nuto varianjem, svi %lasovi imaju isti ritam"B ?ON9-:ENE 9HO?E 6 rukopisi koji sadr0e 2armoni#aciju pojanja, individualni2 2imni I cikluse slu0bi" -o su obrade nepromenljivi2 delova
slu0be(Hitur%ije, :ečernja, /utrenjaC) elodije mo%u biti narodne ili i# nelitur%ijsko% du2ovno% kanta"B 4+-E9NI *N.E+-! oblik koji se ra#vija u dru%oj polovini 17" I u 18" :" Ima i2 u duru I u molu"Fa#e3 1" Imaju karakteristike ruske mu#ike! melodija pod uticajem narodni2 pesama I napeva, 2armonija se sastoji od linearno vo&eni2 %lasova, paralelni2 kretanja I ve#a netipični2 #a #apadnu mu#iku,, tekstovi su nelitur%ijski, ali ve#ani #a rusku du2ovnu tradiciju" 9na0na ve#a i#me&u teksta I mu#ike"B ;" 'ominira mu#ika nad tekstom, koji je slobodno biran, nelitur%ijski, i# psalama ili svetovni, ve#an #a neki do%a&aj" :e#a i#me&u teksta I melodije nije vi$e tako tesna, va0an je estetski do0ivljaj" 4reko orme partesno% koncerta javlja se nova estetika ruske du2ovne mu#ike3 sopran peva melodiju,a ostali %lasovi donose 2armonsku punou 6 barokna monodija" ko postoji vi$e 2orova, jedan je %lavni ,a ostali su e2o" -akva 2armoni#acija napeva koristila se do 18"v, pa onda biva #amenjena italijanskim stilom"B '5:NI *N.E+- 6 emancipovao se u 18"v"onumentalan I dekorativan, poliono bo%atiji od partesno% koncerta" 4isan je #a vei broj %lasova (do ;K), namenjen je veličanju crkveni2 obreda u svečanim prilikama" -o je pričesna pesma u litur%iji u 17"veku, bila je jednostavna kompo#icija be# vei2 kontrasta" vako su bile pisane litur%ijske numere" 18 I 1"veku, karakteri$e %a #asien, sočan #vuk, o$tri kontrasti, na%la suprostavljanja 2orski2 %rupa, ,K stava, promena tempa I karaktera, i#vo&ački2 %rupa tipa barokno% koncerta"B NI*H/ 'IHE.*I " krajinac, u 17"v" prenosi motet u straroslovenski kontekst" /avlja se dramati#acija moteta u# aektivnu upotrebu 2armonije" *omponovao je prvo mu#iku pa onda ubacivao tekst" /edan je od najistaknutiji2 predstavnika partesno% koncerta"
9tilske karakteristike 3subjektivna interpretacija teksta, tekstom oslikava, aektivno koristi 2armoniju, imitira barokni #vuk, pau#ama daje dramatur$ki #načaj"B -I-: :9IHI/E 6 čenik 'ilecko%, kompo#itor 4etra :eliko%" 4isao je mno%o kompo#icije u nje%ovu čast 6 po2valne pesme, ali I du2ovnu mu#iku (mno%aja ljeta, 2valite)" %lavnom #a 1; ali I do ;G %lasova"
7. *talianski uti&a u rusko školi (). 8alupi# .:arti# $.)erzovski# +. )ortnanski% 4etar :eliki je sprovodio reorme na svim poljima, unapredio vojne duvačke sastave, brine se #a rad dvorsko% 2ora" +a#vija se I kuno mu#iciranje, u aristokratskim kru%ovima i#vode se dela savremeni2 I po#nati2 #apadnoevropski2 kompo#itora" pera je na ruskom počela da se ra#vija tek posle 4etra :eliko%" 4artesni stil predstavljao je adapciju #apadno evropski2 kompo#icioni2 te2nika sa mu#ičkim #a2tevima ruske litur%ije"B 4očetkom 18"v" na ruski dvor dola#e italijanski kompo#itori" ?ili su po#vani prvenstveno sa ciljem da svoje #nanje prenesu na ruske mu#ičare" Imali su #adatak da pi$u na pravoslavne I litur%ijske tekstove" 4ostoji I dobra I lo$a strana nji2ovo% uticaja" 'obra je poetika pravoslavne tradicije koja je bila impuls #a stvaranje veliki2 dela I ostavljanje trajno% #apadnjačko% pečata" Ho$a strana je $to je tekst stavljen u dru%i plan I često kori%ovan radi orme" ?alta#are =alupi je kratko boravio u +usiji %de je bio dvorski kompo#itor 4etra :eliko%" .rkvenim delima se pribli0ava 4alestrini, učitelj ?ortnjansko%" Qu#epe 9arti bio je operski kompo#itor, 2orovo&a katedrale u ilanu" +usiji je bio peda%o% I konstruisao je spravu #a brojanje treptaja tonova" veo je
4etro%radski kamerton" 'ela3 mise, rekvijem, moteti, -e deum"B dru%oj polovini 18"v" javlja se emancipacija du2ovno% karaktera" 4isan je na tekst pričasni2 pesama I na tekst koji je kompo#itor slobodno odabrao" Za ra#liku od partesno% koncerta, ovaj ima !K odseka" dseci imaju ormu I karakter barokno% instrumentalno% odseka" -ekst je tertian slobodno I deljen je na ra#e"B 'mitrij ?ortnjanski, dvorski kompo#itor *ne#a 4avla I, je ?etovenov savremenik" Italiji boravio je 1G %odina" 9ebe je @napetnuoA na dvor I bio %ospodar mu#ike" 'irektor carske kapele I tada je smanjio broj pevača 2ora u opera sa 8G na ;K" ?io je kompo#itor apsolutno italijansko% uticaja ali I pravoslavno% dobro% ukusa" 'u2ovni koncert je pretvorio u pravoslavni motet I i#neo %a do vr2unski2 %ranica" Napisao je du2ovni2 koncerata koji su najče$e trodelne strukture" 4isao je I jednostavačne litur%ijske pesme (2eruvimska pesma u ' duru)" Nje%ov stil3 uravnote0enost, i#be%avanje preterane meli#matike I vokalno% virtuo#iteta, u%ato episode, kontrasti, obele0je narodno% melosa, sa0no pro0ivljavanje teksta,posti#ao episode monument I #vučnu rasko$ (concert #a ; 2ora)B 'u2ovna mu#ika3 u%ato episode, imitacija, ponekad u tercnim strukturama 2orsko% 0anra" 'ao je ormalin model #a 5eruvimsku pesmu3 (a a a1)? (a b a)" *oncert br"K @:oskliknite %ospodevi sja #emlja 3DA u K odseka #a skrs"" 'ao je prednost kijevskom, %rčkom I bu%arskom pojanju koje se ra#vilopod uticajem tree, men#uralne notacije" Napisao je 8 du2ovni2 trio sonata #a tri %lasa" n uvodi ovaj oblik u stalni repertoar crkveno% pojanja (trio sonata 6 vokalni dodatak u# du2ovni kant, #a solo I 2or)", du2ovni2 koncerata! knji%a" 4odi%ao je 0anr du2ovni2 kompo#icija na najvi$i nivo"B
aksim ?re#ovski je studirao u ?olonji, diplomirao kad I ocart, vratio se u +usiju I i#vr$io samoubistvo" ;" =odini usresredio sje svoju pa0nju na du2ovni concert koji predstavlja rusku klasiku" njima se osea uticaj operske mu#ike" ?li0i je ?ečkom stilu ne%o ukrajinskoj narodnoj pesmi" Naj#načajniji nje%ov du2ovni concert je @Ne odbaci mene u starostA (smena kontrasta, emotivni inte#itet 2armoni#acije #apadno% tipa)
3. :tvaralaštvo /.*. ;akovsko0 * 4ove *vanov% Majkovski je delovao istovremeno kad I @petorkaA" Oeleo je da vrati stari 4alestrinin stil, ali je bio svestan da je to nemo%ue" Nje%ov odnos prema pravoslavlju je bio nostal%ičan, to je deo +usije voleo od detinjastva" 4rvi veliki korak napred u odnosu na ?ortnjansko% koji je pre nje%a pisao litur%ije" d 188G do 117 nastao je veliki broj litur%ija a on je bio pionir"B Hitur%ija sv"/ovana Zlatousto%3 1878 kada je nastala, iste %odine je od$tampao I i#dao i#davač /ur%eson " to vreme je director carske kapele bio Nikola ?e2metov" Nije se i#vodila u slu0bi ve koncertno" ?ila je cen#urisana" Nije pisana na napeve ve je ori%inalna, ali se povremeno mo0e osetiti uticaj napeva" 'ominira jednostavan, 2omoon 2orski i#ra#" 4oliono, sa imitacijom, ra&eni su stavovi3 5eruvika, /ako da carja, 9vjat, sličan je tretman liluje i# /ako da carja I 5valite" 5eruvika je u ormi ! a b a (deo je dramatičan sa novim tekstom,dok je deo a u delikatnom planu)B 9venono bdenije 6 188;, prestavlja esej o @2armoni#aciji stari2 napevaA Napisano sa citatima napeva" ni delovi %de nema citata pisani su u du2u napeva" 'k nas se ovo bdenije i#velo 1; kada su @?eli +usiA pevali u spenskoj crkvi"B
du2ovni2 koncerata 6 188K 6 188 su vi$e pojedinačni2 du2ovni2 kompo#icija me&u kojima je I @n%el vopija$eA I @Irmos na :askrsA" poslednje ; decenije 1"v" javljaju se nove nacionalne $kole u +usiji,a aktori koji utiču na to su 3 ! podi#anje nivoa mu#ičke pismenosti, ! interesovanje #a stare napive (pojanje), ! kolaps carske kapele 188G, ! prestanak cen#urisanja crkvene mu#ike (/ur%enson je tu0io ?e2metova koji je posebno ne%ovao cen#uru I branio @petoriciA da pi$u du2ovnu mu#iku)"od tada je svim kompo#itorima do#voljeno da pi$u du2ovnu mu#iku, ! postavljanje ?alakirjeva I *orsakova #a vodee predstavnike nacionalno% pokreta (188), ! poveavanje broja javni2 koncerata du2ovne mu#ike na tlu carske kaele, ! osnivanje prvo% provesionalno% privatno% 2ora 188G" 6 oskovski sinodalni 2or prerasta u va0nu instituciju 188> (%lavni cilj ove institucije je parprostranjivanje I podsticanje crkveno% pevanja u svim ruskim #emljama)"B Nvu rusku $kolu karakteri$e3 R vraanje nacionalnom karakteru ruske mu#ike (crkvene naravno), ! povratak interesovanja #a pred2odno(staro, ranije) mu#ičko stvarala$tvo ruski2 kompo#itora, ! tra0enje mu#ičko% i#ra#a koji je svojstven ruskoj pravoslavnoj lutriji" leksandar r2ancelski ! i#di%nuo pevanje i#nad unkcije slu0be tj" *oncertni tretman crkveno% materijala" svojim delima spojio je moskovski (dramski) I petroadski (lirski)" Ne%ovao je kvacitatnost" *omponovao je u stilu po#no% romanti#ma, ali nije koristio previ$e kompikovane 2armonije" nje%ovim delima prisudna je sjajna molitvena atmosera" I#be%avao je monumentalnost, pisao je krae kompo#icije pojedinačne litur%ijske numere, pisao je manje I atmoserske 2orove"B Napisao je ; bdenija I litur%ijeB ! 188G osniva
svoj 2or, u početku G!ak članova, obe#bedio im pen#ije" N/ime je diri%ovao do 1;" ?avili su se #apadno 6 evropskim I ruskim repertoarom" -urneje po Evropi, promovisali su +usku mu#iku sa 2ronolo$ki pore&anim repertoarom (jedno%lasni napevi, ?re#ovski, *jui, *orsakov), a svr2a ovakve koncepcije bila je prevas2odno edukativna" vodi 0enske %lasove umesto dečački2" leksandar *astaljski je najjasnije odredio pravac nove $kole" n I dru%i kompo#itori počinju da koriste napev (i# stare ruske $kole) u smislu motiva" B ! 2omoritmična polionija 6 re#ultat nji2ovi2 kompo#icioni2 te2nika" 9vi %lasovi, I ritmički I melodijski, pove#ani su napevom" Napev mo0e da prela#i i# %lasa u %las" Mesto je I udvajanja %lasova" isto vreme svaki %las poka#uje veliku me&usobnu ne#avisnost" 6 9til nove ruske $kole uključuje I bo%ate, ra#ličite postupke od unison do osmo%lasja, pedalne tonove, disant, oktavna dupliranja I dru%e orkestarske postupke sprovedene kro# 2or" 6 očuvanje sna0no% ritmičko% karaktera neoptereeno% 2armonskim elementima, ! poveanje umetničko% sadr0aja u delima #asnovanim na napevima smanjilo je nesklad I ra#liku i#me&u obični2 2armoni#acija I slobodno komponovani2 dela" 6 Hitur%ijski tekst dobija ulo%u centralno% odre&ujue% elementa" 6 Hitur%ijski tekst je centralni element pri čemu se i#be%ava lirski, a vi$e koristi epski, dramski i#ra#"B leksandar =rečaninov spojio je ; stila (petorka! nacionalni I oskva ! akademski )" e&u prvima je poku$ao da napi$e litur%iju #a orkestar" 9tilski je bio naklonjen monumentali#mu" 9til mu je odre&en uticajima veliki2 svetovni2 ormi" sea se sklonost ka oratorijumima I kantatama" 9jedinjuje operu I monumentalna dela u 2orskoj mu#ici" ?o%ata orkestracija, monumentalni aspect
2armonije" 'r0i se dva principa3 ! 4ise slobodno (autorske melodije), 4ovratak napevu (vraa se ruskoj tradiciji)" 9tilski je sa#reo kada je otkrio melodijski ritam, celine u du2u ruski2 napeva"B Hitur%ija I, op"1 6 povratak napevu, kva#icitatnost" .ikličn, nije bio #adovoljan jer nije posti%ao jednostavnost"B Hitur%ija II, op"; !1G; , stilska #relost I bolja od pred2odne" I vde pi$e u du2u napeva, koji pi$e slobodno, i%rao se sa njim I #vuči kao ruska opera" 9tvarao kva#i jedn%las"B Hitur%ija 'omestika 6 @domaaA na napeve pisana u# orkestar"B 9venono bdenije op"B ciklus 9trasna sedmica C 4avel Mesnokov 6 diri%ent, metodičar" Napisao knji%u @5or I upravljanje njimeA" Zbo% komuni#ma, posle 117, nije napisao ni jedno du2ovno delo" Mesto je 2armoni#ovao napeve, ali popularnija su nje%ova ori%inalna dela (oko ;GG #a mu$ki I me$oviti 2or)" 4omirio je operski i#ra# sa starim du2om I spoji dva estetska načela3 1" +estauriranje ruske crkvene pro$losti, ;" onumentalna crkvena mu#ika (često ne%uje model solo!2or, na%inje ruskoj operi)" *oristio je bo%atu orkestarsku pratnju, kori$enjem pedala asocira na romantičarski pri#vuk, upotrebljava duboki bas" Napisao je oko 1G litur%ija (litur%ija op"K; je be# citata i#vo&ena na jedna ili ; motiva" 5eruvici pristupa lutajui .F, orma je aba, kao I kod Majkovsko%)" i2ailo Ipolit Ivanov (18 6 1), stilski je i#me&u +a2manjinova I Majkovsko%, učenik je *orsakova" ?io je pod uticajem nacionalno% stila, ali se ne ba#ira na napevima" 9til mu je ori%inalan, be# citata" 9olidno vlada te2nikom komponovanja u du2u napeva, tj @ima%inarni crkveni olklorA" Forma pesme ima u%lavnom uticaj #apada, često prokomponovana jer sledi napev" 4isao je u%lavnom četvoro%lasnu 2orsku mu#iku" 'ela3 Hitur%ija op" 7, ?denije op" K
?. :er0e
2or, 11G" I# anali#e stiče se utisak da delo ima nedostatak u po%ledu crkveno% stila, ormalno% pristupa litur%ijskom tekstu I uslova 2orsko% pisanja" -e$ko je moliti se u# tu mu#iku, iako je prelepa" neo je suvi$e sebe I ne mo0e se rei da je delo subjektivno" .rkva je nije odobrila #bo%3 1" Nedoslednosti u tekstu (u ormalnom smislu nije ispo$tovao sve elemente teksta), ;" onumentalnost 2orsko% #vuka (nije dovoljno crkvena), " Nedostatak stilsko% jedinstva (#a ra#liku od ?denija)" Naj#načajniji stavovi su /ednorodni sine, 5eruvika, -ebe poem" 9venono ?denije " Evidentan je #aokret koji +a2manjinova vodi od ele%ično% liri#ma , koji karakteri$e nje%ova rana dela, do smeliliji2 modernistički2 tendencija" -okom ovo% perioda komponuje @#vonaA! veliku 2orsku simoniju, ?denije, premijera, sinodalni 2or" +a2manjinov nikad nije pri$ao toliko bli#u ljudskoj du$i kao u ?deniju, I u ovom delu je najvi$e do i#ra0aja do$la nje%ova kreativnost, pa ono predstavlja pravi primer evolucije autorovo% talenta" +a2manjinov I čajkovski ra#ličito pristupaju delu" Majskovski je poku$ao da #adr0i rusko crkveno pojanje ali ne kao slobodni umetnik, ve kao aran0er crkveno% pojanja, dok je kod +a2manjinova pojanje postalo or%anski deo nje%ovo% mu#ičko% je#ika" Zato pojanje u ?deniju ne #vuči kao ve$tački citat ve potpuno prirodno i#ra0avanje kompo#itora" Najdublje misli, ideje I emocije" Za nje%a melodija ne predstavlja nepromenljivi .F, ve tematski material kreativno iskori$en" snovni kriterijum #a biranje napeva je umetničko jedinstvo I balan celo% ciklusa" 1 numera 6 1G #asnovano na napevima, a ori%inalne numere (1"">"1G"11"), u kojima je tako&e primetan uticaj napeva, ra2manjinov na#iva svesnim alsiikatima " o0emo uočiti vrste napeva3 Znameni (7,8,),
%rčki (;,1) I *ijevski (K,)" Napisano je #a četvoro%lasni 2or, ali se %lasovi često dele na ,>, I 8 %lasova" ?denije je pisano #a ?o0inu slu0bu (večernje I jutrenje i# pravoslavne litur%ije), ali je du%o i#vo&eno koncertno" 4rvi put u okviru slu0be 6 17", I od tada se i#vodi svake %odine krajem marta, u nje%ovu čast, sve do smrti atvejeva (koji je I uveo u slu0bu)" ?denije I Zvona su +a2manjinova omiljena dela" -ra0io je da mu se na sa2rani i#vede K"i " 9tav"
9. Vokalno instrumentalna dela pozno0 romantizma ($ise#
po#ori$nim eektima koji nadvladavaju reli%ijo#nu atmoseru, narodni ma&arski motive sa orkestrom me&u stavovimaB misa koralis 6 #a 2or I or%ulje, ba#irana na %re%orijanskom koralu, te0i tradiciji renesansne modalne 2armonije, ali ipak u romantičarskom ru2uB =ranska misa 6 monotematski pristupi metamoro#e kao u svojim instrumentalnim delima" 4ovodom otvaranja katedrale u =ranu""slična je nje%ovim poemama #a klavir, koristi tematski material I ba#ira se na %re%orijansom koralu"B ?rukner 6 napisao je 8 misa, najpo#natije su u d,e I molu" (uticali su I inspirisali 5ajdn, ocart I
Eli#abetaA I @5ristA osmi$ljeni sun a dru%ačiji način" Eli#abeta je u operskom stilu, miS simonijske poeme I oratorijuma, lajtmotivi, ma&arski uticaji" 5rist 6 2ristov 0ivot, muku I vaskrsnue udaljuje od po#ori$ta I pribli0ava crkvi" *oristi biblijski tekst na latinskom, %re%orijanske napeve, 2imne" Ima dela" +ekvijem vi$e nema .F koji je ranije bio ve#a sa ideolo$kom idejom a sada je to lajtmotiv" 'a bi orma bila #aokru0ena, kompo#itori se vraaju na pola#ni tonalitet o na kraju koriste tekst sa počatka" -okom 1"v" komponovali rekvijeme koncertne, a kontra reakcija 6 cecilijanski pokret" %lavnom prisutan katolički pristup (sem ?ramsovo% nemačko% rekvijema,koji je protestantski)" tekst ubacuju poe#iju,i#bacuju stavove 6 presudno #a ormu" +ekvijeme pisali su Hist, brams, :erdi, ?erlio#, Fore"
1A. $isa za mrtveB
4oslanica 4etru, jevan&elja po ateju, /ovanu, psalmiC 9truktura nije standardna" 'aje svoju ličnu dramatur%iju ciklusa 6 umestodramatski2 slika o stra$nom sudu" 4$e meditacije u vidu pocori$ne slobodne koncepcije" :isoki stepen umetničke obrade teksta posti0e sinte#om ra#ni2 elemenata 3 otetsko misnim stilom polionije 1>"v, u#or ?a2, nemačkom narodnom crkvenom mu#ikom, do#irana sentimentalnost (endelson), suprostavlja duboki liri#am I epsku sna%u" 5or nastupa u svi2 7 stavova" I 6 ?la0eni oni koji 0ale (lirski a b a1), %lavni motiv je imitacija, pa 2orB II 6 /er svako je telo kao trava 6 epska dramatika, melodija podsea na koral ali orkestar donosi posmrtnu mu#ikuB III 6 *a0i mi %ospode kraj moj 6 epsta dramatika, solo baritone, pre 2ora u očajanju, a na kraju je u%a" I: 6 *ako su mila prebivali$tva tvoja, =ospode 6 2omoonija I polionija, dve dvostruke u%e" : 6 Oalo$u napuni se va$e srce 6 lirski dijalo% kao kod ba2ove pasije" :I 6 /er ovde nemamo %rada koji e ostati 6 epski, 2endlovska dvostruka u%a na kraju je vr2unac dela" :II 6 ?la%o onima koji preminu u ime =ospoda 6 lirski, ponovljeni prvi deo, mirB :E+'I 6 prva ideja da svaki kompo#itor napi$e po jedan stav u čast +osiniju," :erdi je napisao Hibera me, ali od to%a nije bilo ni$ta, pa je dovr$io sam I to posvetio knji0evniku anconiju" Za ra#liku od ?ramsa I ?erlio#a, :erdi je operski kompo#itor" vaj rekvijem je nje%ova poslenja opera u crkvenom ru2u" ?elkanto, lajtmotivi, prokomponovane arije" /avlja se kombinacija operske I ckvene orme" speo je da i#ra#i ma$tu I lepotu melodijske linije" 4olionije je mno%o svedenija ne%o kod bramsa" 9anctus I Hibera me su polioni" 9am :erdi je rekao da je ovo nje%ov najdramatičniji libretto" 'ies irae je lajtmotiv koji ujedinjuje cello delo" +ekvijem i#nosi na vi$i plan mno%e aspekte
nje%ovi2 rani2 opera, %de i#a libretistički2 #a2teva, uvek stoji tra%ična vi#ija ljudske patnje, koji ubla0ava nada u mir I ute2u u boljem svetu" -a nada je #a verdija simbol vere" ?E+HIZ 6 rekvijem oslikava bur0oasku revoluciju" Za2teva o%roman i#vo&ački aparat 6 KG" 9menjuju se veliki kontrasti (od svedeno%, intimno% #vuka koji podsea na barokni motet do o%romno% tretmana u%e 2osanna in eS celis koju predstalja udar)" :eliki #vuk potiče i# bur0oaski2 revolucioni2 pesama aprenje#e" djek revolucije jeste $irenje dimen#ija ciklusa rekvijema I poveanje orkestarsko% aparata" 4uno dramatski2 eekata 6 du2ovna drama" ?erlio# citira u njoj samo% sebe i# ranije nastale mise, u 'ies irae" Napu$ta objektivnost u korist romantičarske anta#ije" 9vaki dramatičan stav prati jedan miran I td" elodije su du%e, često ba#irane na kva#imodalnosti"/avljaju se I neobarokni trenuci" eni najupečatljiviji stav 'ies irae motiv sudbine u %udačima se me$a sa 2orskim kva#i 4alestrina #vukom I Hacrimosa , dramatski vr2unac, ; tematska materijala, preko 1G 2orni" F+E 6 +ekvijem u d molu #a kamerni 2or, 2aru solistu I orkestar napisao je 1888 ! @spavanka smrtiA" *ao 2orovo&a I or%ulja$, nastojao je da stvori novu vrstu crkvene mu#ike (dru%ačiju od savremenika, od opersko% belkanta I %loma#no% nemačko% romantičarsko% stila)" to vreme kompo#itori su imali tendenciju #a stvaranjem o%romni2, #vučni2 dela (I po G taktova )" Za ra#liku od nji2, Fore se opredeljuje #a manje ansamble, i#ostavljajui instrumente %de je potrebno" 'a bi posti%ao intimniju boju, vraa se modalnosti I u#dr0anosti" 9uptilne %radacije u dnamic, boji, 2armoniji" /ako je pa#io na pravilnu akcentuaciju tekstova, dinamički tok prati akcente" .rpi ideje #a #vuk I ritam
i# %re%orijanos% korala koristei tok du%i2 ra#a"
11.$isa za mrtveB rekviem kroz stvaralaštvo autora 2A. Veka – ). )ritna# 8. -i0etia# +. !nitke# 5C. 6avenera ;G" veku se javlja moderan tretman rekvijema" 9ve je vei borj svetovni2 rekvijema" +a#voj 0anra mo0e se pratiti u nekoliko pravaca" Najuočljiviji je ratni rekvijem" -u spadaju kompo#icije koje su posveene 0rtvama rata (kod nas su ilojevi I 5risti npr"posvetili svoja opela u b molu 0rtvama I sv"rata)" Mesto ovaj tip rekvijema sadr0i dodate nelitur%ijske tekstove, npr"?ritn suprostavlja latinski tekst sa poe#ijom :ilrida vena, 4enderecki uključuje poljsku 2imnu u svoj 4oljski rekvijem" Neki autori su pisali instrumentalna dela koje su nosili na#iv +ekvijem3 ?ritn 6 9imonia da +ePuiem" ?end0amin ?ritn je jedan od naj#načajniji2 kompo#itora u En%leskoj u ;G" :eku" *arakteri$e %a i#ra0ajan %ovorni i#ra#, ritam, a melodijske linije mo%u se slobono na#vati modernism belkantom" -ako&e je bio I majstor instrumentacije" ?io je veoma mno%ostran, interesovao se #a obradu narodne mu#ike, kao I stari2 majstora" speva das a malo stredstava i#ra#i kontrastna raspolo0enja" +atni rekvijem op">> 6 namenjen je isključivo #a koncertno i#vo&enje" 4osveen je njemu K dra%e osobe koji su ppo%inuli u ratu" -ekst je ba#iran na suprostavljanju tradicionalno% latinsko% I poema o ratu :ilreda vena (koji je po%inuo tokom I sv"rata)" 4isan je #a solo sopran, tenor, baritone, me$oviti 2or, 2or dečaka, or%ulje, simonijski I kamerni orkestar" .eo i#vo&ački aparat podeljen je u %rupe3 1" 9olo sopran, me$oviti 2or I simonisjki ork" ;" ?aritone, tenor I kamerni orkestar" " 5or dečaka koji je sme$ten daleko od i#vo&ača I or%ulje" Ima > stavova, %rupe se
smenjuju da bi se na kraju udru0ile" /edinstvo dela se obe#be&uje tritonusom c!is, motivom koji se stalno ponavlja" 4ojavljuje se jo$ K motiva, u#la#ni I sila#ni arpe&o, ponovljena četvrtina I arpe&irani umanjeni akord" *raj 6 2or dečaka ra#re$ava tritonus" '0on -averner 6 savremeni en%leski kompo#itor klasične mu#ike" ?io je #ainteresovan u početku #a proučavanje $panski2 mistika (sv"/ovana od *rista) čest komponujui n ate sti2ove" 177 prela#i u pravoslavlje" -ako je delove vi#antijsko% smo%lasnika iskoristio u +ekvijemu #a nu 2maton" e&u va0nija dela spadaju oratorijum katist dana #a2valnosti, pesma #a tinu, 4oslanica ljubavi na tektove srpski2 srednjovekovni2 autora" *oristio je antolo%iju srpski2 srednjovekovni2 autora" onumentalno delo Zavesa 5rama (;GG") #a K 2ora, soliste I vi$e ansambala (traje 7 2)" -avernerova rana dela su pod uticajem 9travinsko%, a novija se oslanjaju na #vuk litur%ijsko% pojanja I rekto su dijatonski koncipirana , sa bo%atim re%istrima" lred %lasova 6 0enski %lasovi J ulo%a isona, a ostali su minimalistički tretirani" Qer& Hi%eti 6 tipičan postmodernista, oslanja se
na tekovine pro$losti" *oristi kontrolisani vid aleatorike 6 mikropolionijom, u vidu 2romatski2 lestvica, četvrttonski2, pentatonski2 ili da asocira na tonalno" Inače svojim 2orskim delima pored aleatorike, dodao je I 2armonsku komponentu sa kolorističkim eektima" +ekvijem 6 nastao >Gi2 %odina" 4isan je #a ;G %lasova I orkestar" *ombinuje meli#matiku I mikropokioniju ('ies irae, lacrimosa)" ovom delu i#be%ava emotivni vr2unac, ne ističe lepotu smrti ili ne %ovori o du$i koja napu$ta telo, ve se inspiri$e #vukom pra#nine, očaja, stra2a"
12. Znača prisustva Dolklorne osnove u horsko muzi&i u0oslovensko0 naroda Folklorna mu#ika na na$em području, puna je #animljivi2 elemenata i predstavlja bo%atu %ranu koju koriste mno%i kompo#itori" ne su odra# narodno% 0ivota i običaja" 'ele se na epske i lirske pesme" Epske ideali#uju istoriju i le%endu pro$losti, slave narodne junake i istinske do%a&aje (balade, junačke pesme)" +ečitativno% tipa su i u%lavnom se pevaju u# %usle" =las i instrument su u%lavnom udvojeni" 4ovremeno se ra#dvoje u posebne linije a #atim ponovo u&u u unisono" etroritmički tok proi#ila#i i# deklamacije teksta 6 litanijski oblik"B Hirske 6 ciklus pesama ve#ani #a svakodnevne do%a&aje i ljudski 0ivot uop$te" -u spada i veliki broj obredni2 pesama"-onalna osnova, obim kvinte, u%lavnom su kratke, ar2aične" 5orsko stvarala$tvo #asnovano je na elementima narodne mu#ike bili je #astupljeno u %otovo svim epo2ama" Načini umetničke stili#acije3 1" brada citirane pesme 6 koristi se citat koji se obra&uje, ali čuvaju lepotu i#vorne melodije (okranjac 6 rukoveti, 9lavenski ! :oda #vora)B ;" *omponovane melodije u
narodnom du2u 6 ne koriste se citati ve i#ra0ajna stredstva olklorno% porekla i karaktera 6 daje ra#ne re#ultate i #avisi od ličnosti, nje%ovo% talenta i po#navanja olklora (-ajčevi 6 K du2ovna sti2a, '"+adi 6 Lele kula"")B " ri%inalno stvaranje sa kori$enjem elemenata mu#ičko% olklora 6 posebno su i#ra#iti ritmički, intervalski, lestvični i 2armonski elementi mu#ičko% olklora" B 9va tri tipa koriste arinkovi, okranjac, *onjovi, +adi, ?abi, -ajčevi""" Folklor je posebno uticao na 9lavensko% (orma, 2armonije, lestvica, ritmovi, i%ra, pevanje"")
1'. /očetak stvarana na&ionalno0 muzičko0 prav&a kod :r"a. Znača =ornelia :tankovi@a. *ronelije 9tankovi je prvi temeljnije obra#ovan kompo#itor u 9rbiji" I$ao je po narodu i bele0io mu#ičko bla%o pa %a prenosio u svet" 4ovedena ovom sta#om, srpska mu#ika se kretala napred imajui uvek #a podlo%u narodne motive i nacionalni mu#ički i#ra#" Na sve to su uticala dru$tveno politička de$avanja"Narod, a posebno novonastale manjine, pri2vataju promene sa velikim entu#ija#mom" 4roblem je bio nedostatak pismeni2 9rba koji bi sakupljali i airmisali tradicionalnu mu#ičku kulturu" 4red2odici *" 9tankovia bili su N" Qurkovi, loi# *alau#, 9tupidon -rbojevi""" e&u narodima pod turskom upravom do ovo%a je do$lo posle kulturne i crkvene samostalnosti"" Nje%ov rad podr0avali su intelektualci u kne0evini" Zapise tradicionalni2 narodni2 i crkveni2 melodija je obra&ivao i objavljivao, ali i i#vodio na koncertima (kod nas i u svetu)" beču je obajvio 1G sve#aka obrade narodni2 i%ara i pesama i knji%e tradicionalno% srpsko% pojanja" Za2valjujui
tome, evropski mu#ičarisu se upo#nali sa na$om mu#ikom pa se ona na$la i u delma je na čelu ?4' čiju koncepciju usmerava ka nacionalnom" no%i članovi su na narodno %ledali kao na seljačko, ali pod uticajem rodoljubio orjentisani2 %ra&ana, nacionalna struja ubr#o potpuno pobe&uje" sklopu dru$tva, otvara se i odeljenje #a teorijsko obučavanje pevača" *ompo#icije #a mu$ki 2or3
-avna noi, 'evojka sokoli, boj u boj, *o% slava krepi"" 4ri obradi narodni2 motiva, morao je da vodi računa o stepenu i#vo&ački2 mo%unosti (ra#lo% skromnosti)" :eliki brojnapeva koje je 2armoni#ovao nisu mu dali mo%unosti da se odmakne u 2armoniji" Nije mo%ao da se odvoji od metričke podele koja je neprikladna u crkvi (taktica po ra#ama), ali daje osnovu okranjcu"
1,. " I#vo&enje prve predstave, 171"osnivanje 1"%imna#ije) i Novi 9ad 6 181G 9rpska velika =imna#ija (/ovina), 18>1 onsovano 9N4, 187" 4rva predstava, 18>K preme$tanje atice u N9" 4evačka dru$tva postoje u mno%im %radovima, $irom :ojvodine od 188, ali veoma bitan +asadnik mu#ičke kulture 6 Novosadska 9rpska :eliks =imna#ija" I# ove %imna#ije i#a$le su mno%e po#nate ličnosti to% doba" no%o se ula%alo u mu#ičko obra#ovanje &aka, #ala%anjem i 0rtvovanjem nastavnika mu#ike, kao i iskrenom ljubavlju &aka prema mu#ici, ova $kola je du%o bila #amena #a <, il2armoniju, operu" 9vetosavske besede! priredbe koje su daleko prema$ivale nivoe obični2 priredbi" Nastavnici ove $kole su bili /ovan %rči, Isidor ?aji, -i2omir stoji"B leksandar oridis 6 Nasis! o nje%ovom 0ivotu i poreklu
se malo #na! 9tudirao je ilo#oiju" tvorio je mu#ičku $kolu u sklopu %imna#ije i dao osnovne Notno% 4evanja" 'esetak %odina je bio nosilac celokupno% mu#ičko% 0ivota u N9, radio je kao učitelj pevanja u N9 %imna#iji" snovao je učenički 2or 188", pevaju nje%ovu litur%iju, a crkvena op$tina uvodi 2armonijsko pevanje u %imn" d tada je crkva bila puna a on omiljena ličnost u N9" d%ajio je %eneracije klavirista, pevača, diri%enata 2orovima"Nje%ovi 2orovi3 spavaa pesma, ti2ospu$ta se veče, četvoro%lasna pesma, 9vetosavska pesma, Hitur%ija"B kcentije aksimovi " u snp!u je bio kapelnik, pisao komade sa pevanjem (Ej, pusti moreB berberi su pravi ljudi, 2or! =de je srpska :ojvodina), /ovan 4aču ! pi$e obrade i parara#e narodni2 motiva #a klavir" bra#ovan i svestran, svirao je klavir, violinu, violu i violončelo" 'obar je po#navalac 2armonije" čio je medicinu u 4e$ti , u 4ra%u komponovanje od 9metane" Nje%ova dela nose i#ra#it pečat to% dob, tu spadaju kompo#icije 9veto#aru iletiu, ?e# tebe dra%a, ?rankovo kolo"B ita -opalovi 6 mu#iku je učio u or%uljskoj $koli u pra%u" 5orovo&a srpsko% crkveno% pevačko% dru$tva" Nje%ova delatnost je isključivo ve#ana #a 4ančevo"(bitan #a u#di#anje kulture tamo)"Znatno doprineo ra#voju na$e 2orske 2orske kulture, #adu0en #a podi#anje nivoa mu#ike na stepen prave umetnosti" Zaslu0an #a uvo&enje du2ovni2 koncerata" 9rpska kraljevska akademija nauka birala %a je #a počasno% člana" 4isao je isključivo vokalna dela" Hitur%iju #a dva %las, litur%iju sv"/ovana Zlatousto%(prerada kornelijeve lit"),Zbirka dečiji2 2orova Tpesme u ; %lasa@" Iako je bio savremenik okranjca i arinkovia, bli0i je /enku po liri#mu sa romanitičarskimom tematikom i po borbenim, rodoljubivim 2orovima(vetru s kosova, 9okoli, ?ojna pesma)B
Isidor ?aji (1878 ! 11), 9virao je violinu" 'ok je studirao prava, obra#uje studentski 2or i orkestar mu#ičke akademije kojim diri%uje i nastpa u 4e$ti" u#ičku umetnost je $irio konertima" I#dvaja se od svoji2 savremnika po svojoj svestranoj aktivnosti" +adi kao peda%o% u %imna#iji od 1G1" sniva privatnu mu#ičku $kolu 1G" 1G1 osniva srpski mu#ički list, to su bile jedine novine u to vreme kod nas, bio je i#davač i mu#ički pisac" okviru nji2 pokree notnu ediciju T9rpska mu#ička biblioteka@" 4isao je ud0benike #a svoje učenike3 -eorija notno% pevanja, *lavir i učenje klavira, Nauka oblicima" ?avio se i komponovanjem, a nje%ova dela ula#e u narod i 0ive i dan danas, postala su narodna svojina" snovna odlika ?ajievi2 kompo#icija je veoma bo%ata melodija,jednostavan 2armonski je#ik, i#vesni nedostaci u kompo#icionoj te2nici nisu smetali da ?aji postane najomiljeniji kompo#itor :ojvodine, naročito sa svojim kompo#icijama #a tambura$ke sastave" ?avio se i melo%raskim radom i# :ojvodine i okoline :ranja" 4ored sve%a komponovao je i opere od spletova #a tambura$ke orkestre" nje%ovom stvarala$tvu i#dvajaju se ; %rane3 1" *ompo#icije po narodnim motivima ili u narodnom du2u" ;" rdi%inalna inspiracija ?io je popularan jer se kao proesionalni, %radski stvarlac često identiikuje sa anonimnim seoskim tvorcem narodno% napeva" -o potvr&uju mno%e pesme #a komade seoski2 lola3 Mučuk 9tana, 'ivljaku$a, +akija, koje ne samo da su i#a$le i# po#orsta na ulicu, u narod koji i2 je prisvojio, ve su česti i#vo&enje i slu$anje kao narodne mada nekad toliko i#menjena da se ne mo%u prepo#nati" 4esme3 4o %odini mesečina sja, Zračak viri, /esen sti0e 'unjo moja, veoma po#nata ranije %ra&anska, a danas narodna 9rpkinja, opera *ne# ivo od
9emberije" Na ba#i narodni2 napeva koje je upo#nao ula#ei sam u narod i bele0ei i2 na terenu" *omponovao i#me&u ostalo%3 I# srpske %radine, 9rpski #vuci, Ej,ko ti kupi (koje je kasnije uneo u svoju operu)" Nje%ovo stvaralačko delo bilo bi u op$tem proseku svakako na vi$em umetničkom nivou sa produbljenijom kompo#icionom te2nikom da se vi$e mo%ao usmeriti na kompo#iciju i da je mo%ao da usavr$i i svoj mu#ički ukus" (mro je u 7 %odini) vako ?aji ostaje lokalni veoma odabran i $iroko omiljen kompo#itor :ojvodine" *ao i mno%i dru%i umetnici nije 0iveo u vremenu i sredini koja je davala povoljne uslove #a umetničku delatnost i #ato je #a divljenje jedna plemenita crta u karakteru !Nesebično #ala%anje #a svoje savremenike, kole%e, mu#iku i kulturu"B ti2omir stoji 6 studirao ilo#oiju, bio proesor u /ovinoj %imna#iji(istoričar), #ala%ao se #a kulturu, or%ani#ovao 2orska dru0enja, popularisao narodnu u crkvenu mu#iku, pisao #a novine"" če nas$ 6 nije autorska, 2armoni#acija srpsko% troparsko% napeva #a > %lasova (isti napev -ajčevievo% če na$)B 9pasi 2riste bo0e, I0e 2eruvimi"""
1. Horsko stvaralaštvo osiDa $arinkovi@a 4oslednji i#ra#iti romantičar u srpskoj mu#ici" učiteljskoj $koli pod uticajem bla0eka komponuje prve 2orove 6 Tstajte brao@ , 9me$a srpski2 narodni2 pesama@ nakon povratka i# 4ra%a, %de je po2a&ao or%uljsku $kolu, dola#i na čelo ?4', komponovao je 4o#drav pevačima, povodom G%odina ?4'"/o$ pre je usvoji smernice tada$nje omladine a u radu sa biliem dobija nove borbenije podsre2e #a rad" +e#ultat su rodoljubivi mu$ki 2orovi koji su i#ra0avali te0nje tada$nje naionalistički orjentisane omladine! 4esmom srcu, 9lavija, /unački
poklič, Narodni #bor" -e kompo#icije odlikuje patetično i#ra0avanje rodoljublja" prkos tada$njoj praksi, brada narodni2 motiva, marinkovi i kada pi$e, oslonjen na olklor u#di0e %a visok stepen umetničke obrade" Najče$e su ra&eni 2omoono u me$ovitom ritmu" Najpo#natiji je narodni #bor na tekst :ladislava *aansko%" vaj 2or poslu0io je u mno%im političkim maniestacijama pre 11K, a postao je i 2imna bilia" arinkovi je bio 2orovo&a i u +adničkom pevačkom dru$tvu #a koje je komponovao 2or Tradnička pesma@" UNje%ova ori%inalna dela! osim rodoljubivi2, u %rupu ori%inalni2 a cappela 2orova spadaju i pri%odni 2orovi (*osovska 2imna, 5imna =unduliu)" %lavnom je pisao mu$ke 2orove" e$oviti su manje brojni,a inspirisani su intimnom lirskom tematikom3 T4ojte tice@, T4roletnja #ora@, T4ovratak@B arinkovi je prvi pisao #a 0enske i dečije 2orove"B po%ledu stili#acije narodno% melosa, arinkovi je spona i#me&u stari2 obra&ivača i okranjca 6 pove#avanje vi$e pesama u ciklične celine" U*ola 6 bio je neposredan u#or okranjcu,ali ne posti0e nje%ovu #aokru0enost i komaktnost orme jer obično koristi veliki broj pesama, a be# kompleksnije obrade, ona najavljuje neke okranjčeve kompo#icione postupke (učlanjavanje, ponavljanje pesama i nji2ovi2 delova, poletnosti)" *omponovao je 11 kola #a me$oviti i mu$ki 2or" -o je vrsta vokalne rapsodije" -o su spletovi narodni2 pesama 2armoni#ovani2 #a 2or" njima se arinkovi prete0no slu0i vojvo&anskim narodnim melodijama, narodnim tekstovima ili sti2ovima ?ranka +adičevia (i# Qačkok rastanka! """ kolo)" -e kompo#icije predstavljaju probne radove u oblasti 2armoni#acije melosa narodno%, tj" kompo#itorovo oda#ivanje potrebama sredine" njima jo$ ije
do$ča do i#ra0aja arinkovieva 2armonsa inventivnost niti smisao #a deklamaciju teksta" Nje%ova orma i#%leda kao relativno du%ačak ni# kratko #a2vaeni2 pesama (1 ili ; stroe) u ni#u koje se te2nikom ponavljanja i ukr$tanja stvaraju upori$ni stubovi na kojima počiva konstrukcija makro orme" Uvodi u na$u mu#iku 5orove sa klavirom 6 kompo#icija sa $iroki2 kontura u kojima se o%leda nje%ova naklonost ka baladnom tonu i dramatici" nekima je bio ponesen rodoljubivom poe#ijom3 /adna majka, Na veliki petak, a u nekim čistom lirikom 3 Zadovoljena reka, 4otočara, olitva" no%i 2orovi sa klavirom predstavljaju kantate, po ra#re&enosti i monumentalnosti, ali je smo jedna na#vana kantatom3 kantata '" bradoviu" vo delo je 2imnično% karaktera, poliono i romantičarsko" -ekst je komponovan i# sti2ova :elimira rajia"B U Hitur%ija! nije samo pisao kao jedinstvenu kompo#iciju ve pojedine pesme po poptrebi" *osta anojlovi je delove litur%ije posle marinkovieve smrti sabrao i redi%ovao" 4isana su u du2u napeva" 'obro po#navanje toka i karaktera bo%oslovsko% teksta" 5armonski je#ik je ra#novrstan, %lasove vodi slobodno, imitaciju koristi radi isticanja teksta ili posti#anja %radacije" osnovi neki2 pesama uočavao se deo napeva (/edinorodni sine, ca i sina, -ebe pojem), a rečitatvni odlomci(veruj, 9lava), biski su ruskom silabičnom pevanju" Najupečatljiviji T5eruvika@ i Tče na$@B U pelo redi%ovao post2umno *" anojlovi" 9laba knji0evna vrednost komada doprinela je neodr0anju na repertoaru ali se po umetničkim kvalitetima ističe T5or kalu&era@B U .rkvena mu#ika je delom ori%inalna a delom #asnovana na narodnim crkvenim molitvama i u njoj se ipoljavaju arinkovieve sposobnosti ve$to% polooničara" 9ličnost sa mokranjcem3 savremeici, radili su uporedo na
i#%ra&ivanju mu#ičke kulture, prva su ; kompo#itora realniji2 mu#ički2 vrednosti i mu#ičke spreme" +a#lika je $to okranjac umetnički obra&uje narodne pesme, a arinkovi vi$e stvara ori%inalna dela"
17. 8 narodno po#ori$te u ?=, 18 mu#ička $kola, 1G8, ?aji <, 111 9tankovi <, brojni ansambli, publicistika, i#dava$tvo"18>> ujedinjena omladina srpska 6 or%ani#acija mladi2 intelektualaca sa te0njom bu&enja pevački2 dru$tava" ?4', po#ori$na dru0ina u 4ančevu, N9, *ikinda, 9ubotica,
sebi du2 olklora i pored to%a $to nosijak uticaj elemenata evropsko% romanti#ma (pelo, *ola, /unački poklič, Narodni #bor), U ?inički sa okranjceim i anojloviem osniva prvu <" *ompo#itor,, diri%ent, peda%o%" sniva i vojni orkestar čiji je diri%ent" *omponuje nacionalnu operu TNa uranku@" *omponuje orkestarska dela, mu#iku #a po#ori$te, solo pesme i 2orska dela" nje%ovim 2orskim delima osea se prisustvo srpsko% i makedonsko% olklora" /ednim delom sledi okrnjačev u#or, ali pi$e ori%inalna dela" %lavnom se osea trodelna #aokru0enost" .iklusi3 T4etovke@! marodni melos, orma rukoveti" T9eljančice@ 6 ori%inalno delo, ali osetan melos" > pesama 6 mu$ka i me$ovita 2ora na tekst 4etrovia" 'u2ovna dela 3 Hitur%ija, pelo (#načajno u nje%ovom opusu), ?la%odarenje" Zasebni 2orovi3 devojke, /esen sti0e, 'ivna noi" B U 4etar *rsti 6 4eda%o%, 2orovo&a, violinista, mu#ički kritičar, urednik mu#ičko% %lasnika, kapelnik u N4"4isao je komade sa pevanjem, orkestarska dela, opera Zulumar (orijentalni patos i slab orkestar)" 5orska mu#ika3 uticaj iskustva sa 2orom, ve$to se slu0i %lasovima, skoro svi su 2omooni" :odea melodij je dominantno i#ra0ajno sredstvo" spe$no se slu0i i disonancama i 2romatikom (isticanje dramatike), nesimetričan metar" 'aje odličnu deklamaciju teksta" Ispoljavanje liri#ma, impresivnost i#ra#a" odernije 2armonije i slo0ena aktura 2orsko% stava" Ho%ična spona i#me&u okranjca i arinkovia i kasnije %eneracije" 5orovi 6 'evojka i vetarB d vrbe sviralaB 4očetak bune protiv da2ijaB Hitur%ija"B U :ladimir Qor&evi 6 pisao du2ovnu mu#iku i dečije pesme, kao mu#ički peda%o% i kompo#itor najvei doprinos dao je na polju i#učavanja i anali#e olklorne mu#ike" U ?o0idar /oksimovipeda%o% i 2orovo&a, napisao operu 0enidba ilo$a bilia 6 nije i#vedena"B U isidor
?aji ! peda%o%, osniva privatnu
13. $esto i znača horske muzike u stvaralaštvu :tevana :toanovi@a $oran&a Nje%ov 0ivot i stvarala$tvo se uporedo ra#vijaju sa uspononom srpske %ra&anske klase" 9vim sredstvima se okree narodu i nje%ovoj pesmi" -ako postaje i prvi mu#ički realista" 187>"postaje član ?4'a, i to dru$tvo mu poma0e #a dalji ra#voj i inansira mu studije u in2enu" 188 postaje diri%ent pevačko% dru$tva kornelije" 1887 se vraa i# Hajpci%a u ?= i stupa na mesto 2orovo&e ?4'a" *ao diri%ent on je radio u pevačkom dru$tvu *ornelije 9tankovi, ?4', pevačko dru$tvo /ak$i, 9rpsko! /evrejskom pevačkom dru$tvu" Najpo#natija delatnost mu je bila kada je radio kao 2orovo&a ?4'a" 9a njima je dobio broj pri#nanja #a nastupe $irom Evrope" 9a njim radi sve do 111" ?4' je imalo sjajne
pevačke sposobnosti, veliki kvalitet i#vo&enja, ritmička preci#nost, veliki kontrast dinamičko% nijansiranja" Imali su turneje po ra#nim %radovima('ubrovnik, *otor, .etinje, 9olun, 9koplje, oskva""")B 9matrao je da srpska mu#ika mo0e biti podi%nuta samo na osnovu olklora"?io je svestrana ličnost (diri%ent, kompo#itor, peda%o%"") ?itan je #a ra#voj nacionalno% stila (u 1"v" se ra#vija i u Evropi), nadove#uje se na *" 9tankovia" *ao or%ani#ator, pokrenuo ?= i# #aostalosti" 18 osnovao prvu mu#ičku $kolu sa anojloviem i ?iničkim (u njoj bio diri%ent i peda%o%") *ao kompo#itor 6 narodna melodija mu je i#vor inspiracije" 5teo je da sačuva narodnu pesmu od #aborava" Znao je $ta 2oe i mo0e" 9vestan je bio da nije ori%inalni kompo#itor" -o %a nije #animalo, imao je dru%u ulo%u" ?io je svestan da ne mo0e$ seljaka naviknuti na odelo ili pustiti ocarta" Znao je da mora preko narodne pesme, i nista %a dru%o nije ni #animalo" +ukoveti 6 nekoliko melodija #aokru0ene u celine, postaju nje%ova a time i na$a osobitost,privlačna mno%im mu#ičarima ! sredi$ne tačke u svim repertoarima tada$nji2 pevački2 dru$tava" Najbolji je po#navalac 2orsko% stava" +ealista je jer je prona$ao najiskrenije i najdublje pesme koje odra0avaju realan 0ivot, tj"dru$tvenu realnost to% doba"
1?.
rukoveti postojao je i pre okranjca u na$oj mu#ici pod imenom splet, kolo, ali je sna%a i vrednost nje%ovi2 rukoveti u tome $to je on umeo da pribli0i i#vornoj narodnoj mu#ici, da njene 2armonije i psi2olo$ke osobenosti pravilno prenese u umetničko delo" +ukoveti su primer #a skladnost u spajanju ra#norodni2 pesama, pronala0enju latentne 2armonske podlo%e koja od%ovara karakteru u toku melodije i u ukusu kojim je to posti%ao (#bo% to%a preva#ila#i dotada$nje jednostavne obrade i 2armoni#acije narodni2 pesama)" +ukoveti su umetničke stili#acije vi$e% stepena" njima je posti%nut i#vanredan odnos i#me&u pojedini2 pesama kao i savr$en sklad u i#boru 2armonski2 i kontrapunktski2 i#ra0ajni2 sredstava" blik3 rukovet je 2orska svita sastavljena od nekoliko narodni2 pesama pove#ani2 u jedinstvenu or%ansku celinu, koja se o%leda u i#boru %ra&e (pesme i# isto% kraja, sa istim dijalektom i sličnim melodijama, tonalnim osobinama) u psi2olo$ko! sadr0ajnoj niti koja se provlači kro# celu rukovet, i treba istai ormalnu #aokru0enost koja se posti0e od%ovarajuim rasporedom kontrastni2 elemenata pojedini2 pesama kao $to su3 tempo, vrsta takta , tonalitet itdB u ormalnoj %ra&i, mo0emo postaviti paralelu i#me&u rukoveti i veliki2 oblika apsolutne mu#ike, jer se mo%u uočiti i#vesne analo%ije u najop$tijim konturama orme, u dispo#iciji stavova s ob#irom na kotrast tempa i dinami#ma" -o pre sve%a va0i #a rukoveti od K, pesama kod koji2 mo0emo nai odre&ene konstrukcione teme3 lle%ro, da%io, 92er#o! inale (npr"3 kod 8"i 11" tačaka) koje uka#uju na raspored stavova klasično% sonatno% ciklusa (u " 9e pred inalom nala#i kratka reminiscencija na la%an stav)" !" /e tema andante 6 alle%ro! andante! alle%ro koja uka#uje na baroknu sonatu da c2iesaB ! kod 1G",1;" I 1K"
6 alle%ro i andante kao sonatni ciklus od stavovaB ! 1",",K" I " 6 slobodan rapsodični oblik koji sadr0e 8, i 1G pesama (tu vi$e nema analo%ije sa cikličnim ormama, ve kompo#itoreva ve$tina da dobro rasporedi kontraste i vr2unce)B ! 1"," I " Imaju #ajedničke crte! smena bvr#i2 i la%ani2 pesama, preplitanje ili ukr$tanje pesama, pored inalno% vr2unca postoje 1 ili vi$e sekundarni2 vr2unaca u toku oblika, tako u njima #a2valjujui kontrastima i dobro rasporedenim %radacijama dobijamo utisak #aokru0ene celine" Bblik pojedini2 pesama je najče$e stroičan ;!>" 9troe mo%u biti potpuno isto obra&ene ili varirane tako da je svaka stroa data u nekom dru%om vidu" Npr"3 smena me$oviti2 i mu$ki2 i 0enski2 2orova, promena akture, dru%ačija 2armoni#acija, itd" (stroični ;, u ?udimu %radu)B stoično varirana 1G", ?iljana, " HeleB *ombinacija ; ra#ličite pesme! ", ,1), sa *osova (7,8,11,1;), i .rne =ore (), ?osna (1K) i akedonija (1G i 1)" 5armonija3 okranjac je uvek pronala#io pravu i od%ovarajuu 2armonsku podlo%u #a melodijske kvintakorde i sekstakorde %lavni2 stupnjeva , ali i sporedni2, '7 i obrtaj, 7 sporedni2 , vantonalne ', ocartove u kadencama" odulacije! u%lavnom na prela#ima i#me&u pesama" Meste su mutacije (imala baba, irjano, osciliranje tonično% centra! ?iljanaB modalnost! cvek je $areno)" -ematika teksta3 -ekstovi %rade priču (ljubav, borba, slika olklorne #ajednice)" stale svetovne3 I #a ori%inalno stvarala$tvo nala#i nada2nue u narodnoj pesmi" *o#ar je skerco #a
me$oviti 2or! dve narodne pesme i# 1>o% veka u stilu renesansi2 madri%ala" 'ela potpuno ori%inalna i koja #aostaju #a onim $to je radio sa osloncem na olklor! seljančice, jadna dra%a, bolno čedo" 4o u#oru na narodni melos3 K obredne kajde! me$oviti 6 dečji 2or, čista i jednostavna aktura, dijatonske 2armonije" V4a#ar 0ivineV! me$oviti! dečji 2or, pun 2umoristike na narodni tekst" TOeno moja@, T-ri orinte daj@! okranjčev tipičan 2umor, 2or opona$a duvački orkestar i udaraljke" T%rejala mesečina@! napisao je samo početak, a nastavio je *osta anojlovi"
19. 5uhovna $okran&a
muzika
:.:.
9vetovna i du2ovna podjednako , ali ipak du2ovna (;GGG du2ovni2 i GG svetovni2)" sllanja se samo donekle na tradicionalne $eme i motive, morao je da tra0i put, način obrade i ormu umetničke du2ovne mu#ike" Na rad *" 9tankovia nado%ra&uje #vučnu monumentalnost, ar2itektonski sklad i duboko i#ra0ajne melodijske linije" Na čvrstim temeljima narodne du2ovne mu#ike %radi monumentalne tvorevine! ori%inalna dela" Oeleo je da narodno unese u umetnost" Nje%ov cilj je da polo0i temelj srpskoj mu#ičkoj kulturi na ba#i autentični2 i#vora njene du2ovnosti" Folklor je dokument nacionalno% identiteta" tire put mla&im %eneracijama" odalne 2armonije, pro0ete tradicijom narodno% pojanja, bo%ate polionijom i#u#etno% po#navaoca 2orsko% stava (porede %a sa 4alestrinom)" Inspiracija su mu crkveni napevi koje je upo#nao jo$ kao dečak" Nje%ova du2ovna m#ika se mo0e podeliti u tri oblika3 1" elodi#acija (osmo%lasnik, strano pjenije), ;" 5armoni#acija napeva (litur%ija), " ri%inalno stvarala$tvo (slobodan odnos prema napevu)" Nje%ova du2ovna
dela su pisana ma2om #a potrebe po%oslu0enja jer je vodio crkvene 2orove" smo%lasnik3 ?ele0io i redi%ovao %a 1G8" :eliki osmo%lasnik sadr0i slu0be #a svaki dan u nedelji u svakom od osam %lasova i to je jedna od prvi2 knji%a koje su Lirili i etodije preveli sa %rčko% na slovenski u om veku" okranjčevi pret2odnici su preradjivali napeve standardnim metričkim normama a svoje #apise često manje ili vi$e uspe$no 2armoni#ovali" n je tome pri$ao i kao umetnik i kao naučnik" Napisana je #a potrebe učenike bo%oslovije, pa je namena odredila i njenu koncepciju(sadr0aj i raspored materijala uslovio je stepen redakcije #apisa)" ?io je obra#ovan mu#ičar i dobar po#navalac umetničko% crkveno% pojanja pa je 0eleo da #abele0i najčistiji vid mu#ičke tradicije" Zapisao je oči$enu varijantu od ukrasa Ttrila@ koje su pojci sprovodili neukusnim T#ai%ravanjem %lasa@" 9ve napeve je bele0io u bas ključu, slobodnim ritmom, stavljao taktice samo tamo %de tekst i ra#e nala0u, na kraju ra#a je nota brevis" 4ri #apisivanju je imao sjajne pojce! /ovan *rsti" 9adr0i ;8 sti2ira3 pesme jutrenja, večernje% i litur%ije" K1 numera u svakom od osam %lasova" 9trano pjenije3 melo%raiski rad na polju du2ovne mu#ike" *nji%a pobu2vata dela koja nisu obu2vaena osmo%lasnikom" Hitur%ija 9v" /ovana #latousto%3 18"! bio je episkop u .ari%radu, besednik, jedan od tri jarar2a" 'vor0ak o ovoj litur%iji Tpa ovo je ravno samo ?a2u@B 'u$an *otur! Tn ume da na mestima %de je melodija skučena i tu monotoniju ve$tom 2armonijom #aba$turi@" 4oka#ao je samostalnost u odnosu na ruske u#ore" Na 2omoonoj osnovi je u# samostalno vo&enje %lasova" Mvrsto je pove#ana sa tradicijom crkveno% narodno% pojanja" 9astavljena je i# sredi$nji2 delova osmo%lasnika i :eliko% pojanja (*arlovačko, sa mno%o meli#ama)"
Ima i celi2 napeva (citati, samo prvi %las)" I# veliko% pojanja (liluja! meli#am), prvi %las (2eruvika) po ",>" I 8" %lasu (milost mira, dostojno, svjat, tebe pojem), K" %las (budi Imja)" 9tavovi koji %ovore o3 po$tovanju i slavljenju (bla%oslovi du$e moja %ospoda, svjati bo0e, aliluja, dostojno, budi Ilija), molbi (podaj %ospodi , %ospodi pomiluj, oče na$, spasi 5riste ?o0e), #a2valnosti (dostojno i pravedno jest, svjat, tebe pojem, vidje2om svjat istini),oplakivanje, molitva #a oprost %re2ova (pridite, 2eruvimska, amin, da ispoljatsja)" Hitur%iju karakteri$e lepota melodije, tonski kolorit, i#ra0ajna deklamacija" d svi2 Tna$i2@ nje%ova je najkonci#nija, a stilski i 2armonski najinteresanstija i najdostupnija ulo#i" 4ostoje tri ver#ije3 #a me$oviti 2or, dečiji i mu$ki (nedovr$en), 2or (2eruvimska pesma je svu%de dru%acija)" pelo3 plod okranjčeve invencije! nepreva#idjena 2armoni#acija crkveni2 napeva" Napisao je dva opela3 u % molu 188; i u is molu 1888" *arakteri$e i2 dobra dikcija, promi$ljene 2armonije, boje i kontrasti koji nose slu$aoca u oblast rekvijemsko% bola" = mol 6 G sti2ira, od rukopisa sačuvan samo Tvječna ja pamjet@" Fis mol! napisana #a sto%odi$njicu rodjenja :uka *arad0ia" Neki sti2ovi potiču i# % mol opela" Njest svjat 6 #a > %lasova, ali u molu" I#ra0ajno deluju isprekidani delovi u des duru! peto%lasna imitacija" 9o svjati mi! tro%las" :ječnaja pamjat! tematska i tonalna repri#a T%ospodi pomiluj@" Za ra#liku od ostali2 dela ba#irani2 na napevima, ovo je prete0no ori%inalna #amisao" Znatna vea i2armonska i kotrapunktska bo%atstva u pore&enju sa dru%im kompo#icijama" 9tavovi3 9vjati ?o0e, Njest svjat, Oitejsko je more, 9o svjati mi, 'usi i du$i, ?o%a čelovjekom, :ječnaja pamjet" katist3 18;! po2valna pesma
?o%orodici" 'elo pleni kristalnom čistotom linija i i#ra#om nepomuene vedrine" 9večani unison T?o% %ospod@, meditacija T4oveljenije tajno@, sna0na %radacija TImu$čaja der0aju nepob"""@,čedno Tradusja nevjesta@" 've sti2ire na veliki peta3 Nisu mu#ička celina, samo su trodelne po tematici i po op$tem emotivnom tonusu" -ri statuje na veliki petak3 mu#ika #a jutrenje na veliki subotu (plač ?o%orodice nad 5ristom) ni one ne čine ciklus, prvi put i#vedene sa ?4'" -ebe ?o%a 2valim3 >" =las, me&u okrenjčevim najboljim delima" 4revod po#nate staro2ri$anske 2imne -e deum laudamus napisano je u okviru mu#ike #a kr$tenje 4etra I *ara&or&evia" 'ela T:jeruju@i Tče na$@, koji su inače delovi litur%ijske slu0be su ne#avisna dela i nisu ra&ena po napevima, kao ni tebe odjeju$č%osja, T kako be#akonje@, TNinja sili nebesnaja@, koji ima slobodna kotrapunkstka kretanja"
2A. :vetovna horska muzika u :r"ii izmeFu dva svetska rata> odnos izmeFu tradi&ionalista i modernista +at je #austavio dobar put napredka mu#ičke umetnosti u 9rbiji" 9a #aka$njenjem neke stvari se nadoknadjuju i#%radnjom mu#ički2 ustanova i udru0enja" 1;Ge ?eo%radska opera, 1;e ?eo%radska il2armonija , 17e kademija u ?eo%radu, 118e *raljevina 9rba, 5rvata i 9lovenaca, ra&a se novi oblik /u%oslovenstvo čija je ideja i#%radnja srpsko!nacionalno% stila u mu#ici" u#ičari nastoje da uspostave ve#e i#me&u %lavni2 mu#ički2 centara" Na polju stvarala$tva, pojava *onjevia, ilojevia i 5ristia, o#načava prekretnicu u smeni kompo#itorski2 %eneracija" me&uratnom periodu , nova %eneracija, pola#ei od okranjčeve osnove, te0i da
srpsku mu#iku u stilskom i 0anrovskom smislu pribli0e evropskim tokovima" 1) *ompo#itori koji su bili priklonjeni tradicionalnom (nacionalnom) stilu bili su kon#ervativni (?inički, *onjovi, anojlovi, Nastasijevi i Oivkovi)" ;) *ompo#itori sa evropskim tendencijama3 ilojevi i 5risti" ) 9poj moderno% načina mi$ljenja sa na$om tradicijom koja je ba#irana na olklornim stremljenjima, #astupali su -ajčevi i 9lavenski" ?inički3 1G, TNa uranku@! na$a prva operaB 2orska dela 3 prsisustv srpsko% i makedonsko% olklora jednim delom sledi okranjčev u#or, ali pi$e ori%inalna dela" %lavnom su to kompo#icije u kojima se osea tonalna #aokru0enostB ciklusi3 tetovke, u ormi rukoveti, sa primenom olklora, seljančice! tri mu$ka i tri me$ovita 2ora na sti2ove "4etroviaB Zasebni 2orovi3 5aj nek planu srca mlada, tri devojke, jesen sti0e, divne noi" *onjovi3 ne prekida ve#u sa pret2odnicima ne%o mu#ički nacionali#am produbljuje i pro$iruje pi$ui savremenim mu#ičkim je#ikom" 'ela su mu u%lavnom3 ciklična, pesme imaju raspored trostavačno% ciklusa (br#! la%a! br#)" 4ridaje #načajnu ulo%u klaviru koji prati , tumači tekst , ispunjava uvode" Za odabir pesama, u#or mu je mokranjac" 4retvara tradicionalnu ormu u prokomponovani oblik! spaja sonatni oblik i varirano!stroičnu ormu" u$ki 2orovi3 T4utnik na uranku@, T4od pend0eri@, TNane, ka0i tajku@" Oenski 2orovi3 ciklus #a%orski pend0eri (#a klavir), :ra%olan , j #a %orom" e$oviti 2orovi3 +ane, -ri seljančice (tri pesme), 4o#drav du2ovniku" 9a njim počinje na$a moderna" Folklor spaja i sa modernim mu#ičkim tokovima" snovni ton! neoromantičan sa ekspresionističkim nijansama (2romatske sekvence, motivska ra#rada, tonalna sloboda, 2romatika, mestimični klasteri,
olklor, promene takta, orma u dru%om planu""")"anojlovi3 Najdosledniji tradicionalista i naslednik okranjca, u domenu olklora i okrenut je isključivo 2orskom 0anru" I#rauit je polooničar, pa je često koristio kanon i imitaciju" I pored tada$nji2 modernistički2 strujanja, on ostaje veran olkloru i komponuje u narodnom du2u" :eina nje%ovi2 dela nalikuju rukovetima" u$ki 2or3 i# $umadijski2 %oraB ciklusi 0enski2 2orova3 Mučuk 9tana, ?o0ina noB me$oviti 2or3 0alne pesme, na$a #emlja su#o oro$ena, pesme #emlje 9kender be%ove! albanski olklor" 4osebno se ističe sever duva ($irok raspon %lasova), redukovao je arinkovievu litur%iju" "Oivkovi3 kompo#itor, mu#ikolo%, pi$e teorijske radove" Naklonjen je :a%neru, usvaja smerove impresionista 'ebisija i +avela" 5orovi3 /eimija, ?ekstvo , *antata ro&enje :esneB Oenski 2orovi3 muva na autu" 5ummoreskni stil okranjčevo% *o#ara nastavlja" 4rivr0en je nacionalnom stilu" *nji%e3 Tnauka o 2armoniji@, Tanali#a okranjčevi2 rukoveti@" Nastasijevi3 9edam svita #a m",0" I me$"2or, i#vorne pesme bli0e kolima ne%o rukoveti" 5risti3bli0i okranjčevim korenima, vi$e okrenut romanti#mu , ali se osea prisustvo impresioni#ma" 'o kraja ostaje veran melodiji i klasičnoj tonalnoj 2armoniji" 4rivr0en nacionalnom stilu i i#ra0ajnim sredstvima impresioni#ma" pera T9uton@#a s",2" I o" 6 oratorijum" :askrsenje! prvi put kod nas sreu se impresionistički elementi, pentatonika, celostepena lestvica" 5orovi3 #ve#da, jesen, dve pobo0ne pesme" 'ubrovački rekvijem #a me$oviti 2or i sopran" 4etar *rsti3 *omadi s pevanjem, orkestarska dela, opera Zulumar sa 2orskim numerama (deklamacija teksta), melodija ne karakteri$e ličnost! nije dramska radnja" ko KG 2orski2 dela, a najpo#natija su devojka i vetar, od vrbe svir"4očetak bune
protiv da2ija #a mu$ki 2or" ilojevi3 tri a#e! 1"Nemački po#ni romanti#am! oslonac na narodni melosB ;"rancuski impresioni#am i ekspresioni#amB " no$tvo uticaja! ekspresionističke te0nje" 5orovi3 'u%o se poljem #eleni (1"), 9lutnja, u2a i komarac, .iklusi na sti2ove *rle0a, 4ir ilu#ije" u$ki 2orovi! tripti2, crno sumorno popodne, :ečer" -e0i da idealno pove0e ton i reč, melodiju oblikuje 2romatikom, skokovima, tonalni kontrasti su prisutni i bo%ata ritmi#acija! sve osobine ekspresionističko% i#ra#a" -vrdo umanjeni 7! omiljeni akord"pelo u b molu" -ajčevi3 Nje%ove kompo#icije su jednostavne po i#vo&ačkoj te2nici , ali ima i #a2tevniji2" seaju se ruski uticaji" bra&ivao je olklor, poliritmija, sa#vučja K i (olklorne)" 'va tipa obrade teksta u 2orovima3 1" -ekst u mu#"narodni"! makedonske pesme, ;G srpski2 narodni2 pesamaB ;"-ekst narodni, a mu#ika ori%inalna3 'odolske pesme #a 0enski 2or, #a mu$ki 2or pesme i# =radi$a (4oliona obrada), komitske pesme(poslednja do tri mi pu$ki, ali samo tekst koristi #a ra#liku od *onjevia)" 9lavenski3 ekspresionistički olklor" :oda #vira! pentatonika, model se varira, *antata mladosti"""
21. 5uhovna horska muzika u :r"ii izmeFu dva svetska rata ($. $iloevi@# $. 6ačevi@# :. Hristi@# /. =onovi@# =. $anolovi@% *onjovi! Zbirka Tu#ika du2ovna @ koja sadr0i dve litur%ije i nekoliko prola#ni2 du2ovni2 pesama" I#dvajaju se dva psalma (na rijeko2 :avilonski2, ?oe vopomo$ ; moju vovmi)" Hitur%ija #a mu$ki, 0enski i me$oviti 2or i du2ovni koncert #a me$oviti 2or"ilojevi3 dve litur%ije b dur (mu$ki 2or , op" 17) i svečana litur%ija #a solo i me$oviti 2or (odra# poku$aja moderni#ovanja
du2ovne mu#ike novim i#ra0ajnim sredstvima)" /avlja se dijalo% 2orski2 deonica, i#dvajanja solista, 2romatika" Na osnovu napeva, napisana je samo slu0ba pri sečenju kolača i pri venčanju" Napisao je i tri opela, dva mu$ka (b i % mol) i jedan 0ensko (d mol)! opela #a tri jednaka %lasa" 5risti3 du2ovnu mu#iku je proučavao u +imu i oskvi" sea se uticaj katoličke mu#ike u nje%ovim delima" Napu$ta pravac pret2odnika koji obra&uju narodno crkveno pojanje i stvara ori%alnu crkvenu mu#iku" Napisao je dva opela (1" e molu, koje je i%ubljeno, i u b molu 6 118 koje je posveeno palim 2erojima)" =randio#no delo, #ami$ljeno kao koncertna celina" osnovi je poliono, ali se osea i slobodna polionija" mu#ičko!te2ničkom smislu unosi uspele kombinacije, Njest svjat ostvaruje kontrast i#me&u deklamacije soprana i tenora i ostali2 %lasova koji u akordskim vertikala upotpunjavaju stav tj" Ističe se %ornji %las" anojlovi3 -radicionalista" pelo i dve litur%ije (prvi #a mu$ki, dru%i #a me$oviti 2or)" *antata capella #a pričasni sti2, kantata psalm 17" Na rijeka2 :avilonski2 #a dva me$ovita 2ora, ?ariton, rkestar! diplomski rad (arinkovievu litur%iju redukovao)" -ajčevi3 K du2ovna sti2a na crkveno! slovenski tekst" +a&ena prete0no poliono sa punim #vukom, vokalno!te2nički je #a2tevna i virtuo#no" 4salm > #a me$oviti 2or, litur%ija sveto% /ovana #latousto%""Oivkovi3 :i#antijska litur%ija"?inički3 pelo, litur%ija 1;" 4isani #a pevačko dru$tvo 9tankovi, u njoj se ne slu0i napevima, bliska stilu rusa" 5eruvika u ormi a b a, svjat je instrumentalni, često se javljaju u%e u stavu (oče na$ i 2valite)"
22.:vetona horska muzika u :r"ii posle dru0o0 svetsko0 rata (19,> 193A%
novijim dru$tveno političkim i kulturnim uslovima, 2orska mu#ika dobija novi #načaj" /avlja se i masovna pesma (tra0eni oblik), obrade narodni2 pesama #a soliste, 2or i instrumentalne ansamble" Ipak, preovladava instrumentalna mu#ika (#bo% nei#vesnosti, nije po%odan medij #a moderno esperimentisanje, neopravdano mi$ljenje da i2 2or sputava u i#ra#u #bo% pro%ramnosti)" Ipak 6 ima i 2orske mu#ike, jer je tradicija 2orsko% pevanja jaka" :elii broj kompo#icija koji su komponovali #a 2or i#me&u ratova, nastavljaju (*onjovi, 5risti, Oivkovi, Nastasijevi,-ajčevi, ari, Moli, ilo$evi)" novije %eneracije stvarala$tvo posleratne %eneracije kompo#itora u 9rbiji, mo0emo podeliti u %rupe3 1. Nadove#uje se na tradicionalno, aktura stava, 2armonski je#ik i oslonac na olklor nose pečat okranjčevo% stvaranja (+adomir 4etrovi, :lastimir, 4eriči, leksandar bradovi)" +" 4etrovi 6 kao du%o%odi$nji diri%ent, pisao je puno #a 2or" 9vetosavke $aljivke, veče na
stil, tretman orme)" *" ?abi 6 olklor spretno i#ra0en savremenim je#ikom" du2ovitom stilu je komponovao3 Hevačku svitu, madri%ala, samo malo dru%ačije, balada o ; akrepa, Oablja idilaB O"2or 6 Za%onetke, +ondoB " 5or 6 T1K1@B *antata3 rej me&u $ljivama" '" +adi 6 najvie je komponovao vokalno instumentalna dela" *antate3 Lela kula, ratorio proano, :ukova 9rbija" Neoklasična dela predstavljaju dela bo%ata invencijom i osobenom aktum 2orsko% stava u kome rečitativni blokovi kontrastiraju smelije konceptivnim meli#matičnim vokalima"=undulic su nje%ovo naj#načajnije 2orsko delo i u neoklaci#mu 9rbje ( stavova na#vani 2orskim obrascima, koristio je i citat narodni2 pesama)" Ide korak dalje od tradicije u bradi ritma, 2armonije, smislu i tretmanu teksta, primenjuje ormu rukoveti" '. Neve#ani #a tradiciju" 9melije primenjuju i#ra0ajna sredstva savremene mu#ike #asnovane na atonalnosti, atemati#mu, nekad u kombinaciji sa instrumentima, pa i elektronikom" Neoklasičarske, romantičarske ekspresionitičke koordinate, slobodan tretman 2ora, nema tonalno% oslonca, slo0en akture,eksperimentisanje sa #vukom, nema brojni2 ostvarenje" :ladan +adovanovi 6 sklon modeernijem #vuku, 2or tretira kao jednu strukturu u slkopu vi$e%lasni2 #vučni2 blokova" 'ela %de se ističe 2or3 *amerni sastav #a mali orkestar, u kamerni 2or sverum #a klavir, or%ulje, 2or i %ovorni 2or 6 radioono delo" +ajko aksimovi 6 ma karakterističi ekspresivni sti2 sa ar2aičnim poetskim tekstovima ubedljivo odra&enim pomou #vučni2 aparatni2 boja 2armonski2 kombinacija i kratke motorične ritmike" Za me$" 5or ! *nji%a madri%ala (> kompo#icija #a 2or a cappela)B Oenski 2or 6 2ačku (0enski 2or ;K instrumenta), Zve#de (0"2, sopran i kamerni
ork")B *antate3 *ad su 0ivi #avideli mrtvima i -ra0e moju %lavu" Zoran 5risti 6 smelo primenjuje nove i neuobičajene postupke u postavljaju 2orsko% stava u kome se ba#iranim #vučnim kombinacijama podre&uju svi radicionalni postupci u tretmanu pevano% teksta" 'ela ove vrste3 Naslovi (2or i ork), 4otop, +a&anje slike" *ao kompo#itor vokalno instrumentalni2 dela pisani2 #a potrebe svečanosti, osi%ao tradiciji" :etre mla, :eliki $kolski čas, ira reči" 4ra$ka %rupa 6 ari (pesme prostora, 4ra% sna)B :učkovi (Melik se topi)B +ajiči (pera 9imonija)
2'. :vetovna horska muzika u :r"ii u posledne tri de&enie 2Ao0 veka (=.)a"i@# <. /etrovi@# 5. 8olemovi@# V. $iloševi@# < . $aksimovi@% 9avremena srpska 2orska mu#ika (od 1K se ra#vijala najvi$e u neoklasičnim, ali i u romantičnim i ekspresionističkim pravcima)" 4ojedini autori su do kraja ;Go% veka uključili u svoja dela serijalne postupke, aleatoriku ili postmodernistički tretman modela (kao u inat mu#ici)" ovom periodu 2orska dela nisu tako brojna" vi autori se ne ve#uju u tolikoj meri #a tradiciju (okranjčevu i nje%ovi2
sledbenika i u op$te #a olklor)" 9melije primenjuju i#ra0ajna sredstva savremene mu#ike, često #asnovane i na atonalnosti ili atenati#mu, ponekad i kombinaciji sa instrumentima i elektronikom" -retman 2ora je slobodan, nema slo0eni2 aktura i često se eksperimenti$e sa #vukom" *onstanin ?abi3 autor koji nije menjao svoj ori%inalni je#ik kro# 2orsko stvarala$tvo" :einom komponuje na narodne tekstove, ali ne citira narodne melodije" Nje%ova naj#načajnija ostvarenja (koja #au#imaju najvei deo nje%ovo% opusa) su 2orska dela3 Hevačka svita #a me$oviti 2or (1>>a), +a#brajalice #a me$oviti 2or (i# 17G)! 5umor alu#ije na narodnu poe#iju u okviru tonalno%B tri madri%ala! 9amo malo dru%čije (17G), *antata! rej me&u $ljivama, #a%onetke (17;)! ciklus du2ovite #a%onetke jednako je du2ovitost, 2umor, komičnost J kompo#itorski pečat! ar2aični i olklorni ton" 'imitrije =olemovi3 se do 8Gi2 bavi olklornim pri#vukom3 T narodne@, jedna dra%a #a 0enki 2or, Zlatibore #a meoviti 2or" :ladimir ilo$evi3 inspirisan bosanskim olklorom! T*ra$ke pesme@! %de primenjuje sekundna i kvartna sa#vučja, kao i u delu i# starije% sloja seoske tradicije Tpesme sa Zmijanja@" +ukoveti od sedam pesama (alu#ija na okranjca na nekim pesmama, ali i suprotnosti u smislu da je savremeniji i moderniji je#ik sekundna sa#vučja, uključuje soliste i koristi dijalo% me&u %lasovima! kao okranjac)"+ajko aksimovi3ima karakterističan, ekspresivan stil, inspirisan ar2aičnim i poetskim tekstovima" :eliku pa0nnju posveuje #vučnim bojama, koje posti0e ra#ličitim 2armonskim kombinacijama, slobodnom plionijom i često ritmičkom motorikom, modalno$u" Za me$oviti 2or pi$e T*nji%a madri%ala i# tmine pojanje@ (> kompo#icija)! pisan je na starom srpskom je#ikuB vokalno!
instrumentalna dela inspirisana su istorijskim temama kosovsko% rata T?una protiv da2ija@, otvoreni testament vladike cro%orsko% 4"4"Nje%u$a, T4asija sveto% kne#a Ha#ara@" Za 0enski 2or3 T#ve#de@kamerni orkestar, T! trim!pa!ra@" *oristi i#mi$ljene reči , a #asnovane su na moti"olkloru" 'u %lasova, osmi$ljeni2 kao pojedinačne deonice! akordski i poliono slo0eni tretman" *orsti dodekaoniju i pomalo atonalnost" Zoran Eri3 T9ubito@ #a ;G soprana, ;G altova i ; sola (bas)"
2,. O"nova duhovne horske muzike u :r"ii u poslednim de&eniama 2Ao0 veka (<.$aksimovi@# 5.8olemovi@# :.)oCi@#V.$ilosavlevi@# :.+tana&kovi@ i +.5amanovi@% dlike3 8Gi2 pnovo su počele da se i#vode stare du2ovne kompo#icije, ali počinju i da se pi$u nove" *ompo#itori su se vraali u#orima i# daleke pro$losti 6 *orneliju i okranjcu" Nove or%ani#acije i svečanosti tra0ile su nove 2imne, venčanja""" pa su se neki kompo#itori okrenuli tome" *ompo#itori koji nisu bili okrenuti tradiciji, usmerili su pa0nju ka nekoj vrsti eksperimenta3 probanim ranije (npr"3 kod arinkovia, jedinorodni sine #a mu$ki 2or i or%ulje) i potpuno inovativni eksperimenti" %lavnom se svi opredeljuju #a polioniju, ali i #a kr$enje kanona (npr" *orienje neko% od instrumenta)" *ompo#itori se oslanjaju na rusku crkvu, na$e crkveno pojanje i moderna sredstva" *anonska ru$enja! ponavljanje teksta aliluja predimen#ionarno trajanje pojedini2 pesama, tonalna nestabilnost" aksimovi3 pi$e Tisku$enje, podvi% i smrt sveto% petra kori$ko%@! vokalno instrumentalna pasija" 4reme$stena je orma #apadnjačke pasije kao
asocijacije na stradalački lik -eodosijevo% teksta" 9vaki lik je prika#an dru%ačije, stilom i je#ikom3 sv"4etar pravoslavno pojanje na Isonu, majka! baroknim je#ikom, sestra! atenati#am" aksimovi se često obraa srednjovekovnoj tematici sa domae% tla3 knji%a madri%ala@I# tmine pojanje@, buna protiv da2ija, pasija >o% kne#a la#ara" delu kada su 0ivi #avideli mrtvima sjedinjuje dve struje svi2 stremljenja (nacionalna i kosmopolitska)" Mesto koristi staroslovenski je#ik (testament vladike crno%orsko% nje%o$a! tekst uslovio jednostavan 2armonski je#ik, %otovo ceo od durski i molski2 tro#vuka)" Mesto koristi 0itija"
citata, istaknuta je ekspresivnost! posebno ponavljanje" -onalnna je , ali sa ruskim modalnim elementima" mu#ičkom stilu priprada neoromanti#mu" *omponovao je i Tstra$nu sedmicu@! pasija slična ?a2ovojB opelo u %is molu, svenono bdenije (be# napeva)"
2. stilske karakteristike poedinih škola i razdo"la ekspresionisti# impresionisti i serialisti ;Gi vek je vreme koje je donelo veliki napredak u nauci i te2nici , burne političke do%a&aje, dva
svetska rata i česte sukobe i# verski2 i politički2 ili nacionalni2 ra#lika" 'oneo je najro#rodnije stilove i pravce u umetnosti" Mesto je nauka postajala umetnst i suprotno" Mesto je stilsko odre&enje neko% dela #avisilo od tačke posmatranja" -ako neki tvrdi da je novu eru u ;Gom veku #apočeo 'ebisi, dru%i da je aler, trei
konvencija o lepom" vaj pravac se javlja kao reakcija na tada$nju socijalnu , političku i ekonomsku kri#u u evropi" Ekspresionisti svoju svest i do0ivljaj stvarnosti stavljaju u svet , a ne obrnuto" +a#vija se u dva pravca3 1" *onstruktivistički ekspresioni#am! pola#i od po#no% romanti#ma, ka #ao$trenim 2armonijama do atonalnosti" :remenom u atonalnoj mu#ici počinju da vladaju novi #akoni, or%ani#acija mu#ike kro# metode dodekaonije (tonovi su ravnopravni, ne#avisni, obiluju skokovima, pau#ama, disonancama, kontrastima, variacioni princip i polionija)" vde pripadaju kompo#icije3 dru%e bečke $kole!
4rilikom tretmana 2orski2 %lasova, vi$e od pevanja 0eli da istakne ra#ličito emitovanje #vuka3 koriste se sve mo%unosti %lasa" .iklus@pet rerena@! donosi nesemantičko #načenje #vukova sa slo0enim ritmičkim elementima" " Oolive daje vei #načaj dinamičkoj vrednosti takta i 2orsko% #vuka! Tepitalame@ #a sastav od 1; solista" Za ra#liku od mesijana, tekst ima semantičku vrednost"-ekst na rancuskom! postimpresionistički akordi, kontrapunktska te2nika, ali be# imitacije u klasičnom smislu"
27. +van0ardistiB$odernisti# postmodernisti# autori savremene duhovne muzike oderna i postmoderna se u mu#ikolo$koj literaturi nekada stavljaju nasuprot dru%oj, a nekada deini$u kao jedan nedeljiv proces ra#voja umetnosti" oderna3 je svojom pojavom sa početka ;Go% veka do >Gi2 %odina donela novine kao dodekaonija, inte%ralni serijali#am, elektronska mu#ika, aleatorika koje su delovale kao revolucionarni udar, $ok" na je nai#%led prekinula sve ve#e sa tradicijom" 4ostmoderna 0eli da ostvari veu komunikaciju sa publikom" mu#ici se moderna stavlja kao sinonim #a stvaranje
novine" *raj moderne i početak postmoderne na neki način je sličan kao u prvoj polovini ;Go% veka, dola#i do #asienja novim ekspresionističkim #vukom i kada se pojavljuje neoklasični stil" +a#lika je u tome da postmoderni autori obraaju se svim do tada$njim tradicijama pro$losti, koriste se ra%mentima umetničke pro$losti koji se u jednom delu svi nala#e ravnopravno, asociraju na odre&ene ormalne obra#ce, kompo#icione te2nike, citate i me$aju se stilovi" Neoklasičar o0ivljava u%lavnom samo jedan deo pro$losti dok postmodernista koristi elemente često ra#ličiti2 pro$losti ne#avisno od nje%ovo% bio%rasko% ili vremensko% porekla" 4ostmodernista koristi pro$lost u tri vida3 kao u#rok, u#or i model" 2orskoj mu#ici , moderna se na #apadu ve#uje #a te2nike dodekaonije, inte%ralno% serijali#ma i el" u#ike" 4ostmodernisti3 lred o% veka" Einoju2ani +autavera3
svenono bdenije predstavlja imitaciju vi#antinske mu#ike , ali koristi avan%ardna sredstva, dočarava mikrointervale, koristi %lisanda, variacioni princip prema nekoliko vi#antijski2 napeva" Mesto pravi spoj tradicionalne 2imno%raije sredne% veka sa moderni2m tretmanom #vuka (sti2ira, vir%ilija)" Elementi ruske mu#ike3 upotrebljava bas sola, divi#irnaje %lasova, upotreba terci" 9avremeni elementi3
en%le#a u tekstovima (npr3 u 1Kom veku, koriste se svi mo%ui re%istri %lasa, polione linije, od preci#ne do aleatoričke notacije)" Qer& Hi%etiR koristi se često klasterima koji #vuče kao aleatoričko delo #a2valjujui te2nici mikropolionije 6 #apis sadr0aja do najsitniji2 detalja i vrednosti" -ri anta#ije #a me$oviti 2or (18;), luS aeterna (18>), ne#avisan stav od rekvijema, sadr0aj do kraja kontrolisan , koriste se asocijacijama na tonalitet, ali upotrebljava pentatoniku, četvrtstepene lestvice, kolorističke eekte" 4ostmoderna u 9rbiji3 4etar r%ijan! Tinstrumentalne pesme@#a 0enski 2or! u vertikali dodekaonija , sa ritmički bo%atom primmenom klastera" Zoran 5risti reali#uje kod nas postmodernu oko 8Gi2 %odina" 9inte#a aleatorike i olklorni2 sadr0aja" Ne%uje na primer 0anr tu0balice" 9ti2ira
svetom savi, sila 2rista! imitra #vuk narodni2 instrumenata" Zoran Eri3 Tslovo siluana ! reska@ #a bariton, 0enski 2or i or%ulje" *ombinuje #apadnoevropske tekovine sa nacionalnim idiomom" +ajko aksimovi3 T*nji%a madri%ala i# tmine pojamije@ u kojima je stvorio otklon prema avan%ardi" smerava se ka madri%alističkom stilu u po%ledau akture i u odnosu prema tekstu (vr$i #aokret prema neoklasici#mu)" svakom se%mentu daje prednost lepoti i#%ovaranja teksta! centar dramatur%ije" vek bira tekstove ve#ane #a srpsku nacionalnu kulturu" T-estament vladike 4"4"Nje%u$a@! bas, 2or, orkestar T4asija sv" *ne#a Ha#ara@! recitator, solista, dva 2ora i ork" I u postmoderni, neki kompo#itori ostaju dosledni olkloru3 +adomir 4etrovi, *onstantin ?abi i 'imitrije =olemovi"
