NACIONALNA BEZBEDNOST

1. Kada je i u okviru koje nauke nastala nauka o bezbednosti ?- Nauka o bezbenosti je nastala između va

svetska rata u okviru nauke o međunaronim onosima. 2. O kaa se nacionalna bezbenost izučava na civilnim fakultetima u Srbiji ? -Krajem 20. veka i početkom

21. u na civilnim fakultetima u Srbiji počnje a se izučava premet Državna bezbenost kao nastavna ili nastavno-naučna isciplina. Poslenjih nekoliko goina umesto naziva Državna bezbenost ovaj premet nosi naziv Nacionalna bezbednost. 3. Na koje političke i pravne nauke se najviše oslanja nauka o nacionalnoj bezbenosti ? -Nauka o

nacionalnoj bezbenosti se najviše oslanja na sleede političke nauke: Politički sistem, zatim Spoljnu politiku, Međunarone onose, Diplomatiju i Međunarone organizacije. Dok se o pravnih nauka najviše oslanja na: Ustavno pravo, Upravno pravo, Krivično pravo, Međunarono javno pravo i Kriminalistiku. 4. Koji su najpoznatiji autori u srpskoj nauci o nacionalnoj bezbednosti ?- Nena Đorđevid, Vojin Dimitrijevid,

Obren Đorđevid, Ljubomir Stajid, Prerag Ilid, Ili d, Mlaen Bajagid, Saša Mialkovid, Dragan Simid i Anreja Savid 5. Da li su termini „bezbenost“ i „sigurnost“ sinonimi ? -Izraz „bezbenost“ i „sigunost“ u našem jeziku i jesu i nisu sinonimi. Naime, termin bezbednost je kovanica o reči bez i bea. Što bi trebalo a znači a je

bezbenost zapravo izraz koji označava osobinu oređenog subjekta kome ne preti nikakva opasnost, nevolja, onosno a njegova egzistencija i opstanak nisu ugroženi nekim opasnostima. Dok, termin sigur nost, koji etimološki voi poreklo o latinske reši securitas, označava osustvo opasnosti, izvesnost, samopouzanje, neustrašivsot, zaštidenost it. Na osnovu čega možemo zaključiti a termin sigurnost ima znatno šire značenje od izraza bezbednost. Naime, ok se po bezbenošdu porazumeva osustvo nekih opasnosti, onosno pretnji po oređeni subjekt, izraz sigurnost može imati va značenja. U prvom značenju termin sigurnost se poistoveduje sa značenjem izraza bezbenost, ok se u rugom značenju sigurnost može upotrebiti za osobinu oređenog lica koje je pouzano, može mu se verovati, onosno čije je ponašanje izvesno bez obzira na okolnosti situacije.Na osnovu čega možemo zaključiti a izraze „bezbenost“ i „sigurnost“ poistovedujemo i smatramo ih sinonimima samo u ovom prvom značenju izraza sigurnost. 6. Koji su sve termini bliski terminu „bezbenost“ ? -Terminu „bezbenost“ bliski su sleedi termini: sigurnost i osiguranost, obezbeđenost, bezbrižnost, bezopasnost, spokojstvo, spokojnost , zaklonjenost, zaštidenost i r . 7. Kako se označavca bezbenost u velikim svetskim jezicima ? -Engleski - security  i safety;Nemački –  sicherheit Francuski - sécurité i sûreté Ruski - bezopasniyi  i bezopasnost Italijanski –   sigurezza Španski seguridad 

8. Šta proučava socijalna psihologija?- Socijalna psihologija proučava onos između psihe čoveka i njegovih

ruštvenih okvira, tj. onos između psihe i ruštva, između pojeinca i ruštva, kao i uticaj pojeinca na ruštvo i obrnuto. 9. Ko je prvi započeo sa razmatranjem sigurnosti u socijalnoj psihologiji ?- Američki sociolog William Isaac razmatranjem sigurnosti sigurnosti u socialnoj psihologiji. Thomas  je 1917 prvi započeo sa razmatranjem

1

10. Kako predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost?- Predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost kroz razmatranje pitanja nesigurnosti (Zašto se čovek oseda nesigurnim? Kaa se oseda

nesigurnim i u kojim uslovima? Da li je ta nesigurnost koja je primetna ko savremenog čoveka, bila karakteristična i za čoveka iz nekih ranijih, mirnijih vremena?).Raniji prestavnici ove škole po nesigurnim čovekom smatraju neurotičara čije je ponašanje vođeno potrebom a se obrani o opasnosti koje leže van njega, pri čemu siguran nije onaj koji je van opasnosti, ved onaj koji ima povjerenje u sebe. Sigurn ost vodi ponašanju prema cilju, a nesigurnost ponašanju prema opasnosti. 11. Kako neoanalitičari gleaju na sigurnost? -Neoanaliticari, priznaju potrebu za bezbjednoscu kao jedan od osnovnih nagona normalnog čoveka, pore težnje ka rašdenju i sazrevanju. Ovu tvrnju zasnivaju na stanovištu

a su razlike između “normalnog” i “neurotičnog” kulturne priroe i a se ne mogu uopšteno ustanoviti. Prma neoanalitičarima, nagon za sigurnošdu pomaže svakom čoveku a stvori “integrisano ja”, ok bi se neurotičnim mogao nazvati onaj čovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobičajen način te su njegove mere obezbeđenja preterane, a ne poobne a mu uliju samopouzanje. 12. Ko tvri a je nesigurnost pretežno obeležje čoveka kapitalističke epohe? -Erih From 13. Koja pitanja po kredu razmatranja sigurnosti u socijalnoj psihologiji?

-

Kako se prirona potreba ljui (pojeinaca, čoveka) za sigurnošdu menja i pretvara u potrebu za sigurnošdu ruštvene grupe ili političke zajenice kojoj pripaaju pojeinci? Kakvu ulogu ima politička zajenica z ajenica u zaovoljavanju lične ili iniviualne potrebe za sigurnošdu? Kako se iniviualni stavovi političara i ržavnika oražavaju na vođenje spoljne politike i bezbenosne politike konkretne ržave?

14. Kako je izglealo oličenje sigurnosti u Rimskom ca rstvu?-Oličenje situsnosti u viu ženske figure sa

žezlom, vencem i rogom izobilja, koji se nalazi na kovanom novcu rimskih careva govori nam a je ržvava ouvek preuzimala na sebe eo staranja o pojeinačnoj sigurnosti, ili su se bar režimi i vlaari pre dstavljali da to čine. Naime, u Rimskom carstvu ržava je bila samo garant nekih opštih uslova i garant neke izvesnosti i predvidljivosti, u tom smislu da nema naglih promena, nereda i trzavica unutar nje, tj. da postoji relativno

shvadena stabilnost ukupnog političkog okruženja, ali ržava taa još uvek nije prihvatala obaveze a jemči privatnu bezbednost svojih stanovnika. 15. Šta znači sintagma „Securitas Augusti“ i na čemu počiva? -Securitas Augusti znači političku stabilnost,

onosno postojano ponašanje vlasti, a počiva na uvjerenju u ogovečnost jenog bliže oređenog političkog sistema. 16. Šta se porazumeva po pravnom sigurnošdu? -Pravna siguranost predstavlja garanciju predvidljivosti i izvesnosti unutar jene ržave što se ostvaruje postojanjem takvog si stema pravnih pravila, u kome pravila

moraju a buu poznata, jasna, postojana i primenljiva. To zatim znači a ta pravila ne mogu a buu zamenjena nekom i nečijom samovoljom, ved a ona mogu a buu zamenjena jeino nekim rugim sličnim pravilima (jasnim, postojanim, primenljivim), čime se pruža veliku pravnu sigurnost svim pojeincima u toj ržavi. Pravne sigurnosti nema jeino u vreme revolucionarnih ogađanja u bilo kojoj ržavi, jer revolucionari ne priznaju važedi ruštveno politički poreak i žele a ga promene, što znači a ne priznaju ni pravna pravila koja važe u tom ustavnom, onosno ruštvenom uređenju. 2

10. Kako predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost?- Predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost kroz razmatranje pitanja nesigurnosti (Zašto se čovek oseda nesigurnim? Kaa se oseda

nesigurnim i u kojim uslovima? Da li je ta nesigurnost koja je primetna ko savremenog čoveka, bila karakteristična i za čoveka iz nekih ranijih, mirnijih vremena?).Raniji prestavnici ove škole po nesigurnim čovekom smatraju neurotičara čije je ponašanje vođeno potrebom a se obrani o opasnosti koje leže van njega, pri čemu siguran nije onaj koji je van opasnosti, ved onaj koji ima povjerenje u sebe. Sigurn ost vodi ponašanju prema cilju, a nesigurnost ponašanju prema opasnosti. 11. Kako neoanalitičari gleaju na sigurnost? -Neoanaliticari, priznaju potrebu za bezbjednoscu kao jedan od osnovnih nagona normalnog čoveka, pore težnje ka rašdenju i sazrevanju. Ovu tvrnju zasnivaju na stanovištu

a su razlike između “normalnog” i “neurotičnog” kulturne priroe i a se ne mogu uopšteno ustanoviti. Prma neoanalitičarima, nagon za sigurnošdu pomaže svakom čoveku a stvori “integrisano ja”, ok bi se neurotičnim mogao nazvati onaj čovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobičajen način te su njegove mere obezbeđenja preterane, a ne poobne a mu uliju samopouzanje. 12. Ko tvri a je nesigurnost pretežno obeležje čoveka kapitalističke epohe? -Erih From 13. Koja pitanja po kredu razmatranja sigurnosti u socijalnoj psihologiji?

-

Kako se prirona potreba ljui (pojeinaca, čoveka) za sigurnošdu menja i pretvara u potrebu za sigurnošdu ruštvene grupe ili političke zajenice kojoj pripaaju pojeinci? Kakvu ulogu ima politička zajenica z ajenica u zaovoljavanju lične ili iniviualne potrebe za sigurnošdu? Kako se iniviualni stavovi političara i ržavnika oražavaju na vođenje spoljne politike i bezbenosne politike konkretne ržave?

14. Kako je izglealo oličenje sigurnosti u Rimskom ca rstvu?-Oličenje situsnosti u viu ženske figure sa

žezlom, vencem i rogom izobilja, koji se nalazi na kovanom novcu rimskih careva govori nam a je ržvava ouvek preuzimala na sebe eo staranja o pojeinačnoj sigurnosti, ili su se bar režimi i vlaari pre dstavljali da to čine. Naime, u Rimskom carstvu ržava je bila samo garant nekih opštih uslova i garant neke izvesnosti i predvidljivosti, u tom smislu da nema naglih promena, nereda i trzavica unutar nje, tj. da postoji relativno

shvadena stabilnost ukupnog političkog okruženja, ali ržava taa još uvek nije prihvatala obaveze a jemči privatnu bezbednost svojih stanovnika. 15. Šta znači sintagma „Securitas Augusti“ i na čemu počiva? -Securitas Augusti znači političku stabilnost,

onosno postojano ponašanje vlasti, a počiva na uvjerenju u ogovečnost jenog bliže oređenog političkog sistema. 16. Šta se porazumeva po pravnom sigurnošdu? -Pravna siguranost predstavlja garanciju predvidljivosti i izvesnosti unutar jene ržave što se ostvaruje postojanjem takvog si stema pravnih pravila, u kome pravila

moraju a buu poznata, jasna, postojana i primenljiva. To zatim znači a ta pravila ne mogu a buu zamenjena nekom i nečijom samovoljom, ved a ona mogu a buu zamenjena jeino nekim rugim sličnim pravilima (jasnim, postojanim, primenljivim), čime se pruža veliku pravnu sigurnost svim pojeincima u toj ržavi. Pravne sigurnosti nema jeino u vreme revolucionarnih ogađanja u bilo kojoj ržavi, jer revolucionari ne priznaju važedi ruštveno politički poreak i žele a ga promene, što znači a ne priznaju ni pravna pravila koja važe u tom ustavnom, onosno ruštvenom uređenju. 2

17. Šta znači postojanje javne bezbenosti? -Postojanje javne bezbenosti znači a ržava u reovnom slučaju preuzima na sebe užnost zaštite život a pojedinaca i njihovog telesnog integriteta, kao i imovine i

rugih prava ljui na svojoj teritoriji, bilo a su njeni ržavljani ili stranci. 18. Koji su razlozi za ostvarivanje lične bezbenosti u manjim grupama? -Razlozi za ostvarivanje lične bezbednosti u manjim grupama su: -

Nerazvijenost ržavnog aparata, tj. njegova nesposobnost a pruži zaštitu, z aštitu, Sukob oređenih grupa sa vlaom (npr. organizovane kriminalne grupe), Nepostojanje volje ržave a pruži zaštitu nekim ruštvenim grupama (iskriminacija).

19. Kakav je bio uobičajeni mehanizam esničarskih prevrata u XX veku? -Uobičajeni mehanizam

esničarskog prevrata u vaesetom vijeku po pravilu ogleao se najpre u izazivanjem nerea i emagoškim nastupima harizmatičnih vođa kojima se tražilo premeštanje vlasti iz „slabih“ u „jake“ ruke. Zatim, kaa je obijena porška za to, „jaka“ ruka se nije pokretala rai zaštite javne bezbjenosti nego se sručivala na političke protivnike. Stvaranjem totalne nesigurnosti, čak i u najbližoj okolini, „vođe“ su postizali apso lutni strah i apsolutnu polsušnost. 20. Kaa se može izjenačiti bezbenost režima i bezbenost ržave? -U situacijama u kojima rad protiv

oređenog režima može a bue zaista protivržavni ra, npr., kaa protivnici neke nacionalističke ili kakve druge grupacije žele a u značajnoj meri izmene politički sistem, a zapravo raikalno izmene taj politički sistem, ili a reciomo ovoje eo teritorije ržave i a ga pripoje nekoj rugoj ržavi u tom slučaju se može poistovetiti bezbenost ržave sa bezbenošdu režima. Jer ove se ne rai samo o napau samo na režim, nego i o napau i nešto što je jako bitno za sve stanovnike ržave. 21. Koja je zloupotreba česta ko izjenačavanja bezbenosti režima i ržave? -Česta je zloupotreba o

strane vlaajudih struktura koja se oglea u proglašavanju protivnika svoje vlasti za ržavne neprijatelje, onosno u proglašavaju protivnika režima za protivnike ržave, izajnice, i po tim opravanjem prema njema preduzmanjz različite političkih a i pravnih mera progona. 22. Kako se može pravno izraziti suština ržavne bezbenosti? -Suština ržavne bezbenosti se pravno može izraziti potrebom za političkom stabilnošdu u smislu pouzanosti i previljivosti političkog procesa, tj. formiranja i promene vlasti, naležnosti za onošenje političkih oluka, saržaja takvih oluka it., ali ne i za bezuslovno oržavanje garnitura na vlasti.Vlaina bezbenost ne bi trebalo a bue uzeta u obzir kao nacionalna brenost ne samo zato što se protivi minimalnim emokratskim emokratskim shvtanjima nego upravo zato što što  je u sukobu s osnovnim pojmom bezbenosti. Oržavanje jene grupe na vlasti bez obzira na program, oluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti. 23. Zašto nije obar izraz ržavna bezbenost? -Izraz ržavna bezbenost nije obar zato što nije jasno a li

se njime označava samo bezbenost ržavnog aparata, ili režima, onosno klase koja se nalazi na vlasti, ili se njime označva bezbenost jenog vedinskog naroa u ržavi, ili se misli samo na bezbenost ržavljana, ili svih stanovinka jene ržave bili oni ržavljani ili stranci. Dakle, zato što postoji mogudnost a različiti ljui različito shvate pojam ržavne bezbenosti on se smatra neovoljno obrim i prevaziđenim, te se stoga prelaže upotreba nekih rugih izraza, kao što je izraz nacionalna bezbenost. 24. U kojoj oblasti čovek najlakše poima ržavu kao „ličnost“? -Čovjek ržavu kao ličnost najlakše poima u

međunaronim onosima i a u tom pogleu oseda bar minumim soliarnosti sa svim svojim suržavljanima, 3

sa kojima ieli bojazan a mu egzistencija i tekovine ne buu ugrožene time što bi nestala politička zajenica na čijem je on postojanju zasnovao svoja životna previđanja. 25. Kako Dž. Kenan oređuje nacionalnu bezbenost? -Nacionalna bezbenost je fizičku netaknutost

nacionalnog života.

26. Koje su osnovne vrenosti nacionalne bezbenosti u vedini ržava? - opstanak - teritorijalni integritet (teritorijalna celovitost) -

politička samostalnost (suverenitet) kvalitet života

27. Koje značenje ima opstanak u sklopu bezbenosti? -Pod opstankom u sklopu bezbednosti podrazumevaju

se prironi nagon pojeinca i ruštvenih grupa i potrebi ržave a prežive, orže svoj ientitet i razviju se. Tako opstanak u sklopu bezbenost ima tri imenzije, onosno tri vrste opstanka. Najpre opstanak ržave kao celine, kao subjeka međunaronog javnog prava, zatim, nacionalni opstanak i fizičko samooržanje grupa ljui i pojedinaca. 28. Koji su primeri zainteresovanosti inostranstva za opstanak nekih ržava? -Primer zainteresovanosti

inostranstva za opstanak nekih ržava je Austrougarska, jene velike, glomazne carevina u kojoj su sem Austrijanaca, Nemaca i Mađara kao glavnih stanovnika te ržave bili i Česi, Slovaci, Poljaci, Hrvati, Srbi, Slovenci, Italijani itd. Za opstanak takve jedne glomazne carevine, uz to nedemokratske, centralizovane koja nije poštovala ni elementarna prava nacionalnih manjina, s koro svi narodi su bili protiv tog opstanka ali je s

ruge strane Austrougarska trebala Englezima, Francuzima i nekim rugim velikim silama kao protivteža Rusiji i Turskoj u to vreme. Pa se pojavio jean paraoks, a je za oržanje Austrougarske bio više z ainteresovan nekakav strani element nego njeni stanovnici. Onog trenutka kaa se taj strani element nije više mogao ogovoriti, ona je ošlo o raspaa Austrije. 29. Zašto je važno razlikovati nacionalni i ržavni opstanak? -Važno je razlikovati zato što naci onalni opstanak

može a bue u suprotnosti sa opstankom ržave koja u potpunosti ne zaovoljava taj zahtev, kai i zbog toga što mnogi stanovnici po opstankom porazumevaju pre svega, nacionalni opstanak, tj. opstanak svoje nacije, pošto je veliki broj ržava više nacionalan zbog čega se često ešava a pripanici jene nacije, pre svega voe računa o tome, hode li njihova nacija opstati kao nacija, hode li sačuvati svoj ientitet ili nede. Pa su ona osta često ravnoušni prema pitanju opstanka ržave, i smatraju a taj opstanak nije nužan, a je važno a nacija ostane sačuvana, a to a li de pripaati anašnjoj ržavi ili nekoj rugoj ržavi koja ved postoji u okruženju (po pravilu se misli na ržavu u kojoj žive sunaronici u nekom vedinskom smislu) ili de pripasti nekoj novoj samostalnoj ržavi, to je manje važno pitanje. Stoga, svaka ržava mora a ima na umu to i a reguliše međusobne onose pripanika različitih nacija, kao i pripanicka različitih etničkih grupa, onosno vera, na takav način a svi oni osedaju takvu višenacionalnu ržavu kao svoju, tj. kao zajeničku i a ona voe više računa o opstanku ržave. Da buu bar pojenako zainteresovani za opstanak ržave kao i za opstanak sopstvene nacije.

4

30. Koji su primeri za sklonost gubljenju nacionalne svesti?- Primeri sklonosti ka gubljenju nacionalne svesti

su „ponemčivanje“ i „mađarizacija“ južnih Slovena i rugih nacija u nekaašnjoj Austrougarskoj. Rai se o situaciji u kojoj se zaboravlja svoje nacionalno poreklo, i ulazi u reove vlaajude klase a bi sač uvali neki svoji interesi. Zatim, ima i takvih slučajeva ge se pripanici nacionalnih manjina ne smatraju a je pripanost i opstanak u toj manjini ili u oređenoj naciji toliko važna i aju prenost nekim materijalnim momentima, zapostavljajudi naravno pitanje nacionalnog ientiteta, ali to su reovno pojave koje ne obuhvataju vedinski eo stanovništva. Ima slučajeva a olazi i o nacionalne ezintegracije i o toga a jean broj ljui a prevagu verskom momentu u odnosu na nacionalni. Kao najbolji prime r treba napomenuti slučaj izvajanja Belgije o Holanije, neka je to bila jena ržava i ona su katolički Valonci olučili a se izvoje iz protestantske Holanije. Interesantno je a je taa sa njima ošao u Belgiju i jean eo protestantskih Flamanaca koji su etnički i jezički sroni Holanđanima. Znači oni su smatrali a im je važnije versko opreeljenje nego nacionalno, priružili su se katolicima Valoncima i napravili su Belgisku ržavu. 31. O kaa je opasnost ugrožavanja opstanka prisutna u svesti lj udi?-Opasnost o ugrožavanja opstanka

prisutna je u ljuskoj svesti još o vremena kaa su se ratovivoili rai eliminisanja ili porobljavanja pobeđenih (kao konkurenata u borbi za opstanak), preko kolonijalnih zavojevanja (koje nije značilo samo negaciju ržavnosti i nacionalnosti) pa o sprovođenja Hitlerovih planova, koji su porazumevali masovno i sistematsko čišdenje osvojenih prostranstava, ubijanjem, sterilizacijom i spuštanjem ljuskih bida na životinjski status. 32. Zašto je teritorijalni integritet važan za efinisanje nacionalne bezbenosti? -Zato što je teritorijalni

integritet ruga vrenost koja se štiti sistemom nacionalne bezbenosti. Naime, teritorija prestavlja bitan elemenat ržavnosti, stoga je teritorijalna celovitost jako važna za efinis anje nacionalne bezbednosti iz razloga što svaki atak na teritoriju, tj. na teritorijalnu celovitost je nešto što ozbiljno ugrožava svaku ržavu. 33. Koji je paraoks vezan za članstvo ržave u vojnim paktovima? -Paradoks da se u ime bezbednosti, samostalnotst ržava najbitnije ograničavala stupanjem u paktove sa integrisanim vojnim snagama i

zajeničkim komanama. Čime se pojačava se bezbenost prema protivniku koji se smatra verovatnim, ali se s ruge strane, smanjuje nezavisnost olučivanja ržave. 34. Kako se utvrđuje kaa je jena ržava postala nesamostalna? -Jena ržava je postaje nesamostalna

onog trenutka kaa njena vlaa uopšte ne olučuje o nečemu nego samo sprovoi u elo oluku neke ruge zemlje, međunarone organizacije ili sila ominantnih u njim a. 35. Šta je to kvalitet života i kome je on najvažnija vrenost? -Kvalitet života je vrenost koja se štiti

sistemom nacionalne bezbenosti, a oglea se u stanaru života, postignutom stepenu ekonomskog razvoja i mogudnošdu za unapređenje takvog razvoja. Kvalitet života je vrenost koja je najvažnija stanovnicima razvijenih zemalja. 36. Zašto se govori o otvorenosti efinicije nacionalne bezbenosti? -Zato što se pore četiri osnovne vrednosti (opstanak, teritorijalni integritet, politička samostalnost i kvalitet života) koje se gotovo sve ržave

štite sistemom nacionale bezbenosti o zemlje o zemlje javljaju i neke ruge vrenosti koje se štite sistemon nacionalne bezbenosti. Stoga se kaže a efinicija nacionalne bezbenosti, onosno spisk vrenosti koje se štite sistemom nacionalne bezbenosti nije zatvoren ved a je otvorena i za ruge vrenosti, onosno nacionalne interese čiji bi gubitak ili smanjenje prestavljo neponošljivu štetu za konkretnu ruštvenu zajednicu. 5

37. Šta je po Maarijagi nesigurnost? -Osjedanje opasnosti koje potiče o utiska a je poreak stvari u kome

živimo nestabilan. 38. Kako R. Aron gleda na pojam nacionalnog interesa i na bezbednost?- Smatra da je pojam nacionalnog

interesa koristan „u ograničenoj meri“ jer ukazuje na ugoročne ciljeve ržave i građane poseda a su privremeni članovi jene trajne političke zajenice. Dok bezbenost smatra jenim o glavnih (naistorijskih) interesa svih ržava, uz slavu i ieju. 39. Zašto je V. Britanija prevoila trojnu agresiju na Egipat, 1956? -Da bi sprečila nacionalizaciju Sueckog

kanala, zato što smatra Suecki kanal za jenu o osnovnih vrenosti koja se štiti britanskim sistemom nacionalne bezbednosti, te da je njegova nacionalizacija od strane Egipta napad na britanske vitalne interese, odnosno nacionalnu bezbednost Velike Brtianije. Stoga je nacionalizaciju Sueckog kanala proglasila za udar po

osnovnim britanskim vrenostima, o kome se ne može raspravljati pre međunaronim forumima ved se mora obijati oružanom silom. 40. Šta je to percepcija nacionalne bezbenosti? -Percepcija nacionalne bezbednosti obuhvata gledanje ili

poglee na nacionalnu bezbenost unutar stanovništva jene ržave. 41. Na čemu počivaju tzv. „bezbenosne zajenice“? -Na uvjerenju ržava a im iz bliskog okruženja ne prijeti

nikakva opasnost, kao i na međusobnoj saranji ržava rai preupređenja eventualne mogude opasnosti izvan tog okruženja. 42. Kako se oređuje bezbenost u „Maloj političkoj enciklopeiji“? -Bezbjenost u najširem pravno -

političkom smislu obuhvata mere i aktivnosti čuvanja i zaštite o ugrožavanja nezavisnosti i integriteta jene zemlje (ržave, nacije) i unutrašnjeg ustavnog i pravnog poretka. 43. Kako na bezbednost gledaju Garnet i Burkvin?- Garnet kaža a nacionalna bezbjenost nije objektivna

činjenica nego subjektivno osjedanje, osjedanje pouzanja, ok Burkvin bezbjenost efiniše kao stanje jene osobe koja je zaklonjena od opasnosti ili vjeruje da je tako. 44. Zašto pojam bezbednosti dobija normativnu vrednost ideala?- Zato što retko postoji opšta uverenost a

 je stanje potpune bezbjenosti postignuto, ona se najčešde formuliše kao cilj, kao staranje a se stekne sigurnost a de osnovne vrijenosti političke zajenice ostati očuvane. Naime, bezbenost se kao ni zravlje, nemože gomilati, akomulirati, povedavati ili usklaištavati za buudnost. Stoga, ovaj problem obija normativnu vrijednost ideala, stalno bar za pedalj pomaknutog ispred stvarnosti. 45. Pojam bezbednosti uopšte?-Po bezbenošdu uopšte porazumevamo sveukupnost objektivnih i

subjektivnih činilaca (okolnosti, onosa, procesa, organizacija, institucija i aktivnosti), o kojih zavisi opstanak i život ljui, ljuskih grupa, organizacija, institucija i zajenica , tj. od kojih zaisi postojanje ili nepostojanje opasnosti po opstanak, razvoj i druge bitne vrednosti pojedinaca, ljudskih grupa i zajednica. 46. Koja su osnovna pitanja u vezi sa bezbenošdu uopšte? -Osnovna pitanja u vezi sa bezbenošdu uopšte su: -

Ko se štiti o mogudih opasnosti , tj. ko je referentni objekat bezbenosti)? 6

-

O čega se štiti taj referentni objekat bezbenosti, tj. kakva je priroa opasnosti koje ga urgožavaju? Ko štiti referentni objekat bezbenosti ili ko je subjekat bezbenosti? Kako se štiti taj referentni objekat bezbednosti (kojim sredstvima, metodama i postupcima)?

47. Kako nacionalnu bezbenost efiniše E. Hevei? -Nacionalna bezbenost je elatnost nacionalnih ržava

kojom one, u sklau sa svojim ruštvenim mogudnostima, u saašnjosti i buudnosti, uzimajudi u obzir globalne promene i razvoj, štite vlastiti ientitet, opstanak i interes. 48. Kako nacionalnu bezbenost efiniše M. Louv? -Naconalna bezbenost uključuje traicionalnu politiku

obrane i, takođe, nevojne akcije ržave u cilju zaštite svojih ukupnih potencijala a bi opstala kao politički entitet u očuvanju uticaja na ruštveni poreak i brinula se za svoje unutrašnje i međunarone ciljeve. 49. Kako nacionalnu bezbenost efinišu Č. Kegli i J. Vitkof? -Psihološka oslobođenost jene zemlje  od straha

a de ržava biti nesposobna a se oupre pretnjama koje se onose na njen opstanak i nacionalne vrenosti, a koje potiču iz inostranstva ili iz same zemlje.

50. Kako nacionalnu bezbenost efiniše R. Vukainovid? -Nacionalna bezbenost je fizički opstanak jedne

ržave i njezina stanovništva zajeno sa osnovnim atributima neovisnosti i stalnim materijalnim prosperitetom ržave. 51. Kako nacionalnu bezbenost efiniše P. Ilid? -Kao sveukupnost objektivnih i subjektivnih činilaca (okolnosti, odnosa i procesa, institucija i aktivnosti) od kojih zavise opstanak, stabilnost i normalno

funkcionisanje jene ržave (njen ustavno pravni poreak, teriteritorijalna celovitost, nezavisnost i suverenost, ljuska prava i sloboe pojeinaca i ruštvenih grupa i ruge b itne vrenosti stanovnika jene ržave). 52. Elementi definicije nacionalne bezbednosti?

- Zaštitu jene ržave o svih vojnih i nevojnih opasnosti koje olaze izvan njenih granica, iz -

međunaronog okruženja; Zaštitu ustavno -pravnog poretka o oružanih pobuna, separatističkih i rugih subverzivnih aktivnosti unutrašnjih ekstremista; Zaštitu ljuskih prava i imovine građana; Zaštitu ientiteta i razvoja pojeinih ruštvenih grupa; Zaštitu ekonomskog poretka i životnog stanara ljui; Zaštitu ljui i objekata o požara, poplava, zemljotresa, oluja i rugih elementarnih nepogoa; Zaštita zravlja ljui; Zaštita životne sreine.

53. Koje oblasti se pominju u vezi sa bezbenošdu ržave? -Spoljna bezbenost, Unutrašnja bezbenost (ržavna i javna bezbenost), Iniviualna   bezbednost, Socijetalna bezbednost, Ekonomska bezbednost,

Civilna zaštita, Zravstvena bezbenost i Ekološka bezbenost.

7

54. O kaa se govori o pojeinačnoj bezbenosti i ko je najzaslužniji za to? -O individualnoj bezbjednosti govori u teoriji međunaronih onosa i u teoriji bezbenosti tek u novije vrijeme, s kraja 20 i s početka 21 -og

veka, zahvaljujudi promenama u svetu koje su se esile u ovom periou. 55. Koje vrenosti pojeinca se štite? Fizički i biološki opstanak (život pojeinca), Zdravlje, Imovina, Životni standard, Ljudska prava i slobode. 56. O čega treba zaštititi pojeinca? - O nasilja svake vrste, bilo o koga a ono olazi, a može odi o strane ržave, o stane nekih organizovanih grupa, pre svega kriminalnih kao i od strane drugih pojedinaca; - Od raznih oblika ugrožavanja zravlja; - O političke, ekonomske i socijalne marginalizacije, manipulacije i ugnjetavanja. 57. Koji onos je najznačajniji za anlizu bezbenosti pojeinca? -Onos između pojeinca i ržave, onosno onos pojeinačne i nacionalne bezbednosti. 58. Ko je uveo termin „socijetalna bezbenost“? -Kopenhagenška škola čiji je jean o najpoznatijih

prestavnika teoretičar Ole Viver. 59. Šta obuhvata „socijetalna bezbenost“ po O. Viveru? -Po socijelatnom bezbenošdu porazumeva se

sposobnost ruštva a opstane i zarži svoj suštinski karakter po izmenjenim uslovima i mogudim ili stvarnim pretnjama. To je pitanje orživosti traicionalnih obrazaca jezika, kulture, uruženja, religisjkih i nacionalnih običaja i ientiteta, u okviru prihvatljivih us lova za razvoj. 60. Kakvo

je bilo traicionalno shvatanje međunarone bezbenosti? -Tradicionalno shvatanje međunarone bezbenosti onosilo se pre svega na uspostavljanje mehanizama za kontrolu sile u međunaronim onosima. Tako a se prema traicionalnom shvatanju međunarona bezbenost najčešde efinisala kao oređeno poželjno stanje u međunaronim onosima u kome su sporazumi o prijateljskim i obrosuseskim onosima garancija a ržave nede biti napanute o rugih članica međunarone zajenice ili međunarodnog sistema. 61. Kako je na međunaronu bezbenost gleao E. Beneš? -Euar Beneš na međunaronu bezbenost kao

na jenu normalnu i večitu želju svih naroa i ržava a buu osigurani o bilo kakve agresije, s jene strane, ili a mogu a računaju na brzu i efikasnu pomod rugih ržava ukoliko buu povrgnuti, onosno izloženi agresiji. Stog Beneš, međunaronu bezbenost izjenačava sa običnim zbirom sih nacionalnih bezbenosti ržava koje čine tu zajenicu. 62. Šta je to ravnoteža snaga i kako funkcioniše? -Sistem za kontrolu sile u međunaronim onosima koji se

mnogo puta praktikovan i još uvek se pratkiruje. Smatra se a je upotrebljavan jo šu starom veku pre svega na Azijskom kontinentu u Iniji, Kini i na Bliskom istoku, a naročito se upotrebljava u Evropi   od takozvanog Vestfalskog mira iz 1648. godine, tj. od polivine sedamnaestog veka. Radi se o tipu sistema za kontrolu sile u 8

međunaronim onosima koji se zasniva na ieji a se mod jene ržave ili grupe ržava može ograničiti ili obuzdati isto takvom ili tolikom modi ruge ržave ili rugih ržava. Dakle, a se onos modi ako su ve ržave u pitanju krede kao tasovi na vagi. Ako u jenom trenutku jean tas ili jena strana prevagne tj. poveda se mod ržave, ona ržava na rugom tasu ili rugoj strani mora a poveda svoju mod a bi uspostavila ravnotežu, onosno balans. 63. Koji su osnovni preuslovi za funkcionisanje ravnoteže snaga? - Da postoji vedi broj ržava (velikih sila) između kojih se uspostavlja ravnoteža; - Da postoje oređene sličnosti ili bliskost između ržava koje učestvuju u stvaranju ravnoteže snaga, - Da vođe tih bar glavnih sila svesno teže uspostavljanju ravnoteže snaga, - Da rat nije zabranjen, tj. a su mogudi ograničeni ratovi. 64. Šta je to kolektivna bezbenost i koji su njeni primeri? -Sistem kolektivne bezbednosti predstavlja jedan

oblik, onosno moel uređenja međunaronih onosa, rai kontrole političke sile i rai zaštite nekih zajeničkih vrenosti svih tih ržava. U najužem smislu reči sistem kolektivne bezbenosti možemo efinisa ti kao savez svih protiv svakog, što se obezbeđuje na sleedi načina. Sve ržave članice sistema kolektivne bezbenost se ugovorom obavezuju a de pritedi u pomod svakoj zemlji koja bue napanuta o strane neke ržave unutar tog sistema. Pti tome se računa, na to a de bez obzira na mod agresora, mod svih ostalih ržava biti veda i a de zaustaviti agresora i obraniti teritorijalnu nezavisnot i teritorijalni integritet ržave koja bue napadnuta. Primeri sistema kolektivne bezbednosti su sistem kolektivne bezbenosti u vreme Društva naroa (1919-1939) i sistem kolektivne bezbednosti u vreme Ujedinjenih nacija (od 1945. pa na ovamo). 65. Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje kolektivne bezbednosti? - Da postoji ogovor između ržava a de svi reagovati p rotiv eventualnog agresora i odbraniti bilo koju

članicu sistema, - Da postoji međunarona organizacija koja de se brinuti o elovanju tog sistema, - Da je rat zabranjen kao sredstvo, odnosno kao metod za ostvarivanje nacionalnih interesaa pojedinih zemalja. 66. Šta je to globalna bezbenost i o kaa se o njoj govori? -Globalna bezbednost predstavlja bezbednost

čovečanstva o estruktivnih izazova, rizika i prenji planetarnih imenzija kojima su neprekino izloženi, a koji se mogu prevazid samo konstruktivnom saranjom ržava koje de nacionalne interese poreiti čovečanskim, onosno planetarnim. O globalnoj bezbenosti počinje a se govori o kraja XX i početka XXI veka. 67. Šta je to privatna bezbenost i ko je organizuje? -Privatna bezbednost predstavlja jedan od sektora

bezbenosti koji učestvuje u zaštiti pojeinačne, ruštvene, nacionalne pa i međunarone i globalne bezbednosti. Radi se zaprovo o sistemu profitnih i nprofitnih subjekata (privatne bezbednosne kompanije, agencije i preuzeda) osnovanim o stane neržavnih aktera koji po princima tržišne ekonomije, pružaju

bezbenosne usluge u omenu iniviualne, javne, ljuske, pa i međunarone bezbenosti, kao i u sferi energetske, informacione, ekološke i vojne bezbenost i. 68. Ko su glavni prestavnici klasičnog realzima u nauci o bezbenosti? -Hans Morgentau, Džorž

Švarcenberger, Aleksanar Hamilton, Rejnol Mikul, Vilkem Bareto, Gaetano Moska , Rejmon Aron i rugi.

9

69. Koje su glavne teze klasičnog realizma? -Da je osnovni interes svake ržave ostizanje što vedeg stepena

modi. Prestavnici klasičnog realizma tvre a je čovek u suštini egositično, sebično bide koje se u ostvarivanju svojih interesa i ciljeva ne obazire na interese drugih, niti na bilo kakve moralne i druge norme, te da se na

slučaj način ponašaju ržave u međunaronoj zajenici. Oni smatraju a za razliku o ržave u kojoj je mogude uspostaviti neki re, pravu i poreak oni smatraju a u međunaronom sistemu u onosima među ržavama vlaa anarhija, pošto nem a nikakvog vrhovnog autoriteta koji bi zavodio red, dakle da je struktura međunaronog sistema anarhična, te a se ržave mogu ponašati onako kako nađu za shono a bi ostvarile osvoje osnovne nacionalne interese, stoga je važno koliku modž ima koja ržava i otua značaj koncepta modi za realističku teoriju.Nacionalni interes se efiniše kao mod.Države mnoraju stalno a voe računa o pretnjama rugih ržava i njihovih saveza pa moraju a se naurožuvaju a jačaju svoju mod, što ona ovoi o naoružavanja rugih ržava i tako u neogle. Po njima ržave moraju stalno a buu u takozvanom „borbenom stavu“, ili se stalno nalaze u takozvanom „egzistencijonalnom grču“. 70. Koje su glavne teze strukturalnog neorelaizma?- Po pristalicama ovog pravca anarhičnost je i a lje glavna

olika međunaronog sistema. Znači nepostojanje nikakvog utvrđenog rea, poretka i vrhovnog autoriteta na ržavama. Zbog toga, je neizvesnot u onosima među ržavama normalna pojava, a to ovoi o nepoverenja među ržavama i potrebe zauzimanja  jednog borbenog stava. Po predstavnicima ovog pravca, nacionalna bezbenost je proizvo karakteristika strukture međunaronog sistema, pa je stoga krajna politika sile neizbežna. 71. Koje su glavne teze kontigentnog realizma?- Da je bezbenost ržava u međun arodnim odnosima

pretežno zavisna o konkretnih okolnosti koje preovlađuju u tim onosima u oređenom trenutku. Da se postizanje nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti ne mora uvek realizovati kroz vojno nadmetanje

ržava i kroz politiku sile, ved se mogu postidi i politikom saranje. 72. Ko su glavni prestavnici klasičnog liberalizma? -Preteče libralnog institucionalizma su Gtfrit Lajtvic, Gotlib Fihte i Imanuel Kant, dok su u dvadesetom veku najpoznatiji predstavnici Inis Klov i Kris Rajt. 73. Koje su glavne teze klasičnog liberalizma? -Teoretičari u okviru ovog pravca, namenjuju institucijama

glavnu ulogu u očuvanju međunarone bezbenosti, propagiraju račvanje bezbenosti, uvažavajudi više nivoa bezbjenosti (pojeinac, ruštvo, ržava, međunarona zajenica, planeta), zatim subjekte bezbenosti koji postoje i jeluju van ržavnog sektora i međunaronu saranju u bezbjenosti zasnovanu na nekim načelima međunaronog prava, međunaronog morala i emokratskih principa. 74. Ko su glavni predstavnici neoliberalizma i koje su njihove glavne teze?- Majkl Dojl, Brus Raset, Robert

Džervis i Kil Hejn. Prestavnci ovog pravca smatraju a emokratske ržave nisu sklone vođenju ratova u međunaronim onosima, pa de uvođenje emokratije u što vedi broj ržava opirneti smanjivanju ili čak nestanku ratova. Takođe, prestavnici ovog pravca prihavataju stavove realista i neorealista o krajnjem zanačaju vojne moedi u međunaronim onocima, ali su ipak uvereni a su institucije u međunaronim onosima ključ za očuvanje međunaronog mira i bezbensoti, a time i za očuvanje nacionalne bezbensoti svake pojeine ržave. Verujudi u ulogu međunaronih institucija, oni tvre a su i te institucije u stanju a stvoe povoljan okvir za međunaronu saranji i a tako ottklone opasnosti o bebenosnog nametanja ržava, tj. o njihove težnje a stalno uvedavaju svoju silu i mod i a tako čuvaju svoju nacionalnu bezbenost. 10

75. Koji su glavni pravci kritičkih teorija bezbenosti? -Socijalni konstruktivizam, Postmodernizam, Globalizam, Feminizam, Neomarksizam. 76. Koje su zajeničke karakteristike kritičkih teorija? -Zajeničke karakteristike kritičkih teorija su

obacivanje stavova i ralizma i liberalizma, onosno neorealizma i neoliberalizma. Pobornici kritičkih teorija obacuju tvrnju a je anarhija bitna karakteristika međunaronog sistema i međunaronih onosa a referentnim objektima bezbenosti umesto ržave, smatraju ruštvene grupe i pojeince. Uz to, naglašavaju značaj neržavnih subjekata bezbenosti, kao i nevojne viove bezbjenosti. 77. Kom pravcu pripada A. Vend i koje su njegove osnovne teze?- Socijalnom konstruktivizmu, a njegove

osnovne teze su a je ržava i alje ključni referentni objekt bezbenosti, i ključni subjekt međunaronih onosa, kao i a je međunaroni sistem anarhičan po svojoj priroi i a ržave presuno utiču na oluke tog sistema, ali za razlku o neorealista smatra a na taj sistem ili na strukturu međunaronih onosa pore sile utiču i ieje, prestave, neke zajeničke prestave, zajenička znanja, zajenička značenj. Dakle, prema A. Vendu sila je i dalje centalni faktor u strukturi međunaronih onosa i međunaronog sistama, ali je svakako značajan i uticaj ieja, prestava i zajeničkih očekivanja ržava. 78. Šta je uzrok međunarone nesigurnosti po postmoernistima? -Prema predstavnicima postmodernizma

„Energetsko isijavanje jezika“ tj. govor relaizma, onosno rečnik realista koji je zapravo govor modi koji insistira na sili, modi, nametanju i naoružavanju ovoi o sukova i prestavlja uzrok međunarone nesigurnosti. 79. Koje su glavne teze pripadnika g lobalističke teorije? -Da više ne postoji klasičan međtunaroni sistem

ržava, ved a je nastala globalna zajenica, onosno globalno ruštvo. Da osnovni elementi togk glaobalnog ruštva ili globalne zajenice nisu više samo ržave ili nisu pre svega ržave , nego je to zajednica pojedinaca, koja nastaje eovanjem mešunaronog javnog prava, merđunaronog morala i nekih rugih činjenica. Dakle, globalno ruštvo nastaje kao posleica globalizacije, procesa koji seovija u svetu na kraju vaesetog i na početkui vaeset prvog veka i a je to globalno ruštvo suočeno sa globalnim bezbenosnim izazovima, rizicima i pretnjama. 80. Šta su to faktori nacionalne bezbenosti i kako se mogu poeliti? -Pod faktorima nacionalne bezbednosti

se porazumevaju neke objektivne činjenice, okolnosti, onosi i procesi, koji utiču na nacionalnu bezbenost. To su takvi činioci koji ne poseuju svest o sebi i o svom okruženju onosno o uticaju na to okruženje. Faktori nacionalne bezbednosti se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. U zavisnosti od prirode i karaktera faktore nacionalne bezbenosti možemo poeliti na prirone, ruštvene i tehničko -tehnološke. Sve prirone, ruštvene i tehničko -tehnološke faktore možemo poeliti na spoljašnje i unutrašnje. 81. Koji su glavni prirodni faktori? Površina teritoerije, Kvalitet tla, Reljef tla, Klima. 11

82. Šta se porazumeva po izazovima nacionalne bezbenosti? -Izazovi nacionalne bezbednosti su objektivni činioci ugrožavanja nacionalne bezbenosti, tj. pojave čiji su štetnost i izvesnost nastupanja realni, ali najmanje verovatni. To su prirone pojave, ruštveni onosi i tehničko -tehnološki procesi čije je postojanje

(samo po sebi) estruktivno, u granicama je tolerantne prihvatljivosti jer ne ugrožava ozbilljno vitalne vrednosti, alije verovatnod a bi u buudnosti moglo a proizvee (uzrokuje ili oprinese) pojave ugrožavanja nacionalne bezbesnoti za snatno obziljnijim i težim posleicama. Reč je o ugrožavajudim fenonmenima sa najvežim stepenom opštosi i najnižim intenzitetom neposrene estruktivnos ti. 83. Šta se porazumeva po nebezbenošdu? -Po nebezbenošdu se porazumeva stanje jenog

referentnog objekta bezbenosti (pojeinca, ruštvene grupe, ržave, međunarone zajenice) koje se karakteriše postojanjem ozbiljnih nevolja ili ozbiljnih opasnosti po taj referentni objekt bezbednosti. 84. Šta su to rizici nacionalne bezbenosti? -Rizici nacionalne bezbenosti su objektivni činioci ugrožavanja nacionalne bezbenosti, tj. konkretni bezbenosti fenomeni čija je realnost i izvesnot nastupanja veda. Rai se o

skupu prironih, ruštvenih i/ili tehničko tehnoloških činioca, okolnosti, procesa i onosa koji, samoslatlno ili u interakciji mogu ali i ne moraju a oveu o procesa i posleice ugrožavanja nacionalne bezbenosti. To su ugrožavajude pojave sa nižim stepenom opštosti i večom ozom estruktivnosti nego bezbenostni izazovi. 85. Šta su to pretnje nacionalnoj bezbenosti? -Pretnje nacionalnoj su subjektivni činioci ugrožavanja

nacionalne bezbenosti, tj. konkretne pojave čije je nastupanje najmanje neizvesno, a štetni efekti nesporni. Reč je o širokom spektru pojava koje su realnost savremene svakonnevice, u kojima konkretan nosilac ugožavanja bezbenosti napaa vrenost objekta ugrožavanja, u ovom slučaju nacionalnu bezbenost. U pretnje nacionalnoj bezbednosti spaaju oružana agresija, vojna intervencije, oružana pobuna, ekonoske sankcije, subverzivna dejstva, terorizam i sl.

86. Koje su konvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti? - Oružana agresija, - Oružana intervencija, - Vojni pritisci, - Oružana pobuna, - Građanski rat, - Diverzija, - Sabotaža, - Subverzivna dejstva. 87. Koje su nekonvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti? - Globalni terorizam, - Transnacionalni organizovani kriminal, - Širenje oružja za masovno uništenje. 88. Šta su to i koje su to vojne pretnje nacionalnoj bezbednosti? - Oružana Agresija, - Oružana intervencija, 12

-

Oružani pritisci, Oružana pobuna, Građanski rat.

89. Koje je osnovno značenje reči rat, a koje je šire značenje? -U osnovnom značenju rat znači oružani sukob

između veju ili više ržava, rai nasilnog ostvarenja oređenopg političkog ili rugog interesa (uništenja protivnika, nametanja oređenog ruštvenog uređenja ili oblika vlaavine, zauzimanja teritorije, otmice nekog važnog obra it). U širem značenju, pojam rata obuhvata i razne ozbiljnije oružane sukobe unutar granica  jene ržave (naronoosloboilački onosno antikolonijalni rat, građanski rat, i sl.), narodito ako su u njih na neki način uključene strane sile. 90. Kada je i kojim aktom zabranjen rat?- 25.06.1945. godine Poveljom Ujedinjenih nacija. 91. Koje su osnovne vrste rata?

Prema prostornom elovanju: unutrašnji i međunaroni (lokalni, regionalni i svetski); U zavisnosti o cilja i iejno političke orjentacije: osloboilački, obrambeni, napaački (agresorski) kontrarevolucionarni, verski isl. U zavisnosti od organizacionih formacija vojne sile: frontalne i partizanske;

U zavisnosti o rofa vojske i mesta izvođnja operacije: suvozemne, pomorske, vazušne; 92. Šta je to agresija po međunaronom pravu? -Protivpravna nasilna akcija  jene ili više ržava protiv

suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti nekek ržave, vođena sa namerom a se ospori njeno pravno na popstanak, izmeni njen ruštveno -ekonomski poredak, otcepi deo njenje teritorije i sl. Prema Rezoluciji Generalne skupštine Ujeinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) akte agresije prastavlja: a) Invazija ili napa oružanih snaga na jene ržave na teritoriju ruge ržave ili svaka vojna okupacija proizašla iz toga, ili svaka aneksija teritorije ruge ržave upotrebom sile; b) bombarovanje teritorije jene ržave o strane oružanih snaga ruge ržave ili upotreba bilo kakvog oružja o jene ržave protiv teritorije ruge ržave; c) blokaa luka ili obala jene ržave o oružanih snaga ruge ržave; d) napa oružanih snaga jene ržave na kopnene, pomorske ili vazuhoplovne snage, pomorsku ili vazušnu flotu ruge ržave; e) upotreba oružanih snaga jeen ržave koje se nalaze na teritoriji ruge ržave, s pristankom ržave prijema, protivno uslovima previđenim u sporazumu, ioli prouženje njihovog prisustva na toj teritoriji posle isteka sporazuma,

f) akcija jene ržave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje rugoj ržavi rai korišdenja za izvrđenje akta agreesije protiv trede ržave; g) upudivanje o jene ržave ili u ime nje oružanih bani, grupa, neregularnih vojnika i najamnika, koji protiv ruge ržave vrše akte oružane sile tako ozbiljno, a se izjenačuju sa ved pomenutim aktima, ili pak značajno učešde u tome. 93. U kom dokumentu se nalazi definicija agresije?- U Rezoluciji Generalne skupštine Ujeinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) od 14.12.1974. godine.

13

94. Ko je ovlašden a utvri postojanje agresije? -Savet bezbjednosti Ujedinjenih Nacija na osnovu glave 7

povelje UN je ovlašden a utvri postojanje agresije, te a oluči koje de se mere preuzeti a bi se oržali ili uspostavili međunaroni mir i bezbenost. 95. Pojam i vrste unutrašnjeg ekstremizma? -Unutrašnji ekstremizam –  jean o va moguda ispoljavanja

ekstremizma uz spoljni, onosno međunaroni. U širem smislu reči po unutrašnjim ekstremizmom se porazumevaju sva ona politička shvatanja (pojeinaca, grupa i organizacija) koja rastično ostupaju o prihvatljivog i zakonitog u političkim onosima i borbama unutar jenog emokratskog ruštva U užem smislu  – po tim ponašanjem se porazumevaju ona shvatanja i ponašanja koja karakteriše neumerenost i isključivost u postavljanju političkih ciljeva i spremnost na upotrebu nasilja i uopšte najgrubljih metoa i srestva rai ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Unutrašnji ekstremizam se u praksi pojavljuje u raznim viovima. Sa stanovišta zašite ustavnog poretka, oni se mogu klasifikovati na sleedi način: Totalitarizam, Nacional -šovinizam i separatizam, Klerošovinizam i verski fanatizam, Ieološko stranački šovinizam, Regionalni partikularizam i šovinizam i Mafijaško -gangsterski ekstremizam 96. Pojam totalitarizma i njegove osnovne manifestacije?- Njime označava ieologija širokog, najčešde

nasilnog mešanja ržave ili neke ruge organizacije u ruštvene onose, koje ima za cilj totalno poređivanje svih činilaca ruštvenog života ržavnom aparatu, počev o pojeinca, preko poroice, o svih oblika ruštvenog povezivanja u svim oblastima ruštvenog života, o privree i politike, o kulture, umetnosti i religi je. Oglea se u na potpunu ominaciju ržave na ruštvom, iktaturu jenog čovjeka ili grupe ljui. U njima ne važe principi emokratije, nema ni najosnovnijih uslova za normalan, emokratski politički život i odnose. Gaze de najelementarnija ljudska prav a i sloboe, o prava na život i ostojanstvo o klasinčnih političkih prava i sloboa (misli, opreeljenja, sloboe govora, zbora, političkog uruživanja it)Osnovne manifestacije totalitarizma su: fašistički, nacistički i staljinistički pokreti i režimi u Italiji, Njemačkoj, Japanu, bivšem SSSR-u i rugim ržavama između vs svetska rata i sreine XX vijeka. Danas se, s obzirom na promenjene okolnosti i taktiku ovih snaga, govori o neofašizmu, neonacizmu, neostaljinizmu i sl. 97. Pojam i vrste nacionalizma?- Pod nacionalizmom se kod nas i svetu podrzumevaju dve skoro sasvim

različite pojave, iako su obe vezane za naciju. Prva je prirona ljubav, briga, vezanost, patriotizam, rooljublje i druga, preterana i neobjektivna ljubav prema svojoj naciji koju prati omaložavanje i vređanje rugih nacija, napai na njih i ostvarivanje interesa svoje nacije na račun ruge. U prvom slučaju se govori o nacionalizmu u pozitivnom smislu (rodoljublje), a u drugom o nacionalizmu u negativnom smislu za koji se koriste izrazi nacionalšovinizam, agresivni nacionalizam, raikalni, militantni, ekstremni nacionalizam ili ultranacionalizam.

Ka su u pitanje pojave nacional šovinizma u jugoslovenskim okvirima, ispoljavao u va svoja osnovna oblika: separatizam i unitarizam 98. Pojam separatizma i secesionizma?- Sepaparatizam potiče o latinske reči separation, što znači cepan,

razbijan, razvajan. Stoga se po separatizmom porazumevaju sva ona shvatanja i ponašanja koja su usmerena na razbijanje neke složene ruštvene celine. Separatizma ima i u međurasnim, u međuverskim, u međunacionalnim i u nekim rugim onosima, ali je najznačajnij za međunacionalne onose i označava prvo ona shvatanja i ona ponašanja koja su usmerena na izvajanje jenog ela neke ržave i na razbijanje te ržave. Za separatizam se još koristi i sinonim secesionizam koji voi poreklo iz građanskog rata u Americi (1862-1865), kaa se jug ocepio o severa, taa se za pokušaj ovajanja nekih južnih saveznih ržava o severnih koristio izraz secesija, odnosno secesionizam.

14

99. Pojam iredentizma?-Oblik separatizma koji je usmeren na izvajanje jenog ela neke ržave rai

njegovog pripajanja nekoj rugoj (ved postojedoj) ržavi. Po pravilu, riječ je o izvajanju teritorije na kojoj živi oređena nacionalna manjina, rai njenog pripajanja susenoj, tzv. matičnoj ržavi. Šta je to klerošovinizam? -Klerošovinizam je nastao spajanjem pojmova klerikalizam i šovinizam. Klerikalizam porazumijeva aktivnosti klera, profesionalnog svešteničkog staleža usmjerene na otvoreno ili prikriveno miješanje u političke onose i borbe, mogao bi se izjenačiti s politizacijom religije, onosno, zloupotreba vere i crkve u političke svrhe . 100.

Šta je to prozelitizam? -Prozelitizam predstavlja aktivnosti usmerene na preotimanje, odnosno preobradanje vernika jedne religije ili verske zajednice od strane druge verske zajednice nedozvoljenim 101.

sredstvima.

Šta je to verski fanatizam? -Vjerski fanatizam predstavlja negativnu pojavu iz redova verskih zajednica koja se oglea u „slepom“ verovanju vernika u sve ono što im njihove verske vođe govore. Verski fanatizam se oglea u vršenju teških zločina usle zaslepljenosti estruktivnom (pseuo) verskom ielologijom i šovinizmom. 102.

Šta su to estruktivne sekte? -Verske zajenice koje karakteriše manipulacija usmerena na psihološku estabilizaciju svojih slebenika s ciljem a se o njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog uha, preki sa opšteusvojenim moralnim i ruštvenim normama i koje sa sobom povlače opasnost ugrožavanja 103.

individualne slobode, zdravlja, obrazovanja i demokratije. Radi se od verskim grupama koje koriste filozofske,

religiozne i terapetuske maske kako bi sakrile svoj cilj koji se oglea u obijanju vlasti, modi i sticanja sledbenika.

Šta je ieološko stranački šovinizam? -Oblik šovinizma koji se oglea u raspirivanju netrpeljivosti između građana jeen zemlje na ieološkoj i stranačkoj (partijskoj) osnovi. 104.

105. Šta je to regionalni partikularizam? *Regionalni partikularizam predstavlja sinonim za regionalni separatizam, ovim izrazom se označavaju pojave izvajanja pojenih regiona (poručja) jene ržave u

zasebne celine, što je mogude nezavisnije o sreišta ržave i rugih regiona. Koji su politički aspekti mafijaškog ekstremizma? -Politički aspekti mafijaškog ekstremizma ogl edaju se u uspostavljanju veza organizovanih kriminalih grupa sa pojeincima iz ržavnih organa vlasti na svim nivoima (iz vlae, ministarstava, policije, sustva, tužilaštva, privrenih strukutr) koji za protivusluge i novac pomažu kriminalnim grupama i pružaju iz zaštitu. Kriminalizacijom pojeinih, pa i vedine članova vlae može rezultirati onošenjem političkih oluka u korist organizovanog kriminala, što utušava emokratske institucije i vlaavinu prava,a ko građana izaziva nepoverenje u vlast. Osim toga mafijaško -ganksterski ekstremizam naročito ugrožava ekonomsku bezbenost vešenjem krivčnih ela pranja novca i utaje poreza, što ovoi o stvaranja socijalne napetosti i nezaovoljstva, političke nestabvilnosti, bužetskog eficita i sl. Takođe, orga nizovani kriminal je često oslonac i logistika omadim i stranim obaveštajnim službama u izvršavanju zaataka i „prljavih“ poslova. Na spoljno -političkom planu, organizovani kriminal može inirektno a postakne ezintegraciju, onemogužavanja ili otežavanje integracije ržave u oređene međunarone institucije i organizacije, uvođenje oređenih oblika sankcija, intervencije međunarone zajenice ili velikih sila kojima se 106.

15

ugrožava integritet zemlje kao i osuu međunarone zajenice zbog toga što je vlaa ne sposobna dam u se suprotstavi, ne želi to a učini ili ga poržava. Huliganstvo i ekstremizam?- Huliganstvo je termin kojim se označava oblik ekstremnog ponašanje kojim se krše pravila ruštvenih normi , bontona, zakona i uopšte estruktivno ponašanje.Sam termin huliganstva dolazi po irskom prezimenu Hooligan  a pojavio se u Velikoj Britaniji krajem 19. veka a opisuje evijantno ponašanje i način življenja uličnih bani i pojeinaca koji su ih sačinjavali. Takođe, anas taj termin 107.

 je opšteprihvaden i opisuje ponašanje ko pojeinaca ili grupa ljui koji se svojim estruktivnim ponašanjem ne uklapaju u ruštvene norme i zakone utičudi negativno na svoju okolinu.Ovakva vrsta ponašanja pripisuje se obično navijačkim grupama iz različitih sportova najčešde ekipnih kao što su fudbal, košarka i sl.Zakoni koje krše huligani su opšti zakoni te se njihovo kršenje oglea u: -

vređanju po raznim iskriminacijskim osnovama pojeinaca ili grupa ljui, fizičkim napaima sa nanošenjem lakših, težih ili čak  smtronosnih povreda, uništavanju javne i privatne imovine, uznemiravanju javnog reda i mira,

ugrožavanju opšte sigurnosti (uglavnom pirotehničkim sredstvima), zloupotrebi zabranjenih sredstava poput alkoholnih pida, narkotika, pirotehničkih sredstava i sl., ometanje ovijanja sportskih i rugih ruštvenih ogađaja.

Različite ržave su različito okarakterisale i zakonski regulisale huligansko ponašanje pa tako postoje različite kazne za takvo ponašanje u obliku: - ruštveno korisnog raa, - novčanih kazni, - zatvorskih kazni u trajanju od nekoliko dana o čak nekoliko godina, - ograničenja kretanja za vreme ovijanja oređenih ruštvenih ogađaja, - izgon i progon za strane ržavljane i sl.

108.

Pojam i vrste terorizma?- Terorizam je meto ostvarivanja političkih ciljeva, za koji je karekteristično

sistematsko primjenjvanje nasilja rai zastrašivanja protivnika, slamanja njegovog otpora i korišdenje takve atmosfere za postizanje ciljeva. Terorizam može biti: unutrašnji (neržavni, antiržavni i ržavni) i međunaroni, revolucionarni i kontrarevolucionarni, iniviualni i grupni. 109.

Koja su posebna ela međunaronog terorizma? -

otmica vazduhoplova,

nezakoniti akti upereni protiv bezbenosti civilnog vazušnog saobradaja, nasilje prema licima koja uživaju međunaronu zaštitu, otmica lica po međunaronom zaštitom, organizovanje terorističkih uruženja za vršenje naveenih krivičnih jela.

U kakvom su onosu unutrašnji i međunaroni terorizam? O unutrašnjem terorizmu se   radi kaa se teroristička akcija ovija na teritoriji samo jene zemlje i ka su svi njeni učesnici ržavljani iste zemlje. I suprotno, o međunaronom terorizmu je riječ ka se terorističa akcija ovija na teritorijama vije ili više zemalja, kad su njiho vi ržavljani više o jene ržave ili kaa su obra, tj. objekti obuhvadeni tom akcijom 110.

16

vlasništvo veju ili više ržava. Ako neka ržava učestvuje u pripremanju terorističkih akcija prema rugoj ržavi ili samo zažmuri pre tim pripremama to je takođe međunaroni terorizam.Kaa je reč o međunaronom terorizmu uopšte, zablua je a se on tiče samo spoljne bezbenosti jene zemlje i samo njenih kontraobaveštajnih službi. Naime, istorija jugoslovenske ržave pokazuje a se taj terorozma oražavao i oražava i na njenu unutrašnju bezbenost. Refleski međunaronog terorizma na unutrašnju bezbenost Jugoslavije su se o saa manifestovali na sleede načine: - Pomaganja i posticanje, o strane rugih ržava, terorističke aktivnosti emigrantskih političkih organizacija protiv Jugoslavije; -

Organizovanje ili posticanje i pomaganje terorističke aktivnosti pojeinih nacionalnih manjina os strane susenih ržava; Obračunavanje stranih službi bezbenosti sa svojim političkim protivniima na teritoriji Jugoslavije;

-

Proširivanje terorističke aktivnosti inostranih terorističkih organizacija na teritoriju Jugoslavije; Na kraju, može se govoriti o svojevresnom terorizmu tzv. međunarone zajenice, ili nekih međunaronih organizacija protiv Jugoslaije.

Šta je to zavera, a šta p revrat?-Pod zaverom podrazumjevamo tajno dogovaranje ili pripremanje grupe lica ili članova neke organizacije, usmereno na obaranje nekog političkog režima, ubistvo neke ličnosti ili izvođenje neke sistemske promene koja se ne može ostvariti   legalnim putem.Prevrat predstavlja nagle promjene ili naglri preokrete u političkim i ruštvenim onosima. 111.

Koje su osnovne vrste zavereničko -prevratničkog elovanja? Osnovne vrste prevratničkog jelovanja su: pobune, ustanci, ržavni uari, pučevi, revoluci je i kontrarevolucije. 112.

zaverničko -

Šta je to pobuna uopšte, a šta oružana pobuna? -Pobune predstavljaju relativno masovne aktivnosti oređenih ruštvenih grupa, usmerene na suprostavljanje postojedem poretku ili nekom postupku njegovih organa ili predstavnika. Pobune počinu kao spontana reakcija oređenih ruštvenih grupa na neko nezaovoljavajude stanje, na neku oluku ili meru, na osujedivanje nekih interesa Oružane pobune s stanovišta ustavnog poretka su najopasnije. Ako ih organizuju zavereničke, onosno ilegalne organizacije i pokreti, lako mogu a prerastu u ustanke, ržavne uare, revolucije i kontrarevolucije 113.

114. Koje su osnovne karakteristike ustanka?- Ustanak prestavlja oblik otvorene oružane borbe (klasa, nacija, rasa), usmeren na zauzimanje vlasti, radi ostvarivanja ubokih ruštvenih promena. Oblik raikalnih

političkih prevrata, masovan po broju učesnika, skoro uviek ugotrajan. Može a počne spontano, međutim perspektivu ima, ako, bar, naknano bue vođen o oređenih organizovanih snaga.Kroz istoriju čovečan stva se pokazao kao efikasan meto ostvarivanje nekih krupnih političkih promena i ciljeva. Šta su to ržavni uari i pučevi? Ko ih vrši? -Državni uar je oblik političkog prevrata, ispoljava kao nasilno i naglo preuzimanje vlasti, najčešde vrše vojne ili političke snage ili oređeni politički krugovi uz njihovu pomod Puč je iznenana, nasilna i nezakonita promena nosilaca najviše ržavne vlasti, po istom scenariju (kao ko ržavnog uara). O ržavnog uara, razlikuje samo socijalni i politički status njegovih izvršilacaNejčešde ržavne uare vrše generali, viši oficiri vojske ili policije, ministri, visoki političari, ok pučeve izvoe – niži oficiri, poručnici, kapetani, anonimni političari it. 115.

17

Šta je to revolucija, a šta kontra -revolucija?-Revolucije predstavljaju najdublje, korenite promjene u  jenom ruštvu, ovoe o raikalnih promena, ako uspeju ovoe o kvalitativnog menjanja političkog sistema, stvaranja novog ruštvenog uređenja, ukianja postojedeg oblika svojine na srestvima za proizvodnju i o promena skoro svih značajnih ruštvenih onosaKontrarevolucije se takođe ostvaruju 116.

primenom nasilja, za razliku od revolucija koje su progresivne, kontrarevolucije vode unazad (regresivne su i konzervativne) 117. Koje su najpoznatije revolucije u istorij i i kaa su počele? -Francuska buržoska revolucija (1789) Oktobarska - Ruska boljševička revolucija (1918) 118. Šta je to ometništvo i kakvo može a bue? -Ometništvo prestavlja javno i trajno suprostavljanje zakonitimi vlastima od strane pojedinaca ili manji h grupa. To suprostavljanje je usmjereno na vršenje teških

krivičnih ela, uz upotrebu nasilja i oružja. Ometništvo može a bue političko i klasično, i jena i ruga vrsta ima bogatu traiciju na našim prostorima. Popularni izraz za tu vrstu je hajučija . Ko je formirao ometničke formacije 1945. u Jugoslaviji? -Albanske nacionalna manjina (tzv.kačaci), ustaše, četnici, omobrani, balisti, belogarejci, križari, muslimanska milicija, vančomihajlovisti). 119.

Šta je to subverzija? -Subverzija prestavlja skup elatnosti koji treba a estabilizuju oređenu ržavu i a oveu o promene njenog ustrojstva, onosno ruštveno -političkog i ustavnog poretka ili bar vlae.U širem smislu, to je organizovana porivačka jelatnost iz inostranstva protiv političkog i ruštvenog uređenja ržave i njenih političkih, ekonomskih i pravnih ustanova. Može a bue otvorena ili tajna, neposrena ili posrena, a krajnji cilj joj je promena nosilaca vlasti ili tukovoedih lica u ržavi, ustavnog ili rušt venog sistema. Oblici subverzije mogu a buu različiti, o psihološko -propaganih o terorističkih i pobunjeničkih 120.

aktivnosti.

Šta je građanski rat u užem, a šta u širem smislu reči? -Po građanskim ratom u užem smislu se porazumijeva samo ona oružana borba u kojoj su suparničke strane priznate za zaradene strane, po pravilima međunaronog javnog prava, što znači a su obe strane organizovane kao suverena ržavna vlast na oređenoj teritoriji.Po građanskim ratom u širem smislu porazumievamo svaki oblik trajnije oružane borbe između građana iste ržave. 121.

Na kojim osnovama počinju građanski ratovi? -Građanski rat može a otpočne na različitim osnovama: klasnoj, nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj, ieološkoj ili nekoj rugoj osnovi. 122.

Šta je to iverzija u političkom smislu? -U političkom značenju po iverzijom se porazumijeva ono političko elovanje koje ima za cilj ovradanje pažnje protivnika o nekih važnih pitanja i problema, zavaravanje traga i namere, tj. elovanje koje služi kao kamuflaža za pripremanje nekog rugog važnijeg elovanja. U tom smislu se govori o tzv. „moralnoj“ ili „ieološkoj“ iveziji po kojom se porazumevaju oređeni psihološki propaganni napai na protivnika usmereni na porivanje njegovih moralnih, političkih i ieoloških vrenosti ili na njegovo „ovlačenje“, na sporena politička pitanja i probleme. 123.

Šta je to iverzija u vojnom smislu? -Po iverzijom u vojnom značenju se porazumevaju iznenani napai napai na protivnika s leđa, napai na sporenom pravcu (rai ovradanja pažnje od pripremanja 124.

18

glavnog napaa), kao i sve one aktivnosti koje su usmerene na uništavanje ili oštedenje objekata i materijalnih zaliha, rai porivanja političkog sistema, privrenog potencijala i obrambene modi zemlje prema kojoj se vrši iverzija (rušenje, paljanje, oštedenje, emontiranje inustijskih postrojenja, saobradajnih i rugih komunikacija, voovoa, brana, alekovoa, sklaišta it.). 125. Šta je to iverzija u krivično -pravnom smislu?-U krivično-pravnom značenju, po iverzijom se podrazumijeva krivično jelo uništenja važnih privrenih objekata. To mora a buepolitički motivisani napa,

tj. napa usmeren protiv ustavom utvrđenog poretka i bezbenosti Republike Srbije. Šta je to sabotaža? -Po sabotažom poražumevamo svako namerno ometanje ostvari vanja nekog ljuskog pouhvata ili cilja. Najčešde je reč o ometanju procesa proizvonje, ali se može raiti i o rugim procesima i akcijama (političkim, vojnim, naučnim i r.) koji se vrši na prikriven, pomukao ili sličan način. 126.

U čemu je osnovna razlika između iverzije i sabotaže? -Prva razlika se oglea u tome što iverzantske akcije vrše pojeinci ili grupe koji na oređeni objekat olaze sa strane, ok sabotažu može izvršiti samo lice koje je zapošljeno u objektu napaa. Druga razlika oglea se u tome što se iverzija može izvršiti samo aktvinim ugo pripremanim činjenjem, ok se sabotoža može izvršiti i činjenjem i nečinjenjem. Treda razlika oglea se u tome što su za iverziju neophoni eksploziv, aktivna srestva za paljenje, pa i oružje, ok izvši ocu sabotaže ništa o toga nije neophono. 127.

Šta je to ekološki kriminalitet? -Ekološki kriminalitet je poseban vi kriminaliteta koji ima za posleicu zagađivanje voe, vazuha i zemljišta u vedem obimu ili na širem poručju, čime se ovoi u opasnost život  i zravlje ljui ili prouzrokuje uništenje biljnog ili životinjskog sveta vedih razmera. Ovaj oblik kriminalnog ispoljavanja karakteriše se: latentnošdu, masovnošdu, inamičnošdu, visokim stepenom specijalizacije i profesionalizacije, organizovanošdu, internacionalnošdu, fleksibilnošdu u onosu na novonastale promene u ruštveno-političkim i ekonomskim onosima u ruštvu, kao i visokom tamnom brojkom. Po ekološkim kriminalitetom u krivično-pravnom smilu porazumevamo sleeda krivična ela ela protiv živo tne sredine: zagađivanje životne sreine, nepreuzimanje mera zaštite životne sreine, protivpravna izgranja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sreinu, oštedenje objekata i uređaja za zaštitu životne sreine, oštedenja životne sreine, uništenje i iznošenje u inostranstvo zaštidenih prironih obara, unošenje opasnih materija u zemlju i neozvoljeno prerađivanje, olaganje i sklaištenje opasnih materija, neozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, povrede prava na inform isanje o stanju životne sreine, zagađivanja hrane i voe za ishranu životinja. Ko mnogih ovih ela kao izvršioci označena su službena ili ogovorna lica u pravnim 128.

licima.

Šta je to organizovani kriminal? -Organizovani kriminal predstavlja kriminalnu delatnost, tj. kontonuirano, u viu poslovne orjentacije, sistematsko vršenje krivičnih ela usmerenih na sticanje profita, monopola i modi koju organizuje i sprovoi u elo grupa hijerahijski povezanih lica koji eluju u sklau sa unapre sačinjenim planom i sastoji se u obavljanju pravno neozvoljenih i ozvoljenih poslova uz korišdenje nasilja, zastrašivanja, korupcije i rugih oblika uticaja na ržavne organe, pojeince i ostale oblike socijalne 129.

kontrole.

19

Šta su to obaveštajne službe? -Obaveštajne službe su specijalizovani aparati (institucije) pojeinih ržava ili organizacia koje se služe specifičnim srestvima i metoama rai sprovođenja obaveštajnih, bezbenostnih, subverzivnih i rugih aktivnosti sa ciljem zaštite nacionalne bezbensoti ržave ili bezbenosti oređene organizacije. 130.

Koje su osnovne olike geopolitičkog položaja Srbije? -Republika Srbija ima veoma složen geopolitički položaj. Naime, nalazi se u prostoru južne Evrope i zauzima centralno mesto na Balkanskom poluostrvu. Kroz našu zemlju prolazi značajan komunikacijski snop Berlin -Beč-Buimpešta-Sofija. Bliski istok, sa krakom ka egejskom prostoru, i u užini o oko 600 km protiče međunarona reka Dunav. Geografski prostor na kome se nalazi naša zemlja je prironi most između centralne i južne Evrope, zapane Evrope i Sreozemlja, zatim istočne Evrope sa Meiteranom, a preko Bliskog istoka sa Azijom i Afrikom i obrnuto. Tim pravcima voe trgovački i strategijski putevi, što ovaj prostor čini interesantnim za mnoge strane ržave, posebno za velike sile i njihove obavještajne službe, 131.

Kakvo je regionalno okruženje srbije? -Stanje bezbenosti u regionu karakterišu izražen nacionalni, verski i politički ekstremizam i uništavanje kulturnog nasleđa, što, pore postojedih ekonomsk ih i socijalnih problema i neovoljno izgrađenih ržavnih institucija, otežava proces brže i uspešnije emokratske tranzicije ržava u regionu. Onose ržava u regionu takođe optereduju povratak izbeglica i vradanje njihove imovine i problemi granica, kao i oređeni problemi koji proizilaze iz neogovarajude integrisanosti pojeinih manjinskih zajenica i grupa u šire ruštveno okruženje . 132.

Pojam sistema uopšte? -Izraz sistem se veoma često upotrebljava u životu i rau ljui, u životu svakog ruštva i poneka ima nešto malo različita značenja. Sam izraz potiče o grčke reči sistema, koja se kod nas prevoi sa nekoliko naših reči, to je prvo plan, zatim re, sastav i sređena celina. Moža i najbolji naš izraz za sistem je izraz sređena celina. To porazumeva a je reč o skupu nekih elemenata koji su međusobno zavisni i povezani u sređenu celinu, to nije bilo koji skup elemenata, ved skup elemenata između kojih postoji aktivan međusobni onos i uticaj, ili aktivna interakcija. 133.

134.

Pojam sistema nacionalne bezbednosti?- Sistem nacionalne bezbednosti predstavlja normativno,

strukturno i funkcionalno uređenu celinu subjekata čijom se elatnošdu ostvaruje zaštita nacionalnih interesa  jene ržave. Sistem nacionalne bezbenosti širem smislu čine sve one ruštvene grupe, organizacije i institucije koje se brinu o nacionalnoj bezbenosti, onosno mogu a oprinesu zaštiti nacionalne bezbensoti (nekonvencionalni, konvencionalni i suplementarni subjekti sistema nacionalne bezbenosti). U užem smislu, sistem nacionalne bezbednosti pod sistemom nacionalne bezbednosti podrazumevamo samo konvencionalne

subjekte i njihove međusobne onosi i elatnsoti koje oni preuzimaju (policija, vojska, obaveštajne službe i službe bezbenosti, tužilaštva, carina, inspekcije, organi za izvršenje krivičnih sankcija i službe privatne bezbednosti). Koji su nacionalni interesi Srbije u oblasti bezbednosti?- Interesi Republike Srbije izraz su vitalnih vrenosti i potreba građana, naroa i ržave i proizilaze iz najviših vrenosti koje su utvrđene Ustavom Republike Srbije. Republika Srbija osnovnim nacionalnim vrednostima smatra, pre svega: 135.

- nezavisnost, 20

- suverenitet i teritorijalni integritet, - slobodu, - jednakost, - izgranju i očuvanje mira, - vladavinu prava, - demokratiju, - socijalnu pravdu, - ljudska prava i slobode, - nacionalnu, rasnu i versku ravnopravnost i ravnopravnost polova, - nepovreivost imovine i očuvanje životne sreine. 136. Šta se porazumeva po politikom nacionalne bezbenosti uopšte? -Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne ržavne politike i sprovoi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje ržava preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti. Njenom realizacijom stvaraju se

pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni ruštveni razvoj ržave. 137.

Koji su ciljevi politike nacionalne bezbednosti Srbije?- Ciljevi politike nacionalne bezbednosti jesu

unapređenje bezbenosti građana, ruštva i ržave, jačanje institucija nacionalne bezbenosti, preventivno elovanje kroz sprovođenje efikasnih mera i aktivnosti, kao i aekvatno rešavanje rizika i pretnji bezbenosti rai zaštite nacionalnih interesa. 138. Koja su osnovna načela politike nacionalne bezbenosti Srbije? -Utvrđivanje i sprovođenje politike nacionalne bezbednosti zasniva se na uvažavanju sleedih osnovnih načela:

139.

prevencija pravo na odbranu kompatibilnost nedeljivost bezbednosti odgovornost

Koji su elementi politike nacionalne bezbednosti Srbije?

-

Spoljna politika Ekonomska politika Politika odbrane Politika unutrašnje bezbjednosti

Politika zaštite manjinskih i ljuskih prava Socijalna politika

Politika u rugim oblastima ruštvenog života

Šta je to strategija nacionalne bezbenosti? -Strategija nacionalne bezbenosti prestavlja najvažniji strateški okument kojim se utvrđuju osnove politike bezbenosti u zaštiti nacionalnih interesa. Polazište Strategije nacionalne bezbenosti čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski pro speritet, socijalna stabilnost, razvoj emokratije i vlaavina prava, poštovanje ljuskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saranje sa najuticajnijim subjektima međunarone zajenice i 140.

21

ržavama u regionu. Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima ruštvenog života i funkcionisanja ržavnih organa i institucija, rai očuvanja i zaštite bezbenosti građana, ruštva i ržave. 141.

Koji su osnovni subjekti dostiza nja i očuvanja nacionalne bezbenosti (kako se ele)? -Pod subjektima

ostizanja i očuvanja nacionalne bezbenosti porazumevamo sve one pojeince, ljuske grupe, organizacije i institcije koje su zaužene za brigu o nacionalnoj bezbenosti ili mogu a oprinesu ostizanju, očuvanju i razvijanju nacionalne bezbenosti. Oni čine sistem nacionalne bezbenost, a možemo ih poeliti na: -

nekonvencionalne, konvencionalne, suplementarne.

Šta su to nekonvekcionalni subjekti nacionalne bezbenosti? -Pod nekonvencionalnim subjektima nacionalne bezbenosti smatramo najviše zakonoavne, izvršne i suske organe jene zemlje, u čijem elokrugu nije irektno vršenje bezbenosnih poslova, zato što oni imaju mnogo šiti elokrug raa ali u okviru tog delokruga donose odluke koje su o bitnog značaja za ceo sistem bezbenosti, pogotovo za 142.

konvencionalne subjekte.

Šta su i koji su konvencionalni subjekti nacionalne bezbenosti? -Pod konvencionalnim subjektima smatramo one subjekte, one organizacije, institucije i službe koje ima ju za osnovni zadatak ili za jedan od svojih važnijih zaataka obavljanje poslova iz oblasti nacionalne bezbenosti, i one neposreno učestvuju u realizaciji politike bezbenosti, onosno u postizanju, čuvanju i razvijanju bebeznosti u svojoj zemlji. U konvencionalne subjekte nacionalne bezbenosti spaaju: policija, vojska, obaveštajne i ruge službe bezbenosti, tužilaštvo, carina, inspekcije, organi za izvešavenje krivičnih sankcija i službe privatne 143.

bezbednosti.

Šta su i koji su suplementarni subjekt i?-Pod suplementarnim subjektima smatramo one subjekte koji irektno ne učestvuju u očvanju nacionalne bezbenosti, ali njihov ra itekako može a bue o značaja za 144.

nacionalnu bezbednost. U suplementarne subjekte spadaju: lokalna zajednica, lokalna samouprava, javna preuzeda, ruga preuzeda, nevlaine organizacije, naučno -obrazovne ustanove, verske zajednice, pojedinci i sl. 145. Uloga Narone skupštine u sitemu nacionalne bezbenosti Srbije? -Narona skupština Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom

elatnošdu. Narona skupština olučuje o ratu i miru, onosi zakone i ruge opšte akte u oblasti nacionalne bezbenosti i nazire ra Vlae i rugih organa ogovornih Naronoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narona skupština, preko Obora za obranu i bezbenost, ostvaruje nazor i emokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti. 146. Uloga šefa ržave i Vlae u sistemu nacionalne bezbenosti Srbije? -Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Presenik Republike ukazuje na oređena pitanja i probleme iz omena nacionalne bezbenosti, pokrede njihovo rešavanje i onosi akte iz svoje naležnosti.

22

Uloga sustva i tužilaštva u sistemu nacionalne bezbenosti Srbije? -Sudstvo ima zadatak da kontroliše zakonitost raa svih ržavnih organa pa time i onih iz sistema nacionalne bezbenosti, takođe naležan je za avanje oobrenja službama bezbenosti i obaveštajnim službama za preuzimanje nekih elikatnih, tj. osetljivih mera kojima se narušavaju ljuske sloboe i prava (npr. oobrenje za tajno prisluškivanje telefona, tajno pradenje i sl.). naime u ustavu Republike Srbije propisano je a se o poštovanja ljuskih prava i sloboa može ostupiti iz razloga zaštite nacionalne bezbenosti, o čemu oluku onose suski organi. Tužilaštvo zajeno sa sustvom štiti ustavni poreak jene zemlje, ali pre svega ima ulogu u gonjenju svih onih koji se ogreše o ustav i zakone Republike Srbije, ili onih koji sa strane eluju protiv interesa Republike Srbije (strani špijuni, onosno agenti stranih obaveštajnih službi, terorsti i ir.). Tužilaštvo, po službenoj užnosti goni izvršioce svih težih krivičnih ela i u okiru klasičnog kriminala i u okviru političkog kriminala, i u tom smislu prestavlja značajan subjekt zaštite ustavnog poretka. 147.

148. Šta je to savet za nacionalnu bezbenost? -Savet za nacionalnu bezbenost je telo koje utvrđuje osnove politike nacionalne bezbenosti i efiniše osnovne mere i aktivnosti na očuvanju i unapređenju

nacionalne bezbenosti i zaštiti vitalnih nacionalnih interesa Republike Srbije. U okviru svojih naležnosti Savet za nacionalnu bezbenost razmatra pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost i funkcionisanje elemenata sistema bezbenosti, njihovu međusobnu saranju i saranju sa rugim naležnim organima ržavne uprave, kao i saranju sa organima i službama bezbenosti rugih ržava i međunaronih organizacija. Pored toga, razmatra preloge naležnih ržavnih organa za oblast obrane i unutrašnje poslove i službe bezbenosti, usmerava i usklađuje ra elemenata sistema nacionalne bezbenosti i prelaže mere za unapređenje stanja bezbenosti i ostvarivanje ciljeva politike n acionalne bezbednosti. Sastav Saveta za nacionalnu bezbenost, pore presenika Republike Srbije, čine najviši prestavnici organa izvršne vlasti i prestavnici ključnih elemenata sistema nacionalne bezbenosti, kao što su Vojska i bezbenosno -obaveštajni sistem. U rau Saveta za nacionalnu bezbenost, po potrebi, učestvuju i rukovoioci rugih ržavnih organa i institucija i ruga lica koja nisu članovi Saveta. Savet za nacionalnu bezbednost prati, koordinira rad elemenata sistema nacionalne bezbednosti, utvrđuje nivo uspešnosti primene Strategije nacionalne bezbenosti i prelaže aekvatne mere za njeno inoviranje, u sklau sa značajem promena činilaca koje je oređuju. 149. Uloga policije u sistemu nacionalne bezbednosti?- Policija prestavlja eo ržavnog aparata vlasti i subjekt koji nacionalne bezbednosti, sastavljenod uniformisanih i neuniformisanih pripadnika, koji u velikom elu nose oružje i i imaju specijalna ovlašdenja u primeni zakona i očuvanju pre svega javne bez bednosti.

Naime, osnovni zaatak policije je a se brine o javnom reu i miru, o ličnoj onosno fizičkoj i imovinskoj bezbenosti građana, ali i o bezbenosti sistema, onosno ruštveno političkog uređenja. Uz ove prevashone užnosti obavlja i mnoge ruge značajne poslove, pre svega čiva i brine se o ržavnim granicama , rai na bezbenosti saobradaja, ima ovlašdenja u vetu sa kontrolopm oružja, sa kontrolom transporta i poslovanja sa opasnim materijama. 150.

Uloga vojske u sistemu nacionalne bezbednosti?- Vojska predstavlja organ konvencionalnog tipa

zaužen za nacionalnu bezbenost, ali pre svega za čuvanje ržave o eventualnih oružanih napaa koji olaze izvan granica jene zemlje. Znači o insotranih napaa, agresije, intervencije it. Iz tog razloga vojsk a prestavlja organ koji se u ime ržave priprema za vođenje rata, tj. unapre se priprema a u ime svoje ržave voi rat ako o njega ođe. Vedina vojski ima čisto efanzvni (obrambeni karakter), tj. sprema se a čuva suverenost ržave i teritorijalni integritet o napaa o strane rugih ržava ili vojnih blokova. Pore ove funkcije, vojska ima ulogu i u čuvanju unutrašnjeg poretka o eventualnih oružanih pobuna i masovnih akcija. Naime, ona se po pravilu, ne meša u očuvanje unutrašnjeg poretka, time se bavi policija i službe bezbenosti, 23

ali ako unutrašnji nerei poprume karakter oružanih pobuna i masovnih akcija, ona se uključuje i vojska. Dakle, njen prevashoni zaatak je čuvanje ržavne celine i ržavne nezavisnosti i suverenosti, ali ako zatreba i čuvanje ustavnog poretka o raznih ekstremističkih i rugih pojava širih i masovnijih razmera. Uloga obaveštajnih službi u sistemu nacionalne bezbenosti? -Obaveštajna služba je aktivnost ili organizacija (ustanova), koja po zahtevu i intencijama voedih političkih snaga, prikuplja, procenjuje i prezentira voedim političkim strukturama klase ili ržave, oređene poatke o protivniku, štiti sopstvene interese o protivnika i angažuje se na rugim aktivnostima kojima se oprinosi ostvarenju oređenih političkih ciljeva. Obaveštajne službe akle prikupljaju oređene poatke a a bi ih učinili što upotrebljivijim i priklanijim za korišdenje, prethono vrše njihovu obrau i analizu, ocenjuju tačnost, pa ih tek posle tog procesa prezentuju krajnim korisnicima, onosno onima koji su ali nalog za prikupljanje.Takođe, obaveštajne službe štite sopstvene strukture o protivnika. Ovom aktivnošdu obaveštajna službe vrše funkciju zaštite, pre svega, struktura koje su ih i organizovale: voedi elovi klase, ržave, po kreta i drugih. Ovim vidom aktivnosti, obaveštajne službe otkrivju oslonce protivnika u sopstvenim voedim političkim strukturama, jer preko njih protivnik otkriva njihove tajne i vrši subverzivnu elatnost. Zatim, obezbeđuje zaštitu svih rugih vrenosti da bi se u borbi sa protivnikom postiglo iznenađenje i pobeilo.Obaveštajne službe imaju, pre svega zaatak a prikupljaju obaveštenja o agresivnim namerama protivničkih ržava, međunaronih vojnih organizacija, blokova, saveza i drugih subjekata prema sopstvenoj ržavi. 151.

152.

Uloga carine i inspekcija u sistemu nacionalne bezbednosti?- Carina prestavlje organ ržavne uprave i

ržavnog aparata u celini koji se bori protiv raznih vrsta carinskih, privrenih, finansijski, poreskih i sličnih prestupa, kao i protiv raznih oblika kriminala u vezi sa tim pitanjima. Carina štiti svoju zemlju pre svega, privreni sistem svoje zemlje o raznih oblika šverca obične robe, o šverca oružja, roge, belog i rugog roblja, odnosno od oblika ilegalne imigracije i trgovine robljem. Naime, ona štiti privreu o raznih vrsta privrenih prestupa i nelojalne konkurencije i u tom smislu je carina, jena o prvih brana na ržavnim granicama, ali ne i samo na unutrašnjim granicama, jer ona može a eluje i u unutrašnjosti zemlje. Takođe , štiti i o raznih oblika privrenog i rugog kriminala, tj. klasičnog i organizovanog kriminala. Inspekcije su subjekti konvencionalnog tipa, tj. ržavni organi koji imaju ulogu a kontrolišu poštovanje, onosno sprovođenje zakonitosti u svim oblastima ruštvenog života. Naime, gotovo a nema oblasti ruštvenog života u kojoj ne postoji inspekcija i koja se bavi kontrolom poštovanja, osnosno sprovođenja zakonitosti, a prekršaji zakonitosti su reovno o značaja za nacionalnu bezbenost. 153.

Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti?- Lokalna zajenica učestvuje u rešavanju

problema građana na lokalnom poručju koji se, pre svega, onose na pristup javnim obrima, kvalitet života i bezbenosti. Bez obzira na raznovrsnost moela, krug naležnosti   lokalnih zajednica mahom je svuda isti: komunalni poslovi, javni saobradaj i infrastruktura, javna bezbenost, posticanje ekonomskog razvoja, zaštita životne sreine, škole, bolnice, socijalni ra, kulturne ustanove it. Organi lokalne samouprave staraju   se o funkcionisanju ržave na njenom mikro nivou (opštine) Sprovođenjem lokalnih propisa, lokalna samouprava omogudava građanima ostvarivanje njihovih sloboa i prava i zaovoljavanje egzistencijalnih potreba u lokalnoj zajednici. Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbenosti oglea se u onošenju propisa kojima se štite vrenosti i interesi loklne zajenice, omogudavanju nesmetanog funkcionisanja javnih službi, unapređenju bezbenosti saobradaja, unapređenju higijene javnih površina, zravstven e bezbednosti stanovništva i ekološke bezbenosti, organizovanju graskih inspekcija, unapređenju socijalne bezbenosti stanovništva, očuvanju ientiteta (socijetalne bezbenosti), zastupanju interesa građana ko viših nivoa vlasti, saradnja sa drugim lokalnim zajednicama u zemlji i inostranstvu itd. 24

Uloga javnih službi i preuzeda u sistemu nacionalne bezbenosti? -Javne službe prestavljaju ustanove, preuzeda i ruge oblike organizovanja utvrđene zakonom, koji obavljaju elatnosti i poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, onosno zaovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje rugog zakonom utvrđenog interesa u oređenim oblastima. Organizuju se kao preuzeda ili ustanove, a o preuzeda i rugih organizacija razlikuju se po tome što su uređene zakonom i što obavljaju elatnosti o opšteg interesa. Preuzeda se organizuju kao javne službe u oblasti javnog informisanja, PTT saobradaja, energetike, puteva, komunalnih usluga i slično, a ustanove u oblasti obrazovanja, kultu re, nauke, socijalne zaštite, zravstvene zaštite is. Shono naveenom javne službe obavljanjem svoje elatnosti oprinose ostvarovanju i unapređivanju nacionalne bezbenosti, pre svega, u sferi tzv. pojeinačne (iniviualne), zravstvene, ekološke, ekonomske i sl.Preuzeda po pravilu vršer oređenu privrenu, vanprivrenu ili stručnu elatnost. Rai se o pravnim licima koja nisu ržavni organi, a samim tim ni sastavni eo ržavnog aparata. Njihova uloga u sistemu nacionalne bezbenosti oglea se u zaovol  javanju egzistenciojalnih i rugih svakonevnih potreba stanovništva. Uloga javnih službi i preuzeda u sistemu nacionalne bezbenosti naročito olazi o izražaja u slučaju ratnog stanja ili vanrenog stanja kaa su ogovorni za obezbeđivanje obima proizvonje i vršenje usluga u elatnostima za koje su registrovane, na nivou utvrđenom planovima obrane i olukama naležnih organa. 154.

155. Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne bezbednosti?- Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne b ezbenosti oglea se u kreiranju opšte bezbenosne kulture, kroz eukativne

programe koji naglašavaju značaj vitalnih vrenosti ruštva i ličnih vrenosti pojeinaca, mehanizme njihovog ugrožavanja i metoologiju njihove zaštite. Razvijanjem bezbenosne ku lture, mladi se osposobljavaju da samostalno i blagovremeno ientifikuju potencijalna ugrožavanja u svom okruženju, a zaštite sebe i ruge i a preuzmu oređene mere na samostalnom sprečavanju neželjenih posleica, ili a o tome obavezne nanležne školske ili ržavne službe. Posebno važnu ulogu u sistemu nacionalne bezbenosti imaju visokoškolske ustanove na kojima se vrši irektna eukacija kara za ra u pojeinim subjektima bezbenosti. Osim toga, u okviru njih se realizuju se mnogi naučni projekti, oržavaju se seminari i naučne konferencije o temema koje se irektno ili inirektno onose na bezbenost. Takođe, fakulteti i naučni instituti imaju kapacitete za izradu nacrta i predloga zakonskioh, strategijskih i doktrinarnih dokumenata iz oblasti bezbenosti, kao i preloga za reviziju postojedih akata. 156.

Uloga nevladinih organizacija u sistemu nacionalne bezbednosti?- Nevladine organizacije su

organizacije, grupe ili tela koje slobono osnivaju i eluju nezavisno o ržave, neprofitnog su karaktera i zasnovane su na obrovoljnosti i obrotvornosti članstva, kao i rugih subjekata s kojima sarađuju. Nevlaine organizacije često pomažu građanima a ostvare neka svoja prava ona kaa ržava, zbog svoje politike ili nedostataka u zakonodavstvu, to nije u mo gudnosti. Osim toga, nevlaine organizacije često ukazuju na orđeni problem u zemlji i prelažu njegovo rešavanje. Shono naveenom možemo zaključiti a se uloga nevlainih organizacija u sistemu nacionalne bezbenosti oglea pre svega u zaštiti i unapređ enju: - ekološke, zravstvene i socijalne bezbenosti stanovništva; - prava oređenih kategorija stanovništva; - nacionalnog zakonoavstva; međunarone saranje sa rugim ržavama i sličnim organizacijama, što porazumeva i lobiranje ko međunaronih organizacija a se oređeni problemi brže reše; - eukacija stanovništva i pripanika ržavnih organa za rešavanje bezbenosnih problema; - teorijske misli kroz izavačku elatnost it. 25

157.

Uloga verskih zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti?- Uloga verskih zajednica u sistemu

nacionalne bezbenosti oglea se u kreiranju svesti o ruštvenim vrenostima, pa i bezbenosnoj kulturi građana čime se postiže bolja ientifikacija najčešdih bezbenosnih problema i izvora ugrožavanja u ruštvu, ukazivanje na njihovu štetnost i pozivanje na opštu akciju usmerenu ka njihovom iskorenjivanju. Uloga građana u sistemu nacionalne bezbenosti? -Građani učestvuju u ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbenosti pre svega svojim ličnim angažovanjem, onosno reakcijama na oređene pojave ugrožavanja nacionalne bezbenosti. Da bi građani mogli a aju svoj puni oprinos zaštiti nacionalne bezbenosti neophoo je uspostavljanje i prihvatanje oređenih vrenosti i oređenog nivoa bezbenosne kulture, kao i inkorporiranje građana u sistem nacionalne bezbenosti kroz neposrenu saranju sa 158.

konvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti, pre svega policijom kroz koncepte poput policije u zajenici, kontakt policajaca i sl.Osim toga građani oprinose zaštiti i očuvanju na cionale bezbednsti kroz

posebna prava i užnosti u obrani zemlje, koja se ogleaju o obavezi izvršavanju vojne, rane i materijalne obaveze, onosno a učestvuju u civilnoj zaštiti, u sklau sa zakonom, olukama naležnih organa i planovima odbrane, ili da bufu raspoređeni na ruge užnosti o značaja za obranu zemlje. Međunarono-pravne osnove srpskog sitema nacionalne bezbednosti?- Po međunarono -pravnim osnovama jenog nacionalnog sistema bezbenosti, porazimevamo neke okumente međunarono -pravnog 159.

karaktera kojima se garantuje nezavisnost, suverenost i tetritorijalna celovitost, odnosno opstanak suverenih ržava. S tim u vezi međunarono-pravnim osnovama srpskog sistema nacionalne bezbednosti smatramo: - Povelju Ujedinjenih nacija; - Helsinšku povelju; - Statut Saveta Evrope; - Dejtonski sporazum; - Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244 - Drugi bilateralni i multilateralni međunaroni ugovori o međunaronoj saranji i međunaronoj politici. 160.

Kada i gde je osnovna OUN?-Ujedinjene nacije su osnovane 26. juna 1945. godine u San Francisku

kaa je o strane 50 ržava potpisana Povelja Ujeinjenih nacija, koja je stupila na snagu 24. oktobra iste godine.

Kako OUN oprinosi nacionalnoj bezbenosti ržava? -Ujedinjene nacije su univerzalna medunarodna meuržavna organizacija koja svojim člancama garantije opstanak, nezavisnost, suverenost i teritorijalni integritet, pravo na vođenje samostalne spoljne i unutrašnje politike (pravo a same uređuju svoje onose ustavnim i zakons im aktima), pravo a potpisuju međunarone, tj. međuržavne ugovore, pravo a stupaju u iplomatske i ruge onose sa rugim ržavama, a stupaju u međunarone organizacie i sl. Takođe, ona oprinosi nacionalnoj bezbenosti ržava kroz svoju elatnost na polju oržanja međunaronog mira i bezbenosti (ključnu ulogu u ispunjenju ovog cilja ima Savet bezbenosti koji u situacijama pretnje miru, povree mira ili agresije ima ovlašcenje za sprovođenje prinunih mera, uključujudi i upotrebu sile prema ržavi agresoru), razvijanju prijateljskih onosa između ržava, ostvarivanju međunarone saranje u rešavanju međunaronih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema, promociji poštovanja 161.

ljudskih prava i osnovnih sloboda i sl.

26

162.

Kada je osnovan KEPS i kada je prerastao u OEBS?- KEPS (Konferencija o evropskoj bezbednosti i

saranji) je osnovan Helsinškim završnim aktom na Konferenciji šefova i ržava vlaa, oržanoj u Helsinkciju 1. avgusta 1975. Prerastao je u Organizaciju pod nazivom OEBS (Organizacija za bezbednost i saradnju u evropi)

1994. goine na samitu u Buimpešti. 163. Šta znači skradenica OEBS? -Organizacija za evopsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Co-operation in Europe  – OSCE). 164.

Koji su glavni organi OEBS-a?-Glavni orgnai oebsa su:

-Konferencija šefova rdava i vlaa koja se oržava svake goine; -Ministarski savet; -Visoki savet; i -Preseavajudi -Sekretarijat. 165. -

166.

„Trojka“

Koji su osnovni ciljevi OEBS-a?- Osnovni ciljevi OEBS-a su:

Izgranja poverenja među ržavama evope; Proširenje privrenje, komercijalne i kulturne sarenje, i opšteg unapređenja kontakata i komunikacije između ržava i njihovih građana; Poštovanje ljuskih prava i osnovnih sloboa, uključujudi i prava nacionalnih manjina, eemokratije, pravne ržave, ekonomske sloboe, socijalne prave, ogovornosti ržava prema životnoj sreini; Stvaranje zajeničkog bezbenosnog prostora o Vankuvera o Vlaivostoka. Kada je i gde osnovan NATO?- NATO je osnovan 4. Aprila 1949. Goine u Vašingtonu .

167. Kakav je puni naziv NATO-a?-Organizacija severnoatlantskog ugovora (Nort Organization - NATO)

Atlantic Treaty

Kako NATO utiče na bezbenost svojih članica, a kako nečlanica? -NATO utiče na bezbenost svojih članica pre svega tako što ih štiti o mogudih oblika ugrožavanja njihove nacionalne bezbenosti. Naime, oružani napa na jenu ili više ržava članica u Evropi ili Severnoj americi bide psmatran kao napa protiv svih, te de u sklau sa članom 51. Povelje, sve članice NATO -a pritedi u pomod napanutoj ržavi, srestvima koja buu potrebna, uključujudu tu i upotrebu oružane sile. Što se tiče uticaja NATO -a na bezbenost nečlanica on može biti pozitivan i negativna. Primer pozitivnog uticaja na bezbenost nečlanica oglea se u sprovođenju programa Partnerstvo za mir i sl., ok se negativan uticaj oglea ugrožavanju, onosno agresiji NATO -a na suverenitet i teritorijalni integritet ržava nečlanica. 168.

Zašto je NATO izvršio agresi ju na Jugoslaviju 1999?-Paravojne snage kosovskih albanaca tzv. „Osloboilačka vojska Kosova – OVK“, finansirana o strane narko -mafije, obučavana u inostranstvu stupila je na scenu 1996. godine, sa zahtevom nza secesijom Kosova i Metohije. Tokom 1997/98 u sleile su pojačane oružane akcije, uz masovni teror na civilnim nealbanskim stanovništvom. Shono Ustavu zemlje i na osnovu čl. 51. Povelje UN o pravu na samoobranu Jugoslavija je preuzela vojno -policijske mere u cilju gušenja pobune. Na koferenciji ministara inostranih poslova Kontakt grupe, oržanoj u Lononu 29. Januara 1999. goine, sačinjen je plan za rešenje kosovske krize i upuden poziv vlai Jugoslavije i prestavnicima kosovskih 169.

27

albanaca da se sretnu u Rambujeu (Francuska). Poziv na konferenciju uputila je francuska i ona je vođena u

ve etape: prva, februara u Rambujeu, ruga, marta u Parizu. Na konferenciji je Jugoslaviji preočen nacrt sporazuma u fotmi ulimatuma, uz pretnje o teškim posleicama u slučaju obijanja. Sporazume je previđao kompletno povlačenje vojnih i policijskih snaga Jugoslavije i efektivnu vojnu okupaciju Kosova i Metohije o strane NATO-a. Nakon tri goine, prema slovu nacrta, bio bi oržan referenum na kome bi se rešila alja sudbina ove pokrajine. U poglavlju 8 Aneksa B previđeno je a trupe NATO -a buu raspoređene na celoj teritoriji Jugoslavije, uz pravo „neograničenog kretanja svojim vozilima, broovima avionima i celokupnom opremom, uključujudi vazušni prostor i teritorijalne voe“, što je praktično značilo potpun g ubitak suvereniteta. Prestavnici Jugoslavije obili su ultimatum, nakon čega je usleila agresija NATO -a na Jugoslaviju, koja je otpočela 24. marta 1999. Goine. Formalno pravno agresija na Jugoslaviju izvršena je a bi se sprečila navona humanitarna kat astrofa, dok se stvarno radilo o zloupotrebi humanitarnog prava, odnosno o grubom kršenju međunaronog prava rai izvršenja klasične agresije, motivisane imperijalističkom politikom SAD-a i NATO-a, na suverenu ržavu koja je, uz to,, članica Ujeinjenih n acija od njenog osnivanja. Šta je to Evropska unija i ge joj je centar? -Evropska unija je definisana kao federacija u monetarnim onosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sreine; konfeeracija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; i kao međunarona organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jeinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jeinstvenoj moneti (usvojenoj o strane 12 članica), zajeničkoj agrokulturnoj politici i zajeničkoj politici u sferi ribarstva.Evropska unija je najmodnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethonog može vijeti, u nekim oblastima ge su ržave članice svoj suverenitet prepustile Evropskoj uniji, može se redi a je Evropska unija feeracija ili konfeeracija. Međutim, Evropska unija nema pravo a premesti oatna ovlašdenja rugih članica na sebe bez opuštenja oređene članice. Isto tako, oređeni broj članica rukovoi samostalno svojim politikama o nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, obrana, valuta.Zahvaljujudi ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može efinisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfeeracija ili feeracija u pravom smislu te reči. Moglo bi se redi a je sui generis celina.Evropska unija nema zvanični glavni gra, a sjeišta njenih institucija se nalaze u nekoliko različitih graova. Međutim, s obzirom a je Brisel (Belgija) seište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i omadin   sastanaka i plenarnih zasedanja 170.

Evropskog parlamenta, on se smatra glavnim gradom Evropske unije.

171.

Koji su glavni organi EU?

Glavni organi EU su: -Evropski parlament, -Evrospki savet, -Evropska komisija, -Evropski sud pravde, -Evropski finansijski sud.

Šta je to ZSBP?-Zajenička spoljna i bezbenosna politika prestavlja rugi stub Evropske unije i oglea se u očuvanju osnovnih spoljno -političkih interesa, posebno nezavisnosti, bezbenosti i nepovreivosti Unije, uključujudi postepeno efinisanje zajeničke obrambene politike i obrane, kao i obezbeđenje mira, jačanje emokratije, pravne ržave i ljuskih prava. 172.

28

173. Na čemu se zasniva saranja konvencionalnih subjekata nacionalne bezbenosti sa sličnim subjektima u inostranstvu?- Saradja konvencionalnih subjekata nacionalne bezbenosti sa sličnim subjektima

u inostranstvu zasniva se na međunaronim okumentima poput Povelje Ujeinjenih nacija, Helsinške povelje i sl., kao i na potrebi ržava za uspostavljanjem stabilne miroljubive sraanje i uruživanja rai uspešnog suprotstavljanja transnacionalnom organizovanom kriminalu, međunaronom terorizmu i rugim subjektima ugrožavanja bezbenosti. Interpol i nacionalna bezbenost ržava? -Interpol prestavlja Međunaronu organizaciju kriminalističke policije sa seištem u Francuskoj u Lionu. Uloga Interpola u ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbenosti ržava oglea se u međunaronoj saranji u okviru Interpola. U okviru Interpola ozvoljena je samo saranja u oblasti opšteg prava (onosno klasičnog kriminalit eta), a "svaka delatnost ili intervencija u pitanjima ili slučajevima koji imaju politički, vojni, verski ili rasni karakter, najstrožije je zabranjena u Organizaciji" (član 3 Statuta), pri tome, suvereno je pravo svake ržave o koje se zahteva saranja, a oluči spaa li konkretno krivično elo u grupu ela za koja je saranja ozvoljena, onosno isključena. Među osnovnim principima organizacije poseban značaj imaju principi: poštovanja ržavnog suvereniteta (saranja se zasniva na aktivnostima koje snag e bezbenosti ržava članica preuzimaju u okviru svojih ržavnih granica i u sklau sa svojim nacionalnim zakonoavstvom); univerzalnosti (svaka ržava članica može sarađivati sa svim rugim ržavama članicama); ravnopravnosti ržava članica (sve ržave č lanice imaju ista prava i po istim uslovima mogu koristiti postojede službe Organizacije); fleksibilnosti ranih metoa (iako omeđeni utvrđenim principima Organizacije, rani metoi su ovoljno fleksibilni i u sklau sa raznolikošdu stanja i struktura u državama članicama); saranje sa rugim agencijama (preko Centralnih nacionalnih biroa ržava članica saranja se ostvaruje i sa ostalim institucijama koje su u ržavama članicama angažovane na suzbijanju kriminaliteta). Rukovoeda i rana tela organizacije Interpola su: Generalna skupština, izvršni komitet, Generalni sekretar, Generalni sekretarijat i Nacionalni centralni biroi. Delatnost Međunarone organizacije kriminalističke policije se razvija u svakom pogleu, i to kako po obimu posla, metoima i upo trebljenim srestvima za njihovu realizacijum tako i po broju zemalja njenih članica. Saranja između zmeđu policija raznih zemalja se ovija saglasno unutrašnjim propisima svake ržave, što je u sklau i sa Statutom Organizacije koji takvu saradnju temel ji na načelu nacionalnog suvereniteta. Njen intenzitet zavisi prvenstveno o učestalosti vršenja oređenih krivičnih ela na međunaronom planu, inamike kretanja učinilaca krivilnih ela i, naravno o geografskog položaja pojeinih zemalja članica i aktiv nosti i zalaganja njihovih Nacionalnih 174.

centralnih biroa. Jedan deo poslova Interpola ima karakter redovne ili stalne delatnosti, dok je drugi privremenog karaktera. Redovni oblici delatnosti se sastoje, uglavnom, u: primeni pojedinih represivnih mera "post-elictum" (prikupljanje potrebnih obaveštenja, utvrđivanje ientiteta lica i leševa, proveravanje kroz

eviencije, pronalaženje lica i premeta za kojima se traga, lišenje sloboe, uzimanje izjava o pojeinih lica it.); razmeni informacija između Nacionalnih centralnih biroa o načinima i srestvima izvršenja krivičnih ela, i o iskustvima, načinu organizovanja, metoama i srestvima suzbijanja pojeinih elikata. Kaa je obavljanje pojeinih poslova po zahtevima rugih zemalja članica Interpola, u isključivoj naležnosti rugih, a ne policijskih organa, Nacionalni centralni biro o kogq je zatražena saranja saranja može inicirati njihovu aktivnost. Povremeni oblici elatnosti se sprovoe, prvenstveno, kroz zaseanje Generalne skupštine, organizovanje stručnih kolokvijuma i seminara po pojeinim pitanjima, a o sreine eveesetih goina i kroz organizovanje regionalnih konferencija. Saradnja u okviru INTERPOL-a je posebno izražena u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, a povoom krivičnih e la pravljenja i stavljanja u opricaj falsifikovanog novca, čekova i menica, ilegalnog transporta i prometa motornih vozila i municije, neovlašdene proizvonje i rasturanja pornografskih slika i filmova, neozvoljene trgovine, krađe i falsifikovanja arheoloških, istorijskih i umetničkih vrenosti. 29

Evropol i nacionalna bezbenost ržava? -Evropol je ured evropske policije formiran u okviru proceure naznačene ugovorom o Evropskoj Uniji 1991. go. Olukom Eropskog Saveta (konvencija Evropol) formirana je sa seištem u Hagu 1995 go. Nakon ratifikacije o strane zemalja članica Evropske Unije i stupanja na snagu konvencije Evropola 01.10.1998. goine, a posle sprovođenja ostalih zakonoavnih aktivnosti Ure evropske policije počinje sa raom 01.07.1999.go. Organi Evropola su: 175.

- upravni odbor, - direktor, - zajenička kontrolna služba za zaštitu p odataka, - finansijski kontrolor,i - odbor za finasije. Evropol oprinosi ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbenosti ržava kroz saranju ržava u kviru primarnih naležnosti Evropola. Primarna naležnost Evropola se oglea u prevenciji i borbi protiv tero rizma, ilegalne proivonje roga i rugih oblika organizovanja a posebno međunaronog kriminala. U naležnosti urea su prevencija i sprečavanje trgovine nuklearnim i raioaktivnim materijalima, ilegalne imigracije, trgovina ljudima, zloupotrebe maloletnika u pornografske svrhe, krađa i trgovina ukraenim vozilima. Evropol se može uključivati i u zajeničke akcije sprečavanja i suzbijanja ubistava, teških telesnih povrea, trgovine organima i tkivima humanog porekla, otmica, uzimanja talaca, protivpravnog l išavanja sloboe, rasizma, prevara, organizovane krađe i ilegalne trgovine antikvitetima, umetničkim elima, iznuđivanja, falcifikovanja novca, falcifikovanja proizvoda i dokumenata, kompijuterskog kriminala, korupcije, pranja novca, piratstva, ilegalne trgovine oružjem, municijom i eksplozivom, ugroženim životinjskim vrstama, hormonskim supstancama i drugim faktorima rasta. Operativno težište raa Evropola počiva na nacionalnim institucijama krivičnog gionjenja, koje uz pomod banaka poataka Evropola i rug ih informativnih centara iz cele Evrope

koje su raspoložive u Hagu, mogu poboljšati svoje elovanje. Informativni sistem koga su organi gonjenja iz ržava članica "napunili" ogovarajudim atotekama, sarži poatke o licima osuđenim za neko krivično elo relevantno za Evropol, o licima osumnjičenim za ista ela, ili o licima za koja činjenice upuduju na mogudnost a de izvršiti neko krivično elo koje je u naležnosti Evropola. Pristup ovom sistemu imaju svi centralni nacionalni biroi i oficiri za vezu pri Evropolu. Osim toga Evropol raspolaže ranim istraživačkim atotekama za izrau faktičke "analize stanja". U tim atotekama memorišu se i poaci olicima koja su sveoci ili žrtve nekog krivičnog ela. Šta je to međunarono ratno pravo i kako se ono anas naziva?-Pravo oružanih sukoba a anas se naziva međunarono humanitarno pravo. 176.

Šta je to međunarono humanitarno pravo (MHP)? -Međunarono humanitarno pravo  je sistem pravila ustanovljenih ugovorima ili običajima koja su posebno namenjena rešavanju humanitarnih problema koji neposreno nastaju u međunaronim i nemeđunaronim oružanim sukobima i iz humanitarnih razloga ograničavaju slobou strana u sukobu pri upotrebi metoa i srestava ratovanja i štite lica i obra koja su pogođena ili mogu biti pogođena oružanim sukobom; primenjuje se o izbijanja oružanog sukoba, onosno ka je prvo zašticeno lice palo u vlast protivničke strane; pravila meunaronog humanitarnog prava se primenjuju čak i ako neka o strana u sukobu ne priznaje ratno stanje. 177.

178.

Koga štiti MHP?-Međunarono humanitarno pravo štiti svakog pojeinca ili kategoriju lica koje ne

učestvuju u sukobu ili su prestala a to aktivno čine, to jest: 30