Orezivanje voća i usmeravanje rasta Voćarstvo, 04.04.2013. Saša Bugarčić
Svo voće treba da se orezuje da bi dalo što bolji rod. Njime se postiže više ciljeva: - uklanjaju se uveli, oboleli i oštećeni delovi; - stvara se ravnoteža između prodiranja i zaklanjanja svetlosti. Kroz previše lišća,sunce ne može da prodre u krošnju i plodovi ne mogu da sazru; ako je premalo lišća, neće biti dovoljno fotosinteze; - otvara se struktura granja radi boljeg protoka vazduha i smanjivanja opasnostiod gljivičnih infekcija; - uklanjaju se kolonije štetočina; - oblikuje se krošnja drveća; - kontroliše se bujnost rasta. Pre nego što počnete da orezujete, važno je da razumete kako drveće i žbunje raste. Postoje
dve osnovne faze rasta. U proleće počinje talas novih izdanaka jer svako drvo nastoji da sebi obezbedi što bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sredinom leta taj rast se usporava, a energija se usmerava na sazrevanje plodova koji su već na drvetu, kao i na stvaranje novih plodova za sledeću sezonu. Krajem leta moguća je kratkotrajna, druga faza rasta listova. Ovaj raspored možete da iskoristite tako što ćete orezivati zimi, ako želite da biljka više raste, a leti ako želite da kontrolišete bujnost. Formalno gajena stabla voćaka - lepeze, osmanluci, piramide, kordoni i palmete orezuju se leti da bi se štobolje kontrolisao oblik krošnje. S druge strane, mlada stabla se zbog oblikovanja uglavnom orezuju zimi, izuzimajući breskve, koje su veoma podložne infekciji gljivom citosporom. Veoma je važno da na stablima voćaka razlikujete pupoljke cvetova i plodova od pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po pravilu su prilično pljosnati i zašiljeni, i leže blizu stabljike. Pupoljci plodova obično su obliji i deblji i više okrenuti na suprotno od grane. Kod nekih vrsta voća, plodovi se formiraju na stablima starim jednu godinu,kod drugih na starijim.
Oblikovanje voćaka Umetnost oblikovanja stabala s voćem u arhitekturalne oblike potiče iz Francuske i Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa oduševljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,stvarajući čamce, pehare, krilate piramide i kandelabre, razrađujući još više tehniku oblikovanja. Najčešći i najkorisniji oblici za savremene bašte su kosi ili uspravni kordoni (pojedinačna stabla), lepeze i osmanluci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste mekog voća. Osim što su veoma privlačnog izgleda, oni omogućavaju gajenje voćau za zidove ili žičane naslone, čime štede prostor u bašti. Odlični su za male bašte, a zidovima i ogradama daju potpuno nove,produktivne i ukrasne funkcije Oblici krošnji drveća Otvorena sredina Zaobljen ili peharast oblik sa otvorenom sredinom: nema središnjeg stabla iznad tačke na kojoj krošnja počinje da se grana. Ograničena visina olakšava branje. Pogodno je za jabuke,
azijske kruške i breskve, kao i višnje u toplim krajevima ili mestima. Središnja vodilja Drvo sa središnjim stablom i granama raspoređenim u redove, odozgo do dole, ima pomalo piramidalan oblik. Pogodno je za jabuke, kruške, šljive i trešnje.
Voće u saksiji Mali žbunovi i standardi (malo drveće sa stablom ograničene visine i krošnjom pri vrhu) mogu da se gaje u saksijama, što je korisno kod mekog voća koje preko zime mora da bude u zatvorenom prostoru. Ovaj način može da se primeni na većinu vrsta voća,uključujući ribizlu i ogrozd.
Standard Tradicionalan način oblikovanja jabuka i krušaka u voćnjacima. Krošnja može da bude iznad visine čoveka pa su u tom slučaju za branje i orezivanje neophodne merdevine. Nije pogodno za male bašte.
Voćke oblikovane u jednoj ravni Za podupiranje svih oblika ove kategorije koristi se sistem paralelnih vodoravnih žica. Kordon Pojedinačno stablo s mnoštvom kratkih plodonosnih izdanaka, ili sistemom kraka celom dužinom. Može da bude uspravno, ali je obično pod uglom. Kordoni koji se oblikuju s dve ili više paralelnih glavnih grana nazivaju se dvostrukim ili višestrukim kordonima. Pogodni su za jabuke, kruške i šljive. Osmanluk Središnje stablo s naspramnim parovima vodoravnih grana, najčešće u 3, 4 ili 5 redova.Niski osmanluk sa samo jednim redom naziva se „finta”. Pogodan je za jabuke i kruške.
Palmeta Slična osmanluku, ali grane su usmerene nagore pod uglom od 45°.Vrlo formalan oblik,popularan u viktorijanskoj Britaniji. Pogodan za jabuke i kruške. Lepeza Grane se dele i usmeravaju zrakasto na gore,na visini od 60 do 75 cm iznad tla. Nisu paralelne, već se šire kao prsti i prekrivaju zid na koji se oslanjaju. Najpogodnija je za šljive,trešnje, smokve, breskve i kajsije, ali može da se koristi i za jabuke i kruške
