Osnove dvojnog knjigovodstva

Osnove dvojnog knjigovodstva Bilans, aktiva, pasiva, prihodi, rashodi, finansijski rezultat, dobit... NAPOMENA: tekst nije zavren. postavljen je samo privremeno.

 Zato je vano razumeti knjigovodstvo?  Knjigovodstvo stvarno stanje preduzea prikazuje u obliku brojeva. Sve promene u naoj imovini i obavezama u knjigovodstvu se takoe deavaju ali naravno kao promene tih brojeva. Svaki poslovni dogaaj je ujedno i knjigovodstveni dogaaj. Dakle, da bi ste razumeli knjigovodstvo morate razumeti i samo poslovnje. Ako razumete poslovne dogaaje onda nema razloga da ne razumete sutinske stvari u knjigovodstvu. Ako ne shvatate ta su to prihodi i rashodi u knjigovodstvu, verovatno ne shvatate ni ta su stvarni prihodi i rashodi. Ako ne shvatate ta je to dobit izraunata u knjigovodstvu o nda najverovatnije ne znate ni ta je stvarna dobit. Dakle razumevanje knjigovodstva knjigovodstva je pre svega bitno da biste shvatili sutinske stvari biznisa. Razumevanje biznisa i razumevanje sutine knjigovodstva ide jdno s drugim. drugim.

ta je cilj ovog teksta?   ta Cilj

ovog teksta je da vas naui najosnovnijim principima knjigovodstva

Da li je ovo znanje dovoljno da se sami bavite knjienjem? Ne.

Da biste bili pravi knjigovoa, potrebno je da zavrite odgovarajui fakultet i da se potpuno posvetite tome. Knjienje se ne moe vriti kao usputni posli. To je ozbiljno i temeljno zanimanje koje se ne radi amaterski. amaterski. Neki oblici knjigovodstva za samostalne privatne p rivatne trgovina i samostalne zanatske radnje, su ednostavniji i mogu ga vriti i oni koji su zavrili kurs za takvo raunovodstvo. U svakom sluaju ovaj tekst tekst vam moe posluiti kao kao odlina priprema pre konane odluke da li ete se time ozbiljno baviti.

ta je dvojno knjigovodstvo?   ta Dvojno knjigovodstvo je metod knjienja kod kojeg se stanje i svaki poslovni dogaaj knjii dvostuko. Pojam je prirodno nastao zbog dvostruke prirode poslovnih dogaaja. Teko je ukratko opisati kakva je dvostrukost u pitanju ali shvatiete kroz druga objanjenja i primere. Knjigovodstveni dogaaj nije knjigovodstvena promena nego dve promene

Po prirodi stvari i pravilima knjienja svaki poslovni dogaaj dovodi do

ano! Obratite panju da neke rei u V ano!

knjigovodstvu imaju malo neobino znaenje Jo

na samom poetku vano je da vam skrenemo panju na to da neke rei koje oznaavaju neke knjigovodstvene pojmove ne shvatata bukvalno nego ve morate razumeti ta one znae u knjigovodstvu. Na primer, na svim knjigovodstvenim raunima se nalaze dve kolone, "duguje" i "potruje". To nema veze sa stvarnim dugovanjem i potrivanjem. "Duguje" je prosto naziv leve kolone" a "potrauje" je naziv desne kolone. Ne treba u tome da traite nikakvu logiku. Ti nazivi su nastali u doba starog knjigovodstva i tada su imali smisla ali sada se koriste samo radi tradicije. Drugi primer je to se jedan deo pasive naziva "ista imovin" ili "kapital". Ni jedna ni druga re nisu sasvim precizne. "ista imovina" je u stvari ista naa imovina. A "kapital" je jo loiji naziv er i i deo imovine koji nije na je isto kapital bez obzira u ijem je vlasnitvu. Dakle, ako elite da shvatite knjigovodstvo, treba da shvatite znaenja i principe.

 ta je Aktiva a ta Pasiva?  Aktiva gleda unapred a Pasiva gleda unazad  Aktiva pokazje na koji nain se vrednost rasporedila. Pasiva pokazuje odkuda je ta vrednost dola. Pasiva govori koliki deo te vrednosti je iz nae iste imovine a koliko je pozajmljeno od drugih. Kada se stvori neka nova vrednost sa kojom moe da se raspolae, u aktivi e se zabeleiti ta e to a u Pasiva e se zabeleiti od kuda je to dolo... Aktiva je popis svih vrednosti sa kojima raspolaemo Pasiva govori o poreklu vrednosti kojom raspolaemo U sutini pasiva se sastoji od dva dela: jedan deo je "naa ista imovina" a drugi deo je "pozajmljena imovina". ista imovina pokazuje vrednost koja b i nam ostala nakon to vratimo sve to dugujemo drugima. Ako nita nismo pozajmili ni od koga i nikome nita ne dugujemo tada je ceo iznos pasive zapravo ista imovina. Ako je sve pozajmljeno onda nemamo iste imovine, tj. sve ime raspolaemo moramo vratiti vlasnicima. primer:

 Ako pozajmite 800 evra od nekoga. Vi ete tada raspolagati sa tih 800 evra i oni postaju deo aktive. Iznos od 800 evra e biti pridodat Aktivi. Pasivi e u isto vreme takoe biti pridodat isti iznos, na raunu pozajmljeni novac. Dakle uveanje aktive za 800 evra znai da raspolaemo sa 800 evra vie. A uveanje rauna "pozajmljeni novac" u pasivi govori da moramo vratiti jo 800 evra.

Aktiva = Pasiva  Aktiva je uvek jednaka Pasivi. To je logino i uvek mora biti tako jer su aktiva i pasivi samo drugaiji pogledi na imovinu kojom raspolaemo.

Bilans, aktiva i pasiva Bilan

je odreena forma prikaza ekonomske situacije u odreenom trenutku. Bilans vae firme

od 01.01.2009-e prikazuje ekonomsku situaciju vae firme toga dana. Bilans se sastoji od dva elementa, aktive i pasive. Bilans se prikazuje u formi tabele od dve kolone. Aktiva je smetebna u levu kolunu bilansa a pasiva u desnu kolnu.

Aktiva  Aktiva je struktura imovine i sredstava sa kojima raspolaete. Aktiva je konkretno spisak svega ime firma raspolae. Pasiva Aktiva = Pasiva Ukupna vrednost aktive mora biti u potpunosti jednaka ukupnoj vrednosti pasive. Primeri bilansa primer:

AKTIVA Inventar (vrednost sve trajnije imovine preduzea) sitan inventar i potroni materijal (vrednost svih sitnica i svog  potronog materijala koji je trenutno u preduzeu)

PASIVA 200.000 ista imovina (dobija se kada od ukupne 230.000 imovine oduzmete sve ono to dugujete drugima) 20.000 Vrednost svega to dugujete drugima (ukupan iznos svih vaih dugova. sve to je pozajmljeno i sve to morate vratiti)

90.000

Blagajna (vrednost gotovine u  blagajni firme) 10.000 iro-raun (vrednost koja se nalazi na iro raunu firme). 50.000 Dunici (vrednost svega to vam  pripada ali je trenutno u rukama dunika) Ukupno:

40.000 320.000 Ukupno:

320.000

Dvojno knjigovodstvo poznaje samo sabiranje kao edinu raunsku operaciju... Jedan

od razloga zbog ega se koristi re "dvojno" je i taj to svaki raun koristi dve kolone, levu (duguje) i desnu (potrauje). U jednu kolonu se knjie iznosi za koji se raun poveao a u drugu kolonu se knjie iznosi za koje se raun smanjio. Sabiranjem kolone za uveanje dobijate ukupni iznos za koji je raun uvean. Sabiranjem kolone za smanjenje dobija se ukupna iznos za koji se raun smanjio.

S aldo Saldo je stanje jednog rauna. Kada se iznos uveanja umanji za isnos smanjenja onda se dobija saldo tog rauna. Naravno ako su sva uveanja i smanjenja tano proknjiena, saldo tog rauna e pokazivati vrednost identinu stvarnom stanju. Primer:

 Ako u blagajnu stavimo 550 evra to e biti proknjieno kao uveanje rauna blagajna za 550 evra. Kada iz blagajne potroimo 300 evra to e biti proknjieno u drugoj koloni kao smanjenje rauna blagajna od 300 evra. 550 evra uveanja minus 300 evra smanjenja jednako je 250 evra. U blagajni je dakle ostalo 250 evra i isto toliko e pokazivati saldo tog rauna. Svaka stavka u bilansu je saldo jednog rauna

Svaka stavka u bilansu ima svoj raun. Svaki vrednost te stavke u bilansu je saldo tog rauna. Svakim uveanjem ili smanjenjem tog rauna menja se njegov saldo i ujedno ta vrednost u bilansu. Iz ovog ugla gledano, bilans je pregledan prikaz salda svih rauna. Svi iznosi u aktivi su zapravo salda rauna aktive. Svi iznosi u pasivi su salda rauna pasive.

F inansijski rezulatat, dobitak i gubitak  Videli smo da raspolaganje vrednom imovinom ne mora obavezno da znai da ste bogati. Kada od iznosa aktive oduzmete iznos svih vaih dugova tek onda dobijate iznos vae iste imovine. Ovo razumevanja "iste imovine" je potrebno da biste razumeli ta je to finansijski rezultat. Finansijski rezulata se dobija kada od iznosa iste imovine iz bilansa na krajuu godine oduzmete iznos istog rauna sa bilanasa iz poetka godine. Zavisno da li se iznos iste imovine uveao ili smanjio, finansijski rezultat moe biti dobitak ili gubitak, zavisno da li se ista imovina uveala ili smanjila. Kako se utvruje finansijski rezultat?

Postoji vie naina. Prema propisima finansijski rezultat se izrauje na nekoliko naina. Tim nainima se postie ne samo saznanje kolika je dobit nego i mnogo detaljniji podaci. Na primer  dobija se koliki deo dobiti je postignuto od redonih prihoda iarshoda a koliki od vanrednih. Koliko od trgovanja a koliko od prodaje robe i sl.

Finansijski rezultat utvren poreenjem iste imovine na kraju i poetku poslovnog perioda ta je dobitak?  Ako je na primer iznos iste imovine u bilansu od 31.12.2008-e vei od iznosa iste imovine u bilansu 01.01.2008-e onda to znai da ste 2008-e ostvarili dobitak. Ta razlika je zapravo iznos dobitka. To znai da ste 2008-e ostvarili dobit. To poveanje se osim dobitak jo naziva dobit ili pozitivan finansijski rezultat. Na iznos dobiti se plaa porez na dobit. Zakonski je odreeno koliki procenat dobiti se mora platiti kao porez. ta je gubitak?

 Ako je na primer iznos iste imovine u bilansu od 31.12.2007-e manji od iznosa iste imovine u bilansu 01.01.2007-e onda to znai da ste 2007-e ostvarili gubitak. Ta razlika je zapravo iznos gubitka. Gubitak se takoe naziva negativan finansijski rezultat. Za godinu u kojoj je utvren gubitak ne plaa se porez da dobit jer dobiti tada nema.

ta ako nije bilo nikakve promene iste imovine? Pre svega trerba rei da je skoro nemogue da se to desi. Obino razlika bude ma la ili velika a strano retko se dogodi da bude ista nula. Ako se ipak desi da nema ba nikakve razlike u iznosu iste imovine sa kraja i poetka godine onda se to moe nazvati: dobitak u iznosu nula evra. Gubitak nije jer nula nema negativan predznak. U tom sluaju takoe nema poreza na dobit.

Posebne vrste finansijskih rezultata Polugodinji finansijski rezultat Osim za celu poslovnu godinu, finansijski rezultat se moe utvrivati i samo za pe riod od pola godine. Na primer, finansijski rezultat za prvo polugodite 2008 -e se dobija kada od iznosa iste imovine od 30.06.2008-e oduzmete iznos sa istog rauna iz bilansa od 01.01.2008-e. Polugodinji finansijski rezultat takoe moe biti dobitak ili gubitak. Za polugodinji finansijski rezultat se ne utvruje i ne plaa porez na dobit. Ovaj finansijski rezultat se utvruje radi kontrole i prikupljanja podataka za statistike analize itd. Kvartalni finansijski rezultat

Kvartalni finansijski rezultati se utvruje za svaku etvrtinu godine. Svaki kvartal je period od tri meseca. Na primer, finansijski rezultat za trei kvartal 2008-e se dobija kada od iznosa iste imovine iz bilansa od 30.09.2008-e oduzmete iznos sa istog rauna iz bilansa od 01.07.2008-e. Svrha utvrivanja kvartalnih finansijskih rezultata je isto radi kontrole i statistika.

Prihodi i rashodi  Prihodi i rashodi se mogu dogoditi samo kod onih poslovnih dogaaja koje izazivaju promene "iste imovine".

Prihodi Svaki put kada se aktiva povea vie nego pasiva, ta promena se belei kao prihod.

V anredni prihodi i vanredni rashodi  Prihodi i rashodi koji ne nastaju usled uobiajenih poslovnih dogaaja nego usled "vie sile" se ne knjie na iste raune kao kod uobiajenih poslovni dogaaja. Takvi prihodi i rashodi se knjie na raune "vanredni prihodi" i "vanredni rashodi".

Primeri vanrednih prihoda - Preduzee kojem dugujete nije podnelo tubu u zakonskom roku. Zbog zastare dug postaje nevaei. Taj iznos e se proknjiiti kao smanjenje rauna vrednost koju dugujete. Takoe isti

iznos se istovremeno knjii i kao vanredne prihod. - Policija je pronala mainu koja je ranije ukradena iz vaeg pogona. Sud je odredio da se pronaena maina vrati preduzeu. Ako ta maina vredi na primer 5000 evra, onda e za taj iznos biti povean raun "osnovna sredstva" (jer maina spada u osnovna sredstav) a takoe e taj iznos biti proknjien na raunu vanredni prihodi.

Primeri vanrednih rashoda - Preduzee zbog krenja nekog zakona mora da plati kaznu. Iznos kazne i sudskih trokova u ovom sluaju spada u vanedne rashode. - Popisivanjem robe u skladitu utvreno je da je (usled kvarenja, rasipa ili moda krae) dolo do gubitka robe u vrednosti od 1000 evra. Taj iznos spada u vanredne rashode.

Objanjenja poslovnih dogaaja koji ne utiu na finansijski rezultat  1) Jedna pozicija aktive se poveava a druga pozicija aktive se smanjuje za isti iznos

2) Jedna pozicija pasive se poveava a druga pozicija aktive se smanjuje za isti iznos 3) I aktiva i pasiva se poveavaju za isti iznos 4) i aktiva i pasiva se smanjuju za isti iznos Jedna pozicija aktive se smanjuje uz istovremeno smanjenje jedne pozicije pasive za isti iznos

Objanjenja poslovnih dogaaja koji utiu na finansijski rezultat 

Poslovni dogaaji kod kojih se vrednosti (imovina)  pretvara iz jednog u drugi oblik  Ovo su poslovni dogaaji kod kojih se jedna vrsta imovine pretvara u drugu. Dolazi do promena samo na pojedinim raunima aktive. Ukupn iznos aktive se ne menja. Stavlli smo 400 evra iz nae blagajne na na iro raun

Iznos koji je iz blagajne uplaen na iro-raun se u knjigovodstvu prebacuje sa rauna "blagajna" na raun "iro-raun". Konkretno, pri knjienju, raun "blagajna" se umanjuje za 400 evra a raun "iro-raun" se poveava za 400 evra. Dokumenat potreban za ovo knjienje je uplatnica kojom se potvruje da se ova uplata stvarno dogodila. Iznos je preao sa jednog aktivnog rauna na drugi aktivni raun. I dalje raspolaemo sa ednakom vrednou. Ukupan iznos aktive ostaje isti. Naa dugovanja se ne manjaju. Pasiva

se ne menja. Ovaj poslovni dogaaj ne menja poslovni fond i time ne menja vrednost finansijskog rezultata.

Dugovanja, vraanja dugova, aktivni i pasivni  dugovi  Aktivni dugovi  Aktivni dugovi su dugovi kod kojih drugi nama duguju. Nastanak ovih dugova i vraanje ovih dugova se knjie samo u raunima aktivi. Zbog toga ih moemo nazvati "aktivni" dugovi. a) Platimo unapred pa nam duguju robu

1) Prvo platimo 2) Duguju nam ono to smo platili. Dug traje sve dok ga ne vrate. 3) Vraaju nam dug dajui nam ono to smo platili. b) Dabo robu pa nam duguju novac

1) Prvo isporuimo robu koja nam nije plaena 2) Duguju nam novac za tu robu. Dug traje sve dok ne plate. 3) Plaaju robu i time nam vraaju dug.

Pasivni dugovi Pasivni dugovi su iznosi koji mi dugujemo drugima. Takav dug se belei u pasivi, na raunu "ono to dugujemo drugima" pa se zbog toga ovakvi dugovi mogu nazvati "pasivni". Meutim prilikom vraanja ovakvih dugova, deava se promena i u aktivi i pasivi. KLada vraamo nnae dugove smanjuje se aktiva za iznos koji smo vratili a takoe se smanjuje i pasiva jer vie ne dugujemo taj iznos.

Primeri kada nama duguju i kada nam vraaju dug (aktivni dug) Naruili smo robu Ne knjii se nita. Objanjenje: Poto nita nismo platili ni jedan raun aktive se ne smanjuje. Poto roba jo nije stigla nije postala deo nae imovine pa se ni jedan raun aktive nije uveao. Dakle, aktiva se nije promenila. Poto roba nije stigla nismo ni duni da je platimo pa se ni raun "ono to dugujemo drugima" nije poveao. Dakle, ni pasiva se nije promenila. Stigao je predraun za naruenu robu

Preduzee od kojeg smo naruili robu, nam je javilo da moramo platiti unapred. Poslali su nam predraun na osnovu kojem moemo obaviti uplatu. U ovom sluaju opet se ne knjii nita. Objanjenje: Ne knjii se nita jer predraun nije nikakva obaveza. Ne moramo platiti taj iznos a to znai na nije nastao nikakav dug. Plaanje takoe nije obavljeno tako da se ni jedan raun aktive ne smanjuje. Roba jo nije stigla tako da se ni jedan raun aktive nije poveao.

Platili smo unapred robu koja e stii tek za nekoliko meseci Obavili smo plaanje naruene robe ali roba jo nije stigla i nee stii jo nekoliko meseci. Ako smo plaanje obavili sa iro-rauna jasno je da e se raun "iro-raun" smanjiti za iznos koji smo platili. Poto svako knjienje mora biti dvostrano, sada je pitanje ta e se jo proknjiiti? ta e se jo promeniti, uveati ili smanjiti? Odgovor je: uveae se raun aktive "ono to drugi nama duguju" . Poto smo platili robu, oni nam dakle duguju tu robu. Poto taj dug ne pokazuje izvor nae imovine onda logino taj dug nema veze sa pasivom. Iznos tog duga pokazuje gde je sada naa imovina pa je logino da taj iznos pripada aktivi. Umesto rauna "ono to drugi nama duguju" moe se na primer koristiti i precizniji naziv "unapred plaena roba". Dokument potreban za ovo knjienje je uplatnica koja potvruje da se ova uplata stvarno dogodila. Stigla je roba koju smo platili

Prolo je nekoliko meseci od uplate i roba je stigla u nae skladite. Dugovali su nam robu ali sada su taj dug vratili. Dakle knjiie se smanjenje rauna aktive "ono to drugi nama duguju". Poto sada raspolaemo tom robom,knjiie se i uveanje aktivnog rauna "gotovi proizvodi i trgovaka roba". Dokument potreban za ovo knjienje je potvrda iz magacinskog knjigovodstva da su primili robu u skladite.

Primeri kada mi dugujemo i kada vraamo dug (pasivni dugovi) Vratili

smo duga od 2500 evra preduzeu kojem smo dugovali  Ako smo dug platili sa naeg iro-rauna onda se smanjuje iznos na iro-raunu a brie se i dug er je vraen. Konkretno, pri knjienju, raun "iro-raun" se smanjuje za iznos od 2500 evra a raun pasive "ono to dugujemo drugima" se umanjuje takoe za 2500 evra.

Problemi knjienja prodaje robe Roba sa kojom trgujemo se uobiajeno prodaje po ceni koja je drugaija od cene koju smo za tu robu platili. Raun robe se mora uveati za vrednost koliko je ta roba plaena. Kada robu prodamo taj raun se mora smaniti za isti toliki iznos bez obzira po kojoj ceni smo tu robu prodali. Na

primer, ako je roba plaena 1000 evra raun robe e biti uvean za iznos od 1000 evra. Kada kasnije ta roba bude na primer prodata za 1200 evra tada e raun robe biti smanjen za 1000 evra jer je ta roba toliko za nas vredela.1200 evra koji smo dobili za robu e biti proknjieno na raun blagajna. Vidljivo je da smo dobili 200 evra vie nego to je ta roba imala knjigovodstvenu vrednost. Dakle stvorilo se 200 evra nove vrednosti. Tih dvesto evra e biti proknjieno na raun prihoda.

 Ispravke vrednosti i revalorizacija esto se dogodi da se knjigovodstvena vrednost neke imovine ne podudara sa stvarnom

vrednou. Ponekad se to dogodi zbog greki pri knjienju. Ponekad jer se trina vrednost neega to posedujemo drastino promenila. A ponekad se na primer pri popisivanju robe u skladitu utvrde manjkovi ili vikovi. Za takve situacije se izdaju posebni dokumenti o sadanjem stanju neke stavke iz bilansa. Na osnovu tih dokumenata se izvrava prepravka iznosa na tim raunima.

biznis majstor, 2.7.2009