M er en j e i vr edn ova ovan j e r adov dova u gr adj evi n ar stvu tvu
1. Predmer i predračun radova 2. Struktura jedinične cene pozicije pozicije rada 3. Gr adjevin adjevin ske norme nor me 4. An ali za j edi cene pozi pozi cij ci j a rada r ada nične nične cene 5. Vr ste proce pr ocena na u gradjev gr adjevii nar stvu 6. Modeli procene troškova 7. Ključni resursi 8. Standardizacija predmera predmera i predračuna 9. Pravil ravil nik POM POM I 10. Sni manj man j e proce pr oces sa rada 11. Evidencija 12. Naplata izvršenog posla posla 13. D i menzione menzione toleranci j e 14. M er enj e produkti vnosti vnosti 15. Gradilišna dokumentacij a
1. PREDM PREDM ER I PREDRAČ UN U N RADOVA Predmer i predračun predstavlja detaljnu procenu radova r adova sa greškom od ±3%. To je detaljna procena pozicija procena pozicija rada, količina, resursa i troškova. Može biti projektantski (kao sastavni deo ponude), ugovorni i planerski (služi za izradu dinamičkog plana). Projektantski se radi uz projektnu dokumentaciju. Predstavlja spisak pozicija radova, grupisano po vrstama radova, sa: 1)kodom pozicije - 1,2,3... 2)opisom pozicije - Izrada AB ploce d=30cm, Izrada zida od blokova d=19 cm... 3)jedinicom mere - m², m³, m’... 4)količinom, 5)jediničnom cenom pozicije i 6)ukupnom cenom pozicije rada, Predmer predstavlja spisak pozicija rada sa kodom, opisom pozicije, jedinicom mere i količinom. Za svaku vrstu rada daje se ukupna cena. Na kraju predmera i predračuna se prilaže rekapitulacija radova koja sadr ži spisak svih radova, njihove cene i ukupnu cenu svih radova. Predmer i predračun sastavlja projektant i on je sastavni deo projektne dokumentacije. Prilaže se uz svaku vrstu projekta (AB projekat, projekat vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, projekat spoljnog ure Ďenja, projekat termotehničke instala cije). Ovaj predmer i predračun služi investitoru da okvirno proceni bu džet. Na bazi projektantskog predmera radi se tenderska dokumentacija (sadr ži i niz drugih dokumenata). Na bazi tenderske dokumentacije ponu Ďači vr še kalkulacije jedinične cene pozicija radova i daju ponudu investitoru. Na analizu cena pored normativa i količina radova bitno uti če i niz drugih faktora: tehnologija rad a koja se može primeniti za objekat, usvojena organizacija rada, rada, uslovi lokacije lokacije (skučeni prostor, bliski susedni objekti), rok izvođ izvođ enja enja radova radova (kratki rokovi podrazumevaju usiljeni ritam rada što dovodi do pada produktivnosti), klimatski uslovi (mikroklima, kisa, vrućine, niske temperature ), faktori okru ž enja, enja, pravni sistem, sistem, poreski propisi i carine, carine, politič politič ka ka i ekonomska stabilnost itd. itd. Na bazi unapred postavljenih kriterijuma investitor bira optimalnu ponudu. Sa izabranim ponuĎačem investitor sklapa ugovor. Sastavni deo ugovora je ugovorni predmer i predračun koji se mo že razlikovati od ponude ako je izvo Ďač kroz dodatne pregovore ili pre otvaranje ponuda u javnom postupku dodatno snizio cenu.
2. STRUKTURA JEDINIČNE CENE POZI CIJE RADA Jedinična cena pozicije rada se odredjuje na osnovu direktnih troškova (radna snaga, materijal i mehanizacija), indirektnih troškova i profita. Direktni troškovi su troškovi upotrebljenih resursa iskazanih kroz normative koji ulaze u
poziciju rada. Jedna pozicija sadrži jedan ili više normativa. Redak je slučaj da pozicija rada bude manja od normativa. Rade se odvojeno za materijal, radnu snagu i mehanizaciju. Dobijaju se pomoću normi i jedinične cene resursa koji učestvuju u toj normi. Indirektni troškovi se dele na indirektne troškove na gradilištu i indirektne troškove van gradilišta. Indirektni troškovi na gradili štu obuhvataju sve pripremne i druge radove neophodne za funkcionisanje gradilišta ( plate režijskog osoblja, troškovi montaže, troškovi demontaže, upotrebe kontejnera za kancelarije i magacine, postavljanje gradilišne ograde, troškovi privremene struje, kanalizacije i vodovoda itd.) Indirektni troškovi van gradilišta predstavljaju troškove rada direkcije firme. Profit predstavlja zaradu firme na odredjenoj poziciji i iskazuje se u procentima, to je razlika izmeĎu ugovorene cene radova i svih direktnih i pripadaju ćih indirektnih tro škova.
3. GRA ĐEVI NSKE NORM E Norme predstavljaju prosečan utrošak radnog vremena, materijala i mehanizacije za izradu jedinice mere pozicije rada prema tehni čkim propisima. Norme su odre Ďene pod pretpostavkom dobre organizacije radnog mesta i rada pod normalnim uslovima prosečnog radnika koji racionalno koristi svoje znanje, materijal, alat i ma š ine ostvarujući dobar kvalitet graĎenja. Norme su grupisane po vrstama radova, služe za analizu jediničnih cena pozicija rada (kalkulacija cena) i za proračun trajanja radova (broj dana, radnika, struktura radnika, potrošnja materijala). Kategorija radnika zavisi od stručne spreme. U našim normativima postoje radnici od II do IX kategorije. U okviru norme materijala sadržani su dozvoljeni rasturi materijala. Rastur materijala je ona količina koja odlazi na otpad materijala. Koeficijent redukcije normi služi za usklaĎivanje norme sa realnim uslovima rada.
Kod nas se koriste sledeć e norme: 1) Normativi i standardni rada u graĎevinarstvu 2) Interne norme 3) Izvedene norme Interne norme su iskustvene norme gradjevinskih firmi, odnose se na standardne i specijalne vrste radova. Izvedene norme izvode se iz praktičnih učinaka mehanizacije i broja radnika koji opslužuju tu mašinu, odnosno u čestvuju u tehnološkom procesu.
m3 Up učinak h
Primer: Betoniranje pumpom čiji je Up= 25m3/h Pumpom upravljaju 1r.V, 1r.IV, 2r.III kat. norma za V = 1/25= 0,04h/m3 norma za IV = 1/25= 0,04h/m3 norma za III = 2*1/25= 0,08h/m3
RV
1
Upm
Mašina
R IV
1
Upm
R III + R III
1
Upm
h 3 norma Up m 1
4. A N AL I Z A J ED I N I Č N E CENE POZI CIJA RADA Za analizu jediničnih cena mogu se koristiti različite formule: 1) c k * Ers Emat Emeh -cena pozicija rada Direktni troškovi
Norme i jedinične cene resursa k-koeficijent režije, sadr ži indirektne troškove i profit 2) c ( Ers Emat Emah)(1 )
0.2 0.5 koeficijent režije
je
veće kada je manji objekat
3) c k rs * Ers k mat * Emat k meh * Emeh
Ers, Emat i Emeh su
direktni troškovi za radnu snagu, materijal i mehanizaciju.
4) c = krs*Ers + kmat*Emar + J.c. meh
;
J.c.meh = ∑(Khi/Upi)
Kprod. – koeficijent produkcije
služi da se konkretni uslovi rada usaglase sa normom (Npr. skučen prostor za rad podrazumeva povećanje norme za 10 do 20%).
Koeficijent prelamanja
*** Kprel. - koeficijent prelamanja je koeficijent koji služi za svoĎenje različitih jedinica mera normativa rada, mehanizije i materijala na jedinicu mere obračuna. Ovo je nabitniji
podatak prilikom proračuna direktnih troškova (to su one tabele koje popunjavate na vežbama). Vrlo često se zahteva da se obračun iskaže u jedinicama mere koje su različite od onih u normativima, npr. u normativu za izradu AB zida d=25cm norme su date u [h/m²], a od vas se traži da obračun iskažete u [h/m³]. Pravilo je da uvek nacrtate poziciju, u ovom
slučaju navedeni zid, u količini U KOJU SE VRŠI PRETVARANJE jedinica. U ovom primeru prebacujemo m² u m³, tako da crtamo m³ zida sa datom debljinom. Koeficijent
prelemanja se računa za beton, oplatu i armaturu. Sa slike zaključujemo da je površina jedne strane zida 4m². Za bet on, kažemo, koliko je potrebno m²(zato što pretvaramo m² u m³) betona za m³ zida – vidimo sa slike da je to 4m² , znači da je koeficijent prelamanja za beton Kp,b=4. Za oplatu, isto, koliko je potrebno m² oplate za m³ zida – vidi se sa slike da je potrebno 8m², Kp,o=8. Kada se radi AB zid, oplata se postavlja sa obe strane zida.
U slučaju stuba oplata se postavlja se sve četiri strane, a u slučaju gred e sa donje i dužih bočnih stana, kod ploče samo sa donje strane!!! Generalno, svaki primer se rešava na ovakav način. Prvo se nacrta (greda, zid, stub, ploč a) u meri u koju vršimo konverziju (m², m³, m’), uvek je data jedna ili više veličina kako bi moglo tačno da se nacrta (debljina ploče, debljina zida, dimenzije preseka grede i stuba). I sada se sve gleda sa crteža, koliko je čega (beton, oplata, armatura) potrebno za za taj crtež. Evo još jedan primer. Radi se ploča d=20 cm. Norme su date u [h/m³], a traži se obračun u m². Crtamo m² ploče. Za oplatu, koliko je potrebno oplate za m² zida, pa 1m² oplate, koeficijent prelamanja je 1. Za beton, koliko je potrebno m³ betona za m² ploče, vidi se sa slike da je potrebno 0,2m³ betona, pa je koeficijent prelamanja 0,2. Armatura, za nju je dato npr. da se koristi 400kg/m³. Ovo treba konvertovati u m². Pošto na slici imamo 0,2m³ ploče, može se sa slike zaključiti da je za 1m² ploče ( ili 0,2m³, to je u ovom slucaju isto) potrebno 400*0,2, a to je 80 kg/m² armature.
5. VRSTE PROCEN A U GRADJE VI NARSTVU
nja ponude sa stanovišta izvoĎač a r adova Procedura formi ra
Upit
Konceptualna procena
Preliminarna (detaljna) procena
ugovaranje
Definitivna
(izvoĎačka) procena
Realizacija projekta
Totalna procena
Baza istorijskih podataka
odustajanje
5.1.
Kon ceptual na pr ocena
Zadatak konceptualne procene troškova je pre svega da se oceni opravdanost daljeg rada na proceni i ponudi u celini. Odluka o neopravdanosti može se doneti odmah posle uvida
u sadržaj upita pre bilo kakve procene ukoliko je upit nekompletan, tendenciozan ili neodgovarajući. Izrada konceptualne procene prema iskustvenim podacima traje od 8 do 80 radnih casova uz korišćenje baze podatak a firme. Konceptualnu procenu rade najbolji i najiskusniji kadrovi firme. Za izradu konceptualne procene primenjuju se najjednostavniji modeli kao što s u gruba procena (modeli bazirani na površini ili zapremini budućeg objekta), ili specij ali zovani modeli za brzu procenu razvijeni unutar firme. Konceptualna procena se bazira na iskustvu sa izgradnje ranije izvedenih sličnih obejkata. Konceptualna procena
troškova obično se izražava zbirno uz par ključnih pokazatelja bez ulaženja u detaljnu strukturu troškova.
5.2.
Prelim i nar na (detalj na) procena
Njena izrada može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci u zavsnosti od veličine projekta i kvalite ta ulaznih podataka. Rezultat rada na preliminarnoj proceni je ponuda koja se dostavlja investitoru i kao takva postaje sastavni deo ponude . Potpisivanjem ugovora o izgradnji preliminarna procena dobija status jednog od osnovnih ugovornih dokumenata. Za preliminarnu procenu koriste se detalj ni modeli za procenu troškova. Rad na preliminarnoj proceni uslovljen je stvaranjem organizacionih i stručnih preduslova. U organizacionom smislu potrebno je da se formira tim za procenu i definiše plan rada na izradi procene. Stručni preduslov je da se obezbedi dovoljan broj kvalitetnih ulaznih podataka, oni se mogu podeliti u tri grupe: 1) detaljni podaci iz baze podataka firme, 2) stručni podaci o budućem objektu i 3) podaci dobijeni istraživanjem tržišta i neposr edne lokacije gradnje.
Da bi se uradila preliminarna procena na zadovoljavajućem nivou izvodjač treba da ima na raspolaganju: osnove i preseke objekta sa definisanim obradama podova, plafona i zidova, izgled sa opisom fasade, glavnu šemu instalacija, crteže enterijera, i specijalne zahteve od strane investitora. C podizvodjača*MF(zarada-6% + organizacija posla) = Cza investitora
5.3.
Definitivna (izvoĎačka) procena
Nakon potpisivanja ugovora interes investitora za dalje sagledavanje i procenu troškova naglo opada, investitor se nadalje fokusira pre svega na kontrolu realizacije projekta. zvoĎač započinje planiranje troškova i vremena za fazu izgradnje. Pripremajući se za I početak radova izvoĎač teži da još detaljnije i bolje istraži lokalno tržište, pronađe jeftinije materijale i opremu, efikasnije organizuje gradilište. Pored toga izvoĎač forsira kompletiranje projektne dokumentacije (u praksi se pokazalo da je nekompletna projektna dokumentacija jedan od najčešćih uzro ka zastoja na gradilištu). Definisanje projekta omogućava izvoĎaču da do kraja proceni finansi jske i vremenske efekte svih proizvodnih tokova.
5.4.
Total na procena
Posle primopredaje izvršenih radova možemo govoriti o konačnim troškovima i vremenu realizacije projekta. Sumiranjem svih evidentiranih troškova tokom gradnje formira se takozvana totalna procena (konačni obračun), koja je osnovni izvor istorijskih podataka za
buduće procena.
6. MODELI PROCENE TROŠKOVA
malog broja ulaznih podataka nije moguće koristiti proračun troškova po sistemu jediničnih cena. Tada se koriste jednostavniji modeli kao što je gruba procena ili elementarni model. Nijedan od postojećih modela za procenu troškova nije u potpunosti savršen i zbog toga govorimo o njihovoj očekivanoj tačnosti i ograničenoj primeni. Modeli se mogu podeliti na determinističke i probabilističke, s tim da su ovi drugi preporučljiviji za primenu. Modeli se najčešće dele na: U ranim fazama realizacije projekta zbog
6.1.
Gr uba procena
Zasnovana je na uku pnom obimu r adova, najčešće se izražava preko jedinice mere
površine (ili zapremine). To je najjednostavniji model sa greškom u proceni 20-30% kod povšinskih modela i 20-45% kod zapreminskih modela. Koristi se prilikom izrade konceptualne procene. Kvalitet procene zavisi od kvaliteta ulaznih podataka. Primenjuju se korekcioni
faktori sa ciljem dobijanja realnije cene za budući objekat.
6.2.
El ementar ni model
. Karakteriše Ovaj model se bazir a na elementima u okvir u obj ekta
ga veći nivo detaljnosti od grube pr ocene. Procena se može izvršiti u roku od 2 do 3 dana, sa greškom oko 20-30%, dok se u praksi pokazalo da je ta greska svega 8-12%. Uslov za primenu ovog modela je kvalitetna analiza strukture troškova za ranije izvedene slične objekte i pravilna identifik acija elemenata. Na osnovu podataka dobija se procena troškova po elementima novog objekta.
U praksi se najčešće koriste slični elementi: 1. Podzemni deo konstrukcije 2. Nadzemni deo konstrukcije: a) Vertikalna konstrukcija, b) Ploče, c) Krov d) Stepenište, e) Spoljni zidovi, f) Prozori i spoljna vrata, g) Unutrašnji
zidovi i
pregrade, h) Unutrašnja vrata 3. Unutrašnja završna obrada: a) Obrade zidova, b) Obrade podova, c) Obrade plafona 4. UgraĎena oprema i nameštaj 5. 6. 7. 8.
Instalacije: a) vodovod i kanalizacija, b) grejanje, c) jaka i slaba struja, d) lift Pripremni radovi i osiguranje objekta Participacije i administrativne takse Projektovanje i nadzor Minimalni podaci za primenu elementarnog modela su : skica novog objekta, što bolji opis kvaliteta radova, planirane opreme, analiza troškova za sličan objekat, podaci
dobijeni istraživanjem tržišta. Procena se može izvršiti na dva načina: korišćenjem jedinične cene elemenata ili korišćenjem proporcija radova izmedju starog i novog objekta.
Troškovi novog objekta po jedinici mere površine : ∑e=1-n(t*q*qn*R)e e-naziv tipskog elementa, t-koef.koji uzima različito vreme prispeća pod. u b.p. q-koef.k.u.razlike u kvalitetu, qn-koef.k.u.razlike u obimu posla, R-cena elementa po j.m.pov.
6.3.
Parametar ski (r egresioni ) model procene
P rocena troškova se vrši korišćenjem matematičkih formula u kojima su troškovi dati u f -ji više različitih parametara. Parametri mogu da opisuju osobine ili performanse jednog objekta. Kao parametri mogu se usvojiti visina, spratnost, itd. U parametarskom modelu se koriste linearne, eksponencijalne i logaritamske funkcije. Kod nas se ne koriste linearne funkcije.
6.4.
Model troškovno značajnih pozicija radova
Procena se vrši na osnovu malog broja pozicija koji nosi veliki deo troškova. Zasniva se na PARETO principu po kojem 20% od broja stavki (pozicija radova) nosi oko 80% ukupnih
troškova. Za sličan tip objekta koji je ranije izveden odrede se troškovno značajne pozicije rada. To su pozicije čiji su troškovi (cena) veći od srednje vrednosti troškova svih pozicija rada. Za novi objekat za koji se vrši procena, izvrši se detaljna analiza troškova za troškove značajne pozicije koje su identifikovane na starom sličnom objektu. Primenom proporcije (izmeĎu troškovnih pozicija i ukupnog broj pozicija) dobijaju se ukupni troškovi rada . 6.5.
Model zasnovan na predmeru i predračunu radova
Pozicija rada je osnovna jedinica na kojoj se bazira ovaj model . Postoje posebni medjunarodni standardi POMI koji se koriste za kvalitetnu procenu, a koji utiču na smanjenje suk oba izmedju investitora i izvodjača.
6.6.
Model zasnovan na aktivnostima i utrošku resursa
Ovaj model često koriste izvodjači . Pored procene troškova ovaj model daje i procenu vremena. Osnovna jedinica u mreznom planiranju je aktivnost koja predstavlja tehno loški i
vremenski zaokruženu celinu. Aktivnosti su direktno povezane sa pozicijama rada. 6.7.
Ekspertni sistem za procenu troškova
To su modeli koji se formiraju na osnovu znanja eksperata. Ekspertno znanje se definiše kao skup činjenica, smatranja i iskustvenih pravila prikazanih u logičkoj, povezanoj i razumljivoj
formi, odnosno veština da se stari podaci primene na novi problem. Ekspertni sistem obavezno sadrži softver.
7. KLJUČNI RESURSI
Na bazi izvršenih kalkulacija za ponudu uradjenog računskog predmera i predrač una i uradjenih statističkih planova radne snage, materijala i mehanizacije , odredjuju se ključni resursi. Oni mogu biti odredjeni za projekte u celini, po fazama rada, vrstama i po organizacionim nivoima. Pri odredjivanju ključnih resursa razdvojeno se razmatraju radna snaga, materijal i mehanizacija. Ključni resursi predsta vljaju resurse koji najvise utiču na tok odvijanja radova odnosno realizaciju projekta .
Tipovi ključnih resursa:
Troškovno- znač a jni
7.1.
r esur si – kontrola troškova
sa aspekta kontrole troš kova. Izdvaja se mali broj resursa koji presudno utiču na ukupne troškove. Stavljanjem pod kontrolu ovih resursa omogućava se da projekat ostane u Bitni su
planiranom budzetu. Odredjuje se primenom PARETO (Vilfredo Pareto 80/20) principa (model troškovno značajnih pozicija radova po kojem 20% stavki nosi oko 80% svih
troškova) Troškovno značajne stavke su veće ili jednake od srednje vrednosti svih stavki resursa.
7.2.
Profitno- znač ajni r esur si – kontrola profita
To su resursi koji presudno ut iču
na ostvareni profit na projektu. Stavljajem pod fokus kontrole ovih resursa omogućava se da izvodjač ostvari planiranu zaradu . Profitno značajni resursi mogu se odrediti primenom PARETO principa.
7.3.
Resursi značajni po obimu posla - kontr ola vr emena
su resursi značajni po svojoj količini. Samim tim zahtevaju dosta vremena za rad i kao takvi presudno utiču na kontrolu vremena, tj.rokova. Za resurse koji spadaju u radnu snagu i mehanizaciju značajnost po obimu posla se odredjuje na bazi kalkulisanih normi sati i primenom PARETO principa.Za materijale je bitna dnevna, nedeljna i mesečna potrosnja odnosno učinci ugradnje materijala. Na osnovu mogućnosti firme da obezbedi ove materijale prema potrebnim učincima, koji proističu iz dinamike izvodjenja radova, procenjuje se njihova značajnost po količini. To
7.4.
Tehnološko znač ajni
r esur si - kontr ola kval iteta
To su resursi koji presudno utiču na tehnologiju izvodjenja radova i kao takvi su ključni za kvalitet izvedenih radova.
8. STAND ARDI ZACI JA PREDM ERA I PRED RAČUNA
Iz strateških razloga teži se da predmer i predračun budu što vise univerzalni, odnosno da se pozicije rada standardizuju u smislu opisa i načina merenja. Da bi se izvršila standardizacija neophodno je da postoji usvojen: standardni sistem klasifikacije radova (sistem za univerzalno grupisanje i kodiranje radova) i standardni sistem merenja radova (podrazumeva definisanje što preciznijeg opisa
za pozicije iz predmera, propisivanje jednica mere, definisanje pravila pri merenju…). Prednosti primene standarda: 1) jasni, nedvosmosleni opisi pozicija radova,
2) primenom standardnih načina merenja unapred se rešavaju potencijalne nesuglasice izmedju investitora i izvodjača, 3) moguće je izvršiti poredjenje predmera i predračuna za različite objekte istog tipa, 4) moguće je izvršiti poredjenje postprojektnih analiza za različite objekte, 5) uspostavlja se jasna veza izmedju pozicije rada i aktivnosti iz mrežnog plana, 6) kvalitetna osnova za statičku i dinamičku kontrolu troškova. U našoj praksi, primena ovih standarda je dosta retka zbog čega postoji niz problema u praksi kao sto su jedinična cena, produženje rokova, kvalitet itd.
9. PRAVI LNI K POM I Pri ncipl es Of M easur ement I nternational
SMM7, CESMM3 - standardi Primena ovog pravilnika daje najbolje rezultate ako su poznati kompletni podaci o objektu (crteži, specifikacije), I predlog ugovornih odnosa (FIDIC). Ovaj pravilnik sadrži sledeća poglavlja: GP-opšti principi, A-generalne obaveze ili opšti troškovi, B-zemljani radovi, C-betonski radovi, D-zidarski radovi, E-metalna konstrukcija i drvarija, F-tesarski i stolarski radovi, G-termo i hidro zaštita, H-prozori i vrata, J-završni radovi, K -detalji i pribor, L-tehnološka oprema, M-nameštaj, N-specijalna gradnja, O-sistem unutrašnjeg transporta, P-mašinske instalacije, Q-elektro instalacije.
Za svaku grupu radova preporučuje se optimalna jedinica mere i daju preporuke za rešavanje najčešćih nedoumica u praktičnom radu.
9.1. Osnovni (opšti) principi -
GP
U opštim principima navode se osnovni ciljevi primene ovog standarda i osnovni principi. Osnovni ciljevi su standardno merenje količine radova u fazi pripreme tenderske dokumentacije i definisanje osnove za finansijsku kontrolu projekta.
1) Količine za pozicije radova daju se u neto iznosu u skladu sa crtežima nezavisno od tehnologije transportnih, manipulativnih i drugih troškova. 2) Radovi koji ne mogu da se izmere sa crteža, prikazuju se posebno pomoću paušalnih izraza ili pozicije sa približnim količinama. 3) Sva merenja se zaokružuju na sledećih 1cm. 4) Ako se posebno ne naglasi, otvori unutar ivica elemenata koji su manji od 1m² se ne oduzimaju, a otvori na ivicama se uvek oduzimaju.
5) U opisima pozicija rada može se pozvati na druga projektna dokumenta kao i na druge nezavisno publikovane standarde i procedure.
6) Prilikom procene obuhvataju se svi mogući troškovi: direktni, indirektni i profit firme. 7) Nominovani podizvoĎači - njihov rad se prikazuje kroz paušalne sume uključujući i profit izvoĎača. Nominovani podizvoĎač je podizvoĎač koji se angažuje na zahtev investitora, izvoĎač odgovara za njegov rad bez obzira što ga je angažovao investitor. 8) Kroz predmer i predračun mogu se preliminarno specificirati troškovi za nepredviĎene radove i viškove. Prema POMI ovi radovi se najčešće obračunavaju preko dnevnica. 9) Rezervne sume - dozvoljeno je da se navedu u proceni troškova, a njima se uzima u obzir nepreciznost procene i troškovi naknadnih radova.
9.2. Generalne obaveze (Opšti troškovi) -
A
U ovom delu standarda navode se principi formiranja početnog poglavlja u predmeru i predračunu. Pored toga ovo poglavlje obuhvata i indirektne troskove koji
proističu iz ugovornih obaveza. Svi indirektni troškovi ne moraju se prikazati kroz posebne pozicije već se mogu grupisati i dati paušalno. Indirektni troškovi na gradilištu se sagledavaju i procenjuju kao posebne pozicije rada. To se radi na osnovu datih preporuka koje su date u tom standardu.
Indirektni troškovi u središtu firme se ne iskazuju posebno i daju se u procen tualnom iznosu kao i profit i predstavljaju poslovnu tajnu firme.
U okviru poglavlja generalnih obaveza treba obavezno navesti i sledeće (navode se kao posebne pozicije rada): 1.
Restr ik cij e u r adu – opisati i val ori zovati(odrediti vr ednost, pr oceni ti )
-
Pristup i korišćenje gradilišta Ograničenja sa radnim prostorom i vremenom (betoniranje u gradskim uslovima posle 22h nije dozvoljeno)
2.
3.
4.
5.
6.
-
Održavanje postojećih podzemnih i nadzemnih instalacija Posebni zahtevi u pogledu prioriteta izvoĎenja radova itd. Troškovi u pogledu organizacije radova i primene mera zaštite na radu: Administracija gradilišta Nadzor
Čuvanje gradilišta Mere zaštite na radu itd Troškovi obezbeĎenja uslova za rad na gradilištu investitora, nadzora i konsultanta: Pr ivremeni smeštaj na gradilištu (kancelarije, laboratorije), telefon, vozila, oprema (računarska, geodetska). Troškovi vezani za sopstvene potrebe organizacije gradilišta: Privremeni smeštaj za radnike i ostali privremeni objekti (barake). Privremena gradilišna ograda Privremene saobaćajnice Troškovi privremenih gradilišnih priključaka (voda, struja, kanalizacija, telefon, osvetljenje gradilišta i električna energija). Pri vremeni r adovi :
Pristupni putevi, zagati, snižavanje nivoa pod zemne vode Pomoćni radovi: Testiranje materijala i radova
Zaštita radova od klimatskih uticaja Uklanjanje otpadnog materijala, čišćenje, sušenje materijala, kontrola buke
10. SNI M ANJE PROCESA RADA
Metode snimanje procesa rada koriste se za odreĎ ivanje vremena, za snimanje kvaliteta organizacije posla i za odreĎivanje uzroka odstupanja (od planskih veličina). U ove metode spadaju:
Hronometraža Metoda trenutnih opažanja Foto pregledi Snimak radnog dana
Za ručni i kombinovani rad najpovoljn ije su metode foto pogleda i metoda snimka radnog dana.
10.1. F oto pregledi
Ova metoda se može primeniti za odreĎivanje novih i promenu starih normativa, a takodje i za merenje neproduktivnog rada . U tome se ogleda njena prednost u odnosu na druge metode. Foto pregled može biti individualni (kada se vrši snimanje rada odvojeno za svakog radnika) i grupni (kada se snimanje procesa rada vrši za celu grupu). Merenje se vrši sa tačnošću od 1 sec. U zavisnosti od načina beleženja izmerenih veličina foto preg ledi se dele na: brojne, grafičke i mešovite . Br ojni foto pregled
Kod brojnih foto pregleda rezultati merenja se upisuju brojčano u vidu tabele. Ova metoda podrazumeva da se izvrši raščlanjivanje radnog procesa na radne operacije po kojima se nadalje prati tok rada i vrše merenja.Ta tabela treba da sadrži sledeće podatke: Opšti podaci o mestu i vremenu snimanja Podaci o trajanju radova Podaci o radnim operacijama, broju radnika i vremenu trajanja operacija Primedbe i napomene
Po završenom snimanju odreĎije se vreme utrošeno na pojedine operacije, ukupno trajanje radnog procesa, vreme utrošeno na produktivan rad, vreme utrošeno na neproduktivan rad, zastoji i drugi gubici vremena kao i ostvarena proizvodnja za posmatrano vreme izvršenih merenja. Sledi statistička obrada podataka. Pri odreĎivanju normativa uzima se u obzir samo produktivan rad. Razlika izmedju stvarno potrošenog vremena i vremena potrebnog po normana daje neproduktivan rad kao i broj neproduktivnih radnih sati.
I ndeks produkti vnosti IP=broj norma sati(produktivan rad) / broj ostvarenih radnih sati
Str uktu r a r adnog vremena (efektivno radno vreme, zastoj, zakonske pauze) Efektivni rad
zastoj pauza
Produktivni Neproduktivni
Pod efektivnim radnim vremenom podrazumeva se vreme koje radnici provedu na radnom mestu . Sastoji se iz produktivnog i neproduktivnog rada. Produktivni rad
radeći odnosi se na vreme koje bi radnici potrošili da su poštovali kalkulisane norme(POMI).
Grafički foto pr egled Kod grafičkog foto pregleda upisivanje trajanja pojedinih operacija vrši se u vidu linijskog grafika gde je na apscisi naneta vremenska podela, a na ordinati radne operacije. Za
svakog radnika pojedinačno radnim procesima nanose se linije njegovog angažovanja, prednost ove metode je pre svega u jednostavnosti i brzini.
Mešoviti foto pregled Mešoviti foto pregled primenjuje se kod grupnog foto pregleda gde je broj radnika veći od 3, način beleženja je sličan grafičkom s tim što se iznad svake linije upisuje broj radnika koji je učestvovao na odgovarajućoj poziciji.
10.2. Sni mak r adnog vremena
Ova metoda primenjuje se u slučaju kada je potrebno da se uoče i izmere gubici vremena (zastoj, neproduktivni rad) kao i da se utvrdi uzrok njihovog nastanka . Može se primeniti i za normiranje vremena rada. Za ovu metodu koristi se obrazac u kojem se daje
“fotografija“, odnosno bilans radnog dana. Obrazac se popunjava na osnovu merenja izvršenih brojčanim foto pregledom. U zaključku snimanja daje se ocena spro vedene organizacije posla, ocena potrebnog i izgubljenog vremena, ocena intenziteta radova i dr, kao
i predlog mogućeg poboljšanja.
11. EVID ENCI JA
Za uspešnu kontrolu realizacije posla, dobra evidencija je od presudnog značaja. Evidencija treba da bude efikasna, odnosno pouzdana i laka za sprovodjenje u praksi.
Najčešći problemi sa evidencijom nastaju usled prevelike detaljnosti i odsustva sistemskog pristupa.
Osnovne veličine koje treba evidentirati tokom realizacije projekta su : 1) evidencija izvršenog obima posla
2) evidencija utrošaka resursa 3) evidencija zastoja sa analizom njihove strukture 4) evidencija promene obima posla u odnosu na ugovoreno
5) evidencija promena jediničnih cena resursa 6) evidencija utrošenog vremena u odnosu na ugovoreni dinamički plan
Evidencija se vrši po: -
Organizacionim nivoima
Kontrolnim tačkama Ključnim dogadjajima iz dinamičkog plana
Na osnovu izvršenih merenja, odnosno evidencije, vrši se proračun parametara koji ukazuju na nivo gradjevinske proizvodnje (indeks produktivnosti, ekonomičnost, procena prekoračenja budžeta i roka). Proračun parametara se vrši po svim organizacionim nivoima firme. Za otkrivanje uzroka odstupanja veoma je bitna evidencija zastoja.
Najčešći zastoji su: -
zastoj usled vremenskih (ne)prilika zastoj usled nedostatka materijala, opreme i mehanizacije
zastoji usled nedovoljnog kapaciteta ključnih mašina zastoj zbog neuskladjenosti radnika i radnih brigada
čekanje na odluke odgovornih rukovodilaca zastoj usled nerešenih detalja i loše projekt ne dokumentacije zastoji nastali usled specifičnih okolnosti
12. NAPLATA IZVRŠENOG POSLA
Osnovna dva modela ugovora prema ceni radova su: MODEL JEDINIČNE CENE i MODEL UKUPNE (JEDINSTVENE) CENE.
U našoj praksi mnogo češće se sreće model jedinične cene.
12.1. Model jednične cene Naplata se vrši prema izvedenoj količini pozicija radova za odredjeni vremenski period i prema jediničnoj ceni iz ugovornih predmera i predračuna radova. Količine se utvrdjuju i overavaju kroz Gradjevinsku knjigu. Dokum ent na osnovu koga se vrši naplata posla u gradjevinarstvu se kod nas zove situacija. Situacija može biti: - avansna (za naplatu avansa radova, plaća se pre početka radova, oko 15, 20% od C), - privremena (najčešće mesečna) i - okončana (na osnovu konačnog obračuna koji se radi po završetku radova)
Privremene, mesečne situacije imaju sledeću formu : Na početnoj strani je ispisano naziv i adresa objekta, naziv investitora i izvodjača, broj ugovora i broj ž.r.izvodjača, u srednjem delu situacije su podaci o pozicijama radova sa stvarno izvedenim količinama, dok se na poslednjoj strani nalaze kumulativni podaci, tj.ukupna cena radova.
Prema našem zakonodavstvu, nakon završetka radova predvidjena je izrada konačnog obračuna kojim se regulišu sva preostala potraživanja izmedju investitora i izvodjača, na osnovu toga se radi okončana situacija i vrši isplata. Prema Posebnim uzansama o gradjenju, konačnim obračunom se obuhvataju svi radovi izvedeni na osnovu ugovora uključujući i nepredvidjene i naknadne radove koje je izvodjač bio dužan da izvede, bez obzira da li su radovi obuhvaćeni privremenim situacijama. Konačni obračun sadrži naročio: vrednost izvedenih radova, iznos cene koju investitor zadržava za otklanjanje nedostataka, podatak da li je objekat završen u roku i ako nije koliko je prekoračenje, ukupan iznos cene izvedenih radova... Prema FIDIC-ovim uslovima, vezano za model jediničnih cena, izvodjač naplaćuje radove na osnovu količina koje merenjem utvrdi inženjer. Pre nego što pristupi merenju, inženjer o svojoj nameri pismeno obaveštava izvodjača koji je dužan da dostavi sve podatke koje inženjer od njega zahteva i da prisustvuje merenju. Po završetku merenja, inženjer priprema sve nacrte i podatke i poziva izvodjača da ih pregleda i odobri u roku od 14 dana. Ukoliko izvodjač u roku od 14 dana ne dostavi primedbe smatra se da je saglasan sa merenjem. Izvodjač u roku od 28 dana po primanju pisma o prihvatu dostavlja inženjeru na odobrenje specifikacije za svaku stavku paušalne (jedinstvene) cene iz ponude.
Prema FIDIC-ovim uslovima izvodjač može da naplati posao na osnovu: - merenja izvedenih količina - izvršenih izmena i dopuna u vrstama i količinama radova - korišćenjem privremenih iznosa - izvršenog ispitivanja kvaliteta radova i materijala - prema ostalim uslovima Faze naplate posla teku paralelno sa fazama izgradnje u toku izvodjenja radova.
Završetak izrade objekta, primopredaja i odobravanje radova ostvaruju se: - obaveštenjem o gotovosti za primopredaju - probom na izvršenim radovima - izdavanjem sertifikata o primopr edaji pri čemu izvodjač ima odgovornost za kvalitet -
radova tokom garantnog perioda izdavanjem sertifikata za otklanjanje nedostataka sukcesivnim(po koracima) formiranjem i izdavanjem 4 dokumenta: 1) izjava o završetku 2) nacrt konačne izjave 3) konačna izjava 4) konačni sertifikat
Retenciona svota (iznos je najčešće 5 -10% od ugovorne cene) , je suma koju izvodjač polaže kod investitora kao garanciju za dobro izvršene radove s tim što to ne mora biti povezano sa bankarskom garancijom za dobro izvršenje posla. Procenat retencije daje se u ponudi. Izvodjaču se deo retencione svote vraća po izdavanju sertifikata o preuzimanju, a ostatak posle isteka perioda odgovornosti za nedostatke.
Mesečna plaćanja investitor je obavezan da izvrši u roku od 28 dana od dana prijema privr emenog sertifikata, a plaćanje po konačnom sertifikatu u roku ok 56 dana. Ukoliko propusti da izvrši obaveze na te iznose se plaća kamata po stopi iz ponude.
13. DI M ENZI ONE TOLERANCI JE Odstupanja od zadatih vrednosti kod gradjevinskih celina, odnosno njihovih delova mogu se u odredjenoj meri tolerisati. Osnovni principi i dozvoljena odstupanja propisana su normama i standardima ( DIN 18-201, 18-202, 18-203) Npr.za raspone 3-6m dozvoljeno odstupanje je ±16mm.
14. M ERENJE PRODUK TI VNOSTI Prema klasičnom postupku, produktivnost se definiše kao odnos količine ostvarenog IP proizvoda Q i utroška radne snage L, izraženo u satima. P=Q/L Ovo može da se primeni pojedinačno na pozicije rada, a za aktivnosti i grupe radova moguće je primeniti samo ako se uspostave ekvivalentne jedinice mere.
15 . GRADILIŠNA DOKUMENTACIJA
15.1. Gr adjevin ski dnevni k
Predstavlja gradilišni dokument u koji se unose svi podaci i dogadjaji vezani za odvijanje radova na gradilištu.Vodi se kao sveska sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija) koja je povezana i overena potpisom i pečatom odgovornog izvodjača radova i nadzornog organa . Gradjevinski dnevnik se vodi od dana početka izvodjenja radova do dana završetka radova i predaje objekta investitoru. Podaci upis ani u gradjevinski dnevnik ne mogu se brisati i ispravljati, naknadno menjati ili dopunjavati . Izmene i
dopune podataka se vrše isključivo kao novi upis u gradjevinski dnevnik. Izvodjac radova čuva gradjevinski dnevnik do isteka ugovorenog garantnog roka z a izvedeni objekat. Gradjevinski dnevnik se vodi za gradilište u celini ili po objektima, ako su oni prostorno izdvojeni i predstavljaju nezavisnu celinu. Pravo upisa u dnevnik imaju
odgovorni izvodjač radova, nadzorni organ, kao i odgovorni projektant ako učestvuje u vršenju nadzora (projektantski/stručni nadzor). Odgovorni izvodjač radova svakodnevno unosi u dnevnik sledece podatke: 1. Podaci o izvodjaču (naziv i prebivaliste) 2. Podaci o investitoru (naziv i sediste) 3. Podaci o objektu (naziv objekta i mesto) 4. Radno vreme po smenama 5. Vremenske prilike (temperature, padavine….) 6. Angažovana radna snaga i mehanizacija 7. Materijal čiji nedostatak usporava gradnju (vrsta materijala i od kog datuma nedostaje materijal) 8. Način ugradjivanja odgovarajućeg materijala ( ugradnja betona u zimskim uslovima pod normalnim uslovima i za vreme ekstremnih letnjih temperatura) 9. Način nege i zaštite izvedenih radova 10. Podaci o uzetim uzorcima materijala 11. Konstatacije i greške u tehničkoj dokumentaciji o kojoj se izvode radovi 12. Nepredvidjene okolnosti 13. Podaci o izvršenim inspekcijskim pregledima gradilišta Nadzorni organ unosi odredjene podatke u gradjevinski dnevnik: 1. primedbe na kvalitet i postupak izvodjenja pojedinih radova 2. kvalitet materijala i odgovarajući sertifikat 3. podaci o skrivenim radovima (izvršeni pregled radova i data njihova ocena), odnosi se na radove koji se kasnijim fazama rada ne mogu kontrolisati: armatura, temeljna jama, instalacije 4. potpunost tehničke dokumentacije i dopunska objašnjenja 5. naknadni radovi 6. primedbe i zapažanja koje smatra korisnim za dalji proces gradjenja
15.2. Gr adjevin ska kn j iga
Vodi se za gradilište u celini, a ako na gradilištu postoji više objekata koji predstavljaju nezavisne celine gradjevinska knjiga se moze voditi posebno za svaki objekat. Ako je na je dnom objektu angažovano više (pod)izvodjača, gradjevinske knjige se vode
odvojeno, posebno za svakog izvodjača. Gradjevinska knjiga se sastoji iz obračunskih listova gradjevinske knjige. Knjiga se vodi kao original i kao kopija u dva primerka . Pravo upisivanja podataka u gradjevinsku knjigu ima ovlašćeno lice izvodjaca i ovlašćeni predstavnik investitora (nadzornik).
U gradjevinsku knjigu se unose sledeći podaci: 1. Podaci o gradilištu i objektu 2. Vrste radova 3. Pozicije predračuna (broj i opis pozicije) 4. Broj skice 5. Jedinice mere pozicije radova 6. Količine sa dokaznicom (dokaznica je račun
koji pokazuje kako smo došli do odredjene
količine radova.) 7. Potpis izvodjača i ovlašćenog predstavnika (investitora) Ako se radovi izvode u potpunosti u skladu sa projektnom dokumentacijom
obračunske skice ne moraju da se unose u gradjevinsku knjigu. Original gradjevinske knjige čuva rukovodilac gradilišta, a kopiju predaje investitoru na čuvanje. Gradjevinsku knjigu kontroliše nadzorni organ u ime investitora i vrši overu. Količine iz gradjevinske knjige su osnov za izradu mesečne dokumentacije i naplatu posla. 15.3. Radni nal og Predstavlja zadatak u grupi radnika sa predvidjenom normom i
rokom završetka.
15.4. Karn et
Predstavlja evidenciju u izvršenim radnim časovima svakog ra dnika, po imenu i prezimenu. Karnet predstavlja osnovu za obračun ličnih dohodaka radnika. 15.5. Kn ji ga gradj evin ske i nspekci je
Vodi se od dana početka izvodjenja radova do dana završetka izgradnje i predaje objekta investitoru. Knjigu inspekcije obezbe djuje izvodjač radova.U ovu knjigu unose se primedbe i zapažanja od strane gradjevinske inspekcije : 1. datum inspekcijskog pregleda 2. opis radova i dokumentacije koji su bili predmet pregleda 3. zapažanja, ocene i sugestije za otklanjanje uočenih nedostataka. 4. naloge kao što su zabrana odredjenih radova, preduzimanje hitnih mera
bezbednost, itd.
