Muzika Kao Duhovna Staza Patrick Bernard (Bernhardt)(1)

MUZIKA KAO DUHOVNA STAZA

Hrist, Buda. Adonai, Alah, Krišna - obredne himne, mantre i molitve za ove i sve ostale svete ljude celog sveta. Ali šta je moć i značaj prizivanja Svetih Imena? Naučite kako da zamenite graju moderne buke jednostavnim ali potentnim drevnim praksama za povezivanje i buđenje sopstvene unutrašnjosti. Ova knjiga predstavlja zadivljujući slučaj preobražavajuće moći zvuka, uključujući praktične vežbe za svakodnevno isceljivanje. Tu je i analiza čakri kroz zvuk. "Muzika kao duhovna staza uvodi značajni svet zvuka u uši i srca Istoka i Zapada. Vibracija života je zvuk i kretanje, a oni su ovde jedno. " - Don Kembel, autor Mocartovog efekta "Patrik Bernar spaja naučno istraživanje, korišćenje mističnog jezika, i moć sva kodnevnog zvuka i govora na ubedljiv i prosvetljujući način. Čitajući ovu knjigu, niko ne može da ne dođe do novih nivoa svesnosti o stalnoj okruženosti zvukom. Proučavaocima duhovnog zvuka ova knjiga pruža toliko potreban široki pristup uvidom u zapažanja stručnjaka iz mnogih oblasti. " - Tomas Ešli-Farend, autor Isceljujućih mantri "Delo Patrika Bernara otkriva i objašnjava nekada ezoterične dimenzije zvuka i njihov uticaj na svest. Prijemčivost i praktičnost knjige potiču iz autorovog obimnog i duboko ličnog iskustva sa preobraćavajućom muzikom. On nam je pokazao jasan put od ušiju do srca. " - Robert K. Sitler, doktor filozofije na Stetson Univerzitetu

Naslov originala: MUSIC AS YOGA - Patrick Bernard, 2004.

Izdavač: IP ESOTHERIA, Beograd Maršala Birjuzova 13a tel:011/3285-949; 2631-820 web: www.esotheria.com e-mail: [email protected] Glavni urednik: Vladimir Madić Art direktor i direktor produkcije: Bojana Gnjatović Lektura i korektura: Sonja Cvejić Kompjuterski slog: Anita Jovanović Dizqjn korica: Ivana Flegar

PATRIK BERNAR

OTKRIJTE ISCELITELJSKU MOĆ ZVUKA

Prevod Aleksandar Đusić

SADRŽAJ

Spisak

ilustracija

Predgovor

10

Izrazi zahvalnosti

13

Dejstvo zvučnih vibracija Moć

8

14 reči

Metod pevanja i slušanja Mantra-joga i isceljujuća Božja imena

56 72 102

Napomene

148

Rečnik

254

OTKRIJTE ISCELITELJSKU MOĆ ZVUKA

stracije

11 17 18 25 26 28 29 30 31 35 40 41 42 43 47 48 49 53 54 62 64 69 70 74 76 79 81 83 87 90

Iz rukopisa Gunjat al-Munja, 1374-1375. godina Pitagora, iz dela Historia Deorum Fatidicorum Delo gospode Li Juen Šeng; Gongbi stil slikanja Prizor iz prirode; 2002., Laksmi Svirač na gitari; 2000., ND Koster Kim Voters iz Rase; 2001., ND Koster Svete krave; 2003., ND Koster Brama i bogovi, delo Indre Šarme; 2001., Mandala Publishing Dejstva prirode, iz Fladovog dela Collectio Operum Gopi svira vinu, delo B. G. Šarme; 1998., Mandala Publishmg Muža krava, delo B. G. Šarme; 1998., Mandala Publishing V. Albert Martinova slika Alberta Ajnštajna; uz pristanak Arhive Kalifornijskog tehnološkog instituta; Anri David Toro, izvor nepoznat Iz Kuvanja sa Kurmom; 2000., Chakra Press Plovidba božanskog para na mesečini, delo B. G. Šarme, 1998.,Mandala Publishing Svirač na flauti, delo Andela Dinotoa Lotos; 2002., Laksmi Vjasadev, delo B. G. Šarme; 1998., Mandala Publishing; Narada Muni, delo Dira Lalite; 2000., Mandala Publishing Labud, delo Indre Šarme; 2001., Mandala Publishing Indijska deca; 2002., Laksmi Buda u meditaciji, iz dela Indre Sarme U svetu bogova i boginja; 2001., Mandala Publishing Rupa Gosvami, nepoznati umetnik Keramička figura iz kineske Tang dinastije Darvin i Platon, nepoznati umetnici Simbol Om-a sa vencem; Georg Feuerstein Sveti spisi na palminom lišću, nepoznati umetnici Bakta Druva, nepoznati umetnik Sveti Jovan se penje merdevinama na nebo, nepoznati umetnik Spokojni Buda, iz dela B. G. Šarme Gospodar Darme; 2002., Mandala Publishing Omkara dijagram; Georg Feuerstein Om mani padme hum; Georg Feuerstein

PATRIK BERNAR

92 Iz dela Bagavad Gita: Njeno ubeđenje i filozofija; 2002., Mandala Publishing; Priroda suptilnog tela nalik stablu; Georg Feuerstein 95 Šiva Nataradž, delo Indre Šarme; 2001., Mandala Publishing 96 Havajski plesač; 2002., Eddy Y. 97 Egipćanske plesačice, sa grobnice iz Tebe, 1950. p.n.e. 98 Svetleći kanali suptilnog tela; Georg Feuerstein 99 Iz Fladovog dela De Musica Mundana 102. Sadu u molitvi; 2002., Laksmi 103. Kaligrafski detalj iz Tadž Mahala, delo Amanata Kana 108. Iz knjige Hauarda Bekmena Mantre, jantre i mitsko drago kamenje, Balaji Publishing Co. 101 Muladara čakra; Georg Feuerstein 110 Svadištana čakra; Georg Feuerstein 111 Manipura čakra; Georg Feuerstein 112 Anahata čakra; Georg Feuerstein 114 Višuda čakra; Georg Feuerstein 116 Sahasrara čakra; Georg Feuerstein 116 Sahasrara čakra i dijagram Om-a; Georg Feuerstein 117 Isus, nepoznati umetnik 125 Sri Ćetanja sa drugovima, nepoznati umetnik 127 Ravana otima Situ, iz B. G. Šarmine Ramajane; 2001., Mandala Publishing 128 Sri Ćetanja i divlje zveri pevaju, nepoznati umetnik 130 Javni kirtan Sri Ćetanje Prabua i Nitjanande Prabua, nepoznati umetnik 134 Posvećenik odaje poštovanje; 2002., Laksmi 136 Baktivinode Takur, nepoznati umetnik 138 Hebrejska slova 139 Bađan praćen ektarom, delo B. G. Šarme; 2000., Mandala Publishing 142 Buda iz B. G. Šarminog Gospodara Darme; 2002., Mandala Publishing 144 Krišnin univerzalni izgled, iz dela Indre Šarme U svetu bogova i boginja; 2001., Mandala Publishing 145 Cetanja pleše, nepoznati umetnik 159 Zalazak sunca; 2002., Laksmi

govor emni za podešavanje? Kao pripadnici savremenog doba masovnih komunikacija, neprestano smo podvrgnuti zvučnom zlostavljanju neskladne buke sveta.

Pošto nismo u stanju da se smestimo u prirodno okruženje, mnogi od nas trpe to neumoljivo nasrtanje na čula. Brušenje i mlevenje raznih alata i oruđa, kreštanje kočnica, trubljenje sirena, zvonjava mobilnih telefona i ostale moderne divote postepeno iznuruju naša tela i umove. Povrh toga, popularno shvatanje m u zike često odbija beslovesni eho razornih mehanizama koji nas okružuju. Dok stupamo u novi vek, hrapave vibracije, distorzije i krici, vrlo često zamenjuju muzičke melodije. Osim ove baražne vatre buke, čak ni izgovorena reč više nije sveta; ona se sve više koristi za negativne ciljeve. Do koje mere sveukupno dejstvo ovih galama i saopštenja, često prožetih nihilizmom i negativnošću, može da opustoši unutrašnji hram našeg bića? Koliko bolesti, poremećaja, neprilagodenosti i samoubistava ti zvuci proizvode? I na savremenim kompozitorima leži odgovornost stvaranja takve vrste muzike koja može da pomogne da se zacele rane nanete zvučnim zagađenjem, koje je postalo nesreća modernih vremena. Nova muzička dela ne treba da pružaju samo jednostavnu muziku za opuštanje, nego i zvuke koji dovode do preobražaja. Preobražavanje teskobe u spokojstvo, straha i strepnje u dobrotu i poverenje, neznanja u svesnost, bola u vedrinu - to treba da bude osnovna namera u pozadini ovih dela. Izvor nadahnuća i izbor zvukova treba slušaoce da ispune osećanjem celovitosti. Ovo osećanje nije nametnuto spolja, već proističe iz u n u trašnjeg izvora, uvek prisutne večne energije, dostupne svima na-

10

PATRIK BERNAR

ma kad god odlučimo da se okrenemo ka u n u t r a i povežemo sa njom, a muzika preobražaja može da n a m p o m o g n e u tome. Pored toga, energije ove vrste muzike, m o g u pažljive slušaoce da uvedu u natprirodnu atmosferu, koja je spokojna, srećna i miropomazana melemom neuslovljene ljubavi. Ova dimenzija, iako ne može da se opazi okom i u h o m , dostupna je p u t e m r a z matranja svetih spisa i p u t e m intuicije ili transpersonalnog ( n a d ličnog) iskustva. U toj oblasti sve je moguće: svakodnevni stres iščezava, brige i napetosti nestaju i vi kao slušalac prodirete u sferu svog s o p stvenog spokojstva i vedrine. U toj sferi, sva vaša čula obuzeta su jedinstvenim užitkom koji zapravo potiče iz vas samih. Na ovoj tački, ključevi univerzuma su u vašim su rukama. Treba samo da ostavite vrata svog srca i u m a širom otvorena za harmoniju koja će vam pružiti mogućnost da p o n o v o otkrijete svoje p r i r o d no stanje, dopuštajući vam da se vratite o n o m e što zaista jeste.

lnosti Želeo bih, pre svega, da se zahvalim svojoj životnoj saputnici, Anuradi Dofine, za njenu pomoć, uvek prisutnu uslužnost, ljubav i požrtvovanost.

Takođe, želeo bih da se zahvalim i svom izdavaču, Raulu Gofu, koji je bio nepopustljivo podsticajan, doslovno udahnjujući ovoj knjizi novi život. Zahvaljujem se i Lizi Ficpatrik na njenoj iskrenoj podršci. Takođe sam veoma zahvalan i N. D. Kosteru i Stefani Maron na izuzetnoj uredivačkoj pripomoći, a isto tako i timu 'Insight Design' na njihovom kreativnom doprinosu i veštini, naročito Janu Šimkovjaku. Dužan sam da se zahvalim i Bafi Vilijams iz BlueSky Joga Centra u Floridi, za svakodnevno korišćenje moje muzike za vreme njenih časova joge. Molim se za sve vežbače, nastavnike joge, iscelitelje zvukom, osoblje zdravstene zaštite, masere i sve slušaoce koji su mi u proteklih 15 godina slali brojna pisma sa dirljivim pričama o isceljujućim efektima mojih muzičkih istraživanja. Postoji još toliko ljudi koji su zaslužni za nastanak ove knjige, da ni u kom slučaju nisam u mogućnosti da ih sve navedem. Na kraju, želim da se zahvalim i svome duhovnom učitelju, Svamiju B. R. Šridaru, koji je omogućio i unapredio uskladivanje svega u mom životu.

13

ZVUČNIH VIBRACIJA PLOVIDBA NEUCRTANIM VODAMA Znanje o lekovitom svojstvu muzike seže sve do drevnih vremena. Muzika se koristila da pročisti svest, sa uviđanjem da bolest napada samo tamo gde uočava slabost, a da slabost najčešće potiče od nedostatka ravnoteže ili od nečistoća u telu, umu ili duhu. Izreka: 'Snaga je u čistoti' ostaje osnovna istina. Da bi negovali ovu osnažujuću čistotu, i kompozitor i slušalac moraju da razviju takvu umetnost koja je u skladu sa prirodnim zakonima i pravim životnim vrednostima. U odsustvu takve veštine življenja, čovek stvara samo zbrku, nesklad i haos. Što više nauka o zvuku bude prisutna širom zapadnog sveta, bićemo sve svesniji nebrojenih uticaja koje svi aspekti našeg bića - telo, um i duh - trenutno trpe, dok se podvrgavamo, bilo dobrovoljno ili prinudno, zapanjujućoj količini buke, zvukova, ritmova i svih mogućih melodija, čije delovanje većina nas još

uvek ne razume.

Navešću samo jedan primer. Radio je danas zauzeo takvo mesto u našim životima da je slušalac izložen svakojakom muzičkom materijalu, bilo gde i bilo kada. Postoji opšta nesvesnost u pogledu neizbrisivih posledica zvuka na suptilne elemente svesti i memorije. Kao ni sve ostalo u vasioni, radio sam po sebi nije ni dobar ni loš. Način na koji ga koristimo odreduje prirodu dejstava koje on ima na sve nas u celini.

U

PATRIK BERNAR

Istoričar muzike Siril Skot u svojoj čuvenoj knjizi Muzika: njen tajni uticaj kroz vekove, dokazuje da naše postupke u ovoj oblasti treba da odlikuje izuzetna obazrivost. U svom delu, prvi put objavljenom 1933. godine, Skot podrobno ispituje delovanja muzike na um i na svet osećanja. On nam pokazuje, na primer, do koje mere je Hendlova muzika uticala na viktorijansko doba, kako je "njegova svečana i smerna muzika budila u ljudima određenog temperamenta primetno osećanje preterane ozbiljnosti, izražene u vidu patološke sklonosti ka pogrebnim dekorima", i kako je "to bilo posledica pogrešnog shvatanja religije i duhovnog života uopšte." 1 On takode objašnjava da je Betoven bio u isti mah i psiholog i muzičar, i da njegov muzički stil ima moćno oslobadajuće dejstvo na podsvest onih koji slušaju njegovu

muziku.

Zvuci doista deluju kao stimulansi koji pobuđuju misaoni proces i oslobadaju energije uskladištene u podsvesti. Upravo to je ono što nam pruža razlog za zabrinutost u današnjem svetu, u kome postoje naročito agresivne vrste muzike. Kao što su Hendlove muzičke vibracije uticale na njegovu epohu i kao što Betovenove simfonije imaju oslobadajuće dejstvo na umove slušalaca, iste tako i silovito rušilačke vibracije izvesnih sinkopiranih ritmova izazivaju podsvesne nehotične reakcije koje vibriraju usled fenomena rezonance i prilagodene su emocijama povezanim sa nasiljem i uništavanjem. Obaveza čovečanstva je da započne ozbiljna istraživanja usredsređena na ovu temu, i da o njihovim rezultatima obavesti one n e srećne žrtve koje u ovoj vrsti muzike ne mogu da nađu ništa drugo do ono što ona nudi: frustraciju, patnju, teskobu i razaranje. Svaka muzička vibracija povezuje nas sa odgovarajućim nivoom postojanja. Ukoliko smo svesni ove činjenice, u mogućnosti smo da svesno biramo specifično povezivanje koje odgovara našim željama. Ncka muzička dela su škodljiva, dok druga imaju umirujuća i produhovljujuća dejstva. Neki oblici muzike preterano uzbuđuju i stoga iznuruju, dok drugi takode podstiču, ali bez iscrpljivanja snage. Prema tvrdnji Sirila Skota, nezasiti karakter sinkopira15


nog ritma, sračunato odbija svaku duhovnu i uzvišenu sadržinu, i umesto toga dovodi do preteranog nadraživanja nervnog sistema i posledičnog slabljenja sposobnosti za koncentraciju i samokontrolu. U svetlu ove informacije, treba još jednom da ispitamo naše zaključke o zabrinjavajuće učestalim samoubistvima, depresijama i procentu maloletnih otpadnika u našoj kulturi.

DREVNI NAČIN Starim narodima je biio poznato da je muzika melem koji blaži dušu.

Preko sposobnosti sugestije, odredeni ritmovi i melodije pružaju protivotrov za ljudske strasti. Pitagora je smatrao mogućim da ta sugestivna moć značajno doprinese dobrom zdravlju, pod uslovom da se prikladno upotrebljava.2 On je taj proces izlečenja nazvao 'pročišćavanje'. Bio je prvi koji je osnovao školu za proučavanje uticaja ritma na ljudske strasti, i muziku koja proizvodi p o zitivne uticaje je nazvao 'muzika sfera'. Verovao je da su nebeska tela suštinski povezana sa zvucima koje ljudi mogu da proizvedu na žičanlm instrumentima, i da znanje o toj umirujućoj muzici pruža mogućnost temeljnog izlečenja. Pitagora je za svoje studente izumeo i primenio ono što se naziva aparat ili pomagalo, odnosno uzorke koji predstavljaju božanstveno skladne mešavine izvesnih dijatoničkih, hromatičnih ili harmonizovanih melodija. Pomoću njih je, tvrdio je, lako da se prenose ili preusmeravaju duševne strasti - tuga, ljutnja, sažaljenje, žudnja, oholost, lenjost i naprasitost - pod uslovom da su uobličene nedavno ili potajno. Svaku strast je ispravljao u skladu sa normama vrline, ublažavajući je podesnim melodijama, koje se mogu porediti sa blagotvornim lekovima. Svake večeri, kada su njegovi učenici odlazili na spavanje, Pitagora je izvodio posebne ode i pesme da bi ih oslobodio dnevnih poremećaja i nemira. Pročišćujući im intelekt od nepostojanosti telesne prirode, on im

PATRIK BERNAR

je na taj način obezbeđivao spokojno noćno spavanje sa prijatnim, a ponekad i proročanskim snovima. Dok su se budili, pevao je ili svirao na svojoj liri drugačije kompozicije i prigodne modulacije da bi ih oslobodio tromosti kojom ih je ispunila noć. Prema tome, prema tvrdenju Pitagore, sasvim je mogućno pročistiti telo i um koristeći muzičke energije. Verovanje u preobražavajuću moć zvukova bilo je rašireno i u staroj Kini, u kojoj je muzička veština bila deo obrazovanja plemića. U istorijskim memoarima zen-učitelja Su Ma Tsien-a, koji potiču iz prvog veka stare ere, saznajemo da izvesni tonovi doprinose blagotvornom načinu ponašanja. Tsien je pisao: "Zvuci i muzika pokreću i stimulišu arterije i vene. To proizvodi životvorni dah i srcu pruža sklad i čestitost. Ton kong utiče na slezinu i podstiče u čoveku svetost. Ton kio deluje na jetru i donosi čoveku skladnost savršene dobrote. Ton če deluje na srce i donosi čoku sklad idealnih običaja i obreda. Ton jo utiče na bubrege i pruža čoveku sklad savršene mudrosti." 3 Na osnovu ovog rukopisa je jasno da je lečenje fizičkih poremećaja putem zvučnih vibracija u staroj Kini bilo uobičajeno. Osim toga, Su Ma Tsien-ov rukopis pokazuje da su Kinezi verovali da svi muzički tonovi potiču iz srca. Drevni rukopis objašnjava da se osećanje, nastalo iz duševnog uzbuđenja, manifestuje u spoljnom svetu u obliku zvuka. Kada su zvuci lepi, oni predstavljaju ono što nazivamo muzičkim notama. Stoga su (i tu ovo saopšteje dobija svoje puno značenje) tonovi tegobnog razdoblja nosioci mržnje i razdraženosti. Muzički tonovi zemlje koja propada su žalosni i zabrinuti i tište njen narod. Zvuci i tonovi odražavavaju način upravljanja u dotičnom periodu. Analizirajte muziku naroda, nacije, rase, i steći ćete jasnu predstavu o motivacijama, željama i prioritetima pojedinaca. Muzika koju ljudi slušaju, govori mnogo toga o tome kakvi su. Brojni istorijski prikazi kazuju nam da su kraljevi plemenitog srca propisivali staru kinesku muziku. Te vođe bile su svesne og-


romnog uticaja muzičkih vibracija na ponašanje ljudi. Shvatali su da nesređen način života vodi društvo u propast. Stoga su obredna umetnost, ples, slikarstvo i ponajviše muzika bili u izvesnoj meri kontrolisani, da bi se pomoću njih uspostavili umereni principi za stanovništvo. Muzika nikada nije bila žestoka, kako ne bi podsticala nasilje. Nije bila ni tužna, kako ne bi slušaoce dovodila u potišteno stanje uma. Nije se usredsređivala na osećanja besa ni straha, kako u narodu ne bi izazivala uznemirenost. Čovečanstvo je izloženo beskonačnom broju prizora, zvukova i osećanja. Kada ljubav i mržnja nemaju vladajuće norme izražavanja, onda se ispoljavaju u skladu sa podsticajima koji na njih utiču. Samilosna priroda pojedinaca biva potisnuta i njima vladaju prevashodno njihove strasti. U drevnoj Kini, muzika je objedinjavala telo, srce i um. Danas je najčešći slučaj - pošto u upotrebi muzike vlada anarhija da muzika ne objedinjuje nego razjedinjuje. To razdvajanje fizičke, emotivne i mentalne osobe jedne od druge, dovodi do ozbiljnih neuravnoteženosti, koje zatim uzrokuju teške sociološke probleme. Kompozitori su u poziciji da stvaraju muziku koja ujedinjuje osećanja i proizvodi umirujuće efekte. Oni mogu da nam pomognu da ponovo otkrijemo svoj istinski duhovni identitet i da spreče izumiranje božanskog principa u našim društvima. Muzika je u stanju da poboljša srce. Ona služi poučavanju, budući da poseduje sposobnost da nas duboko pokrene, i da izazove promenu običaja i navika. Stari kineski kraljevi su to znali, i zato su vodili brigu da muzika bude dosledna i skladna u ritmu i harmoniji. To ipak ne znači, kao što će nesumnjivo neki ishitreno prigovoriti, da je vladala mračna i stroga atmosfera. Muzika je stvarala radost. Medutim, užitak ispoljen u nedostatku harmonične umetnosti življenja dovodi do zbrke i nemira. Čulni užitak, na primer, kada ne zna za grani-

PATRIK BERNAR

cu, kada nije pod kontrolom svesti, može da uzrokuje ćelijske, pa čak i fatalne bolesti. Prema izveštajima američkog ministarstva zdravlja i socijalne politike, na primer, povišen nivo dopamina u mozgu može da izazove ćelijske poremećaje i neizlečivo oboljenje. Iz tog razloga je drevna Kina ustanovila propis, umetnost življenja, i objavila da je ispravno da zvuci pružaju zadovoljstvo, ali ne do tačke nemara i bezobzirnosti. Oni koji su stvarali muziku, činili su to sa namerom da ona slušaocu pruži umerenu ra-

dost. i

Cilj kompozitora u vezi sa psihičkim formiranjem stanovništva i šircnjem njegove svesti, uvek je bio da se suprotstave svakoj preteranosti. Delovanje koje vodi ka umerenosti, vladanju samim sobom, blagosti i proširenim vidicima, uvek je uspešnije ukoliko sadržava jednostavnost i bezazlenost.

ZVUK U VREMENU TEHNOLOGIJE Mi najveći deo vremena ne slušamo muziku, već je samo čujemo.

Malo je ljudi sposobnih da slušaju, zato što je slušanje darivanje svoga bića drugima. No, šta se događa kada čujemo muziku? Ona na nas vrši odreden uticaj, blagotvoran ili ne. Može da nas osokoli ili da nas učini pospanim. Čak i ukoliko se radi o pozadinskoj muzici, na koju ne obraćamo naročitu pažnju, ona potajno deluje na naš nervni sistem. Zamislite, na primer, ulazak u prodavnicu. Muzika se širi iz zvučnika, ali mi je, u stvari, ne slušamo. Odlazimo pravo do onih proizvoda koji nas zanimaju, ne osvrćući se na pozadinsku m u ziku. Bez obzira na to, muzika je svesna nas. Ona je zainteresovana za nas. Ona podmuklo prodire u naša tela putem koji je naučnik Tomas Zeberio nazvao 'vrtložna pukotina', odnosno, p u tem elektromagnetskih centara u telu.5 Preko tih centara muzika se širi i obavlja svoj zadatak: ona slama naše odbrambene mehanizme i podstiče nas da kupimo i one proizvode koji nam zapra-


vo nisu potrebni. Naša razboritost je poremećena i uskoro punimo svoje torbe raznoraznim nepotrebnim stvarima. Takva je uloga muzike kao marketinškog sredstva. U knjizi o muzičkoj terapiji, Priručnik za muzikoterapiju, psihologa pedijatra Rolanda Benenzona, nalazi se i izveštaj o iskustvu italijanskog fiziologa Patrije, koji je obavio vrlo značajne eksperimente koji su utvrdili dejstvo odredenih zyučnih kombinacija na dotok krvi u mozak.6 Izmedu ostalih muzičkih formi, on je koristio i vojne marševe poput 'Marseljeze' i bio je u prilici da konstatuje da se dotok krvi u mozak pojačava kada osoba sluša vojničku vrstu muzike. Bilo da se koristi za marketing ili u vojne svrhe, neosporno je da muzika utiče na naš ćelijski sistem kao celinu. Kao što je Ralf Tegtmejer napomenuo u svom Vodiču u novu muziku za unutrašnje putovanje: "Mi obično ne pokušavamo da zasnujemo potpuno svestan odnos prema muzici. Ona je za nas izvor oslobađanja, često jedinog oslobadanja koje nam je poznato, i iz tog razloga je precenjujemo. A kada dospemo do te tačke, više nismo u stanju da posumnjamo u nju i da se delotvorno zaštitimo od 7 naopakog uticaja koji ona može da vrši." U svojoj informativnoj knjizi, Vaše telo ne laže, Dr Džon Dajmond objavljuje plodove svog istraživanja - otkrića koja potvrduju rezultate mnogih drugih istraživanja - usredsredenog na posledice muzike na biljke i na ljudsko telo. On je došao na ideju da izmeri mišićnu reakciju pacijenata dok slušaju različite vrste muzike. Evo šta je izmedu ostalog saopštio o svojim eksperimentima: Posle rada sa stotinama ispitanika, ustanovio sam da slušanje rok muzike često dovodi do mlitavljenja svih mišića u telu. Uobičajen pritisak koji je potreban da se kontroliše snažan rameni mišić (trouglasti mišić koji se koristi za podizanje ruke) kod odraslog muškarca iznosi otprilike 18 do 20 kilograma. Kada svira rok muzika, potrebno je samo 5 do 7 kilograma pritiska. Svaki od većih mišića u telu p o vezan je sa nekim organom. To znači da velika količina p o pularne muzike kojoj smo svakodnevno izloženi utiče i na

PATRIK BERNAR

sve telesne organe. Ukoliko tome pridodamo i mnoge sate sviranja radija svuda oko nas, možemo da ustanovimo koliko je to grdan problem. Neprirodni ritam rok muzike (trotaktni ritam - da-da-Da) i njen visok nivo šuma prouzrokuju u nama slabost i mlitavost. Štetna muzika smanjuje fizičku energiju, bez obzira na to koliko glasno se sluša.8 Druga klinička ispitivanja pokazala su da je pri trotaktnom ritmu čitavo telo dovedeno u jedan oblik stanja pripravnosti. Ovo stanje podstiče hiperaktivnost, nemir, razdražljivost, neprekidnu uskomešanost i smanjenje perioda pažnje. Donošenje odluka postaje otežano i u čoveka se uvlači osećanje da se stvari ne odvijaju onako kako bi trebalo. Potom sledi gubitak energije bez očiglednog uzroka. U knjizi Lekovite energije muzike, autor Hal A. Lingerman piše: "Destruktivna muzika oštećuje ne samo vaše fizičko telo, nego i vaša osećanja i mentalne procese. Takvi zvuci vrše uticaj na čitavu vašu auru, čineći da se osećate psihički rascepkani, nepotpuni, uplašeni, ratoborni, usamljeni, napeti i besciljni. Takvi stresni, ružni zvuci će uz to rasturiti vaše planove i zamagliti i poništiti vaše ciljeve. Najtragičnije je to što će vas neskladna muzika otuditi od vašeg unutarnjeg centra rukovođenja, raskidajući vaš samosvesni savez sa Tvorcem, ostavljajući vas sa osećanjem napuštenosti, i podvrgavajući vas dominaciji negativnih vibracija."9 Postoji i alternativni način da izadete na kraj sa savremenim svetom, način koji unapreduje život, a on se sastoji u tome da stalno budete svesni muzičkih energija koje nas okružuju, prodiru u naš organizam, ispoljavaju na nama svoje sugestivne moći i na taj način nas potčinjavaju svome uticaju. Ovaj proces je stanje budnosti i obazrivosti, jer u pitanju su ništa manje nego čovekovo telo i srce. Reč srce ovde upućuje na suptilnu srčanu čakru smešteno nešto iza fizičkog srca. Upravo u tom sićušnom živom kompjuteru obraduju se emotivna i čulna dejstva muzike. Često je neophodno da se bude pažljiv kako bi se čovek zaštitio od, ili pak, da bi iskoristio blagotvorne efekte, muzičkih energija i mnogih vrsta zvukova koji ispunjavaju naše trenutno životno okruženje.


Rolando Benenzon postavlja pitanje: "Sa čudesnim razvojem zvuka u našoj današnjoj civilizaciji, kakve su promene nastale u telesnim mehanizmima koji se zasnivaju na enzimima? O tome još nemamo jasnu predstavu, ali po svemu sudeći, te promene ne obećavaju ništa dobro u budućnosti. 1 0 Primorani smo da posumnjamo da ogromna većina zvukova proizvedenih u našem savremenom svetu - bilo da se nazivaju muzičkima ili ne - ima za posledicu zabrinjavajuće funkcionalne poremećaje, kako kod odraslih, tako i kad su u pitanju deca. Ti zvuci mogu bez oklevanja da se okarakterišu kao štetni za čovekovu dobrobit i za našu daljnju evoluciju. Medutim, da li smo mi svesni dejstva zvukova na naše biće? Mi sa poverenjem, iz dana u dan, upijamo sve moguće ritmove, tonove, melodije i harmonije, koje se ponavljaju u nedogled. Koliko nas je koji shvatamo da jedna te ista muzika koja se stalno iznova sluša u toku dugog vremenskog perioda proizvodi emocije koje ostavljaju snažan p e čat na našoj ličnosti i karakteru, i na taj način utiče na tok našeg života? Pre nego što razmotrimo delovanje muzike na našu dušu, zapitajmo se ipak u kojoj meri zvuci vrše uticaj na naše fizičko telo.

KADA MUZIKA ZAGLUŠUJE I OGLUVLJUJE Razumljivo je da ćemo razmatranje fizičkih dejstava zvuka započeti od uha.

Uho se sastoji od tri dela. Spoljnje uho (ušna školjka i slušni kanal) sakuplja zvuke iz okoline, koji se zatim pojačavaju u srednjem uhu pomoću bubne opne (membrane) i tri koščice koje su medusobno sastavljene. Potom vibracije stižu do unutrašnjeg uha, tzv. puža, koji kroz slušni nerv šalje obaveštenje u mozak. Oštećenje jednog od delova ovog izvanrednog akustičkog uredaja, ima za posledicu pogoršanje sluha. Trajni osećaj gluvoće i zviždanja u ušima koje čovek oseća dok napušta glasan muzički koncert ili noćni klub, predstavljaju znake ćelijskih poremećaja slušnog sistema.

PATRIK BERNAR

Ukoliko želimo da opazimo suptilne energije nošene zvukom, rečima i muzikom u nekom dužem vremenskom periodu, moramo uvek da zaštitimo svoje uši kako bismo prodrli u oblast dubokog, sadržajnog slušanja. Da bismo se zaštitili od prejakog svetla, koristimo sunčane naočare. Nažalost, ne postoji ništa što bi zaštitilo uši. Na nama je da razvijemo dovoljnu svesnost kako bismo izbegli štetnu buku. Česta izloženost nivoima buke iznad 90 decibela (dB) izaziva nepovratna ćelijska oštećenja koja, na anatomskom nivou, dovode do mikro-krvarenja u pužu, a na simptomskom nivou do potpunog gubitka sluha. Decibel je naučna jedinica za merenje zvuka: deci, za deseti deo, i bel, po Aleksanderu Grejemu Belu, izumitelju telefona. Za zvuk koji je deset puta glasniji od drugog zvuka, kaže se da je za 10 dB jači, i za svako desetostruko povećanje snage zvučni nivo raste za 10 dB. Tako, zvuk koji je hiljadu puta jači od drugog, jači je za 30 dB; ukoliko je jači sto hiljada puta, znači da je jači za 50 dB. Naučnik Klod Ilu ovako opisuje dejstvo visokih nivoa decibela na uši: Od 120 dB naviše (uobičajen rok koncert) zvučni uticaj ima isti efekat kao naglo sagorevanje uz pritisak. Nije retkost da se bubna opna pocepa kao opna bubnja u koji je udarano suviše žestoko. Odmah zatim sledi potpuna gluvoća, praćena neobičnim akustičkim fenomenima poput neprekidnog zviždanja i zvonjave u ušima koji nedeljama traju pre no što se smanje i potom nestanu, katkada samo delimično. Unutarnje uvo krije 28 000 vlakana - i nijedno više od toga. Te veoma prefinjene ćelije su minijaturni, krajnje složeni kompjuteri. Svaki od njih ima svoju specifičnu funkciju u odabiru informacija, anałizi zvukova, rastavljanju frekvencija pre njihovog slanja kroz slušni nerv, izuzetno pouzdan elektro-akustički program, koji mozak lako dešifruje... Što je zvuk silovitiji i oštriji, to je verovatnije da će oštetiti vlakna koja, nažalost, nemaju sposobnost da se obnavljaju. Razumljivo, što je manje funkcionalnih vlakana, uvo je manje efikasno." 23


Moramo brižno da zaštitimo slušni nerv ukoliko želimo da posedujemo koncentraciju, ravnotežu, budnost i pažnju. Povrh t o ga, oštećenja unutrašnjeg uha trajna su i nepopravljiva. Krv više ne teče u one delove puža koji su zahvaćeni nekrozom; to je ćelijska smrt. Slušna pomagala namenjena su samo za srednje uho (da bi se ublažile posledice oštećenja na bubnoj opni i/ili koščicama u srednjem uhu), a usled toga što pojačavaju zvuke, ona dodatno povećavaju nivo oštećenja. Važno je da budemo unapred upozoreni. Kada buka postane preglasna, smesta treba da preduzmemo nešto kako bismo zaštitili svoje osetljive uši. Uvo je organ za ravnotežu. Iznad 90 decibela, može da dode do vrtoglavice i problema sa pamćenjem, a ponekad i do depresije. Buka može da se definiše kao zvuk koji je glasan, neprijatan i nepoželjan. U SAD, federalni propisi služe ograničavanju nivoa buke na radnom mestu i zaštiti zaposlenih od niže produktivnosti i ozleda. Za neke osobe, pak, stvaranje buke predstavlja znak moći. Iz tog razloga je buka postala nesreća dvadesetog veka. Prema nekim procenama, za industrijalizovanu zemlju sa približno 50 miliona stanovnika, godišnji izdaci za zdravstvenu zaštitu koji mogu direktno da se pripišu posledicama buke, dostižu pet milijardi dolara - isto koliko se izdvaja i za borbu protiv štetnih p o sledica pušačke zavisnosti.

Stvarne cifre su verovatno još veće, pošto mnogi bolesni ljudi ne mogu tačno da utvrde uzrok svojih oboljenja. Pored toga, mnogi lekari još nisu potpuno svesni fizičkih i psiholoških povreda izazvanih prodornim zvucima preterano osetljivih alarma protiv krađe, gromoglasnih motocikala opremljenih nedozvoljenim prigušivačima, napadnog tandrkanja pneumatskih bušilica, zavijanja policijskib kola, vatrogasnih i ambulantnih sirena, i stvarno n e podnošljivih nivoa preglasne muzike. Povrh svega toga, sada imamo i sveprisutne zvuke preobilja različitih mobilnih telefona sa kojima moramo da se nosimo. Neposredno ili posredno, buka pospešuje nastupanje i napredovanje mentalnih bolesti. Potresajući čitav naš organizam, dok ga ne dovede do stanja neuravnoteženosti, buka potajno napada 24

PATRIK BERNAR

naš nervni sistem, izazivajući zamor, vrtoglavicu, čireve, kardiovaskularne probleme, nezdrave modele ponašanja, hormonske poremećaje i depresiju, ukoliko ne dovede i do stvarnog i potpunog ludila. Značajan deo od 45 miliona Amerikanaca koji redovno pate od glavobołja, ističe da je buka jedan od činilaca koji im nanose bol. Prema Američkim medicinskim novinama, oko 10 miliona dolara svakodnevno se gubi usłed opadanja produktivnosti na radnom mesru.12 Dalje, prema Nacionalnom institutu za zdravstvenu zaštitu Češke, upotreba sedativa i prepisanih uspavljujućih sredstava znatno je veća u bučnim područjima.13 Ne postoji fiziološka tolerancija na buku; drugim rečima, živo biće trpi njene posledice, a da nikada ne postane naviknuto na njih. S obzirom na upozorenja koja ove statistike objavljuju, s pravom možemo da se zapitamo nije li jedna od najemitovanijih vrsta muzike u industrijalizovanim zemljama ujedno i najveći uzročnik ćelijskih poremećaja. Nove bołesti, često pripisane 'civiłizaciji', izazvane su u većini slučajeva zagađenjem. Uz hemijsko i psihološko zagađenje, sada imamo i zvučno zagađenje. Ukoliko bismo poneli merni uredaj na rok koncert ili rejv, na kojima se ozvučenje pojačava do njegovih krajnjih granica, uređaj bi bez sumnje zabeležio maksimalne nivoe od 120 do 140 decibela! To je iznad praga bola i lako može da dovede do oštećenja. I drugi oblici slušanja muzike mogu da budu problematični. 25

MUZIKA KAO DUHOYNASTAZA

Ljudi često koriste slušalice za slušanje vrlo glasne muzike u dužim vremenskim periodima. Prema istraživanju sprovedenom 1996. godine, na koje se poziva Kanadsko udruženje patologa specijalista za govor i jezik i audiologa, to takode izaziva oštećenja. Kada su subjekti tako potpuno uronjeni u zvuk, zapaženi su smanjenje opreznosti, gubljenje ravnoteže i mučnina. 14 Osim toga, izgleda da dolazi i do opadanja sposobnosti za opažanje fizičkih parametara, na primer, ispravno procenjene udaljenosti ili dubine. Eni Moč, predavač na odseku za psihologiju na Univerzitetu u Parizu, objavila je 1985. godine opsežan naučnoistraživački rad na temu gubitka sluha. Ispitivanja koja je obavila u SAD ukazuje da privremeno opadanje sposobnosti sluha koje se dešava nakon što je osoba izložena drastičnoj buci, obično ne treba da prelazi 10 decibela U periodu od dva minuta nakon izlaganja; u suprotnom, uslediće trajna gluvoća, tim pre ukoliko se ta trauma uzastopno ponavlja. Pa ipak, merenja koja je doktorka Moč obavila pre i posle slušanja rok koncerata - ili snimljene muzike pokazuju smanjenje sposobnosti sluha koje dostiže nivo od 30 decibela medu linejdžerima u dobi od 16 do 18 godina.15 U studiji o agresiji buke i muzici koja ogluvljuje, istraživač Ričard Kanavo primetio je da sluh muzičara može da bude dobar pokazatelj posledica visokih nivoa buke. On saopštava: "Kod 43 rok profesionalca ispitana od strane naučnika, ustanovljen je p r o sečan gubitak sluha od 20 dB posle šest godina aktivnosti."16 Čak i klasični muzičari moraju da budu na oprezu. Specijalisti koji su ispitali 110 muzičara iz Svajcarskog orkestra, izjavljuju da je gotovo polovina njih pokazala pogoršanje sluha i da 30% pati od zvonjenja u ušima, pa čak i od vrtoglavice.17 Milioni tinejdžera pate od pogoršanja sluha izazvanog izlaganjem preterano bučnoj muzici. To je Ričarda Kanavoa navelo da napomene: "Kakva je to ironija! U vreme kada je muzika na vrhuncu svoje moći, kada je sveprisutna i univerzalna, svedoci smo 26

PATRIK BERNAR

pojavljivanja generacije nagluve dece."18 Dr Ilu objašnjava da su nivo jačine i dužina perioda slušanja tesno povezani sa degenerativnim procesima. Već su i zvučne vibracije vrlo kratkog trajanja, ukoliko su izuzetno snažne, dovoljne da izazovu akustičku povredu. Suprotno tome, dugotrajna buka može da prouzrokuje trajna oštećenja čak i ukoliko je relativno male snage. Važno je da se napomene da pojačala koja se danas koriste često proizvode nivoe buke znatno iznad 120 decibela, naročito u slučaju basovskih tonova. Uzevši u obzir činjenicu da koncerti ponekad traju puna dva sata, nije teško razumeti zbog čega toliki broj ljudi danas, pati, od značajnih slušnih smetnji. Problem je utoliko složeniji, što ostajemo neobavešteni o svojoj sve većoj gluvoći. Slobodno možemo da tvrdimo da stanovnici velikih modernih gradova pate od oštećenja sluha i raznih neuravnoteženosti koje ono izaziva na ćelijskom nivou. Propisani lekovi ne predstavljaju rešenje za savladavanje teskobe i stresa savremenog života. Pre će biti da rešenje valja potražiti u tišini, šetnjama u prirodi sa pevanjem ptica i žuborenjem potoka. Medicina treba da se prikloni i muzici koja ima sposobnost da opusti (što je dokazano u ozbiljnim istraživanjima), nadahnutim meditativnim melodijama i svim zvučnim vibracijama koje su u stanju da uklone nevolje povezane sa izlaganjem buci. Kako bi bila u stanju da primete pevanje atoma ili suptilne elektromagnetske energije životnog spektra, ljudska bića današnjice moraju da prestanu da stvaraju nepotrebnu buku. Bez te svesne odluke ljudi će ostati gluvi za vibracije vlastitih vanvremenskih duša. Kao što Mari-Luiz Očer piše u poglavlju naslovIjenom 'Psihofiziologija i psihofonija' u svojoj knjizi Zvučni čovek: Svako ko je video malog belog miša koji izložen makar i na samo nekoliko sekundi veoma bučnoj sireni, pati od audiogenih epileptičnih napada, smrtonosnih u slučaju osetljivih bića, shvatiće da je buka nešto više od neugodnog utiska na koji se postepeno naviknemo, više od uzročnika profesionalne gluvoće, i da je ona, zapravo, glavni činilac koji se nalazi iza nervne neuravnoteženosti savremenog


sveta, Grčevito dejstvo praćeno je sveopštim uznemirenjem unutrašnjih organa i neurotičnim oboljenjima. Psihofiziolog ovu pojavu tumači kao lokalizovanje dejstva buke u objedinjujućim i regulišućim centrima moždanog stabla, centrima mudrosti tela (uključujući i zdravlje duha), koji, usled toga, postaju centri telesne mahnitosti.19 Bez obzira na rasprostranjenu praksu prepisivanja lekova za suprotstavljanje ludilu današnjeg sveta, možda će u bliskoj budućnosti novi lekari pokazati više zainteresovanosti za dobrobit svojih pacijenata, nego za razvoj farmaceutske industrije. Muzika duše, za razliku od lekova, nije u suprotnosti sa Hipokritovom zakletvom.

KRAVE KOJE VOLE MOCARTA U naučnim krugovima postoji pravilo da se podaci prikupljaju na bazi eksperimenata sa biljkama pre no što im se podvrgnu i životinje. Kada su posledice po faunu, floru i životinje dokazane, tek tada se vrše eksperimenti na ljudima. Hajde da ispitamo tu naučničku čestitost, imajući na umu sledeća otkrića, kako ih je opisao Rolando Benenzon: Farmer iz Ilinoja posejao je u dve staklene bašte potpuno identičnu vrstu semenja, u uslovima iste nađubrenosti, vlažnosti i temperature. U jednom stakleniku postavio je zvučnik koji je danonoćno emitovao muziku. Posle izvesnog vremena, primetio je da je u stakleniku u kome je svirala mu— zika, usev kukuruza brže iznikao, zrna su bila teža, a zemlja plodnija; biljke koje su bile najbliže zvučniku bile su uništene usled dejstva zvučnih vibracija. Ovaj eksperiment pokazao se toliko uspešnim da se u Kanadi muzika sada koristi u više poljoprivrednih pogona. Primećeno je i to da zvučne vibracije uništavaju mikroorganizme (parazite) koji su štetni za kukuruzne useve. U veterinarskoj medicini često se uz smeh izjavljivalo da krave vole Mocarta ali da, s druge strane, Vagner ili džez smanjuju njihovu proizvodnju mleka. U američkim istraživačkim centrima, međutim, ova stvar se sasvim ozbiljno ispituje. Statistike u Ilinoju pokazuju da proizvodnja mleka krava koje se drže u stajama blizu aerodroma sa kojih uzleću i na koje sleću mlaznjaci, 20 pada na nulu usled okolnog nivoa buke. Ukoliko akustičnu viljušku koja vibrira tačno 440 puta u sekundu potopite u čašu vode, budite sigurni da ćete se okvasiti,

29


pošto će akustična viljuška u kontaktu sa vodom proizvesti slapove vodene prašine. U laboratorijama je akustična viljuška odavno zamenjena elektronskim generatorima zvuka, koji su p o stali psihofizički instrumenti. Ukoliko vibracije proste akustične viljuške mogu da proizvedu slapove vodene prašine, kakvu li tek moć poseduju vibracije koje potiču od simfonijskog orkestra, ili snimanja rok muzike? Nesumnjivo, svi muzički izvori proizvode merljivu energiju koja deluje na nas. Muzika utiče na biljke, životinje i ljude. Ona ih na ovaj ili onaj način 'programira'. Korišćenje melodičnih ili ritmičnih zvučnih vibracija je prastara praksa, i odvajkada se znalo da one održavaju ili menjaju nivo svesti, i da su, stoga, u stanju da ponovo uspostave ravnotežu u telu kao i u umu. Više ne možemo da zanemarujemo moćna delovanja svih vrsta zvukova na život u celini. Svidalo se to nama ili ne, ta vibrirajuća sila nas prožima. Ona se utiskuje u naš organizam, smešta se u svaku našu ćeliju i širi svoju destruktivnu ili kreativnu moć, štetan ili koristan uticaj. Neke vrste muzike imaju moć da nas učine agresivnijim, dok druge mogu da probude naše plemenitije osobine. Isto kao što elektricitet može da proizvede i hladnoću i toplotu, tako i muzika može da bude pokretačka snaga za mir ili za rat. Energija muzike je sama po sebi neutralna; mi smo odgovorni za njene konačne posledice. Moramo da preuzmemo odgovornost za svoje sopstvene želje; moramo da osvestimo šta je to što zaista želimo. Ukoliko je nasilje ono što želimo, onda slobodno možemo da slušamo muziku koja zvuči agresivno. Ali, ukoliko želimo mir, onda treba da se okružimo nežnom i spokojnom m u zikom. Izbor je na nama: da nasrćemo na svoje telo, um i duh ugnjetavajućim, goropadnim vibracijama, ili da ih negujemo i hranimo harmoničnim talasima i uzvišenim frekvencijama. Helena Kaja, na kraju svoje izrazito novatorske knjige Iz zvuka izvire 21 svetlost, izjavljuje: "Što je muzika nežnija, više ljubavi prenosi."

PATRIK BERNAR

Biti nežan nikako ne ometa bivanje snažnim. Istinska snaga nije prolazno stanje uzbudenja koje troši naše rezerve. Naprotiv, ona je blaga i neodoljiva energija, blistava i moćna. Na ovom nivou, ništa nije dobro i ništa nije loše. Na svakome od nas je da sagleda šta je to što želi da postigne slušanjem određene muzičke energije, i da razvije osetljivost, potrebnu da bi osetio njeno delovanje na svoje telo i um. Sve što treba da učinimo jeste da slušamo sa pažnjom, da odbijemo da se slepo potčinimo dejstvu vibracija, i da ispitamo svo31


je reakcije, dok do nas dopiru nevidljivi muzički talasi. Da li smo nervozni? Da li smo pribrani? Želimo li da ostanemo u stanju nervne napetosti? Posle ovakve analize, odluka je neodložna. Ukoliko zaključimo da određena vrsta muzičkog talasa štetno deluje na nas, izazivajući nervnu malaksalost, agresiju ili manjak koncentracije, ništa nas ne sprečava da prigušimo, ili obustavimo njihov uzročnik kad god je to moguće. Ništa nas ne sprečava da isključimo radio ili televizor, ili da promenimo stanicu, odnosno, kanal. Ništa nas ne sprečava da napustimo mesto na kome se p u šta muzika koju smatramo nepriličnom. To je pitanje slobodne volje.

MUZIKA UTIČE NA NAŠA OSEĆANJA Džozef Stjusi, profesor muzike na Teksaškom univerzitetu u San Antoniju, poručuje nam da budemo na o p rezu:

"Svaka muzika, ma kakva da je, utiče na naše raspoloženje, naša osećanja, naše osobine, i na ponašanje koje iz njih proističe." 22 Pesma nad pesmama, taj deo Biblije koji predstavlja jednu od najlepših ljubavnih pesama koje su ikada napisane, kazuje nam povest o ljubavi jedne Sulamićanke prema mladom pastiru. Kralj Solomon, koji je uzaludno pokazivao svu svoju mudrost i lepotu u nastojanju da osvoji srce te mlade žene, ugrozio je njihov brak. Želeći da ostane odana svome pastiru, Sulamićanka moli svoje drugarice da je ne dovode u iskušenje da oseti privlačnost prema kralju koji hoće da joj osvoji srce. Uvidevši da izvesne reči imaju moć da preinače njene želje i da bi se ponašanje koje bi proizašlo iz slušanja tih reči, neminovno sukobilo sa njenim odanim osećanjima, ona odbija da ih sluša. Šta da radimo sa ovakvim stavom i dragocenom poukom koju on sadrži u svetlosti pesama koje nam danonoćno pune uši? O ma kojem muzičkom žanru da se radi, mnoge 'komercijalne'

32

PATRIK BERNAR

pesme imaju uspeha kod široke slušalačke publike koja je neupućena u dugotrajne posledice muzike na njene slušaoce. Te se pesme emituju mnogo puta na dan, i na taj način stvaraju utisak za utiskom u umu slušaoca. Takvo zvučno bombardovanje utiče na funkcionisanje mozga, a njegove reakcije su u direktnoj vezi sa emotivnom namerom koju su tekstopisci, kompozitori i izvodači, svesno, ili nesvesno odabrali da ugrade u svoje delo. Ne treba ishitreno da zaključujemo da su sve popularne p e sme škodljive. Ne može da se porekne da umetnici ponekad stvaraju dela koja nas duhovno nadahnjuju i ritmove koji uzdižu i podstiču telesne energije. Ukupno dejstvo tih inspirisanih melodija je stoga blagotvorno. Pesme koje sadrže autentična osećanja, i ne svode se samo na mehaničko ponavljanje sa nekoliko nakalemljenih akorda, doprinose obnavljanju mira i sklada u duši. Bez obzira na to, postoji opravdan razlog za brigu, ako razmotrimo gnevnu prirodu reči izvesnih 'hitova'. Ti stihovi, bilo da su zaista otpevani ili samo izviknuti, svejedno su otvoreni u svojim namerama. Oni ne nagoveštavaju, nego bez odlaganja predlažu svojim poslušnim slušaocima bučno negodovanje teskobe i paćeničke krike. Kakvo pustošenje ti zvuci izazivaju u umu! Na svu sreću, ljudska bića uvek imaju pravo da se poprave, da se preusmere prema uticajima povezanim sa božanskom namerom i smislom, ili barem prema nevinim silama prirode. Iako dejstvo teoretski može da se poništi, privremena šteta je naneta. I, premda i ono što je po svoj prilici štetno, može u svoje vreme da postane korisno u evolutivnom smislu - jer svaka poteškoća može da se doživi i kao sredstvo za napredovanje - ostaje činjenica da sociološke reakcije izazvane štetnim uticajima izrazito naginju prema nasilju, prostačkom sladostrašću i depresivnom nihilizmu. Kada muzička tema i stihovi bude radost, nadu, zdravo samopouzdanje i ljubav bez iščekivanja, tada nema kontraindikacija, pošto se na um vrši povoljno dejstvo od koga imaju koristi i jedinka i društvo. Brojni naučni radovi napisani su na temu psihoakustike (psiholoških dejstava zvuka) i oni mogu da posluže kao izvor obaveštenja za proučavanje ove oblasti. Nažalost, mnoga od tih de33


la napisana su isuviše stručnim jezikom. Pa ipak, nije neophodno da čovek bude ekspert za taj predmet da bi osetio različita delovanja zvučnih vibracija na telo i um. Dovoljno je da zatvorimo oči, da pustimo da odredena muzička energija obuzme n a ša bića i da dozvolimo da nas njeno dejstvo preplavi. Čak i ukoliko su nam nepoznate tajne teorija terapijske muzike, neurologije ili muzičke semantike, naš unutrašnji glas (neki ljudi ga nazivaju i zdravim razumom), odgovoriće na muziku sa jednom od tri osnovne reakcije, zavisno od tri vrste osećanja koja možemo da doživimo. Obaveštenje o te tri grupe osećanja može da se nade u sanskritskom tekstu Bagavad Gita.23 To vanvremensko delo jasno p o kazuje kako su ljudi uslovljeni izvesnim silama, iłi modalitetima (gunama) koji su svojstveni fizičkoj ravni postojanja. Te sile potpadaju pod tri glavne kategorije: sila neznanja (tama), sila strasti (radža) i sila vrline (satva). Prema Giti, celokupna materijalna priroda sastoji se od te tri energije.24 Kada ljudska bića imaju posla sa fizičkom prirodom, ona su sistematski uslovljena njome. Na taj način, kombinacija ova tri modaliteta vrši uticaj na svakog ko dođe u ovaj svet. Ponekad će ga mešavina strasti i neznanja naterati da reaguje na odreden način. Ponekad će ga, pak, vrlina i strast navesti da reaguje drugačije. Sve materijalne stvari, uključujući kulturu i umetnost, regulisane su tim energijama, pa ni muzika nije izuzeta od toga. Kompozicija je uvek prožeta trima modalitetima prirode i, shodno tome, ona deluje na slušaoca posredstvom odgovarajuće energije koja se već nalazi u njemu. To je poznato kao fenomen rezonance ili satreperavanja. Energije prisutne u muzičkim vibracijama, mogućno je raspoznati i razlikovati. Hteli mi to ili ne, bili mi toga svesni ili ne, te energije neprekidno utiču na naše modele p o našanja, naše sklonosti, stavove, osobine i, najzad, na naše sudbine. Osećaji koje doživljavamo, dok smo pod utiskom odredene muzičke energije su mnogobrojni, ali ipak, mogu da se razvrstaju u tri osnovne skupine koje odgovaraju trima gunama:

34

1. Muzičke energije neznanja

Takva muzika čini da se osećamo lenjo, neosetljivo, ravnodušno i tupavo. Osećamo se iscrpljeno i potpuno bez energije. Postajemo tromi, pasivni i obamrli. Tonemo u nekakvu omamljenost, nemaran stav i u depresiju. Nedostaje nam volja da bilo šta preduzmemo; nedostaje nam entuzijazam. Osećamo se pesimistično i negativno, ništa za nas nema nikakvu važnost. Osećamo da gajimo iluzije. Sve je mračno i mutno. Ovakve muzičke energije podstiču u nama neznanje ili inerciju.

2. Muzičke energije strasti

Ova vrsta muzike budi u nama žed za bezgraničnim gorućim željama. Osećamo da nam u srcu bujaju znaci snažne privrženosti i vezanosti, sebičnih ambicija i neobuzdanih žudnji. To čini da se osećamo pohlepnima. Ove muzičke energije podstiču u nama osećanja povezana sa ispoljavanjem strasti.

3. Muzičke energije vrline

Ova vrsta muzike nas smiruje, opušta, ali nas ne čini dremljivim i tromim. Istovremeno nas i umiruje i stimuliše. Pospešuje naše samopouzdanje i pomaže nam da se koncentrišemo. Uzdiže naše misli prema lepoti, dobroti, istini i iskrenosti. Uzdiže nas ka višim realnostima, ka ljubavi, ka Bogu. Prosvetljuje nas i pruža nam osećanje sreće. Osećamo kako u nas, kroz sve telesne ulaze prodire bujica pročišćujuće svetlosti. Ove muzičke energije ispunjavaju nas vrlinom. Ponekad preovladuje modalitet strasti i uklanja vrlinu i njeno dejstvo. U drugim slučajevima, vrlina nadvladava strast. A ponekad, pak, guna neznanja odnosi p o bedu nad vrlinom i strašću. Na taj način, te tri energije se stalno medusobno nadmeću. Vedski spisi pokazuju kako su ta tri


modaliteta materijalne prirode uključena u sve aktivnosti u svetu. Umaći činima tri gune, isto je što i osloboditi se od ograničenja nametnutih materijalnom atmosferom. Otuda se utelovljene individue, koje su u stanju da prevazidu ove sile, oslobađaju od lanca smrti i ponovnog rađanja i od nepopustljivih strepnji p o vezanih sa tim karmičkim kruženjem, i usled toga su sposobne da u ovom životu uživaju u veoma istančanoj sreći. Osobe koje su svesne ove činjenice, nastoje da slušaju muziku koja, ili neguje vrlinu, ili vodi izvan sva tri modaliteta energije, transcendirajući vrlinu, strast i neznanje. Poslednji deo te knjige razmatra prisustvo zvučnih energija u vibracijama specifičnih mantri i način na koji one, kada se izgovaraju, pevaju ili slušaju, mogu da vode ka čestitom umeću življenja koje karakteriše spokojstvo, zdravlje, uravnoteženost i sreća. Uz to, knjiga obuhvata i znanje o tome kako zvuci Svetih Imena sadrže oblik energije (na sanskritu param šakti, uzvišena unutrašnja energija) koja je sposobna da osujeti nepoželjna dejstva tri vida materijalne prirode. Muzika sa transcendentalnom moći izdizanja iznad vrline, strasti i neznanja, može vremenom da oslobodi slušaoce iz okova koji ih prikivaju unutar uskih granica njihovih fizičkih bića. Takva muzika otključava vrata u naše unutrašnje biće i privoljava nas da se zaputimo ka neizmernoj širini života duše.

SLUH I ISHRANA S obzirom na sposobnost muzike da nam pomogne da postignemo stanje ravnoteže u svojim životima i da povoljno utičemo na telo, um i duh, važno je da učinimo što je u našoj moći da zaštitimo i dodatno p o boljšamo svoj sluh.

Značajnu pripomoć u preinaci ili poboljšanju sluha predstavlja menjanje naših prehrambenih navika. 36

PATRIK HKKNAK

Evelin i Mičio Kuši, autori knjige Makrobiotička trudnoća i nega novorodenčeta, navode u svojim prikazima da, kada su uši novorodenčeta male, zašiljene na vrhu i smeštene visoko na glavi, to predstavlja pokazatelj majčinog preteranog konzumiranja životinjskih namirnica za vreme trudnoće. 25 Kada je nedovoljno razvijena, ušna školjka - vidljivi deo uha - nije u stanju da se usredsredi i da na odgovarajući način odredi odakle zvuk prodire u slušni otvor, znatno umanjujući jačinu talasa na izuzetno zalegnutoj membrani bubne opne. Važnost razvitka spoljnog uha može se u prirodi uočiti na primeru male pustinjske lisice, feneka, koja noću skita Saharom. Njene velike zašiljene uši hvataju i najslabije zvuke koje u mraku proizvodi njen plen. S jedne strane vidimo (na primeru feneka) da razvijenost spoljnog uha predstavlja značajan činilac za kvalitet sluha, a sa druge strane (na osnovu istraživanja Kušijevih) da je podesna ili n e podesna razvijenost uha određena pre rođenja, i to prehrambenim navikama majke. Da bi se podržao razvoj optimalnog sluha, Kušijevi savetuju trudnicama da se uzdrže, barem za vreme trajanja trudnoće, od jedenja životinjskih namirnica (mesa, ribe i jaja), sa izuzetkom mlečnih proizvoda. Oni takođe tvrde da je bojazan od manjka proteina usled lišavanja mesa, neosnovan i da, ukoliko ljudi žele da raspolažu i dobrim sluhom i dobrim fizičkim i psihičkim zdravljem dokle god su živi, onda im se svesrdno preporučuje da napuste jedenje životinjskog mesa. U svojim istraživanjima povezanosti raka i ishrane, Šantal Drole i Ane-Mari Sikot podsećaju nas da je dvadeseti vek doneo radikalne prehrambene promene čitavoj populaciji u industrijalizovanim zemljama. Preterano unošenje masnoća, posebno onih životinjskog porekla, nesumnjivo je najopasnija među tim promenama. U 'Prehrambenim navikama koje ubijaju', tekstu objavljenom u časopisu Vodič u oblasti resursa, Drole i Sikot saopštavaju: "Medunarodna proučavanja dokazala su da su meso i životinjska mast hrana koja ima najviše izgleda da stvori povoljne okolnosti za rak."26 Dakle, čini se da zaista postoji veza izmedu raka, muzike, dobrog sluha i naših prehrambenih navika! Muzika može da utiče, da umiri pa čak i izleči u nekim sluča-


jevima. Medutim, ona ostaje nemoćna i nedelotvorna ukoliko mi kao slušaoci ne uzmemo sudbinu u vlastite ruke. Ukoliko nastavimo da neobuzdano i bez reda krkamo, ne poštujući zakone prirode, samo ćemo delimično zapažati prefinjene energije ritma i harmonije koje mogu da nas izleče. Kako da raspolažemo dobrim sluhom (da ne govorimo o sposobnosti zapažanja zvukova na veliku daljinu ili zapažanja vrlo suptilnih zvukova), kada je oštećeno funkcionisanje debelog creva i jetra i ćelije tela nisu u stanju da održe potrebni nivo detoksifikacije kako bi celo telo dobro funkcionisalo? Još 1893. godine, nemački lekar Luj Kune, u svojoj knjizi Nova nauka lečenja, objasnio je opšte temelje bolesti i logičnost vegetarijanskog režima. On je zaključio da se uzrok bolesti nalazi u preopterećenosli tela patogenim proizvodima, nastaloj usled loše probave živolinjskih namirnica. Loša ishrana dovodi do loše probave, a loša probava ima za posledicu širenje stranih materija, fermentiranih i gasovitih, po čitavom telu. Te strane materije, proizvedene najvećim delom jedenjem životinjskog mesa, vremenom se talože u izvesnim područjima tela, počev od okoline organa za izlučivanje. Kako vreme prolazi, a loša probava se nastavlja, zakrčenost se povećava i širi na udaljenija mesta, najčešće u gornji deo tela, prvenstveno u vrat, glavu i, naravno, uši. Kada su uši pogodene, to znači da čitavo telo pati od preopterećenosti fermentiranim supstancama. Kada te nagomilane materije prodru do ušiju (koje su eustahijevim trubama povezane sa dušnikom), osetljivi organ sluha je osujećen i postaje sve grublji, pojavljuju se sitna oštećenja na bubnoj opni i ona više ne može normalno da vibrira pod dejstvom zvučnih talasa. To ima za p o sledicu katar uha, upalu sluznice i preterano lučenje žlezda. Kao što Dr. Kune objašnjava: Patogeni produkti jedenja životinjskog mesa talože se naročito u središtu uha. Često se dogadaju kritična stanja kada pritisak odozdo postane veoma jak. Stvaraju se pravi gnojni čirevi u unutrašnjosti uha, koje stalno mora da odstranjuje gnoj i strane materije u fermentaciji, proizvodeći materije koje su svima poznate. Ukoliko se to kritično sta-

PATKIK HI'KNAK

nje ne leči pravovremeno i prirodno, posledica je sve veće nagomilavanje nezdravih materija, a neretko i potpuno propadanje slušnog organa, čije stanje se pogoršava pri pokušajima da se na njega utiče lekovima.27 Da bi se bolje razumelo šta se događa u uvetu kada je telo preopterećeno, neophodno je da se shvati veliki značaj eustahijevih truba, nazvanih po italijanskom anatomu Bartolomeu Eustahiju. Te trube izjednačavaju vazdušni pritisak sa obe strane bubne opne, koja je osetljiva na zvučne vibracije. Taj postupak uravnoteženja je automatski i neopaženo se odvija, budući da su promene pritiska obično postupne. Nagle promene pritiska, kao prilikom sletanja aviona, ili spuštanja liftom za nekoliko spratova, mogu da se osete dok čovek ne proguta pljuvačku ili ne zevne da bi otvorio eustahijeve trube, omogućujući vazdušnom pritisku da dostigne odgovarajuće nivoe. Eustahijeve trube nisu u stanju da izjednače pritisak kada ih ometa pretovarenost nezdravim materijama, kao što se dešava pri običnoj prehladi, infekciji ili hroničnoj lošoj probavi. Pritisak u srednjem uhu pada na nivo koji je ispod spoljnog pritiska, usled toga što okolno tkivo postepeno uvlači vazduh u srednje uho. Neujednačen pritisak na bubnu opnu prigušuje sluh; stiče se utisak da su zvuci filtrirani kroz vatu. Pomoću vegetarijanske ishrane, moguće je da se izbegnu problemi sa sluhom izazvani lošom probavom životinjskih namirnica i posledična preopterećenost čitavog tela nezdravim materijama. Osim toga, jedenje voća, povrća i integralnih žitarica, uzdiže telo i um i osposobljava nas za slušanje prekrasnih univerzalnih vibracija koje neprekidno dopiru do nas, ali koje ne možemo da čujemo kad su nam uši zakrčene. Muziku duše ne može da čuje uho preopterećeno fermentacijama nastalim usled varenja životinjskog mesa. Mesoždersko čovečanstvo postaje nemoćno da shvati uzvišenije istine o svom pravom biću i sprečava sebi pristup dejstvu čudesnih božanskih vibracija. 'Gastronomska' jela, natovarena bolom, čine ljudsko biće gluvim za tanani zov muzičkih energija duše. 39


Pridržavajući se dijetetskog režima koji je usklađen sa zakonima univerzuma i koji poštuje život, otvaramo se za uzvišenije čulne opažaje i za viša iskustva. Prodiremo u beskrajni svet vrline, predanosti i moći. Oči nam više ne vide iste boje. Uši detektuju najfinije zvuke prirode. Vetar medu oblacima, lahor koji šumi u krošnjama i ritam izvora postaju najdivnije od svih simfonija. Vrata kontemplacije i meditacije širom nam se otvaraju i otkrivamo zadivljujuću muziku unutrašnjeg bića. Bezmesna ishrana olakšava otvaranje 'trećeg uha', organa istančanog sluha. Taj rafinirani organ vibrira znatno većom brzinom od fizičkog uha i, kada je razvijen, pruža pristup u univerzum dubokog, temeljitog slušanja, slušanja svoga pravog bića, pri kojem doživljavamo najizvrsniju formu muzike: muziku duše. Unutrašnja muzika stvara izvorno osećanje potpunosti i predstavlja osnovu fizičkog i duhovnog isceljenja. Sve dok ljudi budu i dalje bezdušno ubijali živa stvorenja koja smatraju podređenima, neće znati ni za zdravlje ni za mir i neće biti u stanju da opaze suptilne vibracije muzike duše. Francuski lekar, Pol Karton, po tom pitanju je nedvosmislen: "Sve dok ljudi kolju životinje, oni će se i medusobno ubijati. Ko seje klice ubistva i patnje ne može da očekuje žetvu ljubavi i radosti. Običaji ubijanja i jedenja mesa 28 neuskladivi su sa nadom u univerzalnu sreću i pravu mudrost." Da bi čovek bio svestan nebeske muzike sfera, kako je Pitagora nazvao taj istinski lek za sve postojeće nesreće od kojih čovečanstvo pati, svrsishodno je priłwatiti izvesna pravila ishrane i odabrati namirnice koje dušu čine što je moguće čistijom. Vegetarijanstvo nam pomaže da pristupimo pročišćavanju na duhovnom, animističkom i fizičkom nivou - pročišćavanju koje su verovatno praktikovali Hermesovi učenici u drevna vremena. U izvesnim delovima sveta, preživljavanje neosporno zavisi od sposobnosti za lov; kada je to zaista neophodno, jedenje me-

PATRIK BERNAR

sa ne treba potpuno odbaciti. Međutim, u današnje vreme, životinje se industrijski ubijaju, u atmosferi nezamislivog užasa. Posledica toga je da su leševi naelektrisani strahom, grozotom, agresijom, gnevom i revoltom. Naši savremenici ne jedu samo meso, nego se i ne znajući hrane svim tim škodljivim osećanjima, uz sve ono što to može da znači za zdravlje njihovog suptilnog i fizičkog tela. Mnogi naučnici i mislioci shvatili su preteću opasnost za evoluciju čovečanstva koju predstavlja industrijsko jedenje životinjskog mesa. Albert Ajnštajn, fizičar neuporedive genijalnosti, vatreno je zastupao vegetarijanstvo. U svojim tekstovima o ličnom razvoju, izjavio je: "Vegetarijanstvo, po svom čisto fizičkom dejstvu na ljudsku prirodu, može da izvrši veoma blagotvoran uticaj na sudbinu čovečanstva." 29 Omiljeni filozof Amerike, Anri David Toro, bio je istog mišljenja: "Uveren sam da sudbina ljudskog roda, u njenoj postepenoj evoluciji, predvida prestanak jedenja životinjskog mesa, isto onako kao što su divlji plemenski ljudi prestali da jedu jedni druge kada su stupili u vezu sa civilizovanijim bićima."30 Stravičan n e sklad klanica daje maha neprekidnom nizu pogrešnih tonova u uzvišenoj evolucionoj muzici ljudskog roda. Da privedemo kraju ovo razmatranje odnosa izmedu sluha, evolucije i ishrane, uzmimo u obzir mišljenje Dr Pola Kartona, koji je iscrpno proučavao Pitagorine teorije o muzici i životu uopšte: "Pitagorejska ishrana je moćan činilac u višoj ljudskoj evoluciji zbog toga što obezbeduje najpotpunije i najskladnije ispoljavanje duhovnih, vitalnih i fizičkih životnih snaga. Pre svega, ona pročišćuje um tako što ga pošteduje podsticanja na brutalnost i sladostrasnost. Ona podupire intelektualni razvoj pošto nesumnjivo omogućuje pravilno funkcionisanje mozga. Svako ko napusti korišćenje mesa, biva zadi41


vljen kada primeti koliko mu um postaje bistriji, sposobnost pronicljivosti i vidovitosti veća; a životni ciljevi uzvišeniji. Otmenost, optimizam, staloženost i čista radost življenja stalno rastu. Jedinka se oseća prenetom u viši svet, pošto je oslobodila svoj mozak od nezdravih upliva, ojačala svoju moralnu svest, proširila vidike svojih misli, olakšala razvijanje snage volje i uvećala svoje duhovno bogatstvo."3 Ne samo da ono što jedemo utiče na našu probavu, a time i na naš sluh, nego na probavu može da utiče i ono što slušamo dok jedemo. U svojoj knjizi Doktor daje muzički recept, lekar Edvard Podolski, razmatra značaj slušanja muzike za vreme obroka. Po njegovom mišljenju, lepa muzika koja svira tokom obedovanja, od velike je pomoći u unapredivanju probavnog procesa. U svom delu, on opisuje naučno otkriće koje potvrđuje da glavni nerv bubne opne (srednjeg uha) završava u sredini jezika; on je povezan sa mozgom i istovremeno reaguje na dejstva ukusa i zvuka.32 Komentarišući ovo naučno saopštenje, Hal A. Lingerman, u knjizi Lekovite energije muzike, konstatuje da više nije moguće zanemarivanje bliske veze, koja postoji izmedu zdrave hrane i 33 prikladne muzike. Uopšte nije slučajno što su u starim kulturama vešti muzičari bili pozivani da sviraju nežne i ugodne melodije za vreme obeda i gozbi. Setimo se da se, kada nas obuzmu neugodna osećanja, pilorus, mišićni sklop smešten u dnu stomaka, zatvara. Sadržina iz stomaka više ne može da stigne do creva. Ono što sledi je osećaj nadutosti, težine do koje dolazi kada probavne kiseline prestanu da deluju. Posledice su pospanost i razdražljivost. Profesor Podolski napominje: "Muzika je najbolji lek za neugodnost za trpezarijskim stolom. Pri slušanju muzike, dolazi do izlivanja želučanih sokova. Oni deluju kao sredstvo za ispiranje. Hrana je valjano svarena i odlazi iz stomaka u dvanaestopalačno 34 crevo kroz širom otvoreni pilorus." 42

PATRIK BERNAR

Za vreme obroka, muzika treba da bude jednostavna i radosna, bez izrazitih kontrasta i bez intelektualnih ili emotivnih zamršenosti. Hal Lingerman posebno preporučuje flautu i harfu kao izvore takve vrste muzike. Ja sam lično primetio da muzika za koju se kaže da pripada versajskoj školi, koja obuhvata dela Lalija, Kuprena i Delalanda (Simfonije za kraljeve obroke), stvara klimu spokoja, radosti i uzvišenosti, koja je potpuno prikladna da prati sveti čin hranjenja. Vedski spisi objavIjuju: "Duhovno buđenje počinje od jezika." Putem pretvaranja, inače banalnog čina jedenja u svesnu ponudu Božanstvu, mogu da se oplemene niži nagoni čula. Pomoću vrste naše ishrane i stava sa kojim se hranimo, možemo da otvorimo ili da zatvorimo kristalna vrata muzike duše.

PROČIŠĆUJUĆA MOĆ LJUBAVI Kao što smo videli, čestita ishrana može da unapredi pročišćen sluh i slušanje.

Bagavad Gita utvrđuje da duhovna ishrana ima moć da pročisti čulne organe, da stvori finije moždane spletove i da razbistri mi-

43


sli.35 Spiritualna ishrana ne podrazumeva samo vegetarijanstvo, već zahteva i pročišćujuću moć ljubavi: "Ukoliko mi je, sa ljubavlju i predanošću, žrtvovan list, cvet, voćka ili malo vode, Ja ću to prihvatiti."3 Dakle, izvorni posvećenički vid Božje sile, Krišna, mistični p e snik Bagavad Gite, objavłjuje da posvećivanje hrane otvara vrata u unutrašnji zvuk. Glavni činilac, osnovni sastojak u pripremanju tako nesebičnog gesta, jeste žudnja za apsolutnom ljubavlju. Naravno, bezgranična energija koja prožima sve stvari, nema potrebu ni za kakvom hranom! Telo je hram. Ukoliko ga poštujemo, ono će vibrirati u harmoniji sa Apsolutom. Pevaće u sazvučju sa lepotom Beskrajnosti.

NOVA MUZIČKA ESTETIKA Može da se kaže da kompozitor kreće na putovanje neucrtanim vodama dok iščekuje nadahnuće. Ono što on prima, može da uzvisi i nadahne, isto kao što može da ima i sasvim suprotno dejstvo. Njegova odgovornost je ogrom17 na, premda je on često nesvestan toga. - Iz knjige Cirila Skota: Muzika: Njeno tajanstveno dejstvo kroz epohe

Mnogi ljudi, bilo da ih na to navodi proučavanje, najnovija dostignuća stručnjaka za muzičku terapiju, ili intuicija, osećaju neodložnu potrebu za novim usmerenjem muzičkog stvaralaštva.

Bilo da se radi o duhovnim tragaocima, specijalistima, muzičarima, ljubiteljima muzike ili naprosto slušaocima, stiglo se do zaključka da je neophodno uspostavljanje nove muzičke estetike. Psihoakustika, koju su praktikovale mnoge stare civilizacije, po-

44

PATRIK BERNAR

novo dolazi u prednji plan i traži svoju primenu u savremenim svetu. U toku je velik broj istraživanja koja ciljaju na bolje razumevanje čovekovog reagovanja na fenomen zvuka. I doista je vreme za takvu delatnost. U svetu u kome je sveprisutno zvučno zagađenje uzrok neuravnoteženosti i bolesti, nameće se imperativ da sam zvuk bude korišćen kao uravnotežujući i obnavljajući element. Prema tome, današnji muzičari i kompozitori, imaju odgovornost koja prevazilazi isključivo sviranje ili pisanje muzike. Na njima je obaveza da budu svesni toga kako njihovo stvaralaštvo utiče na pojedince, na one koji su izloženi njegovim p o sledicama, i da li su one korisne ili štetne. Muzičari i kompozitori su odgovorni za svoju muziku, kao što su baštovani odgovorni za voće koje raste na drveću o kome vode brigu. Ukoliko je to voće otrovno, šta će baštovan da uradi? Ukoliko drvo ne može da se spase, razborit baštovan će ga oboriti, kako bi sprečio da se bolest proširi na ostala stabla. Uzvišena mudrost vasione na isti način funkcioniše i u p o gledu društava i imperija. Kada njihovi plodovi više nisu zdravi, oni bivaju uklonjeni. A šta je uopšte umetnost - a naročito muzika - ako ne najočigledniji plod ljudske civilizacije, plod koji najbolje odražava želje, sklonosti i stvarno stanje svake civilizacije? Ukoliko se složimo da je cilj postojanja uzdizanje jedinke pomoću nauke, filozofije i umetnosti, onda je neosporno da čovečanstvo mora da se osposobi da izabere muzičku formu koja podupire duhovni život i sveobuhvatno ponovno usaglašavanje. Izvrsna muzika je uvek jednostavna. Ako je isuviše složena, ne uspeva da nas pokrene. Sve što se u tom slučaju dogada je neka vrsta steriłnog intelektualnog uzbuđenja u kome srce ne uzima učešća. U Pozivu na muziku, Rolan de Kande je o ovoj temi rekao sledeće: "Velika muzika modernog doba je znatno složenija za izvođenje od muzike prethodnih epoha. Prosečni amaterski pijanista nije u stanju da odsvira ništa što su komponovali Bule ili Stokhauzen, pa čak ni dela Senberga ili Veberna. Deo današnje muzike je čak do te mere nezgodan za izvodenje, da zahteva specijalizovane izvodače. Nije na meni da tvrdim da li je 45


to dobro ili ne. To je naprosto vrlo neobična činjenica. Današnja muzika, sa svim svojim teškoćama, ne može da se nada da će i sutra biti klasična."38 Da bi iskusili preobražavajuća dejstva muzičkih energija, treba da težimo ka skladnom umeću življenja i takvoj vrsti muzike koja ne iziskuje intelektualnu analizu, nego neposredno dotiče najdublja skrovišta srca - muzike koja se otvoreno obraća duši. Veoma je važno da postanemo svesni u kojoj meri ritualna, duhovna, meditativna ili pobožna muzika može da nas isceljuje i pruži delotvorno rešenje za razorna i neuravnotežena dejstva kojima je ljudska civilizacija podvrgnuta. Osim toga, moramo da p o kušamo da pojmimo koliko ona može da nam pomogne da p o novo otkrijemo glas srca, vodeći nas ka višim sferama života, onim iz kojih vodimo poreklo, nezavisno od naše rase ili religijskih uverenja. Tada se pokazuje njena prava uloga i dolazimo do otkrića muzike duše. Ona nam pribavlja spone koje jedno ljudsko biće povezuju sa drugim, tako što ih snabdeva sredstvima za otkrivanje njihovog izvornog duhovnog identiteta. Najzad, ona pruža i sredstva za uspostavljanje odnosa izmedu u n u trašnjeg bića i savršene celine koja je Božanstvo, jer muzika d u še je njegov sastavni deo i ima udela u njegovim suštinskim svojstvima. Bilo kako bilo, nije lako biti selektivan u pogledu onoga što danas slušamo. Muzika je sveprisutna: na ulicama, u prodavnicama, u bankama, u javnom prevozu, u kancelariji, u kući, svugde. Možemo da kažemo da i protiv svoje volje, imamo udela u opštem odsustvu obuzdavanja zvuka. Iako je muzika jedan od najmoćnijih sprovodnika društvene promene, njome se koristi bilo ko, bilo gde, na najnemarniji mogući način. Kao što je ranije izloženo, snaga decibeła je divljački puštena na nas. Neki lekari su zazvonili na uzbunu i, na svu sreću, možemo da se osvedočimo u prothmapad na buku: sve više ljubitelja m u zike se okreće prema akustičnijoj, prijatnijoj, eteričnijoj muzici muzici koja godi našoj duši. Iscelitelj i duhovni voda, Mihael Ajvanov, izjavljuje:

46

PATRIK BERNAR

"Uobičajena muzika budi Ijudske strasti. Tako, čim ona počne da svira, osečamo kao da smo gurnuti u idiotizme, postajemo pomalo nastrani. Neki mladi ljudi su mi to priznali. Kada čuju takvu muziku, spremni su da se upuste u bilo kakvu pustolovinu. Ta ih muzika uzbuđuje; ona ih tera u potpuno ludilo. Kada ćemo se okrenuti ka muzici koja pribavlja sponu sa duhovnim svetom, muzici koja umiruje, odobrovoljava i nadahnjuje?"39 Muzika koja umiruje, odobrovoljava i nadahnjuje može da uteši svet. Nikakve reči ne mogu da se porede sa tom muzikom. Naše religijske tradicije nalažu nam da budemo istinol)ubivi, da budemo srdačni i da sa drugima postupamo onako kako bismo želeli da oni postupaju sa nama. Ali, te reči ne moraju da prodru u dubinu srca. One često ostaju na površini i ideje koje one zastupaju n i su integrisane u naše živote. S druge strane, muzika koja umiruje i odobrovoljava, ostavlja pečat na misaonom procesu, i taj se p e čat zatim prenosi i na srce. Počinjemo da žudimo za ostvarenjem u sebi i oko sebe, za odrazom zdravlja, lepote, spokoja, dobrote i čistote koje smo osetili. Donosimo odluku- da živimo ono što je dosada ostajalo samo na površini našeg bića. Instrumentalna muzika, kao meditativna melodija, predstavlja vibraciju koja ima ogromnu prednost, utoliko što je neizraziva razumljivim rečima, koje često izazivaju pobude nespojive sa našom istinskom prirodom. U stanju mentalnog spokojstva, duh protivljenja ne dobija priliku da se iskaže. Na taj način, slušanje zvukova koji sadrže nagoveštaje fizičkih ili moralnih kvaliteta, može da podrži sticanje samih tih kvaliteta.

47

ANTIDOT DECIBELA: PESMA PRIRODE Osim u lekovitoj muzici, antidot protiv apokaliptičke buke u našem okruženju, može se naći i u prirodi.

Pesma prirode je najlakši put do zamišljenog vrta harmonije. Kada postanemo osetljiviji za prirodnu lepotu koja nas okružuje, osećamo se bližima božanskoj inteligenciji koja vlada prirodnim silama. Posledica toga je uskladivanje svih ćelija tela. To stanje stvara neuporedivi osećaj koji je sposoban da izleči sve štete koje nam buka nanosi. Vodopad može da stvara više buke od mašine za vadenje nafte; ali dok ova zamara, Zvuk vodopada umiruje. Hučanje okeanskih talasa nije ništa manje zaglušno od 90 ili 100 decibela saobraćajnog špica, pa ipak opušta. Isti nivoi dedbela pronadeni su i drugde. Podjednako glasno puštena, hevi-metal rok pesma čini se mnogo žešćom od Mocartovog koncerta, iako oboje proizvode i emituju istu količinu decibela.

ŽIVOT JE SLUŠANJE Iste kompozicije, ili harmonijski i ritmički aranžmani istog karaktera, uvek proizvode iste emocije i osećanja.

U tome senalazi najveća pretnja i najpovoljnija prilika. Izvesna osećanja bude se pomoću muzike, i to iskustvo može da bude doživljeno još mnogo puta. Te emocije stvaraju navike, a navike formiraju ličnost. Naši karakteri odreduju našu sudbinu. Osnovna priroda muzike koju slušamo redovno ostavlja svoj otisak na našim običajima, postupcima i modelima ponašanja. Muzika podražava život, a život podražava muziku. Zbog toga je ta-

PATRIK BERNAR

ko značajno da budemo svesni zvuka kojem se izlažemo. U stvari, ja ina zvuka uvek treba da bude prilagodena. Kontrolisanje zvuka kojem smo izloženi treba isto tako da se proširi i na bebe u materici. Tu potrebu potkrepljuju i drevni spisi i savremena istraživanja. U autentičnom komentaru na čuvenu Vedanta Sutru, naslovljenom Srimad Bagavatam (ili Bagavat Purana), koji je napisao Vjasadev pre nekih 5000 godina, nalazi se nekoliko opisa koji objašnjavaju kako je zametak u stanju da čuje spoljašnje zvuke. Vjasadev, sakupljač Veda, uputio je svog rodenog sina, Sukadeva Gosvamija, u znanje o bakti jogi, dok se ovaj još nalazio u majčinoj utrobi. Prema Brama-vaivarta Purani, Sukadev Gosvami bio je oslobodena duša lišena zemaljskih briga još pre rođenja. Njegov otac, Vjasadev, naslutivši da njegov sin neće ostati sa njim posle rođenja, postarao se da dete, premda još uvek u majčinoj utrobi, čuje poruku koju treba da prenese i da bude upućeno u principe unutrašnjeg života. U Bagavatamu, opsežnoj istorijskoj freski, priča o Praladi takode pokazuje do koje mere je zametak u stanju da čuje reči izgovorene u prisustvu svoje trudne majke. Hiranjakašipu, čovek demonske naravi, bio je Praladin otac. Dok je njegova majka boravila u manastiru mudraca-muzičara Narade Munija, ovaj je iscrpno govorio o p o božnoj filozofiji. Prema knjizi, Pralada ne samo što je čuo tumačenja velikog muzičara, nego ih je i shvatio. Nekoliko godina kasnije, bio je u stanju da svojim školskim drugovima ponovi saopštenje koje je čuo pre rođenja, što je njegovog oca silno razljutilo. Ova dva izvora koja datiraju nekoliko hiljada godina unazad, navode na zaklju49


čak da je čovečanstvo oduvek bilo svesno dejstva pesme i reči na živo biće, posebno na zametak. Valja napomenuti da su sanskritski stihovi poetski tekstovi izvanredne lepote, sa do tančina razradenim ritmovima i metrikom. Oni se najvećim delom još uvek pevaju. Kada smo u prilici da čitamo ili čujemo te stihove, m o žemo da razaberemo ponešto od vibracija radosti i spokojstva koje su ta deca mogla da osete još i pre napuštanja materice. Naučnim krugovima je sve jasnije da zvučni talasi utiču na zametak. Istraživači su bili zapanjeni kada su otkrili u kojoj meri spoljna galama dopire do nerodenog deteta. Intrauterni mikrofoni razgovetno primaju kompletan raspon zvukova. Pored toga, skorašnje istraživanje objavljeno u Psihološkoj znanosti donosi p o datak da zametak uči da prepozna majčin glas dok se nalazi u materici, i zato je, kada se rodi, u stanju da ga razlikuje od drugih glasova.40 Medu ostalim proučavanjima, Konrad Lorenc ustanovio je da živa bića nešto pre rodenja čuju i tumače zvukove. Njegova iskustva sa pticama navela su ga da se redovno glasno obraća pačjim jajima. Kada su se izlegli, pačići bi mu prilazili kad god je govorio, kao da ga već dobro poznaju. Drugi naučnici koji su se bavili pilićima, pa čak i ljudskim fetusima, koji su se navikavali na glas svoga oca za vreme trudnoće, potvrdili su rezultate ovog specifičnog eksperimenta. Pokojni Alfred Tomatis, specijalista za uho, grlo i nos pri Pariškoj medicinskoj školi, zaključio je nakon 25 godina proučavanja da sluh prethodi svim oblicima ćelijskog organizovanja, kao da celokupan proces stvaranja zavisi od njega. Ova zamisao - revolucionarna u očima savremene nauke - samo potvrduje ono što su vedski tekstovi obelodanili pre više hiljada godina. Tomatis je pokazao kako brzo zametak razvija uho i sluh. Zbog čega? Jednostavno zato što život jeste slušanje. Tomatisa su njegova otkrića podstakla da konstruiše 'elektronsko uho', koje je koristio za lečenje duševno poremećene dece. Ta naprava pomaže da se deca veštački vrate u umirujući ambijent materice, filtrirajući glas svoje majke i čineći da on zvuči onako kako je zvučao fetusu dok se nalazio u materici.

PATRIK BERNAK

Naučnik, sa dokazom u rukama, stiže pomalo kasno. Dok se ne dode do laboratorijskih rezultata, životvorni proces je već uveliko u toku. Majke su odvajkada znale da zametak poseduje sposobnost opažanja. Kao što je profesor Tomatis napomenuo: "Ono što je bilo koja majka u stanju da nas nauči - da se njeno dete pokreće u utrobi kada čuje muziku, zvuk ili glas - u nekim naučnim krugovima biva doživljeno kao pravo otkrovenje."41 Bez obzira na to, Tomatisovo istraživanje pokazalo je do koje mere je čin slušanja ontogenetski ukorenjen u najdubljoj srži svakog ljudskog bića. Majka i 'otac treba da budu potpuno svesni ove činjenice, ukoliko žele da pomognu svom detetu da razvije u sebi želju da sluša, da živi, da bude slobodno i da voli. Jer, slušanje je, valja se prisetiti, prvenstveno otvaranje čovekovog srca ili, po rečima Tomatisa, "stupanje u prisnu vezu sa drugim bićem, vezu punu razumevanja i ljubavi."42 Prema tome, slušanje je samo po sebi oblik komunikacije u najširem i najuzvišenijem smislu reči. Kada govore svom još nerođenom detetu, majka i otac treba da se obraćaju večnom biću koje dolazi sa nekog drugog sveta: biću koje živi hiljadu života, koje ima hiljadu lica i hiljadu roditelja. Sa tim bićem oni treba da opšte. Tada će pronaći reči d o voljne snage, pesme ljubavi, kreativne i pouzdane reči koje će podstaći besmrtnu dušu - koja je našla utočište u majčinoj utrobi i koju roditelji već nazivaju svojim detetom - da zatreperi i zavibrira. Upućena i posvećena majka, u stanju je da iznutra čuje slavopoje koje pevaju atomi bitisanja i da na njih odgovori nečujnom pesmom ljubavi. Biće koje ona nosi u sebi je ritam, a ona je vreme. U tom razotkrivenom obliku, život joj se objavljuje putem sluha; ono što ona opaža, ne može da se odbaci kao uzajamno dejstvo hemijskih supstanci. Ono što ona primećuje je 'izvesno nešto' što ne može da bude uništeno, što prožima čitavo njeno telo, što je neizmerno, što ne zna ni za život, ni za smrt i što nikada neće prestati da postoji. Nerođeno, besmrtno, praiskonsko i večno, to 'izvesno nešto' nema početak i neće imati kraj. Ovaj fenomen, nazočan u vidu fetusa, usredsređen je na lju-

MUZIKA KAO DUHOYNA STAZA

bav svoje majke. To je ono 'izvesno nešto' koje Biblija veliča i koje se obraća Stvoritelju ovim rečima: "Tvoje oči videle su moju građu još dok je bila nedovršena; i u tvojoj su knjizi bili zapisani svi delovi mog tela, koji su neprekidno bili uobličavani, dok još nije bilo nijednog od njih."43 Od nas se traži da sklonimo u stranu svoja pogrešna shvatanja o životu u materici i da prihvatimo činjenicu da zametak ne samo da čuje, nego i sluša. On sluša, intuitivno doznaje i shvata. Trebaće još dosta vremena dok ova istina, koju su dokazale i vedska i moderna nauka, ne bude opšteprihvaćena. Ipak, nastupanje ovog novog perioda svesnosti, nosi sa sobom trenutno i intimno razumevanje o tome šta treba da se sluša. Taj pojačani osećaj svesnosti, promeniće prihvaćeno stanovište. Sa razvojem ove svesnosti, mi grlimo sam život; shvatamo da je u svaki zvuk koji do nas dopire, utisnuta poruka Apsoluta. Da bi se duboko slušalo, nije neophodno spoljašnje uho. Tu zapravo srce opaža nevidljivi svet, i dolazi do dijaloga duše sa dušom. Ta uzvišena komunikacija je obelodanjena u sufijskoj tradiciji Učitelja Kušarija. U svom kratkom traktatu o sani, odnosno ezoteričnom sluhu, on piše: "Duhovni sluh je razumevanje skrivenih stvari putem slušanja srdaca, putem primećivanja realiteta koji su predmet našeg traganja i koji sadrže znake božanskog koje je prisutno u svim stvorenjima."

NOVA DECA U komuniciranju sa zametkom, i zapravo u svakoj komunikaciji, moramo da imamo u vidu. da su reči iz svakodnevnog jezika za dušu potpuno lišene značenja, budući da ona primećuje sve ono što prevazilazi reči.

Ono što duša oseća je hotimično proizvedena energija, nežna toplina izražena pomoću prijatnog, blagog glasa, punog ljubavi i saosećanja. Poput labuda iz grčke mitologije koji poseduje sposobnost da izdvoji vodu iz mleka, živo biće crpi ljubav iz zvuka. Iza zametka i iza ljudskog razgovora, nalazi se veličanstveno središte koje transcendira svaku nauku; ono je u stanju da čuje m u ziku naših duša, uprkos neprestanom metežu naših svetovnih misli i reči. Slušanje je postojalo pre ičega drugog, tvrdio je Tomatis, dodajući: "Ljudska vitalnost zasnovana je isključivo na funkciji slušanja."44 Sada se cilj ovog razmatranja, koje se bavi sluhom, sastoji od povinovanja životu - onakvom kakav se genetički ispoljava. Znanje o tome kako da ispunjavamo norme života daje nam nadu da ćemo se jednoga dana osloboditi zakona koje je postavio ljudski rod: nestalnih zakona koji nas slepo vode od lošeg ka gorem, u pravcu rizične, opasne i neizvesne budućnosti, sve dok ostaju odvojeni od univerzalnih zakona. Slušanje života osposobiće nas da shvatimo univerzalne principe: saosećanje, čistotu, istinoljubivost i trezvenost. Ono će nas voditi ka dobu vladanja znanjem. Ovladavanje veštinom dubokog slušanja, biće najveće postignuće ljudske evolucije. Ono će pružiti istinsko bogatstvo koje ljudskim bićima daruje stanje božanske slobode, samostalnosti i potpune zadovoljenosti. Novi roditelji, svesni izvanrednog značaja buke, zvuka, pesme i reči za


razvoj njihovog deteta za vreme trudnoće, doneće na svet novo pokolenje, mnogo naprednije od pokolenja koja su stvorila mučne industrijske i tehnološke svetove. Odgajana uz pomoć nežnih i divnih zvučnih vibracija od samog začeća, ta nova deca, najaviće novo doba na Zemlji.

I

U P O Č E T K U BEŠE REČ... In principium erat verbum: Ova rečenica nalazi se u. prvom redu prvog odeljka Jevanđelja po Svetom Jovanu.

Razni tumači pružili su brojna objašnjenja, no ova izreka je uglavnom bila prevođena kao: "U početku beše Reč." Izvesni tumači i prevodioci, medutim, smatraju da bi verbum moglo da znači 'zvuk ili pesma'. Zato bi moglo da se kaže da je zvuk, p e smu, reči i govor, proizvela ista energija. Ukoliko je u početku bila reč, ili zvuk, i ukoliko je zvuk bio Božanski Prauzrok - kao što jevandelje tvrdi - onda energija, koja je u njemu prisutna, mora da bude svemoćna, budući da je to iskonska stvaralačka energija. U tom smislu, biblijske svete knjige ponavljaju vedske svete knjige, jer u ovim potonjima stoji: "U početku beše Braman (ne-lični aspekt Apsoluta) sa kojim beše reč, te je reč isto što i Braman." Premda su religije često podeljene usled tričavih terminoloških nesuglasica, ove dve tvrdnje odražavaju značajno podudaranje hinduizma i hrišćanstva. Reč, prvobitni kosmički zvuk, m o že da se nađe svugde, od Jevreja do Tibetanaca, od islama do budizma. Bog-zvuk je sveprisutan u istoriji čovečanstva i uvek je tesno povezan sa suštinom svesti. Pronaden je i u Kabali i u svim velikim kulturama. Om, aum, amn, ameen, omon, omen, jahuvah: spisak imena za Boga-zvuka je beskrajan. On je Logos, čuvena izgubljena reč iz ezoteričnih tradicija. Krišna u Mahabharati kaže: "Ja sam zvuk etera." Sveti Jovan, u prvom poglavlju Knjige kralja Jakova, izlaže: "U početku beše Reč, i Reč beše sa Bogom, 56

PATRIK BERNAR

i Reč beše Bog. Isto beše u početku i sa Bogom. Sve stvari behu od Njega stvorene, i bez Njega nije nastalo ništa što je nastalo. U Njega beše život, i život beše svetlost ljudima. I svetlost sijaše u tami, i tama je ne obuhvataše." Prema izvornom armenskom tekstu, 'u početku' podrazumeva večno stanje koje prethodi celoj tvorevini. 'Reč' potiče od latinskog verbum, koje pak potiče od grčkog logos, što će reći 'reč'. Logos je u grčkoj filozofiji obično upotrebljavan da označi Božansku Inteligenciju, odnosno, organizatora sveta. Prema Emilu Ostiju, čuvenom lingvističkom stručnjaku, kada kaže verbum, Sveti Jovan misli na 'suštinsku i večitu reč'.45 Viktor Igo, jedan od tvoraca francuske književnosti, izjavio je: "A reč je, to moramo da uočimo, živi entitet." Reč je živa. Ona je dar viših sila. Kada kažemo 'ja jesam', mi prizivamo božansku silu, i svojstva potvrđivanja koja slede ovaj izraz, postepeno teže da se ispolje u nama. Sasvim je jasno da se bundeva ne pretvara preko noći u kočiju, ali tvrdnja ipak pokreće proces pomoću koga se reč uobličava u materiji. Posle nekoliko ponavljanja rečenice: "Ja sam dobrog zdravlja", verovatno ćete steći utisak da ste zaista dobrog zdravlja, i moći da ga osetite u celom telu. Uradite taj eksperiment lično! Taj osećaj ili čuvstvo, pokrenuće pojavu zdravlja. Zapanjujuće je primetiti i uvideti da je ovaj postupak delotvoran bilo da je tvrđenje izneto u svesnom stanju ili ne. Neophodno je da shvatimo da, po pravilu, koristimo ogromnu moć reči na potpuno nesvestan i negativan način, što predstavlja jednu od tragedija ljudskog roda. Stvoritelj je ljudima dao neograničenu moć, moć govorne reči. Iako je ta moć sama po sebi neutralna, njeno korišćenje može da dovede do oprečnih posledica. Reč može da bude izvor naše sreće ili naše nesreće. Ako u toku jedne sedmice ponavljamo tvrdnju: "Ja sam teško bolestan" - naročito pred odlazak na spavanje - velika je verovatnoća da će nam telo oslabiti i da će se razviti ozbiljna bolest. Ukoliko smo bolesni, a svakodnevno p o navljamo "Ja sam potpuno zdrav", oporavićemo se ukoliko m o žemo da zamislimo savršeno stanje zdravlja u sebi.

NEVIDLJIVI MOSTOVI HARMONIČNOG SAZVUČJA Dugo vremena smo mi ljudi verovali da je volja naša glavna sposobnost.

Putem svog istraživanja i više hiljada iscelenja, Emil Kue, koji je revolucionisao psihološki automatizam i bacio snažno svetlo na dalekosežnu oblast autosugestije, dokazao je da glavna ljudska sposobnost nije volja, nego imaginacija, zamišljanje.46 Imaginacija neposredno utiče na jedinku. Ova sposobnost je nezavisna od volje i snažnija od nje. 'Zamislite' da ste opušteni i vaši mišići će se smesta olabaviti, a nervna napetost će se smanjiti. Upotrebite, paksvoju volju da budete opušteni i postaćete još mnogo napetiji, Reč bez odlaganja utiče na imaginaciju. Kada Ijudska bića postanu svesna moći unutar sebe, ona ponovo ovladavaju svojim životima i postaju dostojna svog božanskog porekla. Ta moć može se nazvati autosugestija, sugestija, ili moć podsvesti, izmedu ostalog. Od male je važnosti kako je nazivamo. Kao posednici l<- ij le, mi imamo pravo i obavezu da je razvijamo i upotrebljavamo u blagotvornom smislu. Sve ovo može da se objasni na veoma jednostavan način, po zajmljujući podatke iz oblasti mikrotalasne fizike. Prema Hermesu Lou, ništa nije nepokretno; sve vibrira, sve je vibracija. Na primer, ukoliko predmet A vibrira na frekvenciji od 4000 titraja u sekundu, a predmet B vibrira na frekvenciji od 10 000 titraja u sekundu, tada predmeti A i B ne vibriraju usklađeno. Oni nisu harmonični; nisu podešeni na istu frekvenciju. Da ih se uskladi, što će reći, da ih se dovede u medusobnu saglasnost, neophodno je da ih se navede da vibriraju istom brzinom. Slično tome, dve osobe koje nemaju slične želje, ili koje nisu stigle do sličnih intelektualnih ili intuitivnih zaključaka, neće vibrirati na istoj frekvenciji i stoga će jedna drugoj biti antipatične. Kada ljudska bića misle, ili koriste svoju moć zamišljanja i tvrdenja, ona počinju da vibriraju na frekvenciji koja je istovetna 58

PATRIK BERNAR

sa frekvencijom koju zamišljaju, odnosno vizualizuju. To je fenomen vibratorne reaktivnosti (osetljivosti, tj. uzvraćanja). Ono što je zaista neverovatno, jeste saznanje da imenovanjem objekta putem izgovorene reči, postajemo savršeno podešeni na frekvenciju tog objekta i bukvalno stupamo u kontakt sa njim. Svi znamo da je medijum zvuka talasav. Jednostavnim činom imenovanja objekta i razmišljanjem i koncentrisanjem na njega, zamišljajući sve njegove detalje, oblik, boju, svojstva i obeležja koja su su za njega specifična, mozak šalje impuls u pravcu objekta. Zvučna vibracija koja ga označava, predstavlja njegovu 'kopiju'. Prema tome, reči i nazivi su 'podupirači' ili 'svedoci' između kreativne imaginacije i samog objekta. Na primer, kada imaginacija - uz posredovanje mozga kao mentalnog kompjutera - teži da se podesi prema skladnoj frekvenciji, reč postaje vibracioni prenosnik izmedu mozga i stanja savršene harmonije. Drugim rečima, taj zvuk postaje veza između arhetipa (prauzora) i ljudskog bića. On čini mogućim direktan kontakt sa bezgraničnim energijama kosmičke harmonije, koje su oduvek postojale u nama i koje nam dopuštaju da osetimo njihove vibracije. Na taj način, frekvencija reči - broj zvučnih VIBRACIJA OD kojih je sastavljena - gradi most, vrlo realan iako nevidljiv, između nas i bilo kog većeg toka kosmičke energije. Na tom nivou, nije nužno da se rasuđuje da bi se razumelo, već da se pokušava kako bi se osetilo i uvidelo. Žan-Žak Ruso, jedan od najistaknutijih filozofa prosvetiteljstva, posedovao je d u boko razumevanje te presudne činjenice kada je napisao: "Kada čovek počne da rasuđuje, on prestaje da oseća." Talasi univerzalne harmonije mogu da se preuzmu, ukoliko se ovom traganju pristupi sa temeljnom pažnjom. Ti talasi tada prodiru u finu molekułarnu strukturu živog bića i potpuno ga preustrojavaju. Zvuk izgovorene reči povezuje reč sa prauzorom na koji se ona poziva. Reč nije ništa drugo do ime kojim se označava objekt, oblik energije, prirodna sila ili osoba. Moćne arhetipske vibracije uvek su dostupne u kosmosu, i dovoljno je da se uskladimo sa njihovim dotičnim tokovima da bi iz njih izvukli korist. To udruživanje ostvaruje se pomoću izgovorene reči i ima-


ginacije. Prema tome, izvorne frekvencije zdravlja, lepote, snage, znanja, plodnosti i tako dalje, postoje u univerzumu i stalno su dostupne onima koji žele da se okoriste njihovim vibracijama. Ali, isto su tako dostupne i vibracije besa, straha, teskobe, bede i p o hlepe. Izgovorena reč je dvosekli mač. Na ljudskim bićima je da razviju odredeno zapažanje i oštroumnost kako bi došli u priliku da odaberu, sa punim znanjem o činjenicama, posebnu energiju koju hoće da iskoriste. Stara izreka: "Sedam puta obuzdaj jezik, pre nego što progovoriš", dobro dočarava istinu o snazi reči. Dragoccne vibracije i moćne energije nalaze se u izgovorenoj reči. Onc su zadivljujuće kada se osete i puste u akciju. Kada smo svesni moći svojih reči, postajemo kapetan lađe tela-duha u kojoj duša putuje. Uzvišena odgovornost za našu vlastitu svest, predstavlja dokaz čovekove egzistencijalne samostalnosti i ne dopušta nikakvc tvrdnje da je spoljašnji 'gospodar' odgovoran, kao što se često čini u zapadnjačkim religijskim sistemima, a ponekad čak i u onima sa Istoka usled potpune neupućenosti u kosmičke zakone. Duša je jedini uzročnik svega što joj se događa. Na koji način? Posredstvom jednostavnog i strahovitog sredstva koje je reč. Kao što jedna stara izreka kaže: "Ukoliko čovek viljuškom sebi kopa grob, on isto tako jezikom kuje svoju sudbinu." Biblija nam kaže da je itekako važno šta nam izlazi iz usta. Svaka reč, svaki izraz koji izgovorimo, dodatno određuje okolnosti koje će se iskristalisati u našim životima. Ono što je tragično, a u isti mah i prilično čudesno, jeste bezuslovni karakter tog procesa. On se odvija čim se reči izgovore - nesvesno, ili mehanički, ili čak u šali. Poput kompjutera, podsvest beleži podatke bez i najmanjeg osećaja za humor. Ista vrsta energetskog spajanja (fuzije) dogada se i sa pozitivnim i sa negativnim tvrdnjama. Nažalost, rezultat je često mnogo očigledniji u slučaju negativnih tvrdnji, pošto je reč tada gotovo po pravilu izgovorena rasejano, nesvesno, mehanički i bez i najmanjeg napora. Pod takvim uslovima, mnogo lakše dolazi do energetske fuzije.

PATRIK BERNAR

Tvrdnja sadrži u sebi snagu želja, obećanja i odluka. Ne p o stoji slučaj. Kada ustvrdimo: "Ja sam zaista srećan", sve se odvija na suptiłnom nivou stvari, kao da smo sklopili sporazum sa samom srećom. Karl Oto Smit, veliki majstor dinamičke psihologije, nepobitno je dokazao tu istinu i poučavao je ljude da se p o služe njome kako bi pomogli svim aspektima života. Po njemu, usled sposobnosti ljudskih bića da odluče šta će postati, ona to i postaju. Na taj način, ljudi su neosporni gospodari i prvobitni uzročnici okolnosti i događaja koji odreduju celokupan tok njihovog života. Njihovi su životi u njihovim vlastitim rukama. Iz tog razloga se na sanskritu ljudsko biće naziva prabu, ili gospodar. Po rečima Dr Smita: Kada kažete: 'ja sam', vaše se misli pretvaraju u uši, jer svako 'ja sam' predstavlja poziv na postignuće, na ispunjenje. Svaka. misao povezana sa 'ja sam' ispoljava sve jaću težnju da se ispuni i pokreće snage napretka ili nemaštine, propasti ili sreće. Stoga, da bi se jedino ono što je dobro ispoljavało u vašem životu, vodite računa da sve rečenice koje počinju sa 'ja sam' budu usmerene ka. pozitivnim ciljevima. "Ja sam bolestan, ja sam nesrećan, ja sam umoran, ja sam kinjen od sudbine, ja sam ubog, ja sam paćenik, ja sam slab, ja sam u nevolji"; sve su to jasne naredbe date silama života da stvore odgovarajuće okolnosti ili da ih još jače razviju. Ukoliko, naprotiv, svesno kažete: "Ja sam slobodan, ja sam snažan, ja sam zadovoljan, ja sam uvek na vrhu, ja sam miljenik sudbine, ja obilujem uspesima, ja sam jedno sa silama dobra, Ja sam svestan Boga, ja sam saveznik sudbine, ja sam bogat", onda će se te tvrdnje sve više obistinjavati. 'Ja sam' znači: ja sam duh rođen iz Božjeg duha; ja sam univerzalno dete i ispunjenost je moje prirođeno pravo. 'Ja sam' - to je ime božanskog u vama. Svaki put kada ga svesno izrazite, govorite kao što Bog govori, rekavši 'neka bude' za sve što ustvrdite.47

PESMA-ČAROLIJA NAŠEG SVAKODNEVNOG GOVORA Pokušavanje da se reši složen problem bez kontemplacije je beznadežan napor.

Oni, pak, koji počnu od duhovne osnove, stići će do sigurnog i potpunog uspeha. Nema sumnje da vrsta planiranja koju smo naviknuti da svakodnevno obavljamo može da obezbedi trenutne koristi, i ti prividni dobici često se čine neosporni. Prema zakonima života, međutim, sve što se stekne iz sveta materije je privremeno, i stoga, u krajnjoj liniji, nezadovoljavajuće. Jedini trajan uspeh proizilazi iz unutrašnje aktivnosti - iz carstva duha. U nama se nalazi koren svih zvučnih slika projektovanih na ogromnom ekranu našeg vlastitog postojanja. Miroljubive duše ne traže konfliktne situacije. Sklad koji širimo oko sebe kada su naše duše u miru, predstavlja najdelotvorniji vid zaštite od sudaranja sa osećanjima koja su protivna harmoniji. Jednom kada Zemlja bude nastanjena takvim dušama, sukobi interesa i silne medunacionalne razmirice će potpuno nestati sa lica naše planete, pošto više neće biti pothranjivane kakofonijom, neslaganjem i neskladom mišljenja. Nacije se više neće svadati, pošto će vibrirati u sazvučju sa zajedničkim tonom: sklonošću prema istinskoj sreći. Ta uzvišena sklonost, izvorna muzika duše, biće odlika dotične epohe. Sklonost prema beskorisnom i sujetnom žrtvovanju koja je obeležiła prethodnu epohu - žrtvovanju čovekove duhovnosti u zamenu za industrijalizaciju - već je oslabila. Možda je to žrtvovanje i bilo neophodno za izgradnju temelja novog doba, ali više nam nije od koristi. Danas je postalo presudno i neodložno da shvatimo da se to doba, iščekivano hiljadama godina, neće ispoljiti bez uvežbavanja vlada-

PATRIK BERNAR

nja mislima. Misli su donekle odrazi podsvesti; jedini način da programiramo podsvest, jeste da se bude 'svestan svesnog', da se određene ispravne misli svesno uvedu i uskladište u elektromagnetska polja (ili mnemoničke engrame, tj. pretpostavljivo kodiranje u nervnom tkivu koje predstavlja fizičku osnovu za postojanost pamćenja) podsvesti. Da bismo to postigli, imamo na raspolaganju dragoceno, izvanredno sredstvo, pravi dar s neba: čarobnu pesmu našeg svakodnevnog govora. Svi koji izvode velike stvari, svi koji postižu stvarni uspeh, stavljaju svoje mentalne i verbalne aktivnosti u službu svojih ideala. Kako se to radi? Zapisivanjem u mentalni proces odredene misli koja je precizna, ispravna, istrajna, podržana i neprekidno hranjena dinamičkom životvornom silom p o tvrdnih i samopouzdanih reči. To se podudara sa joga tehnikama usmerenim na ovladavanje umom i mislima, u kojima je od presudne važnosti ponavljanje odredenih nizova zvukova, povezanih sa kontrolom disanja. Delotvornost ovih drevnih metoda je potpuno dokazana. Naši svakodnevni razgovori su u izvesnom smislu jedan oblik pojanja; te izgovorene reči, posebno tvrdnje, utiču na svest. Ova zatim utiče na podsvest koja, preko programiranih refleksa, proizvodi misao. A misao je ništa manje nego tvorac sudbine. Da parafraziramo Svetog Žermena, mi puštamo da ono što mislimo i osećamo dobije fizički oblik. Dospevamo tamo gde nas naše misli i reči vode, i takoreći postajemo svoja fiksirana misao. Na jednom kraju se nalazi reč stvorena mišlju i sadržana u njoj; na drugom kraju je sudbina. U tom smisłu, možemo da razumemo kako to reč predstavlja božansku silu bez premca, a ljudsko biće, njen baštinik, potencijalnog boga. To nije isto što i reći da je čovek Bog, kao što je običaj u popularnim ezoteričnim krugovima. Preuzimajući na sebe rizik da izazovem nezadovoljstvo, tvrdim da univerzalna duša i izdvojena pojedinačna duša nikada ne gube svoju duhovnu i apsolutnu individualnost. Najstarija knjiga na svetu, Brama Samhita, za koju se smatra da ju je sastavio sam Brama, ima mnogo toga da kaže na ovu temu, prvenstveno to da je moguće prodreti u moćnu ne-ličnu svetlost Bramana i sjedini63


ti se sa njom, ali to prividno poništenje, pokazuje se kao još jedna iluzija. Prema ovim spisima, autentično oslobođenje leži u ljubavnom odnosu koji se razvija izmedu duše individualnog bića (đive) i božanske ličnosti, one koja se naziva hiljadama različitih imena i obožava u hiljadama različitih obličja. Bez obzira na to, ona je jedna te ista; ona koja nas oduvek čeka. Čitav niz neograničenih odnosa (rasa) može da nastane iz te ljubavne i mistične razmene. Učitelji univerzalne pobožnosti, ustanovili su pet velikih porodica rasa (neutralnu, punu poštovanja, prijateljsku, roditeljsku i bračnu). Ne mogu da razradim ovu temu, a da ne iskoračim van granica ove knjige. Čitaoci koji žele više o tome da nauče treba da se obrate knjigama koje se bave temom božanske ljubavi, naročito duhovnom klasiku nepoznatog autora, Podražavanje Isusa Hrista, i knjizi Rupe Gosvamija Nektar pobožnosti. Ukoliko su živa bića Bog, samo što su to 'zaboravila', kao što to neki vole da tvrde, na kog se to Boga onda pozivamo i obraćamo mu se? Kako može Bog, koji je po definiciji sveznajući, bilo šta da zaboravi? Sam zdrav razum nas navodi da odbacimo ovu nedoslednost. Živa bića nisu Bog. Pa ipak, naša suština je božanska i učestvuje u Apsolutu: mi posedujemo njegova svojstva, osobine i moći, ali u izuzetno maloj meri. Koja je, u ljudskim razmerama, ipak izvanredna, ako zamislimo neograničene moći Apsoluta. Suštinska priroda ljudi je božanska. U svojim dušama i na svojim usnama, mi držimo zvučne ključeve naše vlastite sudbine i sudbine sveta. Pomoću naših tvrdnji, mi imamo moć da stvorimo univerzum kakav želimo. Šta bi to velikodušnije i izdašnije moglo da nam dode od 'Nebeskog Oca'?

64

SLUŠANJE UZVIŠENIJE SVESTI: MANTRA ESTETIKA Narodi koji će uspešno ostvariti uzvišenu harmoniju epohe sreće, biće oni koji će svirati muziku svoje duše na harfi koju predstavlja njihov jezik.

Svest o govornoj reči - pesmi sudbine - sačinjava sledeći korak u evoluciji čovečanstva. Svesna potvrdna reč je visokonaponski regenerator i uspostavljač ponovne uskladenosti materijalnog i suptilnog tela - neiscrpni izvor snage za fizičku i psihičku prirodu. Ona sačinjava temelj opšteg zdravlja. Stimuliše probavnu vatru i pravilno funkcionisanje svih organa. Kratka rečenica "Ja sam potpuno zdrav", ponovljena u vedrini jutra i u spokojstvu večeri, sa znanjem da su novi ljudski zakoni već na svom putu ka nama, može da obezbedi više dobrobiti od bilo kakvog hemijskog proizvoda. Dovoljno je da pokušate da biste se uverili! U bliskoj budućnosti, kada se bude više znalo o isceliteljskoj moći zvuka, neće biti iznenadujuće da se u dnu recepta pročita sledeća napomena: Lek treba uzimati uz psiho-akustičku vibraciju - "Osećam se potpuno zdrav, moje zdravlje je izvrsno" - koja se ponavlja deset puta na dan, ujutro, u podne i uveče. Krajem devetnaestog veka, Emil Kue je lečio, pomagao i isceljivao na hiljade pacijenata koji su od strane tadašnje medicine bili smatrani neizlečivima. Njegov se tretman sastojao iz ponavljanja jednostavne rečenice: "Svakoga dana, u svakom pogledu, sve se bolje osećam." Kue je uvideo tesnu povezanost koja postoji izmedu vibracionih energija reči i psihološke aktivnosti. Iz njegove perspektive, sugestija deluje tek nakon što se pretvori u autosugestiju i na taj način postane usvojena. Šta je, dakle, to što treba da usvojimo? Reč 'sugerisati' (preporučiti, uticati) potiče od latinskog sugerere, što doslovno znači 'nositi ispod'. Radi se upravo o toj još uvek misterioznoj sili, skrivenoj u zvuku koji se nalazi u potvrdnoj izgovorenoj reči, koja

65


je neophodna da bi se nešto usvojilo (reč 'usvojiti' potiče od latinskog aceptare, što znači 'prihvatiti'). Ono što je usvojeno (prihvaćeno), postaje dostupno. Od ove tačke nadalje, autosugestija može delotvorno da se koristi za postizanje terapeutskih ciljeva. Poput elektriciteta, zvuk je neutralna energija; on može da bude blagotvoran ili zloćudan. Sve zavisi od toga kako se koristi. Uopšte uzevši, mi smo majstori u primeni štetne autosugestije, mada nikada nismo uzimali časove iz te oblasti. Zbog čega je negativna sugestija tako uspešna? Zahvaljujući tome što se oslanja na ponavljanje, mi je praktikujemo nesvesno i bez napora. Neki ljudi mehanički izjavljuju: "Znam da nikada neću uspeti", ili: "Znam da je (ova ili ona) nesreća, (ova ili ona) prepreka nepremostiva, neizbežna." Oni izriču ove tvrdnje bez ikakvog naročitog napora, što znači da te reči, i moć koju sadrže, sa lakoćom prodiru u podsvest, koja ih prihvata. A pošto ova reguliše funkcionisanje našeg fizičkog, psihičkog i moralnog bića, to ima za posledicu da se sve događa u skladu sa naredbom koju je primila. Uporno, dosledno, ali ne i kruto, ponavljanje zvučne vibracije sadržane u pozitivnom zvuku-reči, može da preinači negativno programiranu podsvest i da podstakne njen kreativni mehanizam da deluje ne samo u pozitivnom smislu, nego i prema višim stanjima svesti. Narednih godina, ova ideja nalaziće se u začecima nove nauke koja će objediniti snage zvuka (muzike, govora, zvukova ispod praga svesti) i moć autosugestije s jedne strane, i pročišćujuće dejstvo nadahnutog meditativnog pevanja s druge. Ta nova nauka mogla bi da se zove 'mantraestetika' (od sanskritskog manatatra, ili oslobadajuće oruđe, i od grčkog aisthesie, ili osećanje). Taj sistem znanja, imaće za cilj da čovekovu podsvest učini osetljivom za zvučne vibracije u izgovorenim rečima koje oslobadaju um. Već postoji bugarski metod ubrzanog treninga poznatog kao sugestologija, koji koristi muziku i ritmično disanje za aktiviranje desne hemisfere mozga. Medutim, autosugestivne metodologije se najvećim delom koriste za postizanje ciljeva povezanih sa telom i svesnim umom. Mantraestetika biće usmerena na izmenu svesti i budenje duše. 66

PATRIK BKKNAK

Da bi se shvatili domet i delotvornost takvog pristupa, nužno je da se objasne različite uloge koje igraju svesno, podsveno i nesvesno, ili suprasvesno. Reč 'nesvesno' se uglavnom kolisti da označi sve ono što je izvan svesnog, ili 'suprasvesno'. Svesni um se stalno trudi da logički analizira stvari. Nažalost, to svojstvo često dovodi do toga da on blokira intuitivnu informaciju koja stiže iz najdubljeg dela našeg bića. Ta duboka intuilivna zapažanja potiču iz suprasvesnog i prenose se putem podsvesnog. Ne smemo da dozvolimo da nas zaplaše te bučne intelektualne reči, koje autori naučnih radova isuviše rado koriste. Ti koncepti su, u stvari, vrlo prosti. Da bi razumeo tesnu vezu izmedu ova tri elementa, čovek samo treba da zamisli da je podsvesno p o štar čiji je posao da prenosi pisma (poruke) od glavne pošte (suprasvesnog) do kućnog sandučeta (svesnog). Podsvesno, kao. posrednik, gradi most izmedu suprasvesnog i svesnog. Ono je intuitivna polu-svesnost. Uz pomoć podesnog korišćenja zvukova, praksa mantraestetike izaziva takvo stanje opuštenosti da podsvesno nema drugog izbora, do da pusti suprasvesno da preko njega prenese informaciju. Na taj način, ta 'otkrića' cure u svesno. U samoj stvari, u izvesnim stanjima relaksacije ili meditacije, niži ego je pasivizovan i neotporan. To se događa kada se otvore vrata unutrašnjeg suprasvesnog. Svi zvučni opažaji, reči, imena, tvrdnje, napomene i tako dalje, skupljaju se u suprasvesnom. Ti podaci su prikupljeni i kodirani bez ikakve naše stvarne svesti. Mnogostruki zvuci, razgovori i delovi muzike uskladišteni su u suprasvesnom, koje može da se uporedi sa magnetskom trakom na kojoj je, izmedu ostalog, zapisano sve što uvo opazi u ovom životu pored onog dela koji je prethodno opazilo. U izvesnom smislu, suprasvesno je skupljač slika, zvukova, osećanja i sećanja koja su u direktnoj vezi sa načinom na koji sebi dopuštamo da opažamo bitisanje. Onog trenutka kada se životna sila jedinke odvoji od hemijskih elemenata od kojih se sastoji njeno telesno obličje (prelazak koji se pogrešno naziva 'smrt'), ta zaliha misli, želja i suprasvesnih memorija, odreduje uslove u 67


kojima će se duša ponovo uteloviti. Prema tome, pred-embrionalni život (ili predašnji život) je naprosto priprema za sadašnji život, a sadašnji život je radionica u kojoj se proizvode sklonosti za ukupan budući život. Posmatrana iz ovog ugla, mantraestetika potencijalno može da ima nezamislive posledice po ljudsku evoluciju, pružajući čovečanstvu uvid u suprasvesne memorije prenošene iz života u život. Da bi mogla da doživi pesmu suprasvesnog, bitno je da osoba ude u stanje povoljno za slobodan protok energija izmedu suprasvesnog i svesnog. Uloga subliminalne i opuštajuće muzike i, iznad svega, slušanja nadahnutih meditativnih pesama, tada može da se ispostavi kao dragocena pomoć. Zapravo, osnovna vrednost tih pesama leži upravo u razvaljivanju brana podignutih izmedu 'pošte' (suprasvesnog), 'poštara' (podsvesnog) i 'kućnog poštanskog sandučeta' (svesnog). Jednom kada su te prepreke odstranjene, energijama preostaje samo da teže da kruže, da slobodno teku, uspostavljajući širom tela ravnoležu, kakva nikada ranije nije bila ostvarena. Iz te savršene ravnoteže, rađaju se novi osećaji i osećanja, kao što je nesavladiva radost, spokoj usred nevolje, potpuno samopouzdanje i povišena percepcija univerzalne inteligencije. Pomoću metoda mantraestetike, ljudsko biće postaje osetljiv organ. Ono što obično jedino uvo može da primeti, tada se širi kroz čitavu osobu i sasvim prirodno postaje kretanje, živost. Doživljeno iskustvo postaje ples, pesma, smeh, suze radosnice i, u svoje vreme, potpuni prodor u carstvo ekstaze, ushićenosti. To ekstatično stanje izazvano je svešću o nepromenljivosti duše i o besmrtnom ljubavnom odnosu koji tu dušu sjedinjuje sa iskonskom suštinom.

DRUKČIJA EVOLUCIJA Zvuk reči, izgovorena reč, za svest predstavlja simbol. Šta je taj simbol? 68

PATRIK BERNAR

On je ideja izražena određenim zvukom. Naziv predmeta sadrži u sebi sve simboličke elemente koji sačinjavaju osnovu po stojanja predmeta koji taj naziv označava. Iz tog razloga su mudraci svih epoha i tradicija došli do istog zaključka: svet je muzika; univerzum i celokupna kreacija su zvučna vibracija. Kada sve ćelije u kosmosu uskladeno zavibriraju, lišene egoističnih ili anarhičnih želja i usredsređene isključivo na volju svoga tvorca, u svim ravnima postojanja začuće se izvanredna kosmička simfonija i sva živa bića će ponovo otkriti večni ritam ljubavi, božanstvenu melodiju muzike duše. To je svrha evolucije. Duša ovaploćuje realnost manifestacije koja se pojavljuje pred očima fizičkog tela u ovom ili onom obliku. Duša je ideja koja se nalazi u formi simbola. Ona je srž, sadržina, a prolazni izgledi, koje preuzima na osnovu karaktera svojih želja, predstavljaju samo različita senčenja te srži. Melodija nikada ne dolazi posle harmonije, već pre nje. Na isti način, ni sadržina se ne pojavljuje nakon oblika, nego pre njega. Budući da sve u ovoj tvorevini teži da sledi ovaj obrazac, ispoljavanje ideje ima tendenciju da automatski sledi svoj simbolički izražaj u zvučnoj formuli. Iz tog razloga se stanje mira javlja oko reči 'mir', stanje zdravlja kristališe se oko reči 'zdravlje', a klima nasilja oseća se tamo gde se učestalo izgovaraju reči koje simbolišu nasilje. Uspeh dolazi posle reči 'uspeh', a bogatstvo se pojavljuje tamo gde se često ponavlja tvrdnja: 'Ja sam bogat', itd. U ezoteričnoj tradiciji, božanstvo se objavljuje i pokazuje u određenom obliku prizvano muzičkim energijama sadržanim u mnogostrukim imenima. Hiljadu različitih imena na kraju će rezultirati u hiljadu različitih vizija, bilo da su one utelovljene ili ne. Bez obzira na to, sva ispoljenja su ispoljenja iste sadržine. Ukoliko uzmemo u obzir fiziološka dejstva sadržana u odašiljanju odredenog sloga, uvidamo da, p o sredstvom govora, posredstvom otpevanog iska69


za, nadzor nad rečima i odgovornost za njih, preuzimaju oni koji ih izgovaraju. Mi ih držimo u vlasti i stupamo u vibracioni savez sa njima, fizički i psihički. Kao što je ideja zatvorena u zvučnom simbolu reči, tako je i duša zatočena u telu. Izgovorena reč je ideja u nastajanju, sklona da se ispolji u odredenoj formi, odnosno, da bude materijalno formulisana. To je ono što se obično zove evolucřja, koja je uglavnom propraćena nastranim pojmom da je evolucija rezultat genetskog mutiranja. Ništa ne može biti udaljenije od stvarnosti! Evolucija postoji, ali ona nije biološka. Majmun ne postaje čovek zbog genetske mutacije. Pre će biti da životna sila koja nadahnjuje i pokreće telo majmuna, može da se utelovi u ljudskom obliku. Učenja koja bi mogla da nam pomognu da to słwatimo izostavljena su iz Biblije. Katolička crkva ih je zabranila i prećutala. Godine 553., na drugom Saboru u Konstantinopolju, žudnja za vlašću nagnala je vizantijskog cara Justinijana da zabrani sva učenja o reinkamaciji iz hrišćanskih svetih knjiga. Bez obzira na to, većina zapadnjaka još uvek prihvata tu ideju, ili odbacuie Bibliju ni ne pokušavši da je shvati. Nije telo to koje evoluira, već duša koja ga nastanjuje, putem svog seljenja iz jednog tela u drugo. Muzičar može da poželi da zasvira na boljem instrumentu. Ali, ne menja instrument muzičare, nego je muzičar taj koji menja instrumente. Zasnivajući svoju teoriju evolucije vrsta na pretpostavci da se prirodno genetsko menjanje odvija iz generacije u generaciju, Darvin je - a, idući njegovim stopama, i industrijska civilizacija u celini - odbacio arhetip (prauzrok) ili specifičnu suštinu koju je Platon nazvao eidos. Taj eidos je otkriven u zvuku reči koji simbolički nešto predstavlja. Eidos je to što evoluira pomoću formi koje uzima na sebe, formi koje materijalna priroda pristaje da mu ustupi. Evolucija se zaista događa, ali ne onako kako je to Darvin zamišljao. Paradoksalno, Darvinova hipoteza utvrđuje plan u prirodi, ali se ne pita ko je planer, što je apsurdno. Čim čovek uoči postojanje odredenog plana, on mo-

PATRIK BERNAR

ra da prizna i tvorca, arhitektu ili projektanta. A ukoliko tvrdimo da uzvišena harmonija prirode naprosto mehanički funkcioniše, zar ne moramo da priznamo i neophodnost postojanja inteligentne mehaničke energije koju je stvorio mehaničar koji ju je pustio u pogon? Vizionari tu praiskonsku energiju zovu Uzvišeni Duh, Bog, duša univerzuma. Učeni intelektualci to zovu Velika Objedinjena Teorija. S one strane ta dva viđenja, postoji jedna jedina stvarnost. Uzvišeno i pročišćeno čovečanstvo čeka u tišini večnosti. U pozadini veličanstvene simfonije prirode stoji inteligencija božanskog kompozitora. Čuti i izvoditi muziku duše znači slediti smernice tog tvorca za usavršavanje. To uputstvo je dato upravo kroz kreativnu reč, reč koja je bila u početku i od koje je sve bilo stvoreno. Čovekove izgovorene reči imaju moć da simbolizuju evolucionu ideju božanstva. Ovde se glagol 'simbolizovati' koristi u njegovom klasičnom smislu - 'slagati se sa'. Ta saglasnost osposobiće nas da ponovo otkrijemo lekovita svojstva govora. Različiti fizički aspekti živog bića nisu ni rezultat slučaja, ni plod pretpostavljenog genetskog mutiranja. Oni predstavljaju precizan odgovor materijalne prirode na želje ljudskih bića. Svojom sopstvenom slobodnom voljom, duša bira da sluša odredenu vrsfu muzike i da izgovara određene reči. Time ona odlučuje o okolnostima i događajima u svojoj evoluciji. Stalno se okružujući uzvišenim zvučnim vibracijama, ona stvara telo od svetlosti koje će naseliti u svom narednom životu. Svesno se zadubljujući u atmosferu nabijenu frekvencijama na kojima sluša i opeva neiscrpna imena koja se odnose na Apsolut, duša ponovo pronalazi sećanja na svoju osnovu i otkriva u sebi (a ne u politici, ni u birokratskim aparatima bilo koje spoljne religije) snagu da se kreće kroz više stupnjeve svog kosmičkog ispunjenja.

71

EVANJA I SLUŠANJA

NAJUZVIŠENIJE PREDOSEĆANJE Mantre mogu da se shvate kao sredstva za oslobađanje uma.

To nisu 'magijske formule' čija je funkcija da prevaziđu kosmičke zakone, ili da hipnotišu onog ko ih pevucka ili recituje. Svrha mantri je da probude životne sile koje postoje u čovekovoj duši i oduvek su postojale. Sanskritska reč 'mantra' znači 'mentalno oslobođenje'. Taj zvuk, ili kombinacija zvukova, oslobađa um od njegove svetovne uslovljenosti i ograničenja. Lama Anagarika Govinda definiše mantre kao "arhetipske zvuke i verbalne simbole, čije se poreklo nalazi u samoj strukturi naše svesti. Prema tome, one nisu proizvoljne umotvorine proistekle iz lične inicijative; one su rodene iz kolektivnog i sveopšteg ljudskog iskustva, i prilagođavane jedino usled kulturnih i religijskih tradicija." (48) Mantra je, dakle, simbol. Prema Karlu Jungu, to je ideja koja se podudara sa najuzvišenijim predosećanjima svesnog bića. Ta uzvišena slutnja je svesnost o našoj božanskoj prirodi. Ta svesnost je potpuna kada uključuje svest o Apsolutu u nama i njegovoj ujedinjujućoj povezanosti sa nama. To zajedništvo ispunjeno p o božnošću i ljubavlju, predstavlja suštinu apsolutne sreće. Krajnji cilj primene mantri je upravo to da se povrati ta izgubljena božanska veza. Mantre su pronadene u svim kulturama, tradicijama i religij-

72

PATRIK BERNAR

skim sistemima. One nisu isključiva odlika istočnog sveta. Izvesne litanije iz izvornog hrišćanstva, takode su mantre. Muslimani, budisti i zoroastrijanci isto tako imaju svoje osobene mantre. U zapadnom društvu, koje je prevashodno obrazovano prema judeo-hrišćanskoj tradiciji, mnogi ljudi osećaju se bolje usklađeni sa hrišćanskim 'mantričkim' metodima, koji su blisko povezani sa njihovom kulturom. To je sasvim u redu, pošto je od velike važnosti da se osećamo ugodno i spokojno sa mantrama koje koristimo. Sama mantra nije od velikog značaja ukoliko postignemo ushićenje duhovnog rođenja, mističnu ekstazu koju će zvučna vibracija sigurno potaknuti da izbije iz dubina svakog ozbiljnog praktičara. Postoji, naravno, na hiljade mantri sa različitim namenama i delovanjima da se dopre do tog konačnog cilja. Te mantre mogu da posluže za postizanje svih mogućih ciljeva koji su više ili manje povezani sa materijalnom energijom. Izvorni cilj upotrebe mantri, ipak, jeste to da se čovek dovede u vezu sa Božanskim. Proces koji vodi ka svesnosti o toj povezanosti nije uzlazni, n e go silazni. Drugim rečima, te stvari ne nastaju iz razmišljanja u kome svest pokušava da dopre do duhovnog nivoa pomoću intelektualnog napora. Naprotiv, ta svesnost je stanje milosti koje potiče iz dubina srca. To stanje je ponuđeno, bez skrivenih motiva, pomoću posredovanja učitelja-vodiča. Mantrička tradicija je usmena. Sakti, energija, prelazi sa usta u uvo, sa učitelja na učenika. Dobijanje mantre od autentičnog živog učitelja je samo po sebi inicijacija (posvećivanje, upućivanje). To inicijalno iskustvo je neophodno za svakoga ko želi da sledi stazu mantre, i predstavlja početak njenog praktikovanja (sadane). Simbolički zvuk mantre gradi most izmedu površinske svesti i bazičnog ega koji je lociran u nematerijalnoj ravni. U toj ravni, strukture jezika koje su nam poznate, iščezavaju da bi ustupile mesto čistim emocijama i osećanjima koja ne mogu da se izraze govornim pojmovima. Iz tog razloga, većina mantričkih formula objedinjuje prvobitne zvuke bez ikakvog preciznog značenja, i koji ne izražavaju nikakav pojam ili ideju. U pitanju su bazični 73


zvuci ili semeni slogovi (bida). Ti bazični zvuci podstiču buđenje viših emocija vršenjem neposrednog uticaja na svest, pomoću vibracija čije rezonance prethode svakom ljudskom jeziku. U tibetanskom misticizmu, na primer, pronalazimo zvuk hum, koji predstavlja pojedinačnost i prouzrokuje silaženje iz stanja sveopštosti (univerzalnosti) u dubine ljudske duše. U se izgovara kao u engleskom jeziku: Crta iznad u produžava zvuk; tačka iznad m upućuje na mantričko svojstvo tog zvučnog semena i kaže se da vraća zvuk u unutrašnjost. Dakle, spoljna vibracija koju čujemo, preneta je u nečujnu, ali stvarnu, unutrašnju frekvenciju. Suvišno je da se o tome razmišlja ili da se pokušava da se o tome rasuđuje. Slično tome, kada nas muzika ili pesma pokrenu, mi ne možemo zaista da objasnimo zbog čega se to događa. Jednostavno osećamo nešto veoma moćno kako se kreće i širi u nama. Nedvosmisleno osećamo da ta energija pomera planine naše ravnodušnosti i neosetljivosti. Potpuno ista stvar se dešava sa semenim zvukom (bidom) mantre. Unutrašnja frekvencija glasovne skupine slova, nečujna za fizičko uvo, sadrži svemoćnu energiju poznatu kao šabda. Bez sposobnosti opažanja i osećanja šabde, ili mističnog zvuka priloženog u mantri, koji posvećenik teži da otkrije, moć mantre ne može u potpunosti da se iskaže. Zvuk om je najuzvišenija, savršena bida. Dok je hum silazak Boga u dušu, om je otvaranje duše prema Bogu pošto je istovetan sa usponom individualnosti prema univerzalnosti, prema beskrajnom. Srimad Bagavatam o tome kaže: "Sveti slog om, obdaren neslućenim moćima, rascvetava se unutar čiste duše poput lotosa. On predstavlja Vrhovnu Dušu i Vrhovno Biće. Sve vedske rezonan49 ce proističu iz zvuka om, koji je začet u duši." Bezbrojne stranice su napisane o značenju, sastavu i svrsi zvuka om; korisno je pročitati ih, uporediti i apsorbovati. Ali, još je izvanrednije neposredno doživeti moć om-a. Smestite se u udoban položaj i pomoću dubokog disanja opu74

PATRIK BERNAR

stite telo. Kada se umirite, izgovarajte svetu mantru bez nastojanja da je razumete; samo pokušajte, sa čistim srcem, da osetite njene jedinstvene frekvencije. Vremenom će se sva metafizička tumačenja povući u pozadinu, pošto ćete se sve više bližiti n e slućenom carstvu mističnog iskustva. To je zvuk treperav od radosti i bremenit ljubavlju. Srce se širi od toplote zračenja. Um, koji se još pre nekoliko minuta mučno vrteo u svim pravcima, sada je usmeren u jednom pravcu, usredsređen na tačku koja se nalazi u sredini srca. Telo i duh su spontano okupani u bezmernom osećanju zahvalnosti. Ukoliko nastavimo da ponavljamo mantru, uviđamo njenu moć i zapanjujuću ogromnost transcendentalnih sfera. Jednom probuđena, jedinka izlazi iz svoje stare ljušture i vibrira usklađena sa tihim spokojem koji joj omogućuje da čuje uzvišeni glas vlastite duše. Kada konačno kucne taj čas, otkrivamo da se naše ishodište nalazi u Apsolutu. Opominjemo se da je fizički život samo pozorišna predstava. Od tada pa nadalje, ničega se više ne bojimo.

DUBOKO SLUŠANJE OBJAVLJENE REČI I dok ponavljanje određenog zvučnog sklopa može da pruži sreću, blagostanje, zdravlje i sve moguće stvari, kao što je napomenuto, krajnji cilj korišćenja mantre, jeste da nam pomogne da ponovo otkrijemo svoj duhovni identitet.

Pomoću te svesnosti, možemo ponovo da uspostavimo jedinstveni, neuporedivi odnos koji nas sjedinjuje sa živim svetlom Boga. To ponovno otkriće života duše razvija se putem slušanja. Oni koji se sa usredsređenim sluhom posvete mantričkim zvučnim vibracijama, brzo oslobađaju svoje srce od svih nečistoća. Važnost slušanja mnogo puta je naglašavana u otkroviteljskim svetim spisima. U Garuda Purani, čuvenom vedskom tekstu, ubedljivo se podržava praksa slušanja: "Postojanje uslovljeno materijalnim sve75


tom, može da se uporedi sa stanjem čoveka koji leži onesvešten, kao žrtva zmijskog ujeda. Vibracije mantre u stanju su da dokrajče oba ta oblika nesvesnosti." Zaista, postoje odredene mantre sposobne da vrate život n e kome ko izgleda već mrtav od zmijskog ujeda i nekome ko, u r o njen u duboku nesvesnost, boravi u jednoj vrsti komatoznog stanja. Postoje posebne mantre sposobne da ponište delovanje otrova. U komatoznom stanju, kao i u stanju dubokog spavanja, uvo je jedini čulni organ koji je i dalje aktivan; osoba koja izgleda kao da je mrtva, još uvek može da čuje zvuk koji će joj spasiti život. U drugoj vrsti kome, neupućenost u postojanje duše zagnjurila je čovečanstvo u duboko spavanje ravnodušnosti i neosetljivosti, p o sledicu grubog materijalizma. U komi iluzije, razmena ljubavi izmedu duše individualnog bića i dragog Apsoluta zamenjena je žalosnim osećanjem bezličnosti. U tom stanju, nihilizam i egzistencijalizam sprečavaju spuštanje uzvišenih energija svetlosti i mira koje su uvek spremne da preplave svet. To je razlog zbog koga mudraci doživljavaju kao prelazno područje potopljeno u najdublju tamu neznanja, zavisti i mržnje. Usled zablude ograničenog egoizma, ljudi deluju kao da su mrtvi, koliko god se uzaludno osvrtali u svim pravcima u potrazi za srećom koja nastavlja da im izmiče. Taj nedostatak sreće može da se izleči dubokim slušanjem svega što se odnosi na apsolutnu istinu. Prema Srimad Bagavatamu (2.1.5), to je ono što se preporučuje u Vedanta Sutri: "Onaj ko hoće da bude oslobođen svake patnje, treba da sluša ono što se odnosi na Boga, treba da Ga slavi i veliča i da ima na umu njegov lični aspekt, Njega, Savršenu, Najvišu Dušu, gospodara i izbavitelja iz svake patnje." Time se pali vatra unutrašnjeg života, i živa bića, koja su bila uronjena u stanje nesvesnosti usled nemira i strepnji svoje ograničene egzistencije, izlaze iz svog hroničnog mrtvila i učmalosti i bude se u svetu svoje sopstvene božanstvenosti. 76

PATRIK BERNAR

Autor vedskih svetih spisa, Vjasadev, objašnjava izuzetan značaj slušanja obelodanjenih svetih tekstova, time što su oni bili darovani ljudima putem reči nebrojenih učitelja istine: "Od suštinskog je značaja da se izuzetno pažljivo slušaju pevanja i kazivanja ačarji (nosilaca duhovne loze), koja teku kao reke nektara sa njihovih lica koja su nalik mesecu." Duša koja svesrdno sluša te produhovljene zvuke, nesumnjivo će doživeti sebe kao oslobođenu od gladi, žedi, straha i tuge i od svake zablude povezane sa ograničenom materijalističkom svešću. Upravo usled te svesti o bedi i nemaštini, kao suprotne snažnoj svesti o svemoćnom obilju i ispunjenosti, nastaje većina bolesti - bolesti koje prvo nagrizaju duh, a potom i telo.

SLOBODA OD STRAHA Strah i teskoba, bilo da su osnovani ili neosnovani, jako su rašireni i neobuzdani u ljudskim umovima i srcima.

Zahvaljujući njima, gaje se sve vrste negativnih misli. To su haotični činioci koji se nalaze u osnovi psihičkih poremećaja od kojih pati ljudski rod. Mnoge bolesti kojima se lekari bave, potiču u isti mah i iz tela i iz uma, što će reći da su psihosomatske prirode. Kada oni koji se bave klasičnom medicinom budu napredovali dalje od eksperimentisanja na životinjama i fizio-hemijskih zakona, otkriće veštinu autosugestije. Svesno ili nesvesno slušanje materijalno zagađenih zvukova koji ispunjavaju moderni svet, stvara opštu autosugestiju opasnosti, napuštenosti, bede i nasilja. Pošto smo pod takvim uticajem, mi smo nesvesno hipnotisani strahom, i život postaje skučeno trajanje i oskudan prostor, sveden na najmanju meru usled egzistencijalne teskobe utemeljene na potpunom nedostatku intuitivnog znanja. Sve dok je taj intuitivni tok narušen patološkom strepnjom, ljudi se međusobno bore za svoju egzistenciju, verujući

77


da su okolnosti i događaji koji se odvijaju na ekranu njihovih života, plod puke slučajnosti! Ljudska rasa zaustavlja svoju evoluciju time što ostaje površna i plašljiva i pored toga što je svaka jedinka baštinik neograničenog bogatstva i natprirodnih moći. Srećom, velik broj lekara počinje da izlazi iz ćorsokaka u koji su ih gurnule skolastičke doktrine. Povodom toga, pokojni Norman Kazns, autor Anatomije bolesti i nekadašnji profesor na medicinskom fakulteta Univerziteta u Los Andelesu, izjavio je: "Kada bih mogao nešto da p r u žim ljudima, izabrao bih to da ih oslobodim od njihovih strahova... Jer, strah izaziva bolest." Strah dovodi do ćelijskih poremećaja, a slušanje neprijatnih i iznurujućih zvukova proizvodi autosugestiju straha. Shodno tome, nije nikakvo iznenadenje što duboko slušanje duhovnih rezonanci oslobađa suptilne energije duše i postepeno uništava sve ono što baca senku na suštinu ljudskog bića. Ti mantrički zvučni talasi su moćno oružje u ionako impresivnom arsenalu nove vibracione medicine koji je, valja napomenuti, u stvari, staro koliko i ajurvedska medicina - negde izmedu tri i pet hiljada godina. Dr. Ričard Gerber, autor Vibracione medicine, omogućuje nam da zavirimo u višedimenzionalno ljudsko biće sa neograničenim isceliteljskim potencijalom, koji čak i klasična nauka počinje da priznaje: Skloni smo da smatramo da ljudsko telo napajaju elektrofiziološke sile (nervi, itd.), medutim, taj sistem je pod kontrolom jedne od nadmoćnijih energija koja reguliše ćelijske i biohemijske procese. A taj sistem suptilne energije je po svojoj frekvenciji mnogo bliži sili života. Neki vidovi vibracione medicine, dovedeni su do nivoa koje nazivamo uzvišenim duhovnim realitetima i koji nisu široko prihvaćeni od strane klasične nauke. Neke frakcije u okviru klasične nauke veruju u to, ali naučne ustanove i dalje odbijaju te stvari, smatrajući ih nastranima... Medicina kao celina, menja se zato što postoje potpuno osposobljeni lekari koji su sve zainteresovaniji za dopunske pristupe i koji 78

PATRIK BERNAR

ukazuju poverenje ovim proučavanjima. Ti pristupi nemaju nameru da zamene sadašnju naučnu teoriju, nego da je prošire."50 Bilo da se radi o kristalima, zvučnim vibracijama, akupunkturi, astralnom telu, cvetnim mirisima ili čak hirurgiji, moramo početi da uviđamo da su svi ti pristupi komplementarni, nadopunjavajući; oni nisu suprotstavljeni jedni drugima. Lečenje se svodi na oslobađanje tela i uma od negativnih energija koje ih oslabljuju. Energija mantri, govornih formula čija vibraciona dejstva vrše dubok uticaj na naša tri osnovna tela (fizičko, mentalno i duhovno), mogu uspešno da se koriste u vibracionoj medicini i da nas učine imunim na brige i strepnje koje su u osnovi većine ćelijskih neuravnoteženosti. Kao što Gerber izjavljuje: "Lečenje se sastoji u ponovnom uspostavljanju sveobuhvatne kreativne aktivnosti: aktivnosti tela i duše, jedinke i planete." 51 Slušanje i pevanje duhovnih zvučnih vibracija dok se hoda po učiteljevim stopama, sačinjava stazu savršenstva i slobode od sumnje i straha za svakoga. Ta staza ne predlaže se samo studentima koji žele da unaprede svoje idejno proučavanje, nego takođe i onima koji su već ostvariłi uspeh u svojim naporima, bez obzira da li su zainteresovani samo za plodove svojih dela (karma jogiji), ili su ne-lični filozofi (đnani jogiji), ili su zaljubljeni u Apsolut (bakti jogiji). Za metod slušanja i pevanja nisu bitni starost, rasa, pol, ni društveni položaj. On je spontan, ugodan i bez ikakvih strogih pravila u pogledu mesta i vremena. Zadovoljstvo pevanja i slušanja zvuka mantri postepeno se budi u nama. Ovaj metod nije rezervisan za one koji žele da uspeju u iskustvima samospoznaje; podjednako je preporučljiv za svakoga ko se ose79


ća prikovanim za materijalni život. Svi učitelji Veda slažu se da je to siguran put do duhovnog blagostanja.

MISTERIJA ŽIVOG PONAVLJANJA Pojedinci koji nisu uspeli da pravilno asimiluju snagu oslobođenu fenomenom ponavljanja, ponekad kritikuju upotrebu mantri.

Treba uočiti da je ta kritika zasnovana na nedovoljnom znanju o nauci mantre i na nedovršenom eksperimentisanju sa aktivnim muzičkim ponavljanjem. Muzikolog Džordž Balan o tome kaže: Poruka zvuka je zagonetka za naš um. Razumljivo je da će onaj ko oseća da ta zagonetka krije ključ za duhovno oslobođenje nastojati da je reši. Jedini način da se u tome uspe jeste da se melodija ponavlja, sve dok se ne ostvari simbioza. To je živo ponavljanje koje u sebi nema ništa mehaničko. Uspeh se postiže isključivo tako što se muzici dozvoljava da odjekuje u čovekovom biću što je svesnije m o guće. Što je više melodija postala unutrašnja, što će reći p e vana, ne toliko usnama, koliko unutrašnjim glasom, to više će prodreti u naše dubine i učiniti da one zrače i blistaju. Kada se primenjuje marljivo, polako ali sigurno, to ponavljanjc će doneti rešenje zagonetke, rešenje potpuno drugačije vrste od rešenja do koga se stiže razmišljanjem i biće doživljeno kao značajno povećanje naše psihičke snage. To duboko unutarnje dejstvo nije ništa drugo do muzički izraz onih zakona koji se nalaze u osnovi svake prave meditacije, odnosno suočenje sa zagonetkom, koje se u zen tradiciji zove 'koan', i 'varenje' meditativnog obrasca, a poznatije je po sanskritskoj reči mantram, čije dejstvo na dušu možc od čoveka da načini novog Edipa, pobednika nad unutrašnjom Sfingom, postavljačem razdirućih zagonetki.52

80

PATRIK BERNAR

Prema tome, ponavljanje određene zvučne formule nije smetnja, naprotiv, ono je od dragocene pomoći, naravno, pod uslovom da se ona ne ponavlja mehanički ili automatski. Od presudnog značaja je da srce bude p o tpuno na raspolaganju i aktivno uključeno u ponavljanje pesme. Ukoliko su angažovana samo usta, a um pri tom luta, srce će ostati prazno i osoba n e će u sebi pronaći ni snagu ni želju da iskusi mantru. To iskušavanje, tj. doživljavanje - koje nema apsolutno ništa zajedničko sa užicima čula ili tela, pošto je daleko nadmoćnije po snazi i kvalitetu - predstavlja direktnu posledicu svesnog ponavljanja. Pojedinac koji se iskreno zaputi kraljevskim putem ponavljanja mantri, može da očekuje da će pre ili kasnije doživeti radost koja nadmašuje i transcendira sve druge radosti. Čitav život osobe može usled toga da se preobrazi. To iskustvo ne pripada isključivo sanskritskoj kulturi. U Filokaliji ruske pravoslavne tradicije, koju je davnašnji hrišćanski sveštenik Nikodim opisao kao zaštitnika razuma i nepogrešivog vodiča u kontemplaciji, može da se nade nekoliko aluzija na ovo neizrecivo uzvišeno zadovoljstvo koje nastaje u m o litvi iz srca. U njoj Isak od Ninive, izvanredni monah iz devetog veka, piše o mističnom užitku koji potiče od ponavljanja njegove sopstvene mantre-molitve 'Gospode Isuse Hriste, smiluj mi se, Sine Božji': Onaj ko ostvari neprekidnu molitvu, stiče sve vrline i istovremeno nalazi duhovni dom. Bilo da spava ili je budan, njegovu dušu nikada ne napušta molitva. Dok jede, pije, leži, radi, spava, miris molitve spontano se širi iz njegove duše. Radost molitve ne treba brkati sa vizijom molitve; vizija je snažnija od mirisa. Ponekad se dešava da je po81


navljanje reči veoma tiho i blago na usnama i da se ista reč beskrajno ponavlja ne izazivajući osećanje zadovoljstva koje je potrebno, da bi se prešlo na sledeću reč. Ponekad, medutim, ponavljanje svetih reči dovodi do stepena kontemplacije i molitva zamire na usnama. Ko iskusi takvu kontemplaciju ulazi u carstvo ekstaze. To je ono što nazivamo vizijom u molitvi; to nije prizor ili oblik izmišłjen u mašti, kao što tvrde neiskusne lude.53 To stanje ekstaze, to uzvišeno zadovoljstvo, predstavlja sazreli plod muzike duše. Kada se lekovita dejstva zvuka udruže sa delovanjem reči, svedoci smo izbijanja natprirodnog osećanja. To osećanje, koje nadmašuje puku sentimentalnost, duhovne je prirode i može da prosvetli čitavo biće, pošto omogućuje spajanje sa izvorom svake svetlosti. U tom trenutku, osobita duša u je stanju da zapazi nezamislivu muziku zaboravljenih svetova, podsetivši se nepatvorenog ljubavnog odnosa koji je ujedinjuje sa veličanstvenom nebesnom rodbinom. Tako ujedinjena, ona ponovo stiče svoje beskrajne moći i peva u sazvučju sa celom tvorevinom. To je ono što je podstaklo oca Mersena da u svojoj Univerzalnoj harmoniji, objavljenoj 1636. godine, napiše: "Duh počinje da uživa u muzici blaženih kada čuje blagoglasje koje ga navodi da se seti svoga porekla i blaženstva kojme se nada i koje iščekuje."

ZVUK PROŽIMA SVEPRISUTNI ETER Reč je dar od Onog zahvaljujući kojme svi žive, onog sat (apsolutnog postojanja) čiji smo mi beskrajno sićušni živi delovi.

To božansko poreklo, taj neuporedivi dar, predstavlja ishodište svakog ljudskog dela. Dajte nekom biću ili nekoj stvari ime i to biće će postojati, ta stvar će se ispoljiti na suptilnim ravnima etera. Zvuk se ne prostire na nivou vazduha, nego etera. Iz tog raz-

82

PATRIK BERNAR

loga zvuk, reč, ime rođeno u matičnom svetu, prožima sve stvari, pošto je eter sveprisutni suptilni element na fizičkoj ravni Usled toga, kao što je ranije navedeno, ukoliko istrajno imenujemo objekat, odredeni kvalitet ili biće, ovi će se ispoljiti u materiji. Taj kreativni proces je, zapravo, pitanje stalnosti, kontinuiteta. U budističkoj Vadžrajana doktrini, biđa mantra 'ah' - koja odgovara slovu A, prvom u našem alfabetu - predstavlja misteriju govorne reči (vak). Ta tajna nadmašuje tajnu obične reči. To je čujni simbol pomoću koga se ljudi izražavaju i koji sadrži moć da prenese, odnosno sprovede delo istine. To je stvaralački zvuk, inicijativni jezik koji iznova pali iskru izvorne duhovne svetlosti u dnu srca zračećeg bića, srećnog i suštinski besmrtnog entiteta. Slovo A, izraz misterije, sadrži tajnu kreativne zvučne energije prizora, snova, vizija, misli — u stvari, svega što je povezano sa umetnošću, kulturom i naukom. Ta misterija reči je više nego božanstvena; ona je sama univerzalna inteligencija. Vedske svete knjige podupiru ovu tvrdnju. U desetom poglavlju Bagavad Gite Krišna kaže Arduni: "Od svih slova, ja sam A." Akara, prvo slovo sanskritskog alfabeta, ozakonjuje nastajanje celokupne vedske literature. Nijedna reč ne može da se izgovori bez njega. Slovo A predstavlja ishodište svakog zvuka. A zvuk, ili reč, je Bog Lično. Kao što Krišna kaže u sedmom poglavłju istog teksta: "Ja sam beskrajnost koja sve održava. Ja sam zvuk u eteru."54 Posredstvom tih nebrojenih zvučnih energija, mogućno je da se oseti božansko prisustvo i da se na taj način osvesti njegov n e lični aspekt. Impersonalista (zagovornik ne-lične suštine) zadovoljiće se time da nazre Apsolut u zvuku nošenom eterom kroz čitavu vasionu. Personalista će, s druge strane, veličati Apsolut zbog toga što je odobrio ljudima da izraze svoja osećanja, emocije, misli, radosti i tuge putem izvanrednog sredstva govorne reči, muzike i pesme. To je prepoznavanje Apsoluta u svim vidovima: neličnom, ličnom i lokalizovanom. Kao što Krišna objavljuje u Giti: 83


"Ja sam sveti slog om u svim Vedama." Om, koji se naziva i omkara i pranava, ta duhovna zvučna vibracija kojom započinje većina vedskih inkantacija (magičnih govornih ili pevanih formula), potiče od vrhovnog bića. Impersonalisti su skloniji da čuju vibraciju zvuka omkara, pošto smatraju da Apsolut nije božanska osoba, nego božanska svetlost i mir. U samoj stvari, personalizam i impersonalizam nisu u suprotnosti. Ta dva izraza istine savršeno se nadopunjuju. Za one kojima je poznat causa causarum (uzrok svih uzroka) i sve što jeste, što je bilo i što će biti, sve stvari istovremeno sadrže u sebi i lično i ne-lično. To je dodatno opširno izloženo u Ćetanjinoj uzvišenoj doktrini koja glasi: aćintja bedabeda tatva, odnosno istovremenost jednote i mnogostrukosti.

A.U.M.: KLJUČ PREOBRAŽAJA Način na koji zvuk može da nam pruži priliku da dod'emo u vezu sa transcendentalnim činjeracama, jasno je utvrdio Svami Baktivedanta u svom komentaru Vedanta Sutre. U tom impresivnom delu ezoterične i pobožne literature navodi se ovo tumačenje: abvasen manasa sudam trivrd-bramakšaram param mano jačed đita-svaso brama-biđam avismaran Pošto sedne na povučeno i čisto mesto, tragalac treba da vrati svoje misli natrag na tri savršena slova (A.U.M.) i da, pomoću prilagodenog disanja, ovlada svojim mentalnim 55 procesima kako ne bi zaboravio taj duhovni ključ.

PATRIK BERNAR

Om, pranava, omkara, sveti slog sastavljen od tri apsolutna, savršena slova - A.U.M. - predstavlja ključ, klicu najunutrašnjije samospoznaje. Njegovo mentalno kazivanje uz istovremeno regulisanje disanja - duhovna tehnika koju su ustanovili i primenjivali veliki jogiji i pomoću koje se postiže izuzetno dubok unos kiseonika - omogućava da se ovlada mentalnim procesima koji su uslovljeni osobenostima materije. Svami A. C. Baktivedanta objašnjava da je na taj način potpuno mogućno da se čovek izleči od štetnih mentalnih navika. Izvesne škole meditacije poučavaju da je nužno da se um 'ubije'. To je ozbiljna zabluda. U stvari, bez obzira na metod kojim se to čini, nema ništa štetnije od nastojanja da se suzbiju mentalna aktivnost i želja. I pored toga, to uopšte nije retka praksa u rđavo vođenim joga centrima (ašramima). Veoma je značajno da se shvati da nije moguće obustaviti mentalnu aktivnost i želju. Ono što je moguće, međutim, jeste da se želja kultiviše tako da deluje u svetlosti cilja krajnje evolucije. Uzaludno je truditi se da se um 'ubije'. Umesto toga, valja preobraziti samu prirodu objekta mišljenja. Baktivedanta Svami ističe: "Budući da mentalna aktivnost predstavlja stožer, osovinu koja upravlja aktivnim organima, ukoliko preobrazimo prirodu mentalnih funkcija - mišljenje, osećanje i htenje - i aktivnost čula, biće promenjena u skladu sa tim. Duhovni zvuk je jedini sposoban da izvrši željeni mentalni i čulni preobražaj, a omkara (A.U.M.) formira prvu klicu, ključ za sve duhovne zvučne vibracije. Moć duhovnog zvuka je takva da čak 56 može da izleči one koji pate od mentalne neuravnoteženosti." Reči mističnog pesnika Krišnadasa Kaviradža u Sri Ćetanja Ćaritamriti jasno govore o sadržaju te neuporedive vibracije: prandva'se mahavakva / vedera nidana išvara / svarupa pranava sarva va-dama. Ova strofa, koja se nalazi u sedmom poglavlju Adi-lile, kazuje: "Vedska zvučna vibracija om (omkara), najznačajnija reč u celokupnoj vedskoj literaturi, predstavlja osnovu svih vibracija. Zbog toga treba da bude prihvaćena kao zvučno predstavljanje Božje uzvišene ličnosti i shvaćena kao upravljač svih kosmičkih ispoljenja." Uz to, ni sam Krišna se ne ustručava da u


Giti objavi: om itv ekaksaram brama vjaharam mam anusmaran jah prajati tjađan deham sa jati paramain gatim Ova strofa navodi da je om neposredno prikazivanje Boga.57 Ukoliko u trenutku fizičke smrti možemo naprosto da upamtimo tu mantru bez premca, tada napuštamo telo sa mišlju o božanskom prisustvu i usled toga smo smesta preneti u duhovne ravni. Pravi proučavalac koji uvidi da je omkara zvučno predstavljanje Božanskog, spoznaće da je moć oma, pevanog u svetlu te svesnosti, u svakom pogledu istovetna sa moći Svetih Imena (Buda, Jahve, Jehova, Alah, Krišna, Hristos, Adonis...). U svom ogledu Bagavat-sandarba, pobožni filozof Diva Gosvami, potvrđuje da se om smatra zvučnom vibracijom božanskog imena. Jedino ta vibracija može da izbavi dušu iz kandži iluzije (maje). Vrsni komentator Sridara Svami opisuje omkaru kao začetak oslobođenja iz fizičkih svetova. Veliki reformator Ćetanja, poznat kao avatar božanske ljubavi, u svojim učenjima bezuslovno tvrdi da omkara sadrži sve moći Apsoluta i da se ni po čemu ne razlikuje od Boga. Pojanje te reči isto je što i neposredan susret sa osobnošću stvaralačkih sila svemira u njenom zvučnom obliku. Mandukja Upanišada izlaže da je sve ono što je moguće opaziti na duhovnim ravnima samo proširenje apsolutne moći oma. Pored toga, Gosvamiji, direktni sledbenici Ćetanje, pružaju p o drobno tumačenje oma analizirajući ga s obzirom na odnose njegovih alfabetskih sastojaka: akarenoćja te krišnah sarva-lokaika-najakah ukarenoejate rada i nakaro điva-vaćakah

86

PATRIK BERNAR

Omkara je kombinacija slova A, U i M. Slovo A odnosi se na prijatelja svih živih bića i vladara svih materijalnih i duhovnih planeta. Prema nauci o mantrama, ono je statični talas. Slovo U označava snagu božanske radosne volje (Srimati Radarani), ili talas rezonance (zvučnosti, sazvučja). Slovo M označava živa bića. Ono je zaljuljani talas, periferna i neznatna energija. Impersonalistički filozofi (majavadiji) smatraju pojedine vedske mantre za mahamantre, moćne i uzvišene mantre. Prema Bagavad Giti, većina tih mantri su zapravo samo pomoćne. Omkara, međutim, može da se smatra za mahavakju ili mahamantru koja se ne razlikuje od Boga. Takvo saznanje ne može da se d o kaže u laboratorijskim okolnostima i ostvarljivo je isključivo samim pojanjem svetog imena božanskog prisustva, omkare. Ovu kombinaciju zvučnih vibracija (A.U.M.) nije pronašao ni izmislio čovek. Taj transcendentalni zvuk stvarno poseduje duhovnu neograničenu i bezuslovnu moć. Pevanjem i slušanjem njegovih osobitih pulsacija, uvidamo da je ta moć božanska i objedinjujuća energija u svim njenim vidovima. Omkara je istovetan onome što mi doživljavamo kao Boga. To prisustvo ne može se videti ni čuti nesavršenim čulima. Zbog toga je duhovno napredovanje ograničenog bića povezano sa pročišćavanjem čula. Osposobljavanje zasnovano na tehnici ovladavanja disanjem kombinovanoj sa nečujnim, unutrašnjim ponavljanjem omkare, suštinsko je za svakoga ko želi da doživi da mu se duhovne spoznaje pojave u umu, u kome se sastaju sve čulne aktivnosti. Ponavljanje i slušanje omkare su prvi koraci ka duhovnom prosvetljenju. Uopšte uzevši, svi mi trpimo štetu od manjkavog opažanja univerzuma. Nismo u stanju da predočimo forme ili uzvišena i lična imena Apsoluta pošto nam materija oslabljuje čula. Sve dok bude tako, neće nam biti moguće da usmerimo misli neposredno na lični aspekt istine, tj. stvarnosti. Povinovanjem ne-ličnoj disciplini koja se sastoji od slušanja i ponavljanja omkare, um 87


se vremenom oslobađa svih unapred stvorenih pojmova koji ga vuku nadole i čovek stiče sposobnost da posmatra lične osobine svemoćne i sve-milostive prikrivene nazočnosti. Duhovni zvuk postepeno uspeva da pomeri um dalje od čulnih aktivnosti. Ta zvučna vibracija potpomaže moć inteligencije, koja zahvaljujući tome postaje sposobna da obuzda čula. Otuda um sve više gubi naviku da bude obuzet potpuno materijalnom delatnošću. Pa ipak, on ne tone ni u jalovu obamrlost, pošto u svoje vreme uspeva da prigrli misiju ljubavi posvećenu Božanstvu, i da se potpuno učvrsti u besprekornom stanju svesti.

MISTERIJE HARMONIČNIH FREKVENCIJA Iako mnogi skeptici smatraju da zvučni talas deluje na psiho-fiziološkom nivou, to svakako nije slučaj sa svim njegovim derivativima.

Istraživač Alen Voško ustanovio je da što su melodijski i ritmički elementi određeniji u harmoničnoj sjedinjenosti, to će preciznije biti fiziološke reakcije koje oni izazivaju i možemo biti sigurniji u njihovo ispoljavanje u telu i umu slušaoca. Ipak, treba napomenuti da iste muzičke energije proizvode različite fiziološke reakcije u ljudima, zavisno od emotivnog stanja jedinke. Kakav se mehanizam nalazi u poreklu tih reakcija u telu i umu? Istraživač La Monte Jang izneo je pretpostavku, koja je jednako zanimljiva i iz perspektive muzike uopšte i kad se radi o zvučnim vibracijama sadržanim u inkantacijama starih tradicija. Njegova hipoteza pruža racionalno tumačenje tajanstvenog dejstva pevanih mantri ili molitvi upotrebljavanih kroz sve epohe, u svim delovima sveta, u narodima svesnim snage zvuka. Po rečima Janga: "Kada je specifičan niz harmonično povezanih frekvencija kontinuiran, on na konkretniji način proizvodi ili podstiče psihološko stanje koje slušalac oseća, zahvaljujući činjenici da će takav niz frekvencija kontinuirano aktivirati odredenu grupu slu-

PATRIK IIKKNAK

šnih nerava koji će zatim izvršiti istu operaciju prenošenja od periodičnog obrasca impulsa do niza tačaka unapred odredenih njihovim parnjacima u moždanoj kori."58 Ovo shvatanje navodi na misao o čuvenim hinduističkim ragama, za čiju se preciznu skalu kaže da uvek izaziva iste efekte. Edit Lekurs, koja je ispitivala hipotezu La Monte Janga u toku svog produbljenog istraživanja mogućnosti i razvitka muzikoterapije, veruje da to shvatanje može da se primeni i na ostalu muziku koja se često smatra 'primitivnom', u kojoj lekovito delovanje dolazi do svoje preciznosti i promišljenosti u upotrebi zvukova, u onoj meri u kojoj su ti zvuci primereno dugotrajni i u kojoj prožimaju jedinku, kao što je to slučaj sa, na primer, tibetanskim pojanjem.

OM MANI PADME HUM: LEKOVITO SAOSEĆANJE Opštepriłwaćeno je da mantra om mani padme hum, pored ostalih svojih učinaka, izaziva i saosećanje.

Iako u mantričkim formulama postoji mera višedimenzionalnosti, čini se da iz slušanja ili pevanja ove kombinacije semenih slogova i reči-simbola, ponajviše nastaju energije saosećanja. Ova mantra često je bila prevodena kao: 'O, ti, dragulju u lotosu', ali po mom mišljenju, mantre ne treba da budu prilagođavane današnjem jeziku putem filozofskih tumačenja. One su ono što jesu, i energija koju proizvode, treba da se oseti pre svega fizički, psihički ili duhovno, a ne da se umovanjem intelektualno raščlanjuje. Da razjasnimo ovu pojedinost, osmotrimo bumbara. Prema matematičkoj teoriji, bumbar ne bi trebalo da bude u stanju da leti, pošto mu je telo nesrazmerno veliko u odnosu na raspon krila. Pa ipak, bumbar izvrdava matematici i slobodno leti. On se oslanja na svoj instinkt, a ne na razum. 89


Mantre podsećaju na bumbara: one nisu logične. One odlažu u stranu intelekt i deluju jednostavno osłobađajući energije koje se podudaraju sa rezonancama koje prenose. Otuda, ukoliko želimo da razumemo zvučne formule, nemamo u tu svrhu drugih fizičkih sredstava, izuzev okvirnog iskustva i iskustva složene povezanosti tajanstvenih sila sadržanih u rečima-simbolima. Energija mantri naprosto ne može da bude shvatljiva ni na koji drugi način. Umesto da se pitamo kako je matematički mogućno da se leti, zar ne bi bilo daleko bolje da sebi uštedimo dragoceno vreme i otvorimo vrata svojih umova i poletimo na krilima zvuka, pokrenuti reaktorima mantričke svetlosti ka nevidljivim dimenzijama postojanja? Kad smo već kod toga, verovatno je da će u svetlosti podataka koje je prikupio La Monte Jang, u bliskoj budućnosti biti preduzeto neko laboratorijsko ispitivanje i da će istraživači ustanoviti da određena mantra zaista može da izazove posebno psihološko stanje, i to upravo putem stimulacije odredenih grupa slušnih neurona, kao što je Jang izložio. Tada ćemo bolje razumeti kako odredeni zvuk može da dovede do određenog psihološkog ili fizičkog stanja. No, mi i bez naučnih potvrda znamo da mantra om mani padme hum pobuđuje saosećanje, koje je automatski praćeno opštim dobrim osećanjem koje odlikuju opušteno telo i spokojan um. U svojoj knjizi Mantre ili moć svetih reči, Džon Blofeld piše: Neupućeni reč Mani često koriste kao čaroliju koja odbija od njih sve vrste malera... Nedavno mi je profesor Čarls Luk (na kineskom, Lu Kuan-Ju), značajan istraživač i pisac i autoiitet za kineski budizam, pisao da bi mi obratio pažnju na lekovita svojstva mantre u slučajevima psihičkih bolesti kao što su halucinacije i drugi slični poremećaji. Pacijent mora svakodnevno da upotrebljava mantru. Ja sam lično bio izlečen za jedno veče od bolesti koju sam navu90

PATRJK ISKKNAK

kao na jednom od svojih putovanja u planine seveme Kine. Pošto sam pao sa mazge usled iznenadne nesvestice, ljudi iz obłižnjeg svratišta prišli su mi u pomoć. Zapao sam u duboko komatozno stanje. Kada mi se povratila svest, jedan mongolski lama stajao je u dnu mog kreveta i tihim dubokim glasom recitovao om mani padme hum. Rezultat je bio čudesan! Muka i malaksalost su nestali, i sledećeg jutra sam bio jednako bistar i živahan kao što sam to bio na samom početku svog putovanja. Naravno, u takvim prilikama je lako prigovoriti da je blagotvorno dejstvo mantre potpuno psihološkog karaktera, i ja to neću da sporim; no, stvari ipak nisu tako jednostavne kao što mogu da izgledaju... Mantra - psihički povezana sa istovetnirn elementom u psihi onih zbog kojih se upotrebljava - izvlači og~ romnu snagu iz moći koju su tokom vekova akumulirali posvećeni krugovi ljudi koji su uključivali nebrojene praktičare.59

PROCES PROČIŠĆENJA Služba ljubavi prineta Božanskom ispoljava se u slušanju, pevanju i pamćenju onoga što je u vezi sa njim u bilo kom od njegovih mnogostrukih predstavljanja. Ona se uspostavlja u savršenoj ushićenosti, ili samadiju, koja predstavlja najviši stepen ranije izloženog metoda. Čak i u meditativnom stanju u kome je mentalna aktivnost privremeno ukroćena, um se seća radnji iz prošlosti, koje izviru iz podsvesnog i time ometaju dušu koja želi da se posveti d u hovnom saznanju. To objašnjava veliki značaj direktnog metoda slušanja i pevanja mantri Svetih Imena. U brojnim prilikama, vedski tekstovi utvrđuju preimućstvo tog metoda. Oni ga nazivaju joginam, najsigurniji put do duhov-

91


nog oslobođenja. Čak i osobama koje se nalaze u mentalnoj p o metnji, zajemčen je uspeh ukoliko pođu tim putem pod upravom kompetentnog učitelja (gurua). Tada nas ne-lična duhovna zvučna vibracija (omkara), suština svih mantri, vodi ka obalama d u hovnih imena. Ponavljanje ovih mantri, naročito om-a, poseduje moć da očisti um. Taj proces pročišćavanja uklanja svu karmičku prašinu i prljavštinu nakupljenu od pradavnih vremena. Posledice izgovaranja i pevanja mantri mogu direktno da se primete, bez ikakvih posrednika. Svako ko peva ili sluša bilo koje od tih brojnih reči moći, makar i samo nakratko svakog dana, biva pre ili kasnije pročišćen od materijalne zagađenosti i oseća transcendentalno zadovoljstvo i radost. Nema moćnijeg leka od Svetih Imena. Aktivno dejstvo njihovih zvučnih sekvenci, koje može da se odašilje i da zrači posredsrvom ljudskog jezika, predstavlja savršeno oruđe za buđenje duše.

MUZIKA: FIZIKA DUŠE U svojoj revolucionarnoj knjizi Kvantno lečenje: istraživanje granica medicine uma-tela

(ovo delo preporučujem svima zainteresovanim da nauče više o lekovitoj moći svetog zvuka), dr Dipak Čopra piše: "Sitnije subatomske čestice izgledale bi kao talasi forme, vibracije zvane 'superstrune', ili supra-osetljive žice, budući da reaguju na potpuno isti na92

PATRIK BERNAR

čin kao strune violine..."60 Te 'superstrune' protežu se svuda u Univerzumu i broj im je beskonačan. One su u osnovi cele tvorevine. Budući da je ta subatomska mreža smeštena izvan ograničene stvarnosti naše tri dimenzije, nijedan današnji laboratorijski instrument, bez obzira na njegovu moć, ne može da je uoči. Ova sasvim nova teorija fizike izvanredno je bliska vedskom t u mačenju po kome je svako kosmičko preoblikovanje podržano kreativnom moći, baš kao što su perle ogrlice nanizane na konac ili žicu. Prema tome, ništa nije pasivno ni izolovano. Sve uzajamno vibrira. Svaki organ je podržan određenom 'superstrunom', koja mora da bude potpuno podešena da bi organ svirao u potrebnom ključu. Usled toga, više ne možemo da shvatamo telo kao masu tromog mesa. Ajurvedsko viđenje pokazuje nam da je ono mreža sutri, odnosno, provodnih žica. Telo je zvučna kutija. Najbolji način da se utiče na pojavu vibracione frekvencije, jeste da se emituje istovetna vibraciona frekvencija, dakle primenom dobro poznatog fenomena rezonance. Time može da se objasni, na primer, uspeh koji je postigao dr Desikačar, upravnik instituta u Madrasu, u Indiji, na kome se podučavaju ajurvedska medicina, joga i pevanje. Nacionalno ministrastvo zdravlja indijske vlade priznalo je da ovaj institut služi opštem dobru. Sesil Bode i Ričard Belfer briljantno opisuju korišćenje pevanja na tom institutu u članku pod naslovom 'Lekovita muzika'. Članak citira reči dr Desikačara: "Naši preci razvrstali su slova alfabeta u različite kategorije. Izvesni zvuci, na primer HA sa huktavo izgovorenim H, imaju podsticajno dejstvo. Drugi, kao MA, meko otpevani u niskom tonaliteru, imaju umirujuće dejstvo."61 Bode i Belfer izveštavaju da je to znanje podstaklo nastavnike na institutu da kod trudnica koriste pevanje kao pripremu za porođaj, kod astmatičara da im se pomogne da izdišu, kod ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska da im se pomogne da se opuste, a kod osoba koje pate od bolova u leđima, da isprave i svoje disanje i položaj tela. U tom članku autori, osim toga, navode da je Žil Purse, terapeut i učitelj izgovaranja, u toku svog rada sa nemačkim kom93


pozitorom i teoretičarem Karlhajnc Štokhauzenom i tibetanskim budističkim učiteljima, otkrila da: Jako mnogo naših savremenika nezadovoljno je svojim životom i osećaju da bi mogao da se razvije i pokaže jedan drukčiji deo njihovog bića. U tom slučaju lečenje - za pacijente - ne mora obavezno da znači otvoreno delovanje na simptom. Ja smatram da je bolest izraz dublje ukorenjene neravnoteže koja mora da se ispravi. Za svakog od nas, svaki trenutak može da pruži izgovor za kajanje zbog prošlosti ili za strah od budućnosti. Zbog tog nespokojstva, stvari sve manje liče na ono što želimo. U zavisnosti od naših slabih tačaka, ta neuravnoteženost će se ispoljili u vidu prehlade, bolova u leđima, ili raka.62 Ta neuravnoteženost je i niz pogrešnih tonova, kakofonija, p r vo mentalna, a zatim i ćelijska. Zato smirivanje mentalne uzrujanosti na nas deluje blagotvorno. U tu svrhu su mantričke energije zaista probitačne, možda čak i nezamenljive. To je razlog zbog koga tibetanski učitelj može da preporuči meditativne vežbe koje će dovesti do toga da u mislima vidimo slovo ili niz slova, mantru, i da je zatim izgovaramo ili pevamo. Usled pojanja ili slušanja mantre, doživljavamo vibraciono dejstvo koje stišava mentalnu aktivnost, koja je često neodoljiva i nekontrolisana, kako bi mantra mogla neposredno da utiče na određene delove tela. Kao što je dr Ričard Gerber vrlo tačno izjavio: "Mi već koristimo vibracionu medicinu, a da toga nismo ni svesni: svi ovi oblici lečenja zasnovani su na energiji. Medicinsko osoblje nije svesno činjenice da već priziva energiju za vreme lečenja. Ultrazvuk se već koristi da razbije kamenje u bubregu: to je zvučna energija, vibraciona medicina."63 Zvuk je, kao i elektricitet i svetlost, utvrđeni vid elektromagnetske energije. Ukoliko se koristi u usklađenosti sa suptilnom energijom svesti (akriviranom pomoću uspešne mentalne vizuelizacije udružene sa snagom kreativnog tvrđenja), ova forma energije u izvesnom smislu postaje svemoguća, pošto se prenosi do najdubljih 94

PATKIK KHKNAK

treptaja organizma putem vektora 'superstruna'. Zvuk je hirurgov novi skalpel, ali skalpel koji ne nanosi nikakav bol, niti povlači za sobom rizike uobičajenih anestetika. Povrh toga, ugodnije je potčiniti se ('podrediti se') muzičkim energijama, nego prepustiti svo~ je telo, često sa slepom verom, u ruke onih koji još uvek uvežbavaju medicinu sa teškom artiljerijom savremene hirurgije. Dakle, vibraciona energija delimično može da objasni rezultate dobijene korišćenjem isceliteljske moći muzike i mantri. Budući da je to subatomsko kretanje zvuka povratno ili retroaktivno, mreža superstruna predstavlja objašnjenje zbog čega Bagavad Gita određuje izvorni princip kao 'zvuk koji putuje eterom'. To je sveprisutnost koja sve podupire. Na tom nivou, ne postoje religijski koncepti (u katoličkom ili hinduističkom smislu te reči); ono što postoji je intuitivna pronicljivost, znanje, primena onog što je bilo 'viđeno' od strane dugovečne tradicije, a takode i u naučnom eksperimentisanju (kvantna fizika, mikrotalasna fizika, vibraciona medicina, i tako dalje). Fizičar Fritjof Kapra umesno je uporedio tu fizičku sveprisutnost vibrantnih subatmoskih čestica sa plesom boga Šive. Te čestice razjašnjavaju nam kako je primitivni, ili prvobitni čovek, dok je podražavao prirodne zvuke iz svog okruženja, došao u posed životnih sila od kojih ti zvuci potiču. Nauka još nije 'otkrila' tajanstveno dejstvo retroaktivnih talasa. Prema tome, prvobitni čovek nije bio baš tako nisko na lestvici evolucije kao što smo to bili navodeni da verujemo. Samosvesna elektromagnetska zvučna energija sačinjava osnovu ritualnih pesama i plesova šamana ili čarobnjaka iz mnogih kultura. Ista ta energija koristila se za vreme bramanskih obreda vedske kulture, kao i u egipćanskim inicijacijama tokom kojih su se pevali i slušali moćni zvuci i mantričke vokalne strukture. U današnje vreme, akceleratori čestica doveli su do pronalaska superosetljive mreže, ili strujanja. Došli smo do boljeg razumevanja o tome kako mantre mogu da izazovu vibratorne efekte koji imaju dalekose95


žan uticaj na atomskom i subatomskom nivou fizičkog, psihičkog i duhovnog. Egipćani su muziku zvali 'fizika duše'. Daleko od toga da im dr Čopra, za koga je DNK vesnik kvantnog sveta, protivreči. Zahvaljujući toj beskrajnoj mreži superstruna, mitološki Orfej je vratio u život Euridiku, posredstvom skladnog zvuka svoje harfe i plemenite snage svog glasa. Dr Frenk Alper, osnivač Metafizičkog društva Arizone iz Finiksa, drži učestala predavanja iz metafizike. Njegovo delo rasvetljava terapeutsko korišćenje zvukova, boja i kristala (vibracione medicine) u starim tradicijama. Ti zvučni rituali ili mantre, predstavljaju sredstvo pomoću koga se određena vibraciona sila prenosi na organ, mišić, kičmeni pršljen, misao, preko suptilnog vektora subatomskih čestica. Pružajući celom telu (fizičkom, emotivnom, eteričnom) savršeno skladnu vibraciju, kao što je praiskonski zvuk om, na primer, moguće je fino podešavanje muzičkog instrumenta koga predstavlja naš organizam kao celina. U knjizi Iz zvuka izvire svetlost, Helen Kaja piše: "Tehnike slušanja unutrašnje rezonance i prestrojavanja ostaju, pre svega, način da se spreče ozbiljni poremećaji u organizmu. U idealnom slučaju, svakoga dana bismo obavljali pregled sitnih nereda i po64 metnji koji, poput uljeza, remete naš mir i ravnotežu." To je upravo ono što čini osoba koja sluša mantričko meditativno pevanje, bilo da to radi svesno ili ne. Da li ono potiče iz Egipta, Indije, Amerike, Afrike, ili sa neke druge planete, uopšte nije presudno. Svakoga dana u svom domu, ili na sistematskoj osnovi na skupovima i seminarima, možemo ponovo da dovedemo u sklad svoje umove i tela pomoću zvuka. To treba shvatiti kao preventivnu i terapijsku delatnost. Ta sveobuhvatna harmonizacija utiče na srčani ritam, krvotok, disanje i probavu, a takođe neposredno deluje i na žlezde - te čudesne organe tela koji imaju važnu ulogu u našoj psihičkoj i duhovnoj ravnoteži. Pre nešto više od sto godina, niko nije znao za postojanje žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Pa ipak, mudraci iz vedske civiliza-

PATRIK BERNAR

cije su bili itekako svesni njihovog postojanja pre nekih 5000 godina. Svaka žlezda, prema tvrđenju vedskih tekstova, ima talasnu frekvenciju koja se podudara sa frekvencijom bida mantre, odnosno semenog (inicijalnog) zvuka, iliti bazičnog zvuka. Svaka žlezda odgovara određenom stanju svesti, koje je smešteno u 'centru' ili čakri. Sledeće poglavlje predlaže prakse pomoću kojih se centri svesti (čakre) ponovno podešavaju na pravilnu frekvenciju. Nije n u žno da se intelektualno shvati delovanje te vrste vežbi, koje sprovode u delo principe vibratorne medicine. Egipćani su iste te prakse usvojili u svom manastiru-klinici, zvanom Hram lepote.

Bili mi u stanju da logički ispitamo tačnu prirodu vatre ili ne, ona nastavlja da gori i pali. Na isti način i zvuk ispoljava svoje dejstvo. Stanje ispunjenja i zdravlja do kojeg on dovodi ako se metodično primenjuje, izdržava proveru bilo kog temeljitog naučnog ispitivanja iz prostog i očitog razloga što zaista ima dejstvo. Brojke koje prikazuju zvučni metod, poznat kao psihofonija (metod koji je patentirala Pariška akademija nauka), objavljene u knjizi Mari-Luiz Očerove Zvučni čovek, pokazuju upadljivu sličnost izmedu tačaka u telu koje vibriraju u skladu sa određenim 97


tonovima i tačaka korišćenih u akupunkturi. Kad su je pitali kako su povezani psihofonijsko (psihoakustičko) zvučno ispitivanje i akupunktura, Očerova je odgovorila: "Kinezi su šemu akupunkturnih tačaka nazvali 'Usmeravajućom Lađom koja je pod zapovedništvom psiholoških i fizičkih životnih sila'. Rezonantne zone povezane su sa mestima pristanka ('mesto, odnosno tačka pristanka je tačka skladnog spajanja'). Akupunkturisti su aktiviranjem tih tačaka svojim iglama otkrili i koristili te skladne povezanosti tokom mnogih vekova."65 U vežbama u narednom p o glavlju, čakre su podstaknute na vibriranje pomoću nežnih zvučnih talasa, umesto metalnim iglama. Za instrumentaliste, a i da bi se do kraja pojasnila eksperimentalna upotreba muzičkih tonova povezanih sa mantrama, poželjno je da se uvaži pitagorejska lestvica (A3 = 432 frekvencije). Godine 1953., na međunarodnoj konferenciji održanoj u Londonu, proizvoljno je odlučeno da službena vrednost A treba da se podigne, i postavi na 440 Hz. Šta je podstaklo odluku da se podigne słužbena frekvencija A, koja je u to vreme ionako bila pre98

PATRIK BERNAR

visoka (na 435 Hz)? To verovatno niko ne zna. Kakvo čudnovato rasuđivanje je dovelo do ove promene u tradicionalnoj muzičkoj harmoniji, koja je bila zasnovana na besprekorno tačnom posmatranju ritmova prirode? Egipatska lira i keltska harfa podešene su na A koja sadrži 432 frekvencije (što, naravno, odgovara pitagorejskoj lestvici). Znanje se izgubilo i mora ponovo da se pronađe. Prvobitno, mnogo pre Pitagorinog doba, lestvica se izračunavala u odnosu na položaj sedam planeta u sunčevom sistemu. Celokupna muzika sfera zasnovana je na tom pravilu. Svi božanski i neprikosnoveni brojevi posvetnih tradicija na Zemłji, zasnovani su na toj realnosti, koja vibrira u ritmu planeta. Od 1953., čovek više nije 'naštimovan' prema zakonima Univerzuma. Opasna greška ugrozila je ravnotežu makrokozma i mikrokozma. Od 1953., sve muzičke frekvencije koje se emituju dvadeset i četiri sata dnevno širom sveta su 'raštimovane', odnosno, neuskladene sa kosmičkim talasnim ritmovima. Zato i ne može da nas iznenadi činjenica što izgleda kao da Zemlja presušuje i da je nastupanje ere svesnosti usporeno. Jedna od najznačajnijih obaveza novih kompozitora tog n o vog doba jeste da ponovo podese svoje instrumente na univerzalnu frekvenciju. Očito je da su svi kosmički ritmovi i brojevi blisko povezani jedni sa drugima. Zbir brojki u svakom od njih je uvek devet (3 x 3) ili deljiv sa devet: 54 (połovina od vedskih i tibetanskih 108); 72 (pitagorejski sveti broj); 234 (simetrični aksijałni, tj. osovinski broj od 432); 432 (sveti broj Druida iłi 'A keltskog pesnika i pevača); 504 (sveti broj južne Azije, 432 + 72); i 666 (sveti broj Knjige otkrovenja). Telesne frekvencije vibriraju u harmoniji sa kosmičkim frekvencijama. Fizičko teło vibrira sa i zbog galaktičkog tela. Srce lupa brzinom od 72 otkucaja u minutu. Suncu su p o trebne 72 godine (7 + 2 = 9) da prede jedan stepen u zodijaku. 99


Talasna frekvencija meseca je 216 (72 x 3). Sve je povezano, uvek. Možemo li osnovano da smatramo, ili da se nadamo, da bi energička muzička vibracija, koja je rđavo zglašena mogla da ima, na duge staze, usklađujuće i blagotvorno dejstvo? Muzika koja zakone života ne smatra svetima, ne može da bude jednako delotvorna kao skladni zvučni talas veran plesu vasione.

-JOGA I ISCELJUJUĆA ENA

KONTEMPLATIVNI ZVUK Kao što je navedeno u prethodnom poglavlju, upotreba mantre, odnosno kontemplativnog zvuka, pronađena je u svim kulturama i religijskim sistemima i nije isključivo odlika istočnjačkih tradicija.

Napredne duše koje su sledile stazu autentičnog hrišćanstva, bez obzira na naziv sekte, dospele su do naiviših vrhunaca čistote i n e razorive unutarnje radosti uz pomoć znamenite 'molitve srca' ili nekih drugih delotvornih govornih formula. Prema obelodanjenim rukopisirna iz te iste tradicije, sveci su nalazili put do spasenja preko kontemplativnog zvuka. Pričc ruskog hodočasnika (nepoznatog autora), citiraju u vezi sa ovom temom tekst Pjera Damaskina, koji predstavlja deo čuvene Filokalije: "Korisno je naučiti se prizivanju Imena Gospodnjeg, korisnije od uvežbavanja disanja, i to u svako doba, na svakom mestu, u svim prilikama. Znalac kaže: 'Moli se ne102

PATRIK BERNAR

prekidno.' On poučava da je neophodno u svako doba, na svakom mestu i u svim događajima i poslovima imati na umu Unutrašnjeg Boga. Ako nešto stvoriš, treba da misliš na stvoritelja svih postojećih stvari. Ako ugledaš svetlost, misli na Onog koji ti ju je dao. Ako ukazuješ poštovanje nebu, zemlji moru i svemu što oni sadrže, obožavaj i veličaj Onoga ko ih je stvorio. Ako se pokriješ odećom, misli na Onog koji ti ju je dao i zahvali Snabdevaču tvoga života. Ukratko, neka svi pokreti budu razlog da slaviš Tvorca; na taj način ćeš se neprekidno moliti i duša će ti uvek biti zadovoljna."66 Taj postupak je zaista jednostavan i pristupačan zato što svi posedujemo čovečno osećanje. Misao izražena u Bagavad Giti je u potpunoj saglasnosti sa onom iz Filokalije: jat karosi jad asnasi jad đuhosi dadasi jat jat tapasjasi kaunteja tat kurusva mad arpanam Šta god da radiš, jedeš, žrtvuješ i daješ, kakvu god pokoru da vršiš, neka to bude ponuda Meni.67 I sufijska tradicija se takode slaže da kontemplacija o božanskom principu putem slušanja mističnih zvukova, ima izuzetan značaj. Prema Suri 17.44 iz Kurana, svako stvorenje se nalazi u trajnom stanju molitve. Komentator Purđavadi kaže da se ovaj slavopoj sastoji od blagozvučja koje je Apsolut smestio u svako biće. U delu pod naslovom Muzika i ekstaza, koje istražuje široku oblast mistične i ekstatične muzike u muslimanskom svetu, ekspert Zan Djuring objašnjava da, prema predanju: "Nemu pesmu svih stvore103


nja mogu da zapaze mudraci prosvećenog srca, kao i harmoniju sfera. Abdulkarim Đili spominje stepen prosvetljenosti na kome se božansko obelodanjuje posredstvom svojstava bića kao slušaoca. Nekima se Bog objavljuje usled kvaliteta slušanja."68 Sufi primenjuje dirkr, tehniku verbalnog pamćenja, i jednu vrstu ponavljajuće litanije koja je u stanju da pruži dauk, ili zalogaj, dokaz, neposredno iskustvo. Taj dokaz, to osećanje, to ogromno zadovoljstvo je odgovor Apsoluta, mistični užitak podaren kao odgovor na kontemplativni zvuk. Za upućenike u mistični zvuk, ekstatično osećanje koje ih obuzima za vreme muzičkog slušanja (ili same), potiče od blistavih vizija koje se pojavljuju i iščezavaju. Mada te vizije predstavljaju kratkotrajna intuitivna stanja, one su i pored toga nezaboravne. Kada ti veličanstveni bljeskovi munja zaparaju nebo njihove svesti, upućenici su potreseni takvom srećom da su za njih izbrisane sve brige povezane sa telom. Oni znaju da nikada neće zaboraviti te poverljive trenutke u kojima im je razotkriven identitet njihovog unutrašnjeg bića. Savesno se pridržavajući uputstava svog vodiča, oni uvlače svoju misao u unutrašnje ezoterično bajanje. Moć molitvene pesme je tolika da naprečac otkriva raskoš, univerzalno znanje koje je biło pokopano u pevačevim krajnjim dubinama. Putem neprestane molitve Apsołutu, i praktičar i slušalac doživljavaju tajanstvena i istančana stanja koja potiču iz nevidljivog sveta. Ta stanja im ne dolaze spolja, pošto je carstvo svetlosti u čitavoj njihovoj nutrini. Sveta pesma, čujna jedino za oslobođeni i uzvišeni sluh, ne donosi srcu ništa što ono već nije imalo; ona najedanput iznosi na površinu ono što je već čitavu večnost u njemu bilo prisutno.

ŠABDA, SVESNA ENERGIJA SVETLOSTI Postoje dve precizne svrhe slušanja mantre.

Sa jedne strane, ono podstiče stanovitu opuštenost, a može čak i

104

PATRIK BERNAR

da izazove odstranjivanje toksičnih materija, lečeći na taj način i telo i um. Sa druge strane, što je nesumnjivo i njegova najvažnija uloga, slušanje nas vodi ka istinskom razumevanju našeg suštinskog bića i ka svesti o atmi, duši u nama. Muzika povezana sa tim rečima moći je ispoljenje šabde, ili iskonskog zvuka. To je energija obdarena stvaralačkim i preobražavajućim moćima. Ta energija dolazi od Boga i jeste Bog. Sabda ne deluje posredovanjem vibracija fizičkog zvuka. Ona je energija svesne svetlosti. Uza sve to, ne treba da pridajemo preteranu važnost načinu na koji se mantre izgovaraju. Zvučni sastojci koji sačinjavaju njihovu strukturu, nisu sami po sebi presudni. To objašnjava zbog čega varijacije sloga om (ung na tibetanskom, ang na kineskom i ong na japanskom; pa čak i amen iz judeohrišćanske tradicije) proizvode isto mantričko dejstvo! Šabda je unutrašnji zvuk, nematerijalna vibracija, obdarena sposobnošću oslobađanja uspavanih sila skrivenih u nama od prapočetka vremena. Svi smo mi naslednici i vlasnici tih tajanstvenih energija. Nastalo iz univerzalne svesti, svako biće predstavlja individualni delić božanskog, 'sina Božjeg'. Bez obzira na to gde se pojedina duša nalazi u svojoj evoluciji, ona ima moć i pravo da probudi svoje psihičke i duhovne sposobnosti. Zvučna vibracija koja to podstiče, ne mora neizostavno da bude opažena našim čulima. Probuđene zahvaljujući šabdi - izvornom unutrašnjem zvuku naše tajanstvene energije razmrsavaju centre naših eteričnih tela i razvezuju čakre koje su bile učinjene beskorisnim i neaktivnim usled življenja u neskladu sa ritmom života. Na taj način, duhovna zvučna vibracija - mantra - dovodi do toga da unutarnja šabda skladno zavibrira. A šabda je jedina sila koja je u stanju da izleči iluziju (maju) i da ugalj materije pretvori u dijamante duha. David Bon, Ajnštajnov učenik, stigao je do sličnog zaključka. U nekima od njegovih najznačajnijih članaka, on je opisao holografski univerzum, pozivajući na novi poredak u fizici. Po njegovom mišljenju, ono što izgleda kao postojan, čvrst, opipljiv, vidljiv i čujan svet, zapravo je obmana. Ukoliko je materija dinamična, prolazna, kaleidoskopska i u neprekidnom kretanju, ona ne može da bude stvarna. 105


U stvari, prema Vedama, svet jeste stvaran, a ipak prolazan. S one strane ovog sveta prolaznosti postoji ishodišni, temeljni p o redak, matrica nadmoćnije stvarnosti. Vedski spisi utvrđuju prolaznu prirodu materije, baš kao što je to i napredna fizika nedavno pokazala. Prema Bagavad Giti: "Neprestano, dan za danom, dan sviće, i svaki put je bezbroj bića vraćeno u život. Neprestano, noć za noći, noć pada i sa njom nastupa njihovo uništenje, na koje bića nikako ne mogu da utiču. Međutim, postoji i drugi svet, večit, izvan dva stanja materije, ispoljenog i neispoljenog. Vrhovni, savršeni svet koji nikada ne propada; i kada sve u univerzumu nestaje, on ostaje netaknut." 69 Nematerijalni zvuk šabde, koji označava apsolutnu svest, p o seduje moć da uslovljeno biće uvede u samo središte nevidljive stvarnosti koja trajno postoji van fizičkih, mentalnih i intelektualnih čulnih opažaja. Zvuk sadrži ključ za tajne života i kreacije i za održanje univerzuma. Ustanovljeno je i to da zvučna vibracija predstavlja najbolji način da se čovek oslobodi od materijalne uslovljenosti i ropstva. U svim epohama čovečanstva, filozofi su naglašavali da se živo biće nalazi u stanju sličnom spavanju. Najbolji način da n e koga probudite je da ga zovete po imenu sve dok ne izade iz sna. U tom smislu, poređenje sa spavačem probuđenim zvukom svog imena je ispravno, budući da osoba koja je omamljena i zatrovana narkotikom nepostojanosti, može da bude probudena za večnu stvarnost transcendentalnih rezonanci. Transcendentalne rezonance mogu se čuti putem slušanja i pevanja svetih zapovesti (šabda-brama) ili bilo kojih drugih otkroviteljskih svetih spisa, kao što je Ćilarn-Balam, 'Knjiga nad knjigama', duhovno blago pretkolumbovskih naroda. Te aktivnosti su u stanju da učine da unutrašnja šabda živih bića zavibrira i oslobodi ih blokada koje ih zatvaraju u granice fizičkog sveta. Kao što Srimad Bagavatam navodi: "Apsolut obitava u srcu svakog bića u vidu nad-duše; On pročišćuje srce koje sve jače ispoljava nepokolebljivi zahtev da razabere Njegovu poruku u gomili fizičkih želja." Trancendentalni zvuk, poruka suštinskog bića sadržana u šab-

PATRIK BERNAR

da-brami, ni po čemu se ne razlikuje od univerzalne istine. Prema tome, svaki put kada čovek sluša ili izražava tu zvučnu vibraciju, duša unutrašnjeg Boga ispoljava svoju ličnu nazočnost u obliku zvuka koji sadrži čitav njen kapacitet. Sam taj kapacitet, ta sila, sposobna je da oslobodi unutrašnje biće od svih njegovih smetnji i kočnica. Stanje sreće koje neminovno sledi, predstavlja neuporedivo iskustvo, nezaboravno i duboko posvetno. Ta oslobadajuća šabda-brama pronađena je u svim vełikim otkrovenjima namenjenim buđenju i uzdizanju ljudske duše. Potpuno je nebitno da li ta blagodatna otkrovenja potiču iz zapadnih ili istočnih civilizacija. Ono što je bitno je znanje koje ona donose - univerzalno, praktično i korisno znanje o potpunom, beskompromisnom isceljenju ekoloških i psiholoških rana prouzrokovanih planetarnim greškama onih koji teže materijalnom iskorišćavanju po svaku cenu. Neophodno je i neodložno da jedinstveno iskustvo duhovne zvučne vibracije bude doživljeno svuda u svetu; to iskustvo izaziva duboku promenu u srcima pojedinaca. Pomoću tog postupka, ljudska bića postepeno razvijaju svoju potencijalnu svesnost i obnavljaju kontakt sa nad-dušom u svojoj nutrini. Tada ponovo stiču svest o tome da su suštinski povezana sa svime što ih okružuje, sa okeanima, šumama, planinama i ravnicama. Shvataju da je šteta koja je naneta bilo kom aspektu tvorevine, zapravo šteta učinjena njima samima. Od tada pa nadalje, oni prestaju da oplakuju svoju zlu kob, i umesto toga, odustaju od vlastitog uništenja.

PONOVNO USKLAĐIVANJE CENTARA SVESTI POMOĆU ZVUKA I BOJE Uopšte uzev, savremena medicina priznaje samo jedno telo, a to je fizičko.


Medutim, pre više hiljada godina, ljudi koji su uspeli da se izdignu iznad fizičkih osećaja ubrzavajući svoje molekularne vibracije, na osnovu iskustva su u o čili postojanje nematerijalnog tela daleko istančanijeg od našeg vidljivog fizičkog omotača. Budući da se ne sastoji od fizičkih atoma, to suptilno ili astralno telo ne može da se opazi pomoću naših pet čula. Iz tog razloga, ljudska bića koja nisu prošla kroz proces pročišćavanja namenjen razvoju vidovitosti, slušanja na daljinu, telepatije, intuicije i psihičkih moći uopšte, osuđena su da ostanu u ograničenom domenu svojih fizičkih čula. Istinska sigurnost počiva na samo jednoj stvari: usklađenosti suptilnog tela. Samo kada telo vibrira u saglasnosti sa kosmičkom ravnotežom, celokupan fizički život jača i napreduje. Izgled fizičkog tela je neposredan odraz stanja suptilnog tela. Anatomija suptilnog tela bila je poznata od davnina, i vedski sveti spisi je detaljno izlažu. Drevna kineska literatura takode je pružila značajne informacije o ovoj temi. Tako znamo da je astralno telo pokriveno karakterističnim sićušnim tačkama, koje Kinezi zovu hsie, koje su istovetne sa tačkama koje se koriste u akupunkturi. Njihovim aktiviranjem postaje mogućno da se oslobode presudni energetski tokovi povezani sa praviłnim funkcionisanjem čitavog našeg bića. Izvesne tačke su naročito vredne pomena, na primer centri energije koji se na sanskritu zovu čakre. Reč čakra znači točak energije-svesti. Nadiji, sistem suptilnih nerava, medusobno povezuju te centre. Vidovitost pokazuje da te čakre u obliku spirala, neobično podsećaju na crne rupe u svemiru. Čakre su izuzetno moćni predajnici i prijemnici. Sve emotivne funkcije jedinke su izobličene ukoliko su čakre neuravnotežene ili neusklađene. Način na koji se oseća i shvata bitisanje, direktno zavisi od toga da li su čakre pravilno i potpuno usklađene ili nisu. Sve moguće vrste napetosti i strahova obično blokiraju i za108

PATRIK BERNAR

čepljuju te centre. To nagomilavanje negativnih osećanja sprečava nas da u potpunosti raspolažemo baštinom života, koja je, prema božanskom zakonu, neiscrpna riznica spokojstva, vedrine i izobilja na svim nivoima. Pošto ništa u galaksiji nije prepušteno slučaju, na čakre je moguće vršiti neposredno dejstvo. Svaka od njih odjekuje i odaziva se na određenoj frekvenciji i podudara se sa osobenim ravnima svesti. Kada su te tačke centrirane i vibriraju u skladu, doživljeno osećanje je neizrecivo. Najtačnije reči za izražavanje tog osećanja obilja i potpunosti su snaga, zdravlje, znanje, lepota, sreća, živa svetlost i čista ljubav. Tih centara svesti ima sedam, a njihovi dvojnici u različitim ravnima, vidljivim i nevidljivim, neograničeni su.

1. ZEMLJANI CENTAR SVESTI (MULADARA ČAKRA) Ovo je bukvalno postolje, podloga utelovljenog bića.

Smešten u perineumu (izmedu anusa i genitalija), ovaj centar predstavlja tle jedinke. On nas povezuje sa Majkom Zemljom i sa svim živim bićima koja je nastanjuju. Tu se nalaze svi naši egzistencijalni strahovi. Planeta koja vlada ovom čakrom je Pluton, a kamen koji na nju povoljno utiče je rubin. Korenski centar sigurno može da se izleči od tih beskorisnih i opasnih napetosti pomoću crvene boje, tona C i biđa mantre Lam, puštajući da mentalni procesi budu mirno usisani od strane odgovarajućih pozitivnih tvrdnji: Osećam se idealno povezan sa Zemljom i svim bićima na njoj'. Volim ih i ona vole mene. Zato nemam razloga da ih se plašim, a ni ona nemaju zašto mene da se plaše. Sve je 109


dobro. Uz pomoć mentalnog zamišljanja, puštam da crvena boja, ton C i zvučna vibracija Lammmm... rastoče moje strahove. Ukoliko me nešto naročito plaši, dopuštam sebi da razmišljam o tome, da ga vizuelizujem i da priznam da me to stvarno plaši. Zatim puštam da crvena boja i zvuk Lam pretvore taj strah u kosmičku prašinu. Napetost p o pušta. Osećam se integrisanim u Zemlju i povezan sa svim bićima na njoj. Nema ničega u univerzumu što može da me uplaši. Osećam se potpuno zaštićenim i podržanim. Sveprisutne sile dobra vole me i štite. Ja sam besmrtna d u ša, neizmenljiva i večno srećna.

2. VODENI CENTAR SVESTI ( SVADISTANA ČAKRA ) Ovo je čudotvorno drvo, totem, i najunutrašnjije sedište bića, naša individualizacija, i naš osnov.

To je čakra seksualnosti, povezana sa elementom vode. Kreativnost, sloboda od seksualnih frustracija, krvotok i društveni odnosi zavise od njenog pravilnog funkcionisanja. Planeta koja vlada ovom čakrom je Mars, a povoljan kamen za nju je koral. Ova čakra reaguje na narandžastu boju, ton D i semenu vibraciju Vam. Tvrdnje koje uz nju pristaju su: Mentaino zamišljam narandžastu boju i pevam mantru Vammmm... u D tonalitetu. Osećarn da spajanje tih frekvencija čisti i reaktivira moje reproduktivne organe. To dejstvo dovodi u savršenu ravnotežu muške i ženske energije u meni. Usled toga sam u stanju da dajem i da primam; u stanju sam da stvorim sve što 110

PATRIK BERNAR

mogu da zamislim. Ukoliko znam da u meni postoji neki zaostatak, kompleks, seksualna frustracija, naročita trauma, dozvoljavam sebi da mislim o njoj, da je vizuelizujem i da priznam da ona zaista postoji, ne pokušavajući da je ignorišem ili sakrijem. Zatim puštam da boja i zvuk rastvore tu napetost i dovedu do njenog potpunog iščezavanja. Znam da će moji seksualni odnosi odsada biti divni i lišeni straha, nasilja i egoizma. Sposoban sam da stvaram prelepe stvari. Svi moji odnosi su skladni. Sa svakim se dobro slažem. Ni na koga više nisam kivan i niko nije kivan na mene. Više ni prema kome ne osećarn neprijateljstvo, i niko ga ne oseća prema meni. Sile dobra i ljubavi me štite, svugde i uvek. Ja sam besmrtna duša, neuništiva, potpuno svesna i večno srećna. Ja sam deo Boga. Ja sam božanski. Ja sam u svojoj suštini jedno sa Bogom, jer moja suština je božanska.

3. VATRENI CENTAR SVESTI (MANIPURA ČAKRA) Manipura na sanskritu znači 'tvrđava puna dragulja'.

Ovaj centar smešten je u blizini pupka. On je stvarno pun dragocenosti, budući da predstavlja sedište snage, energije, ličnih osećanja, odlučnosti, slobodne volje i ambicije. Povezan je sa vatrom. To je čakra solarnog pleksusa, u stomačnoj duplji. Planeta koja vlada ovom čakrom je Saturn, a na nju povoljno deluje poludragi kamen citrin, kao i ćilibar. Ova čakra reguliše i obuzdava bes i može ponovo da se aktivira i dovede u ravnotežu pomoću žute boje, tona E i biđa mantre Ram. Tvrdnje koje je pročišćuju su:

111


Sada koristim mentalno zamišljanje žute boje i semeni zvuk Rammm... pevan u E tonalitetu da bih blagotvorno uticao na svoju emotivnu svesnost. Koristim svoju unutra— šnju snagu da uravnotežim volju i osećanja. Reči i gestove svojih bližnjih više ne doživljavam kao lične napade. Jasno mi je da na ovom svetu nema 'loših ljudi', već samo 'stradalnika'. Praštam. Ukoliko su me u prošlosti p o vredile nečije reči ili postupci, odlučujem da sada poslednji put osetim povređenost i priznajem da ona postoji. Zatim puštam da se istopi i iščezne u vasioni nošena vibracijama žute boje i zvuka Ram. Malo po malo, osećam kako bol odlazi. Udišem žutu boju i zadubljen sam u ponavljanje mantre Ram. Neprijatan osećaj nestaje i osećam se jačim. Ja sam gospodar svojih emocija. Ja sam gospodar svoje volje. Svestan sam svoje sopstvene snage. Ja sam besmrtna atma, neuništiva i večno srećna. Moja suština je božanska, i ja sam stoga jedno sa Bogom.

4. VAZDUŠNI CENTAR SVESTI (ANAHATA ČAKRA) Ovo je lotos srca.

Anahata na sanskritu znači zvuk stvoren bez ikakve fizičke akcije - poput muzičkog instrumenta u koji nije ni duvano, ni udarano, niti je po njemu prebirano. Ovaj elektromagnetski centar povezan je sa dušom. Pomoću ove čakre oseća se ljubav. Ona predstavlja energetski centar ljubavi. Ukoliko tu ljubav usmerimo prema nižim čakrama, zaljubljujemo se (padamo u ljubav), no ukoliko su ti centri neuravnoteženi, ljubav postaje zaprljana samoljubljem, posesivnošću i ljubomorom, onemogućujući uzdizanje duše. Ukoliko, naprotiv, usmerimo ljubav prema vi-

112

PATRIK BERNAR

šim čakrama, radamo se (uzdižemo) u ljubavi i veliki su izgledi da to osećanje postane blagotvorno, naročito ako je lišeno osude i krivice, i otvoreno za bezgranična stanja svesti. Čakra srca se uskladuje pomoću zelene boje, tona F i semenog zvuka Jam. Poremećena, ona prouzrokuje astmu, srčane tegobe, visok krvni pritisak i druge zdravstvene probleme. Kamenje kao što je ružičasti kvarc, turmalin i smaragd posebno korisni za ovu čakru. Ona predstavlja vazduh i pod uticajem je planete Venere. Metal na koji je najosetljivija je bakar. Za vreme p o novnog uskladivanja ove čakre, dobro je zapaliti lavandu ili jasmin, jer te biljke vibriraju u savršenoj harmoniji sa energijama koje su u njoj sadržane. Tvrdnje za centar srca su: Udišem zelenu boju i pevam zvuk Jammmm... u F tonalitetu. Osećam kako te vibracije jačaju moj imuni sistem. Sada uviđam da osećam ljubav prema svim vrstama ljudi, nezavisno od njihovog položaja, rase, imovnog stanja, karaktera ili spoljnog izgleda. Osećam iskrenu ljubav prema njima. Zahvalan sam celom čovečanstvu. Što više dajem, to više dobijam. Osećam da mi te vibracije i energije krepe celo telo i razbistruju um. Osećam kako čista i bezuslovna ljubav prožima čitavo moje biće. Osećam da mi se srce otvara. Sposoban sam da dajem, ali isto tako i da primam. Sada zamišljam osobu koju hoću da volim bezrezervno. U tom odnosu je moja snaga i moja radost. Ja sam sabiralište i izvorište ljubavi. Iz srca mi šiklja reka svetlosti i navodnjava čitavu Zemlju. Moja suština je božanska, besmrtna. Jedno sam sa Bogom i jedno sa Njegovom ljubavlju. Primam tu ljubav i spontano je prosledujem svim živim bićima.

113

5. ZVUČNI CENTAR SVESTI (VIŠUDA ČAKRA) Ovo je centar etera.

Jedino zvuk može da prodre i ispuni eter i iz tog razloga je višuda čakra predajnik i prijemnik zvuka. Smeštena je odmah iza grla i u direktnoj je vezi sa tiroidnom žlezdom. Kada je prepuna negativnosti, simptomi su lako prepoznatljivi: osetljivo grlo, ukrućen vrat, prehlada, problemi sa sluhom i poremećaji tiroidne žlezde. Ona je pod uticajem planeta Neptun i Merkur. Njen aktivirajući kamen je tirkiz. Ovo je čakra komunikacije, izražavanja, i rasuđivanja. Izražava se preko glasa. Njena boja je plava, njen ton G, a biđa mantra Ham. Tvrdnje koje je oslobađaju od njenih blokada su: Mentalno zamišljam onu osobu sa kojom ne uspevam u potpunosti da komuniciram (da li je u pitanju neko iz moje porodice, prijatelj ili poslovno poznanstvo, nije toliko bitno). Energetske vibracije plave boje, tona G i zvuka Hammm... sada mi pomažu da izrazim šta osećam. Mogu da saopštim i najsitnije detalje svog života ništa ne tajeći. Usled toga, osećam kako je dobro moći se izraziti. Reči s lakoćom teku i ne osećam napetost. Grlo mi se otvara, jezik se sam od sebe razvezuje i osećam da ću od sada biti u stanju da kažem sve ono što sam oduvek želeo, a nisam znao kako. Sećam se kako sam kritikovao svoje bližnje. Ponovo čujem svaku reč, svaku misao. Zatim osećam kako me plava energija i zvučna vibracija Ham oslobađaju svih tih osuda i reči. Prenosim svoj entuzijazam na druge i znam da me svako razume. Slobodan sam da izrazim sve što osećam, i to bez napora. Slobodan sam od suđenja drugima i oni uvi-

114

PATRIK BERNAR

đaju moj pozitivan stav. Ja sam nesputani izraz Boga. Ja sam duša večno słobodna da saopštava i izražava sve po jedinosti svog božanskog života.

6. SVETLOSNI CENTAR. SVESTI (AĐNA ČAKRA) Treće oko, ili svetlosni centar svesti, smešteno je na čelu.

Ađna na sanskritu znači 'naredba'. Iz ovog trećeg oka, potiču misaone forme u začetku celokupnog razvoja događaja na ekranu života. Stoga su ljudska bića opremljena najizvanrednijim instrumentom u vasioni. Ona mogu da vizuelizuju šta god požele i ta mentalna slika će se ispoljiti u njihovom životu. Nema viđenja bez svetlosti. Zahvaljujući ovom centru posedujemo božansku moć da postignemo sve što izaberemo da zamislimo, svesno ili nesvesno. Ukoliko možemo nešto da zamislimo, onda to možemo i da dostignemo i steknemo. Pomoću ađna čakre, ostvaruje se sve što poželimo za sebe ili za svoju braću i sestre. Zahvaljujući ađna čakri, mi predstavljamo zapovedništvo, autoritet koji izdaje naredbe životnim okolnostima. Regulišući ovaj centar, mi zaista postajemo gospodari. Više nismo krotke žrtve pomirene sa sudbinom kada se suoče sa životnim iskušenjima. Boja ove čakre je indigo (tamnoplava sa crvenim ili łjubičastim nijansama). Njen ton je A, a njena biđa mantra je om. Ona utiče na pinealnu žlezdu. Njeno nepravilno funkcionisanje uzrokuje slepilo, glavobolje i noćne more. Na nju utiče planeta Jupiter, a njen metal je srebro. Kamen povezan sa trećim okom je kvarcni kristal. Tvrdnje koje deluju na ovu čakru su: Sada se koncentrišem na nešto što zaista želim (to može 115

MUZIKA KAO DUHOVNASTAZA

biti nešto materijalno ili duhovno). Zamišljam tu stvar u indigo boji i navodim je da vibrira sa zvukom Ommmm... u A tonalitetu. Zamišłjam tu stvar, tu situaciju, ili tu okolnost u svakom njenom detalju. Dodirujem je pomoću kreativnog zamišljanja, osećam samu njenu površinu, udišem njen miris, razlikujem njene tačne oblike uz pomoć svoje izoštrene vizije; čujem njene zvuke. Sada projektujem tu viziju u svet. Osećam da ta mentałna slika postaje realnost u svoj svojoj raskoši i preplavljen sam radošću. Znam da sve o čemu mogu da sanjam i što mogu da zamislim p o staje stvarnost. Vizuelizujem ono što istinski želim da učinim od svog života, od svoje sudbine. Vizuelizujem svoju najdražu želju u svakom njenom detalju, u svakom mirisu, obliku, boji, zvuku, i projektujem je u svet. Ja sam tvorac svojih životnih okolnosti. Niko sem mene nije odgovoran za događaje koji obeležavaju moj život. Sve što naumim postaje realnost. Moja suština je božanska, Ja sam po svojstvu jedno sa Bogom.

7. ONOSTRANI CENTAR SVESTI (SAHASRARA ČAKRA) Ova čakra poznata je i kao bramarandra. Randra znači otvaranje. Ovaj prolaz omogućava nam pristup Bramanu, duhovnoj ravni. To su vrata u nebo, smeštena tik iznad glave u suptilnom telu. Ona se otvaraju u carstvo izvan vremena i prostora. Boja ove čakre je ljubičasta, poslednja u sunčevom spektru. Ona vibrira u B tonalitetu, a njena bida mantra sastoji se od svih zvučnih frekvencija povezanih sa Božanskim Imenima; ta Imena kul116

PATRIK BERNAR

miniraju u mahavakji ili mahamantri A.U.M., koja je celovito predstavljanje Božanstva i svega što jeste.

Ovaj magnetni centar povezan je sa hipofizom. Kada je začepljen, fizičko telo i um reaguju depresijom, ludilom, dosadom, ili nesposobnošću za suočavanje sa životom. Pod uticajem je planete Uran, njegov metal je zlato, a blagotvorni kamen dijamant ili, još i više, ametist (safir). Tvrdnje koje ga iznova aktiviraju su sledeće: Sada vizuelizujem Boga i zamišljam ga. Ta slika nalazi se iznad moje glave, i sva je u ljubičastoj boji. Osećam kako taj božanski lik ulazi u mene i ja ga integrišem. Puštam da tri sveta slova A.U.M. učine da svi elementi mog bića zavibriraju. A je Otac, U je Božanska Majka, a M su sva živa stvorenja i sve što postoji. Sada vizuelizujem Boga i sve što postoji i puštam da me ta vizuelizacija ponese izvan m o je sopstvene moći razumevanja. Dalje i dalje, bliže i bliže. Bog je sveprisutan. Puštam da me božanski lik nosi gde god poželi, u spoljni svet kao i u unutrašnji, u oblik i u neuobličenost. Sveprisutnost postaje prisustvo. To prisu— stvo je u meni. Ono je deo mene i ja sam deo njega. Ono prosvetljuje sve moje čakre. Sve boje, svi zvuci postaju jedno. Osećam da mogu odistinski da se pouzdam u to prisustvo. Ono je unutar mene. Ono je stvarno. Ono je svuda u mom životu. Ono me voli. Znam da je ovaj ljubavni odnos neograničen, beskonačan i savršen. Ja sam potpuno voljen. Ja sam besmrtna duša, večno srećna. Ova praksa ponovnog usklađivanja može svakodnevno da se obavlja. Pokušajte ujutru da se ispunite blagotvornim frekvenci117


jama, i da se uveče povežete sa kosmičkim energijama kako biste povratili fizičku i suptilnu snagu. Kao ni Hermes, nek ni mi ne zaboravimo da je sve vibracija; ništa nije nepomično, sve vibrira, sve je izbalansirano poravnavajućim treperenjima; svaki uzrok ima posledicu, svaka posledica ima uzrok, sve ima muški i ženski princip, sve ima dva pola, sve je duh. Ljudsko telo je zvučna kutija, muzički instrument koji, poput svakog drugog instrumenta, treba da bude pravilno podešen. Takvo stručno podešavanje obezbeduje da iskusimo stanje zdravlja, mira i nezaboravne radosti.

LEČENJE POMOĆU MANTRE SUNCA Sve mantričke sile predstavljaju apelaciju, zahtev, usrdnu molitvu, neodoljivu težnju.

Drugim rečima, te zvučne formule koriste se da se nešto dobije ili postigne. Ponekad zvuk deluje direktno na materiju. Ponekad se, pak, mantra obraća sili božanstva koje vlada određenim fizičkim elementom. Om grami surjaj namah ili mantra sunca, na primer, peva se kada se pojavi teška bolest. Praktikuje se kada je sunce dopola podignuto. Pacijenti stoje licem prema sunčevim zracima, držeći u desnoj ruci bakarnu posudu napunjenu čistom vodom. Zatim nude vodu suncu i pevaju mantru - om grami surjaj namah - tri puta. Preporučuje se da se mantra i nakon toga peva kad god to čovek poželi, sve dok ne bude izlečen. Ovaj obred pročišćenja navodi se u vrlo staroj knjizi na sanskritskom jeziku pod naslovom Aditja Hridaj, koju je Krišna uručio Sambu, jednom od svojih sinova, koji je u to vreme patio od neizlečive bolesti. Pošto je neko vreme sprovodio ovu praksu, Samb je bio izlečen. Rameš Čandra Đotiši, poznat i kao Mauna Baba, astrolog iz Vrindavana u Indiji, uputio me je u istoriju ove veoma posebne mantre. Postoje mantre primerene svim mogućim potrebama. Osim onih koje donose zdravlje, ima i onih koje donose bogatstvo ili 118

PATRIK BERNAR

zaštitu. Lista je beskonačna i mantričkih mogućnosti ima koliko i želja u ljudskom srcu. Primetićemo, međutim, da su mantre koje najviše oslobađaju, one koje su dijametralno protivne zahtevima ega. To su mantre koje ne predstavljaju zahteve nego su, prenošene sa jednog sledbenika na narednog, sastavljene od Božjih objavljenih imena, shodno mnogostrukim odlikama Apsolutnog Bi ća, i pevane na potpuno spontan način.

ISCELJUJUĆA BOŽJA IMENA Od svih poznatih mantri, najmoćnije su 'mantre imena' ili Sveta Imena, zbog toga što su okružene oreolom čiste svetlosti ljubavi, a duša koja ih peva, ne očekuje ništa za uzvrat.

Njihovo recitovanje je proslavljajući čin pobožnosti. Pevanje Svetih Imena nije plod sitničave sračunatosti, niti pogađanja sa božanskim silama. Te mantre odgovaraju spontanom osećanju koje izvire iz dubina srca. Gotovo svi istaknuti mislioci iz oblasti vizuelizacije i kreativnog tvrđenja, jednodušni su u uverenju da je usmena reč mnogo močnija kada se izgovara u stanju zahvalnosti ili izražavanja priznanja za ono što je ranije primljeno, nego kada se pažnja usmerava na opaženu manjkavost. Želeti ili moliti za zdravlje, na primer, dokazuje podsvesti da ga telo ne poseduje i da mu stoga nedostaje. Odsustvo nikako ne može da dovede do ispunjenja. Svaka nestašica neminovno vodi ka još većoj nestašici. Kao što uspeh vodi ka uspehu, osećanje praznine ili manjka nečega, doista prouzrokuje stanje praznine. Slično tome, vibrirajući talasi koji se šire od osećanja straha, nužno dovode do događaja koji su u ishodištu takvog osećanja. Plašiti se nečega je najpogodniji način da osigurate da se ono čega se užasavate zaista dogodi. Ose ćanje realnosti izvesnog sklopa okolnosti neizostavno rezultira tom realnošću. Prema tome, pravilna pozitivna i kreativna tvrdnja ni-

119


je zahtev ni ispitivanje, nego odziv koji je istovetan sa osećanjem ispunjenosti. U upotrebi Svetih Imena važi isto pravilo. To je razlog zbog koga se pevanje Svetih Imena ne izvodi kao molitva, pošto m o litva najčešće sadrži i molbu. Suprotnom tom stavu traženja i saletanja, Sveta Imena su nesputana. Bez preklinjanja, pesma p r u ža bezgraničnu radost neizrecivu ljudskim jezikom. Duša koja upražnjava takvo pevanje - bez obzira na konkretno ime prema kome oseća privlačnost, ili sistem mišljenja iz koga crpi nadahnuće - ništa ne traži, ne preklinje, ne prosjači i ne dodijava molbama. Sa njenih usana teče pesma radosti, koja ne zapoveda i ne izdaje naredbe. Preostaje jedino želja da se boravi u ushićujućem prisustvu imena, budući da se vibriranje žive svetlosti ni po čemu ne razlikuje od Boga. Usled tog nerazlikovanja, koje ih čini nerazdvojivima od Apsoluta, Sveta Imena sadrže nezamislive d u hovne moći. Na fizičkom nivou i u materijalnom smislu, ime je različito od oblika. Kao što je ranije napomenuto, jezik - čija je funkcija da izražava misli i da služi kao komunikacijska spona izmedu łjudi - je samo simboličko predstavljanje. Glasovni i grafički znaci predstavljaju dotičnu stvar ili osobu, a da ne otelovljuju stvarnost koju teže da prizovu, oponašaju ili zastupaju. Videli smo da oni pomažu u gradenju 'mostova' skladnog sazvučavanja izmedu osobe koja ih izgovara i stvari i bića koja predstavljaju. Možemo da kažemo da su oni ambasadori stvarnosti, ali oni su ipak samo njeni simboli. Reč voda nije element vode; ona nas samo skladno povezuje sa vodom. Nasuprot tome, u carstvu Svetih Imena, simbol ovaploćuje stvarnost, zbilju. To je razlog što je, prema vedskom mišljenju, božansko ime zvučno ovaploćenje božanskog principa. Suštinsko obaveštenje o njegovoj neograničenoj delotvornosti može da se nade u svim svetim knjigama kao što su Biblija, Kuran i Tora. Ipak, u vedskim svetim spisima su obaveštenja o razgranatim frekvencijama Apsoluta verovatno najbrojnija i najpreciznija. Način na koji Sveta Imena ispoljavaju neuporedivu energiju usled veličanstvenog svojstva nerazlikovanja od Boga razjašnjen 120

PATMK l'.I.KNAU

je u Padma Purani: "Sveta Imena donose bezgraničnu radost du šama koje ih opevaju. Ona podaruju sve duhovne blagoslove, zato što su ona Bog Lično, kosmička riznica krajnjeg zadovoljstva. Ta Imena su po sebi potpuna i predstavljaju savršeni oblik svakog mira i svake trancendentalne dospelosti. Ona nisu istovetna sa materijalnim zvukom ili imenom ni u kakvim okolnostima, i nisu ništa manje moćna od Izvorišta svih kosmičkih energija. N e uprljana materijalnim vibracijama, ona nikada nisu uključena u igre iluzije. Slobodna i apsolutna, nikada nisu uslovljena zakonima fizičke prirode." Glasoviti Vaišnava, pesnik iz sedamnaestog veka, Narotam, napisao je: "golokera prema-dana hari-nama sankirtana."70 Približno prevedeno, to znači: 'Transcendentalne zvučne vibracije svoje jedino poreklo imaju u svetu postojanosti, u duhovnom carstvu." Dvesto godina pre toga, avatar Ćetanja pevao je u stihovima svog Sikšastakama: "O, uzvišena inteligencijo, Tvoja bezbrojna imena opremljena su svakom dobrom srećom za živa bića univerzuma. Ti poseduješ beskonačan broj imena, i njihovim posredstvom se širiš u beskraj. Povrh toga, svako to ime je nabijeno naročitom i svemoćnom energijom." Dakle, različite zvučne frekvencije koje se koriste da se imenuje kosmička istina, nisu sastavljene od svakidašnjih slogova ili zvukova. Ti zvuci potiču iz drugog sveta, sveta smeštenog izvan materijalne atmosfere. U svakom slučaju, božanska priroda Svetog Imena, ostaje potpuna misterija za one koji mu pristupe jedino putem logičkog i intelektualnog umovanja. Samo oni kojima je moguće da prevaziđu sve koncepte i sva predubeđenja, i koji se neposredno uključuju u praksu pevanja u smernom stanju uma, bez preziranja i bez ponositosti, već sa poverenjem i ljubavlju, doznaće i u potpunosti uživati u blaženstvu vrhovnog zvuka. Nevidljivi radio talasi putuju od jednog mesta do drugog i mogu se čuti kada ih uhvati elektronski prijemnik. Na isti način, i duhovni talasi mogu da se spaze i prime od strane bića opremljenog svojstvima potrebnim za njihov prijem: mirnom svešću i srcem otvorenim za čistu ljubav. Pored toga, žudnja za slobodom 121


i sklonost ka vršenju ogleda, biće od velike koristi osobi koja odluči da sledi ovu stazu.

U ČASU NAPUŠTANJA TELA Hrišćanska Biblija, muslimanski Kuran, jevrejska Tora, hinduističke svete Vede i sve knjige koje služe prosvećenju čovečanstva jednodušne su u jednoj osnovnoj stvari:

božanski princip je - bez obzira na njegovo ime, aspekt ili dela koja se pripisuju Bogu - poreklo i uzrok svih bića. Prema tome, živa bića su potproizvodi svemogućeg semena, bez obzira na kulturu, tradiciju, religiju ili deo sveta sa kojima se poistovećuju u ovom sadašnjem životu. Pored toga, ti potproizvodi poseduju isti kvalitativni potencijal kao i njihov tvorac. Isus je potvrdio ovu istinu pre dve hiljade godina u Jevandelju po Mateju 5.48: "Budite savršeni, kao što je vaš Nebeski Otac savršen." Vedski spisi poučavaju da je duša pojedinačnog bića na n e pojmljiv način istovremeno i jedno sa Apsolutom i različita od njega (aćintjabedabeda tatva). Kao član i delić ukupne i apsolutne celine, božanska duhovna iskra poseduje njena svojstva. Večitost (sat), svest (ćit) i blaženstvo (ananda) su, dakle, natprirodno nasleđe svih entiteta. Jedina razlika izmedu kosmičke i individualne duše je kvantitativna, premda, na nivou Apsoluta, suština je sve. Odvajkada su živi entiteti odlučivali da iskuse život sa ciljem da upravljaju tvorevinom i da je nadziru kako im se svidi. Zbog toga se odevamo u fizičko telo, koje nam služi kao vozilo za n e koliko zemaljskih godina. Uskoro se to prolazno telo vraća elementima, i živo biće ga usled toga napušta da bi prisvojilo novo telo. Oblici i svojstva tog novog vozila od mesa, određeni su aktivnostima, željama i sećanjima sakupljenim u toku života duše u prethodnom telu. S tim u vezi, drugo poglavlje Bagavad Gite p o novo je veoma odredeno: "U času smrti, duša preuzima novo telo, jednako prirodno kao što je u prethodnom telu prelazila iz

122

PATRIK BERNAR

detinjstva u mladost i potom u starost. Ta promena ne uzncmirava onoga ko je svestan svoje prave prirode. Znaj da ono što prožima celo telo ne može da bude uništeno. Niko ne može da uništi nepropadljivu, besmrtnu dušu. Uništenju su podložna jedino tela koja ona pozajmljuje. Duša ne umire sa telom. Krepka i oživljavajuća, ona nikada ne prestaje da postoji. U trenutku smrti, ona se odeva u novo telo, sa istom lakoćom sa kojom n e ko baca iznošenu odeću da bi obukao novu, pošto je staro telo postalo beskorisno."71 Kasnije u istom tekstu, nalazimo sledeći bitan podatak: jam jam vapi smaram bavam tjadatja ante kalevaram tam tam evaitja kauneteja sada tad bava-bavitah Misli i sećanja ljudskog bića u trenutku napuštanja tela određuju njegov budući izgled i okolnosti.72 Otuda je moguće preinačiti svoju formu i životne prilike u kritičnom času fizičke smrti. Nameće se problem umeća napuštanja tela, ili umiranja, u željenom mentalnom stanju. Naše misli u času smrti poglavito su određene zbirom naših postupaka i misli u toku čitavog našeg života. Ta dela i misli, pak, određeni su pevanjem i slušanjem reči, muzike i svih zvučnih talasa koji neprekidno prodiru u našu podsvest. Zvučne vibracije opažene u sadašnjosti određuju naše buduće stanje! Dakle, duhovno zadubljeni u unutrašnje prosvećenje stečeno pomoću slušanja Svetih Imena i harmonične, nepatvorene univerzalne muzike u toku našeg života, bićemo sposobni da dobijemo, pri napuštanju našeg sadašnjeg telesnog omotača, duhovno i večno telo, svesno drugačije molekularne strukture i srećno u njoj. Slušanje duhovnih zvučnih vibracija povezanih sa Svetim Imenima, predstavlja najjednostavniji način dospevanja u uzvišeniju ravan postojanja. Hipnotisana i strogo ograničena materijalnim okruženjem, živa bića su bukvalno zagnjurena u svet snova i iluzija koji nika123


da nisu plod takozvanog slučaja ili sudbine. Sasvim suprotno, ti snovi i iluzije su uglavnom njihove vlastite sklonosti, misli i m e morije. To hipnotišuće stanje umiranja i ponovnog rađanja (samsara) za živa bića se, s jedne strane, podudara sa zaboravljanjem prvobitnog porekla, a s druge strane sa stanjem hronične obamrlosti u koje je duša postepeno zapala dok je, od jednog do drugog rođenja, gubila svest o svom urođenom spokojstvu i dostojanstvu, o večnosti koja joj pripada i o svom izvanrednom božanskom poreklu. To stanje obamrlosti, uporedivo sa dubokim spavanjem, predstavlja polaznu tačku tragedije materijalističkih civilizacija i carstava koja, usled potpune neupućenosti u stvarnost, svoje znanje zasnivaju na nesavršenim čulnim zapažanjima, svoju finansijsku ravnotežu na potpuno nedoslednom tumačenju bogatstva Zemlje, a svoju sreću na iscrpljujućem, neisplativom i pogibeljnom nadraženju čula. Taj način života je veoma rizičan. U stvari, pri zakonima koji vladaju univerzumom, ta društva nikako ne mogu da se pozovu na olakšavajuće okolnosti i biće nepopravljivo zbrisana talasima vremena. Na taj način, ateističke civilizacije, što će reći, civilizacije koje nisu usklađene sa osnovnim pulsiranjem univerzuma, redovno nestaju sa lica Zemlje, pošto su toliko udaljene od autentičnih životnih vrednosti. Pad i propast silnih materijalističkih imperija, koje nažalost, obeležavaju istoriju sveta, pristaju uz duboku usnulost ograničene duše koja mučno i uporno ostaje pri traženju života na putevima koji vode jedino u smrt. Želja da se postigne sreća putem postupaka koji ciljaju isključivo na zadovoljenje mentalnih i čulnih potreba je najgora od svih zabluda duše. Moramo hitno da shvatimo da svet može da opstane samo ukoliko se ljudi probude za stvarnost duše. Svako drugo shvatanje, bilo da je ekonomsko ili političko, uvući će planetu još dublje u otuđenost, rat, divljaštvo i, na kraju, u uništenje.

124

BUĐENJE ONOGA KO SPAVA Šta će zadovoljiti ribu izvan vode?

Nema nikakve sumnje da će biti zadovołjna tek kada bude vraćena u reku. Slično tome, čoveka ništa ne zadovoljava u potpunosti, izuzev duhovne zvučne vibracije koja je, doista njegov večni element. Individualna duša je čestica univerzalne duše. Njena kosmička služba sastoji se u tome da spontano živi, voli i radi u skladu sa galaksijom kao celinom. Međutim, ona je onemogućena da to čini usled stanja hronične uspavanosti u koju je potonula. Zbog toga svako od nas ima zadatak da u svojoj unutrašnjosti razbudi i podstakne tu čudesnu iskru koja je isuviše dugo neiskorišćena. To je istinska svrha naših ljudskih života, pre no što nam snovi i iluzije nametnu dodatne neprilike. Opšteprihvaćena je činjenica da zvuk ima sposobnost da izvuče svest iz usnulosti, da je probudi. Ko nije doživeo zvonjavu budilnika? Na isti način, i duša usnula u postelji fizičkog sveta, može da se probudi za istinski život pomoću duhovne zvučne vibracije. Ta vibracija je najprisutnija u zvuku Svetih Imena koja označavaju osnovni kosmički princip. Tu je ona uronjena i pritajena; no, i pored toga možemo da je osetimo pomoću prakse slušanja i pevanja tih moćnih imena.

125


Pre pet stotina godina, Ćetanja je poučavao: "nam-nam akari bahu-da nida-sarva-šaktis", odnosno: "Jedino zvučna vibracija Tvoga imena, Gospode, može da obaspe dušu svakom milošću. Ti poseduješ beskonačan broj uzvišenih imena, obdarenih svim duhovnim moćima. Pri njihovom pevanju ne moraju da se slede nikakva stroga pravila." Naravno, to nije ništa novo. Hiljadama godina ranije, slavna Gita ukazala je na duhovni karakter pevanja i slušanja Svetih Imena: "Među zvučnim vibracijama Ja sam om, savršeni slog, a medu sredstvima za duhovnu spoznaju Ja sam dapa, pevanje duhovnih imena." 73 Biblija poučava: "Ko god priziva Ime Gospodnje, biće spasen." Psalmi opisuju način na koji se duša oslobađa materijalnih nepredvidljivosti: "Neka sinovi Ciona veličaju Jehovino ime kroz igru i pesmu." Ta božanska zvučna vibracřja koja poseduje moć da probudi uspavanu dušu večna je šabda-brama. Šabda-brama je prvobitno bila sastavljena od imena, dela, svojstava i osobina najviše stvarnosti. Šabda je, kao što smo saznali, izvorni unutrašnji zvuk. Ta nematerijalna vibracija raspolaže sposobnošću da oslobodi uspavane snage skrivene unutar nas od početka vremena. Svi smo mi naslednici i vlasnici tih suptilnih energija. Njihovo buđenje može da se ispolji pomoću te mistične sile. Na taj način probuđene, naše suptilne energije raspliću centre naših eteričnih tela i razvezuju važna elektromagnetska m e sta koja su postala beskorisna i neaktivna usled navike življenja u suprotnosti sa ritmom univerzuma. Duhovna zvučna vibracija dovodi do toga da čitava unutrašnjost bića skladno zavibrira. Ta neuporediva sila je sposobna da leči bolesti svojstvene carstvu iluzije.

PESMA PROŽETA MIROM Biće neophodno da čovek nauči kako da koristi zvuk, ukoliko želi da na bilo koji način učestvuje u božanskom delu. Prvo magično ispoljenje, tada če biti izgovaranje ča126

PATRIK BERNAR

robnih reči. Sveštenik - bilo kojeg tipa religije - biće sveštenik 'preciznog govora' egipatske tradicije, ili indijski pevač, ili mitološki solarni junak, uzvišeni i vešti Hermes čije je pevanje privuklo životinje opijene radošću."74 - Ana Osmont, Ritam: Tvorac sila i oblika

Jedan od najdivnijih plodova muzike duše jeste iskorenjivanje teskobe i nespokojstva.

Način izražavanja i motivacija pevača od presudne su važnosti za postizanje delikatnog dejstva. Čovečje i sveopšte smirenje je samo po sebi sveta pesma kada je sadržano u pevačevoj nameri. Stoga pesma može da pusti na slobodu svu svoju snagu, ne samo doticanjem spoljnih stvari, već takođe i unutrašnjih ritmova univerzuma. Na ovom nivou shvatanja, zvuk postaje vibracija, uporediva sa vrstom magnetizma koji deluje na skrivenu priro-

127


du ljudskih bića, mnogo uspešnije nego na vidljive organe. U tome takođe leži i moć mantri. Inkantacijsko ponavljanje, ritmično i pevano, bremenito je namerom jedinke koja izaziva to vibriranje. U tom trenutku, ono je neodoljivo. Gandarva Veda, knjiga o n e beskom pevaču, prava je studija o duhovnom pevanju i mističnoj muzici. Velik broj njenih pesama može da uvede posvećenika u izvesna stanja ekstaze. Da bismo sebi dočarali njihovu moć, setimo se samo povesti o Ramajani. U njoj Ravana, demon koji je oteo Situ od Rame (ali nije uspeo da je zavede, pošto je prava ljubav neprolazna i neprobojna), navlači na sebe Šivin gnev svojom drskošću. Jedan kratki Šivin pogled bio je dovoljan da bahatog nitkova pretvori u prah. Ravana se iznenada setio 'pesme koja stišava gnev' i njenim evociranjem p o slao mir i bezrezervnu ljubav u srce razjarenog božanstva, i time izmamio njegov oproštaj. Dovoljno je da se opusti mišićna napetost, da se duboko diše i da se, dok se zamišlja mirna slika ili lik, polako ponavlja reč šanti (mir), kojoj prethodi i za kojom sledi slog om, da bi se zaista iskusio najizvanredniji od svih osećaja: mir. Knjiga Krišnadasa Kaviradža Sri Ćetanja Ćaritamrita kazuje povest o Ćetanji Mahaprabuu koji je, poput Hermesa i njegove preobraćujuće lire, mogao da začara divlje životinje samim zvukom svog glasa. Tekst saopštava da je jednog dana Mahaprabu išao kroz džunglu Kataka u Bengalu, potpuno zadubljen u pevanje mantre od 32 sloga, sastavljene od Svetih Imena Krišna, Rama i Hare. Privučeni zvukom njegovog glasa, mnogi tigrovi koji su u to vreme bili česta pojava u džungli, okružili su ga, ali bez 128

PATRIK UHKNAH

ikakvog znaka neprijateljstva. Kada ga je Balabadra Batačarja, Mahaprabuov pratilac, video kako stopalom dodiruje jednog od tigrova, bio je skamenjen od užasa. Medutim, još više ga je za prepastilo tigrovo držanje. Životinja se podigla na zadnje šape i počela ushićeno da riče. Zatim je zaigrala u ritmu mantre, opčinjena Mahaprabuovim prijatnim glasom. U svim civiiizacijama i u svim inicijacijama, nailazimo na uverenje da zvuk - a naročito savršeni zvuk imena koja se odnose na Božansko - predstavlja najmoćniju od svih preobražava~ jućih energija za koje svet zna.

129

BOG KAO ZVUK: MNOŠTVO IMENA ZA JEDINU SUŠTINU Prethodni događaj samo pokazuje koliko moćna može da bude 32-složna mantra (mahamantra, ili velika, uzvišena mantra).

Zaista, drevne Purane kažu da je ova mantra 'Bog kao zvuk', slično kao i A.U.M. vibracija. Otuda nije iznenađujuće što, kada se peva sa potpuno čistim srcem, ona ima moć da navede divłje životinje da zaigraju. Ponavljanje ove mantre toliko je moćno da se čak i drveće i biljke odazivaju na njega! Šta tek onda da se kaže o njegovom dejstvu na ljudska bića? U jednoj drugoj povesti iz tog doba, Haridasi, priznatom majstoru i učitelju pevanja Svetih Imena, postavljeno je pitanja kako drveće i biljke mogu da budu oslobođeni od ropstva samsare. Haridasa je odgovorio da pevanje mahamantre naglas ne samo što je od neprocenjive pomoći dušama trenutno ovaploćenim u obliku biljaka, nego je korisno i za insekte i za sva živa bića. Čudesna moć mahamantre proističe iz njenog božanskog porekla. Kao dar od svetaca i mudraca, ova kategorija plemenitih zvučnih vibracija, dosledno se pojavljivala u našem svetu tokom hiljada godina. U svom književnom delu Sri Ćetanja Sikšamrita, jedan od najprefinjenijih indijskih pesnika-filozofa Baktivinode Takur razgovetno objašnjava zbog čega površinske razlike izmedu svetih imena u velikim religijama zapravo nisu ni od kakvog značaja. Prema Baktivinodeu, mada je ljudska priroda svugde ista, ljudi koji žive u različitim zemljama i na različitim kontinentima, dobijaju razne sporedne karakteristike. Nemoguće je na ovom svetu pronaći dva naroda sa istovetnim sekundarnim osobinama. Kada možemo da primetimo drugačiji karakter i izgled kod dva brata rođena od iste majke, onda je krajnje prirodno da se zapazi različitost medu ljudima rođenim u različitim delovima zemljine kugle. U različitim zemljama, sve prirodne pojave kao što su položaj vodenih tokova, kretanja vazdušnih masa, planine, šume, kao 132

PATRIK BERNAR

i količina raspoložive hrane i odeće - sve to pokazuje primdna odstupanja. Shodno tome, prirodno je da se određene razlike javljaju i u fizionomiji, socijalnoj strukturi stanovništva, preduzimljivosti, muzici, religiji, stilovima oblačenja i sklonostima u ishrani. Pošto svaka nacija poseduje osobit način gledanja na život, na površini izgleda kao da su ta različita shvatanja stvarnosti suprotstavljena, ali njihova suština je zapravo ista. Ono što se čini protivnim je samo naziv koji svaka nacija i svaki narod daju univerzalnom božanskom principu. Isto kao što se na različitim mestima ljudi bude iz svog primitivnog stanja i postupno unapređuju kulturu, nauku, zakone i privrženost univerzalnoj suštini, tako se i njihovo obožavanje razilazi u rečniku, običajima, prinošenjima žrtvi, muzici i unutrašnjem odnosu. Ukoliko, međutim, posmatramo sva ta očigledna neslaganja sa nepristrasne tačke gledišta, nećemo naići ni na kakvu protivrečnost, ni na kakvo zlo, pošto predmet obožavanja ostaje istovetan. Stoga je umesno da pevamo svoje nadahnute meditativne ili mantričke pesme, a da pri tom nikada ne ismevamo meditativne metode drugih. Zbog čega bi hrišćanin trebalo da ide u rat protiv muslimana? Zbog čega bi budista osuđivao hinduistu? Sva ljudska bića su tragaoci u beskrajnom svemiru i osećaju istu energiju istovremeno i nepojmljivo, lično i nelično u isti mah. I zato treba da ujedine svoje napore, svoja svedočanstva i svoje traganje. U svetlu ranije navedenih činjenica, sistemi koji uzdižu svest i koji se primenjuju širom sveta, pokazuju pet glavnih razlika: 1. 2. 3. 4.

Različiti duhovni učitelji Različita emotivna stanja povezana sa meditacijom Različiti obredi Različiti telesni položaji i radnje s obzirom na žižu koncentracije 5. Različite terminologije i imena kao posledica korišćenja različitih jezika. U skladu sa izborom ustanovljenog vođe i svetih knjiga, u 133


nekim oblastima ljudi poštuju i slave mudrace vedske kulture, na drugim mestima obožavaju Muhameda i njegove proroke, a n e gde su opet privrženi pobožnim pojedincima koji slede Isusova učenja. Slično tome, svaki predeo pokazuje posebno uvažavanje za različite filozofe. Svaka zajednica treba, razume se, da poštuje svoje sopstvene duhovne poglavare, vodiče i učitelje, ali niko ne treba da nastoji da dokaže nadmoć pouka svog učitelja pod izgovorom pridobijanja velikog broja sledbenika. Širenje takvih suparničkih gledišta je kobno! Sto se tiče načina obožavanja, propisani obredi se razlikuju shodno pobožnom osećanju i mentalitetu pojedinca. U izvesnim područjima, duhovne osobe sede na mestu moći, gde primenjuju odricanje i kontrolu daha. Negde drugde se prostiru pet puta dnevno u pravcu groba njihovog učitelja da bi mu pružili svoje veličanje, ne mareći za situaciju u kojoj se nalaze. Na nekom trećem mestu, pak, kleče u crkvi ili u svojim kućama, sklopljenih ruku, i ispovedaju neuništivost duše dok slave Božanstvo. Svaki tip obožavanja, razlikuje se po odeći, hrani, pravilima čistoće i tako dalje. Uz to, osećanja i ponašanje prema obožavanom objektu variraju od religije do religije. Neki posvećenici, sa svešću prožetom pobožnošću, ustoličuju Božji lik u svojim srcima, u svojim mislima ili na oltaru. Neki drugi načini postupanja, naklonjeniji logičkom rasuđivanju, potpuno odbacuju spoljno uobličenje. Stoga posvećenici moraju da stvore predstavu Boga u svojim umovima i da je obožavaju. Bez obzira na sve to, treba da

134

PATRIK IU'.KNAK

shvatimo da su sva božanstva - konkretna, apstraktna, vidljiva ili nevidljiva - koja su opisana u raznim svetim knjigama, u zbilji autentična predstavljanja Apsoluta. Iznad svega, značajno je da se uvidi da različiti jezici dodełjuju Apsolutu razna imena. I religijski sistemi imaju razłičite nazive i dali su odgovarajuće ime svakom objektu obožavanja. Usled pet osnovnih razlika koje smo nabrojali, velik broj svetskih religija razvijao se na vrlo različite načine. Pa ipak, te razlike ne smeju da budu uzrok međusobnih nesuglasica, jer to vodi u propast. Ukoliko se, u času molitve, zateknemo u svetilištu neke religijske skupine različite od naše, treba da mislimo: 'Ovde se Apsolut obožava na drugi način. Obraćaju mu se po imenu drugačijem od onog koje je meni poznato. Nije obavezno da učestvujem u ovom obredu. Pa ipak, ovaj prizor izaziva u meni snažnije raspoloženje za moju vlastitu meditaciju. Apsolutna istina je jedna. Zato pružam svoje vełičanje obličju koje ovde vidim i molim se Beskonačnom (iz koga je ovo 'obličje' nastalo) da mi ovo posebno božanstvo pomogne da uvećam svoju ljubav prema Njemu. Oni koji ne postupaju na ovaj način, nego ispoljavaju inat, ili zlobu, ili se rugaju tuđim meditativnim postupcima, zasigurno odstupaju od istinske duhovnosti, i time pokazuju svoj nedostatak sveobuhvatnog viđenja. Kada takvi ljudi budu zaista unapredili svoje vibracione frekvencije na ma koji način, ta vrsta beskorisne prepirke, više ih neće privlačiti. Čista ljubav (prema) zapravo oličava večnu religiju produhovljene duše (sanatan darmu) i zato, uprkos pet glavnih razłika koje odlikuju religije sveta, treba sve postupke pročišćenja i ubrzanja, čiji je cilj da se stekne ljubav prema svim vidovima Božanskog (bakti) da priznamo kao podjednako ispravne. Uzaludno je svađati se oko imena, ili se upuštati u tričave raspre. Vrednost nekog metoda samospoznaje može da se proceni iskłjučivo na osnovu čistote cilja koji taj metod teži da postigne. Čitajući misli Baktivinodea Takura, čovek uviđa svu ništavost, krajnje neznanje i opasno licemerje koji ljude navode da ubijaju jedni druge u ime svog posebnog Boga! Shvatimo jednom za svagda da su takozvani verski ratovi zapravo, ratovi za vlast i 135


profit podstaknuti pohlepom i divljaštvom šačice nazadnih pojedinaca, prerušenih u religijske vode. Nažalost, oni još i danas nalaze horde beskrupuloznih pristalica.

PEVANJE DUHOVNIH IMENA Nije neophodno da se usvoji službena religija da bi se duhovno napredovalo ili upražnjavalo pevanje Svetih Imena.

Izvesni ljudi, kojima reč 'otkroviteljsko' ništa ne znači i za koje latinska reč religare (povezati se sa Apsolutom) ostaje nejasna, ne mogu da ostvare sazvučje ni sa jednom svetom knjigom. Za mnoge, Bog je mrtav ili je puka apstrakcija, san ili utopija. Ne naišavši na ačarju, živog učitelja koji poučava primerom, i uslovljeni kao što jesu porodicom i društvom, ti ljudi nisu učiniłi napor da i dalje tragaju. Jednostavno su prihvatili, bez ličnog ispitivanja, svetovna shvatanja ispoljena od vedne. Ne znajući zaista zašto, oni su došli do zaključka da sveprisutna natprirodna moć ne može da postoji u svetu u kome besne rat, mraČnjaštvo i mržnja. Tudinac koji bi sleteo usred pustinje i nigde ne bi naišao na vodu, učinio bi istu vrstu greške, zaključujući da na Zemlji ne može biti vode. Stradanja i nedaće sveta ne podrazumevaju bezuslovno odsustvo stvoritelja. Ljudska sreća i nesreća samo su pravedna plata za njihove reči, postupke, misli i muziku. U svakom slučaju, to nije stvar verovanja ili neverovanja, n e go čina, iskustva i kušanja. Imala reč 'Bog' za nas smisla ili ne, nema potrebe da menjamo svoj način videnja stvari pre početka ove prakse. Tragalac koji još nije iskusio otkrovenje unutarnjeg prisustva, može bez problema da započne rad na svom preobražaju sa jednostavnom pretpostavkom - predstavom o Bogu kao radnoj hipotezi. Nije li pretpostavka, na kraju krajeva, metod ko-

136

PATRIK BERNAR

ji se najviše koristi u čistoj nauci? Kakva god da su naša ubeđenja, uvek je moguće odabratl zvučnu vibraciju, proizvedenu jednom od poznatih frekvencija i koristiti je na svoju korist. Ono što je važno, jeste da se peva Ime, bez obzira kojoj tradiciji ono pripada. Kao što je napomenuto. da se preduzme eksperiment sa doživljajem Imena, nije neophodno čak ni da se veruje u višu, nadmoćnu inteligenciju. Sedite udobno, na izdvojenom mestu, dišite duboko i opustite se. Pustite da vam um luta ne hvatajući se u koštac sa njim, kao što biste pustili vodu da teče rekom, i jednostavno, prirodno, iskusite Ime. Sve što je potrebno jeste da slušate. Zvuk putuje od usana do ušiju i silazi u srce. Aktivnost uma i čuła tada kao da prestaje, i doživłjavamo sreću koju nijedan jezik nije u stanju da opiše. Osećamo spokoj i radost prožetu lepotom života. Otkrivamo divnu melodiju čiste ljubavi. Ta iskonska vibracija poseduje moć da nas izbavi iz kruga rađanja i umiranja postavljajući nas na put ka domu, ka miru i svetlosti. Mada je jednostavna, ta praksa je ipak prečišćena i oplemenjena tokom vremena. Kao što smo videli, mantra je zvučna struktura čije rnodulacije sadrže potvrđenu snagu. Često uobličena od odredenog broja od ukupno pedeset znakova sanskritskog alfabeta - koji se zove Devanagari, ili jezik bogova - mantra omogućava umu da se usredsredi. Većina mantri korišćenih za meditaciju, odabrane su iz mnoštva imena koja predstavłjaju prvobitni uzrok. Ponavłjanje takvih mantri zove se đapa. Veoma velik broj učitełja potkrepio je vedsku nauku ističući da je đapa naročito preporučljiva za našu sadašnju epohu kao stvarni put do samospoznaje. Sri Ćetanja Ćaritamrita navodi: "U sadašnjem dobu Kali, pevanje i ponavljanje Svetih Imena, đapa, predstavlja pravu tehniku za postizanje prosvetljenja." I zaista, đapa se naziva juga darma, odnosno, sredstvo za postizanje spasenja, darma svakog živog bića u ovom specifičnom kosmičkom ciklusu, Kali Jugi. Pevanje i slušanje su laki metodi koje mogu da primenjuju osobe svih uzrasta. Ukoliko ne osećamo nikakvu naročitu privlačnost za jedno Sveto Ime, ili smo naklonjeni jednom određenom 137


Svetom Imenu, treba samo da izaberemo ono koje nam najviše odgovara. Na primer, ukoliko nas ime Rama ili Krišna iz bilo kog razloga ne privlači, odlučićemo se za pevanje imena Hrista, Alaha, Jehove, Jahvea, Adonisa ili Bude. Prema tome, iako pripadamo određenoj veroispovesti, bilo da sebe smatramo hinduistom, hrišćaninom, budistom ili muslimanom, lako možemo da se posvetimo praksi Imena, onako kako je to opisano u duhovnoj poslanici koju smo voljni da usvojimo usled obrazovanja, kulture ili tradicije. Pa ipak, da se bude slobodan od uskih rełigijskih poistovećenja, nužno je da razvije veza sa našim unutrašnjim vodičem, gospodarem srca. Kao što je moguće naučiti matematiku na bilo kom univerzitetu, isto tako čovek može da razvije Ijubav prema Bogu, držeći se bilo koje autentične staze. Dakle, Ime samo po sebi ne znači mnogo. Važno je da se ono peva i da se sluša. Pevanje i slušanje omogućava nam da iskusimo samu suštinu Imena. Tada kušamo nektar besmrtnosti. Nijedna reč nije prikladna da opiše to 138

PATRIK BERNAR

nezaboravno iskustvo. Čovek može, na primer, naširoko da piše o prirodi meda, da analizira sastojke te tvari i da ukaže da je med sladak, tečan i ukusan. Pa ipak, nijedno objašnjenje, nijedna knjiga ni predavanje ne mogu da nadomeste neposredan doživljaj meda. Morate da ga probate da biste ga znali. Na isti način, transcendentalna priroda Imena ne može se upoznati drugačije nego direktnim vršenjem ogleda. To nije stvar verovanja, nego činjenja. Ne postoji nijedna prepreka na ovom svetu za pevanje Imena. Musliman može da peva ime Alaha; hrišćanin Hristovo ime; Indus ime Rame, Krišne ili Narajana; budista ime Bude. I, nije bitno da li je čovek bogat ili siromašan, obrazovan ili neuk. I, ne košta ništa: pevanje Imena je besplatno. Može da se obavlja bilo gde, u bilo kakvim okolnostima, sam ili sa drugima. Svako može da ga peva i da iz ove univerzalne prakse izvuče najveću korist. Za ovo pevanje i slušanje ne postoje stroga pravila. Pevanje Imena preporučeno je u biblijskim knjigama. Psalmi nas ubeđuju da ga opevamo i veličamo: "Svi narodi koje si stvorio, staće pred Tebe, Gospode, i slaviće Tvoje Ime." Žitija iz Starog Zaveta pružaju nam dopunski uporan savet: "Zahvaljujte se Gospodu, prizivajte njegovo ime, razglasite njegova dela medu Ijudima; pevajte mu, pevajte mu psalme, pričajte o svim njegovim čudesnim delima; proslavite se kroz njegovo sveto ime: neka se raduje srce onih koji streme Gospodu." U Poslanici Rimljanima, Sveti Pavle dodaje: "Jer nema razlike izmedu Jevrejina i Grka, jer isti Gospod nad svima izdašan je prema svima koji ga dozivaju; jer ko god bude prizivao ime Gospoda, biće izbavljen." I Isus saopštava istu poruku u Jevanđelju 139


po Jovanu 17:6, kada kaže: "Objavio sam tvoje ime ljudima iz sveta koje si mi dao: bili su tvoji, i dao si im mene; i oni su održali tvoju reč." Ovako je Isus poučavao svoje sledbenike da se mole: "Oče naš, koji si na nebu, neka je sveto Tvoje Ime." Slično muzičarima koji svakodnevno uvežbavaju lestvice, ili kompozitorima koji žele da njihova muzika dirne publiku u srce, mogućno je i svakodnevno meditirati na suštinske istine univerzuma. Imamo mogućnost da redovno uvežbavamo naše mentalne moći prema lestvicama mira, lepote, istine i dobrote. Neka onda naša svakodnevna praksa bude aktivna meditacija. Neka naše lestvice budu sastavljene od zvukova Beskraja, u skladu sa onom tradicijom koja nas privlači. Neki mogu naročito uspešno da se usredsrede na mantru primljenu od njihovog ličnog vodiča za vreme inicijacije; postoje brojne moćne reči proistekle iz raznolikosti duhovnih tradicija. Pevanje Imena oduvek je bilo priznato kao put do autentičnog i upečatljivog ostvarenja. Kada dođemo u vezu sa elektricitetom, osećamo njegovu energiju, bez obzira na to kroz koju žicu prolazi.

140

SVETA IMENA RAZNIH TRADICIJA Sveta Imena u skladu sa islamom Alahu Akbar La Ilah II' Alahu Bismilah Ir-Rahman Ir-Rahim Alah, Alah Često se ističe da je prorok Muhamed rekao: "Čas smrti n e će na prepad savladati onoga ko peva ime Gospoda." Sveta Imena u skladu sa hrišćanstvom Gospod Isus Hrist Isus, Isus Blažena Marija, majka Božja Sveta Imena u skladu sa h i n d u i z m o m Om Namo Bagavate Vasudevaja Sri Ram, Đaj Ram, Đaj Đaj Ram Hari Om Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare Budući da se hinduizam sastoji od više izvornih duhovnih loza, mišljenja se ponekad razlikuju u pogledu relativne, ili apsolutne moći mnogih mantri koje se nalaze u vedskoj literaturi. Mantre koje su ovde navedene, uzete su prvenstveno iz Vaišnava loze. 141

PATRIK BERNAR

Sveta Imena u skladu sa budizmom Om Mani Padme Hum Namu Amida Budsu Kvanzeon Bosatsu Zendo, čuveni budistički spis koji je u 18. veku napisao Hakuin, poučava: Jednostavno ponav!jaj ime Amida celim svojim srcem, kada ležiš i kada sediš, kada hodaš i kada stojiš, nikada ne prekidaj da upotrebljavaš Ime, ni za jedan trenutak. To je delatnost koja neminovno obezbeđuje spasenje, pošto je u saglasnosti sa Budinom istinskom željom. Najmoćniji lek je izgovaranje imena Amide (Bude), i to izgovaranje sadrži šest slogova NA MU A MI DA BU. Ovo stalno ponavljanje oličava savršenu koncentraciju na ime Bude. Njegova primena nije uslovljena nikakvim znanjem. Sve što je potrebno jeste da izgovaramo reči i da ih slušamo. U zvuku ovih šest slogova, nalazi se tačka osovine izvorne moći. Sva imena koja su istovetna sa sveobuhvatnom potrebom, obdarena su istim svetim svojstvom, pošto sva ukazuju na istu savršenu ličnost ili energiju. Ta Sveta Imena poseduju cełokupnu moć vrhovnog bića. Stoga ništa ne može da se usprotivi činjenici da svako od nas, u kom god delu sveta da živi, valja spontano da opeva i veliča Božanstvo posredstvom karakterističnog imena koje služi da ga označi u datom području. Ta imena, izvorište svake dobre sreće, nisu namenjena ispunjavanju svetovnih želja, već treba da se pevaju iz stvarne, suštinske potrebe. Da bi bila zaista delotvorna, važno je da se izgovaraju ili pevaju sa nesebičnim ciljem, uma i srca okrenutih prema najvišem idealu ljubavi. Žudnja za tom apsolutnom ljubavlju, podstaknuta pevanjem Svetih Imena, predstavlja jedno od 143


najenergičnijih sredstava prilagodavanja naše vlastite vibracione brzine onoj iz viših ravni, nedostupnih samim fizičkim čulima i sposobnostima umovanja. Ali, to mistično pevanje svako može slobodno da upražnjava. Baš kao što istinska ljubav ne zna za granice, tako ne postoje apsolutno nikakva ograničenja ni za posvetno osećanje kod p e vanja Svetih Imena. Ma gde da se zateknemo u životu, svako od nas može u tom pevanju da nađe najveću sreću i najveću korist.

144

ENE U navedenim delima u napomenama, za Bagavad Gitu se koristi skraćenica Bg. (1) Cyril Scott, Music: Its Secret Influence Through the Ages (La musique, son influence secrete a travers les ages) (Paris: Edition de la Baconniere, 1984). (2) Videti Music of the Spheres Website, koji se nalazi na http://peyote.com/jonstef/spheres.htm (3) Dane Rudhyar, The Magic of Tone and the Art of Music (La magie du ton et l'art de la musique) (Paris: Arista, 1985). (4) Substance Abuse in Brief, Center for Substance Abuse Treatment, SAMHSA, U. S. Department of Health and Human Services, July 1999 (5) J. Thomas Zeberio, Sounds and Human Energy (Les sons et l'energie humaine) (Paris: Courrier du livre, 1979). (6) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (7) Ralph Tegtmeier, Guide to New Musics for the Inner Journey (Guide des musiques nouvelles pour le voyage interieur) (Paris: Le Souffle d'Or, 1988). (8) Dr. John Diamond, Your Body Doesn't Lie (New York, NY: Warner Books, 1980). (9) Hal A. Lingerman, The Healing Energies of Music (Wheaton,

148

PATRIK m.KNAK

IL: Theosophical Publishing House/Quest Books, 1983). (10) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (11) Nepoznat izvor (12) Videti "Headaches: A spectrum of pain presents a dilemma for doctors" by Kathleen Phalen objavljeno na www.amaassn.org/amednews/2001/10/15hlsal015.htm (13) Iz "Health Consequences and Harmful Effects of Noise", objavljeno na www.szu.cz/shzp/rep01/szu_02an/ka02_06.htm (14) Prema istraživanju obavljenom u Kalifornijskom Institutu. Videti www.caslpa.ca/PDF/fact%20sheets/noise%20induced%20hearing%201oss.pdf (15) Annie Moch, Los efectos nocivos del ruido. Nueva Paideia, 1985. (16) Richard Cannavo and Fred Hidalgo, u članku u Paroles et musiques 15 (februar 1989). (17) Isto. (18) Isto. (19) Marie-Louise Aucher, Sonorous Man (L'homme sonore) (Paris: Epi, 1983). (20) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (21) Helene Caya, From Sound Springs Light (Du son jaillit la lumiere) (Montreal: Denis J. Paradis Publishers, 1987). (22) Joe Stuessy, Rock and Roll: As History and Stylistic Development, (Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, Inc. 1990). 149


(23) Bg. 3.27 (24) Bg. 14.5 (25) Aveline and Michio Kushi, Macrobiotic Pregnancy and Care of the New-born (Grossesse macrobiotique et soins au nouveau-ne) (Paris: Guy Tredaniel, 1986). (26) Chantal Doret and Anne-Marie Sicotte, "Nutrition that Kills" (Lalimentation qui tue) Resource Guide 4:6 (July-August 1989). (27) Louis Kuhne, The New Science of Healing (La nouvelle science de guerir) (Paris: Cevic, 1978). (28) Dr. Paul Carton, The Laws of Healthy Life (Les lois de la vie saine) (Copyright by Paul Carton, 1922). (29) Joan Gilbert pribavio je ovaj citat za Jon Wynne-Tyson-ovu knjigu The Extended Circle, objavljenu 1985. Citat je izvučen iz dopisa koji je Ajnštajn napisao za publikaciju Vegetarian Watch-Tower, December 27, 1930. (30) Henry David Thoreau, Walden, Beacon Press edition, 1997. (31) Isto. (32) Edward Podolsky, The Doctor Prescribes Music (New York, NY: Frederick A. Stockes, 1939). (33) Hal A. Lingerman, The Healing Energies of Music (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House/Quest Books, 1983). (34) Edward Podolsky, The Doctor Prescribes Music (New York, NY: Frederick A. Stockes, 1939). (35) Bg. 3.43

150

PATRIK BERNAR

(36) Bg. 9.26 (37) Cyril Scott, Music: Its Secret Influence Through the Agcs (1 ,.i musique, son influence secrete a travers les ages) (Parłsi Edition de la Baconniere, 1984). (38) Roland de Cande, Invitation to Music (L'invitation a la musique) (Paris: Edition du Seuil, 1980). (39) Mikhael Aivanhov, Artistic Creation and Spiritual Creation (Creation artistique et creation spirituelle) (Les Monts-deCorsier, Switzerland: Prosveta Publishing, 1985). (40) Sid Kirchheimer, "Mom's Voice Is Distinguished in Womb", WebMD Medical News, http://my.webmd.com/content/Article/64/72506.htm (41) Alfred Tomatis, The Uterine Night (La nuit uterine) (Paris: Edition Stock, 1980). (42) Isto. (43) Videti Psalm 139 iz Knjige o Jakovu. (44) Alfred Tomatis, The Uterine Night (La nuit uterine) (Paris: Edition Stock, 1980). (45) Emile Osty, Bible de Jerusałem, traduction d'Emile Osty, ed. Seuil, Paris, 1973, www.omarlecheri.net/ency/daniel.htm (46) Emile Coue, Complete Works (Oeuvres compłetes) (Paris: Edition Astra, 1956). (47) Karl Otto Schmidt, Chance Does Not Exist (Le hasard n'existe pas) ) (Paris: Edition Astra, 1956). (48) Lama Anagarika Govinda, Creative Meditation and Multidi mensional Consciousness (Meditation creatrice et conscien-ce mułtidimentionnelle) (Paris: Albin Michel, 1979). 151


(49) Swami Bhaktivedanta, Srimad-Bhagavatam. CA: Bhaktivedanta Book Trust, 1991).

(Los Angeles,

(50) Navedeno u članku Michel Saint-Germain-a, Resource Guide 5:2 (November-December 1989). (51) Isto. (52) George Balan, In dialog cu Emil Cioran (Romania: Cartea Romaaneascaea, 1996). (53) Isaac de Ninive, Little Philocaly of the Prayer of the Heart (Petite Philocalie de la priere du coeur) (Paris: Edition du SeuiL 1979). (54) Bg. 7.8 (55) Swami Bhaktivedanta, Vedanta Sutra, strofa 1, poglavlje 17. (56) Swami Bhaktivedanta, Bhagavad Gita (Paris: Bhaktivedanta Publishers, 1977). (57) Bg. 8.13 (58) La Monte Young, Selected Writings. The Chant of Pram Nath: The Sound is God (Le Chant de Pram Nath: le son est Dieu) (Paris: Esselier, 1971). (59) John Blofeld, Mantras or the Power of sacred Words (Les mantras ou la puissance des mots sacres) (Paris: Dervy-Livres, 1985). (60) Deepak Chopra, Quantum Healing: Exploring the Frontiers of Mind-Body Medicine (New York, NY: Bantam, 1989). (61) Cecile Beaudet and Richard Belfer, "Healing Music" (La musique qui soigne), L'Impatient 139 (June 1989).

152

PATRIK UKKNAK

(62) Isto. (63) Navedeno u članku Michel Saint-Germain-a, Resourcc Cu ide 5:2 (November-December 1989). (64) Helene Caya, From Sound Springs Light (Du son jaillil l.i lumiere) (Montreal: Denis J. Paradis Publishers, 1987). (65) Marie-Louise Aucher, Sonorous Man (L'homme sonore) (Paris: Epi, 1983). (66) Isaac de Ninive, Little Philocaly of the Prayer of the Heart (Petite Philocalie de la priere du coeur) (Paris: Edition du Seuil, 1979). (67) Bg. 9.27 (68) Jean During, Music and Ecstasy (Musique et extase) (Paris: Albin MicheL 1988). (69) Bg. 8.20 (70) "Ista-deve Vijnapati" iz Songs of the Vaisnava Acaryas, BBT 1974. (71) Bg. 2.13.22 (72) Bg. 8.6 (73) Bg. 7.8 (74) Anne Osmont, u Rhythm: Crealor of Forces and Forms (Le rythme: createur de forces et de formes) (Paris: des Champs-Elysees, 1942).

153

IK AČARJA: Duhovni učitelj, često nosilac duhovne loze, koji poučava preko ličnog primera. AŠRAM: Prebivalište ili dom posvećen istraživanju, učenju i praksi duhovnog života. ATMA: Jastvo, Sopstvo; u različitim prilikama se odisosl i na telo ili čula, ali pre svega, označava dušu. BAGAVAD GITA: Najpoznatija hinduistička knpga mudrosti; deo Mahabharate. BAĐAN: Pobožne pesme, često pevane u grupama posvećenika, upućene božanstvu; može takode da se odnosi i na stanje utvrdene meditacije. BAKTI: Ljubav prema Bogu; predanost Apsolutu. BAKTI JOGA: Sistem pomoću koga se neguje poipumo predana Božja služba. BIĐA: Semeni slog ili osnovna mantra. BRAMA:

Bog-stvoritelj iz hinduističkog trojstva bogcrea.

BRAMAN: Sveprožimajuće ispoljenje suštinske prirode Boga. BRAMA-SAMHITA: Drevni tekst u kome Brama ©pisuje stanje, svojstva i domen Apsolutne Istine, nakon što mu se dbfavilo vrhovno biće. •

154

PATRIK BERNAR

BUDI: Viši, intuitivni um; inteligencija, svesnost i mudrost. ČAKRA: točak, ili disk. U kundalini jogi, centar svesti, ili vrtložna energija (vrtložni kolut). ĆETANJA: Rada-Krišna avatar iz 15. veka koji je započeo preporod bakti joge u Bengalu uvodenjem kongregacionog pevanja Svetih Imena. DEVA: Obično se odnosi na jedno od brojnih božanstava hinduističkog panteona. DEVANAGARI: Alfabet koji potiče od braminskog spisa isprva izumljenog za pisanje sanskrita. ĐAPA: Tiho ili nečujno ponavIjanje Svetih Imena koje se obično obavlja uz malu, tj. brojanicu. ĐIVA: Duša individualnog bića ili najmanji, nedeljivi živi entitet. ĐIVA GOSVAMI: Jedan od šest slavnih svetaca Yrindayana, indijskog sela u kome je Krišna izvodio svoje igre i zabave pre pet hiljada godina. GUNA: Trovrsni uticaj materijalne prirode: satva, radžas i tamas. GURU: Duhovni učitelj. HARIDAS TAKUR: Sledbenik Ćetanje Mahaprabua koji je dobio titulu namačarje, učitelja izgovaranja i pevanja Svetih Imena. JUGA: Kosmička epoha, ili kosmičko doba. Postroje četiri doba: satja, treta, dvapara i kali. Maha-juga sastoji se od hiljadu ciklusa ova četiri perioda, koja zajedno traju 4 320 000 godina, a to je dužina jednog Braminog dana. 155


KALI-JUGA: Sadašnja epoha licemerja obeležena postepenim gašenjem duhovnih principa usled zainteresovanosti za materijalnu udobnost. Traje 432 000 godina i predstavlja poslednju epohu u ponavljajućem ciklusu od četiri epohe. KIRTAN:

Kongregaciono pevanje u slavu Boga.

KRIŠNA: "Onaj koji sva bića privlači k sebi." Izvorno ime vrhovne ličnosti Boga. MAHAMANTRA: Trideset-dvosložna mantra koju je Ćetanja Mahaprabu preporučivao za oslobadanje iz doba Kali. Ova mantra ne samo što sadrži moć da oslobodi ograničena bića od njihovih materijalističkih sklonosti, već u njima budi i božansku ljubav i ushićenje unutrašnjeg života. MAJA: Ono što ne postoji; prividna sila. MANAS: Niži um, koji funkcioniše u korist čula. MANTRA: Sveta zvučna vibracija koja osposobljava um za koncentraciju i prevazilaženje njegovog uobičajenog stanja. NARADA MUNI: Sin Brame; veliki mudrac koji je svuda putovao objavljujući Božju slavu i velelepnost uz pesmu i svirku. OMKARA: Ili om: duhovna zvučna vibracija koja oličava Apsolut. PARAMATMA: Nad-duša, odnosno vrhovna duša, koja boravi u srcima svih bića. PARAMPARA: Duhovna loza ili neprekidni niz gurua. PARA—PRAKRTI: Prakrti: priroda (doslovno, ono što je upravljano). 156

PATRIK BERNAR

PREMA: Čista, nepatvorena ljubav prema Bogu. PURAMA: Zbirka osamnaest sanskritskih tekstova u kojima se razmatra stvaranje sveta. RAGA: U slikarstvu, rage prikazuju uzbudljiv trenutak izazvan ili spoljnim činiocima (jutro, veče, noć, kiša, nepogode, vetar, itd.), ili unutrašnjim osećanjima (tuga, ljubav, čežnja, itd.). Ti činioci ili osećanja se udružuju sa bojama i linijama da podstaknu buđenje izvesnog broja emocija u posmatraču. U muzici, to je kombinacija tonaliteta i ritmova koja mora da probudi različite utiske i osećanja u slušaocu. RAMA: Neiscrpni izvor blagostanja i blaženstva. Takođe označava avatara Ramačandru. RASA: Sveta estetska ushićenost u kojoj se individualna duša sjedinjuje sa Bogom u transcendentalnoj vezi. RAVANA: Demon koji je oteo Situ, suprugu Gospoda Rame, u Ramajani. SADANA: Duhovna disciplina. SANATAN DARMA: Prirodna i večna delatnost duše, a to je stvaranje spone sa istinom. SRUTI: Vedski otkroviteljski tekstovi koji obuhvataju četiri Vede, Bramane i Upanišade. SUKADEV GOSVAMI: Prvi besednik Srimad Bagavatam-a. VEDA: Sastoji se od Rig-Vede, Jadur-Vede, Sama-Vede i AtarvaVede, što sve zajedno čini hinduistički kanon.

157

MUZIKA KAO JOGA OTKRIJTE ISCELITELJSKU MOĆ ZVUKA

Muzika kao joga uvodi značajni svet zvuka u uši i srca Istoka i Zapada. Vibracija života je zvuk i kretanje, a oni su ovde jedno. -

Don Kembel, autor Mocartovog efekta

Patrik Bernar spaja naučno istraživanje, korišćenje mističnog jezika, i moć svakodnevnog zvuka i govora na ubedljiv i prosvetljujući način. Čitajući ovu knjigu, niko ne može da ne dođe do n o vih nivoa svesnosti o stalnoj okruženosti zvukom. Proučavaocima duhovnog zvuka, ova knjiga pruža toliko potreban široki pristup uvidom u zapažanja stručnjaka iz mnogih oblasti. -

Tomas Ešli-Farend, autor Isceljujućih mantri

Delo Patrika Bernara otkriva i objašnjava nekada ezoterične dimenzije zvuka i njihov uticaj na svest. Prijemčivost i praktičnost knjige potiču iz autorovog obimnog i duboko ličnog iskustva sa preobražavajućom muzikom. On nam je pokazao jasan put od ušiju do srca.

158

Svami Šivananda: ŽIVOTI SVETACA Šivananda opisuje živote velikih duhovnih figura Istoka i Zapada, među kojima su i savšeni učitelji i avatari: Zaratustra, Buda, Isus, Franja Asiški, Šankara, Tagora, Gandi, Anandamaji, Aurobindo, Guru Nanak, Mahavira, MiraBai, Nimkaroli, Ramakrišna, Ramana Maharši, Ramanuda, Vivekananda, Jogananda... Dve stvari zavređuju posebnu napomenu. Prvo, knjiga je oslobodena svih vrsta predrasuda. Time ona uspeva da sa izvanrednim uspehom izvuče ono najbolje iz svakog sveca kojeg se dotakne. Drugo, budući da ovi sažeti prikazi dolaze iz pera duhovne ličnosti, oni sve živote prikazuju iz osobene duhovne perspektive, što teško da bi pri pisanju istih tih biografija pošlo za rakom laiku. Ko je svetac? Onaj ko živi u Bogu ili Večitom, ko je lišen egoizma, dopadanja i netrpeljivosti, sebičnosti, taštine, posesivnosti, požude, gramzivosti i srdžbe, ko je obdaren jednakim viđenjem sviju, uravnoteženim umom, milosrđem, tolerantnošću, pravičnošću i kosmičkom ljubavlju, i ko ima božansko znanje - taj je svetac. (Šivananda). Obim: 290 str. Svami Šivananda: KARME I BOLESTI; POBEDA NAD BESOM; POBEDA NAD STRAHOM; FILOZOFIJA SNOVA Četiri knjige u jednoj! Jedan od najvećih indijskih mudraca 20. veka nam pomaže da shvatimo uzročno-posledičnu vezu izmedu naših postupaka i raznih vrsta oboljenja koja iz njih proističu: Sve bolesti od kojih od rođenja patimo su proizvodi postupaka koje smo učinili u prelhodnim vremenima... Loša dela ne prolaze bez gorkih posledica po počinioca. Ovde su navedeni neki od brojnih žalosnih životnih uslova u kojima čovek mora da živi usled svojih nepažljivih grešnih dela. Strah je veliki neprijatelj čoveka. On je protivnik njegovog napretka. On remeti njegov mir i sklad. Sisa i crpi njegovu vitalnost i energiju. Psiholozi su mišłjenja da ne može biti apsolutne neustrašivosti i da se jedino može uložiti odlučan napor da se savlada strah. To je netačno. Psiholozi nemaju transcendentalno iskustvo. Savršen mudrac koji ima znanje o Bramanu je apsolutno neustrašiv. Ova knjiga baca mnogo svetla na uzroke i karakteristike straha. Ona predlaže delotvorne lekove za istrebljenje straha i razvijanje hrabrosti i moralne čvrstine. Uzrok greha ili pogrešnog postupanja u ovom sveu je želja. Bes je samo oblik želje. Bes je zapravo sama želja. Jer, kada želja nije zadovoljena, čovek postaje ljut na one koji stoje kao prepreka na putu ispunjenja. Sri Svami Šivanandadi Maharadž nam pruža dragoceno uputstvo za metode vođenja rata protiv ovog kobnog neprijatelja čoveka.

Duboka mudrost dolazi kroz razmišljanje o snovima. Niko nije zaista sebe upoznao ako nije izučavao svoje snove. Izučavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naša duša. Svaka predstava u snu ima značenje. San je poput pisma napisanog na nepoznatom jeziku. Snovi imaju svrhu ili razveseljavanja ili rastuživanja i zastrašivanja sanjača, da bi mu time bilo uzvraćeno za njegova dobra i loša dela. Njegova adrišta (sila prošlih karmi) na ovaj način obezbeđuje delotvoran uzrok snova. Sve dok sanjač sanja, objekti sna su stvarni. Kada se probudi, sanjani svet postaje iluzoran. Kada čovek dostigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj svet jave postaje nestvaran kao i svet sna. Obim: 300 str. GURU I UČENIK - zbornik tekstova Prvi put na našem jeziku imamo knjigu u kojoj se svestrano razmatra ova intrigantna i na Zapadu često vrlo pogrešno shvaćena tema. Osvedočeni istočnjački znalci Duha gotovo bez izuzetka tvrde da je Guru neophodan ili, u najmanju ruku, izvanredno koristan posrednik u stremljenju ka najvišim dometima duhovnosti. Ova knjiga nastoji da osvetli sve aspekte jedinstvenog odnosa Gurua i učenika, onako kako nam ih izlažu neki od najistaknutijih Gurua i poznavalaca tog odnosa u XX veku. Da li je Guru apsolutno neophodan? Ko je Sadguru? Koliko on može pomoči svom učeniku? Koje su dužnosti učenika? Kakvo je značenje inicijacije? Nedostatak jasnih i izričitih odgovora na ova i srodna pitanja često ometa duhovni razvoj ozbiljnih aspiranata. Da zapalite sveću, treba vam goruća sveća. Isto tako, samo prosvećena duša može prosvetiti drugu dušu. (Sri Svami Sivananda) Obim: 350 str. Rabindranat Tagora: SADANA - OSTVARENJE ŽIVOTA; SAKUPLJANJE PLODOVA; ODLUTALE PTICE Ovo izdanje nam, prvi put na našem jeziku, na jednom mestu nudi tri istovremeno nastala dela indijskog nobelovca i jednog od najvećih pesnika svih vremena. Sadana je knjiga eseja o suštinskim pitanjima čovekovog postojanja, Sakupljanje plodova klasična zbirka pesama, a Odlutale ptice niz kratkih i istančanih poetsko-misaonih zapisa. Tematika tekstova objavljenih u knjizi Sadana nije filozofski izlagana, niti joj se pristupilo sa naučnog stanovišta. Zapadni čitaoci imaju priliku da dodu u dodir sa drevnim duhom Indije onakvim kakav je obelodanjen u njenim svetim spisima i ispoljen u životu današnjice. Čovekov cilj nije bio da stekne nego da se ostvari i spozna, da uveća svoju svest rastući sa svojim okruženjem i urastajući u njega. On je osećao da je istina sveobuhvatna, da ne postoji apsolutna izdvojenost u postojanju i da jedini put dostizanja istine vodi kroz prodiranje našeg bića u sve objekte. Ostvariti ovaj veličanstveni sklad izmedu čovekovog duha i duha sveta bilo je stremljenje šumskih žitelja - mudraca stare Indije. Obim: 250 str., format: B6.

Cogjam Trungpa: ŠAMBALA - SVETI PUT RATNIKA U drevnim vremenima ratnik je trebalo da ovlada izazovima života, na bojištu i izvan njega. Tako je razvijao osećaj slobode i snage - ne kroz nasilje i agresiju nego putem blagosti, neustrašivosti i samospoznajom. Japanski samuraji, tibetanski kraljevi, srednjovekovni vitezovi i indijski plemenski ratnici primeri su te univerzalne tradicije. Šta je potrebno da bi savremeni čovek postao ratnik? Autor objašnjava: uskladiti um i telo, prevladati navike u ponašanju, naučiti da se opustite u svakodnevnoj disciplini uma i tela, biti otvoren i neustrašiv i otkrivati svetost u svakodnevnom životu. Čogjam Trungpa je tibetanski duhovni učitelj, učitelj meditacije i umetnik, kao i osnivač Instituta Naropau SAD. Autor je nekoliko knjiga o budizmu i meditaciji. Obim: 200 str.,format: B6. Ženevjev Luis Paulson: KUNDALINI I ČAKRE - Priručnik za prosvetljenje u ovom životu Celoviti teorijski i praktični priručnik za buđenje Kundalini, zmijske snage u čoveku. Iz sadržaja: Vrste nevoljnog buđenja, Simptomi iproces buđenja, Vežba življenja ili umiranja, Seks i Kundalini, Čudan grad, Život u svetu tokom čišćenja, Disanje, Mentalna kontrola, Meditacija, Očišćeni ekran, Słobodni oblik plesa.... Obim: 250 str. Hariš Johari: NUMEROLOGIJA - sa tantrom, ayurvedom i astrologijom (Objašnjenje ljudskog ponašanja) Koristeći jednostavne proračune, autor objašnjava kako možete odrediti svoj duhovni broj (koji predstavlja vašu osobu), sudbinski broj (vaša karma i kakav utisak ostavljate) i broj imena (značajan za vaš društveni i poslovni život). Pokazuje kako brojevi otkrivaju podatke o vašoj ličnosti, temperamentu, talentima, inteligenciji, seksualnosti, duhovnosti, finansijama i zdravlju. Svakom broju je posvećeno posebno poglavlje u kojem se objašnjavaju njegove osobine, veza sa odredenom planetom, božanstvom i mantrom. U knjizi ćete pronaći podatke o bojama i kristalima koji vam odgovaraju i meditacije koje se preporučuju za zdravlje i uspeh. Obim: 190 str.

Gadadara Das: VASTU - PRETEČA FENG ŠUIJA Energizujte svoj dom i kancelariju rajskim uticajima prirode Šta je VASTU? Ako bilo gde na svetu posetite drevne gradevine, osetićete posebnu energiju i harmoniju. Uđite u hramove Istoka, osetićete izuzetne energije koje ne postoje unutar zidova savremenlh građevina na Zapadu. Tajna je u tome što su veliki majstori znali kako da podignu građevine koje su u harmoniji sa univerzalnim zakonima prirode. Iste ove zakone uvažavali su arhitektonski stilovi kineskog Feng Šulja, evropska geomantija i narodi Maja. Medutim, indijski Vastu spisi, stari najmanje 5000 godina, govore o najranijim arhitektonskim disciplinama univerzalnih zakona Prirode. Nauka o vastuu predstavlja umetnost uređivanja vašeg doma ili kabineta u skladu sa povoljnim uticajima prirode, ali i blokiranja njenih negativnih uticaja. Vastu je sistem od 12 prirodnih zakona koji određuju kvalitet životnog prostora. Čine ga tri nivoa (svaki sadrži četiri prirodna zakona): 1. fizički energetski nivo; .' karmički nivo informacije; 3. matematički nivo geometrije. Obim: 150 str. Gadadara Das: VASATI - Moderan oblik Vastua Do kvalitetnog stanovanja i življenja u 108 koraka Vasati je celoviti arhitektonskikonceptkojijerazvijenzapotrebe Zapada, a temelji se na vastuu, staroindijskoj nauci gradnje. Vasati je stari sanskritski izraz koji označava kuću, od kojega se takode izvodi i reč vastu. Odnosi se na moderan oblik stare indijske umetnosti gradenja kuća, u svojoj varijanti prilagodenoj evropskom kontinentu. Vasati počiva na večnim prirodnim zakonima prema kojima se u Indiji već hiijadama godina grade kuće, hramovi, pa i čitavi gradovi. Mudraci drevne Indije su verovali da oblikovanje stambenog prostora bitno utiče na čoveka i njegovu sudbinu. Iskustvo mnogih generacija vedskih arhitekata i graditelja potvrdilo je taj stav i potkrepilo ga dodatnim saznanjima. Tradicija vastua u Indiji se održala do današnjeg dana i nudi trenutno najčvršće utemeljenu nauku o arhitekturi povezanoj s čovekom. Obim: 190 str. Gadadara Das: VEDSKA ASTROLOGIJA u sedam dana U Indiji se nauka astrologije naziva Dotiš, što znači svetlost. Astrologija je svetlost uz pomoć koje i osobe koje po prirodi nisu vidovite mogu da bace po neki pogled u budućnost. Drevne principe vedske astrologije su prihvatili i zapisali vidovnjaci koji su spoznali iluziju vremena, a budućnost čitali kao knjigu. Mudrost koju čovek stiče studirajući vedsku astrologiju mu pomaže da shvati kako je sve što mu se dešava u ovom životu sam prouzrokovao. Ovo mu pruža priliku za samospoznaju i promenu transformaciju sopstvene svesnosti.

Pred vama je prvi kurs na našem jeziku uz pomoć koga možete da naučite vedsku astrologiju za samo sedam dana - da prepoznajete i primenjujete moć povoljnih trenutaka za materijalni i duhovni razvoj. Kroz svojstva znakova, kuća i planeta, aspekte, tranzite, dobićete moć sistemske analize horoskopa. Autor vas praktično vodi kroz više takvih analiza kao primera. Obim: 300 str. Majkl Barnet: DIJAMANTNA JOGA - priručnik (Jednostavnim pokretima do ushićenja, mira i transformacije) Priručnik koji vas kroz seriju pokreta i vežbi, detaljno predstavljenih fotografijama, vodi ka korenitoj transformaciji svesnosti i energije. Ovu jogu svako može raditi sam, u svom domu, bez učitelja, bez podrške ili podučavanja, bez vođstva. Obim: 200 str., format: 16 x 16 cm. Lu Kvan Ju: TAOISTIČKA JOGA - Alhemija i besmrtnost Knjiga je prevod sa kineskog Tajne oplemenjivanja suštinske prirode i večnog života taoističkog majstora Čao Pi Cena iz XIX veka, sa uvodom i komentarima autora, i predstavlja osnovu svih savremenih taoističkih učenja oplemenjivanja i transformisanja vitalne energije (Či) i borilačkih veština, kao što su Mantak Ci, Stiven Cang i drugi. Iz sadržaja: Učvršćenje duha u njegovom izvornom udubljenju, Mikrokosmički kazan i peć, Cišćenje osam psihičkih kanala, Prikupljanje mikrokosmičke spoljašnje alhemijske sile, Brza i spora vatra, Zadržavanje u središtu radi ostvarivanja jedinstva neba i zemlje, Poniranje duha u duplju donjeg tan tiena, Besmrtno disanje ili samookrećući točak zakona, Pripremanje eliksira besmrtnosti... Obim: 200 str. Id riz Šah: MUDRACI ISTOKA Prava koja drugi imaju u odnosu na tebe - zapamti ih. Prava koja ti imaš u odnosu na druge - zaboravi ih. Ako biste tradicionalnog istočnjačkog mudraca zapitali za njegov "sistem ", pogledao bi vas kao što bi to učinio i savremeni lekar kada bi ga pitali za 'lek za sve bolesti'. Možda bi vas naveo da se obratite prodavcu nadrilekova na vašarištu. Svakako bi utvrdio da ste primitivac koji tek treba da nauči prvu lekciju o znanju.... Pred vama je zbirka kratkih anegdota o životima mudrih, njihovom srcu i plamu kojim su palili duše svih oko sebe. Šah je najpoznatiji je po svojim delima koja se bave sufijskom mišlju i njenim uticajem kako na Istok tako i na Zapad. Obim: 200 str.

Ferid el-din Atar: SUFI SVECI I MISTIC I Epizode iz Tadhkirat al-Auliya ("Uspomena na svece") Farid el-Din Atar (živeo krajem 12. i početkom 13. veka) je jedan od najvećih sufi Savršenih učitelja (Sadguru), i cenjen je kao jedan od najvećih persijskih pesnika. Čuveno mu je delo Zbor ptica u kome je pesnički opisao putovanje duše kroz sedam nivoa do Boga. Ovde je opisao najpoznatije sufi mistike kroz kratke priče iz njihovog duhovnog života. Kazivanja svetaca upravljaju Ijude da se odreknu sveta, da meditiraju na budući život, da vole Boga, i da se pripremaju za svoje poslednje putovanje. Moglo bi se reći da u celoj Tvorevini ne postoji bolja knjiga od ove,... Svako ko je pravilno pročita primetiče koliko je žara i ljubavi moralo biti u dušama tih ijudi da bi iznedrili takva dela i reči kakve su učinili i rekli. (Farid el-Din Atar). Obim: 200 str. Dagat Brajt: SUFI ČUDOTVORCI Istina čudnovatija od bajke! Intimni kratki pogledi na živote 200 sufijskih svetaca i mudraca iz Indije, i precizna skica njihovih umova, metoda i čuda. Posvećeno MRTVIMA KOJI JOŠ ŽIVE, I ŽIVIMA KOJI SU JOŠ MRTVI. Oni prvi nikada ne mogu umreti! Ovi drugi mogu oživeti čitajući ovu knjigu! Obim: 150str.,format: B6. Roši Filip Kaplo: ZEN - stapanje Istoka i Zapada Novo izdanje najznačajnije knjige nedavno preminulog savremenog prosvetljenog zen-majstora, Zapadnjaka koji se ostvario na istočnoj stazi zena. Za razliku od većine drugih, potpuno praktična knjiga o zenu, po mnogima enciklopedija zena-jednom rečju, najvažnija knjiga o zenu na našem jeziku. Obim: 300 str. Dr Džon Mamford: EKSTAZA KROZ TANTRU Kreativni spoj transformišuće mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj priručnik iz pera stručnjaka, pisan je sa ciljem da utiče na proširenje svesti i spiritualnu iluminaciju čitaoca. Opremljen je sa desetinama crteža i mnoštvom kolor fotografija tantričkih poza. Pred vama je poziv na sveopšte slavljenje radosti i ekstaze života, poziv na put do prosvetljenja kroz uživanje i duhovni preobražaj čula, koji danas privlači mnoštvo Zapadnjaka iscrpljenih potiskivanjem čulnosti u zapadnoj duhovnoj tradiciji. To je staza ka totalnom Oslobodenju ljudskog bića, takođe i prevazilaženju čula putem probijanja svih čulnih barijera... Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i učenik je Svami Satjanande (Biharska škola joge). Obim: 200 str.

Gadadara Das: Vaš kosmički čuvar Priručnik namenjen astrolozima, ali i svima koji pomoću boja, dragog kamenja, mantri i jantri žele da pomognu drugima I sebi. Svaki čovek u trenutku rodenja dobija svog ličnog astralnog čuvara koji će čitavog života biti njegov pratilac. Njegov suptilni štit će mu pomagati na putu duliovnog preobražaja. Ponovo je otkriveno staro vedsko učenje koje se temelji na uticaju pianeta, kuća i astrološkog podznaka, te opisuje načine suočavanja s karmičkim izazovima koji su odredeni trenutkom rodenja. Moždasmorodeni upovoljnom trenutku, pasmodobili jakog zaštitaika, ali je i moguće da naš lični čuvar i nije toliko jak. U svakom slučaju potrebne su nam metode koje nam mogu pomoći da se odbranimo od nesreća i . opasnosti kojepretetelu i duši. Odgovarajuća"čudotvornasredstva",kojaštite od negativnih uticaja, jesu sile kristala, boja, kavaća (brojčanih jantri), mantri, jantri, kao i delovanje za dobrobit drugih. Ta sredstvase biraju prema ličnom čuvaru i koriste u skladu sa tradicionalnim pravilima. Pomoću te metode mogu se transformisati negativni uticaji karmičke slike, kako bi se vodio Sto uspešniji i srećniji život. Svako ko zna vreme svog rodenja može prema tabelama u knjizi odrediti svog zaštitnika. Obim: 200 str., meke korice. ŽIVOT I UČENJA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA Nadahnuto putovanje kroz duhovnost, vizije, moći i pre svega mudrost indijskih učitelja, koji su autoru pomogli da spozna suštinsku vezu Hristovog gnostičkognasleda i jedinstva srži njegovog učenja sa spoznajama mistika azijskih predela. Još jedna knjiga srca koja briše granice izmedu tradicija Istoka i Zapada, pokazujući da večna mudrost dolazi iz istog božanskog izvora, prelivajući se na sve strane sveta podjednako. Obim: 160 str., meke korice. Mantak Či & D. A. Arava: MULTIORGAZMIČKI MUŠKARAC (Kako bilo koji muškarac može da iskusi višestruke orgazme i dramatično poboljša svoje seksualne odnose) Prva u seriji novih priručnika čuvenog učitelja taoističkog preobražaja seksualne energije, koji je pomogao mnogim zapadnim učenicima da oplemene svoju seksualnost do vrhunaca kosmičkog doživljaja. Naučite da odvojite orgazam i ejakulaciju! Uživajte u povećanoj vitalnosti i dugovečnosti! Desetine jednostavnih vežbi će vam pomoći da ispunite svoje snove i ženske fantazije. Mnoštvo crteža. Obim: 200 str., meke korice.

Mantak Či & Manevan Čia: MULTIORGAZMIČKI PAR (Kako parovi mogu da dramatično povećaju svoje UŽlVBnJl intimnost i zdravlje) Druga u seriji priručnika u kojoj će parovi otkriti jednostavne korak-po-korak tehnike za postizanje najintenzivnijih višestrukih orgazama celog tela za koje nisu bili svesni da su mogući, zatim za korišćenje seksualnosti za isceljenje, kao i produbljivanje ljubavi duhovnog odnosa. Parovi će biti nadahnuti da vode ljubav celu noć - i da produžuju to iskustvo do kraja života. Obim: 200 str., meke korice.

Mičio Kuši: REI-DO-KI - lsceljivanje energijama Najbolja knjiga o reikiju na našem jeziku, u kojoj se detaljno opisuje primena božanskih energija za isceljivanje ljudi i ostalih bića. Bogato ilustrovana fotografijama i dijagramima, kojima se na jednostavan način prenosi suština prakse reikija. Obim: 200 str., format 16x16 cm, meke korice.

1

Mičio Kuši: DO-IN - vežbe za telesni i duhovni razvoj Nastao u drevnoj tradiciji Dalekog istoka, kao deo puta Tao Shin Sena - puta razbijanja konceptuainih okova telesnih bolesti, mentalnih zakočenja i društvenog haosa, Do-In vam može pomoći u oslobadanju duha i "pronalaženju emotivnog sopstva", kroz dostizanje jedinstva i ravnoteže unutarnjeg sopstva i spoljnog sveta. Popularan na zapadu, Do-Tn je iznedrio univerzalno primenjivane metode kao što su šiacu, akupunktura, joga i različite meditacije. Detaljne fotografije vežbi i autorovi originalni crteži. Obim: 200 str.,format 16 x 16 cm, meke korice.

Mičio Kuši: KI DEVET ZVEZDA - vodič kroz orijentalnu astrologiju Sistem astrološkogtumačenjanakome setemelji JiDing, actečki kalendar i osta!e drevne kosmologije, deli tipove karaktera prema devet zvezdanih uticaja. U knjizi možete otkriti kom tipu pripadate, s kojim tipom se slažete, kakav je vaš idealni partner, koje zanimanje vam najviše odgovara, kada i kuda putovati i mnoštvo vrednih informacija o zdravlju, porodičnim odnosima, materijalnom uspehu i duhovnoj sudbini. Obim: 150 str., meke korice.

NARUČITE BESPLATAN KATALOG NA TELEFONE 011/3285-949 i 011/2631-820 ili na adresu: ESOTHERIA Maršala Birjuzova 13a,

Da Liu: TAI ČI ČUAN I JI DING - Koreografija tela i uma Autor bestselera Tai či čuan i meditacija razotkriva da su principi Tai Čijatemeljno ukorenjeni u Ji Dingu i taoizmu. SvakipokretTai Či Čuana (ilustrovano fotografijama) je povezan sa odredenim heksagramom Ji Dinga, koji u kombinaciji preobražavaju taoističku filozofiju u praktičnu stazu samospoznaje. Vežbajući Tai či Čuan prilagodavamo sebe večnim tokovima promena zemlje i neba - popustljivosti i čwstia&yina iyanga. Kroz usavršavanje ovih pokreta spoznajemo da zdravo telo prirodno prističe iz disciplinovanog i prosvetljenog duha. Obim: 100 str., format 14 xl4 cm, meke korice. Da Liu: TAI ČI ČUAN I MEDITACIJA Verovatno najbolji teorijski i praktičan priručnik kineske mudrosti očuvanja zdravlja i transformacije svesti kroz pokret - Tai Či Čuan. Autor praktikuje i podučava Tai Či više od 50 godina i prenosi nam svoje ogromno iskustvo. Knjiga sadrži desetine dijagrama i crteža. Obim: 150 str., meke korice. R. Sajmon - FENG ŠUI KORAK PO KORAK (Uredivanje vašeg doma za zdravlje i sreću) Praktičan priručnik za usmeravanje kosmičke energije (či) u cilju uredenja životnog i radnog prostora - spoljašnjeg okruženja prostora u kojem boravite, kao i unutrašnjeg uredenja stana, kuće, radnog prostora. Primenjujući ovu metodu možete da naučite kako da ostvarite pozitivne promene i napredak u okviru svoje karijere, kako da postignete veci ugled, zaradite više novca, kako dau svojoj porodici i medu saradnicima obezbedite sklad, harmonične odnose i zdravlje. Obim: 250 str., meke korice. Derek VoIters - FENG ŠUI - Savršeno uredenje za vašu sreću i napredak Autor jasno predstavlja drevnu kinesku metodu koja vas upućuje u tajne kako da ostvarite blagostanje u svom domu i porodici uredivanjem prostora u kome živite. Namnogo slika i crteža, šema i grafikona, prikazuje se kako da izgradite eksterijer i enterijer svoje kuće, stana, radnog mesta i svih prostora u kome vam je važno da postignete prosperitet, dobro raspoloženje, zdravlje i blagostanje. Obim: 200str.,format 17x21 cm, meke korice. Peter Kelder - FONTANA MLADOSTI - tibetanske vežbe za podm!adivanje Dugo čuvane tajne tibetanskih lama o podmladivanju praktikovanjem posebnih telesno-energetskih vežbi. U knjizi su objašnjene petjednostavnih tehnikakojima se vrlo brzo postižu zapanjujući rezultati u pogledu zdravlja i mladalačkog izgleda. Obim: 100 str., Bćformat, meke korice.

Ramana Maharši: SVESNA BESMRTNOST Knjiga razgovora sa Ramana Maharišijem u kojoj veliki indijski učitelj objašnjava sve aspekte spiritualnog života, stupnjeve i prepreke na stazi Maha Yoge-Di rektne Staze. Iz sadržaja: Značenje religije, misticizma i filozofije, lluzija iskustva sveta, Potreba za ultramisticizmom itd. Obim: 200str., meke koricc. Artur Ozborn: RAMANA MAHARŠI I PUT SAMOSPOZNAJE Ozborn je najpoznatiji biograf indijskog Mudraca, čovek koji je prvi Zapadu preneo spiritualno učenje Ramane Maharšija. Ozborn je živeo pored njega 30 godina, a ovo delo predstavlja verovatno najbolju knjigu i o životu i o učenju Ramane Maharšija. Obim: 200 str., meke korice. VIZIJE ŠRl RAMAKRIŠNE lzvod iz\Jevanđelja velikog indijskog Savršenog Učitelja Ramakrišne, koji opisuje njegove vizije božanstava, ekstatične uzlete u više svetove, fenomene i čuda po kojima je postao čuveni ekstatični svetac prošlovekovne Indije. Obim: 150 str., meke korice. Šri Ramakrišna: PRIČE I PARABOLE Zbirka kratkih parabola kojima je veliki indijski Učitelj, poput koana, vajao i preobražavao svest učenika i sledbenika. Osobenost Ramakrišne je bila daje zatransformaciju svesti i spiritualnu poduku davao puno primera iz života, pristupačnih svim slojevima ljudi. Obim: 250 str., meke korice. Ekanath & Tej Baba: NEZABORAVNI SAI BABA IZ ŠIRDIJA Knjiga o kod nas malo poznatom, ali u Indiji čuvenom vodećem savršenom učitelju, poglavaru unutrašnje spiritualne hijerarhije svoga doba (napustio fizičko telo 1918). Delo detaljno predstavlja život i rad jednog Sadgurua, njegova čuda, moći i spiritualno vodstvo učenika. Obim: 150 str., meke korice. Bau Kalčuri: SAVRŠENI UČITELJI Knjiga o životima i delima petoro savršenih učitelja, koji dok su inkarnirani u telima na Zemlji upravljaju celokupnom spiritualnom hijerarhijom univerzuma. Početkom ovog veka oni koji su spustili iz božanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babadan, Imperator; Narajan Maharadž, Gospodar Srca; Tadudin Baba, Kruna Proroka; Upasni Maharadž, Kralj Jogija i najveći od svih, Sai Baba iz Širdija, Alahov Fakir. Obim: 150 str., meke korice.

ZABLUDA PROSVETLJENJA - neracionalne ideje Ju Džija Prva knjiga najkontroverznije figure današnje spiritualne scene i Istoka i Zapada, zvanog "prorok antimudrosti", čoveka koji predstavlja najveću opasnost za sve "spiritualne tragaoce". Ju Dži objašnjava da je ono što mnogi gurui u zabludi zovu "prosvetljenje" zapravo čisti biološki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni od različitih uslovljenosti naše telo sa sopstvenom "izuzetnom inteligencijom" može da se oslobodi ljudsko biće i učini da ono bude u prirodnom stanju. Obim: 150 str., meke korice. UM JE MIT — Uznemirujući razgovori sa čovekom zvanim Ju Dži Druga knjiga čoveka koga su nazvali i "razulareni Šiva", uništitelj svetova i svih spiritualnih iluzija. Ako volite pobunu, bure radikalizma, totalno razbijanje iluzija, volećete i ovu kritiku naših života i stavova. Ju Dži razbija svaku sigurnost, krši sva pravila i nemilosrdno razotkriva naše unutrašnje slabosti koje rabe trgovci u "svetom biznisu". Obim: 150 str., meke korice. Tej Baba: VATRENA STAZA - RITUAL HODANJA PO VATRI Knjiga o ritualu koji potiče iz drevnih šamanskih vremena, obred pročišćenja celokupnog tela i svih nivoa svesti, koji je upravo autor (Dušan Doblanović Jimmy) pre sedam godina doneo i u našu zemlju i postao njegov najpoznatiji majstor. Još jedna Staza za neustrašive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120str., meke korice. Džon Sendifer: FENG ŠUI ASTROLOGIJA - Priručnik za orijentalnu astrologiju Ki devet zvezda. Zasniva se na filozofiji Ji Đinga i sastavni je deo tradicionalne škole feng šuija. Autorpitkim i razumljivim stilom objašnjava osnovna načela ovog pristupa i ukazuje kako se možemo služiti astrologijom devet zvezda da bismo dobili bolji uvid u sopstvene potencijale, unapredili odnose sa prijateljima, porodicom i partnerom, odabrali posao koji nam najviše odgovara, razvili intuiciju i otkrili koje su to godine i meseci u njima najpovoljniji za uvođenje promena u sopstveni život. Obim: 235str., meke korice.

Muzika kao duhovna staza : otkrijte isceliteljsku moć zvuka / Patrik Bernar; prevod Aleksandar Dusić. -1. izd. Beograd : Eshoteria, 2007 (Mladenovac: Grafika komerc). 159 str.: ilustr.; 21 cm. - (Latice hiljadu lotosa : edicija spiritualnosti Istoka) Prevod dela: Music as Yoga / Patrick Bernard. Tiraž 1.000. Rečnik: str. 154-155. Napomene i bibliografske reference: str. 148-153. ISBN 978-86-73348-300-9

Muzika Kao Duhovna Staza Patrick Bernard (Bernhardt)(1)

Recommend Documents