Grejling Smisao stvari

SMISAO STVARI FIOzOFIA pRIMA pRIM A A IVOT

ntoni Kliord Grejling

pv D Rvć





v  A. C. Gy The Meaning o Things Ay py  

„Smisao stvari ne krije se u njima samima,

Cy © 2001 A. C. Gy T Cy © 2008  k , AGUA

već u onome kako ih poimamo.“ 

A  S 





Za Madlen: Neque imbellem feroces progenerant aquilae columbam

8



UVOD Čitaoče, pazi! dobronamerna knjiga. MOTV pOzDRAV ČITAOCIMA

uvodu svoe kižice razovrsih esea o imeu Pretpostavke o istini , Džulius Her, klerik iz deveta

U

estog veka, aisao e: „Ovde vam izosim ekoliko … k š vš  vš, um  kžm v, m… Ak  bćm km   mb  v k č  b   k š  m, m mu  v    bv vš vm km. Ak žš  kuš  već gotovu kuću, e dolazi u kameolom. Ali, ako sam izgra đuš v mš  m žš  bvš đu, ć ćš mž  vm cm  m š š ć  v rati.“ Malo e toga zaedičkog između Herovog gledišta i

mš k ,  v v č vu m  v k uv.    Skv v b   m š žv  v žv. Tm    kž kk  život bez romišlaa i ricia toliko zavisa od slučaosti  k uv uđm bm  ucm  v   m kkvu v   k  žv. Tm   hteo da kaže kako e dobro roživle oa život koi ima

cv  , k  b  km uv  k

ntoni Kliord Grejling

Smisao stvari

ga živi u uo meri, koliko e to u mogućosti ludskog bića uvć u mž ušv  . Kk  m  uš, „mš žv“  žv bć mšm  m š  b –  vm, cilevima, društvu, o karakterističo romelivosti ludsko,

m  u   b, mš  , m  adi svrstaa su eda do drugog, kao i oa o iskreosti i laži, izdai i odaosti, krivici i kazi. Ostale teme koe se rirodo adovezuu – a rimer, lubav i mrža – i svakako se mogu  č , v u  u . Rm

o otrebama, kako ličim tako i oštim, o eriatelima ludskog aretka i o smislu života. nie eohodo doći

a su uglavom osmišlea tako da se čitau kao zasebi,

10

 k kč v  v v ,   už makar se osvruti a ih u razmišlaima ukoliko čovek 

želi da svom životu doekle da oblik i ravac. Razmišlae o ovim itaima alik e a roučavae mae re olaska a u. G m   š  uv,  m bm ruža orietaciu, redstavu o rostoru i o tome kako su

m mđub v – č  k žm  osetimo. Čovek koi e razmišla o životu alik e a uti k b m u  m; kvm čvku, ubm  bez uutstava, sasvim e sveedo koim će utem oći, a ako k     v ć, bć  m ukm učšću. Rm – kc – k   u, u vu km ost, samo kao odstica za razmišlae, ili bole, kao dori os razgovoru. ni u kom slučau isu izeta kao koače tvrde o roblemima koe obrađuu. A kako se a retko

11

m kv,  vm u u,  kk  k vc –  v  cv u, vć bk km svakodevog ludskog života. nekada e svaki od ovih esea delilo o edelu daa, što samo doriosi ihovo samostal . A, k š v uv v u Rm, k  v v m  v  k u, čm  bm uvm, š ć v ukk b žu  v . Kiga e odelea a tri dela, od koih se eda bavi ro blemima koi su rereke ludskom aredovau kao što

u, mđu , m, cm, , v, mšv  . k ć , b um, uv š   u u ku v  . K b  v c religie oašale out kvekera ili delile stavove teravada

bu,    b m š v  m   v u . A,   čšć b m u ukm m,     ,   mž  v  v  mšm žvu.

oašam u skladu sa vrliama koe se ovde veličau i e izbe

ja iak zdušo veruem u vredost svega oog što e

gavam oroke koi se osuđuu, ova razmatraa e olažu

v uv –  čm umvm v uk u b  ubv  užv, všv  bu, u  b. pm  čvčv v   čuvš v,  čk, u, v  strahote, oo e takođe tvorac i ooga što e aleše u svetu, š     mm   . k u   mu  v   čvčv v v š v č švm – m,   ž –    u k  už  uć u u uk  um.

kkv   v,  š m  b – k  . Ov m č u k  u Gardijan, u m kum „p č“ u Subm u,  ć um ucm K H. Mm u kk, k u už. Svk   m, m  v u   u v. Tk  kometarima o moralisau slede oi o toleracii, za oaža

12

ntoni Kliord Grejling

13

Tkv u mu  vuu kk u   v dobra a svetu, dok sva zla riisuu isklučivo ludskom

u. T  kv uk , k  c  statak iz ludskih raočetaka obeležeih ezalaštvom i

strahom, kada se verovalo da rirodom uravlau evidlive  č  . Rmš  žvu b b  m mk u m:   čvk b kv  uv   m  šću ukm ćm, c  mu, km  uč vu kuv.

pRVI DO Vrline i odlike 

1

1

MORAISA Čovek koji morališe obično je licemer. OSKAR VAD

oralista e oa osoba koa želi drugima da amet  v vv  m kk b   vu  žv. Svk m v  mš  m š sada u rihvatlivo oašae i svako ima ravo da ga iskaže š č  š ubv mž. A, m u m   . O ž  u v v mš  u    v um – kć v v,  ušv v  v uv,  vm

M

otoem aradie ribegavau. primoravaući druge da rihvate ihove izbore, okazuu amae ekoliko od

ć b: bć, cu, bu šost, erazvieost mašte, emae samilosti, erazumeva ,   č v  b u u, k  cu,  mu   v v  rihvatlivo. Brae svoe ostuke govoreći kako se samo

u  š u  ,  m žu v  m  m u vć     u uđ m učuu š   u b. K m u b kvv u v sa homoseksualošću, abortusom, rostituciom, cezurom,

ntoni Kliord Grejling

Smisao stvari

bum, vbčm cm  čm m, 

Rm  m k užu kv „vkk  v“  v  bm m  vm v škć š v kv ušv m k bm  v  m vm. Gv m kk mm  čm  š  vkc,  m č žv, ču  obožost, i da radimo vredo i držimo se reda. po ihovom mišleu, aboli rimer viktoriaskih vrlia este gosođa nabls, Dikesova uakia, obudovela rala koa hrai tro   c u kuć u mš,  k , kk Dk č, „v ub“ š č  „č  “. T

1

ta ači iskazuu svou odboost rema ačiima života koi se ima e doadau i okušavau da ametu svo izbor, običo u vidu tradicioalističke iluzie o „orodič

om moralu“. Tvrde da redstavlau većiu avog mea – š  u v ku  b ž  vu u um m –    u bm. v v motiv zaravo e strah od stavova i ostuaka ležeriih ego što oi sami sebi douštau da budu – ihova lašlivost, ver ske stege, ihov strah da bi sami mogli biti, recimo, homosek sualci ili ohotlivci, kao i oš moštvo ličih motiva, agoe ih da srečavau ostatak sveta da misli, vidi i čii oo čega se m b  m, v  uč. K  čk  mu  m,  u m smeše fgure – džagrizavci i mrzovolici koi se žale i otu žuu, uu m    mu kšbm ž svime što se razlikue od ih ili e suviše blisko ihovim

šm žm. K čk   mu  m ,  vu ,  m  vu šu mmu  ž ušv vć  vu ću um č  č žv ku  v. Svk  m   u k. Sv , v u  ckću, km , kv žv , v  u uu. R u k u  m kk  b u km žv k š  vv čv k v. Takvo osećae e ogrešo er se zasiva a retostavci   k,   vu  š š    ub – u, ck b v č u km  b kkv vc      la. Ali, kada očemo da rekoavamo o tim mitovima

kako bismo roašli rešea za daaše evole, što morali   č,   đm u v.

1

 vrlie simbolizovae su u okulau Krečitovih a bolo

skromo božićo „gozbi“. Oličee su u viktoriaskim fla m k u  bbk  šk. H  učm kcu v ku, kžu ,  ć v b b. Igru oborika viktoriaskih vrlia razotkriva ihova

mera „roadaa“ društva. Često birao merilo este orast ooga što eda od ih (istoričar Gertruda Himelarb) i dale v „km đm“. T  k v vk k m k   v m v   zaitate. Sama idea „ezakoitosti“ toliko e aahroa da

se čovek zaita razumeu li uošte eoviktoriaci robleme  km  učv m ušv. Čk  Akk crkva e govori više takvim ezikom. jer ema ama baš ičeg lošeg u vezi sa decom koa su rođea vabračo; ali išta

 b k c u u mšvu.  v bkv  vu u č  m vkk c kž  u kk fčk, k  u bvu, b v  vv vkk ušv u km  m šv , k uc b k   š u daas, a deča rostitucia, ametuta otražom tržišta,

b vć bvč c u c. Oima od as koi se alaze a bezbedom mestu u lacu ishrae veoma se doada idea da se oi a ižim oziciama

18

ntoni Kliord Grejling

1

leo oašau, da budu miri i savesi i uredi, da žive dobro uređe, trezve, ezavisa život i da se sami izdržavau,

 b vvu vu cu    b vm disciliom otlate kredita kako bi siguro išli a osao

vk   b ku u ku mu  . m      č  ćm ć m  ( m m km  m c mć  ć),   mžm š vš  užvm u vm všćm

TORACIA

oložau. I zato druge agoimo da budu morali er to

m v. Ali terae oediaca da budu morali retko dae rezulta te. neoviktoriaci smatrau da će se rešiti krimiala odstica em ludi da budu vrli i oboži; zamislite samo kakav biste odgovor dobili kada biste tako ešto redložili loovu a

ulici. jedii zaista raktiča ači da se dobie dobro društvo  este kolektiva moralost, to est, idea – do koe se stiže kroz vu  mš k m u bm žu,    vm umu –  k ušv mžm da uredimo aše odose u ravcu ravedosti i čestitosti.

Smšv, , b, kmc  km u samo zlo o sebi, već i rasiau eergiu društva. Borba rotiv  v mšv  uč,  kđ  k ivesticie. Rešee eoviktoriaaca este da zaludo traže od siromaših, eukih i restuika da čitau Semuela Smalsa  u b m  b. D  b vć b  m aučili, kada se osvremo o ulicama metroola gde rosaci užu uku k u b  vkk vm,   vu  um vc   č  kću kmu,  uk c m  v. 

Smu Sm ( Samuel Smiles, 1812–10) – u k Samopomoć   18. , k  u   m kk  bšm b v m um  cvm. (pm. v.) 

Vrhunac tolerancije najlakše postižu  oni neopterećeni ubeđenjima. AKSADAR ČS

T

c  k  vž v. Im v c,   u bč vuč uvš uk    šm mu. Rm  u  u 

Madrida koi e odbacio zahtev gradske olicie da aredi

rostitutkama u Kaza de Kamu da oblače više odeće. Tamo še rostitutke veoma se oskudo odevau, ose odvezice, korsete i akraće mii suke, za šta še olicie smatra da e eristoo; ali sudia e resudio da rostitutke imau ravo k   vu    um v . Ovde e sam rorok Dailo resudio. Ova resuda e oličee toleracie i ozdravio bi e i aveći rorok ove  vrlie u istorii sveta, Džo Stuart Mil. U svom origial m u O slobodi  : „Čvčv ć vš b  dobitku ako dousti drugima da žive kako sami misle da

b,  k mv u  žv k kk u m  b.“ Ova oaska sadrži u sebi više važih imlikacia. Defiše etolerato biće kao ooga ko želi da drugi žive oako kako o misli da bi trebalo i ko hoće da im amete svoe ostuke i uverea. Kaže da e za ludsko društvo koriso ako dousti v č č žv,   vu  

ntoni Kliord Grejling

Smisao stvari

k mž m   uč  ukm kuvu. I   v mu  k m v um  v kk  žv    š ukk kv žv  uc k  užvu. Ov u c bm, m   k  š  ć  m v  v m ć k  uk m    buu.

   š žk b. Sc bvu  m mm k  uš v šv m m š m    . S đ cu,  c đ :   č ku. A c   u u m –  u  uvek – orme rihvataa, odoso odbacivaa. Čovek može da toleriše eki ostuak ili mišlee, a da ga sam e rihva . O š   u v c  v  m   vu m v m  kcu č vv   k vđ  š u č m  š   v    . b šm u k umm  šm b: uč kk   ž  c cvv žv.

20

Toleracia, međutim, e redstavla samo suštisku

 v  bm, vć  v k,  š b ralizam alaže toleraciu surotih stavova i dozvolava ihovo izošee, a demokratii idea reušta odluku o

m k ć v v. Ru  č m m toleracie, er oi koi žive o krutim riciima i eo

uvm čkm, mm  vkm vvm uvk  ućuku b k m  už  m k,  š bm  v  užv mu ku  ž  mu.   „Tb    šu ?“ odgovor bi, rema tome, trebalo da bude odlučo „ne“. Tole racia mora da zaštiti sebe. To se lako može ostići time što ć  ć  vk m v   v mš,   m v  mv u   v. Mž  m m umm,   bv b b  bude ošteo rezoovae. Hele Keler e rekla da e „ave ć u bv c“,  b  u vu; bu uv  ć, u vć učv,  mš uč um ć u  m š  b  .   šk  m   mm u  . Fc, k b v, k b mogli, tlačeem aterali da rihvatite ihov ači razmišla , mž ć v kk m kušvu  vm u ušu;    v   š  ću už. Tb u Avu b žm    kuć,  mvu    ž    ku bv 

21